LJUBAVNI KOŠMAR

1.poglavlje

Kortni Mičel se probudila s užasnom glavoboljom, a na to

su uticala dva koktela koja je prošle noći popila uprkos tome što ne podnosi dobro alkohol. U stvari, za sve je kriv Stiv, pomislila je trljajući slepoočnice. Toliko je insistirao na tome da se opusti, da uživa i ne misli ni na šta bar tokom te jedne ili dve noći u mesecu koje su njih dvoje provodili zajedno...

Nekoliko koktela, tiha muzika, kada puna mirišljave vode i odlazak u krevet - to je po Stivovom mišljenju bio pravi recept za uživanje. Već godinu dana živeo je u zabludi da ona u svemu tome beskrajno uživa i da je to čini srećnom ne sluteći koliko greši zato što veruje da su noći koje je provela s njim najlepše u njenom životu. Zapravo, u njenom životu nije bilo lepih noći, bilo je samo, uslovno rečeno, prijatnih i manje prijatnih.

Prijatne su one koje je provodila sama, a manje prijatne... one koje je provodila s njim. Zbacila je pokrivač sa sebe i požurila u kupatilo u nadi da će joj mlaka voda pomoći da se opusti. Pitala se na šta bi njen život ličio kada bi, kojim slučajem, Stiv živeo u Njujorku. Nasmejala se shvativši da bi se pretvorio u pakao jer bi morala češće da se viđa s njim.

U tom slučaju, bila je sigurna, ne bi izdržala u toj vezi duže od nedelju dana. Na sreću, Stiv Ričards je živeo u Hjustonu i dolazio je u Njujork poslom, jednom-dvaput mesečno.

Kortni na ipamet nije palo da ga pita ima li on i u drugim gradovima, u koje je redovno odlazio, još poneku ljubavnicu. Bila je sigurna u to da ima više njih s kojima je, kao i s njom, provodio po jednu ili dve noći mesečno.

Taj zaključak ostavio ju je potpuno ravnodušnom, riije je zanimalo čak ni kako te žene izgledaju. Razlog je bio jednostavan: taj visoki, zgodni muškarac nije joj značio ništa. Stiv jeste postojao u njenom životu, ali bi njoj bilo isto tako dobro i da ga nema. Možda bi joj čak bilo bolje, pomislila je oslonivši se rukama na hladne pločice tuš-kabine i puštajući da joj se voda sliva niz leđa.

Duboko je uzdahnula i zavrnula slavinu. Obrisala se žustro, a zatim je umotala kosu u peškir i obukla kimono. Vratila se u spavaću sobu i zastala pored velikog prozora. Nekoliko

trenutaka posmatrala je ulicu i grad koji se polako budio. Njen stan bio je mali, ali je iz njega pogled na Central park bio divan.

Volela je svoj stan iako je u njemu provela dane i sate usamljenosti i potištenosti u poslednje tri godine. Duboko je uzdahnula i uputila se u kuhinju, pristavila je vodu za kafu, a onda se setila da bi mogla nešto i da pojede. Začas je spremila doručak pa je, noseći prepun tanjir i šolju kafe, pošla u dnevnu sobu. Nameštaj u dnevnoj sobi bio je presvučen svetlom kožom, tepih gotovo beo, a drvenarija tamna. Sve je bilo veoma jednostavno ali efektno.

Pola sata kasnije stajala je ispred otvorenog plakara u spavaćoj sobi. Izvadila je malu torbu i na brzinu spakovala nekoliko neophodnih stvari za put. Pogledala je na sat i shvatila da mora da požuri ako misli da stigne na avion. Na brzinu je osušila kosu i veštim pokretima nanela šminku na lice. Kratko se premišljala oko garderobe, a onda je dohvatila jednostavne crne pantalone i crnu svilenu košulju sa izvezenim detaljima.

Odmerila je nakratko svoju siluetu u ogledalu zadovoljno klimnuvši glavom. Njena duga, kovrdžava kosa boje peska uokvirila je lice pravilnih, mekih crta. Krupne, nebeskoplave oči bile su naglašene senkom u istoj boji.

Mada joj to nije bilo preterano značajno, volela je lepo da izgleda. Činila je to zbog sebe, ne zbog drugih, da bi se prijatnije osećala. Osim toga, od vlasnice uspešnog lanca butika očekivalo se da uvek bude doterana.

Duboko je uzdahnula i uzela putnu torbu, obukla bundu, a zatim brzim korakom izašla iz stana. Nije joj se išlo na put, ali nije mogla da propusti otvaranje svoje nove radnje u ikagu. Izašla je na ulicu i zaustavila taksi. Jedan sat kasnije taksi se zaustavio ispred ulaza u aerodromsku zgradu i ubrzo je nestala u mnoštvu ljudi koji su hrlili prema terminalima.

- Izvolite vašu avionsku kartu, gospođice Mičel - rekao je službenik pružajući joj plavi koverat. - Ulazak putnika u avion počeće za četrdesetak minuta, izlaz broj osam. Želim vam prijatan let.

- Hvala - osmehnula mu se.Pošla je u mali kafe da popije kafu dok čeka. Zastala je za

trenutak da u kiosku kupi novine i cigarete. Kada je konačno sela i poručila kafu, zadovoljno se zavalila u stolici. Kroz stakleni zid videla je da napolju sija februarsko sunce, ali ono nije bilo dovoljno jako da otopi sneg koji je prethodnih dana vejao. Kortni je volela zimu, ali je ova bila prejaka čak i po njenom mišljenju.

Nezainteresovano je preletela pogledom po prostoriji. U jednom trenutku presrela je pogled visokog, tamnokosog muškarca koji je stajao u društvu izazovne, crvenokose lepotice obučene po poslednjoj modi. Neznanac joj se široko osmehnuo i Kortni je brzo skrenula pogled. Još jedan Kazanova, pomislila je ljutito, u društvu je lepe žene ali mora da gleda druge. Ponovo je pogledala u njegovom pravcu primetivši da je on i dalje gleda.

Čovek se smešio dok je očima polako klizio po njenoj vitkoj figuri. Osetila je da bes u njoj raste i odlučila da mu uzvrati na isti način. Odmerila ga je otvoreno, drsko i bezobrazno. I morala je da prizna sebi da je privlačan na onaj grubi muški način, a njegov osmeh obarao je s nogu. Iznenada shvativši da mu uzvraća osmeh, Kortni stisnu usne i nezadovoljno ga osinu pogledom, ljuta na sebe.

Prosipaj svoj šarm nekome drugom, pomisli, ja više ne padam na takve trikove. Previše je dobro poznavala taj tip muškarca zavodnika. Na kraju krajeva, još uvek je bila udata za jednog takvog.

Neznanac ju je i dalje uporno posmatrao sve vreme se smešeći. Taj njegov osmeh bio je opasno oružje, znala je to iz sopstvenog iskustva. Kortni se usredsredila na novine, nije više želela da gubi vreme razmišljajući o tom čoveku.

Prelistala je novine i popila kafu, a zatim se polako uputila prema izlazu broj osam. Stigla je baš u trenutku kada je počela sigurnosna provera putnika i... ugledala je onog neznanca u društvu crvenokose lepotice.

Devojka ga je čvrsto držala ispod ruke, kao da je svima htela da stavi do znanja da je on njen. Ne zavaravaj se, devojko, pomisli Kortni videvši da je on gleda usput "praktikujući" uvežbani, šarmantni osmeh.

Prošla je pored njih ne pogledavši ih. Tek što se udobno smestila u sedište biznis klase, ponovo je ugledala neznanca. Čim ju je primetio, nasmešio se i, na njeno zaprepašćenje, seo na sedište pored njenog.

-Baš prijatno iznenađenje - rekao je dubokim glasom. - Nisam se nadao da će mi se ukazati prilika da vas ponovo sretnem.

- Sigurni ste da je to vaše sedište? -upitala je ironično.- Sasvim - pogledao je svoju kartu pa broj iznad prozora.-A vaša prijateljica? - ignorisala je njegov uporni pogled i uzela

u ruke časopis koji je kupila.

- Putujem sam - rekao je zadovoljno naglašavajući svaku reč. - Nećete valjda radije provesti vreme čitajući taj šund nego u razgovoru sa mnom?

-Ako nemate ništa protiv, radije ću čitati - hladno je odgovorila ne dižući pogled.

-Ali, protivim se - tiho se nasmejao. -Molim? - u neverici je okrenula glavu prema njemu.

- Mislim da neko kao što ste vi ne bi trebalo da gubi vreme čitajući te gluposti - rekao je samouvereno.

- Kako to mislite... neko kao ja?! - pogled joj se suzio. - Pa, vi ništa ne znate o meni.

- Nadam se da ću to uskoro ispraviti - na licu mu se pojavio onaj osmeh koji obara s nogu.

- Mislim da ste me zamenili s nekim - procedila je kroz stisnute zube. - Ne nameravam da se upoznam s vama. Uopšte me niste šarmirali. Naprotiv, mrzim takve muškarce.

- Izvinite - rekao je, nimalo uznemiren njenim rečima. - Izgleda da sam pogrešno procenio situaciju. Šta kažete na to da ponovo pokušamo?

- Niste pogrešno procenili samo situaciju već i mene - odbrusila mu je, besna na sebe što se toliko raspričala.

Da bi izbegla bilo kakav dalji razgovor, Kortni se zagledala kroz prozor. Ubrzo je čula tihi smeh i krišom je pogledala svog saputnika. Razgovarao je sa stjuardesom, koja je otvoreno pokazivala da joj se on dopada.

Zar je taj čovek morao da osvoji baš svaku devojku koja mu preseče put, pomislila je jetko, nesvesno odmahnuvši glavom. Bio je neverovatno arogantan i nevoljno je priznala da ju je podsetio na Kevina.

I protiv njene volje, misli su joj odlutale u prošlost. Činilo joj se da može da oseti kapi kiše na svom licu, baš kao onog dana kada se,bežeći od prolećnog pljuska, sklonila u malu knjižaru na Vest Sajdu.

Nije ga primetila, ali kada je ispustila knjigu koju je držala u ruci, on ju je podigao. Imao je veoma prijatan glas i Kortni je uhvatila sebe kako ga netremice gleda zbog čega je naglo pocrvenela.

To mu je izmamilo osmeh koji ju je oborio s nogu. Bio je lepši i privlačniji od svih muškaraca koje je dotad upoznala. Koža mu je bila preplanula od sunca, a na sebi je imao farmerke i kožnu jaknu.

Njegove sive oči, pune neskrivenog divljenja, radoznalo su je gledale. Prigušeno se nasmejao zabacivši glavu unazad i pokazujući dva niza savršenih belih zuba. Tog trenutka Kortni je bila izgubljena.

Kada joj je rekao svoje ime, u prvom trenutku ništa joj nije značilo. A onda se setila brojnih novinskih tekstova koje je pročitala o Kevinu Maršalu i svi do jednog bili su u vezi s privatnim životom tog najpopularnijeg holivudskog glumca.

Na njeno veliko iznenađenje, Kevin ju je pozvao na kafu i, pre nego što se snašla, bila mu je vodič po gradu. Posle toga telefonirao bi joj kad god je bio slobodan, a onda bi izašli na večeru u neki miran restoran. Kada se nekoliko nedelja kasnije Kevin vratio u Los Anđeles, Kortni je verovala da ga nikada više neće videti. Nerado je priznala sebi da joj je nedostajao i da joj je prirastao za srce mnogo više nego što je trebalo.

Jednog popodneva, dva meseca kasnije, na povratku kući ugledala je dobro poznati crveni "jaguar". Srce je počelo tako snažno da udara u njenim grudima da je pomislila da će iskočiti. Jedva je uspela da klimanjem glavom odgovori na njegov veseli pozdrav. Kevin je bio opušten i ponašao se sasvim prirodno, kao da su se poslednji put videli pre nekoliko dana. Trebalo joj je malo vremena da se pribere. Pomogao joj je da pripremi večeru a sam je napravio salatu.

Večerali su sedeći na podu, ispred kamina u njenoj dnevnoj sobi. Uz večeru su pili belo vino i razgovarali o svemu i svačemu. Kortni je bila srećna i nije mogla da se seti kada se tako lepo osećala. U jednom trenutku ustala je i udaljila se od kamina. Iako je na sebi imala samo tanku majicu i farmerke, bilo joj je toplo. Osim toga, uzbuđivala ju je Kevinova blizina. Poželela je da i on ustane, da joj priđe i da je poljubi.

Kao da joj je čitao misli, učinio je upravo to. Odjednom je osetila da Kevin stoji iza njenih leđa. Nežnim pokretom sklonio je njenu kosu i spustio usne na vrat. Zadrhtala je, ukočila se, a onda se opustila i okrenula. Usne su im se spojile u dug i strastan poljubac. Kortni je prestala da razmišlja i prepustila se njegovim rukama, koje su slobodno šetale po njenom uzdrhtalom telu.

Kevin ju je nežno podigao u naručje da bi je nekoliko trenutaka kasnije spustio na meki tepih ispred kamina. Spustio se pored nje i Kortni je osetila njegovo snažno telo, koje je bilo napeto kao struna.

Poželela je da mu se potpuno preda, da vodi ljubav s njim i utoli strast koja je predugo buktala u njoj. Za trenutak se uplašila svojih želja jer je on bio gotovo deset godina stariji od nje i, naravno, mnogo iskusniji.

A onda se dogodilo ono što ni u najluđim snovima nije očekivala: Kevin Maršal ju je zaprosio. Jedan od najpoznatijih glumaca na svetu zaprosio je nju, običnu devojku iz Njujorka. Nije mogla da poveruje da joj se to dešava. Ipak, znala je da ga voli i da je spremna na sve iako su joj se u glavi rojila pitanja. Kortni je drhtala kao prut jer je znala da neće moći da mu se odupre. Klimnula je glavom pružajući mu usne na poljubac.

Venčali su se bez velike gužve već sledećeg vikenda. Kortni je spremno prešla u Los Anđeles i vreme je uglavnom provodila u njihovoj kući na Bel Eru. Njihov brak postao je najbolje čuvana holivudska tajna.

Trgla se iz misli kada je shvatila da stjuardesa daje poslednja uputstva pred poletanje aviona. Brzo je vezala sigurnosni pojas i nastavila da gleda kroz prozor uporno odbijajući da pogleda svog saputnika iako joj je on nešto tiho govorio.

Duboko je uzdahnula i zatvorila oči osećajući da je avion počeo da rula po pisti. Potom se odvojio od zemlje i počeo da se penje. Polako je otvorila oči i pogledala kroz prozor.

Sledećeg trenutka avion se naglo nagnuo u stranu i Kortni prigušeno vri-snu ugledavši plamen na krilu. Avion je naglo počeo da gubi visinu, a zatim je usledio snažan udarac od kojeg je poskočila u sedištu.

Sledeće što je čula bila je užasna škripa i stravičan zvuk lomljenja metala. Avion se velikom brzinom kretao prema nekom šumarku. Kortni je instinktivno zaštitila lice rukama pre nego što je oko nje zavladala potpuna tama.

Kada se osvestila, primetila je oko sebe senke koje se kreću. Nije bila sigurna u to da li zaista čuje ljudske glasove ili joj se to pričinjava. Bezuspešno je pokušala da podigne ruku, ali je tiho jeknula. Činilo joj se da u daljini čuje zvuk sirene. Polako je otvorila oči, ali sve joj je bilo mutno. Videla je nejasne prilike koje su se užurbano kretale dovikujući se.

Kortni nije imala snage ni reč da izusti i ponovo je zatvorila oči. Glasovi oko nje činili su joj se sve slabijim, ali se zato bol pojačavao. Učinilo joj se da joj se neko obraća, ali tama ju je ponovo obavila.

2.poglavlje

Kevin Maršal je mirno spavao i, kao i obično, ništa nije sanjao. U retkim prilikama kada je sanjao bili su to košmarni snovi. Budio bi se umorniji nego što je odlazio u krevet, bio je potpuno slomljen i ispunjen neobjašnjivim osećanjem.

U svim tim snovima pojavljivala se Kortni, daleka i nedodirljiva. Kad god bi pružio ruku da je dotakne, ona mu je izmicala. Na kraju bi se probudio iznuren od bezuspešnih pokušaja da je uhvati. Taj san proganjao ga je u poslednje tri godine, tačnije, od dana kada se vratio kući i otkrio da je Kortni otišla i da je odnela sve svoje stvari. Istoga dana seo je na prvi avion za Njujork u pokušaju da je pronađe.

Danima je lutao kroz grad obilazeći sva mesta za koja je znao da ih Kortni posećuje. Zvao je i sve njene prijatelje kojih je mogao da se seti. I ništa... Činilo se kao da je u zemlju propala.

Iz iskustva je znao da će biti teško da je pronađe, ali nije verovao da će biti nemoguće. Kada ju je upoznao, Kortni je bila tiha, stidljiva devojka koja se nije šminkala. Nosila je farmerke i prevelike majice koje su skrivale njeno telo, a raspuštenom kosom krila je lice. Zato niko nije znao koliko je ona zapravo lepa i zgodna.

Kortni Mičel je bila jednostavna studentkinja njujorškog univerziteta. Svim silama trudila se da kroz život prolazi nezapaženo. I da tog dana kada ju je sreo nije padala kiša, ni on je ne bi primetio.

Na njegovu nesreću, kiša jeste padala, pa su se oboje sklonili u malu knjižaru. Posle samo pet minuta provedenih u neobaveznom razgovoru s njom on je bio zaintrigiran, a posle pet dana beznadežno zaljubljen.

Pokušao je da pobegne od nje, ali je ubrzo shvatio da je to uzalud. Vratio se u Njujork učinivši ono što nije verovao da će ikada uraditi: zaprosio ju je. I ona je pristala.

Uz njegovu pomoć Kortni je počela polako da se menja, ali nikada nije uspeo da je navede na to da potisne nesigurnost.

Bila je previše divlja i tvrdoglava da bi dozvolila da bilo ko na nju utiče.

Postala mu je neophodna, mirna luka kojoj se uvek vraćao. Kada je otišla, stekao je utisak da se čitav njegov svet, koji je tako brižljivo gradio, urušio. Najgore od svega bilo je to što je upravo on bio kriv za njen odlazak. Umesto da joj objasni u čemu je problem, on se kao uvređeni dečačić okrenuo i otišao. Kada se vratio, bilo je kasno. Nije pronašao nijednu stvar koja bi potvrdila da je Kortni živela u toj kući, kao da nikada nije bila tu.

Tri godine trebalo je da budu dovoljne da je zaboravi, ali njemu to nije polazilo za rukom. U svakoj ženi koju je sreo tražio je Kortni, i svaku je poredio s njom, na njihovu štetu.

Otkad je Kortni otišla, nije ostvario nijednu uspešnu vezu iako se trudio. Za njega je postojala samo jedna žena na svetu i ni posle tri godine traganja nije saznao gde je ona.

Iz misli ga je prenula uporna zvonjava telefona. Ne otvarajući oči, ispružio je ruku da dohvati telefonsku slušalicu. Napipao je prekidač stone lampe i trebalo mu je nekoliko trenutaka da se privikne na svetlost. Tek tada je shvatio da ne zvoni telefon, već zvono na ulaznim vratima. Zbacio je pokrivač sa sebe pitajući se ko bi to mogao da bude pa je tiho sišao u prizemlje.

Prozori u celoj kući bili su otvoreni i iz vrta su dopirali mirisi pomešani s mirisom mora. Požurio je prema vratima a zatim opsovao saplevši se o nešto u mraku. Uključio je svetio i duboko udahnuo pre nego što je otvorio vrata. Ugledao je nepoznatog čoveka u tamnom odelu, ozbiljnog izraza lica. Tek tada mu je sinulo da obezbeđenje na kapiji ne radi dobro svoj posao čim je pustilo nepoznatog čoveka da uđe na njegovo imanje.

- Gospodin Maršal? - upita nepoznati.- Da - Kevin klimnu glavom čekajući objašnjenje.- Ja sam Adam Porter, detektiv - pokazao je značku. - Ovde

sam na zahtev njujorških kolega. Dogodila se nesreća i...-Kortni?!- Mogu li da uđem?- Da, naravno.Kevin se pomerio u stranu propustivši detektiva u kuću, dok

mu je mozak sve vreme grozničavo radio. Poveo je pridošlicu u salon i ponudio mu da sedne, ali je detektiv to odbio. Obojica su stajala jedan naspram drugog.

- Pomenuli ste nesreću... - Kevin je prvi prekinuo tišinu.- Da. Avion „Sautern erlajnsa" srušio se neposredno po

poletanju s njujorškog aerodroma.

- Da li je Kortni živa? - upitao je jedva čujnim glasom.- Živa je devojka po imenu Kortni Mičel i smeštena je u

njujoršku bolnicu - rekao je detektiv Porter. - U njenom zdravstvenom kartonu vi ste bili navedeni kao osoba s kojom treba stupiti u kontakt u slučaju nesreće.

- Kortni je moja žena - objasni Kevin brzo. - Da li je ona dobro?- To ćete morati da pitate njenog lekara - čovek se prvi put

osmehnu.- Moj zadatak bio je da vas obavestim o onome što se desilo.Desetak minuta kasnije detektiv je otišao ali mu je ostavio

gomilu brojeva telefona. Tek kada su se ulazna vrata zatvorila za posetiocem, Kevin se setio da mu nije ponudio piće. Posle pune tri godine konačno je znao gde je Kortni, ali bi voleo da to nije saznao na takav način. Draže bi mu bilo da i dalje ne zna šta je s njom nego da ona leži bez svesti u nekoj njujorškoj bolnici.

Ne razmišljajući više ni tren, pozvao je aerodrom i rezervisao mesto u prvom avionu koji je leteo za Njujork. Zatim je potrčao nazad u spavaću sobu i spakovao se za rekordnih deset minuta. Pola sata kasnije bio je na putu za aerodrom. Usput je obavestio svog menadžera da odlazi na put i da ne zna kada će se vratiti.

Na aerodromu je vladala uobičajena gužva ali, na sreću, nije morao dugo da čeka. S uzdahom olakšanja spustio se u sedište do prozora u avionu. Nestrpljivo je pogledao na sat, a zatim se zagledao kroz prozor nezainteresovan ni za šta što se događa oko njega. Avion je ubrzo poleteo i Kevin se zagledao u grad i okolinu koji su polako nestajali kako se avion penjao i udaljavao. Odsutno je prihvatio piće koje mu je stjuardesa ponudila ne obraćajući pažnju na njene pokušaje da ga navede na razgovor.

Sve vreme u mislima je bio uz Kortni. Prisećao se svakog trenutka koji su proveli zajedno, i onih lepih i onih ružnih. Mada, nekako, vremenom su ružne uspomene nestale ustupajući mesto lepim sećanjima. U razmišljanju ga je prekinula stjuardesa kada je donela ručak. Dok je prihvatao poslužavnik s hranom, primetio je da ga pomno posmatra. Istog trenutka na licu mu se pojavio ukočen osmeh. Bila je to dobro uvežbana grimasa kojom je izazivao uzdahe suprotnog pola. Kortni mu je jednom u šali rekla da je čitavu filmsku karijeru izgradio na svom osmehu. Oboje su se tome nasmejali a zatim su vodili ljubav...

Ubrzo posle ručka avion je sleteo u Njujork i Kevin je izašao među prvima. Trebalo mu je gotovo pola sata da se probije kroz

gužvu na aerodromu, a zatim više od sat vremena u vožnji do bolnice.

Kada je konačno stigao pred vrata bolničke sobe u kojoj je ležala Kortni, morao je da zastane. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da se pribere i pripremi za susret s njom posle toliko vremena razdvojenosti.

Polako je otvorio vrata i ušao tiho u sobu ne želeći da je uplaši. Srce mu se stegnulo kada je ugledao njeno bledo lice i sklopljene oči. Prišao je krevetu i nežno uzeo njenu ruku u svoju sklonivši nemirni pramen s njenog čela. Ni sam nije znao koliko je dugo ostao tako, sve dok ga nije trgnuo zvuk otvaranja vrata. Ušla je medicinska sestra noseći tacnu s lekovima i zbunjeno je zastala. Odsutno joj se nasmešio.

- Ne biste smeli da budete ovde - rekla je prilazeći krevetu. - Prošlo je vreme posete.

– Samo nekoliko minuta - uputio joj je svoj najšarmantniji osmeh.- Upravo sam stigao iz Los Anđelesa.

- Zar vi niste... - naglo je zaćutala pocrvenevši. - Da li ste vi Kevin Maršal?

- Da, to sam ja - godine prakse pomogle su mu da zvuči veselo.

- Da... - zbunjeno se osmehnula.- Ostanite koliko želite, samo budite tihi.- Hvala vam - uzvratio joj je osmehom.- Voleo bih da razgovaram s lekarom koji je primio Kortni.- To je doktor Karson, odmah ću mu reći da ga tražite -

ponudila je predusretljivo i već sledećeg trenutka izašla iz sobe.Kevin je duboko uzdahnuo i protrljao čelo prstima kao da želi

da odagna neprijatne misli. Biće mu potrebno sve što je kao glumac naučio u proteklih deset godina da izbegne znatiželju medicinske sestre i njoj sličnih.

Nije se stideo činjenice da mu je Kortni supruga, naprotiv. Međutim, bila je to toliko dobro čuvana tajna da je želeo da tako ostane. Na taj način Kortni je bila samo njegova i nije morao da je deli ni sa kim. Desetak minuta kasnije lekar je provirio u sobu i pozvao ga da izađe. Kevin je nekoliko puta duboko udahnuo pre nego što je ustao. Nežno je spustio Kortninu ruku na krevet i izašao na hodnik zatvarajući tiho vrata za sobom.

- Gospodin Mičel? - upitao ga je lekar.- Maršal - ispravio ga je pruživši ruku. - Kevin Maršal.- Onda sam nešto pogrešno razumeo...

- Niste - Kevin se osmehnu nezadovoljan time što mora da objašnjava. - Kortni je moja supruga, ali je zadržala devojačko prezime.

- A tako... - lekar klimnu glavom i osmehnu se. - Ja sam doktor Karson, ali to već sigurno znate.

- Kako je Kortni? - upitao je nestrpljivo.-Njeno stanje je stabilno - odgovorio je lekar. - Dovedena je s

nekoliko preloma i unutrašnjim krvarenjem, ali to je sanirano. Međutim, doživela je i potres mozga i još uvek nije došla svesti.

- Koliko je ozbiljno?– Nećemo znati zasigurno sve dok se ne probudi iz kome -

reče lekar. - Nažalost, ljudski mozak je još uvek nedovoljno istražen.

- Mislite da bi moglo da bude posledica? - Kevin ga zabrinuto pogleda.

- Kao što sam rekao, nećemo znati sve dok se ne probudi - doktor Karson se osmehnu kao da se izvinjava. - Sada bih morao da krenem, imam drugih obaveza. Slobodno me potražite ako želite još nešto da pitate.

Kevin klimnu glavom i okrenu se ne sačekavši da se lekar udalji. Tiho je zatvorio vrata bolničke sobe za sobom i naslonio se na njih. Zagledao se u priliku koja je mirno ležala na krevetu, izgledalo je kao da spava. Samo su zavoji i cevčice koje su bile prikačene za njeno telo svedočile o tome da nije u pitanju obični san. Prošao je rukama kroz kosu i za trenutak zatvorio oči. Ne bi mogao da podnese da je ponovo izgubi.

Kortni je s teškom mukom otvorila oči, kao posle veoma dugog sna. Zatreptala je pokušavajući da se privikne na jaku svetlost. I ma koliko se trudila, nije mogla da se seti gde se nalazi. Ništa u toj sobi nije joj bilo poznato. Osetila je mučninu i vrtoglavicu iako je ležala. Pokušala je da proguta, ali je shvatila da joj je grlo potpuno suvo. Nespretno je jezikom ovlažila isto tako suve usne.

Pogledala je cevčice koje su uvodile neku bezbojnu tečnost u njenu ruku i pažljivo se pomerila. Tiho je jeknula jer joj je i taj minimalni pokret pričinio bol. Glava ju je užasno bolela, a kapci su joj bili teški kao olovo. A onda joj je pogled skrenuo prema vratima i ona duboko uzdahnu ugledavši visoku priliku. Ono što je videla činilo joj se veoma poznatim, ali nije mogla da se seti odakle. Na-mrštila se naprežući se da otkrije odakle zna tog muškarca.

Preplanulo lice, nemarna dečačka frizura, ruke u džepovima farmerki i dopola raskopčana košulja, kao i samouvereni stav zavodnika, sve to bilo joj je tako dobro poznato a istovremeno strano.

Nije mogla da se otrgne utisku da tog čoveka poznaje, a opet, ma koliko se trudila, nije se setila ni njegovog imena. Već sledećeg trenutka stao je uz krevet netremice posmatrajući njeno lice.

- Koji je danas dan? - upitala je tiho tek da razbije tišinu.- Subota - Kevin sede na ivicu kreveta.Kortni se zagleda u njega kao da traži odgovore na njegovom

licu. Videla je samouverenog muškarca koji je bio svestan svojih kvaliteta. Nešto duboko u njenoj svesti upozorilo ju je da treba da ga se čuva.

- Ko si ti? - upitala je kada više nije mogla da izdrži napetost.- Kortni? - zapanjeno ju je pogledao. - Zar ne znaš ko sam?-Ne - odmahnula je glavom i tiho jeknula.- Sta je bilo? - zabrinuto je upitao.- Sve me boli - promrmljala je.- Nikakvo čudo - osmehnuo se ohrabrujuće. - Doživela si tešku

nesreću i...- Nesreću? - zbunjeno je ponovila.– Zar se ni toga ne sećaš, Kortni? -nežno ju je pomilovao po

obrazu.- Srušio se avion u kojem si bila. Provela si četiri nedelje u komi, pluća su ti bila ozbiljno povređena, dva rebra slomljena, a imaš i nekoliko kopči na glavi. Da, i jak potres mozga, verovatno se zato ne sećaš...

- Ko si ti? - ponovila je pitanje.- Tvoj muž Kevin - poljubio je njenu ruku.- Kevin... - ponovila je jedva čujno.- Moraš da se odmaraš, ljubavi - usnama je za tren dodirnuo

njene.- Uskoro će sve biti bolje, videćeš. Kortni zatvori oči, učinilo joj

se daju je dodir Kevinovih usana opekao. Pomogao joj je da se

uspravi i popije malo vode, a zatim s mnogo nežnosti položio njenu glavu na jastuk. Osetila je daje hvata san.

Sledeća tri dana Kortni je provela kao u polusnu. Sve vreme mislila je o sivim očima i gustoj crnoj kosi. Uporno se trudila da prizove bilo koje sećanje u vezi s Kevinom, ali uzalud. U sredu su je prebacili iz šok-sobe u

jednokrevetnu. Verovatno je to znak da ću preživeti, pomisli Kortni osmehnuvši se gorko. Najviše ju je mučilo to što ničega nije mogla da se seti. Prosto nije mogla da poveruje u to da je zaboravila nekoga kao što je Kevin.

Duboko je uzdahnula i pogledala korpu prepunu crvenih ruža koja je stajala na noćnom stočiću. Ruže je doneo portir pre sat vremena, a na kartici je pisalo samo "K". Kao da je kralj, pomisli devojka osmehujući se.

Ipak, morala je da prizna sebi da joj je veoma prijala njegova pažnja. Pazeći da ne napravi nagli pokret, uzela je jedan pupoljak. Oduvek je volela ruže pa je duboko udahnula opojnimiris. Iznenada, osetila je nečiji pogled na sebi i polako je otvorila oči.

- Da li ti se dopada soba? - upitao je Kevin ulazeći.- Da li bi tražio da me premeste u drugu ako mi se ne dopada?

- zagledala se u njega dok joj je prilazio. -Naravno -rekao je ozbiljno.

- Ne brini - nasmešila se. - Dopada mi se soba.- Svratio sam do tvog stana da uzmem nešto stvari... - Kevin

naglo zaćuta shvativši da je rekao nešto što nije trebalo.- Moj stan? - iznenađeno ga je pogledala.- Imaš mali stan u Njujorku kod Central parka - objasnio je

izbegavajući suvišne detalje.-A ti?- Ja? - pogledao ju je zbunjeno, a onda se osmehnuo. - Ja

imam kuću u Los Anđelesu. Ne razbijaj glavu nevažnim detaljima, sve će vremenom doći na svoje mesto.

-Misliš? - upitala je sumnjičavo.– Doneo sam ti veoma lepu spavaćicu - odlučio je da

promeni temu. - Izgledaš grozno u toj bolničkoj. Biće mi zadovoljstvo da ti pomognem da se presvučeš.

Kortni se zbunila, nije znala kako da se ponaša. Bilo bi smešno i glupo da glumi stidljivu devojčicu kada su ona i Kevin u braku. A opet, ona se toga nije sećala. Verovala mu je na reč, a on je mogao biti potpuni stranac.

Kevin se prigušeno nasmeja shvativši njenu dilemu. Izvadio je spavaćicu než-noplave boje obrubljenu čipkom i vrlo izazovnog kroja. Spustio ju je na krevet a zatim se nagnuo i poljubio Kortni u obraz.

—Možda bi bolje bilo da za prvi put zamolim medicinsku sestru da ti pomogne - rekao je krenuvši ka vratima.

- Hvala ti - uzvratila je tiho mada nije bila sigurna da ju je čuo.Petnestak minuta kasnije presvukla se uz pomoć simpatične

medicinske sestre, gospođe Bejker, koja ju je pažljivo počešljala vodeći računa o tome da je ne povredi.

Kada je Kortni zatražila ogledalo, gospođa Bejker je oklevala da joj ga da. U tom trenutku Kevin se vratio u sobu i pružio joj je ogledalo. Duboko je uzdahnula ugledavši veliki crveni ožiljak koji se protezao po čelu.

- Ovo izgleda grozno – promrmljala je.-Vremenom će se smanjiti - uveravala ju je gospođa Bejker.-Važnije je kako se osećaš - Kevin ju je zabrinuto pogledao.- Ovde me boli kada duboko udahnem - rekla je Kortni

dotaknuvši zavoj ispod spavaćice.- Pluća su vam prilično stradala - objasni gospođa Bejker

pomažući joj da se smesti u krevet. - Zamalo da vam strada i srce, mogli ste da poginete.

- Hoće li ožiljak ostati? - upitala je zabrinuto.-Meni neće smetati - Kevin se nasrneši. - Nemoj više da pričaš

i da se naprežeš, potreban ti je odmor.Prišao je, nagnuo se nad nju i spustio lagani poljubac na njene

usne. Kortni zatvori oči, bilo je nečeg tako poznatog u dodiru tih usana. Osetila je slabost.

– Videćemo se kasnije - rekao je tiho i brzo izašao iz sobe.

3. poglavlje

Kortni je sedela u fotelji pored prozora zamišljeno gledajući napolje. Činilo joj se da zbog nečeg treba da se bori za svoju slobodu, da postoji nešto na ivici njene svesti što uporno pokušava da se probije i daje upozori. Polako je okrenula glavu kada je čula da se otvaraju vrata i nasmešila se ugledavši Kevina. Njegov osmeh učinio je da istog trenutka zaboravi sve drugo. Nije bila svesna ničega oko sebe sem njegovih očiju, kojima ju je fiksirao. Spremno je dočekala njegove usne kada su se spustile na njene.

Poljubac je u njoj izazvao pravu buru osećanja i Kortni im se prepustila. Ovo ne može biti pogrešno, pomislila je dok je obavijala ruke oko njegovog vrata. Potpuno je izgubila pojam o vremenu uživajući u Kevinovim poljupcima i dodirima.

Kada se konačno odmaknuo od nje, malaksalo je klonula u fotelju. Duboko je uzdahnula osetivši da njene obraze obliva rumenilo. Polako je podigla pogled do Kevinovog lica i istog trenutka izgubila se u dubini njegovih očiju.

Kevin se zadovoljno osmehnu, a ona ga poljubistrasno kao nekada. Tako ga je ljubila na njihovom medenom mesecu. Bio je u pravu što nije žurio, isplatilo se što je toliko dugo čekao poljubac.

- Zdravo, lepotice - nagnuo se ponovo i ovoga puta poljubio je vrh njenog nosa.

-Zdravo - zbunjeno je promrmljala.Kortni je pokušavala da shvati značenje njegovog osmeha.

Bilo joj je jasno da se nešto mnogo dublje krije iza tog zadovoljnog izraza lica. Odjednom je osetila potrebu da pobegne od njega. Pogledala je krevet i polako se uspravila nanoge. Bilo je mnogo lakše nego što je očekivala. Činilo joj se da sa svakim korakom stiče sve više samopouzdanja. Kada je došla do kreveta, sela je i duboko uzdahnula.

- Bravo! - Kevin je stajao pored nje. - Da li se sada osećaš bolje?

Pogledala ga je ispod oka, svesna skrivenog značenja njegovih reči. Osetila je da sve izmiče kontroli. Kevin Maršal je imao neobjašnjivu moć nad njom.

– Razgovarao sam s doktorom Karso-nom - rekao je promenivši temu.- Za dva dana otpustiće te iz bolnice. Mislio sam da odemo u moju vikendicu u Njuportu da se malo oporaviš.

- U vikendicu? - zbunjeno ga je pogledala.- Da, Kortni, u vikendicu - šeretski se osmehnuo. - Zar se ne

sećaš ni toga? Tamo smo proveli medeni mesec.- Ja... - zbunjeno je promucala pocr-venevši.– Još uvek si u stanju da pocrveniš kao šiparica - rekao je

veselo. - Setićeš se svega, polako. Siguran sam da će ti boravak u Njuportu prijati.

Nastavio je da priča o nevažnim stvarima i Kortni uhvati sebe kako ga pažljivo sluša. Shvatila je da Kevin tačno zna na koji način da slomi njen otpor i da ma-nipuliše njenim osećanjima. U

glavi su počele da joj se roje misli i pitanja na koja nije znala odgovor. Strah od onoga što joj budućnost nosi uvukao se u nju i držao ju je budnu do zore. Još više ju je plašilo to što nije mogla da se seti svoje prošlosti.

Doktor Karson joj je rekao da ima selektivnu amneziju i da se zapravo ne seća poslednjih nekoliko godina. Ipak, uveravao ju je da je to privremeno. Nije joj preostajalo ništa drugo nego da mu veruje. Pored toga, zbunjivao ju je i Kevin i njegovo ponašanje. Tvrdio je da su njih dvoje u braku, a tek ju je danas prvi put zaista poljubio. Pomenuo je njen stan i njegovu kuću... Pitala se da li možda imaju problema u braku.

Kada je konačno osvanuo poslednji dan njenog boravka u bolnici, Kortni je odahnula. Činilo joj se da će sve svoje probleme lakše prevazići na drugom mestu. Nije mogla da dočeka Kevina i zato je izašla pred ulaz u bolnicu. Rano proleće u Njujorku bilo je hladno i ona privuče krajeve svog kaputa. Ipak, prijao joj je svež vazduh, posle dugo vremena disala je punim plućima. Kevin je stigao tačno u sekund i zaustavio automobil ispred nje.

Na sebi je imao farmerke, teksas košulju i kožnu jaknu, a Kortni se za tren učinilo da mu je kosa vlažna. Prilazeći joj, Kevin ju je odmerio kratkim, sveobuhvatnim pogledom pre nego što je uzeo njenu torbu.

-Trebalo je da me sačekaš unutra -rekao je nezadovoljno. - Dobro znaš da ne smeš da se prehladiš. A koliko je hladno, mogla bi da dobiješ upalu pluća.

- Preteruješ - nasmejala se veselo.- Osim toga, nisam mogla da izdržim ni minut više u

zatvorenom prostoru.- Sviđa mi se to što si tačna, kao i uvek - osmehnuo se i

poljubio je u obraz. - To je prava retkost danas.-A ti si, izgleda, pravi mali šovinista - nežno ga je udarila

dlanom po grudima.-To su teške reči, lepotice - rekao je odlažući njenu torbu u

prtljažnjik.- Preživećeš - odgovorila mu je sme-šeći se.Kevin joj je pomogao da se smesti na suvozačevo mesto, a

zatim je seo za volan. Pustio je tiho muziku s radija i uključio se u gradski saobraćaj. Vesto je vozio kroz njujorške ulice kao da je to činio čitavog života. Trudio se da sve vreme priča s Kortni, a tiha, prijatna muzika ispunjavala je svaku pauzu u razgovoru.

Zaustavili su se ispred malog restorana da se odmore i ručaju. I hrana i usluga bili su odlični, na Kortnino zadovoljstvo. Međutim, desert nije bio dobar, što Kevin nije mogao da zaboravi ni kada su ponovo seli u kola i krenuli.

Slušajući ga kako gunđa uz duhovite komentare, Kortni shvati da je obuzima sve veće neraspoloženje. Mada se Kevin trudio da bude zabavan i šarmantan, njena ljutnja rasla je sa svakim pređenim kilometrom.

- Skoro smo stigli - rekao je iznenada skrenuvši s auto-puta. - Nadam se da nisi mnogo umorna.

- Osećam se sasvim dobro - odgovorila mu je kratko.- Onda je sve u redu - nastavio je raspoloženo. - Ovo je bila

baš duga vožnja na kraju naporne nedelje.Kortni se dublje zavalila u svoje sedište, nesposobna da

savlada ljutnju. Kevin ništa nije primetio jer mu je pažnja bila usmerena na put. Ona se zagledala kroz prozor pokušavajući da se isključi, ali uzalud.

-Dosta! - uzviknula je iznenada.- Kevine, molim te, nisam dete koje treba zabavljati celim

putem.-Nisam se trudio da te zabavljam, Kortni - i dalje je gledao put

pred sobom. - Zaista ne shvatam šta si time htela da kažeš.- Nije mi potrebna tvoja zaštita i briga - pogledala ga je iskosa.

- Ako si umoran, opusti se. Nemoj misliti da si obavezan da me zabavljaš da se ne bih dosađivala. Neću se osećati izgubljenom i neće se desiti ništa strašno ako u autu bude pet minuta tišine.

- Žao mi je - rekao je konačno.- Otkrila si moju lošu naviku da pričam o nevažnim stvarima

dok su mi misli na sasvim drugoj strani. Mnogi ljudi ne zapažaju kao ti pa ne primećuju šta radim.

- Verovatno je tako.- Hajde da se dogovorimo - pogledao ju je osmehnuvši se

veselo. - Ako poželiš nešto da uradiš ili da ostaneš sama, molim te, reci mi. Neću te sprečavati ni u čemu niti ću insistirati na razgovoru. Najvažnije je da se oporaviš.

- Dogovoreno - prihvatila je i otvorila prozor. - Miris mora neverovatno je opojan. Da li smo blizu?

- Još nekoliko kilometara.Ubrzo je Kevin zaustavio auto ispred kuće skrivene u

šumarku. Kuća je bila odvojena od mora malim parkom i uređenim travnjakom. Bilo je očigledno da mogu da je pronađu samo oni koji znaju za nju.

Kortni je polako izašla i gotovo da je mogla da opipa mir i spokoj koji su vladali oko nje. Dok je Kevin unosio njihove stvari, ona odluči da prošeta po kući i vidi kakav je raspored prostorija.

Kuća je bila velika i solidno građena, a prostrane prostorije imale su ogromne prozore izrađene od tamnog, ne-poliranog drveta. Podovi su bili od istog grubog drveta, samo su bili prelakirani i prekriveni ćilimima. Kuhinja je bila velika i moderno opremljena. Svaka prostorija bila je nezavisna, a nameštaj je, očigledno, namenski biran. Na spratu su bile četiri sobe opremljene velikim krevetima i zasebnim kupatilima.

Kevin ju je poveo na sprat držeći je za ruku i pazeći da se ne oklizne. Zastao je pred jednim vratima i otvorio ih. Soba je bila u plavim tonovima s laganim cvetnim draperijama i odgovarajućim prekrivačem na krevetu s baldahinom.

- Da li ti se soba dopada? - upitao je proučavajući njenu reakciju.

-Divna je! - zapljeskala je rukama kao dete.Kevin nije odgovorio već se nagnuo prema njoj, obuhvatio je

oko struka i nežno prislonio usne na njene. Njegove usne bile su tople i meke i budile su u Kortni hiljadu različitih osećanja.

Činilo joj se da je njegove usne ispituju dok su prve iskre strasti počele da se bude u njenom telu. Kortni je zatvorila oči, obavila ruke oko njegovog vrata i prepustila mu se.

- Tako si lepa, Kortni - prošaputao je između dva poljupca. - Uvek nam je bilo divno kada smo vodili ljubav.

-Ja...- Još lepše je bilo - nežno ju je prekinuo spustivši prst na njene

usne - kada smo posle ležali u mraku i pričali. Sećaš li se? Pričali smo satima o svemu. Toliko su mi nedostajali ti naši razgovori i tvoja blizina...

Kortni je zaustila da nešto kaže, ali nije znala šta. To o čemu je Kevin pričao bilo joj je veoma blisko, ali nije mogla da se seti svega. Sledećeg trenutka njegova ruka spustila se na njene grudi i ona je zadrhtala. Kevinov dodir uzbudio ju je i uplašio, shvatila je da je njeno telo u njegovoj vlasti. Nežno ju je milovao ljubeći njenu kosu, vrat i ramena. Kada je pokušala da ga zaustavi, sklonio je njenu ruku.

- Sve će biti u redu - rekao je tiho i odmaknuo se od nje. - Da li si gladna?

-Nisam - zbunjeno je odmahnula glavom.- Onda nećeš imati ništa protiv ako ti sada poželim laku noć? -

nije se trudio da prikrije umor na licu.

- Nemam ništa protiv - uspela je da se osmehne. - Nadam se da će mi morski vazduh pomoći da lakše zaspim.

- Laku noć - poljubio ju je u vrh nosa. - Lepo sanjaj, Kortni.- Laku noć - prošaputala je odsutno.Osmeh joj je nestao s lica čim je Kevin zatvorio vrata za

sobom. Nije mogla da shvati poreklo svog nezadovoljstva. Kada se napokon istuširala i legla, shvatila je šta je muči. Naglo se uspravila u krevetu i nervozno provukla prste kroz kosu.

Ona i Kevin bili su u braku, znači, bilo bi normalno da joj se približi. Međutim, za sve ovo vreme nije pokušao ništa slično. Sve do malopre, a onda ju je ostavio samu. Možda je problem u meni, pomisli Kortni okrećući se na stomak i uvijajući se u mirisne čaršave. Možda mu više nisam dovoljno privlačna zbog ožiljaka od nesreće... Nesvesno je podigla ruku i opipala čelo.

Bila je sigurna u to da Kevin može da nađe devojku koja će biti voljna da ispuni svaku njegovu želju. Takvi tipovi, visoki, mišićavi i preplanuli, s dečačkim licem i anđeoskim osmehom, nikada nisu bili sami.

Ipak, oženio se njom, to je moralo nešto da znači. Ili je značilo, pomisli Kortni tužno. Morala je da prizna da je i te kako u tom trenutku želela da oseti Kevinove usne na svojima i njegove snažne ruke oko svog tela. Zaključila je da nema svrhe lupati time glavu, Kevin je bio i ostao zagonetka za nju. Trgnula se shvativši daje upravo upotrebila termin koji označava prošlost. Zapitala se da li to njena podsvest pokušava da je upozori na nešto.

Zbacila je čaršave sa sebe i ustala. Prišla je prozoru i širom ga otvorila, a potom je udisala vlažan morski vazduh punim plućima. To ju je malo smirilo i posle nekoliko minuta vratila se u krevet i pokrila po glavi.

* * *

Kada je sišla u kuhinju, Kevin je već pripremao doručak, a kafa je bila skuvana. Kortni je bez reči ušla i nasula kafu u šolju zadovoljna tišinom koja je oko njih vladala. Posle doručka šetali su plažom skupljajući školjke koje je plima izbacila na obalu. Kortni se potpuno opustila i uživala zaboravivši na sve što ju je mučilo prethodne noći. Verovala je da će vremenom sve doći na svoje mesto.

Zajedno su spremili ručak, a popodne su proveli gledajući filmski program. Kortni je otkrila koliko su, u stvari, njih dvoje slični. Smejali su se istim šalama, komentarisali iste detalje. Posle večere sedeli su ispred kamina uz čašu vina. Za trenutak se Kortni učinilo da su to i ranije radili. Kevin je nežnim pokretom sklonio nestašan pramen s njenog čela. Podigla je pogled i u dubini njegovih očiju otkrila neočekivanu želju. Mislila je da će joj srce iskočiti iz grudi dok se on beskrajno polako naginjao ka njoj. Potpuno se prepustila njegovom strasnom poljupcu.

- Kevine... - prošaputala je. -Vreme je za spavanje - naglo seodmaknuo od nje. - Sutra nas čeka naporan dan.- Ti ne... - zbunjeno je promucala -ne ideš gore?- Ne, ostaću još malo - osmehnuo se nemarno. - Slobodno idi.Kortni skoči na noge, uplašena da će reći nešto što ne želi ako

ostane još malo u njegovom društvu. Zatvorila je vrata dnevne sobe i zbunjeno zastala u hodniku. Na kraju je, ne znajući šta čeka, potrčala uza stepenice.

Sa svakim novim danom Kortni je postajala sve opuštenija i prirodnija u Kevinovom prisustvu. Više joj nije smetalo to što nije mogla da se seti prošlosti, želela je da zauvek živi u sadašnjosti. Jedino što je narušavalo njenu sliku savršenstva bilo je to što je Kevin i dalje bio distanciran. Svake večeri odlazila je sama na spavanje i svakog jutra budila se sama u krevetu. To je počelo da joj smeta.

Postala je napeta i uhvatila je sebe kako traži skriveno značenje u svakom Kevinovom gestu ili izgovorenoj reči. Odlučila je da se suoči s njim i zatraži direktan odgovor. Čekala je zgodnu priliku.

- Kevine... - obratila mu se tiho dok su te večeri šetali plažom.- Molim? - zastao je s rukama u džepovima.- Da li... - pročistila je grlo pre nego što je nastavila. - Da li

sam ti još uvek privlačna?- Da li si mi... privlačna? - ponovio je kao eho zapanjeno je

gledajući.- Da - progutala je knedlu. - Hoću da kažem... mislim... u

braku smo i...- Znao sam da će se ovo desiti pre ili kasnije - duboko je

uzdahnuo. - Ti si strasna žena i ne možeš dugo da sputavaš svoju prirodu. Opusti se, da sam to hteo, odavno bismo bili u krevetu.

- Šta to treba da znači?! - planula je.

- Da li te to zaista zanima? - upitao je. - Ili hoćeš da izbegneš razgovor koji se tiče mog glavnog cilja u životu?

- Tvog glavnog cilja? - za tren je zaboravila da je besna.- Moj glavni cilj je da te zadržim pored sebe - rekao je ozbiljno.

- Misliosam da si shvatila koliko te želim. A ti, ipak, tražiš da ti to kažem i pokažem.

- Da znaš koliko me ljutiš - procedila je jedva se kontrolišući.- Ni blizu koliko ti mene!Nije bilo šanse ni da se pokrene ni da reaguje, on ju je istog

trenutka grubo uhvatio za ramena i privukao sebi. Kortni pokuša da se otrgne ali su je njegove ruke čvrsto držale. Kevinov poljubac bio je grub, ali je probudio strast u njoj. Kada je prislonio bokove uz njene, shvatila je da je uzbuđen koliko i ona. Osetila je da krv ključa u njenim venama. Sledeći poljubac bio je nežniji, strasniji i ona mu uzvrati na isti način.

Kevin se zagledao u njene širom otvorene, sjajne oči i poluotvorene usne. Ličila mu je na devojčicu. Ipak, njene ženstvene obline, koje je tako dobro pamtio, govorile su nešto sasvim drugo.

Oči su mu čudno zasijale kada je prstima uhvatio njenu bradu prisilivši je tako da ga pogleda. Svakim novim poljupcem nezadrživo je rušio njen otpor. Kada je osetio da mu se potpuno predala, podigao ju je u naručje i brzo krenuo ka kući. Kevin nije obraćao pažnju na njene proteste, ušao je u kuću i poneo ju je na sprat. Kortni se i dalje otimala mada je znala da je njena borba uzaludna. On je nogom otvorio vrata svoje spavaće sobe i spustio ju je na noge.

- Ti... Kako se to ponašaš?! - viknula je Kortni. - Kako se usuđuješ...

- Ti pripadaš meni - rekao je ne obazirući se na njen bes. - Zapamti to. Nisam hteo da vodimo ljubav dok te doktor Karson ne pregleda u petak, ali moraću da ti pokažem da si samo moja.

- Ja nisam stvar! - ustuknula je nekoliko koraka unazad. - Ne pripadam nikome!

- Pripadaš, Kortni - brzo joj se približio. - Želela ti to da priznaš ili ne, mi pripadamo jedno drugom.

Kevin je spustio duge prste na njena ramena nežno ih milujući. Kortni je nekoliko trenutaka ostala ukočena, odlučna da se bori protiv navale sopstvenih osećanja, ali Kevinove ruke ponovo su odagnale svaki njen otpor.

- Dođi - prošaputao je promuklo.

- Toliko sam te dugo čekao... Kortni je instinktivno obavila ruke oko njegovog vrata privijajući se uz njega. Kevinovi poljupci bili su sve strasniji i Kortni je gubila kontrolu nad sobom. Čvrsto ju je privio na grudi i divlje poljubio.

Kevinove ruke spustile su se s njenog lica na grudi i niže, prema struku i vitkim nogama. Usnama je milovao njen vrat, a rukama istraživao njeno telo. Želeo je da je oseti uza sebe i da je nikada više ne pusti iz zagrljaja. Nije prestajao da je ljubi, da je nežno gricka zubima i miluje rukama. U polumraku sobe mogao je da vidi kako njene oči sijaju. Za trenutak se odmaknuo od nje i počeo da otkopčava košulju. Kortni mu je pomogla. Ubrzo je stajao pred njom potpuno nag pa je zadržala dah. Zadrhtala je gledajući to moćno telo izbrazdano snažnim mišićima.

-A sada ti, lepotice - prošaputao je ispruživši ruke.Nežno je skidao jedan po jedan deo Kortnine odeće sve dok se

njeno nago telo nije ukazalo u svoj svojoj lepoti. Kevin je zadivljeno posmatrao njene čvrste grudi milujući ih polako, ali strasno.

Ljubio je svaki delić njenog tela i Kortni je zatvorila oči zabacivši glavu i uživajući u njegovim dodirima. Položila je dlan na njegove široke grudi, koje su se ubrzano podizale i spuštale u ritmu njegovog šumnog disanja.

Uživala je u laganim, senzualnim pokretima njegovih veštih ruku. Tada je ona preuzela inicijativu obasipajući njegove grudi poljupcima. Rukama je polako krenula naniže upoznajući svaki prevoj na njegovom telu. Kortni je glasno uzdahnula i još više mu se primakla. Kevin joj je ljubio vrat, zatim grudi i bradavice. Kada je ponovo potražio njene usne, bio je tog dug poljubac koji je najavljivao konačno spajanje.

- Kevine - prošaputala je promuklo - ne mogu više...- Lepo ti je, zar ne? - upitao je gledajući je pravo u oči. - Reci

da ti je lepo.- Lepo mi je - rekla je glasom napuklim od strasti. - Lepše

nego što sam mogla da zamislim.Kevin ju je bez reči poveo prema krevetu. Položio ju je nežno

na meku posteljinu, a zatim se spustio pored nje i obasuo je strasnim poljupcima.

- Zar ti ovo nije nedostajalo? - upitao je između dva poljupca, a zatim je spustio ruku na njene grudi. - A ovo?

-Nedostajalo? - ponovila je zbunjeno.

Nije joj odgovorio, opet je spustio usne na njene grudi ljubeći ukrućene bradavice, a ona je osećala da gubi kontrolu. Uvijala se pod njim i izgovarala njegovo ime.

- Nemoj više da se igraš sa mnom - glas joj je bio molećiv.-Neću, ljubavi - nadneo se nad nju zagledavši joj se u oči. -

Nećemo se više lišavati onoga što oboje želimo.Bila je nestrpljiva ali i pomalo uplašena, kao da prvi put vodi

ljubav. A onda je sva nesigurnost nestala kada su postali jedno. Glasno je ječala i hvatala ga za ramena zarivajući mu nokte u vrelu kožu.

Prepustila se njegovom temperamentnom ritmu, savladana snagom sopstvenih osećanja. Pokušali su da izdrže još nekoliko trenutaka, ali nisu mogli i tiho su jeknuli ispunjeni zadovoljstvom. Ostali su čvrsto zagrljeni, a on joj je šaputao nežne reči koje je jedva čula. Celo telo joj je podrhtavalo, ostala je bez glasa kada su njegove ruke ponovo krenule u osvajački pohod.

Njihovo drugo spajanje bio je obostrani test izdržljivosti. Vodili su ljubav sporo, jedva se pokrećući, a kratki uzdasi zaustavljali su im dah. Čvrsto su se grlili kao da su se plašili da će izgubiti jedno drugo.

- Kako si mogla da me ostaviš kada nam je uvek bilo ovako? - promrmljao je sklanjajući joj pramen kose s lica.

- Da te ostavim? - namrštila se zbunjeno.- Nikada više nemoj to da učiniš - to nije bila molba već

naređenje.- Ne shvatam...- Pst - spustio je prst na njene usne. - Sve u svoje vreme.Pokušala je da se pobuni ali ju je ućutkao poljupcem. Kevin se

privio uz nju i promeškoljio tražeći udobniji položaj, pa je ubrzo utonuo u san. Kortni je dugo zurila u tavanicu pitajući se šta je pokušavao da joj kaže.

Konačno je zaspala, ali ju je nešto trgnulo iz sna u toku noći. Kevinove usne ponovo su bile na njenim, a njegove ruke lutale su po njenom telu. U njoj se ponovo razbuktala strast. Kada je sledećeg jutra pokušala da ustane iz kreveta, sa usana joj se oteo prigušeni krik. Boleli su je svi mišići i rame. Otvorivši oči, ugledala je Kevinovo zabrinuto lice.

- Zao mi je ako sam te povredio -rekao je tiho. - Da li si dobro?-Malo sam ukočena i rame me boli - priznala je iskreno. - Ali,

to nije ništa u poređenju s divnim trenucima koje smo noćas doživeli.

- Zar ti nisam obećao da će nam biti lepo? - rekao je zavodljivo.

-Jesi, priznajem - klimnula je glavom.-Doneću ti doručak u krevet - prošaputao je i spustio usne na

njene grudi.-To je divno, ali mogu li da dobijem nešto konkretnije? -

našalila se zavla-čeći prste u njegovu gustu kosu.-Naravno, lepotice - nadneo se nad nju. - Ovo je bio samo

pozdrav za dobro jutro.-Volim tvoje telo, tako je čvrsto i muževno - spustila je dlan na

njegove grudi i uzdahnula. - Pružio si mi toliko zadovoljstva...—Ako nastaviš tako, nećeš ostati samo bez doručka nego i

bez ručka i bez večere - pripretio joj je.-Mislim da sam spremna da riziku -jem - nasmejala se.-Alija nisam! - zbacio je pokrivač sa sebe i seo. - Umirem od

gladi, ljubav će morati da pričeka.—Tipičan muškarac - prebacila mu je. - Prvo misliš na svoj

stomak.Kevin ju je poljubio i nežno, ali odlučno, odgurnuo od sebe.

Ustao je, obukao farmerke, mahnuo joj i izašao iz sobe. Vratio se desetak minuta kasnije noseći tacnu prepunu svega i svačega.

— Ne pamtim kada sam bila ovako gladna - priznala je Kortni.- Ni ja - gledao ju je netremice a njegov pogled jasno je

govorio da on ne misli na hranu.- Uozbilji se! - nasmejala se blago ga udarivši po mišici.- Ozbiljan sam! - rekao je uvređeno. - Ne znam zašto ti ne verujem - nakrivila je glavu i pogledala

ga iskosa.- Kortni... - osmeh je nestao s njegovog lica.- Reci - gledala ga je zabrinuto.- Voleo bih da možemo da ostanemo ovde zauvek, ali... -

pročistio je grlo.- Sledeće nedelje moram da budem u Los Anđelesu.- Baš moraš?- Pođi sa mnom - uhvatio ju je za ruku. - Neću moći stalno da

budem s tobom, ali biće mi lakše kada znam da me čekaš u kući.

- Naravno da ću poći - veselo se nasmejala. - Zašto ne bih pošla s tobom?

- Divna si, Kortni - prineo je njenu ruku usnama. - Poći ćemo kući odmah posle tvoje kontrole, važi?

Narednih nekoliko dana prošlo je brzo, kao u snu. Svaki trenutak koji je provela s Kevinom izazivao je u Kortni osećaj neverovatne sreće. U jednom trenutku pomislila je čak da ta harmonija ne može dugo trajati.

Plašila se da će se desiti nešto što će pomutiti njenu sreću. A Kevin joj je sve više bio potreban, postao je deo nje.

U petak je Kortni osetila tugu dok je pakovala svoje stvari. Činilo joj se da nikada više neće biti srećna kao proteklih dana. Duboko je uzdahnula, zatvorila torbu i požurila da se spremi. Izabrala je jednostavnu plavu haljinu koja se slagala s bojom njenih očiju. Pogledala se u ogledalu poslednji put kada je čula tiho kucanje na vratima.

- Jesi li spremna? - upitao je Kevin ulazeći. - Saobraćaj će sigurno biti gust, danas je petak.

- Spremna sam - raširila je ruke.- Izgledaš prelepo - nasmešio se po-smatrajući je s

odobravanjem. - Smem li da te dodirnem?-Naravno - klimnula je glavom.U dva koraka bio je pored nje, uhvatio ju je oko struka i

privukao u zagrljaj. Nežno je spustio usne na njene. Kortni je spremno dočekala Kevinov poljubac obavijajući mu ruke oko vrata. Kada su se odmaknuli jedno od drugog, Kortni ga je pogledala. Morala je da prizna da je Kevin veoma zgodan. Uzane crne pantalone bile su zategnute na njegovim bokovima, a crna majica pripijena uz telo. Nije se pobunila kada je Kevin uzeo njenu torbu i izašao iz sobe. Znala je da je idila okončana i da moraju da se vrate u stvarnost.

Vožnja do Njujorka protekla je u tišini jer je svako bio zadubljen u svoje misli. Posle detaljnog pregleda doktor Karson je izjavio daje zadovoljan njenim oporavkom, ali da mora da se čuva. Kortni je htela u zemlju da propadne kada ga je Kevin, značajno se smešeći, upitao da li sada može da nastavi svakodnevne aktivnosti. Doktor Karson se nasmejao i namignuo im potvrdno odgovorivši. Dok su išli prema "jaguaru", Kevin nije bio svestan njene ljutnje i veselo je zviždao. Kortni ga je optužujuće pogledala kada joj je otvorio vrata, zato se malo trgnuo.

- U čemu je problem, lepotice? - upitao je iznenađeno.Kortni je okrenula glavu i demonstrativno sela na suvozačevo

mesto. Kevin ju je još jednom zbunjeno pogledao, ali mu nije preostalo ništa drugo nego da uključi motor i krene.

Na aerodromu je vladala uobičajena gužva, ali je Kortni ostala potpuno ravnodušna na sve što se dešavalo oko nje. Još uvek je bila ljuta na Kevina, a pored toga osećala je teskobu u grudima. Primetila je da ih ljudi, naročito žene, zagledaju i da se došaptavaju. Instinktivno je znala da se ne radi o njoj već o Kevinu. Zbunjivalo ju je sve to, a u jednom trenutku zaslepeo ju je blic fotoaparata.

Kevin je tiho opsovao kroz stisnute zube, čvrsto je zagrlio i poveo prema izlazu. Ušli su u avion među prvima i Kortni je utonula u svoje sedište. Zatvorila je oči pokušavajući da se isključi. Kada ih je nekoliko minuta kasnije otvorila, ugledala je stjuardesu kako se naginje prema Kevinu sa zanosnim osmehom na licu. I Kevin se smešio pa Kortni oseti žestok ubod ljubomore.

Istog trenutka u njenoj svesti pojavila se identična scena, ali su likovi bili drugi. U trenutku kada se muškarac okrenuo prema njoj, slika je nestala. Duboko je uzdahnula, bila je uverena da je to bilo sećanje.

- Da li si dobro? - zabrinuto je upita Kevin primetivši da je bleda.

-Molim? - pogledala ga je kao da se budi iz sna. - Da, da, dobro sam.

- Sigurno?- O, Kevine - duboko je uzdahnula.- Ostavi me na miru, neću se raspasti. -Kortni...- Osim toga, vidim da nećeš biti usamljen - rekla je otrovno.Zagledala se kroz prozor tako da joj je promakao njegov

zagonetni osmeh. Kevin se zadovoljno zavali u sedište i zatvori oči. Prijala mu je njena ljubomora jer je to bio znak da ga Kortni još uvek voli.

4.poglavlje

Kada se Kortni probudila, sunce je prodiralo u sobu kroz otvoren prozor. Nebo je bilo čisto i plavo, i ona se polako uspravila u krevetu. Sklonila je kosu s čela i duboko uzdahnula.

U prvom trenutku nije mogla da se orijentiše. Toliko toga dogodilo joj se za kratko vreme. Ponovo se spustila na meke jastuke. Čula je šum vode koji je dopirao iz kupatila.

Osmehnula se kada se Kevin pojavio u sobi nekoliko minuta kasnije. Na sebi je imao samo peškir obavijen oko bokova, kosa mu je bila vlažna a kapi vode presijavale su se na njegovim širokim grudima.

- Dobro jutro, spavalice.- Dobro jutro - uzvratila mu je pozdrav lenjo se protežući.- U velikom sam iskušenju da pošaljem sve do đavola i da ti se

pridružim u krevetu - naslonio se leđima na plakar prekrstivši ruke na grudima.

- Zašto ne uradiš tako? - izazovno ga je upitala.- Nažalost, bilo bi to preskupo zadovoljstvo - otvorio je plakar i

počeo da vadi odeću. - Neko mora da nas hrani, ne možemo živeti od ljubavi.

- Šteta - promeškoljila se.- Prekini - opomenuo ju je oštro.- Već kasnim.- Čime se ti, u stvari, baviš? - upitala ga je ne primetivši da se

trgnuo.- Reći ću ti večeras - poljubio ju je u vrh nosa. - Žurim, zvaću

te kasnije u pauzi.Ubrzo je čula motor njegovih kola. Kortni polako ustade.

Odlučila je da čitav dan posveti sebi. Napunila je kadu toplom vodom u koju je dodala mirišljavu so. Izašla je iz kade tek kada je osetila da voda počinje da se hladi. Osušila je kosu i obukla svileni kimono, a zatim je pošla u obilazak kuće. Kada su stigli prethodnog dana, bilo je kasno i oboje su bili umorni. Sada je mogla u miru sve da razgleda.

Kuća je bila prostrana i odisala je komforom. Prostorije su bile velike i svetle, potpuno podređene potrebama vlasnika. Oko kuće se prostirao lepo uređen park oivičen visokom kamenom ogradom. Kevin joj je rekao da kućna pomoćnica dolazi tri puta nedeljno i vodi računa o održavanju. Morala je da primeti da ona to zaista dobro radi jer je sve bilo uredno, besprekorno čisto.

Skuvala je kafu i sela na sofu u dnevnoj sobi. U prolazu je uzela poštu, za koju je brzo izgubila interesovanje jer su sve bili računi, reklame i izveštaji. Pažnju su joj privukle uredno složene novine.

Prelistavala ih je nezainteresovano, a onda joj je pažnju privukao jedan naslov: „Kevin Maršal u društvu nepoznate

lepotice viđen na njujorškom aerodromu. Da li je u pitanju nova ljubav slavnog glumca?"

Kortni se zagleda u sliku koja nije bila baš najjasnija i shvati da je ona, u stvari, nepoznata lepotica. Pažljivo je pročitala članak koji je navodio Kevinove dosadašnje ljubavne veze, a zatim je kratko prokomentarisao film koji treba da snimi.

Jedno ime privuklo joj je pažnju, u članku je spomenuta glumica Karla Montgomeri, s kojom je Kevin bio u vezi. Kortni se namrštila pokušavajući da se seti, činilo joj se da je to ime veoma važno. A onda se setila! Puklo joj je pred očima i osetila je da je steže u grudima. Ona jeste Kevinova žena, ali oni već tri godine ne žive zajedno. Otišla je, ostavila ga i prekinula svaki kontakt s njim.

U prvoj godini braka njih dvoje nisu bili mnogo zajedno. Kevin je često putovao, ali je to nekako podnosila. A onda je morao duže da boravi u Francuskoj, gde je snimao film. Njihovi kontakti sveli su se na njegove retke dolaske kući i povremene telefonske razgovore. Kortni je sve to trpela samo zato što je bila isuviše zaljubljena u svog muža.

Da bi imala čime da se zanima, otvorila je butik, što joj je bila davnašnja želja. Jedne večeri vratila se kući umorna pa se sručila u fotelju. Htela je prvo da prelista novine pa tek onda da večera. Čim je uzela novine, zaledila se. Na naslovnoj strani ugledala je svog muža u kompromitujućoj pozi s Karlom Montgomeri, glumicom u usponu. Zajedno su snimali film u Francuskoj i videlo se da su srećni.

Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se pribere pre nego što je tekst pročitala do kraja. Autor se pozivao na provereni izvor blizak glumcima tvrdeći da je u pitanju ljubav. Brojne fotografije potvrđivale su to. Kortni je mislila da će se onesvestiti. Pokušala je da ubedi sebe da je to greška, međutim, i u drugim novinama pronašla je slične tvrdnje. Svuda je pisalo da se par sve češće viđa na ulicama Pariza i da je u pitanju nova, velika ljubav popularnog glumca.

Kortni je i dalje pokušavala da ubedi sebe da joj Kevin ne bi tako nešto priredio. Ali, crv sumnje se već uvukao u nju. Proteklog vikenda nije joj se javio telefonom, to je bio znak da se nešto dešava. U tom trenutku bila je ubeđena da je izašao s Karlom i da zato nije imao vremena da joj se javi. Da bi nekako zaboravila muku, potpuno se predala poslu.

Kevin se vratio kući tek dve nedelje kasnije, kada je završeno snimanje filma. Kortni je bila nervozna i uzbuđena i, pod

izgovorom da se ne oseća dobro, nije ga dočekala na aerodromu. Kada je čula da se otvaraju ulazna vrata, zadrhtala je. Kevin je uleteo u kuću i, čim ju je ugledao, čvrsto je zagrlio i strasno poljubio. Kortni se trudila da ostane hladna.

Uspela je da ga odgurne i nasmejala se ugledavši zbunjeni izraz na njegovom licu. Okrenula mu je leđa, prišla baru i nasula viski u dve čaše. Bez reči mu je pružila piće a svoje je popila u jednom gutljaju. Kevin je pokušavao da sazna šta se to dešava, ali je Kortni uporno odbijala da mu odgovori. Na kraju je otišao da se istušira i presvuče pre večere. Kada je ostala sama, Kortni je ohrabrila sebe da ostane čvrsta.

Odlučila je da ne dozvoli da je njegova strast pokoleba. Kevin joj se prikrao s leđa, na sebi je imao samo farmerke a kosa mu je još uvek bila vlažna od tuširanja. Jednom rukom obuhvatio ju je oko struka i privukao sebi. Kortni je zadrhtala kada je počeo da je ljubi po vratu. Prikupila je svaki atom snage da bi mogla da se istrgne. Počela je da postavlja sto za večeru izbegavajući svaki dodir s njim.

U jednom trenutku, tokom večere, atmosfera je postala toliko napeta da je Kortni pomislila da će eksplodirati. Kada više nije mogla da izdrži, odlučila je da se suoči s Kevinom. Optužila ga je da je u vezi s Karlom Montgomeri. Pokušao je da se opravda, ali to ju je još više razbesnelo i prebacila mu je da je bio u vezi s tom glumicom čak i pre nego što su se njih dvoje venčali. Na njeno zaprepašćenje, umesto da sve porekne, Kevin je to potvrdio ostavivši je bez teksta.

Optužio ju je da je hladna i nepristupačna i da stalno o nečemu razmišlja. Kevin je besno ustao od stola i uputio se u spavaću sobu, a Kortni je pošla za njim. Kada je videla da se oblači, gotovo je briznula u plač.

Hladno joj je rekao da ide da potraži veselije društvo i da ga ne čeka. Nije propustio da naglasi daje Karla u gradu. Posle nekoliko trenutaka čuo se tresak ulaznih vrata. Kortni se srušila u fotelju kraj prozora, nikada u životu nije se osećala tako napuštenom. Ta noć bila je najduža u njenom životu. Nemirno se prevrtala po krevetu i nije mogla da zaspi do pred zoru.

Kada se probudila, posle teškog i neprijatnog sna, sunce je već bilo visoko odskočilo. Kevin, naravno, nije bio kod kuće. Održao je obećanje, pomislila je gorko, noć je proveo kod Karle Montgomeri. Kortni je čekala do večeri ali se Kevin nije pojavio niti je telefonirao. Sledećeg jutra, kada se ponovo probudila

sama u kući, bilo joj je jasno šta treba da radi. Spakovala je svoje stvari, pozvala taksi i odvezla se na aerodrom.

Kada je otišla, bilo joj je potrebno beskrajno mnogo snage da se izleći od zavisnosti i postane imuna na patnju. Sada je opet, tri godine kasnije, bila na početku. Duboko je uzdahnula pokušavajući da se smiri.

Pribrala se i pozvala svoju sekretaricu u njujorškom butiku. Odahnula je kada je čula da je sve u redu i da je radnja u Čikagu otvorena bez problema. Sve je savršeno funkcionisalo iako je ona mesecima bila odsutna.

Završivši razgovor, zamišljeno je zurila u jednu tačku pokušavajući da donese bilo kakvu odluku. Mogla je da ostane i da čeka sledeći udarac jer je Kevin bio nepopravljivi Kazanova, ili da se spakuje i ode. Na kraju je, radi svog duševnog mira, odlučila da je najbolje da ode pre nego što bude ponovo povređena. Bacala je odeću u torbu bez reda, na sreću, nije imala mnogo stvari.

Znala je da je kukavičluk to što odlazi bez pozdrava, ali nije mogla da se suoči s Kevinom. Plašila se da će promeniti mišljenje čim ga ugleda. Spustila je torbu kod ulaznih vrata i pošla da pozove taksi.

Trgnula se kada je telefon zazvonio i zastala je u pola koraka. Dvoumila se da li da podigne slušalicu. Na kraju je prevagnula radoznalost i Kortni napravi još tih nekoliko koraka.

- Da? - javila se.- Zdravo, lepotice - Kevinov glas bio je veseo. - Šta radiš?- Ništa - odbrusila mu je.- Da li ti je dosadno bez mene? - upitao je zavodljivo.- Sigurna sam da tebi nije dosadno -promrsila je nezadovoljno.

- Kortni? - zbunjeno ju je pozvao. -Molim?!

- Pročitala si novine, zar ne? - rekao je posle kraćeg ćutanja.- Da - shvatila je da nema svrhe da laže. - I svega sam se

setila, Kevine.- Svega? - ponovio je tiho.- Svega! - obrecnula se.- Kortni! - Kevin iznenada ljutito podviknu. - Ako odeš pre nego

što se vratim kući, gotova si! Naći ću te bilo gde da odeš!-Nemaš pravo...-I te kako imam! - grubo ju je prekinuo. - Ja sam tvoj muž i to

mi daje sva prava ovog sveta.- Slušaj, Kevine Maršale...

- Ne, slušaj ti, Kortni Maršal! - ponovo se zaorio njegov glas i očigledno ga nije bilo briga ko će ga čuti. - Bićeš kod kuće kada se vratim! Čiješ li me?!

-Naravno da te čujem - promrmljala je držeći slušalicu podalje od uva. - Čuje te pola grada.

-Kortni?!-Dobro! Sačekaću te! - zalupila je slušalicu svom snagom.Kortni je bila van sebe od besa. Otišla je do ulaznih vrata,

uzela svoju torbu i odnela je u spavaću sobu. Međutim, nije nameravala da je raspakuje. Odlučila je da sačeka Kevina u biblioteci. Dok ga je čekala, preslišavala se šta će mu reći. Ali kada je Kevin konačno došao i nasmešio joj se, zaboravila je sve što je želela da mu kaže. Prišao joj je u želji da je poljubi, ali je ona prkosno okrenula glavu.

– Nemoj da se igraš sa mnom, Kortni - rekao je opasno tihim glasom.- Nisam raspoložen za to.

Kortni oseti kako je obuzima bes, ona nije bila dete da joj bilo ko može naređivati šta sme a šta ne srne. Pre nego što je uspela da reaguje, Kevin ju je privukao sebi i usne su im se spojile. Nije mogla da se brani. Grubo je naterao njene usne na pokornost. Držao ju je tako snažno da je jedva disala. U njegovom poljupcu nije bilo nežnosti ni topline, već neke čudne, pomalo hladne strasti. Činilo se da mu nije važno šta ona oseća u tom trenutku.

Njeno telo je uprkos svemu počelo da odgovara na njegove dodire. Osećala je njegovu toplinu kako joj prodire kroz odeću i pali njeno telo kao najvreliji plamen. Želja se u njoj pomešala s besom.

Dok su im usne bile priljubljene, nije mogla da obuzda svoje izdajničko telo. Ruke joj se polako podigoše i obaviše oko Kevinovog vrata. Samo su je oči još uvek slušale, bile su sve vreme zatvorene.

Dodir Kevinovih usana postajao je sve nežniji i strasniji, a Kortni ga je dočekivala sve spremnije uživajući u poljupcima. Prste je zavukla u njegovu gustu kosu. Želela je da ponovo oseti njegov dodir po čitavom telu.

Usnama je polako kliznuo niz njen vrat spuštajući se do izreza na bluzi. Ispustila je tihi uzdah zadovoljstva. Ona i Kevin bili su stvoreni jedno za drugo, to je Kortni oduvek znala. Od prvog Kevinovog poljupca činilo joj se da se njihova tela poznaju oduvek i da je dovoljan tek laki dodir da se u oboma probudi

strast. Osećala je, kao i uvek u njegovom naručju, kao da tone u san.

Njen otpor je sasvim nestao, njeno telo čeznulo je za njegovim. Kevinove ruke počele su da se spuštaju niz njena leđa praveći nežne, senzualne pokrete. I posle toliko godina ona je i dalje vapila za njim.

Kevin je dodirivao njene grudi, njegove usne ponovo su se spustile na njene. Kortni je duboko uzdahnula i privukla ga bliže sebi. Kao da je samo to čekao, obema rukama snažno je stisnuo njenu zadnjicu.

Kortni se potpuno privila uz njega. Sećala se svih trenutaka kada su vodili ljubav i želela je to opet. Ljubio joj je vrat, zatim grudi, a jedna njegova ruka spustila se na pojas njenih pantalona. Brzo joj je povukao bluzu naviše i skinuo je preko njene glave. Zatim je polako otkopčao svoju košulju i skinuo je. Nije govorio ništa, samo ju je gledao prodorno, tako da nije mogla da izdrži taj pogled. Kortni se konačno pokrenula i počela da se oslobađa odeće.

Duboko je uzdahnula kada je ugledala njegovo nago telo, koje ju je toliko uzbuđivalo i koje nije mogla da zaboravi sve ove godine. Oči su mu potamnele i zasijale kada je ostala potpuno naga. Bez ijedne reči uzeo ju je za ruku i poveo prema stepeništu.

Nije uključio svetio kada su ušli u spavaću sobu. Kortni oseti da njeno srce počinje ubrzano da lupa. Kevin je spustio usne na njene s takvom žestinom da ih je gotovo zgnječio. Ovoga puta odgovorila mu je na poljubac podjednakom silovitošću.

Šetala je rukama po njegovim snažnim, mišićavim leđima osećajući svaki drhtaj koji je prolazio njegovim telom. Činilo joj se da ni njegova ni njena želja nikada pre nisu bile toliko snažne. Više nije mogla da čeka i spremno ga je dočekala kada se, zajedno s njom, spustio na krevet. Prigušeno je kriknula osetivši njegove usne na svojim grudima i zavukla mu prste u kosu privlačeći ga bliže sebi.

Njegovi prsti palili su vatru u njenom telu dovodeći je do usijanja dok su istraživali najskrivenije kutke njenog tela. Kortni je zabacila glavu i izvila telo da bi mu bila što bliže.

Čvrsto ga je zagrlila kada su se konačno spojili. Oboje su nekoliko trenutaka mirovali, kao da su želeli da produže taj trenutak i gotovo istovremeno osetili su nadolazeću plimu strasti pa su joj se prepustili... Kevin se bacio na leđa povlačeći je za sobom. Kortni je spustila glavu na njegovo rame i odsutno

šarala prstom po njegovim grudima. Iznenada, pridigao se na lakat, uhvatio je za bradu i naterao da ga pogleda.

- Kortni, kada nisam mogao da te nađem, mislio sam da sam te zauvek izgubio - rekao je tiho. - Ali sada kada si ponovo tu, želim da nastavimo tamo gde smo stali.

- Ne znam da li je to moguće - prošaputala je.Kevinova ruka spustila se na njene grudi i ona je bezuspešno

pokušala da ga zaustavi. Nije joj preostalo ništa drugo nego da zatvori oči i prepusti se njegovim dodirima.

- Jesi li doživela ovakve trenutke s nekim drugim? - upitao je iznenada.

- Da li sam doživela? - otvorila je oči. - Jesam, i to s više njih. U stvari, horde muškaraca prodefilovale su kroz moju spavaću sobu i sa svakim mi je bilo divno.

- Pokušao sam da te zaboravim kada nisam mogao da te pronađem - duboko je uzdahnuo. - Prvo sam izlazio s mnogo devojaka, a onda sam se odlučio za jednu, pa za drugu. Ali sve žene koje sam upoznao bile su nekako obične. Nijedna mi nije značila nešto posebno, nijedna nije mogla da te zameni.

-Mislim da preteruješ - odmahnula je glavom. - Idealizovao si sećanje na mene.

- Tačno je da nas dvoje imamo mnogo lepih uspomena, ali... - osmehnuo se značajno. - Da li je ovo malopre bilo samo sećanje?

- Koliko si ljubavnica ovde dovodio? - upitala je malo grublje.- Samo dve - rekao je iskreno. - Život bez tebe bio je grozan.- Ipak si preživeo - nasmejala se ironično.– Tačno, preživeo sam - složio se. - Ali to nije bio pravi život.

Pravi život počinje sada kada si ti došla.

* * *

Kako je snimanje filma odmicalo, Kevin je sve manje vremena provodio u kući. Odlazio je rano ujutro, često pre nego što svane, i vraćao se kasno uveče. A onda je, dva meseca kasnije, otputovao u Italiju.

Kortni se plašila da će se sve ponoviti i da će ga ponovo izgubiti. Rezervisano je dočekala njegov predlog da mu se pridruži u Italiji. Nije znala da li je to dobro ili loše za njih i zbog toga noćima nije spavala.

Gotovo u svakom trenutku razmišljala je o Kevinu jer joj je bio potreban. Nije bila u pitanju samo fizička privlačnost već i želja

da bude s voljenim bićem. Kevin nju, verovatno, nikada nije želeo na takav način. Kada se zasitio njene lepote, potražio je drugu ženu. Pitala se koliko će ovoga puta potrajati njegovo interesovanje za nju i ko će je zameniti.

U štampi se već nagađalo o tome koja mu je glumica privukla pažnju na snimanju novog filma. Svi su najviše šansi davali Sari Rejd, crvenokosoj lepotici krupnih zelenih očiju. Kortni duboko uzdahnu pokušavajući da odagna takve misli.

Znala je da tako muči sebe, ali nije mogla drugačije. Na kraju je ipak odlučila da ode u Italiju, da ga iznenadi dolaskom i da vidi njegovu reakciju. Smirila se i opustila kada je donela tu odluku i prvi put posle dugo vremena mirno je spavala.

Čim se sledećeg jutra probudila, rezervisala je avionsku kartu. Mada je ne tako davno bila u avionu koji se srušio, nije se plašila letenja. Jedino se plašila života bez Kevina...

Spakovala je garderobu za desetak dana koliko je još, otprilike, trebalo da potraje snimanje. Pozvala je taksi i izašla na ulicu.

Let do Milana uglavnom je prespavala, a na aerodromu je iznajmila rent-a-kar. Kada ju je ubeđivao da mu se pridruži, Kevin joj je objasnio kako da dođe do kuće koju je koristio. Cela ekipa bila je smeštena u blizini jezera Komo. Mada je već bilo kasno, odlučila je da odmah krene na jezero jer je bilo samo 35 kilometara udaljeno od grada. Međutim, kada je kiša počela da lije kao iz kabla, Kortni se pokajala što je krenula sporednim putem da izbegne gužvu.

Ubrzo je počela da je hvata panika, teško se kretala kroz vodu koja je sve više plavila drum. Samo je čekala trenutak da automobil otkaže poslušnost i stane. Kada se to dogodilo, uplašila se da će morati da ostane sama tokom čitave noći. Ali postojala je i opasnost da naiđu druga kola ili kamion i da nalete na nju. Skupila je hrabrost i izašla na kišu. Za samo nekoliko sekundi bila je potpuno mokra.

Pokušala je da gurne auto s puta, ali nije imala snage.Drhtala je od vlage i hladnoće ali se plašila da tako mokra

ostane celu noć u automobilu. Odlučila je da ga zaključa i krene pešice niz drum. Bilo joj je potrebno da se kreće, a možda će se i vreme popraviti, mislila je.

Uzela je svoje stvari i polako krenula. Kiša je nakratko prestala, ali je zato vetar sve jače duvao. Onda je počelo da seva i grmi i kiša je ponovo pljusnula još, jače nego pre. Nije znala koliko je dugo tako hodala boreći se s nevremenom.

Iznenada je ugledala svetla pred sobom. Prišla je bliže i shvatila da se radi o restoranu. Nije htela da rizikuje po tom nevremenu i ušla je da bi se raspitala za pravac. Vlasnik restorana naterao ju je da sedne i da se odmori. Kada se malo pribrala, pozvao je konobara da je odveze do kuće u kojoj je boravio Kevin. Desetak minuta kasnije zaustavili su se ispred male kuće koja je bila u potpunom mraku. Zahvalila je mladiću i sa uzdahom olakšanja popela se na trem.

Počela je da stresa vodu sa sebe kada je čula šum iza sebe. Naglo se okrenula i prigušeno kriknula jer ju je zaslepila jaka svetlost. Shvatila je da je neko uperio baterijsku lampu u nju i okrenula je glavu.

- Kortni? - Kevin je zbunjeno oslovi. - Šta radiš ovde?!- Ja... ja... - počela je da muca na ivici suza. - Samo sam...- Mila moja - rekao je tiho.Brzo joj je prišao i podigao je u naručje a zatim ju je uneo u

kuću. Nežno je spustivši na tepih, počeo je da je oslobađa mokre odeće. Kortni je bila toliko nesigurna na nogama da se zanela i naslonila na njegovo rame.

-Nije ti dobro? - zabrinuto je upitao sklanjajući joj mokru kosu s lica.

Kortni je pokušala da se nasmeši. U stvari, bila je iznenađena jer je i Kevin bio potpuno mokar. Za to kratko vreme, koliko je izašao iz kuće, potpuno je pokisao. Baš je zaustila nešto da kaže ali je nemoćno klonula.

-Neophodno ti je kupanje u vreloj vodi - rekao je uhvativši je za ruku.

- Dobro znaš da ne smeš da se prehladiš. Poslušno je pošla za njim na sprat.

Kada je ostala sama u kupatilu, brzo je skinula odeću, pustila vodu i ušla u ogromnu kadu. Topla voda veoma joj je prijala i Kortni je za trenutak pomislila da će zaspati. Ostala je u kadi sve dok se voda nije gotovo ohladila. Onda je brzo ustala i počela da se briše velikim peškirom. Pošto nije znala gde je Kevin stavio njenu torbu, obukla je njegov ogromni frotirski ogrtač. U spavaćoj sobi nije bilo nikoga i oprezno je provirila u hodnik. Polako je sišla niza stepenice i uputila se u pravcu iz kojeg su dopirali zvuči. Kevina je pronašla u kuhinji kako kuva kafu.

- Gotova si? - dočekao ju je osmehom.- Da li se sada osećaš bolje? -Mnogo bolje, hvala ti - sela je za

mali sto u uglu.

-Užasno vreme - nastavio je Kevin raspoloženo. - Ne pamtim kada sam po-slednji put video ovakvo nevreme.

-Ni ja - promrmljala je uzimajući šolju koju joj je pružio.-A sada - rekao je sedajući naspram nje za sto - ispričaj mi šta

se desilo.-Auto mi je stao - slegnula je ramenima. - Tamo negde...

Nemam pojma gde.- Zašto nisi sačekala jutro da kreneš? - upitao ju je prekorno. -

Mogla si da mi javiš pa bih došao po tebe.-Nisam mislila da će biti ovakvo nevreme - rekla je brzo. -

Kada sam krenula iz Milana, nije bilo strašno. - Znači, ostavila si auto na putu i krenula pešice - otpio je

gutljaj kafe.- Da - klimnula je glavom.- Zašto nisi ostala u kolima i sačekala da nevreme prođe?-Plašila sam se da će neki automobil ili kamion naleteti na

mene - objasnila je. - Nisam uspela da sklonim auto s puta.-Vidiš, o tome nisam razmišljao -klimnuo je glavom

odobravajući.- Izvini što sam te ovako uznemirila -rekla je gledajući ga

preko ruba šolje.- Iznenadila si me, to je sigurno - na-smešio se. - U svakom

slučaju, drago mi je jer će mi prijati društvo.-A... kako joj je ime? Sara? - pogledala ga je kroz poluspuštene

trepavice. - Ona nije ovde?- Nema potrebe da budeš ironična, Kortni - rekao je oštro. - I

sama vidiš da ovde nema nikoga osim nas dvoje. Pij tu kafu.Zavladala je tišina, udubili su se svako u svoje misli i polako

ispijali kafu. Kortni se osećala prijatno u toj maloj, toploj kuhinji i u Kevinovom ogrtaču. Nesvesno je privukla bliže krajeve ba-demantila.

- Mislim da mi je čak i odeća u torbi mokra - rekla je tiho. - Moraću da ostanem u tvom ogrtaču.

-Ako ti ja dozvolim - značajno se nasmešio.- Pa, hoćeš li? - upitala je jedva čujno.- Neću - Kevin odmahnu glavom.- Neću ništa da ti pozajmljujem.- U tom slučaju...Kortni je polako spustila solju na sto i ustala. Jednim pokretom

zbacila je njegov ogrtač i ostala naga pred njim. Kevin je samo za trenutak izgledao zbunjeno, a onda je skočio na noge, podigao je u naručje i poneo u spavaćusobu.

- Molim te, pusti me - prošaputala je uplašena njegovom silinom. - Još ništa nisam počeo, lepotice -prigušeno se nasmejao.

Uneo ju je u spavaću sobu i nogom zatvorio vrata. Spustio ju je tek kada je stigao do kreveta i počeo da je ljubi. Kortni je pokušala da se odvoji od njega da bi došla do daha, ali joj to nije polazilo za rukom. Njegove usne klizile su niz njen vrat, a ruke mu nisu mirovale. Kada je obema rukama obuhvatio njene grudi i zario lice u njih, tiho je jeknula. Malo se izvila, a onda se s još više strasti i želje prepustila njegovim rukama i usnama.

Kortni je želela da to potraje, ali joj je telo gorelo od želje i htela je da što pre pripadne Kevinu. Otkopčala mu je košulju drhtavim prstima i dotakla zategnutu kožu na njegovim glatkim grudima.

Kada je spustila usne na njegov ravni stomak, osetila je da su mu mišići zadrhtali. Drhtavim prstima počela je da mu otkopčava pantalone i Kevin se osmehnuo shvativši da ona više ne vlada sobom.

- Polako, ljubavi - prošaputao je muklo - sam ću.Kada su oboje ostali nagi, usne su im se ponovo spojile u

strasnom poljupcu. Njoj se činilo da poljubac traje beskrajno dugo, a onda ju je Kevin podigao i spustio na krevet. Istog trenutka njegovo snažno telo prekrilo je njeno i ona je pomislila da će se ugušiti. Kortni mu je strasno uzvraćala poljupce i milovanja uživajući u podrhtavanju mišića pod njegovom zategnutom kožom. Čvršće ga je zagrlila izvijajući se prema njemu. Kevin je osetio njene tople dlanove na svojim leđima i potražio njene usne.

Njihova tela odmah su pronašla zajednički ritam -brz, strastan i-pomalo divlji:

Zaspali su u zagrljaju, umorni i zadovoljni. Kortni se prva probudila i pogledala prema prozoru. Sunčevi zraci pokušavali su da prodru u sobu kroz gustu zavesu. Za trenutak nije mogla da se snađe i da shvati gde je. Ali čim je zatvorila oči, setila se prethodne noći i strasti koju su ona i Kevin podelili. Bilo joj je jasno da ona još uvek voli svog muža, ali nije znala šta on oseća. Nije znala šta da misli o njihovoj zajedničkoj budućnosti.

Kevin joj je rekao da želi da nastave zajedno, ali se ona bojala novog razočarenja. Plašila se i da je on samo hteo da proveri da li ga ona još uvek voli. Kevin je bio muškarac koji ne podnosi da bude ostavljen.

Pokušala je da skloni njegovu ruku sa svog stomaka ali ju je on samo čvršće stegnuo. Privukao ju je bliže sebi, zbacio pokrivač sa oboje i počeo da je ljubi. Kortni je tiho uzdahnula zavukavši prste u njegovu kosu.

- Dobro jutro - promrmljao je između poljubaca.- Koliko je sati? - upitala je drhtavim glasom.- Pusti sad vreme - nastavio je da je ljubi.Dok se spajao s njom, šaputao joj je na uvo, ali reči nisu

dopirale do njene svesti jer ju je brzo doveo do vrhunca u istom trenutku kada ga je i sam dosegnuo. Kada se sve smirilo, legao je iza nje privukavši je sebi i nastavio nežno da je ljubi po vratu.

Kada se drugi put probudila, umorna od ljubavi i posle kratkog sna, čula je šum vode iz kupatila. Osmehnula se i lenjo protegnula. Ubrzo se Kevin pojavio na vratima kupatila sa peškirom oko bokova.

- Danas će biti divan dan - rekao je veselo. - Mislim da bi trebalo da odem i vidim staje s tvojim kolima.

- Dobro - klimnula je glavom.- Brzo ću se vratiti - rekao je nešto kasnije kada se obukao. -

Onda ćemo doručkovati. Važi?Ostavši sama, Kortni je polako ustala i pošla u kupatilo. Kada

se istuširala, sunce je već uveliko sijalo i u sobi je bilo toplo. Uspela je da pronađe nešto suve odeće među svojim stvarima.

Požurila je u kuhinju da spremi doručak jer je Kevin rekao da će se brzo vratiti. Frižider je bio pun i ona se zadovoljno osmehnula. Tek tada je shvatila koliko je gladna i počela je brzo da priprema doručak.

- Divno miriše! - uzviknuo je Kevin s vrata.- Jesi li uspeo? - upitala je gledajući njegove prljave ruke.-Nisam uspeo da pokrenem automobil - prišao je sudoperi i

pustio vodu. - I on je mokar do poslednjeg šrafa. Srećom, naišli su neki momci iz sela i obećali su mi da će ga popraviti.

- Hvala ti - osmehnula mu se.- Za tebe mi ništa nije teško da uradim - obrisao je ruke. - Šta

ćemo raditi danas?-Ne moraš da me zabavljaš... -A ja sam mislio da ću morati -

značajno joj je namignuo.- Zar ti nemaš nikakvih obaveza? -pogledala ga je sumnjičavo.- Danas imam slobodan dan - otpio je gutljaj kafe. - Planirao

sam da se odmorim.- Sam? - izletelo joj je i ugrizla se za usnu.- Kortni! - prekorno je uzviknuo.

- Rado bih prošetala - brzo je promenila temu.Odmah posle doručka krenuli su u šetnju. Prvo su otišli do

brda Baradelo, na kojem je zamak i park s arheološkim iskopinama. Zatim su se spustili u staro jezgro grada i Kortni je bila oduševljena građevinama. Obišli su nekoliko antikvarnica i kupili sitnice. Nije odolela svila, po kojoj je ovaj kraj bio poznat. Sve je bilo mirno, uspavano, odisalo je atmosferom malog srednjovekovnog grada u kojem se proizvodi najkvalitetnija svila.

Naselja na jezeru bila su mala i povezana pa su krivudavim, uskim ulicama mogli da obiđu celu zapadnu obalu jezera. Kada su se umorili, kupili su domaći sladoled, seli na obalu, umočili noge u jezersku vodu i uživali gledajući ptice koje kruže iznad njih.

Večerali su u malom ribljem restoranu tik uz obalu. Posle večere prošetali su se do svetionika na brdu. Kortni se nikada nije provela lepše u Kevinovom društvu i poverovala je da je sve moguće.

5. poglavlje

Sledeće nedelje Kevin je bio veoma nervozan jer ništa nije išlo po planu. Bio je početak septembra i vreme je počelo da se kvari. Svakim danom bilo je sve hladnije, a kiša je sve češće padala. To je značilo da će snimanje filma trajati duže nego što je predviđeno, možda do kraja septembra. Zbog toga su gotovo svi članovi ekipe bili razdražljivi i nervozni. Kevin Je bio hladan, nepristupačan i sa svima veoma poslovan.

Na Kortni gotovo da nije obraćao pažnju. Ona se trudila da mu olakša koliko je mogla. Ćutala je dok on ne bi postao svestan njenog prisustva i nadala se da će se to brzo završiti. Kada je snimanje filma okončno, po običaju je priređena velika zabava. Dogovor je bio da se zabava održi na mestu na kojem je snimljena poslednja scena. Vreme im je išlo naruku. Svi članovi

ekipe potrudili su se oko hrane, ukrašavanja i organizacije zabave, Kortni nije bila raspoložena za zabavu posle svega, ali znala je da neće moći da je izbegne. Kevin je naglasio da želi da ona ide s njim.

Duboko je uzdahnula i pogledala se u ogledalu. Mada je snimanje filma završeno, Kevin je i dalje bio rezervisan prema njoj. Jedino je noću, iza zatvorenih vrata spavaće sobe, bio onaj stari. Pošto nije bila raspoložena za druženje, nije mnogo razmišljala o tome šta će obući. Izabrala je farmerke i jednostavan džemper od meke vune.

Kada su se njih dvoje pojavili, zabava je bila u punom jeku. Hrane je bilo u izobilju, a od pića se najviše točilo pivo i šampanjac. Kortni je uzela čašu šampanjca, a Kevin pivo. Polako su krenuli od jedne do druge grupe. Kevin je sa svima razme-nio poneku reč i činio je to tako prirodno i nenametljivo da mu je Kortni zavidela. Ona je teško uspostavljala komunikaciju s nepoznatim ljudima.

Sve vreme bila je svesna pogleda i tihih ženskih uzdaha koji su pratili Kevina. I on je na sebi imao farmerke i beli polo džemper. Kortni je priznala sebi da nikada nije izgledao privlačnije i lepše.

Razdvojili su se u jednom trenutku i Kortni je odahnula. Već joj je bilo postalo zamorno da se stalno osmehuje. Nažalost, nije dugo bila sama jer joj je prišao jedan od vodećih glumaca Pol Dekster, zgodan, mlad čovek plave kose i plavih očiju, visok i vitak. Nova nada Holivuda. Kortni se učinilo da je on zamišljen i povučen, a oči su mu bile nekako čudno sjajne.

- Da li si nešto jeo, Pole? - upitala ga je zabrinuto.-Večeras sam više raspoložen za piće - odgovorio joj je pomalo

zaplićući jezikom. - Kad pijem, ne jedem. Hajde, lepotice, ovaj ples je rezervisan za nas.

Poveo ju je na improvizovani podijum i privukao sebi. Igrali su pripijeni jedno uz drugo. Kortni je osećala da ih mnogi posmatraju i pitala se šta će Kevin pomisliti. Kada je muzika prestala, Pol je zadržao njenu ruku u svojoj.

- Hajde da prošetamo - rekao je čudnim, uzbuđenim glasom.- Mislim da bi ti više prijala kafa -Kortni ga sumnjičavo

pogleda.Pol se nasmejao i povukao je za sobom. Pošto ju je čvrsto

držao za ruku, Kortni nije imala izbora nego da pođe za njim da bi izbegla scenu. Čim su se malo udaljili, njegove ruke obavile su se oko njenog tela.

- Pole, ti si pijan! - Kortni pokuša da ga se oslobodi.Međutim, Pol je bio mnogo jači. Pre nego što je uspela da

shvati šta može da uradi, čvrsto ju je pritisnuo uz stablo. Polovi poljupci pomešani s mirisom alkohola spuštali su se na njene obraze i vrat.

- Pusti me! - viknula je. - Pijan si!- Nisam toliko pijan da ne bih mogao da vodim ljubav s tobom

- rekao je pre-tećim tonom. - Hajde, dušo, nije ti ovo prvi put. Ako ne odbijaš Kevina Maršala, zašto bi mene odbila?

- Ne znaš šta govoriš! - presekla ga je ledenim glasom.- Znam, dušo, znam - prigušeno se nasmejao.Kortni je ponovo počela da se otima i u jednom trenutku

uspela je da se oslobodi njegovog stiska. Odgurnula gaje svom snagom i Pol se zaneo. Nije zastala da

vidi da li mu je dobro već je potrčala koliko je noge nose.Kada je stigla do mesta na kojem se održavala zabava,

zastala je da dođe do daha. Odahnula je shvativši da niko nije primetio njen kratki nestanak. Pogledom je potražila Kevina. Ugledala ga je na plesnom podijumu, igrao je sa Sarom. Kortni pomisli da su njih dvoje previše blizu jedno drugom. Krajičkom oka primetila je da se Pol vratio, izgledao je dobro mada je bio malo nesiguran na nogama.

Kortni pogleda na sat, ponoć je već prošla. Duboko je uzdahnula i polako počela da se probija kroz gužvu da bi stigla do Kevina. Morala je da ga potapše po leđima da bi je primetio.

– Kortni? - zbunjeno ju je pogledao neznatno odmičući Saru od sebe. - Šta se dogodilo?

- Jedva se držim na nogama - rekla je. - Mogli bismo da pođemo kući.

-Ne možeš još da ideš - pobunila se Sara napućivši usne.-Nažalost, Sara je u pravu - Kevin se osmehnu. - Praktično, ja

sam domaćin zabave i ne mogu da odem. Hajde da plešemo.- Kevine - Sara mu se zanosno osmehnu i zagrli ga oko vrata. -

Ovu igru obećao si meni.Kevin namignu Kortni i, na njeno iznenađenje, nastavi da

pleše sa Sarom. Kortni odmahnu glavom i udalji se od podijuma. Nijednom se nije okrenula, jedva je čekala da stigne kući.

Čim je zatvorila vrata, sručila se u prvu fotelju jer je noge više nisu držale. Poslednje nedelje stalno se trudila da ugodi Kevinu i to je iziskivalo velike napore. Sada joj je ponestalo snage. Bila je

toliko umorna da nije mogla ni da se pomeri. Utonula je u san i trgnula se kada je začula neobični šum.

- Kevine? - tiho ga je pozvala.Teškom mukom ustala je i pošla da ga potraži. Verovatno je

nije primetio u fotelji kada je došao. Međutim, Kevin nije bio u kući i Kortni se zabrinu. Pogledala je na sat, bilo je skoro četiri sata ujutro. Odlučila je da se vrati na zabavu i vidi da li je još uvek tamo. Kada je stigla, shvatila je da je većina ljudi otišla, ali Kevina nije bilo. Pitala se kuda je mogao da ode.

Vratila se kući nadajući se da su se mimoišli. Ali, kuća je bila u potpunom mraku. Počela je nervozno da šeta ukrug po dnevnom boravku pitajući se šta da radi. Pomislila je da mu se možda nešto dogodilo.

Bilo joj je potrebno nekoliko minuta da među Kevinovim papirima pronađe onaj na kojem su bili brojevi telefona članova filmske ekipe. Drhtavim prstima uzela je telefonsku slušalicu.

Skupila je hrabrost i okrenula Sarin broj. Iako je bilo četiri sata ujutro, telefon je zazvonio samo jednom pre nego što se Sara javila a u njenom glasu nije bilo ni traga pospanosti. Kortni je duboko uzdahnula.

-Saro, izvini što te uznemiravam... -pročistila je grlo. - Ja sam, Kortni, zabrinuta sam za Kevina. Ne znam gde bi mogao da bude. Nije došao kući sa zabave, a s tobom sam ga videla poslednji put.

- Ovde je - odgovorila je Sara neljubazno. - Spava.- Da li je dobro? - upitala je zabrinuto.- Odlično - obrecnula se devojka.- Saro...- Zar misliš da možeš da ga uznemiravaš kad ti padne na

pamet? - grubo ju je prekinula. - Samo zato što si mu žena?- Kako...- Kevin mi je rekao - Sara se zlobno nasmeja. - Kako bih inače

znala?Kortni je bila zapanjena onim što je čula. Nije mogla da

poveruje u to da je Kevin bio toliko nekorektan, da nije poštovao dogovor i ono što je sam zahtevao od nje. Bila je ubeđena da između njega i Sare ima nečeg.

- Drago mi je što si se javila - nastavila je Sara nemilosrdno. - Treba da shvatiš da Kevin hoće da te se otarasi. I to što pre.

-Kevin ne bi...- Da sam na tvom mestu, otišla bih - Sara nije obraćala pažnju

na njene reči. - Da sačuvam ponos, znaš. Možda...

Kortni više nije mogla da sluša i zalupila je slušalicu iz sve snage. Sručila se u najbližu stolicu i zarila lice u šake. Prošlost se ponavlja. Bila je dovoljno glupa i naivna da mu poveruje da se promenio. Kevin je zavodnik koji se nikada neće promeniti, trebalo je to da zna. Prethodnog puta preživela je njegovo neverstvo, a sada... Utrčala je u spavaću sobu i počela da ubacuje svoje stvari u torbu.

Na sreću, pre dva dana dovezli su joj popravljen auto. Bacila je torbu na zadnje sedište, startovala motor i krenula uz škripu kočnica. Kevin Maršal ponovo je izašao iz njenog života, ali iz srca neće nikada.

Kada je dva dana kasnije ušla u svoj stan u Njujorku, Kortni je briznula u plač. Oči su joj bile otečene a obrazi vlažni od prolivenih suza. Mrzela je Kevina Maršala više nego ikada pre. Međutim, više od mržnje prema Kevinu bolelo ju je saznanje da mrzi samu sebe. Dozvolila mu je da je po drugi put potpuno razoruža, a onda joj je zadao smrtonosni udarac.

Od trenutka kada je napustila jezero Komo, mehanički je jela, pila i spavala. Bila je svesna pogleda ljudi oko sebe. Ipak, niko je ništa nije pitao i Kortni je bila srećna zbog toga. Bilo joj je drago što se posle toliko vremena ponovo našla u svom stanu. Da ne bi mislila o Kevinu, odmah je počela da posprema. Kada se umorila, skuvala je kafu i uzela da pregleda prispelu poštu.

Bili su to uglavnom računi, reklame i izveštaji, ali je zato njena telefonska sekretarica zabeležila maksimalan broj poruka. Kortni je bilo drago što je nisu zaboravili za ovih nekoliko meseci koliko je bila odsutna.

Kada je telefon zazvonio, na displeju je videla da je reč o međunarodnom pozivu. Držala je ruke preko ušiju dok uporno zvonjenje nije utihnulo, a onda je nastavila da radi. Konačno je završila veliko spremanje, odahnula zadovoljno i sela da popije još jednu kafu. Bojažljivo je pogledala telefonski aparat plašeći se da će ponovo početi da zvoni jer se oglašavao u gotovo ravnomernim razmacima. Znala je da se ponela kukavički jer je opet pobegla, ali to je bio jedini način da ode od njega. Da ga je sačekala, ubedio bi je da ostane. Ovako je bilo najbolje.

Verovala je u to da će vremenom Kevin shvatiti da im nije suđeno da budu zajedno. Lako će se oporaviti, kao i prvi put. Možda će u početku biti besan, ali će ga to vremenom proći. Međutim, njeno srce nije bilo hladnokrvno kao njen razum, ono je znalo da se Kortni zavarava i da neće moći da zaboravi Kevina. Nešto je počelo da je guši i ona stegnu pesnice.

- Neću više da plačem - prošaputala je zadržavajući suze. - Nikada!

Kada je konačno legla u krevet, nemirno se prevrtala a san joj nije dolazio na oči. Najzad je pred zoru zaspala držeći čvrsto jastuk natopljen suzama. Sanjala je košmarne snove u kojima je bežala od Kevina.

Oglasilo se zvono na ulaznim vratima a zatim se čulo snažno kucanje. Kortni se okrenula u krevetu i nastavila da spava. Potom je brzo zbacila pokrivač sa sebe shvativši da neko kuca po njenim vratima.

Pogledala je na sat, bilo je blizu podneva. Obukla je kimono, prstima je na-mestila kosu, a onda požurila da otvori vrata.

Osmeh joj se zaledio na licu. Ruke su joj zadrhtale a noge gotovo otkazale poslušnost. Morala je da se uhvati za dovratak da ne bi pala. Prodorne sive oči odmerile su je od glave do pete.

- Zdravo. Sećaš li se mene? - upitao ju je Kevin hladno. - Ja sam muž od koga stalno bežiš.

U njegovom glasu bilo je i ljutnje i ironije, pa Kortni ustuknu nekoliko koraka. Kevin je ušao u stan zatvorivši za sobom vrata i iz džepa izvadio parče kanapa.

- Kevine, šta to radiš? - promucala je.- Na šta ti liči? - stao je tik uz nju.- Idi odavde, ne želim te - zatvorila je oči nadajući se da će on

nestati kada ih ponovo otvori.- Idi i dođi kada mi to bude odgovaralo - imitirao je njen glas. -

Jesi li to htela da kažeš?- Ne - odmahnula je glavom. - Idi i ne vraćaj se više.Polako je otvorila oči ali je Kevin i dalje stajao pred njom

mršteći se. Stresla se primetivši varnice besa u njegovim očima. Iznenada je osetila da se sve oko nje ljulja.

-A, ne! Nećeš mi se sada onesvestiti - Kevin je čvrsto uhvati za ramena. - To ti ne bi koristilo.

Ipak, uplašilo gaje bledilo njenog lica i Kevin ju je naterao da sedne u fotelju. Vratio se minut kasnije noseći čašu vode pa joj je dao da pije. Onda je primetio njen pogled na kanapu koji je držao u ruci.

- Pitaš se šta će mi ovaj kanap, zar ne? - zagonetno se osmehnuo. - Nisi se uzalud uplašila. Međutim, neću te ni tući ni udaviti. Iskoristiću ga da te vežem za sebe da mi ne bi ponovo pobegla.

-Ne!.- Kortni odmahnu glavom. - Ne možeš me vezati.

-Misliš da ne mogu?! - podigao je jednu obrvu. - Varaš se, draga moja. Pronašao sam te i neću te pustiti. Sudbina mi te je vratila.

- Kako si došao ovde?! - znala je da je postavila glupo pitanje ali joj ništa drugo nije palo na pamet.

- Prvo automobilom, onda avionom i na kraju sam uzeo taksi.-Veoma duhovito - nasmejala se ironično.- Zašto me nisi sačekala i rekla da želiš da se vratiš u

Ameriku? - naglo se uozbiljio.Kortni je besno ustala i odmarširala do prozora. Najviše od

svega želela je da on ode i da je ostavi na miru. Rana je još uvek bila sveza i trebalo joj je vremena da ga preboli.

- Nisi mi odgovorila - grubo ju je uhvatio za ruku prisilivši je da ga pogleda.

- Zar bi me pustio da odem? - uzvratila mu je pitanjem.Kortni je konačno počela da dolazi sebi, ali je uzaludno

pokušavala da se oslobodi njegovog stiska. Prvo što je osetila kada ga je ugledala bio je šok. A sada, morala je da prizna, stanje šoka zamenio je osećaj zadovoljstva. Kevin je došao da je nađe.

- Da li bih te pustio da odeš? - ponovio je polako i odmahnuo glavom. - Ne bih.

-I šta mi je onda preostalo? - upitala je nabusito.- Mogli smo da razgovaramo o tome– pustio joj je ruku i zagledao se u nju odmeravajući je

arogantno. - Možda si mogla i da baciš čini na mene.

- Ne bavim se time - pogledala ga je hladno. - Mora da si me pomešao s nekom drugom.

- Kortni - tiho ju je opomenuo.- Kevine - procedila je kroz zube - ne želim da ostaneš ovde!

- Zašto? - uhvatio ju je za bradu i naterao da ga pogleda u oči. - Da li me se stidiš?

-Ne shvatam... - zbunjeno je odmahnula glavom.- Ili si možda planirala da se sastaneš s nekim pa sam ti ja

poremetio planove? -upitao je oštro. - Čuo sam da si sa zabave nestala zajedno s Polom Deksterom. Da li si zato otišla iz Italije?

- Ti nisi normalan! - gledala ga je u neverici.-A možda si želela da se tajno sastajemo?- Uopšte nisam želela da se sastajem s tobom! - viknula je

besno.

- Znači, nisi - namrštio se pogledavši je zamišljeno. - Znači, ovi protekli meseci ništa ti nisu značili? Ni to što smo delili lepe trenutke u krevetu? Ti zaista veruješ da bi mogla da izdržiš bez mene?

- Mogla bih - tvrdoglavo je isturila bradu.- Ne verujem ti, dušo moja - nasmejao se glasno.- Pruži mi priliku i dokazaću ti da mi nisi toliko neophodan kao

što ti misliš! - obrecnula se ljutito.- Tri godine nisam te video - nežno ju je pomilovao po kosi. - A

kada si u bolnici otvorila oči, pomislio sam da senismo razdvajali. Naša međusobna privlačnost bila je živa kao

nekad.- Ne bi trebalo da budeš ovde - proša-putala je očajno.- Želim da budem s tobom, lepotice -osmehnuo se.- Imam sastanak s nekim - pokušala je da promeni taktiku.-Ako misliš na svoje ljubavnike, možeš da ih zaboraviš! Od

sada ćeš imati vremena samo za mene! - rekao je Kevin odlučno. - Nema više lutanja.

- Za razliku od tebe, ja nemam ljubavnika! - viknula je besno, zapanjena njegovom drskošću.

-Nijednog? - pogledao ju je sumnjičavo. - Pre nesreće nisi se ni sa kim viđala? -Ništa ozbiljno - skrenula je pogled.

- Znači, samo si praktikovala seks - zaključio je ironično.Kortni ga besno pogleda pitajući se otkud mu pravo da joj to

kaže. Po njegovom shvatanju, on je mogao da ima ljubavnice, ali je zato ona morala da ostane netaknuta.

-A s koliko ću tvojih ljubavnica ja imati posla?! - viknula je unoseći mu se u lice.

- Ni sa jednom. Nije ih bilo dugo, Kortni.- Ne verujem ti! - uprla je prstom u njegove grudi. - Hoćeš li

da porekneš da si posle zabave noć proveo u Sarinoj kući?-Neću - rekao je mirno.- Ha! - pobedonosno je uzviknula i prekrstila ruke na grudima.-Tačno je da sam prespavao u Sarinoj kući - uhvatio ju je za

ramena. - Ali ne u njenom krevetu!- Ne verujem ti! - ponovila je tvrdoglavo. - Bila sam zabrinuta

kada sam se probudila i shvatila da se još uvek nisi vratio sa zabave. Otišla sam do jezera da te potražim, ali te ni tamo nije bilo. Zato sam pozvala Saru telefonom. Rekla mi je da si kod nje i da spavaš. Takođe mi je naglasila da je vreme da odem jer ti želiš da me se otarasiš zato što si zaljubljen u nju.

- Sara je pokušala da te ubedi u to da sam zaljubljen u nju? - Kevin ju je gledao u neverici. - I ti si poverovala u to?

-A zašto da ne poverujem? - slegnula je ramenima. - Pamtim slično iskustvo.

- Šta to treba da znači? Voleo bih da znam... Sigurno misliš na onu glupu svađu od pre tri godine.

- Tačno - klimnula je glavom. - Sam si mi priznao da si u vezi s tom glumicom. I što je još gore, otišao si njoj kada...

- Nisam - prekinuo ju je. - Proveo sam dva dana u hotelskoj sobi. Nikud nisam izlazio. Kada sam se vratio kući, ti si već otišla i odnela sve svoje stvari.

- Hoćeš da kažeš da ti ona nije bila ljubavnica? - tiho je upitala, spremna da mu poveruje.

-Nije - osmehnuo se i odmahnuo glavom. - Nije bila ni pre nego što sam te sreo, a nije ni posle.

-A Sara?- Zaista sam spavao kod nje - rekao je iskreno. - Ti si već bila

otišla sa zabave i Sara me je zamolila daje ispratim. Ponudila mi je kafu i ja sam prihvatio. Mislio sam da uveliko spavaš, a kafa mi je baš bila potrebna. Međutim, zaspao sam u fotelji pre nego što ju je Sara skuvala. Probudio sam se kada je već svanulo. Čim sam ušao u kuću, znao sam da nešto nije u redu.

- Bojim se da ti poverujem - rekla je zamišljeno. - Prošle su tri godine i oboje smo se za to vreme promenili. Ti želiš da oživiš prošlost, ali to je nemoguće. Mi više nismo ono što smo nekada bili. Ja sam poslom vezana za Njujork, a ti...

– To je sve nevažno - prekinuo ju je spustivši joj kažiprst na usne.- Meni je sada trideset pet godina i odavno sam prestao da maštam. Dobro znam šta želim. A ti, Kortni? Šta ti želiš?

Kortni ga zbunjeno pogleda. Do pre nekoliko trenutaka verovala je da zna šta hoće. Isplanirala je sve do najsitnijeg detalja. Ali sada, dok ju je Kevin držao u naručju, više nije bila sigurna ni u šta.

-Kevine...-Mislim daje bilo dosta priče - prekinuo ju je odlučno, - Biće

vremena za to kasnije, sada treba da se bavimo lepšim stvarima.

Kevin ju je divlje zagrlio. Rukama je snažno obujmio njeno telo a usnama je potražio njene. Kortni mu se spremno predala zagrlivši ga oko struka u želji da ga što jače privuče sebi.

Kao i uvek u njegovom zagrljaju, bila je zatečena privlačnom snagom koja je izbijala iz Kevinovog tela, čvrstinom njegovih mišića i opojnim usnama. Njen razum ustuknuo je pred strašću koja ju je obuzela. Poljubio ju je tako nežno kao da se plašio da će nestati. Duboki uzdah oteo mu se iz grudi. Kevinove ruke snažno su je privlačile i milovale, a onda su počele da je polako oslobađaju odeće. Kada se odmaknuo od nje, Kortni je osetila kako drhti. Njegove sive oči zadivljeno su je gledale.

Posegnula je za njim želeći da ga što pre oslobodi odeće i da mu se preda, ali ju je on sprečio kao da je namerno želeo da odugovlači. Izluđivao ju je puštajući je da čeka i poigravajući se njenom strašću. Držao ju je potpuno u svojoj vlasti.

Požudno je ljubio njene usne, klizio usnama niz njen vrat, zatim joj je ljubio grudi, pa glatku kožu njenog zategnutog stomaka. Njegova nemirna ruka ponovo je skliznula prema unutrašnjoj strani njenih butina. Poljubio ju je strasno i dozvolio joj da mu pomogne da se oslobodi odeće. Kortni je zadrhtala videvši da je i on uzbuđen koliko i ona. Kevin je nežno gurnuo ka sofi, a zatim se nadneo nad nju. Njegova želja i glad za njom bili su toliko izraženi da nije mogla da učini ništa drugo osim da mu uzvrati.

Kada su njegove ruke skliznule na njene bokove, preko grudi i struka, Kortni je bila potpuno nemoćna. Željno je ispružila ruke, a on je nije pustio da čeka uzdahnuvši kada su im se tela spojila. Kortni mu se prepustila željno kao da je se ništa više ne tiče na ćelom svetu. Kretali su se u savršenoj harmoniji, kao jedno, gledajući se netremice očima punim strasti. Reči su bile suvišne.

Njeni dlanovi klizili su niz Kevinova leđa, a onda gaje grčevito zagrlila privlačeći ga sebi. U sledećem trenutku podelili su zadovoljstvo, snažno kao nikada pre, usne su im se silovito spojile, dah im se izmešao, a zatim su klonuli zajedno.

Kortni je volela njegovo telo, osećala je slatku toplinu njegovog prijatnog pritiska. Ni Kevin nije pokazao želju da se pomeri i ostali su tako dugo, čvrsto spojeni.

A onda su ponovo gladno posegnuli jedno za drugim, njihova tela su se pokrenula a usne spojile kao da nisu upravo doživeli vrhunac, kao da su ostali nezadovoljeni. Noć je odavno pala kada ju je Kevin u naručju odneo u krevet.

6. poglavlje

Sledećeg jutra Kortni je pozvala taksi i otišla na posao. Zadovoljno se osmehnula kada se pred njom ukazala dvospratna zgrada u kojoj su njen butik i studio. Prošli su meseci od kada je poslednji put bila tu. Brzo se uverila da sve funkcioniše besprekorno i da se njeno odsustvo nije osetilo. Pomalo joj je bilo krivo zbog toga jer je shvatila da ni u tom aspektu svog života nije nezamenljiva.

Kada je obišla butik i studio, uputila se u svoju kancelariju. Čim je otvorila vrata, njena sekretarica Marta potrča joj u susret. Zagrlila ju je i poljubila kao da je godinama nije videla.

- Konačno! - rekla je. - Već sam pomislila da te nikada više nećemo videti.

- Tu sam - Kortni se nasmejala. - Trebalo je da se vratim ranije.-Važno je da si dobro - osmehnu se Marta. - Drago mi je što si

se vratila. Doduše, ne mogu da ti zamerim...- Šta to? - Kortni je zbunjeno pogleda.-Ako je onaj dasa zgodan kao što mu je glas zavodljiv, čudim

se što si uopšte došla - Marta joj namignu.- Koji dasa? - upitala je mada je znala odgovor.- Mislim da mu je ime Kevin - odgovori Marta zamišljeno. - U

svakom slučaju, on nam je javio da si u bolnici i da nećeš dolaziti neko vreme.

- Da, to je bio Kevin. -I to je sve?!-A šta si očekivala? - Kortni je pokušavala da prikrije osmeh.-Detalje - uvređeno reče Marta.- Sočne detalje.-Zar nemaš pametnija posla? - trudila se da zvuči prekorno.- Nažalost, nemam - Marta odmahnu glavom. - Ali zato ćeš ti

zateći nešto na svom stolu što treba da središ.-Šta to?- O, uobičajeno - odmahnula je rukom. - Računi i neka pisma.

Idi, čeka te posao. Doneću ti kafu.Kortni klimnu glavom, njena sekretarica bila je nepopravljiva.

Iako je odavno prešla četrdesetu, Marta je i dalje verovala u veliku ljubav. Kada je konačno otvorila vrata svoje kancelarije, primetila je da je sve u najboljem redu. Sve je bilo onako kako je ostavila kada je u februaru krenula na poslovni put u Čikago.

Kancelarija je bila besprekorno čista, svaki komad nameštaja uglačan do sjaja, kao i beli, mermerni pod li kojem je mogla da se ogleda. Sve hartije i fascikle bile su uredno složene i na svom mestu. Tu prostoriju preuredila je pre tri godine kada se vratila iz Los Anđelesa. Tada joj se činilo da joj je život crn i zato je htela da njen radni prostor bude beo.

Sada joj je to smetalo, osećala se neprijatno u sterilnom okruženju. Sela je za sto i počela da razmišlja o ponovnom preuređenju. Na brzinu je pregledala poštu i račune, odvojila ono što je hitno a ostalo sklonila u fioku. Marta je tiho ušla i spustila šolju vrele kafe na sto, a zatim je nečujno izašla. Kortni otpi gutljaj kafe i i istog trenutka oseti gađenje. Za trenutak je pokrila lice rukama.

Jutarnja glavobolja je prošla, više joj se nije mutilo pred očima niti joj je zujalo u ušima, ali je i dalje osećala mučninu. Nekoliko puta duboko je udahnula da smiri buru u stomaku.

- Reci, Marta - odsutno je pritisnula taster interfona.- Stiv Ričards je na vezi. Šta da mu kažem?- Javiću se, prebaci mi vezu. Kortni je snažno uvukla vazduh upluća pripremajući se za razgovor. Za sve ovo proteklo vreme

ona ni jedan jedini put nije pomislila na Štiva. Kao da on nikada nije postojao u njenom životu. I pre avionske nesreće preispitivala je svoju vezu s njim. Nije bila načisto kakvu je on funkciju imao u njenom životu.

- Halo - javila se trudeći da prikrije podrhtavanje u glasu. - Konačno! - oglasio se Stivov duboki bariton. - Zdravo,

anđele.- Zdravo, Štive - pozdravila ga je uzdržano.- Kako si? - nastavio je veselo..- Dobro, hvala - ljubazno je odgovorila.- Čuo sam za nesreću - glas mu je postao mek. - Žao mi je što

nisam stigao da te posetim u bolnici, ali...- Sve je u redu, Štive - prekinula ga je ne želeći da sluša

njegova objašnjenja.- Znači, osećaš se dobro? Nema po-sledica?- Samo nekoliko ožiljaka - nesvesno je spustila ruku na grudi.-Još danas sam u Njujorku - naglo se uozbiljio. - Voleo bih da

te vidim, anđele.- Ja... - tražila je prave reči. - Večeras sam zauzeta, Stive...- Onda, ručak - predložio je brzo.- Čekaću te u jedan kod "Alfonsa".

Pre nego što je Kortni uspela da bilo šta kaže, Stiv je prekinuo vezu. Nemoćno je spustila slušalicu i zagledala se u telefon. Pomislila je da ne ode na ručak, ali znala je da je to detinjasto i neprimereno.

Iako tu vezu nije smatrala značajnom, dugovala je Štivu bar toliko da mu u lice kaže da je gotovo. Pogledala je na sat i shvatila da će morati da krene. I ličilo je na Štiva da je pozove u poslednjem trenutku. Kao da ništa drugo nije radila nego čekala njegov poziv. Uzela je tašnu, dobacila Marti da ide na ručak, izašla na ulicu i zaustavila taksi.

Taksije polako klizio Brodvejom. Iako su milili kroz gužvu, njoj se činilo da se kreću velikom brzinom. Restoran je bio slabo osvetljen a atmosfera intimna. Kortni je pošla za kelnerom do stola u uglu za kojim je sedeo Stiv. Nasmešio joj se čim ju je ugledao. Uzvratila mu je dok joj je konobar pridržavao stolicu.

Kortni je duboko uzdahnula. Kolena su im se dodirivala ispod malog stola. Bilo joj je neobično da ponovo sedi s njim i zbunjeno mu se osmehnula. Stiv je uzeo njenu ruku i prineo je usnama.

- Nedostajala si mi, anđele - rekao je zavodljivo.Kortni ga krišom pogleda i tog trenutka shvati šta je našla u

njemu. Stiv Ričards je bio potpuna suprotnost njenom mužu. Njegova plava kosa bila je uredno podšišana, a plave oči gledale su je iskreno. Nosio je poslovna odela s kravatom, za razliku od sportski obučenog Kevina. Što ih je više upoređivala, to je Stiv sve više gubio. Niko na svetu nije ravan Kevinu Maršalu.

- Nadam se da se ne ljutiš, već sam poručio - i dalje je držao njenu ruku u svojoj. - Imam satanak u tri.

- U redu je.- Mislio sam da se vidimo večeras posle...Blago ga je prekinula.- Moram nešto da ti kažem...U tom trenutku pažnju joj privuče neko komešanje nedaleko

od njihovog stola. Polako se okrenula i na momenat prestala da diše. Kevin je išao prema njima svađajući se s konobarom.

- Tu ste! - rekao je veselo stigavši do njihovog stola. - Zašto me nisi sačekala u kancelariji?

Na licu mu je blistao osmeh ali ga je Kortni isuviše dobro poznavala. Ispod tog osmeha krio se vulkan čija je erupcija bila pitanje trenutka. Pogled njegovih sivih očiju mogao je da zaledi i vatru pakla.

- Kevine, otkud ti? - prošaputala je uspaničeno.

- Marta mi je rekla gde mogu da te nađem - seo je za sto ne čekajući poziv.

- Simpatična ženica, mnogo mi se dopala.- Misliš, uspeo si da je šarmiraš - pro-mrmljala je sebi u bradu.

- Kevine, ovo je moj prijatelj Stiv Ričards. Štive, ovo je Kevin Maršal, moj...

Odjednom je zbunjeno zaćutala ne znajući kako da ga predstavi. Reč suprug nije mogla da prevali preko usana. Toliko dugo su taj brak držali u tajnosti da joj je to već ušlo u naviku.

- Kevin Maršal? - ponovi Stiv rukujući se s njim. - Čini mi se da sam čuo za vas. Čime se bavite?

- Ja sam glumac - Kevin odgovori uz osmeh. - A čime se vi bavite?

-Moja porodica ima udeo u naftnoj industriji u Teksasu, kao i u Luizijani -Stiv se nije nimalo zbunio. - Odakle poznajete Kortni?

- O, Kortni i ja se poznajemo odavno - reče Kevin. - Zar ne, lepotice?

- Znači, vi ste stari prijatelji - Stiv se nasmeši. - Drago mi je što smo se upoznali. Kortni tako malo priča o sebi. Često sam nagađao o njenoj tajanstvenoj prošlosti.

- Stive... - ućutala je kada se Kevinova ruka spustila na njeno rame.

- O, mnogo je tajni u toj njenoj prošlosti - nasmejao se.- Hajde da ručamo - uzviknu Kortni jer je konobar u tom

trenutku doneo hranu. - Baš sam gladna.Na njeno veliko olakšanje, prihvatili su predlog i razgovor za

stolom skrenuo je na druge teme. Kortni je bila ćutljiva i više se igrala hranom nego što je jela. Nije joj se dopalo to kako se Kevin i Stiv odmeravaju.

- Ovo je bilo izvrsno - rekao je Stiv nešto kasnije. - Doduše, sve je mnogo ukusnije kada sam s Kortni u društvu.

- Da, Kortni je izuzetna - složio se Kevin. - Devojka s mnogo veština.

Kortni ga zapanjeno pogleda. Ponašao se kao pravi ljubomorni muškarac. Nikada u životu nije joj bilo tako neprijatno. Odahnula je kada je Stiv ustao da krene.

Kada su izašli na ulicu, Stiv je poljubio Kortni u obraz i rukovao se s Kevinom. Njoj je i dalje bilo veoma neprijatno. Ljutim je pogledala Kevina.

-Otprati me do automobila - zamolio ju je Stiv.- Odmah se vraćam - dobacila je Kevinu preko ramena.

- Izgleda da ti ovaj čovek mnogo znači, anđele - rekao je Stiv neuobičajeno nežno.

- Da, mnogo mi znači - rekla je klimajući glavom.- Oduvek sam verovao da je neko postojao u tvojoj prošlosti

ali nikada nisi pričala o tome. - A ja nisam želeo da te ispitujem.- Stive...- Molim te, dozvoli da završim - nežno ju je prekinuo. - Želim

da ti budeš srećna, anđele. Mada, priznajem da sam pomalo ljubomoran. Od prvog dana našeg poznanstva naslućivao sam da si bila povređena. I mislim da te je povredio Kevin Maršal. Ne bih želeo da to ponovo učini.

- Ne brini, umem da se čuvam - Kortni mu se nasmeši. - Osim toga, u životu se mora malo i rizikovati.

- Pre nego što se on pojavio, pokušavala si da mi kažeš da je među nama gotovo, zar ne? - gledao ju je ozbiljno.

- Da - osmehnula se nesigurno. - Žao mi je, Stive.- Sve je u redu, anđele - stegnuo je njenu ruku. - Ako ti ikada

nešto zatreba, ne oklevaj da me pozoveš. Obećaj mi to. - Obećavam - klimnula je glavom. Stiv se nagnuo i još jednom

je poljubio u obraz, a onda se okrenuo i otišao. Još jedna stvar u kojoj se on i Kevin razlikuju, pomisli devojka. Stiv je znao da je suvišan i mirno se povukao.

Vratila se do Kevina i ošinula ga pogledom. Odlučila je da ga ignoriše jer je bila toliko besna da nije mogla da razmišlja. Pretvarala se da ne vidi opomenu u njegovom pogledu i zaustavila je taksi.

- Ne možeš večno da me ignorišeš, Kortni - rekao je tiho kada je taksi krenuo.

- Mogu i hoću - tvrdoglavo je isturila bradu.Bila je previše rastrzana da bi se vratila u kancelariju i zato je

dala taksisti adresu svog stana. Bez reči je platila i požurila u zgradu ne okrećući se da vidi da li je Kevin prati. Tek kada su se vrata njenog stana zatvorila za njima, okrenula se prema njemu.

- Kako se usuđuješ da glumiš vatrenog ljubavnika u prepunom restoranu?! - viknula je besno ga gledajući. - Možda bi bilo bolje da si oko vrata okačio tablu na kojoj piše "ljubavnik Kortni Mičel".

-Tvoje ime je Kortni Maršal ako si zaboravila! - uhvatio ju je za ramena.

– Pusti me! - počela je da se otima. - On je taj, zar ne?! - viknuo je ljutite - On je tvoj ljubavnik!

-Bože...

- S njim si upražnjavala seks, zar ne? - nesvesno je počeo da je trese.

- Boli me - pobunila se tiho.- Žao mi je - rekao je iskreno.Pre nego što je uspela da se pobuni, Kevin ju je podigao u

naručje i poneo do sofe. Seo je i povukao Kortni u svoje krilo. Polako je podigao rub njene bluze i nežno je pomilovao po stomaku. Tiho je uzdahnula.

- Rekao sam ti da sam ljubomoran na svakog ko ti je blizak - promrmljao je tiho. - Jesam li ti nedostajao?

- Nisi - odmahnula je glavom a onda se pokunjeno nasmešila. - Jesi.

-I ti si meni nedostajala - prošaputao je. - Izgleda da ću ipak morati da te privežem za sebe.

Kevinove ruke milovale su je sve strasnije i Kortni zatvori oči. Kada je spustio usne na njene, potpuno se predala poljupcu. Obavila je ruke oko njegovog vrata svesna činjenice da bi u tom trenutku uradila sve što zatraži od nje. Sva čula su joj u trenutku bila probuđena. Zagrlila ga je snažno i žudno, toliko da su je grudi zabolele. Volela ga je svim srcem.

Uzdahnuvši zadovoljno, Kortni se pomeri na kauču. Zatvorila je oči i prepustila se njegovim poljupcima. Sećala se svih trenutaka kada su vodili ljubav i želela je to opet. Izvijala je telo pod njegovim veštim rukama i želela je da se što pre oslobode odeće.

Privukao ju je ponovo u zagrljaj, nagnuo se i gotovo grubo poljubio. Kortni je pokušala da okrene glavu ali nije mogla, videla je samo njegove oči tamne od želje i čula samo njegovo šumno disanje. Uz prigušeni krik privila se uz njega i zagrlila ga očajnički, spremna da mu se prepusti na milost i nemilost.

Kevinov stisak je popustio, a njegove ruke pronašle su njene grudi. Kortni je počela da mu otkopčava košulju, a čim je ogolila njegove snažne grudi, počela je da ih obasipa poljupcima.

Dodirivao je njene grudi, njegove usne ponovo su se spustile na njene. Duboko je uzdahnula i privukla ga bliže sebi. Kevin je imao snage da produži njihovu ljubavnu igru i tako probudi u njoj još veću želju. Polako se pridigao i nadneo nad njom. Dlanovima je obuhvatio njene grudi i počeo da ih ljubi.

Ne skidajući pogled s nje, Kevin je počeo da se oslobađa odeće. Kada je i ona ostala naga, zavukao je prste u njenu kosu i potražio njene usne. Kortni je žestoko odgovorila na njegov strasni poljubac. Prepustila se njegovoj silovitosti, osetila je

prijatnu težinu njegovog tela, njegove bokove među svojim butinama...

Ostali su tako, čvrsto spojeni i teško dišući, kao da su se oboje plašili da prekinu čaroliju. Kevin se pridigao na lakat a Kortni je rukom prešla preko njegovih grudi. Sagnuo se da je još jednom poljubi i shvatio da su uvučeni u vrtlog strasti. Počeo je ponovo nežno da je osvaja krećući se u savršenoj harmoniji s njenim telom i brišući poslednji delić njene svesti.

* * *

Kada se sledećeg jutra probudila, Kortni je čula pesmu iz kupatila. Nasmešila se pomislivši daje Kevin neumoran. Protegnula se i blago je pocrvenela setivši se prethodne noći.

Kevin i ona vodili su ljubav, ali je on poslednji put bio izuzetno nežan. Činilo joj se kao da želi da joj poruči nešto što nije u stanju da izgovori. A ona nije mogla da shvati šta je to.

- Šta ćemo danas raditi? - upitao je Kevin dok su doručkovali.- Ne znam. Subotom obično idem u kupovinu i u šetnju po

Central parku.- Hm - pogledao ju je zamišljeno.- Imam ideju.Kortni je ugledala čežnju u njegovim očima i osetila kako se

strast budi u njoj. Ispružila je ruku i on je nežno uhvati privlačeći je sebi. Polako je odvezao pojas

njenog kimona i počeo da miluje njene čvrste grudi.Kortni je zadrhtala i zatvorila oči. Kevinove snažne ruke

obavile su se oko njenog tela stegnuvši je još jače, privlačeći je sasvim uza se. Usne su im se spojile u strasnom poljupcu. Spustila je ruke na njegove grudi i počela da ga miluje.

- Hajdemo nazad u krevet - predložio je podižući je u naručje.- Mislila sam da ćemo nekud ići - rekla je tiho se smejući.-Kasnije - promrmljao je spuštajući je na krevet.Polako je razmaknuo krajeve njenog kimona, koji je skliznuo

niz njena ramena. Duboko je uzdahnuo, a onda se i njegova odeća našla na podu. Kortni nije mogla da odvoji pogled sa njegovih snažnih, preplanulih mišića.

- Volim da vodim ljubav ujutro - prošaputala je - kada sam sveza i odmorna.

- Topla si i želiš me u krevetu - nežno je prelazio dlanom po njenom boku. -Ali, zašto me ne želiš u životu?

- Kako to misliš? - pogledala ga je zbunjeno.

-Nije važno - sagnuo se i poljubio je u rame. - Vrlo si velikodušna kada je u pitanju tvoje telo.

-Ne razumem te, Kevine - odmahnula je glavom.Nije joj odgovorio, usredsredio se na njene grudi, koje je

obasuo nežnim poljupcima, na šta je Kortni uzdahnula od zadovoljstva. Zaboravila je na sve istog trenutka.

Važan joj je bio samo Kevin, čovek koga je volela i u čijem je zagrljaju bila. Želela je da ga zadovolji kao što je i on nju. Počela je da ga miluje po svakom deliću skladnog tela sve dok je on nije zaustavio.

- Nećemo žuriti, lepotice - prošaputao je. - Imamo vremena. Želim da budemo zauvek zajedno.

- Želim te, Kevine - privila se uz njega.- Želim da me voliš.- Kaži mi da si samo moja - zahtevao je. - Da pripadaš samo

meni. Kaži mi!Kortni ga zbunjeno pogleda, zaista nije znala šta želi od nje.

Pomislila je da mu to možda nije dovoljno i da želi da mu ona potvrdi svoju ljubav recima. Ali, pre nego što je uspela bilo šta da kaže, Kevin odmahnu glavom.

- Nema veze - prošaputao je privlačeći je sebi. - Zasad je i ovo dovoljno.

Sledećeg trenutka njegovo snažno telo bilo je na njenom. Osećaj spajanja bio je veličanstven oboma, goreli su od želje i strasti. Zajedno su dosegnuli vrhunac.

- Šta ćemo s onom kupovinom i šetnjom po parku? - upitao je Kevin nešto kasnije.

- Zar baš moramo u šetnju? - mazno se promeškoljila u njegovom zagrljaju.

- Mogli bismo malo da odspavamo i da posle odemo samo u kupovinu.

- Ne, hajdemo u šetnju - Kevin je naglo ustao iz kreveta i povukao je, za sobom.

- U redu - nasmejala se i požurila da se obuče.Dan je bio divan, kao stvoren za šetnju, i Kortni je zaista

uživala. Central park bio je prepun ljudi i dece. Pokazala je Kevinu svoja omiljena mesta i staze za šetnju.

-A sada - rekao je kada su se umorili od hodanja - biraj gde hoćeš da te odvedem. Mislim da smo zaslužili mali predah.

- Nedaleko odavde je ljupka poslasti-čarnica - predložila je spremno.

- Predlog se prihvata - nasmejao se. Kortni ga je povela prema poslasti-

čarnici u koju je često navraćala. Išli su polako, zagrljeni, potpuno nesvesni sveta oko sebe.- Šta ćeš ti? - upitao ju je Kevin kada su seli za sto.- Ne znam - rekla je zamišljeno gledajući vitrinu s kolačima. -

Dvoumim se između onog kolača i sladoleda. Imaju ubedljivo najbolji sladoled u gradu. Možda bi bilo dobro da uzmemo različite slatkiše pa ću moći da probam i ono što ti poručiš.

-Pravo si dete - nasmejao se. - Toliko se raduješ sitnicama da me podsećaš na mališane koji otvaraju novogodišnje poklone.

-Volim slatkiše - uvređeno je napućila usne.- Šta još voliš? - upita Kevin radoznalo.-Volim Njujork - odgovorila je sme-šeći se. - Volim svoj posao.- Ponosna si, zar ne? - nasmešio se.- Mislim, na svoj posao. -Naravno - naslonila je bradu na šake.

- Ne mogu da ti objasnim šta mi znači moj posao, Kevine. To je nešto što sam postigla sopatvenim radom, sama. Uradila sam sve baš onako kako sam zamislila. Shvataš li? Imam deset butika u isto toliko gradova i sve sam to postigla za samo tri godine.

- Naravno da shvatam, Kortni. Sećam se kako sam se ja osećao kada sam dobio prvu ulogu. Ništa me nije toliko obradovalo - uzeo je njenu ruku i prineo je " usnama. - Osim, što sam tebe ponovo pronašao.

- Baš sam otvarala radnju u Čikagu kada sam doživela avionsku nesreću -rekla je tiho.

- Da li imaš radnje i u Kaliforniji? -upitao je zainteresovano.- Ne - odmahnula je glavom. - I ovo što imam mnogo je.

Mislila sam da malo promenim način poslovanja. Šefovi bi mogli da otkupe radnje ako žele, ali uz odgovarajući godišnji procenat. Naravno, ja bih zadržala izvesna prava.

- Zvuči dobro - složio se. - Tako ćeš imati manje posla nego sada i više vremena za druge stvari.

-Ni govora - nasmejala se. - Navikla sam da radim, to mi je neophodno.

- Mislim da to nije dobro, Kortni - rekao je Kevin ozbiljno. - Moraš se ponekad zaustaviti i uživati u životu.

- Ko mi kaže? - pogledala ga je iskosa.- Koliko si ti filmova snimio za posled-njih nekoliko godina?

- To nije isto - pobunio se. - To nije posao koji se radi svakodnevno. Recimo, meni je sada lepo s tobom i uopšte ne mislim na svoj posao.

- Zato što si upravo završio snimanje filma - pecnula ga je.- Tačno - klimnuo je-glavom. - A za nekoliko nedelja počinjem

snimanje novog.- Eto vidiš! - uzviknula je pobedono-sno.-Ali sada ne radim ništa! - podsetio ju je. - Uživam u životu i u

tvom društvu.- Dokle? - pogledala ga je kroz polus-puštene trepavice. -

Kada ćeš morati da odeš?- Misliš, kada ćemo morati da odemo- ispravio ju je. - I ti ideš sa mnom.- Ne, Kevine, ne idem - odmahnula je glavom.-Dobro - uzdahnuo je - shvatam da ne možeš da kreneš

odmah sa mnom. Ali, kada ćeš moći?- Ja... - Kortni je odjednom shvatila da ne može da nađe prave

reči.- Potrudiću se da dođem na aerodrom po tebe, ali ako

slučajno budem sprečen, poslaću nekoga da te sačeka - rekao je brzo videvši da se ona premišlja.

- Možemo li o tome drugi put? - predložila je iznenada. - Neću da kvarim ovako lep dan pričom o budućnosti.

– Kako ti kažeš, lepotice - prineo je njenu ruku usnama.

7. poglavlje

Čitav Njujork bio je okićen pred Novu godinu. Dan je bio lep i snežan i nije bilo mnogo hladno. Kortni je izašla ranije s posla da bi obavila kupovinu novogodišnjih poklona za Kevina i prijatelje.

Kevin je snimao novi film u Torontu i veoma joj je nedostajao. Uobičajeni tračevi pojavljivali su se po novinama ali je Kortni odlučila da im ovoga puta ne veruje. Obećao je da će doći za praznike i unapred se radovala tome.

Teško se kretala kroz mnoštvo sveta. Bila je slaba jer je u poslednjih nekoliko nedelja loše spavala. Doktorka Parker ju je

ubedila da je to sasvim normalno za njeno stanje ali to je bila slaba uteha.

Kada je ponovo osetila mučninu, odustala je od dalje kupovine i požurila u stan. Bundu je prebacila preko naslona sofe i pojačala grejanje jer joj je odjednom bilo hladno. Odlučila je da popije kafu.

Sklupčala se u uglu sofe i spustila šolju na stočić. Zatvorila je oči i počela da trlja slepoočnice jer ju je glava nesnosno bolela. Gledala je u svoj belo okrečeni plafon osećajući da počinje da je obuzima depresija jer je bila sama.

Kevin je bio stotinama kilometara daleko od nje. Ponovo je zatvorila oči prise-ćajući se njegovih snažnih ruku i strasnih poljubaca. Podigla je ruku i obrisala suze koje su joj se nakupile u očima.

Poslednjih nedelja često je plakala bez određenog razloga. Obujmila je rukama svoje telo pitajući se šta u tom trenutku radi Kevin. Verovatno mu ne nedostaje koliko on njoj.

Ubrzo je u stanu bilo prijatno toplo i Kortni se opustila. Istuširala se, vratila u dnevnu sobu i ponovo sklupčala na sofi. Odsutno je menjala programe na TV-u i oči su počele da joj se sklapaju. Nije znala koliko je dugo spavala kada su njena čula registrovala snažan zvuk koji se uporno ponavljao. Kao da neko kuca po vratima, prošlo joj je kroz glavu tren pre nego što se udobnije namestila.

Sledećeg trenutka uspravila se potpuno razbuđena jer je neko luđački lupao po njenim vratima. Skočila je na noge i potrčala dok su najrazličitije misli počele da joj se roje po glavi.

Kada je otvorila vrata, prigušeno je vrisnula ugledavši pridošlicu. Sledećeg trenutka obesila se Kevinu oko vrata bezumno ga ljubeći. Čvrsto ju je stegnuo uza se i gotovo divlje obrušio se na njene usne.

Kada su se odmaknuli jedno od drugog, Kortni ga je pogledala. Na licu mu se odražavao umor, a ispod očiju je imao tamne podočnjake. Kortni se bez reči po-merila u stranu puštajući ga da prođe u stan.

Pošla je polako za njim u dnevnu sobu ne shvatajući šta se dešava i otkud on tu kada bi trebalo da je u Kanadi. Kevin je skinuo jaknu i bacio je na fotelju. Okrenuo se i raširio ruke.

- Nedostajala si mi - rekao je.- Kevine... - otelo joj se jedva čujno sa usana.Kortni mu je poletela u zagrljaj. Podigao ju je u naručje i brzo

poneo u spavaću sobu. Nije uključio svetio, dobro je poznavao

put do njenog kreveta. Gotovo čitav minut nepomično su stajali gledajući se. Iznenada, Kevin je obgrli oko struka i poče da je ljubi po nežnoj koži vrata. Kortni oseti kako srce počinje ubrzano da joj lupa i kako joj ponestaje daha. Osećala je da strast počinje da kola njenim venama i da se toplota širi iz njegovih ruku po njenom telu. Kortni je čekala da i ovoga puta on načini prvi korak. Pogledao ju je očima potamnelim od želje.

Počeo je da je oslobađa odeće sve vreme je gledajući. Kada je ostala potpuno naga, ubrzano je disao gledajući njeno telo, a zatim ju je privukao sebi.

Poljubio ju je strasno, a onda se izmaknuo jedan korak i lagano dotakao njene grudi vrhovima prstiju. Duboko je uzdahnuo i jednim pokretom pokidao dugmad na svojoj košulji, koju je odbacio u stranu.

Ubrzo je i Kevin stajao nag, a ona je uzdahnula ugledavši neosporni dokaz njegove želje i snage. Kada su se našli na krevetu, počela je nestrpljivo i izgladnelo da ga ljubi, ali je on uspeo da umiri njenu nekontrolisanu strast. Nije razumela šta joj Kevin šapuće jer mu je glas bio prigušen dok je usnama istraživao svaki centimetar njene kože.

Od njihovog poslednjeg susreta prošlo je mnogo i Kortnina potreba za njim bila je ogromna. Posegnula je za njim, ali je Kevin odbio da usliši njenu želju pa je odlučila da preuzme inicijativu. Položila je dlanove na njegove snažne grudi i odgurnula ga iskoristivši njegovu zbunjenost da ga nežno prisili da legne na leđa. Bez oklevanja je opkoračila njegove bokove i, uz uzdah zadovoljstva, učinila da se njihova tela spoje.

Kevin se pridigao snažno je stegnuvši rukama, dok je usnama klizio po njenom vratu. Prigušeno je vrisnula kada je osetila njegove usne na svojim grudima. Njegovi prsti vesto su palili vatru u njenom telu dovodeći je do usijanja.

Kortni mu je zarila nokte u leđa tražeći da je voli onako kako je samo on umeo, divlje i silovito. Istog trenutka povinovao se njenoj želji. Oboje su istovremeno dosegnuli vrhunac strasti.

Kortni je nastavila mazno da se meš-kolji pod njim, privijala ga je u zagrljaj tražeći njegove usne. Kevin ju je gladno ljubio i posednički stezao ne želeći da se odvoji od nje i ne pokušavajući da umiri obostranu želju koja je i dalje gorela u njima.

-Volim te, Kortni - prošaputao je glasom napuklim od emocija.-Voliš? - namrštila se. - Hteo si da kažeš da me želiš.

- Tačno - klimnuo je glavom. - I želim te. Ali ovo što osećam prema tebi mnogo je dublje od fizičke privlačnosti. Siguran sam da je to ljubav.

-Ali... - pogledala ga je zaprepašćeno.- Nikada mi to nisi rekao.-Nikada ti nisam rekao?! - viknuo je ljutito. - A kako sam

mogao da ti kažem kada si ti stalno bežala od mene? Zamišljala si me u krevetu s drugim ženama. Bila si ubeđena da mi je stalo do svake koju upoznam. Nisi imala sluha za moju ljubav, nisi bila u stanju da shvatiš da volim samo tebe.

- Nikada mi nisi rekao da me voliš -ponovila je jedva čujno.- Zar je trebalo? - rekao je mnogo mekše. - Ti me nikada nisi

pitala. Ako se ljudi vole, reči nisu potrebne.-Ali, ja sam mislila...- Previše misliš, lepotice, to je tvoj problem - osmeh mu je

zaigrao na licu.- Volim te, Kortni. Uvek sam te voleo i uvek ću te voleti.- Oh, Kevine! - oči su joj se napunile suzama. - I ja tebe volim!- Nemaš pojma koliko sam to želeo da čujem! - uzviknuo je

srećno.Kortni se nasmejala i spremno dočekala njegove usne

obavijajući ruke oko njegovog vrata. Kevin je privuče u čvrst zagrljaj milujući obline njenog tela dok ga je ona ljubila po vratu.

Istog trenutka njihova spojena tela pokrenula su se kao jedno krećući se u savršeno usklađenom ritmu koji ih je vodio ka ekstazi. Kada je taj trenutak došao, Kortni se privila uz Kevinovo snažno telo dozivajući njegovo ime.

- Kevine... - pozvala ga je tiho mnogo kasnije.- Mmm...

- Ja sam gladna - rekla je. - I ja - oslonio se na lakat.

- Meni se jede pica, i to velika, s kobasicama.- Znaš li da je skoro ponoć? - upitao je kroz smeh.-"Domingo" radi celu noć - rekla je spremno. - Broj telefona je

zakačen na frižideru.- Onda neće biti problem da ih pozovemo malo kasnije? -

nadneo se nad nju.– Pusti me da predahnem - rekla je kroz smeh gurajući ga od

sebe. - Mogu da pobacim od preterane aktivnosti.

-Ma, da! - nasmejao se i privukao je sebi, a onda se naglo uozbiljio. - Šta si rekla? Jesam li ja to pogrešno čuo... Ili si ti zaista... trudna.

- Jesam - klimnula je glavom. - Tako kaže doktorka Parker. Ja još uvek ništa ne primećujem osim što mi je pomalo muka, i to ne samo ujutro nego i u podne i uveče. Kad bolje razmislim, stalno mi je muka i stalno mi se jede pica s kobasicama.

-Koliko dugo? - upitao je.-Koliko dugo? - pogledala ga je na-krivivši glavu. - Pa sad sam

ti rekla da mi je stalno muka.-Ne mislim to! - zbunjeno se nasmejao. - Koliko dugo si

trudna? -Tri meseca.- Tri? - ponovio je zamišljeno. - Izgleda da sam pronašao

odličan način da te vežem za sebe.-I meni se čini - prigušeno se nasmejala gledajući kako se

njegove usne primiču njenim.Kortni je ubacila dve oljuštene jabuke, pomorandžu i šaku

jagoda u sokovnik. Nekoliko trenutaka je razmišljala a onda je dodala i dve šargarepe. Mrzela je šarga-repu, ali bila je neophodan sastojak.

Slegnula je ramenima i uključila sokovnik. Uzela je čašu sveže isceđenog soka, prišla kuhinjskom prozoru i otvorila ga. Dan je bio vedar, ali je više ličio na aprilski nego na junski. Sunce je sijalo ali nije bilo toplo. Snažan vetar koji je lomio drveće prethodne noći i lupao prozorska stakla, prestao je. Duvao je samo laki povetarac s mora. Sve je bilo tiho i nekako nestvarno.

Površina vode u bazenu bila je mirna. Plavo nebo ogledalo se u vodi. Ipak, tog jutra probudila se sama u krevetu i to je bio uzrok njene nervoze.

Kevin je morao da ode u studio na dogovor u vezi sa filmom čije je snimanje trebalo da počne na jesen. Jedva ga je nagovorila da prihvati tu ulogu. Uporno je odbijao sve što su mu nudili jer je želeo da bude uz nju.

U početku joj je njegova pažnja veoma prijala, ali je vremenom počela da joj smeta. Ipak, sada kada nije bio pored nje, nedostajao joj je. Kortni je sve to pripisala naglim promenama raspoloženja kojima je bila sklona u poslednje vreme.

Što se porođaj više primicao, ona je bila nervoznija i nestalnija. Osmeh joj se pojavio na licu kada je čula otvaranje

ulazne kapije i motor automobila. Kevin se vratio, pomislila je veselo, popila sok i požurila da ga sačeka.

- Brzo si se vratio - dočekala ga je pred vratima.- Zdravo, ljubavi! - osmehnuo se prilazeći. - Imao sam razloga

da se brzo vratim.- Stvarno?- Stvarno - privukao ju je u zagrljaj i poljubio. - Kako si?- Kao i ovo vreme - promrmljala je. - Znaš, u Njujorku sam bar

znala koje je godišnje doba. U ovom Los Anđelesu ništa se ne zna.

- Pruži mu priliku - rekao je uvodeći je u kuću. - Vremenom će ti se uvući pod kožu kao i svima. Šta si danas radila?

- Malopre sam ustala - naslonila je glavu na njegovo rame.- Hajde, spavalice - poveo ju je u salon - kupio sam ti nešto.- Opet? - nasmejala se uzimajući plišanu kutijicu koju joj je

pružio.- Mislim da preteruješ, Kevine.- Ni slučajno - pobunio se sedajući na sofu pored nje. - Ništa

nije dovoljno dobro za majku moje dece.- Oh! - Kortni tiho uzviknu i uhvati se za stomak.- Opet su nemirni? - Kevin se osmehnu i spusti ruku preko

njene.- Sačekaj. Evo sad - pomerila je njegovu ruku. - Da li si osetio?- Da, mislim da je to Keri - Kevin se glasno nasmejao. -

Zaboga! Kako ću ih razlikovati? Nadam se da ipak neće mnogo ličiti jedno na drugo.

- To je bio Kvin - ispravila ga je nežno. - Keri je s druge strane.- Eto, vidiš! Već ne mogu da ih razlikujem - rekao je Kevin

uzdahnuvši. - Šta će biti kada se rode?- Šta to radiš? - upitala ga je kada je spustio usne na njen

stomak i počeo da priča nešto nerazumljivo.- Hoću da se naviknu na moj glas -pogledao ju je na tren. - Ti

im pevaš a ja želim da im pričam priču.- Kevine! - lice joj se iznenada zgrčilo od bola i instinktivno se

uhvatila za stomak.- Šta se desilo?! - uzviknuo je panično.- Da li... Da li su to kontrakcije?!- Ne panici - uspela je da se osmehne.- Nije to ništa strašno.-Ali, lekar je rekao da treba da se porodiš tek za dve nedelje -

rekao je zabrinuto.

- Kada je o blizancima reč, nikad se ne zna - pomilovala ga je po obrazu. - Donesi mi, molim te, onu malu crnu torbu iz plakara.

Istog trenutka Kevin je skočio na noge i otrčao u spavaću sobu na spratu. Vratio se primetno uzbuđen. Prišao joj je brzo i podigao je u naručje. Kortni se nasmejala i zagrlila ga oko vrata.

- Kevine, mogu da hodam - rekla je tiho. - Ja sam trudna, nisam invalid.

- Što je sigurno, sigurno je - odmahnuo je glavom žureći prema automobilu. - Ne želim nikakva iznenađenja.

-Zar nije iznenađenje to što ćemo imati dve bebe odjednom? - upitala gaje.

- Da, ljubavi - poljubio ju je. - Volim te, Kortni. Zaista te volim.-1 ja tebe volim, Kevine - odgovorila mu je i naslonila glavu na

njegove grudi.Toplina i nežnost zračile su iz Kevina. Kortni je odavno prestala

da sumnja u njegovu ljubav. Znala je da nikada više neće proći kroz košmar kao pre četiri godine kada je mislila da je Kevin ne voli. Njih dvoje zaista su bili suđeni jedno drugom.

KRAJ