IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA

Beograd, oktobar 2008.

SVE TO STE ELELI DA ZNATE O STUDIRANJU, A NISTE SMELI DA PITATE MOSKVA I NEKA NOVA RUSIJA

INTERVJU IVAN TASOVAC

/ GODINA XII - BROJ 57 / www.monopollist.org

UVODNIKDragi brucoi,Ove godine je obeleeno 200 godina visokog obrazovanja u Srbiji. Pre dva veka je vizionar Dositej Obradovi, sa ubeenjem ogromnog bogatstva koje nauka i znanje nose, osnovao Veliku kolu, preteu dananjeg Univerziteta. Prvu generaciju svojih uenika, meu kojima je bio i Vuk Karadi, pozdravio je besedom: O dunom poitaniju k naukama. Svestan da znanje steeno uenjem oplemenjuje duh mladog oveka ali i da se put znanja protee du itavog njegovog ivotnog veka, Dositej je rekao: Uen i razuman ovek svagda se ui i svagda zna da i dalje malo zna. Vanvremenost njegovih rei lei u injenici da se, tek danas, o uenju tokom itavog ivota govori kao o aktuelnom i eljenom modelu. U ime asopisa MonopolList elim vam, dragi brucoi, da u toku studija uspeno uite i polaete ispite, stiete znanja, upoznate mnotvo prijatelja, putujete irom sveta, budete aktivni lanovi drutva, sazrite kao linosti, saznate svoja interesovanja i odredite sopstvene ciljeve i ideale, pa da im teite sve dok ih ne ostvarite. Tako, kau mudri ljudi, ivot postaje ispunjeniji i lepi. Dobrodoli na Ekonomski fakultet u Beogradu i sreno!!! Bojana Depina Glavni i odgovorni urednik

SADRAJ4. POJMOVI VEZANI ZA STUDIRANJE SVE TO NISTE ZNALI O STUDIRANJU, A NISTE SMELI DA PITATE 8. POJMOVI VEZANI ZA STUDIRANJE ISPITI NA PRVOJ GODINI 11. BACK IN BUSINESS CAREER CENTER 15. INTERVJU MARINA ANTI, DIREKTOR BOLJI POSAO D. O. O 18. EKONOMIJA LJIVA U RAKIJU, A JABUKA? 22. EKONOMIJA AUTOPUT HORGO-POEGA 25. DRUTVO "FEJSBUKA" I IGRA 29. INTERVJU IVAN TASOVAC, DIREKTOR BEOGRADSKE FILHARMONIJE 30. DRUTVO GUA - NA TRUBU POTROILI 30 MILIONA EVRA 30. MOZAIK MOSKVA I NEKA NOVA RUSIJA

member of:

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA. ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOI U REALIZACIJI OVOG BROJA

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Bojana DEPINA FAKULTET: Ivana BOJANOVI EKONOMIJA: Milica BOANI DRUTVO: Maja RADAK MOZAIK: Davor MIHAILOVI DIZAJN & PrePress: Branislav Ninkovi Dejan Cvetkovi triD studio, Beograd www.studiotrid.com

LEKTURA: Jelena PAVLOVI MENADER: Jelena VUKAJLOVI ILUSTRACIJE: Zoran JOVANOVI NASLOVNA: Pavle MIHAJLOVI LANOVI REDAKCIJE: Adrian Stojanovi, Slobodan Britvec, Vladimir Gojkovi, Branko Krsti, Ivana Markovi, Dejan Zec, Marko Trifkovi, Branko Kubat, Anela Dukovski, Milica Nikoli, Mile Bijeli, Milan Savi, Marija Starevi, Branko Skokovi, Jovana Martinovi, Duan Toni, Davor Mihailovi, Maja Radak, Matea Raki, Maja ukara, Tatjana Jankovi, Nikola kondri, Dragia Otaevi

ADRESA REDAKCIJE: Kamenika 6, 11000 Beograd Tel: 011/30-21-165 Mob: 064/130-39-30 E-adresa: monopollist@gmail.com Sajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI Narodna biblioteka Srbije, Beograd 378 MONOPOLLIST/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd (Kamenika 6): Studentska Unija Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 199? -. - 28cm ISSN 182-3450=MONOPOLLIST COBISS.SR-ID 117255180

FAKULTET

Pojmovi vezani za studiranje

SVE TO STE ELELI DA ZNATE O STUDIRANJU, A NISTE SMELI DA

PITATEKOLOKVIJUM razumete oko toga kako se kae, mnogo bitnije je da znate ta vam on donosi i ta je on u stvari. Poloen kolokvijum predstavlja deo ispita ili uslov za izlazak na ispit. Mogue ga je polagati kod veine predmeta i nepisano je pravilo da se polae pismeno. U zavisnosti od predmeta i predmetnog profesora, jedan kolokvijum oslobaa vas dela pismenog ili dela usmenog ispita, ili pak predstavlja uslov za izlazak na ispit. U veini sluajeva nisu obavezni, ali savetujemo vam da izlazite na njih jer ume-

Upisali ste fakultet i postali akademski graanin, a kao propratna pojava dola su nova pravila, novi pojmovi, novi naini razmiljanja i velikoj veini potpuno nov ivot i pogled na svet. Zato je sve tako komplikovano? Zato kolokvijum jednostavno ne moe da se zove kontrolni zadatak? Odgovore na veinu novih pitanja i objanjenje pojmova sa kojima se susreete kao bruco pronaiete upravo ovde. to pre shvatite da je sve u stvari vrlo jednostavno, pre ete se nai na narednoj lestvici. Zato duboko udahnite i krenite. Na putu do uspeha pobeuju samo hrabri!

KAD DOE OKTOBAR SEMESTAR Jedna godina sastoji se od dva semsetra, zimskog i letnjeg. Zimski traje od oktobra do januarskog roka, a letnji od marta do junskog ispitnog roka. Semestar podsea na polugodite iz srednje kole, samo to vas nakon njega ne oekuje raspust ve veeeliko trebanje za ispitni rok.

Re koja brucoima donosi moda i najvie zabune. Vrlo esto ete imati prilike da je ujete, pogotovo od kolega brucoa. Razliite kolege je razliito izgovaraju i akcentuju. elei da se pohvale novom reju koju su nauili na fakultetu, govorie vam: kolokvi, kolokvij, kolokvej, kolokvijej, ali nemojte da vas zavaraju - pravilno se kae KOLOKVIJUM sa akcentom na prvom O, nikako drugaije!!! A kada se ve spo-

4

FAKULTETju poprilino da olakaju ivot. Polau se obino za vreme semestra i vrlo su korisni jer neete odjednom morati da uite celu literaturu za predmet ve samo deo, uiete kontinuirano, za vreme semestra, ime ete kupiti vie vremena za uenje za vreme ispitnog roka, a i naravno, profesori umeju mnogo da cene vredne kolege i rad za vreme semestra. Deava se da u toku semestra imate vie kolokvijuma to esto omoguava da na taj nain poloite i ceo ispit pre zvaninog ispitnog roka. AKTIVNOSTI U TOKU SEMESTRA PREDAVANJA Ona su slina kao i u srednjoj koli. Razlika je u tome to se gradivo mnogo bre prelazi i stavlja se akcenat na konkretne stvari. Bie vam znato lake ukoliko gradivo sa predavanja savladate pre narednog, kako zbog toga to vam je sve svee, tako i zbog toga to kolokvijumi dolaze bre nego to to na prvi pogled izgleda. VEBE Predstavljaju deo na kome se najee utrvruje gradivo preeno na predavanjima. Obino ih dre asistenti i veina njih je voljna da odgovori na svako vae smisleno pitanje u vezi sa gradivom. Vebe su korisne i u smislu dodatnog objanjavanja nejasnih stvari za koje na predavanju moda i nije odvojeno dovoljno vremena. Vebe znaju da budu lepo osmiljenje i ponekad su u vidu igara, simulacija iz realnih situacija i mnotva praktinih primera koji e vam obojiti teoriju i omoguiti da bolje savladate celokupno gradivo. KONSULTACIJE Svaki profesor je po statutu u obavezi da dri konsultacije. To je vreme, kada im se studenti obraaju i imaju pravo da pitaju sve u vezi sa predmetom profesora kod kojih su doli na konsultacije. Tu se reavaju nedoumice u vezi sa gradivom, eventualne nejasnoe sa predavanja i sve ono to elite da pitate profesora. Jako je runo, neprimereno i ne preporuuje se da profesora zaustavljate na hodniku i pitate ono to vas interesuje. Konsultacije su obino svake nedelje u dogovorenom terminu, zato sauvajte pitanja za termin koji je predvien za to. Predmetni asistenti takoe imaju termin za konsultacije i zato iskoristite tu priliku da pitate ono to vam nije jasno. Raspored prijema profesora iasistenata, tj. vreme kada drekonsultacije na Ekonomskom fakultetu nalazi se pored prijemnice, na oglasnoj tabli, a takoe i na sajtu www.ekof.bg.ac.yu. PREDISPITNE OBAVEZE Da biste izali na ispit, bilo da se radi o usmenom ili pismenom ispitu, potrebno vebi i predavanja. Deava se da usmeni ispiti traju i poceo dan. Naravno, ne odgovarate vi nekoliko sati, ve cela grupa koja se ispituje taj dan. Obino se izvlae 3 cedulje sa pitanjima. Za ispit su vam neophodni: indeks i lina karta, plava hemijska olovka,ispitna prijava, par sati sna i po mogustvu to vie sree. ISPITNI ROKOVI Zvanini ispitni rokovi na EKOF-u su januarski, junski, julski, septembarski i oktobarski. Datumi, mesto i vreme polaganja ispita nalaze se na tablama na meuspratu, a takoe se mogu videti i na sajtu fakulteta. Ovi spiskovi se po-

je da uradite odreene pripreme. Pored toga to je poeljno, ali ne i obavezno, da uite, neophodno je da prijavite ispit. Na naem fakultetu, studenti koji ne polau ispit vie od tri puta, imaju mogunost da ispit prijave preko interneta,tanije na email ispiti@one.ekof.bg.ac.yu. Naravno mogu da ih prijave i klasinim putem, popunjavanjem i predavanjem ispitne prijave. Ona se kupuje u skriptarnici i ubacuje se u odgovarajuu kutiju u hodniku iza skriptarnice. Student koji je tri puta pao ispit za svaki naredni put mora, uz prijavu, da dostavi i uplatnicu, kao dokaz da je ulatio 1500 dinara na ime naknade za polaganje ispita vie od tri puta. ISPITI Mogu da budu pismeni i/ili usmeni. Pismeni se u zavisnosti od predmeta i profesora rade 30 min, 45 min, 1 sat, 2, 3 sata ili ak i due. U zavisnosti od predmeta i gradiva, pismeni ispit moe da se sastoji od zadataka, provere znanja teorijskog dela iz udbenika i gradiva sa

stavljaju obino nedelju dana pre ispita, dok se okvirni raspored, pak, objavljuje na poetku akademske godine, u oktobru. Okvirni raspored vai za celu godinu i prema njemu moete planirati koje ete ispite kada polagati. Malo kalkulacije nikada nije na odmet. PREDROK Ispitni rok pre zvaninog roka. Na njega je mogue izai samo u pojedinim sluajevima to zavisi od profesora i aktivnosti u toku semstra. To je i jedan od naina da se nagrade vrednistudenti, obino oni koji su ee poseivali predavanja i vebe, radili seminarske radove ili pokazali posebnu inicijativu u okviru predmeta. SKRIPTE I UDBENICI Postoje dve vrste skripti: profesorske i studentske. Profesorske obino predstavljaju dodatnu literaturu koja na bolji nain objanjava gradivo koje preda-

5

FAKULTETju. Studentske predstavljaju skraenu verziju gradiva. Umeju da budu jako korisne prilikom spremanja ispita, i zato se na poetku prvo raspitajte koja od ponuenih skripti je nabolja i po mogustvu ko je pisao. Neka skripta autora koji je dobio najviu ocenu bude primarna koju ete koristiti. Naravno pre svega tu su udbenici. Oni se kupuju u skriptarnici fakulteta i predstavljaju jedinu zvaninu literaturu. Profesori obino ne vole da vide da studenti koriste kopirane knjige. Ne zaboravimo da po naem zakonu kopiranje istih predstavlja krivino delo. CEDULJE SA PITANJIMA Sa njima ete se manje ili vie uspeno druiti na ispitu, obino usmenom. Predstavljaju listie sa pitanjima koje izvlaite i na koja ete da odgovarate. Mnogi studenti imaju sistem po kom ih izvlae iz gomile,meutim, mnogo je vanije skoncentrisati se na odgovaranje nego na izvlaenje pitanja. I ma kakva pitanja d izvuete, ne odustajte! Skoncentriite se, povezujte gradivo i nadajte se najboljem. KONCEPT Nakon izvlaenja pitanja, obino se pie koncept. Za to su vam potrebni: papir, olovka i ideja ta biste mogli da napiete. Neki profesori vole da pogledaju koncept pre nego to krenu da vas ispituju. Jedni vole da koncept bude uredan, dugaak sa puno informacija, neki vole da tu budu na brzinu ispisane teze. Savet je da vie panje posvetite gradivu i izlaganju, nego da svu snagu usmerite prilagoavajui se neemu to je rekla-kazala. OCENE Dobijaju se za poloene kolokvijume, ispite, seminarske radove i eseje. Na intervalu su od 5 do 10. Ocena 5 znai da ste pali, ocena 10 znai da ste jako uspeno poloiliispit. Za prolaz vam je potrebna ocena 6. Prosek je zbir ocena podeljen brojem predmeta. On je vaan prilikom konkurisanja za stipendije, kredite i posao naravno, ali mnogo bitnije od proseka je steeno znanje koje ete moi da primenite u konkretnim situacijama. Indeks je knjiica u koju se upisuju ocene. Ne preporuuje se da u njemu drite novac zbog sujeverja i zarad dodatne sree. Profesori nisu ba oduevljeni kad na stranici na kojoj ele da vam upiu ocenu vide 10 din ili slino. USLOV Minimalni broj ispita koji morate da poloite da biste upisali narednu godinu. Pre nego to krenete sa uenjem, napravite dobar plan koji e da vam omogui da ostvarite bar uslov za upis sledee godine. Ostale ispite moete da prenesete u narednu godinu. Naravno, cilj je oistiti godinu zakljuno sa oktobrom, nemojte da odustajete pre zavrene bitke! PODVLAENJE Svako ima svoj metod podvlaenja teksta u knjigama. Psiholozi tvrde da ljudski mozak najbolje reaguje na crvenu, zelenu, plavu i utu te stoga predlau da se upravo te boje koriste i za uenje. Proverena metoda je da podvlaite sa 3 boje, recimo, plavom ili zelenom vane stvari, utom najmanje bitne a crvenom definicije. PRAKSA Na Ekonomskom fakultetu, jo uvek, nema organizovane prakse od strane fakulteta. Meutim, Studentska unija, u saradnji sa drugim studentskim organizacijama pokrenula je inicijativu za pokretanje fakultetske slube, koja bi svim zainteresovanim studentima pomogla da pronae odgovarajuu praksu. Za sada se praksa odvija od sluaja do sluaja, preko konkursa koje organizuju Marketing radionica, Studentski parlament i AIESEC. Izuzetno je korisno iskoristiti ansu i nai se u nekom preduzeu, upoznati se sa njegovim radom i stei praktino iskustvo. Takoe je korisno imati lepu stavku vie u svom CV-u. ORGANIZACIJE NA FAKULTETU One su tu da se bave prvenstveno studenskim pitanjima. Tu su da vam pomognu i uine studiranje manje komplikovanim. Zato nemojte da zanemarite njihovu pomo, obratite im se ukoliko imate neki problem. BRUCOIJADE Studentske urke organizovane povodom upisa novih brucoa i pre svega su njima namenjene. Obino su locirane na fakultetima ili u klubovima. UENJE Postoje razliiti naini uenja. Nemojte dase obeshrabrite ukoliko sporije od ostalih savladavate gradivo. Nemojte da padate na prie pojedinih kolega koji vrlo esto preuveliaju svoje sposobnosti u razgovoru i govore da su za 2-3 ili 7 dana spremili najtei ispit. To je naravno mogue, ali primetiete da to uglavnom govore oni kojima je cilj da sebe predstave u boljem svetlu, a vas uglavnom uspanie i izazovu komplekse nie vrednosti. Uite svojim tempom i verujte svom nainu. Nije lako zameniti uenje desetak strana, uenjem knjige od vie stotina strana. Svako ima svoje naine i za prevazilaenje stresa, bilo da su to mali rituali pred ispit, odmaranje dan pred odgovaranje ili pak uenje po 14 sati dnevno nedelju dana pre kljunog dogaaja. Savet je da uvek verujete starijem kolegi, da kada god imate priliku pitate za pomo i savet. Starije kolege prestavljaju nepresuan izvor informacija. ak i ukoliko nikog od njih ne poznajete, moete da ih zaustavite na fakultetu i pitate ta vas interesuje. Normalna stvar je da ne znate sve, naite svoj nain da saznate ono to vas nteresuje. Nije poenta da studiranje bude teko, poenta je da sa lakoom postignete sve ono to elite. Nikako nije tana tvrdnja da ko eli da postigne uspeh mora iskljuivo da ui, a da pritom zabavu i ostale aktivnosti treba da svede na minimum. Studiranje je privilegija, nije ni moranje ni robija. Iskoristite svoje studenske dane na najbolji nain. Uite ono to vas interesuje i ne zaboravite da vi kreirate i svoju sadanjost i svojubudunost. Ne dozvolite da ih drugi kroje u vae ime. Jelena LJUBII e-mail: oblacak@gmail.com

6

FAKULTET

FAKULTETSKE VESTIVest 1 Odlukom 17. sednice Nastavno naunog i Izbornog vea odreeni su uslovi potrebni za upis studenata u narednu godinu: 1.Generacija 2007/08 Na teret budeta bie upisano najvie 685 studenata, uslov je ostvarenih 43 ESPB pri emu jedan bod moe da bude ostvaren na osnovu odbranjenogseminarskog rada, rangiranje se vri prema broju ostvarenih bodova. Studenti koji ostvare 60 ESPB upisuju se bez rangiranja. Kao samofinansirajui studenti mogu se upisati oni sa najmanje ostvarenih 37 ESPB. 2.Generacija 2006/07 Studenti druge godine mogu upisati treu godinu na teret budeta sa ostvarenih 91 ESPB bodova pod uslovom da su poloili sve ispite iz prve godine i uradili seminarski rad. Kao samofinansirajui studenti upisae se oni sa ostvarenih 37 ESPB bodova u drugoj godini i odbranjenim seminarskim radom. Isto vai i za studente prve godine generacije 2006/07. 3.Generacija 2005/06 i starije generacije Za upisna teret budeta primenjuju se odredbe ranijeg Zakona i Statuta Fakulteta. Mogunost da budu upisani u statusu samofinansirajuih studenata daje se na osnovu ESPB i to: a) treu godinu sa ostvarenih najmanje 85 ESPB bodova b) etvrtu godinu sa ostvarenih minimum 130 ESPB bodova. Vest 2 U etvrtak 2.10.2008., u amfitetatru 1, sa poetkom u 14 asova, bie odrana prezentacija smerova (modula). Cilj prezentacije je upoznavanje studenata sa sadrajem svakog od smerova , kao i sa praktinim kompetencijama koje svaki smer nudi. Pozivaju se svi zainteresovani da prisustvuju, da se informiu na vreme i da naprave pravi izbor. Organizatori: Studentski parlament i Centar za karijerno voenje i savetovanje. Vest 3 Stipendirana CEEPUS razmena studenata Ekonomski fakultet u okviru CEEPUS programa raspisuje konkurs za stipendiranu razmenu studenata u letnjem semesteru kolske 2008-2009. Odobrene kvote su: Ekonomski fakultet u Skadru, Univerzitet Luigj Gurakuqi Albanija 1 student 4 meseca, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Bratislavi 2 studenta po 4 meseca, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Zagrebu 1 student 4 meseca, Ekonomski fakultet Kopar 1 student 4 meseca, Univerzitet Primorska Slovenija Stipendija pokriva trokove kolarine, smetaja i osiguranja. Uslovi: 1. Minimum trea godina studija 2. Prosena ocena minimum 8,00 3. Znanje engleskog jezika Potrebna dokumenta: 1. Uverenje o poloenim ispitima 2. CV na engleskom jeziku 3. Motivaciono pismo na engleskom jeziku Prijem prijava: od 15.09.- 15.10.2008. od 10-12h kabinet 154 Vie informacija na: 3021068, Jelena Cvetanovi, Centar za meunarodnu saradnju cis@one.ekof.bg.ac.yu

Crna maskaNa drugoj godini osnovnih studija postoji predmet Meunarodna ekonomija, novo izdanje knjige Medunarodna ekonomija je ne preterano obimno, razumljivo napisano i itljivo. Problem je to se trenutno nijedan profesor koji radi na Ekonomskom fakultetu ne vodi kao predava na ovom predmetu. U informacionom paketu na sajtu fakulteta i dalje se kao predavai navode dr Branislav Pelevi i dr Vladimir Vukovi, iako oni vie nisu profesori naeg fakulteta. Ko e u ovm semestru drati predavanja potpuno je neizvesno, jer ni u okviru poslednje sednice Nastavno-naunog i Izbornog vea odrane 10.9.2008. godine nije doneena odluka o imenovanju saradnika, asistenta ili profesora na ovom predmetu.

Bela maskaVisina kolarina je u iskljuivoj nadlenosti samostalnih visokokolskih ustanova, to jest univerziteta i visokih kola strukovnih studija. Meutim, ako Ministarstvo prosvete utvrdi da su pojedini fakulteti odredili nerealno visoku cenu kolarina, postoji mogunost da zatrai da se studentima vrati deo uplaenog novca. Pitanje enormno visokih kolarina pred poetak nove kolske godine pokrenuo je arko Obradovi, ministar prosvete, koji je na studentskoj konferenciji odranoj povodom 200 godina visokog kolstva u Srbiji, najavio da e kolarine na fakultetima biti smanjene. Na sastanku s predstavnicima studentskih organizacija, Obradovi je obeao da e oformiti komisiju koja e utvrditi da li drava duguje fakultetima oko 20 miliona evra na ime materijalnih trokova, zbog ega su fakulteti bili prinueni da poveaju kolarine. Bie izvrena i nansijska kontrola, koja e utvrditi da li je kolarina na pojedinim fakultetima previsoka, odnosno da li su trokovi zaista toliko visoki.

7

FAKULTET

Pojmovi vezani za studiranjeFakultet je velika promena i izazov za sve brucoe. Na prvoj godini studija brucoe eka sedam ispita - tri u prvom i etiri u drugom semestru. U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i Bolonjskom deklaracijom nastava i nain polaganja ispita pretrpeli su odreenepromene. Za upis druge godine potrebno je sakupiti minimum 37 ESBP bodova, odnosno potrebno je poloiti minimum etiri ispita. Vrednuje se rad tokom cele nastavne godine, a ne samo zavrni ispit kao ranije. Kampanjsko uenje pred ispit vie nije mogue, jer su predispitne obaveze u vidu kolokvijuma ili rada na asu neophodne da bi se na ispit izalo

GODINIava se teorija, dok se na vebama rade praktini primeri - zadaci. Prisustvo asovima i vebama se ne evidentira, ali je preporuljivo kako bi se savladala materija. Rad na vebama preteno e biti interaktivan i najaktivniji studenti mogu da se oslobode polaganja kolokvijuma. U toku semetra polau se dva kolokvijuma koji predstavljaju uslov za izlazak na ispit. Finalni ispit sastoji se iz dva dela -pismenog i usmenog. Na pismenom delu ispita radi se pet zadataka od kojih svaki nosi po 20 bodova. Za izlazak na usmeni deo ispita potrebno je da se ostvari 51 poen na pismenom delu ispita. Na usmenom delu ispita rade se tri teorijska pitanja svako vredno po 33 boda. Da bi se poloio usmeni deo ispita neophodno je ostvariti 51 bod. Konana ocena dobija se kao ponder ocena na kolokvijumima (30%), pismenom delu ispita (30%) i usmenom delu ispita (40%). Najbolji savet za polaganje ovog ispita bio bi da se odmah pone sa uenjem matematike jer je za pripremu ispita potrebno dosta vremena i rada. OSNOVI EKONOMIJE Osnovi ekonomije su verovatno najvaniji ispit na prvoj godini. Ovaj predmet je uvod u ekonomsku nauku i nov je za sve studente koji nisu zavrili ekonomsku kolu. Ispit vredi 10 ESBP bodova. Nastava se odvija na 60 asova predavanja i vebi, odnosno po etiri asa vebi i predavanja nedeljno. Na predavanjima se izuava ekonomska teorija, dok se na vebama obnavlja gradivo kroz ispitivanja i konkretne primere. Studenti na raspolaganju imaju udbenik svetski priznatog profesora sa Harvarda Nikolasa Menkjua. Predispitna obaveza sastoji se od etiri kolokvijuma koji se moraju poloiti, a poeni se mogu zaraditi i kroz rad na asu. Predispitna obaveza ini 30 odsto ocene, a zavrni ispit nosi 70 odsto. Uslov za izlazak na ispit je ostvarenih 15 od moguih 30 bodova. Zavrni ispit radi se pismeno i na njemu je potrebno da se osvoji minimum 51 od 100 bodova. Osnovi ekonomije spadaju u jedan od obimnijih i teih ispita, naroito za studente koji nisu zavrili srednju ekonomsku kolu i za koje je terminologija nova. Preporuka je da se ovaj ispit poloi u prvom ispitnom roku jer savladana materija olakava polaganje ispita iz drugog semestra. SOCIOLOGIJA Sociologija je poznata svim brucoima. Ispit vredi 4 ESBP boda i realizuje se kroz 45 asova predavanja i 15 asova vebi, odnosno etiri asa nedeljno. Studentima je na raspolaganju udbenik Entonija Gidensa. Gradivo se sastoji iz 15 celina od kojih se prvih pet polae na kolokvijumu. Polaganjem kolokvijuma studenti se oslobaaju polaganja tog dela materije na zavrnom ispitu. Studenti esto zanemaruju sociologiju kao manje vaan i ja to znam predmet, ali je stvarnost drugaija. Predavanja su interesantna i korisna i redovno poseivanje predavanje je poeljno. Zavrni ispit se polae pismeno i na ispitu se rade pitanja esejskog tipa. Studentima je ostavljena mogunost da polau ispit usmeno, ako to ele.

ISPITI NA PRVOJ

1. SEMESTAR TRI MUSKETARA U prvom semestru brucoe oekuju tri ispita - matematika, osnovi ekonomije i sociologija. Prisustvo predavanjima i vebama i dalje nije obavezno zbog velikog broja studenata, ali je poeljno. Zbog novog naina studiranja preporuka je da se odmah krene sa uenjem i spremanjem ovih ispita. MATEMATIKA Matematika nije nov predmet za studente, ali iskustvo sa ranijim generacijama pokazuje da studenti koji su zavrili strune kole imaju problema sa ovim ispitom. Na predmetu se ue osnovi matematike metadologije koji se primenjuju u ekonomiji. Ispit vredi 10 ESBP bodova. Nastava se odvija kroz 60 asova predavanja i 60 asova vebi, odnosno ukupno osam asova nedeljno. Na asovima predavanja izu-

8

FAKULTET2. SEMESTAR- FANTASTINA ETVORKA Drugi semestar je verovatno najtei semestar na studijama. On je prekretnicaza brucoe jer se na njemu pada ili prolazi godina. Ukoliko se studenti nisu odluili za smer, ovi ispiti im mogu pomoi da odlue da li ele da se bave menadmentom, makroekonomijom ili finansijama. OSNOVI STATISTIKE ANALIZE Studenti e na ovom predmetu nauiti da statistika nije samo broj datih golova ili procenat uta za dva poena. Fond asova je po 60 asovavebi i predavanja, tj. po etiri asa vebi i predavanja nedeljno. Ispit vredi 10 ESBP poena. Na predavanjima se izuava teorija uz prikazivanje ilustrativnih primera, a na vebama se radi praktina primena kroz rad na primerima i zadacima. Predispitna obaveza nosi 30 odsto ocene i moe se ispuniti na dva naina polaganjem kolokvijuma ili radom na vebama i pisanjem i prezentacijom pristupnog rada. Studenti generacije 2008/2009 e uiti po novoj knjizi uz koju e biti dostupan i CD sa statistikim softverom koji e znaajno olakati spremanje ispita. Zavrni ispit sastoji se iz dva dela pismenog i usmenog. Na pismenom delu ispita radi se osam zadataka, i potrebno je da se urade etiri zadatka (po jedan iz svake etiri oblasti u knjizi) kako bi se steklo pravo na izlazak na usmeni deo ispita. Na usmenom delu ispita rade se dva teorijska pitanja. Konana ocena dobija se kao ponder ocene sa vebi (30%), ocene sa pismenog dela (30%) i ocene sa usmenog dela ispita (40%). Prisustvo vebama i predavanjima je poeljno, jer je statistika teko razumljiva zaveinu studenata. Iskustvo pokazuje da polovino uenje nije dovoljno i potrebno je dobro znanje i zadataka i teorije da bi se ovaj ispit poloio. EKONOMIKA PREDUZEA Ekonomika preduzea je uvodni predmet u poslovnu ekonomiju. Studenti koji nameravaju da se bave biznisom treba da obrate posebnu panju na ovaj predmet. Njegovim izuavanjem stiu se osnovna znanja o preduzeima: o pravno-organizacionim oblicima, okruenju, prihodima i trokovima, investicijama. Nastava se odvija kroz 60 asova predavanja i 45 asova vebi, odnosno na etiri asa predavanja i tri asa vebi nedeljno. Predmet vredi 8 ESBP bodova. Studentima su na raspolaganju dve knjige, kao i Power Point prezentacije sa predavanja i vebi. Predispitna obaveza nosi 30% ocene. Predispitna obaveza se moe poloiti preko kolokvijuma ili kroz aktivan rad na asovima vebi. Na vebama se pored diskusija mogu raditi i prezentacije. Zavrni ispit nosi 70 odsto ocene i polae se pismeno. Na ispitu dolazi po est pitanja iz obe knjige, kao i jedno esejsko. Za poloeni ispit potrebno je da se tano odgovori na po tri pitanja iz svake grupe i na esejsko pitanje. Gradipit vredi 8 ESBP bodova. Studentima su na raspolaganju pored udbenika i zbirka zadataka, kao i CD PC Ekonomija koji dodatno pomau u spremanju ispita. Oblici rada na vebama su raznovrsni i studenti mogu zaraditi bodove radom na kolokvijumima, dranjem prezentacija ili uestvovanjem u diskusijama. Na vebama je maksimalno mogue osvojiti 55 bodova. Za ispunjenje predispitne obaveze potrebna su dva poloena kolokvijuma. Kolokvijumi se polau na kompjuterima u raunarskom centru. Na kolokvijumima se rade test pitanja i zadaci sa grafikonima. Ocena sa kolokvijuma uestvuje sa 30 odsto u konanoj oceni. Ispit se polae pismeno i sastoji se od est esejskih pitanja svako pitanje je podnaslov u knjizi. Osnovi makroekonomije vae za jedan od lakih ispita i brucoi obino nemaju velikih problema sa pripremom i polaganjem ovog ispita. FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO Raunovodstvo je novi predmet za studente koji nisu zavrili ekonomsku kolu i predstavlja uvod u finansije. Nastava se izvodi na 60 asova predavanja i vebi, po etiri asa nedeljno. Ispit vredi 10 ESBP bodova. Raunovodstvena teorija se izuava na predavanjima uz korienje Power Point prezentacija koje se mogu skinuti i sa sajta Fakulteta. Na vebama se izvodi rekapitulacija gradiva i reavaju zadaci. Predispitna obaveza je kolokvijum na kome se rade zadaci i polaganjem kolokvijuma stie se pravo na izlazak na ispit. Ispit se polae pismeno i na njemu se radi raunovodstvena teorija. Kolokvijum uestvuje sa 30 odsto u konanoj ceni, a zavrni ispit sa 70 odsto. Raunovodstvo je poznato kao jedan od najteih ispita na Fakultetu. Studenti koji su zavrili ekonomsku kolu imaju poetnu prednost u odnosu na one koji su zavrili gimnaziju jer su dobro upoznati sa terminologijom i zadacima, ali praksa pokazuje da na kraju i oni imaju probleme da poloeovaj ispit. Znanje teorije veoma je vano i prisustvo predavanjima i vebama je poeljno. Najbolji savet za polaganje ovog ispita je uenje, uenje i samo uenje. Branko KUBAT

vo iz Ekonomike preduzea je obimno i teko i mnogim studentima predstavlja problem. Zavrni ispit je tako koncipiran da je potrebno intenzivno i detaljno uenje da bi se poloio. OSNOVI MAKROEKONOMIJE Makroekonomija kao nauka izuava privredu u celini i studenti e na ovom predmetu stei znanja o makroekonomskim agregatima kao to su: inflacija, zaposlenost, privredni rast. Nastava se odvija na 60 asova predavanja i 45 asova vebi, odnosno na etiri asa predavanja i tri asa vebi nedeljno. Is-

9

FAKULTET

Student Prodekan brucoima...

Potovane koleginice i kolege, Savremeni uslovi ivota i rada, hiperkonkurencija koja proima sve pore drutva, stalna trka za vremenom i novcem, zahtevaju od svakog pojedinca da bude spreman za dan koji dolazi. Pored psiholoke koncetracije i snage, linih atributa koji nas krase, ta spremnost se bazira na naem znanju. Osnovu znanja ini obrazovanje i proces uenja tokom celog ivota. Posmatrano iz ugla ekonomiste, znanje je na najvredniji resurs, izvor nae konkurentnosti, a institucija koja ga obezbeuje nae sredstvo do cilja. Ka cilju se moe stii na razliite naine, neki mogu biti vidno laki od drugih, meutim putevi koji do ciljeva vode pruaju razliite kompetencije. Ukoliko prerogativ tih kompetencija nije kvalitet, vrednosti ne postoji. Upisivanjem najstarije i najprestinije ekonomske institucije na naim prostorima, Vi optirate za stvaranje vrednosti. Budui da ste uspostavili pravi temelj, na Vama je da ga sa uspehom dalje nadograujete. Budite vredni, jer se svaka vrednoa na kraju isplati. Budite uporni, jer nita u ivotu ne dolazi samo, ve se mora osvojiti. Budite sigurni u sebe, u svoje kolege i profesore, jer zajedno smo najbolja ekipa. Jednom reju, pokaite i dokaite i Vi da smo PRVI i PRAVI! Dobrodoli na Ekonomski Fakultet Univerziteta u Beogradu Kolegijalni pozdrav Veljko M. Mijukovi Student Prodekan

10

FAKULTET

BACK IN BUSINESS

CAREER CENTER

PONOVO OTVOREN!!!Prof. dr Mirjana Petkovi i njen tim uspeli su da reaktiviraju rad Centra za karijerno voenje i savetovanje. Od prvog maja ove godine, Career Center ponovo je u funkciji, ve ima nekoliko uspenih projekata za sobom i spreman je za napore koji ga oekuju.tudenti Ekonomskog fakulteta, sa daljim razvojem centra, u narednom periodu imae priliku da prisustvuju i uestvuju u raznovrsnim projektima kojima e se centar baviti: - profesionalno karijerno savetovanje studenata sa psihologom - organizovanje radionica i obuka (kako napisati biografiju, priprema za intervju...) - organizovanje predavanja uspenih strunjaka iz prakse, - predstavljanje kompanija (potencijalnih poslodavaca) kroz njihove TA JE CAREER CENTER?Centar za karijerno voenje i savetovanje je organizaciona jednica Ekonomskog fakulteta koja pomae studentima da procene svoje sposobnosti, interesovanja i vrednosti, kao i da dobiju informacije o mogunostima zaposlenja, stanju na tritu rada, zahtevima poslodavaca i potrebnim kompetencijama za odreena radna mesta.

S

profile i prezentacije - pruanje informacija o ponudama za posao, mogunostima volontiranja, obavljanju strunih praksi - pruanje informacija o konkursima za master studije, stipendije, kao i o seminarima u zemlji i inostranstvu - davanje preporuka studentima - organizovanje sajma zapoljavanja na fakultetu u saradnji sa studentskim organizacijama fakulteta i institucijama trita rada Centar e za poetak obuhvatati studente etvrte godine, apsolvente i di-

AKTIVNOSTIAktivnosti centra moete da pratite na tabli u prizemlju fakulteta, ili dolaskom u sobu 149 u aneksu na prvom spratu, dok sve vae komentare i predloge moete da aljete na e-mail adresu karijera@one.ekof.bg.ac.yu

plomce, dok e se vremenom proiriti i na nie godine. Cilj centra je da povea samosvest studenata, da ih podstake i potpomogne u njihovom razvoju, kako linom, tako i strunom.

POZIV ZA REGISTRACIJU: Osnovni preduslov za uspean rad centra jeste formiranje baze podataka studenata fakulteta. Svako ko eli da iskoristi mogunosti koje nudi Career Center, mora da se registruje u njegovu bazu podataka. Studenti e to moi da uine ostavljanjem linih podataka u prostoriji centra u sobi 149, uz overeni indeks i dobijanjem line ifre koju e iskoristiti da se registruju, i da kasnije slobodno pristupaju svom nalogu na internet stranici www.karijera.one.ekof.bg.ac.yu . U cilju auriranja baze podataka, od studenata se trai da redovno unose promene svog statusa, jer e se samo na taj nain adekvatno preporuiti poslodavcima. Pri tome se od njih oekuje da se u procesu auriranja pridravaju principa istinitosti, tanosti, etike i morala.

11

FAKULTET

XI Internacionalni simpozijum, SymOrg 2008

MENADMENTI DRUTVENA ODGOVORNOSTU Beogradu je u periodu od 10 do 13. septembra odran XI Internacionalni simpozijum. Tema SymOrg-a 2008. bila je Menadment i drutvena odgovornost ime je Fakultet organizacionih nauka, kao organizator, hteo da naglasi znaaj ove teme i podstakne sve uesnike da kroz svoje radove, radove drugih kolega i ostale aktivnosti razmiljaju o Drutvenoj odgovornosti, daju svoj doprinos formalnoj i neformalnoj komunikaciji i razvoj nauke i prakse Menadmenta.

12

FAKULTET

ovodom 200 godina Univerziteta u Beogradu i visokog obrazovanja u Srbiji, Fakultet organizacionih nauka se pridruio obeleavanju ovog znaajnog jubileja. Stoga je, svoj redovni, 11. Internacionalni simpozijum SymOrg 2008, koji, tradicionalno, okuplja eminentne strunjake, najuspenije privrednike i naunike iz oblasti menadmenta i srodnih disciplina, FON odrao u terminu proslave - od 10. do 13. septembra 2008. U eri globalne povezanosti i meusobne uslovljenosti, kada Priroda alje oigledne znake zamorenosti nesmotrenou ljudskog ponaanja, krajnje je vreme da se integralni pristup upravljanju organizacionim sistemima proiri na sve stejkholdere biznisa, na itavo okruenje drutvo. (Gens una sumus.) Otuda je ovaj simpozijum bio posveen temama najire, drutvene odgovornosti menadmenta shvaenog i kao tim koji vodi kompanije, i kao proces donoenja i ostvarivanja odluka o poslovnim procesima i operacijama, i, pre svega, kao nauka o modelovanju i ponaanju poslovnih sistema. Uloga nauke i obrazovanja, u svemu tome, je od primarnog znaaja. Program Simpozijuma bio je realizovan na plenarnim sesijama, u okviru tematskih sekcija i okruglih stolova kroz susrete predstavnika akademske sredine i prakse, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Posebna zanimljivost ovogodinjeg SymOrg-a je uvoenje takozvanog Studentskog SymOrga, dela simpozijuma gde su upravo studenti imali priliku da objave rezultate svojih istraivakih radova. Pravo uea imale su kolege sa svih fakulteta/univerziteta Srbije. Od trinaest prijavljenih radova prezentovanih 11. septembra na Fakultetu organizacionih nauka, izabrano je 5 najboljih koji su imali priliku da budu predstavljeni 13. septembra, na Studentskoj Plenarnoj Sednici u Centru Sava. Studentima koji su izlagali svoje radove upuene su rei hvale od prisutne publike. Najpozitivniji komentar uli smo od Prof. dr. Vinke Filipovi, redovnog

P

Profesora FON-a, koja je iskazala veliko zadovoljstvo to prisustvuje takvom skupu. Visok kvalitet radova, izlaganja kao i sjajno obraena tema je neto to je Prof. Filipovi posebno istakla, govorei da su Studentski radovi izloeni ove godine na SymOrg-u za primer i mnogim drugim uesnicima ovog Simozijuma. Pored brojnih pozitivnih kritika, najbolji uesnici su nagraeni i prigodnim poklonima, ali takoe i onim to mnogo vie znai od bilo kakvog poklona- imali su priliku da svoj rad izloe na jednom sjajnom naunom Simpozijumu, da vebaju svoje vetine prezentacije, da budu u drutvu Profesora, naunih radnika i ostalih zvanica, i na kraju dobiju potvrdu o ueu na Simpozijumu koji e im svakako predstavljati znaajnu stavku u biografiji. U okviru Studentskog SymOrg-a i Studentske Plenarne sednice, prisutni su imali priliku da prisustvuju i prezentaciji Centra za razvoj karijere FON-a. Tom prilikom, tim Centra je sa uesnicima Simpozijuma podelio svoje uspehe iz prethodnog perioda, kao i planove za naredni semestar. Centar za razvoj karijere FON-a osnovan je septembra 2004. godine. Neki od projekata koje je Centar realizovao u prethodnom semestru su: Lideri na FON-u FonKlame Istraivanje: Potreba privrede za visokoobrazovnim strunim kadrovima, njihovim specifinim znanjima i vetinama Istraivanje: Situacija po pitanju zapoljavanja FON-ovih diplomaaca nakon diplomiranja. Prezentacija istraivanja interesnim grupama (studentima, profesorima HR menaderima, medijima) Predavanja i prezentacije kompanija (npr. British American Toobacco i VIP) Rubrika na sajtu- Pitajte HR menadera Prijem novih lanova Razvoj i unapreenje praksi za studente Razvoj internet prezentacije Centra Ostanimo u kontaktu

Neki od projekata koje je Centar za razvoj karijere FON-a najavio za predstojei semestar: Lideri na FON-u Seminar pravopisa i kulture izraavanja Seminari i treninzi Virtuelna berza Seminar Kvaliteta za nekvalitetlije Predstavljanje Centra na Open Day-u Prijem novih lanova Razvoj i unapreenje sajta Cilj Centra za razvoj karijere FON-a je da predstavlja sponu izmeu studenata, Fakulteta i Privrede. Posebno se isticao pojam karijera, kao bitna stavka o kojoj ne treba da se razmilja tek po zavretku fakulteta odnosno po zapoljavanju, ve od samog odabira srednje kole/fakulteta i razmiljanja o tome ime bi zapravo eleli da se bavimo. Na Simpozijumu je bilo vie informacija o istraivanju i samim aktivnostima, stoga sve to vas detaljnije zanima o njihovom radu, imate priliku da vidite na njihovoj internet prezentaciji www. foncareercenter.org. Sveukupni utisak sa Simpozijuma je pozitivan, puno novih ideja smo uli, studentski radovi su umnogome nadmaili oekivanja i ciljeve koji su bili postavljeni, ali ono to je najznajanije, razvila se kvalitetna diskusija na temu Drutvene odgovornosti, stoga je i uinjen veliki korak, kako za pojedince, tako i sa stanovita cele drutvene zajednice. Naredni Meunarodni Simpozijum je 2010 godine. Organizacionom tim SymOrg-a elimo puno sree u organizovanju narednog dogaaja. U iekivanju teme za naredni Simpozijum razmiljajte o Drutvenoj odgovornosti. To je tema koja bi trebalo da uvek bude aktuelna, jer ukoliko smo drutveno odgovorni kao pojedinci, nae organizacije, zajednice i okruenje bie isti takvi zajedno sa nama. Pruimo primer - utiimo pozitivno! Jelena LJUBII oblacak@gmail.com

13

FAKULTET

SAOPTENJE ZA JAVNOST

DUNAVSKA KONFERENCIJA MLADIH LIDERA I PREDUZETNIKAKomora mladih Srbije i Komora mladih Subotice imaju ast da ove godine, u periodu od 19. do 21. septembra organizuju Dunavsku konferenciju - tradicionalnu JCI ( Junior Chamber International) konferenciju zemalja lanica podunavskog sliva. JCI je meunarodna federacija mladih lidera i preduzetnika, koja postoji u 115 zemalja sveta i broji preko 200.000 aktivnih lanova i vie od milion poasnih lanova koji uestvuju u projektima, konferencijama i seminarima. Neki od poasnih lanova JCI-a su Kofi Annan, JFK, Jacques Chirac, Princ Albert od Monaka i mnogi drugi. Organizacija Dunavske konferencije je po drugi put poverena nekoj od lokalnih komora iz Srbije. Stoga smo se potrudili da dovedemo vrhunske predavae i eminentne goste. Oekuje se preko 200 uesnika iz Austrije, Nemake, Rumunije, vajcarske, Monaka, Irske, Japana, Maarske, Filipina, Kameruna, itd. Konferenciju e otvoriti predsednik JCI za 2008. godinu, g. Graham Hanlon. Kljuni predavai na konferenciji e biti Marcus Orlovsky, renomirani predava svetskog glasa, koji nam dolazi iz Londona, i iza koga je ogromno iskustvo u upravljanju u uspenim firmama poput Ernst & Young, Home Control, Stanhope Properties, i druge, ali je za ovu konferenciju jo znaajnije njegovo iskustvo kao predavaa koji svojom pozitivnom energijom, znanjem i iskustvom u razvoju preduzetnikih vetina pleni svoje sluaoce irom sveta ve vie decenija. Pored toga, na konferenciji e treninge iz raznih oblasti preduzetnitva i liderstva drati jo nekoliko gostiju iz inostranstva, kao i iz domaih renomiranih kompanija. Osim zvaninog dela konferencije i predavanja, sve uesnike u Subotici i na Paliu oekuje sjajan provod u tradicionalnom stilu - na uvenim salaima, ali i obilazak i uivanje u modernijim sadrajima koje grad Subotica i Pali pruaju. Samoj konferenciji prethodila je intenzivna promocija na mnogim meunarodnim JCI skupovima, odranim u 2008. godini, od kojih izdvajamo Evropsku konferenciju JCI u Finskoj, gde je JCI Srbija imala veoma zapaen nastup i jedan od najposeenijih tandova. Odravanje konferenije su podrali Fondacija FOKUS, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Ministarstvo za omladinu i sport, kao i brojni privredni subjekti meu kojima izdvajamo ViziumAir (koji e tokom konferencije organizovati i promo letove iznad Subotice i Palia svojim Diamond avionima), TOYOTA, Sony Play Station, Otvoreni univerzitet Subotica i dr. Konferencija za tampu e biti odrana u sredu, 17. septembra sa poetkom u 11 asova na Otvorenom univerzitetu u Subotici, kao i u nedelju 21. septembra na abljem salau na Paliu kada e biti objavljeni i rezultati rada tokom konferencije, odnosno Dunavska deklaracija kojom e se mladi lideri i preduzetnici iz podunavskih zemalja opredeliti na koji nain e u narednom periodu doprinositi razvoju ovog regiona. Zvanian jezik konferencije je engleski jezik. Prijave i vie detelja o konferenciji moete pronai na web lokaciji www.jci-dc2008.com

14

EKONOMIJA

12. i 13. 11. - Sajam karijera 08

POSAO ILI KARIJERU

Ako ste uli za BoljiPosao.com ili na njemu ostavili biograju, onda je Sajam karijara08 u beogradskom Expo centru neto to nikako ne smete da propustite. A da traenje posla nije samo prost susret poslodavaca i kandidata objasnie vam Marina Anti, direktor Bolji posao d. o. o, sa kojom smo vodili ovaj razgovor.Marina Anti, direktor Bolji posao d. o. o

?15

ELITE LI

EKONOMIJAMonopolList: Znamo da BoljiPosao.com ve postoji u Hrvatskoj, a da je zapravo potekao iz Slovenije. Recite nam neto vie o BoljiPosao. com u Srbiji. Slovenaki sajt MojeDelo.com od koga je sve poelo veoma se brzo razvijao, tako da su 2007. osnivai odluili da naprave portale u Bosni i Srbiji jer da bi bilo kakav veliki posao danas uspeo, mora da bude regionalni. Na cilj je da napravimo regionalno trite rada Slovenije, Hrvatske, BiH i Srbije i uspostavimo fluktuaciju radne snage. grupacija karijerno orijentisanih. Ima studenata koji su ve radili za vreme fakulteta i stekli neko iskustvo i mi smo orijentisani ka takvim, prosperitetnim i karijerno usmerenim pojednicima. MonopolList: Najava Sajma karijera08 nosi atribut najprestiniji. Po emu e ovaj sajam biti drugaiji od ostalih sajmova zapoljavanja? Bie drugaiji iz razloga to e izlagai biti prisutni ne samo ta dva dana sajma nego e preko nas biti prisutni 30 dana pred sajam u kampanji koja donesu svoju biografiju, a mi emo im pomoi da je bolje napiu. Tu e biti i psiholozi iz naeg ireg tima. Postojae i Chill out zona u centralnom delu u kojoj e posetioci moi da se odmore i prelistaju karijerne revije ili naprave dodatne kopije biografija. ML: Kakva predavanja posetioci mogu da oekuju i kako mogu da se prijave? U dva dana bie odrano 15 predavanja, vrlo atraktivnih i interaktivnih. Jedan od predavaa bie Dragan Savi,

Drugi cilj jeste da Boljiposao.com ima dovoljnu dnevnu ponudu poslova na tritu Srbije i da ljudi koji trae posao nisu orijentisani samo na radno vreme i platu, ve da su zainteresovani i za razvoj karijere. Dakle, priamo o karijeri, a ne o nezaposlenima. U ovom trenutku imamo 20.000 biografija prikupljenih za proteklih godinu dana na naem portalu i 3.500 biznis korisnika s druge strane. Ljudi koji se javljaju mogu da odaberu podruje rada i region u kom ele da rade. Sistem je besplatan, a poslodavci plaaju oglaavanje. ML: Kao to se iz samog naslova BoljiPosao vidi, obraate se ljudima koji ve imaju posao, koji imaju izvesno iskustvo. ta je sa studentima? Ne zanemarujemo ni studentsku populaciju iz razloga to je to najvei deo ljudi koji trae posao. Raunamo da e po zavretku fakulteta oni biti upravo ta

e ii preko svih medija - od novina, preko televizije, do bus advertajzinga, i priae kako je to raditi u njihovoj SAJAM U BROJKAMASajam karijera08 okupie oko 10.000 karijerno usmerenih posetilaca iz cele Srbije i vie od 60 poslodavaca iz regiona. Uz karijerna predavanja bie i mogunost zapoljavanja u Europskoj uniji.

firmi. Nateraemo firmu da komunicira kao poslodavac, a ne kao neko ko prodaje proizvod ili uslugu. Slino sa ostalim sajmovima jeste to to e postojati tandovi, ali pored njih emo imati i predavanja. Svi oni koji dou na sajam a nemaju ve biografiju u naoj bazi, moi e da se registuju. Osoblje iz naeg tima individualnim radom e ih uputiti kako da napiu CV. Imaemo savetovalite gde e ljudi moi da

organizator PR week-a, koji e priati o PR-u kao najpoeljnijoj profesiji dananjice, bie predavanja i o linom razvoju. Dajana Kromer iz Kanade govorie o organizacionim promenama i koliko je bitno da preduzee ima struktuiranu organizaciju i kako pojedinac moe da napreduje kroz nju. JTI ( Japan Tobacco International) predstavie svoj program korporativnog uenja More, kroz koji oni obuavaju mlade ljude, kao i Wiener staedtische. Predavanja e biti otvorena za sve zainteresovane koji se u tom trenutku pojave i one koji se registruju putem sajta. ML: Kakvu ansu Karijera08 prua diplomcima i studentima? Sve kompanije na sajtu pruaju mogunost da se putem imejla zakae razgovor u vreme sajma. Ideja je da e svi oni koji se prijave imati mogunost da lino sa menaderom ljudskih

16

EKONOMIJAresursa stupe u kontakt. U ta dva dana oni e biti tu za njih, da im se predstave, upoznaju, porazgovaraju i iz prve ruke uju koji su to poslovi. Dakle, mi ne idemo toliko na masovnost koliko na kvalitet i insistiramo na tome da na sajmu na tandovima ne budu hostese ve HR menaderi koji e razgovarati sa ljudima o pronalaenju prvog posla i razvoju karijere. ML: Za studente koji se jo nisu karijerno orijentisali postoji i mogunost volontiranja. ta e biti njihova zaduenja i zato je privlano ili prestino biti volonter na sajmu Karijera08? Za studente zavrnih ili bilo kojih drugih godina mislimo da e biti zanimljivo da im se prui mogunost da volontiraju na ovom velikom projektu, da direktno kroz svoje fakultete promoviu sajam, budu oni koji e prenositi nau poruku. Takoe, imae priliku da kao lanovi naeg tima uestvuju na samom dogaaju, gde emo ih direkto upoznati sa HR menaderima. Vrednost za njih nije samo to e raditi i videti kako se radi na velikom projektu, stei e vano iskustvo jer e videti kako radi jedna internet firma, ali konkretan benefit je upravo to to emo ih povezati sa ljudima koji zapoljavaju. Volonteri svih fakulteta mogu da se jave putem sajta ili na telefon nae kancelarije. ML: Koji su to fakulteti i profesije koji pruaju najveu prohodnost? Recimo da kaemo da su najatraktivniji za poslodavace. Prednost se daje uvek fakultetima koji obrazuju kadrove za marketing i usluge jer 70 odsto svetskih firm prua usluge i to je neto ka emu i mi teimo. Na sistem obrazovanja je potpuno pogrean u odnosu na potrebe. Potrebni su strunjaci za marketing i finansijski specijalisti, graevinski inenjeri, IT menaderi koji dolaze sa Ekonomskog fakulteta, FON-a, Megatrenda, Singidunuma, i ETF-a, Mainskog i Matematikog fakulteta. ML: U timu zaposlenih i sami imate primer jednog mladog, perspektivnog i karijerno orijentisanog pojedinca. Da, to je na projekt menader Duan Obradovi, apsolvent FPN, koji je tek napunio 23 godine, a ve je radio za UNICEF u Kini, u Ministarstvu po slovenakoj, ve isprobanoj metodologiji najuglednijeg poslodavca. Od 300 preduzea sa liste asopisa Ekonomist uzeto je 100 poslodavaca koji e biti ocenjivani putem ankete od strane posetioca naeg sajta. ML: Znai da na sajmovima nisu samo kandidati za posao ti koji bi trebalo da se trude, ve bi i firme trebalo da brinu o svom ugledu poslodavca tokom cele godine? Velike kompanije u svetu jo 1991. godine krenule su da razvijaju u svojim okvirima odeljenja koja se bave employer brending-om. Employer branding specijalista je osoba koja je spoj izmeu HR menadera i marketing sektora. To je nain da se kompanija promovie. Postoje nae kompanije koje imaju razvijen HR sektor i razumeju potrebu za employer branding-om tako da od nas trae pomo jer znaju da je to za njih dobro. Vrlo je veliki stepen razmumevanja i mnogo vie su zainteresovani za sajam, nego za internet. Internet je teko iskomunicirati. Sajam je neto opipljivo, koncept im je vrlo blizak. Mi tu imamo neku misionarsku ulogu. Mnoge firme se ne oglaavaju nigde ili su spremnije da plate skuplju reklamu za oglaavanje u novinama nego na internetu, ali postepeno se navikavaju. ML: Kako doivljavate konkurentski portal Infostud? Na osnovu istraivanja koje smo radili, u Srbiji ima mesta za tri portala ovakve vrste. Malo je teko govoriti o razvoju karijere kada je nezaposlenost jo visoka. Meutim, posle dugog niza godina mi imamo pad nezaposlenosti, 18,5 odsto u 2007. i taj trend smanjenja nezaposlenosti e se nastaviti, tako da emo za pet godina doi u problem sa radnom snagom, koji neke zemlje u okruenju, poput Rumunije, ve imaju. Boljiposao.com je zapravo trendseter jer priamo o trendovima i donosimo iskustvo iz Slovenije. Bitno nam je da ljudi uju za nas i koncept Ugled poslodavca, da probijemo led. Career days nam je otvorio put. Bie veliki izazov privui ljude, ali mislim da emo uspeti.

TA JE UGLED POSLODAVCA?Ugled poslodavca je referentno istraivanje preduzea Bolji Posao, budui standard na podruju istraivanja ugleda srpskih poslodavaca na tritu rada. Na osnovu odgovora dobijenih putem internet, ankete u oktobru 2008. godine, na najprestinijem karijernom dogaaju godine Karijera 08 bie proglaen najuglednijeg meu njima.

prosvete i na projektu 1.000 mladih lidera, koji je organizovala Narodna kancelarija. Drago nam je da na taj nain dajemo primer onoga o emu mi govorimo i to propagiramo. ML: Ono to vi istiete i pokuavate da uvedete meu poslodavce koji trae kadrove jeste princip employer branding. Nije poenta nai bilo koga da radi, ve nai kvalitetnog radnika, a za to je potrebno i kvalitetno komuniciranje. Preko interneta je to najbre i najjefBEZ HOSTESAInsistirali smo kod svih poslodavaca da na tandovima ne budu hostese ve HR menaderi sa kojima e kandidati moi da se upoznaju, porazgovaraju, dobiju korisne informacije.

tinije. Ideja celog Sajma karijera jeste da se oni poslodavci koji vode rauna o svom imidu predstave kvalitetnoj radnoj snazi i da se bore za nju. To je jedan veliki oflajn projekat, mi smo inae internet kompanija koja se u nekom irem smislu bavi HR menadmentom. Kroz Reviju koju izdajemo komuniciramo sa HR menaderima svih uglednih firmi. Trenutno radimo istraivanje

17

EKONOMIJA

O trokovima prehranjivanja u Srbiji iliti ta pojesti za vreme kvalitetnog TV prenosa Narodne skuptine?Zbog vrlo niskih cena otkupa svee ljive, kao i velikih potekoa u pronalaenju slobodnih trinih plasmana, gro ovogodinjeg ploda ljive zavrie u rakijskom kazanu. Odlino! uzviknue proseni Srbenda, ali, da li je zaista?

A JABUKE ?razloga za to. Glavni, izmeu ostalog, lee u zaputenosti ljivika i loem odravanju i odgoju ploda, to na kraju rezultuje loim kvalitetom i prinosom. Dakle, moglo bi se rei da najvei problemi lee u ljudskom faktoru koji brine o ljivama. Prvi utisak, meutim, ume da prevari. Tako je i u ovom sluaju. Nekada je Srbija bila veliki proizvoa i izvoznik svee i suve ljive. Sada to nije. Uslovi za proizvodnju rakije ljivovice su dobri, ali, naalost, proizvodnja nae rakije nije standardizovana niti je zatiena. Tako se po ko zna koji put ponavlja pria da ne umemo da iskoristimo neke stvari za koje imamo izuzetne uslove. Ipak, jedini vei krivac od voara kojima nije stalo do prvoklas-

LJIVE U RAKIJU,

N

ekadanja SFR Jugoslavija bila je najvei proizvoa ljive na svetu! Meutim, iako je najvei deo proizvodnje ljive bio (i ostao) u Srbiji, danas ona, naalost, za Srbiju nema privredni znaaj koji je nekada imala. Danas je Srbija po proizvodnji ljiva na etvrtom mestu u Evropi, a na sedmom u svetu. Moe se nai mnogo

18

EKONOMIJAnog kvaliteta jeste drava, koja apatino posmatra kako jedan od najveih potencijala Srbije propada poljoprivreda je u procesu atrofije. Da se zadrimo na primeru voa. Zvanini podaci, prema kojima su strunjaci, treba rei, veoma nepoverljivi, kau da u Srbiji postoji oko 42 miliona stabala ljive na oko 150.000 hektara. Iako strunjaci smatraju da je ta brojka manja, koristiemo se zvaninim podacima. Naime, prosean rod jednog stabla ljive, dobro uzgojenog i odravanog, kree se oko 1315 kilograma ploda. Odlino uvano i tretirano stablo moe dati roda i od 1520 kilograma. To znai da bi prosena proizvodnja ljive u Srbiji trebalo da bude vea od 550.000 tona godinje. Prosek godinje proizvodnje ljive u Srbiji, po zvaninoj statistici, u periodu od 1991. do 2001. godine jeste 424.300 tona. To je vie od 100.000 tona godinje manje od realnog proseka! Najvei rod u periodu posle 2001. godine dobijen je 2004. sa 560.000 tona, ali nakon toga, kao kada drvo prerodi pa krene da propada, poeo je i pad proizvodnje ljiva, koji i dalje traje. Da stvar bude gora, ak i 2004. godine je skoro 10 odsto roda otilo na proizvodnju rakije, to predstavlja veliku koliinu kada se ima u vidu da se za iole kvalitetnu rakiju dobija maksimum 80 litara iz jedne tone voa. Godine 2004. proizvedeno je vie od 400.000 litara ljivovice, koja krupnim koracima postaje jedini siguran nain da se zaradi od ljiva, s obzirom na to da, kako kau, bar rakija moe da stoji 100 godina. ta e biti kada se pretrpa trite rakije, o tome niko ne razmilja. Uostalom, zar nije tradicija u Srbiji da se ne razmilja o posledicama dok se one ne dogode? ZAARANI KRUG Koliki problem za voarstvo predstavlja propadanje ljive vidi se iz podataka da je u Srbiji ljiva zastupljena sa vie od 50 odsto u ukupnom broju vonih stabala (zbog ega smo je, izmeu ostalog, i uzeli za primer). Nekako deprimirajue zvui injenica da ljiva predstavlja jedno od najzahvalnijih voa za odravanje. Sa svega 3-4 pravovremena zatitna prskanja postiu se vrlo dobri prinosi i kvalitet. Poreenja radi, npr. jabuci je neophodno skoro 10 tretmana hemijske zatite i prihrane. Da li je ljiva najzastupljenije voe u Srbiji upravo zato to zahteva najmanje rada i brige, u to neemo ulaziti (iako bi se verovatno razvila interesantna tema). Naalost, u Srbiji se na ljivama retko gde sprovodi i minimum od 23 prskanja. Razlog lei u tome, a vrti se ukrug, to je hemija skupa, a ljive nemamo gde da prodamo. Voari ne ele da ulau u voe koje nemaju gde da prodaju, a nee ni imati gde da ga prodaju dok se drava kao najozbiljniji kontendent organizacije periodinih trita ne ukljui u agendu. Za primer moemo da uzmemo nemaki ili holandski nain, koji predstavljaju godinji plan razvoja periodinih trita poljoprivrednih proizvoda. Znamo da Holandija ima najvei poljoprivredni prinos po hektru na svetu, ali, kako uspevaju da prodaju toliko proizvoda? Vrlo prosto trite organizuje dravni aparat. Kada se ima u vidu da su to periodini rodovi (svake godine odreena vrsta zri i raa u poznato vreme malina u junu, ljiva u avgustu, jabuka u septembru itd.),

19

EKONOMIJAvrlo je jednostavno pravovremeno i organizovano uputiti svoje proizvode na otvorena trita. Drava u zamenu za svoju uslugu, pronalaenje velikih trita i ugovaranje po standardizovanoj otkupnoj ceni, uzima porez ili drugu vrstu nadoknade od ugovorene prodajne cene. Ipak, kako rekosmo da se vrtimo ukrug, tako i u Srbiji nije samo drava kriva jer nai ljudi ne vole da im se drava ugrauje u cenu. Zbog toga se sve vie prodaju velike koliine voa po sistemu sa drveta na kamion. Naime, berba se ne organizuje sve dok se ne pronae kupac. Kada se pronae kupac i ugovori cena, berba se pakuje direktno u kamion, a isplata je u keu na licu mesta. Tako se izbegava veina dabina i vradbina, a i pojednostavljuje posao, kako kau ljudi koji se istim bave. Isplaivanjem u keu, pak, na tritu se pojavljuje novac razliitog porekla, a takav nain otkupa doprinosi nelojalnoj konkurenciji, lanim paritetima i preterivanju u ceni. Direktni proizvoai i trgovci uslovno dobro prolaze, ali to stvara lanu sliku za naredne godine. Visoke vrednosti u otkupu daju (lanu) nadu da e se takva situacija nastaviti, ali, kako kae stara izreka sve to je brzo to je i kuso. Cenu vetaki podiu i nakupci i preprodavci. Otkup poljoprivrednih proizvoda je jedina zakonska mogunost da se doe do gotovog novca i zato se zloupotreNITA BEZ KEANajvei izvoz voa iz Srbije odlazi u Rusiju, ali ne iz razloga koji bi prvo pao na pamet velikom broju ljudi u Srbiji, ve iz prostog razloga to Rusima odgovara direktna isplata u keu na licu mesta.

direktna isplata u keu na licu mesta. Ipak, ove godine su se ak i Rusi zasitili ljiva iz Srbije. To su na svojoj koi najbolje osetili oni koji su se odluili na samostalan izvoz na rusko trite, radije nego na ekanje da Rusi dou po voe. Mnogi kamioni sa ljivama koji su otili put severoistoka ostali su tamo u potrazi za cenom kojom bi spasli to se spasti moe. U meuvremenu, u Srbiji, cena svee ljive kretala se u rangu od DRAVA MORA DA SE UKLJUIOsiguravajua drutva nisu preterano zainteresovana za poljoprivredne rizike. Da bi se kompletno trite reorganizovalo i stabilizovalo, potrebno je da se drava ukljui na mnogo vie nivoa. U udruenjima hladnjaara i voara kau da ve pet godina traju razgovori sa Ministarstvom nansija i Ministarstvom poljoprivrede o uvoenju plaanja u otkupu putem rauna, ali rezultata nema. U junu, pred berbu malina, jedino preostalo visoko cenjeno srpsko voe u svetu, upueni su zahtevi na adrese oba ministarstva, ali nije bilo ak ni odgovora.

bala i plodova u zrenju. Da pomenemo, osim Srbije, veliki proizvoai ljive u svetu su, izmeu ostalih, Francuska i SAD, ija ljiva poseduje bolji kvalitet. ak su i ljive iz Argentine i ilea kvalitetnije od srpske ljive. Tako postaje jasno da drava mora da se ukljui u organizaciju periodinih trita za koja posedujemo visok potencijal (a to nisu samo voni proizvodi), da bi se poljoprivrednicima omoguilo da uloe u svoj prinos i kvalitet ploda, koji zatim postaje konkurentan na irem tritu. Ovogodinji rod voa, ipak, podbacio je u celoj Evropi, to je voarima u Srbiji omoguilo da ostvare relativno uspean izvoz, a kada ima uspenog izvoza, onda se svi problemi zaboravljaju. Do naredne godine. I tako ukrug. Zaarani krug... PRIA SE, PRIA DA RUSI DOLAZE I VOZI, MIKO! Da drava mora da se ukljui u organizaciju periodinih trita, to je jasno. Meutim, ne podrazumeva se samo izvoz, jer i unutar Srbije prisutni su veliki problemi. Naime, na periodinom tritu, sasvim logino, relativno je lako uspostaviti oligopolski ili ak i monopolski odnos, pravovremenom reakcijom i snanim kapitalom. Reakcija drave je jedina koja moe da sprei takav razvoj dogaaja iz godine u godinu. U razgovoru sa obinim ovekom, voarom, poljoprivrednikom, jasno se stie utisak da se meu ljude uvukao strah, bez preterivanja. Ljudi koji se bave voarstvom u Srbiji ive i rade izmeu pandemonijuma zavisnosti o stranim otkupnicima (kako ide tekst dobro poznate pesme) i paradigme domaih monika koji polako ali sigurno osvajaju sva mogua trita u zemlji (posebno se strahuje od jednog prezimena, veoma nalik imenu najpoznatijeg vozaa autobusa srpske kinematografije...). Dakle, osim straha za godinji plasman svoje proizvodnje, srpski seljak plai se i za svoju budunost, koja nee izgledati nimalo svetlo ako doe do neusmerene privatizacije najveih poljoprivrednih preduzea u Srbiji. Iako je to, apsolutno nerezonski, jedini ticaj budunosti koji oveka na ovim prostorima navodi na misao, radi se o

bljava. S druge strane, krug se nastavlja ljudi ne ele da plaaju dabine dravi koja im ne pomae u, moglo bi se rei, prilino rizinom poslu, ak naprotiv, poljoprivredna gazdinstva plaaju regularan porez dravi na prihod od svojih proizvoda, ili bi bar trebalo da je tako. Najvei izvoz voa iz Srbije odlazi u Rusiju, iz prostog razloga to se Rusi uklapaju u priu o natprodaji voa i njima iz nekog razloga odgovara

svega 8-12 dinara po kilogramu. Poto tom cenom jedva da se mogu isplatiti trokovi berbe, ambalae i prevoza, kamoli nekog prskanja, najvei deo ljive odlazi u rakijski kazan, jer, rakija uva cenu godinama. Litar ljivovice u Srbiji kree se od dva evra po litru pa navie, zavisno od kvaliteta. Naravno, rakija ide i u izvoz. Bar ona kvalitetnija. Dodatna olakavajua okolnost jeste to to se, valjda, uz rakiju sve lake preboli... Na pomisao da je cena ljive tako niska zbog prevelikog roda i pretrpanosti trita, stie prilino okantan odgovor cena je nia od prologodinje, iako je rod ljive slabiji za skoro 20 odsto! Takoe, izvoza suve i smrznute ljive bilo je tokom veeg dela godine, pa ne stoji ni opaska da je cena niska zahvaljujui velikim koliinama prologodinjeg roda u hladnjaama. Najvei problemi su to to u Srbiji vie nema velikih preraivaa i otkupaca ljive, neorganizovan izvoz i izlazak na trita, mali broj velikih na domaem tritu konzumnog voa, te konano i lo kvalitet proizvoda zbog slabog tretiranja sta-

20

EKONOMIJAopstanku, te ga se ne sme dozvoliti da protekne vodom ispod mosta. Izuzetno veliki procenat poljoprivredne proizvodnje u Srbiji jo je u posedu neprivatizovanih preduzea koja bi, u jednom moguem razvoju dogaaja, sva mogla da dou pod (manje-vie) isti vlasniki list. U tom sluaju, ko moe da zatiti mini-proizvoae, koji opet predstavaljaju veliki deo poljoprivredne proizvodnje? To znai da se vrlo lako moe desiti da itava poljoprivredna proizvodnja, prostim ekonomskim dogaajima, doe u ruke svega nekoliko pojedinaca, ako ne bude kontrolisanog usmeravanja od strane drave, a kako se sada stvari odvijaju, reakcija drave deluje neobeavajue. Dovoljno je samo posetiti internet stranicu Ministarstva poljoprivrede i shvatiti koliko se revnosno drava bavi ovim segmentom privrede. Naravno, kako je ceo dravni aparat u potpunom rasulu, te se milioni gube na reciklai, otpadu, trgovini, itd., zato se ne bi gubili milioni i na poljoprivredi? Do tada, do tog sudnjeg dana srpske poljoprivrede ostaje nam pomenuto ostvarivanje prevlasti na anualnom periodinom tritu pukom silom kapitala. Na klasno voe, voe prve i druge klase, tj. vieg kvaliteta, nije lako postaviti takav trini odnos, zbog konkurencije i na najviem nivou, ali na industrijsko voe (voe nieg kvaliteta) jeste. Naalost, velika veina voa u Srbiji ispada da bude tog industrijskog kvaliteta. Kako je izvoz zatvoren, to zbog niskog kvaliteta, to zbog loe organizacije nastupa na stranom tritu (gde je drava kada ti je potrebna?), proizvoaima ostaje domae trite. Kako je domae trite sve slabije sa konkurencijom, dolazi do pojave diktiranih cena malobrojnih velikih otkupaca koje proizvoaima naravno ne odgovaraju. Meutim, oni nemaju kud jer manji gubitak je ipak bolji od veeg gubitka. Tako se neretko dolazi i do paradoksa da se, iako je ponuda nedovoljna i za samo domae trite, forsira izvoz da bi se postigla kakva-takva cena pri otkupu. Takoe, poto je izvoz komplikovanija kategorija, postoji i vie faktora pri kojima se moe utinuti kod graenja konane cene (a braa Rusi imaju ke!). izdatak u voarstvu), ne mogu da otplate trokove berbe (jedini troak koji moe stati uz rame hemiji), ambalae i svega nekoliko prskanja. Radi se o tome to nekoliko velikih otkupaca diktira cene mnogobrojnim malim proizvoaima. Znamo da je informisanost o stanju na tritu i konkurenciji veoma vaan detalj u savremenoj ekonomiji. To naravno znaju i kompanije. Tako se dolazi do situacije da su veliki otkupci veoma dobro obaveteni, bolje od proizvoaa, i vrlo dobro organizovani opet bolje od proizvoaa. Drava i pored svega ne reaguje, te dolazi do ucenjivanja na tritu poljoprivrednih proizvoda. Dodatno zlo jeste to to zatim otkup kvalitetne konzumne jabuke od strane veih domaih otkupaca uglavnom bude spreman za izvoz. To dovodi do druge uestale pojave, koju oko obinog oveka uglavnom ne moe da prepozna. Dolazi do pojave jabuke niskog kvaliteta (i ne samo jabuke ve i drugog voa) u domaoj maloprodaji po vrlo standardnim trinim cenama. Dakle, cena jabuke niskog kvaliteta ove godine teko da e prei 15 dinara po kilogramu, ali se u maloprodaji umesto kvalitetne konzumne jabuke moe nai ona po cenama od 30-50 dinara. S druge strane, konzumna jabuka visokog kvaliteta otkupljuje se od poljoprivrednih proizvoaa po cenama koje se kreu od 25 do 40 dinara po kg (u zavisnosti od sorte jabuke), a zatim u maloprodaji dostiu astronomske cene od 70 do vie od 100 dinara po kilogramu! I dok proizvoai voa odlaze u minus, ko se bogati? Oni koji su ve bogati. I dok se oni koji su ve bogati bogate i dalje na raun proizvoaa i konzumenata, ta radi drava? Nita. Najbolnija je, pak, ironija to ljudi sa identinom apatinou posmatraju apatiju drave prema nezaustavljivoj atrofiji poljoprivrede. Daleko od toga da se pomenuti primeri mogu primeniti samo na voe. Da li njihova primernost see mnogo ire od voarstva? Kako e se hraniti Srbija i po kojoj ceni u bliskoj budunosti, nakon kompletne privatizacije poljoproivrednih preduzea? ekamo odgovor. Za to vreme, zabavljae nas TV prenosi angamana Narodne skuptine. Prijatno!

OBRNUTI ZAKONI PONUDE I TRANJE Da se ipak vratimo na domai paradoks. Cene jabuke u Srbiji rastu ove godine, uprkos svim zakonima ekonomije, a to se ne ogleda samo kod jabuke ve i kod ostalih proizvoda. Do sada smo se u tekstu koristili ljivama jer su kao najzastupljenije voe najbolji primer za KVALITET IMA SVOJU CENUCena jabuke niskog kvaliteta ove godine teko da e prei 15 dinara po kilogramu, ali se u maloprodaji umesto kvalitetne konzumne jabuke moe nai jabuka po ceni od 30 do 50 dinara. S druge strane, konzumna jabuka visokog kvaliteta otkupljuje se po cenama koje se kreu od 25 do 40 dinara po kilogramu, a zatim u maloprodaji dostiu astronomske cene od 70 do vie od 100 dinara po kilogramu!

neku generalnu sliku. Meutim, sada je u fokusu problem druge prirode ljiva ima sasvim dovoljno (iako proizvodnja opada), ali jabuka nema dovoljno ni za domae trite. Meutim, iako jabuka nema u dovoljnim koliinama, iako je tranja velika, iako ih ima potrebnog kvaliteta (opet ne u dovoljnim koliinama, ali ih ima), iako su oluje i grad prilino zaprile trite (ili je bar tako trebalo da bude) cene su na podu. Cene industrijske jabuke idu toliko nisko da, kao i kod ljive (to je nekome iz sveta voa nezamislivo porediti setite se samo odnosa potrebnih tretmana hemijom, koji predstavljaju najskuplji

21

EKONOMIJA

Koncesija autoputa Horgo - Poega

KONCESIJA ILI KOMEDIJA?!Alpina-Por i predstavnici Vlade Srbije ve nekoliko meseci vode pregovore o nainu reenja problema koji se javio u vezi sa naelnim dogovorom o koncesiji autoputa Horgo - Poega, sklopljenim pre neto vie od godinu dana. U junu mesecu prvi put su se u javnosti javile spekulacije o potencijalnom raskidu preliminarnog ugovora. Ubrzo zatim oglasile su se obe ugovorne strane sa novim predlozima i zahtevima, ime je postalo vie nego jasno da je stavljanje van snage ugovora, koji je od samog poetka izazivao oprene stavove i brojna neodobravanja, ipak najbolje mogue reenje. Meutim, kao i uvek u zemlji Srbiji, krenula su sporenja, podele Vlade, sukobi miljenja i elja, to nas je, naravno, po ko zna koji put dovelo u pat poziciju. A kako je zapravo sve teklo?

POBEDA NA TENDERU Konzorcijum austrijske firme Alpina Majreder (Alpine Mayreder Bau) i njenog panskog partnera FCC konstrakn (FCC Construction) bio

je prvoplasirani na tenderu koji je Vlada Srbije raspisala po odluci da e preostali deo autoputa Horgo - Poega izgraditi tako to e ga dati pod koncesiju. Tako je 30.marta 2007. godine potpisan Ugovor o koncesiji izmeu ovog konzorcijuma i Vlade Srbije, koji je podrazumevao izgradnju leve trake autoputa Horgo - Novi Sad (106 km), odravanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda i projektovanje i izgradnju 148 kilometara autoputa Beograd - Poega. Vrednost posla procenjena je na 1,5 milijardi evra. Rok za izgradnju je pet godina. Izgradnja bi

trebalo da pone prvog januara 2009, a krajnji rok za zavretak je 31. decembar 2012. godine, sa mogunou njegovog produetka, naravno, uz saglasnost obe strane. Ugovorom je takoe predvieno da konzorcijum ubira putarine od samog poetka izgradnje. REAKCIJA JAVNOSTI Odmah po objavljivanju da je ugovor o koncesiji postignut javili su se najvii zvaninici AP Vojvodine, koji su estoko protestovali protiv ovakve odluke. Bojan Kostre, predsednik Skuptine

22

EKONOMIJA

Vojvodine, naveo je da bi, prema Zakonu o koncesiji, 30 odsto koncesione naknade trebalo da se odvoji za finansiranje razvoja i infrastrukture autonomne pokrajine na ijoj teriroriji e se obaviti koncesija. Shodno tome, Kostre je traio da se sredstva od koncesije upotrebe za izgradnju banatske magistrale i obilaznice oko Fruke gore. On se protivio koncesiji jer smatra da niko ne moe da daje pod koncesiju ono sto su graani Vojvodine gradili, a da Vojvodina nema nikakve koristi od toga. Takoe, njihova raunica kae da e na ovaj nain Vojvodina izgubiti 450 miliona evra prihoda u narednih 20 godina. Zato su zvaninici severne srpske pokrajine traili i 220 miliona evra kao nadoknadu za dosadanje odravanje puta izmeu Beograda i Novog Sada. SPORNI ANEKSI I ZAKULISNE RADNJE Tano pet meseci posle potpisivanja ugovora i ba u vreme kada su Vojvoani otro protestovali protiv koncesije, dolo je do insinuacija da ovaj posao srpske vlade nije potpuno ist. Upravo zbog toga dolo je do pritiska da se objavi tekst ugovora, koji je do tada skrivan od oiju javnosti. Iako je na internetu objavljen najvei deo ovog teksta, aneksi 3, 4, 5, 11, 12, 13 i 14 bili su i dalje skriveni pod izgovorom da su deo poslovne tajne. Ipak, vremenom, Vlada je podlegla pritisku i omoguila predstavnicima medija, lokalnih samouprava, autonomnih pokrajina i poslanicima da u prostorijama Vlade imaju pristup

KAKO JE BILO DOGOVORENO?Prema prvobitnom ugovoru, koncesija na autoput Horgo - Poega davala se na 25 godina, radovi je trebalo da budu gotovi do kraja 2012, a celokupna vrednost posla iznosila je 1,5 milijardi evra.

spornim aneksima (izuzev aneksa 11), ali bez mogunosti njihove publikacije. Zatim, u septembru 2007. konzorcijum Alpina- FCC konstrakn traio je od Vlade pisanu dozvolu da FCC prenese 50 odsto svog uea u koncesiji na austrijski Por (Porr), tako da sada posao vodi konzorcijum Alpina- Por (FCC je u meuvremenu postao vlasnik Pora tako da ova promena zvanino nije od sutinskog znaaja). Kada je Vlada ovo i odobrila, u naoj javnosti podigla se jo vea praina oko (ne)regularnosti potpisanog ugovora. Ipak, kako je naem narodu svakog uda tri dana dosta, tako je posle poetnog polemisanja interesovanje za koncesiju ubrzo spaslo i iroka javnost nije vie bila u toku, sve do 31. marta 2008.godine. VRZINO KOLO Rok do koga je Doje banka trebalo da Vladi Srbije dostavi garancije da e finansijski podrati Alpinu- Por u izgradnji autoputa bio je 31.mart. Odmah po dostavljanju garancije prvog aprila trebalo je da pone izgrad-

nja, kao i ubiranje putarine. Nekoliko dana pre isteka ovog datuma javnost je obavetena da garancija banke nije dostavljena i da je Vlada produila prvobitni rok do 30. juna 2008. Rok za zatvaranje finasijske konstrukcije nije se menjao od samog poetka, te jo traje do 31. decembra 2008. godine. Konano, pet dana pre isteka ovog novog roka koncesionar se oglasio sa saoptenjem da Doje banka nee dati garanciju jer zbog politikih turbulencija i prevremenih izbora obustavlja sve poslove na srpskom tritu. Doje banka predlae konzorcijumu da sam finansira izgradnju u prvoj godini, a posle e se banka ukljuiti. U ovakvim uslovima, konzorcijum se nudi da svojim sredstvima, ipak, zapone izgradnju, ali sa dodatnim zahtevima. Naime, Alpina- Por traila je produetak koncesije sa 25 na 30 godina, sniavanje trokova eksproprijacije sa 40 na 32 miliona, da se drava odrekne koncesione naknade u periodu izgradnje, kao i da u sluaju pada likvidnosti koncesionog preduzea ili manjeg protoka saobraaja intervenie i podri finansijsku konstrukciju (u tom sluaju imala bi adekvatnu nadoknadu iz prihoda u meri u kojoj je intervenisala). Konani, i najnepovoljniji zahtev za nas bio je da drava garantuje odreeni protok saobraaja i da ukoliko on ne bude ostvaren koncesionaru nadoknadi odgovarajui iznos novca iz budeta tj. kroz prihode od poreskih obveznika (itaj: direktno po naem depu). Ovo reenje se ve nekoliko puta pokazalo kao tetno po dravu koja ga je prih-

23

EKONOMIJAvatila. Vlada Maarske je tako garantovala koncesionaru odreeni protok saobraaja na pravcu Budimpeta - Be i, poto se on nije ostvario, drava je istom morala da plati 1,5 milijardi evra, to je dovelo do pada vlade Viktora Orbana. Osim toga, vie od jedne polovine koncesija u svetu nije uspelo upravo zbog propusta prilikom donoenja razliitih aneksa. Ovakva, neoekivana, situacija dovodi do novog razdora u vladajuoj koaliciji. Tanije, DSS i Nova Srbija traili su da Vlada odobri poetak izgradnje bez bilo kakve bankarske garancije, dok su MIROSLAV PROKOPIJEVI:Ekonomista i direktor Centra za slobodna trita Miroslav Prokopijevi kae da je obiaj u Evropi i Americi da se kada se grade veliki putevi, mostovi i slino raspie tender ili aukcija na kojoj e se posao dodeliti nekoj privatnoj kompaniji kojoj e taj oblekat kasnije ostati u vlasnitvu. Koncesije i zaduivanje drave ree se koriste u ovakvim situacijama.

vlade za privrednu rekonstrukciju na Balkanu). Preostalih 610 miliona evra drava bi trebalo da pribavi emisijom evroobveznica i putem raznih privatizacionih prihoda. S obzirom na to da Srbija ima nisku stopu javog duga (29% DPa), ovo zaduenje putem obveznica verovatno bi bilo najbolje mogue reenje. Tada, na scenu opet stupa Alpina- Por sa predlogom za sporazumni prekid ugovora. Naime, ovaj austrijski konzorcijum predlae da ipak, bez tendera, izgradi onaj deo autoputa Horgo Poega, za koji je ve gotov projekat i dokumentacija. To je deo puta od Horgoa do Novog Sada koji je ujedno i deo Koridora 10. Za izgradnju leve trake ovog autoputa koncesionar trai nadoknadu od 220 miliona evra. Ekspertski tim Vlade Srbije procenjuje da je ponuda Alpine- Por nerealna i veoma tetna za Srbiju, jer, prema njiBILJANA HORNEOS- KRASAVAC:Biljana Horneos- Krasavac, predstavnik Srbije u Svetskoj banci, smatra da drava treba da se zadui na meunarodnom nansijskom tritu samo ako e se izgradnjom ovog autoputa zaista poboljati performanse nae privrede te e uzeti krediti moi uredno da se otplauju, ali ne i ako je cilj njegove izgradnje da postane simbol neke predstojee ili sadanje vlasti.

zvaninici iz DS-a i G17 plusa predlagali da se koncesionaru produi rok za jo 90 dana. Meutim, tadanji premijer nije hteo ovakav predlog da stavi na razmatranje, to je ponovo dovelo do brojnih sukoba u Vladi. Svakako, vie je nego oigledno da bi potencijalne izmene ugovora na nain kako je to koncesionar traio bile iskljuivo i na veliku tetu Srbije. Pitanje je samo kako reiti novonastalu situaciju. DA LI JE REENJE NA POMOLU? Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlaan Dinki izjavljuje da je najbolje da se ugovor raskine i da izgradnju autoputa finasira drava. Dinki kae da je za izgradnju potrebno 1,7 milijardi evra i najavljuje da e drava moi da rauna na kredit Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 150 miliona evra, Evropske investicione banke - 400 miliona evra, Svetske banke - 400 miliona evra kao i 100 miliona evra od Helenik plana (Plan grke

hovim proraunima, ovaj posao ne kota vie od 150 miliona evra. Alpina Por pravda ovako visoku cenu visokim trokovima koje su imali prilikom pravljenja projekata, formiranja finansijske konstrukcije, prikupljanja ljudi i drugih kljunih resursa. Iako je vie nego oigledno da ovakav predlog opet ide na tetu Srbije, u prvom trenutku javili su se njegovi brojni zagovornici, pravdajui to injenicom da AlpinaPor ve ima gotovu dokumentaciju, da moe odmah da pone sa izgradnjom zahvaljujui emu ne bismo gubili jo jednu graevinsku sezonu, kao ni ugled pred potencijalnim stranim partnerima zbog raskida koncesije. Takoe, ako Srbija raskine ugovor, koncesion-

ar moe da pokrene postupak pred Meunarodnim sudom, to e dodatno odloiti poetak radova. Zakonski, davanje izgradnje bez prethodnog tendera moe da se pravda hitnou posla (to se ve radilo u prolosti) i to se naziva javna nabavka. S druge stane, opet, nee postojati mogunost da Srbija dobije negativan rejting jer nije ona ta koja je prekrila sklopljeni ugovor. U poslovnom svetu, normalna je okolnost da kada se narui neki ugovor oteena strana ima pravo da ga raskine, dok ona koja je isti naruila treba da snosi posledice. Prema tome, ovaj argument zagovornika prihvatanja ponude Alpine olako pada u vodu, osim, naravno, ako ne postoje neki skriveni elementi ugovora koji nesuenog koncesionara stavljaju u poziciju da postavlja uslove. Jedno od reenja koje se namee jeste da Vlada saeka 31.decembar 2008, datum koji je rok za zatvaranje finansijske konstrukcije i da, ako koncesionar do tada ne sakupi novac, raskine ugovor i uzme 10 miliona evra kao inicijalnu bankarsku garanciju, a potom raspie novi tender. Ipak, tako bi se izgubila i sledea graevinska sezona. U skladu sa napred navedenim je i najava Dinkia da e Vlada odbaciti predlog sporazumnog raskida ugovora o koncesiji, ocenjujui ga kao krajnje neozbiljan i raspisati novi tender za izgradnju deonice autoputa Horgo - Novi Sad. Predlog ovog Akcionog plana uskoro bi trebalo da se nae pred Nacionalnim Savetom za infrastrukturu i njime bi data deonica bila podeljena na est do osam delova, pri emu bi se svaki od njih samostalno pojavio na tenderu. Ovakav postupak doveo bi do porasta konkurencije, pada cene ali i do mogunosti uea domaih proizvoaa. I dok se eka na konsenzus vladajuih ljudi, na odabir jednog od postojeih scenarija i nalaenje razloga koji dovodi do toga da se konzorcijumu AlpinaPor ine brojni ustupci i to na vie nego oiglednu tetu domae privrede, jo jedna graevinska sezona nam lagano klizi niz prste a odgovor na bar jedno pitanje postaje vie nego jasan. Odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta. Maja RADAK

24

DRUTVO

ta nam je donela internet socijalna revolucija

FEJSBUKA

I IGARAGodine 2005. prepriavali smo kroz smeh tos iz biograje profesora Dejana Miljkovia koji na pitanje gde izlazi nabraja sajtove IMF-a, Svetske banke i Evropske centralne banke. Danas, na izmaku 2008. godine, veina nas izlazi na jedan drugi, ne tako akademski sajt, u narodu poznat kao Fejsbuk. I nema niega smenog u tome. Postao je omiljeno mesto za askanje s prijateljima, razmenu novih utisaka i toliko se nas preselilo na ovu internet adresu da e poeti da vai (ako ve nije) pravilo Na Fejsbuku sam, dakle postojim.

25

DRUTVOrva korisna stvar koja je privukla veinu korisnika jeste to to pomou Fejsbuka (Facebook), iliti sajta od milote zvanog FB, moete da pronaete i ponovo stupite u kontakt sa izgubljenim prijateljima, kolskim drugovima i drugaricama, prijateljima iz inostranstva, ali i ljudima koje poznajete samo povrno, a ine vam se zanimljivim i imali biste tota da prozborite sa njima. Kada ponestane poznatih, krenete da istraujete nepoznate. Na primer, prihvatite poziv za prijateljstvo nekog sredovenog Izraelca, Indusa, ili Japanke sa udnom i vrlo alternativnom frizurom i eto itav svet je na klik od vas. I umesto da troimo vreme i novac na telefoniranje, spremanje (u sluaju devojaka veoma zahtevna stavka), prevoz, sedenje u kafiu ili restoranu - svi smo tu. Neko sa posla, neko u kunom (pomozi Boe) izdanju, ali okupljeni na tom jednom mestu, sa ivotima ne na dlanu ve na vebu. I pri tome moete

P

nebivstvovanja na Fejsbuku. A onda, poto ste ih sve kontaktirali i broj vaih prijatelja je premaio cifru od 500, ponete da se dosauje. Ni sve aplikacije, psihotestovi, testovi znanja i POBEDA NAD SPEJSOMAprila ove godine Fejsbuk je odneo konanu pobedu nad Spejsom svrgnuvi ga sa mesta broj 1 meu sajtovima za socijalno umreavanje. Na top-listi svih svetskih sajtova je #5, to je bolji plasman od MSN-a i Vikipedije. Prva tri su Jahu, Gugl i Ju tjub.

igrice nisu vie interesantni. TA VIKIPEDIA KAE O FEJSBUKU? Naravno, nije Fejsbuk jednini okrivljeni na klupi. U svetu postoji vie od 350 tematski razliitih sajtova za socijalno umreavanje LinkedIn (bi-

godina, do avgusta 2008. stekao je 100 miliona korisnika (mada prema nekim podacima postoji 134 miliona registrovanih korisnika). Kod nas je to cifra od oko 134 hiljade korisnika u mrei Serbia, plus nekolicina onih koji nisu odabrali nijednu mreu. Aprila ove godine Fejsbuk je odneo pobedu nad Spejsom svrgnuvi ga sa prvog mesta meu sajtovima za socijalno umreavanje. Na top-listi svih svetskih sajtova petoplasirani je, to je bolji plasman od MSN-a i Vikipedije. ak i ako ga ne oboavaju ili nemaju otvorene profile, ljudi bar znaju za njega i priaju o njemu. Dnevno ete u autobusu GSP-a bar dva puta uti da ga neko spominje. A ono to je mnogo gore jeste to da se javlja kolektivna paranoja. Svaki put kada blic fotoaparata sevne na nekom javnom ili privatnom skupu neko vikne Je l to za Fejsbuk? ili u lanoj skromnosti izuste neto kao Nemoj ovo da kai na Fejsbuk. Izbacili smo svoje ivote na internet iz podsvesno narcisoidnih pobuda. Sociolog Irvin Gofman krajem pedesetih izneo je teoriju da svi ljudi igraju uloge koju su sebi namenili pomaui se svim moguim simbolima. Graenje drutvenog linog imida danas je dobilo odlinog saveznika u vidu interneta, ime je omogueno pribliavanje idealnom linom konceptu kroz virtuelni. Naalost, u nekim sluajevima moe se stvoriti jaz izmeu stvarnosti, tj. aktuelnog stanja i miljenja o sebi koje ste stvorili kod ljudi, a do razoaranja dolazi kada vas upoznaju oflajn. ZATO JE FEJSBUK BOLJI OD KLADE? Sme li se napraviti paralela izmeu viesatnog besciljnog sedenja za kompjuterom i sedenja u kladionici? Sredoveni, nezaposleni, mladi mukarci bez mnogo ambicija provode ivot u kladionicama, a akademci na Fejsbuku. I jedni i drugi poronim oima buljimo u ekran oekujui neto to e promeniti ivot ili bar taj dan, a pri tom se i socijalizujemo. I dok se neki brinu o krenju zatite privatnosti podataka na Fejsbuku ili persuazivnoj snazi ovog medija ka kupovini, drugi se pak bave problemom smanjenja produktivnosti radnika na poslu i da li e radnici stupiti u trajk

istovremeno da askate sa vie prijatelja koji se meusobno ak i ne poznaju ili potiu iz potpuno razliitih drutvenih grupa, to u ivotu sa ove strane ekrana nije lako ili nije uopte izvodljivo. O svakom svom prijatelju moete da znate ne samo gde je ili ta radi, ve i gde je bio sino, ta je jeo, o emu razmilja, ta je sanjao, da l ga je neko naljutio, s kim se napio, koju pesmu pevui i, na kraju krajeva, da li je sino neto... Tu su naravno i gomile slika koje potkrepljuju ivotna deavanja u periodima

znis mrea), Hi5, Bebo, Frendster, Orkut su samo neki od njih, (u Srbiji su to Furka i Znamo.se) i naravno najvei oponent Maj spejs. Iako u poetku bee kosmos (Maj spejs) 2003. godine, pa onda 2004. spomenar (facebook u slobodnom prevodu autora), i to kao zatvorena mrea namenjena studentima Harvarda, ini se da je jednostavnost Fejsbuka vrtoglavom brzinom pridobila mnogo vie oboavalaca. Od 2006. godine, kada je otvoren za sve internet surfere starije od 13

26

DRUTVOako im se ukine pristup Fejsbuku u radno vreme. Ovaj fenomen, ini se, ipak zasluuje najpodrobniju panju psihologa i sociologa i analizu uticaja na oblikovanje nae svesti i ponaanja. Pitanje za razmiljanje: da li u realnom ivotu, gde smo ogranieni realnim vremenom i prostorom, ovek moe da ima 500 prijatelja, pa i 200? Toliki broj poznanika svakako je mogu, ali ta je sa prijateljima? I koja je definicija prijatelja? Nikoga ne treba kriviti za povrnost. Vreme u kom ivimo nametnulo nam je drugaije obrasce ponaanja, drugaije medije druenja. ivimo brzo, radimo mnogo. Tokom 24 asa do nas doe i proe hiljade informacija, sretnemo ili upoznamo toliko lica, toliko novih imena koje treba zapamtiti. Jedva odvojimo vreme za sebe i nekoliko starih prijatelja. Suoeni smo sa imperativom pravljanje prioriteta. Neki sociolozi objanjavaju ovu pojavu kao novu fazu u evoluciji ljudske komunikacije, iju veliinu jo nismo u stanju ni da naslutimo. Kao to teoretiari organizacije znaju da je najoptimalnija grupa za komunikaciju i upravljanje u radnoj organizaciji veliine do 12 lanova, tako i svaki pojedinac ima fiziki i mentalni limit sa koliko ljudi moe da odrava komunikaciju i gradi prijateljstva. Potrebe i mogunosti novog doba oigledno nas teraju da irimo svoje kapacitete i mree kontakata, to se od strane sociologa ocenjuje kao pozitivno za graenje drutvenog kapitala. A ta je sa dozom emocija i ljudskosti koju unosimo u svo to internet socijalizovanje? ta se desilo sa starom dobrom kafom? Ili se sve pretvorilo u virtuelne zagrljaje, poljupce, piva, kolae, pa ak i flert. Reenice nam se ne zavravaju takom, upitnikom ili uzvinikom ve smajlijem, poljupcem, migom i sl. Ponekad nam sve te stvari pomau da budemo u boljem kontaktu sa prijateljima i poznanicima, da ih bolje upoznamo i saznamo neto novo o njima. Koliko nas je internet spojio, toliko nas je i razdvojio. Moda je to nain da kosmos ostane u ravnotei. Ipak, razmislite o svemu to ste ovde proitali kada se sledei put budete dvoumili da li da upalite komp ili okrenete neiji broj telefona i pozovete ga napolje, kao to smo radili kada smo bili klinci. Milica Boani

PRIJATELJE SREA STVARA, A NESREA PROVERAVA ( OPENHAUER)itajui ovu davnu izreku pala mi je napamet jedna pria koja se prepriava sa kolena na koleno godinama meu narodom u Crnoj Gori... Naime, hvalio se jednog dana sin ocu kako ima brdo prijatelja. Otac ga razuveri da ustvari nema nijednog pravog prijatelja. Sin nije hteo da veruje ocu pa otac krenu da ga razuveri sa jednom idejom. Sine, zovi sada sve drugove i kai da ubismo komiju i pitaj moemo li da sakrijemo telo. Otac smota uvenulo telo u araf i dade ga sinu. Sin istog trena krenu od vrata do vrata svojih prijatelja sa istim pitanjem meutim nijedna nisu bila otvorena za njega. Sin tuno pogleda oca i pita ga A je li tata, koliko ti ima prijatelja? Jednog, a moda nijednog, vidjeemo.... Uputie se na put kod dalekog prijatelja i kad mu ovaj ispria ta se desilo, ovek bez razmiljanja prihvati da pomogne. U tom momentu otac rairi araf u kome je bilo prase i ree E moj prijatelju, veeras je peenje na moj raun. Koliko pravih prijatelja imate u ivotu? Za koliko njih moete rei da su Vam prijatelji? Koliko ste samo njih dodali ili prihvatili na Fejsbuku? Koliko puta ste dodali nekog prijatelja na fejsbuku samo zato to je ona Brazilka obdarena odreenim atributima na slici...Koliko puta ste, gospoice, dodale nekog samo zato to njegovih trbuni na slici? Pa koliko bi zapravo Vaih prijatelja prihvatilo da pojede peenje sa Vama ak i kad bi znalo ta je? Sa koliko njih ste popili pie makar jednom u ivotu? Tipian korisnik e idealnu fotku za prol napraviti iz nekih 18 pokuaja, i to iz to boljeg ugla da se prikriju nedostatci. Bie prava srea prepoznati to lice u prirodi. Prijateljstvo gubi kompletan smisao u dananje vreme i priznajem da nisam faca zato jer nemam cetvorocifren broj prijatelja itd. Zadovoljiu se sa ovom aicom prijatelja. Trudim se da svoju listu prijatelja svedem makar na ljude koji e mi se javiti na ulici kad me vide ili makar prepoznati u najgorem sluaju. Dosta mi je vie onih to se kunu u Vae prijateljstvo a bliski ste sa njima ba kao i ja sa mojom novom prijateljicom - jednom svetskom mega zvezdom... Kad bi svi bili iskreniji ovaj svet bi bio jedno lepe i bolje mesto... Vladimir Draa

27

DRUTVO

Ivan Tasovac, direktor Beogradske lharmonije

USPENOST NA ORIGINALAN NAINJo jedna sezona uspeno je zavrena za Beogradsku lharmoniju. Ivan Tasovac je direktor Beogradske lharmonije ve sedam godina. Otkako je doao na elo ove kue, Beogradska lharmonija belei uspeh za uspehom. S jedne strane, prvi put u istoriji rasprodate su karte jo pre poetka sezone, a s druge, orkestar je za ovih godinu dana dodatno sazreo i u potpunosti je spreman za izazove koji ga iekuju u njegovom repozicioniranju iz najprepoznatljivijeg kulturnog brenda u Srbiji u najbolji kulturni brend iz Srbije.

28

DRUTVOrajem sezone formiran je novi Upravni odbor Beogradske filharmonije na ijem je elu Aleksandra Drecun. Ivan Tasovac sa ponosom konstatuje da je to prvi Upravni odbor kod nas koji je sastavljen samo od pripadnica lepeg pola. Takoe, meunarodni Umetniki bord, u kome se nalaze David tern, Dmitrij Akenazi, Gordan Nikoli i Robert Bokor kao predsednik, pripremio je zaista spektakularnu sledeu sezonu. Dvadesetest koncerata podeljenih u dve serije po 12, plus dva gala dogaaja (Sara ang i Novogodinji koncert Beogradske i Beogradske deje filharmonije zajedno: i Bulevar zvezda od Bari Daglasa, Svingl Singersa, Davida Geringasa, Kitof Pendereckog, Rinat aham, Gordan Nikolia do Tomasa Zanderlinga, Ivri Gitlisa, Aleksandra Madara, eljka Luia, Aer Fia ... ) Potpisana je turneja sa 15 koncerata u Kini, a u toku su intenzivni pregovori za turneje od 2009. do 2011. godine. Ne plaim se da najavim da e sledea sezona biti najuspenija u dosadanjoj 85-godinjoj istoriji Filharmonije, kae Ivan Tasovac.

K

nutka kada se suoe oi u oi publika i umetnici, kvalitet je jedino to je bitno. Naravno, u smislu komunikacije i sa publikom i sa medijima, kvalitet nije proporcionalan dosadi koji su pojedini ljudi iz nae brane etablirali u vrhunsko dostignue. ML: Zbog popularizacije ili pribliavanja ove vrste muzike irim narodnim masama, da li je dobra ideja da Orkestar gostuje na nekim beogradskim splavovima ili moda na Gui? Mislim da je to loa ideja. Niti su oni nama potrebni niti smo mi njima. ML: Veoma ste ponosni na tek formira