Download pdf - NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE · NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE Maj 2013, Priština Ovaj izveštaj je razvijen na osnovu niza sastanaka koje je sproveo Tematski

KOSOVO 2020

IZVEŠTAJ

NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Maj 2013, Priština

Ovaj izveštaj je razvijen na osnovu niza sastanaka koje je sproveo Tematski Okrugli Sto za Zivotnu Sredinu, Energiju, Transport i Regionalni Razvoj.. Kao takav ovaj Izveštaj je deo seta dokumenata koje je usvojila Task Forca za Evropske Integracije. Rad Task Forca za Evropske Integracije i njenih Tematskih Okruglih Stolova, uključujuci i pripremu ovog izveštaja, podržan je od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) preko Projekta” Podrška Procesu Evropskih Integracija na Kosovu”. Stavovi, informacije i/ili argumenti ne odražavaju zvanični stav MEI-a, GIZ-a, ili bilo koje druge zainteresovane strane u svakom detalju.

TEMATSKI STO

ŽIVOTNA SREDINA, ENERGJIATRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

ZA

Sadržaj

UVOd .............................................................................................................................. 4

1. Životna sredina ............................................................................................ 5

1.1. Vazduh ............................................................................................. 51.1.1. Zakoni i administrativna uputstva za sektor ............................. 91.1.1. Osnovni dokumenti za sektor ...................................................... 101.2. Klimatske Promene ........................................................................ 111.2.1. Zakonski okvir ................................................................................ 141.2.2. Strateški dokumenti ....................................................................... 141.2.3. Ciljevi i prioriteti ............................................................................. 141.3. Otpad ................................................................................................ 151.3.1. Zakonski okvir ................................................................................ 171.3.2. Strateški dokumenti ....................................................................... 18 Glavni cilj Strategije je razvoj okvira mera i uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom u Republici Kosovo, što bi sprečilo i smanjilo količinu otpada koji se trenutno stvara na izvoru. ............................................................................. 191.3.3. Institucionalni okvir ....................................................................... 201.3.4. Izazovi .............................................................................................. 211.4. Hemikalije ........................................................................................ 221.4.1. Zakonski okvir ................................................................................ 231.4.2. Institucionalni okvir ....................................................................... 241.4.3. Strateški dokumenti ....................................................................... 241.4.4. Izazovi .............................................................................................. 251.5. Voda ................................................................................................. 251.5.1. Zakonski okvir ................................................................................ 271.5.2. Suštinski dokumenti za sektor ..................................................... 291.5.3. Ciljevi i prioriteti ............................................................................. 291.6. Očuvanje prirode ............................................................................ 311.6.1. Zakonski okvir ................................................................................ 331.6.2. Strateški dokumenti ....................................................................... 341.6.3. Institucionalni okvir ....................................................................... 351.6.4. Izazovi .............................................................................................. 36 Zaštita zemljišta .............................................................................. 391.6.5. Zakonski i institucionalni okvir ................................................... 411.6.6. Strateški dokumenti ....................................................................... 421.7.3. Izazovi .............................................................................................. 421.7. Kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom .......... 431.7.1. Zakonski okvir ................................................................................ 441.7.2. Planovi za intervenciju u slučaju ekoloških incidenata ............ 451.7.3. Ciljevi i prioriteti za sektor industrije .......................................... 461.8. Zaštita od buke ............................................................................... 461.8.1. Zakoni i administrativna upustva za sektor ............................... 47

1.8.2. Osnovni dokumenti za sektor ...................................................... 471.9. Izazovi .............................................................................................. 48

2. Energija .......................................................................................................... 49

2.1. Kriterijumi EU u energetskom sektoru ....................................... 512.2. Zakonodavni okvir ......................................................................... 552.3. Institucionalna postavka ............................................................... 562.4. Strateški dokumenti ....................................................................... 582.5. Sigurnost snabdevanja ................................................................... 582.6. Interno energetsko tržište .............................................................. 642.7. Obnovljiva energija ........................................................................ 692.8. Energetska efikasnost..................................................................... 752.9. Nuklearna bezbednost i zaštita od radijacije .............................. 822.10. Glavni izazovi i preporuke ........................................................... 842.11. Aneksi............................................................................................... 87

3. Transport na Kosovu ................................................................................... 112

3.1. Zakonodavstvo ............................................................................... 114 Harmonizacija transportnog zakonodavstva ............................. 1143.2. Koordinirano strateško planiranje u oblasti transporta ............ 1163.3. Institucionalni okvir Regulatorni i organi za pracenje u sektoru transporta ....................................................................... 1213.4. Drumski transport i pristup tržištu: izazovi u harmonizaciji standarda ......................................................................................... 1223.4.1. Transport opasne robe - standardi koji se primenjuju na Kosovu ........................................................................................ 1243.4.2. Tarife koje se primenjuju za vozila na Kosovu .......................... 1253.5. Železnički transport: pristup tržištu i uverenja o bezbednosti .................................................................................. 1263.6. Rečni/morski transport na Kosovu ............................................. 1283.7. Vazdušni transport ......................................................................... 1283.8. Izazovi za transportni sektor ........................................................ 131

4. Regionalni razvoj ......................................................................................... 133

4.1. Zakonski i institucionalni okvir ................................................... 1334.2. Strateški dokumenti ....................................................................... 1354.3. Trenutna situacija ........................................................................... 1374.4. Programi .......................................................................................... 1404.5. Nadgledanje i ocenjivanje ............................................................. 1434.6. Upravljanje i finansijska kontrola ................................................ 1444.7. Glavni izazovi i preporuke ........................................................... 144

Zaključci sastanka radne grupe od 9. marta 2013: ........................................ 145

4 ZIVOTNA SREDINA, ENERGIJA,

<

I. UVOd

Svrha ovog izveštaja je da se utvrdi trenutno stanje u oblasti životne sredine, energetike, prevoza i regionalnog razvoja na Kosovu. Izveštaj daje kratak pregled o dokumentima sa rasprave, predstavljenim tokom radionica organizovanih u okviru Tematske tribine 6. o životnoj sredini, energetici, prevozu i regionalnom razvoju, delu Radnog tela za evropsku integraciju Kosova.

Tematske tribine 6. obuhvatile su veci broj radionica organizovanih u cilju razmatranja i postizanja saglasnosti o trenutnom stanju stvari u oblasti životne sredine, energetike, prevoza i regionalnog razvoja. Radna verzija dokumenata sa rasprave predstavljena je i razmotrena među različitim akterima, uključujuci predstavnike Vlade Kosova, civilnog društva, ali i poslovne i nevladine organizacije, kao i predstavnike različitih međun-arodnih organizacija koje rade u srodnim oblastima. Pored toga, nakon dokumenata sa rasprave usledila su izlaganja drugih aktera, uglavnom predstavnika vladinih instituci-ja, dok su se rasprave usredsredile na utvrđivanje prednosti i mana u datim sektorima.

Prvo poglavlje obuhvata pregled stanja u oblasti životne sredine. Izveštaj je podeljen na nekoliko podpoglavlja u kojima je predstavljeno trenutno stanje stvari u sektorima životne sredine: vazduh, voda, otpad, klimatske promene, zaštita prirode sa posebnim akcentom na zaštitu zemljišta, zaštita od buke i hemikalija, i kontrola industrijskog za-gađenja te kontrola rizika. Svaka od oblasti predstavljena je u smislu dešavanja u po-gledu zakona, strateških dokumenata, institucionalnog okvira i postojecih razvoja, uk-ljučujuci izazove.

Drugo poglavlje daje pregled trenutnog stanja stvari u energetskom sektoru, uključujuci dešavanja u pogledu zakona i institucija, u vezi sa pitanjima kao što su sigurnost snab-devanja, unutrašnje energetsko tržište, obnovljiva energija, energetska efikasnost, nuk-learna bezbednost i zaštita od radijacije. U poslednjem odeljku predstavljeni su glavni izazovi koje je potrebno rešiti.

Trece poglavlje predstavlja stanje u sektoru prevoza. U njemu je opisano trenutno stanje stvari u pogledu zakonodavnog okvira, uključujuci dostignuca u pravcu ispunjavanja uslova EU za dati sektor, kao i institucionalnog okvira u oblastima kao što su drumski, železnički i vazdušni saobracajni prevoz, i izazovi sa kojima je dati sektor suočen.

Poslednje poglavlje daje pregled stanja u pogledu regionalnog razvoja. Isto je uglavnom skoncentrisano na objašnjavanje institucionalnog okvira i podele odgovornosti u datom sektoru između centralnih i lokalnih organa vlasti, kao i kod preduzetih regionalnih inicijativa i projekata. Takođe, predstavlja glavne izazove na daljem putu u smislu za-konodavnih i institucionalnih propusta, da bi se zauzeo proaktivniji pristup u pogledu regionalnog razvoja.

5TRANSPORT I REGIONALNI RAZVOJ

1. Životna sredina

1.1. Vazduh

Nivo zagađenosti vazduha u urbanim oblastima i naročito u industrijskim zonama se procenjuje kao vrlo visok. Trenutno, najveci zagađivači jesu termoelektrane (tabela 1), postrojenja sa visokim nivoom sagorevanja (metalurgija, rudnici, fabrike cementa), sektor transporta, postrojenja sa nižim nivoom sagorevanja, poljoprivredne aktivnosti, kucni otpad i lokaliteti koji se koriste za spaljivanje smeca.

Iako se SESD (2005-2015) primenjuje, gde postoji nekoliko ekoloških projekata koji su implementirani ili se sprovode u energetskom sektoru, industriji i rudarstvu, kvalitet vazduha u urbanim i industrijskim zonama nastavlja da predstavlja problem. Očigledan napredak načinjen je usvajanjem zakona u zaštiti vazduha od zagađenja i drugih podza-konskih akata, strategija za zaštitu vazduha i izgradnju kapaciteta ljudskih resursa i na centralnom, i na opštinskom nivou. Međutim, slabosti u sprovođenju zakonodavstva ostaju očigledna. Glavni izazov za smanjenje količine emisije u vazduhu obuhvataju finansijska ograničenja kompanija i u javnom, i u privatnom sektoru. Takođe, nedostaje koordinacija i usklađenost planova i programa između kompetentnih organa vlasti i subjekata koji treba da sprovode zakone. 1

Tabela 1: Emisije iz TEKA i TEKB (KEK-Odeljenje za životnu sredinu, 2009)

Proračunata emisija za Kosovo A

Pepeo SO2 NOx CO2

t/god mg/

Nm3

kg/

MWh

t/god

mg/

Nm3

kg/

MWh

t/god mg/

Nm3

kg/

MWh

t/god Mg/

Nm3

kg/

MWh

A3 4.978 1535.4 6.8 2774 684.3 3.8 2 806 694.0 4.32 1 066 772 263.2 1 461

A4 1 078 1850.0 8.2 475 651.8 3.6 510 699.9 3.89 191 459 262.8 1 460

A5 4 731 1400.9 6.2 3499 828.8 4.6 2 922 692.3 3.84 1 106 022 262.0 1 455

∑A 10 787 7.1 6748 4.0 6 238 4.01 2 364 253 1 458

Proračunata emisija za Kosovo B

B1 2 171 239.7 1.2 5691 628.7 3.3 7 333 810.1 4.25 2 382 954 263.2 1 380

B2 3 797 428.2 2.0 7782 878.0 4.1 7 188 811.0 3.76 2 306 661 260.3 1 206

∑B 5968 1.6 13473 3.7 14521 4.00 4 689 615 1293

Prema TKE, granice koje moraju biti ostvarene do 2017. jesu: pepeo 50 mg/Nm3, SO2 400 mg/Nm3, NOx 500 mg/Nm3

Elektrane na Kosovu koriste lignit i naftne proizvode sa visokim nivoom sumpora kao gorivo za pokretanje procesa proizvodnje energije. Kompanije za grejanje koriste ma-zut kao gorivo. U vecini slučajeva, postojece industrijske kompanije imaju zastarelu opremu. U sektoru saobracaja postoji veliki broj starih vozila i koristi se gorivo niskog kvaliteta. Postrojenja sa nižim nivoom sagorevanja i poljoprivredni sektor koriste ugalj i

1 Revizija Strategije o životnoj sredini i održivom razvoju (2005-2015)


<

biomasu kao gorivo što dalje doprinosi smanjenju kvaliteta vazuda.

Industrijski otpad koji je proizveden tehničkim i operativnim procesima postrojenja u Trepči smatraju se za neke od najvecih izvora zagađenja u oblasti Mitrovice (tabela 2). Oblasti za odlaganje urbanog otpada kao i njihovo nekontrolisano spaljivanje, takođe predstavljaju ozbiljan problem za zagađenje vazduha. Pored ovoga, nizak nivo svesti privrednika, potrošača i građana negativno utiče na trenutnu situaciju sa kvalitetom vazduha.

U vecini slučajeva, zagađenje dolazi od ispuštanja sumpor-dioksida (SO2), azotnih oksida (NOx), olova (Pb) i drugih teških metala, ugljen-monoksida (CO), dima, čestica prašine, nestabilnih organskih jedinjenja (VOC), dioksida i furana.

Tabela 2: Hemijski sastav pepela u vazduhu prikupljenog na više lokacija u Mitrovici („Trepča“)

Lokacija uzimanja uzorka

Veličina čestice Cd (ng/m3) Cu (ng/m3) Pb (ng/m3) Zn (ng/m3) Mn (ng/m3)

Industrija baterija –PIM

PM 2.5 8.547 20057.10 4302.840 3215.546 2140.209

PM 10 7.013 29.895 251.540 322.571 91.151

Osnovna škola “Migjeni”

PM 2.5 1.100 4251.080 776.080 332.562 9.306

PM 10 1.684 15.432 489.198 67.361 43.472

Škola za specijalnu edukaciju“Nënë Tereza”

PM 2.5 50.754 40357.79 5226.131 7618.090 1326.633

PM 10 1.719 339.698 66.985 50.251 27.452

Osnovna škola “Bedri Gjina”

PM 2.5 23.346 109.859 3776.338 172.507 1153.239

PM 10 0.563 849 014 101 296 146 648 367 155

Raspon vrednosti emisije i koncentracije metala u vazduhu: Cd 5ng/m3 (WHO, 2001) Mn 150ng/m3 (WHO, 2001) Pb 1500ng/m3. 2

Podaci o zagađenosti vazduha na Kosovu su uglavnom prikupljeni iz ograničenog bro-ja izvora. Međutim, poznato je da ovi izvori pružaju značajan doprinos opštem nivou zagađenosti.

Glavni zagađivači:

• Elektrane (Kosovo A i B); • Otvoreni rudnici lignita; • Industrijski kompleks u Mitrovici; • Kompanija Ferronikel u Glogovcu; • Fabrika cementa Sharrcem u Đeneral Jankovicu;• Sistemi centralnog grejanja (Priština, Đakovica i Mitrovica);

2 Revizija Strategije o životnoj sredini i održivom razvoju (2005-2015);


Osnovna teška industrija (trenutno nije u funkciji) u Đakovici, Peci i Gnjilanu;

Proizvodnja sirovih materijala asfalta i kamenoloma;

Transport;

• Procenakvalitetavazduha

Procena kvaliteta vazduha na Kosovu je izvršena korišcenjem dostupnih podataka up-oređivanih sa standardima EU kao merilima (Direktiva EU 2008/50/EC). Analize poda-taka pokazuju nesklad sa ovim standardima. Stoga je neophodno da se preduzmu mere ne samo da bi se kontrolisala i nadgledala emisija sistematski, vec i da bi se ona sman-jila. Da bi se ovo postiglo, važno je da glavni zagađivači ispune zahteve koje postavlja zakonodavstvo, poštujuci opseg vrednosti emisije koji je dozvoljen u granicama toler-ancije.

• Mrežazanadzorkvalitetavazduha

Ministarstvo završava instaliranje mreže za nadgledanje kvaliteta vazduha na čitavoj teritoriji Kosova. Broj stanica za nadzor je zasnovan na studiji u skladu sa Direktivom EU 2008/50/EC. 3

Prva automatska stanica za nadgledanje kvaliteta vazduha instalirana je u IHMK i ona je opremljena automatskim analizatorom sumpor-dioksida(SO2), azotnih oksida (NOx), ugljen-monoksida (CO), ozona (O3) i čestica pepela (PM10, PM2.5). Druga stanica, don-acija Slovenačke Vlade locirana je u dvorištu zgrade Vlade (Rilindija) i opremljena je analizatorom koji ima tri optička kanala (Grim Model 180), konfigurisana da mere čes-tice (PM10, PM2.5) i druge meteorološke parametre. Do kraja 2010, tri automatske stan-ice za nadgledanje vazduha postavljene su u Mitrovici, Glogovcu i Prištini. One još uvek ne funkcionišu, ali detalji su kao što je dole navedeno. 4

Mitrovica: Locirana je u severoistočnom delu grada blizu reke Ibar kod meteorološke stanice. Analizatori za nadgledanje CO, O3, za uzorkovanje čestica PM2.5 i meteo-rološke parametre (brzina vetra, pritisak, temperatura i vlažnost vazduha), sve je ovo konfigurisano u stanici.

Glogovac: Locirana je blizu zgrade opštine. Ovde su analizatori za nadgledanje SO2, nadzor za čestice PM10, uzorkovanje čestica PM10 i meteorološke parametre (brzina i vektor vetra, pritisak, temperatura i vlažnost vazduha), sve konfigurisano u stanici.

Priština: Locirana je u dvorištu Vlade (bivša zgrada Rilindija), donacija Slovenačke Vlade. Stanica vrši monitoring čestica PM10 i PM2.5, što ce biti dopunjeno analizatori-ma za NO2/NOx.

3 SESD (2005-2015); 4 Nacrt Strategije o kvalitetu vazduha; DM; Izveštaj o situaciji sa životnom sredinom (2010/AKMM)


<

Tokom godine, očekuje se da stanice u Peci, Đakovici, Prizrenu, Štrpcu (Brezovica), Đeneral Jankovicu i Gnjilanu postanu operativne. Mreža ce biti sačinjena od devet (9) statičnih stanica za monitoring, kao i jedne mobilne stanice.

Sl. 1: Mapa Kosova koja pokazuje lokacije stanica za pracenje kvaliteta vazduha

Tabela 3: Mreža za nadgledanje kvaliteta vazduha na Kosovu

Br. Opština ID stanice Lokacija Vrsta oblasti Tip stanice

01 Priština RKS01SU01? IHMK-Priština Prigradska Okruženje

RKS02UT01 Bivša zgrada Rilindija Urbana Saobracaj

02 Mitrovica RKS03UBM Meteorološka stanica u Mitrovici

Urbana Okruženje

03 Glogovac KS04UB/IBD Dvorište opštinske zgrade Urbana / Indus-trijska

Okruženje

04 Đeneral Jankovic

KS05UB/IBHE Osnovna škola “Ilaz Thaqi” Urbana /

Industrijska

Okruženje

05 Pec KS06UBPE Trg “Luan Haradinaj” Urbana Okruženje

06 Đakovica KS07UTGJK Ulica OVK Urbana Saobracaj

07 Prizren KS08UBPZ Dvorište opštinske zgrade Urbana Okruženje

08 Gnjilane KS09UTGJL Dvorište opštinske zgrade Urbana Saobracaj

09 Štrpce KS10RBSHP Turistička oblast na Brezovici Ruralna Okruženje / refer-entna


1.1.1. Zakoni i administrativna uputstva za sektor

Oni koji su napisani:

• Zakon o zaštiti vazduha od zagađenja br. 03/L-160 2010, 10.8.2011 • Zakon o zaštiti životne sredine br. 03/L-025 2009, 10.8.2011• Administrativno uputstvo za kriterijume za određivanje stanica za nadgledanje

kvaliteta vazduha, broja i učestalosti merenja, klasifikaciju zagađivača koji se nadgledaju, metodologije rada

• Administrativno uputstvo br. 04/2009 o kontroli emisije nestabilnih organskih jedinjenja tokom punjenja deponija, istovara i transporta goriva

• Administrativno uputstvo br. /2007 o pravilima i normama o vazduhu iz nepokretnih izvora zagađenja

Oni koji treba da budu napisani

• Ostali ekološki indikatori kvaliteta vazduha se utvrđuju podzakonskim aktom Ministarstva, koje potom informiše fizička i pravna lica.

• Ostali ekološki indikatori kvaliteta vazduha za specijalne oblasti i u zavisnosti od prirode vazdušne mase definišu se od Vlade podzakonskim aktima na pred-log Ministarstva.

• Limiti vrednosti kvaliteta vazduha, ciljane vrednosti i prag uzbune za zagađu-jucu materiju i podaci o stupanju na snagu su utvrđeni od Vlade podzakonskim aktom na predlog Ministarstva.

• Vlada, na predlog Ministarstva, reguliše podzakonskim aktima pitanja admin-istracije novih izvora zagađenja koji su do sada nepoznati.

• Granične vrednosti kvaliteta vazduha, ciljane vrednosti, prag uzbune za za-gađivače i datum stupanja na snagu su određeni od Vlade podzakonskim ak-tom na predlog MŽSPP

• Vlada, na predlog Ministarstva, reguliše podzakonskim aktima pitanja admin-istracije novih izvora zagađenja koji su do sada nepoznati.

• Vlada, uz predlog Ministarstva, utvrđuje granične vrednosti emisije (GVE) u vazduhu, u skladu sa standardima EU i Svetske Zdravstvene Organizacije.

• Granične vrednosti privremenih emisija, način uspostavljanja i trajanja njihove primene utvrđuje Vlada podzakonskim aktom na predlog Ministarstva.

• Vlada, na predlog Ministarstva, podzakonskim aktom utvrđuje GVE i kriteri-jume za nadzor zagađivača iz industrijskog sektora.

• GVE za postrojenja gde se spaljuje otpad su utvrđeni od Vlade podzakonskim aktom, na predlog Ministarstva, u skladu sa zakonom.

• Normativi emisija iz pokretnih izvora se definišu od Vlade specijalnim podza-konskim aktom.

• Ministarstvo, specijalnim podzakonskim aktom i u skladu sa zakonom, utvrđu-je GVE i kriterijume za nadgledanje zagađivača iz malih izvora.

• Vlada, na predlog Ministarstva, specijalnim podzakonskim aktom utvrđuje dozvoljeni nivo sumpora u gorivima i uljima.

• Gorivo za vozila mora biti u skladu sa standardima kvaliteta koji su utvrđeni


<

podzakonskim aktom Vlade, na predlog Ministarstva.• Odlaganje goriva, nafte i naftnih proizvoda je regulisano specijalnim podzakon-

skim aktom Vlade, na predlog Ministarstva.• Vlada, na predlog Ministarstva, utvrđuje GVE i NOS specijalnim podzakon-

skim aktom.• Uslovi, kriterijumi i procedure za smanjenje i postepenu eliminaciju upotrebe

supstance koje oštecuju ozonski omotač, i njihova zamena, utvrđeni su podza-konskim aktom vlade, na predlog Ministarstva.

• Vlada, specijalnim podzakonskim aktom, na predlog Ministarstva, utvrđuje način i metodologiju za pracenje emisije gasova staklene bašte i smanjenja ko-ličine tih gasova.

• Kriterijumi, uslovi i procedure za stimulisanje čistih mera razvoja utvrđeni su od Vlade posebnim podzakonskim aktom, na predlog Ministarstva..

• Ministarstvo, specijalnim podzakonskim aktom, utvrđuje pravila, procedure i rokove za podnošenje izveštaja.

• Kriterijumi, uslovi i procedure za projekte za finansiranje utvrđeni su od Vlade specijalnim podzakonskim aktom, na predlog Ministarstva.

Vlada i Ministarstvo u periodu od osamnaest (18) meseci od stupanja zakona na snagu moraju usvojiti odredbe za koje su ovlašceni zakonom.5

1.1.2. Osnovni dokumenti za sektor

Oni koji su napisani:

• Strategija za kvalitet vazduha;• Akcioni plan za kvalitet vazduha;

Oni koje je potrebno napisati:

• Lokalni akcioni planovi za kvalitet vazduha;• Izveštaji o sprovođenju planova za kvalitet vazduha

Ciljevi i prioriteti

Ciljevi

• Kompletiranje zakonodavstva u skladu sa EU acquis;• Čist vazduh, životna sredina oslobođena negativnih efekata po ljudsko zdravlje,

prirodu i kulturno nasleđe;• Nadgledanje kvaliteta vazduha u skladu sa standardima EU;

5 Zakon o zaštiti vazduha od zagađenja br. 03/L-160 2010, 10.8.2011


• Sistematski razvoj radi poboljšanja kvaliteta vazduha na čitavoj teritoriji Koso-va;

• Obezbeđivanje zakonskog i institucionalnog okvira za zaštitu kvaliteta vazdu-ha u saradnji sa svim zajednicama;

• Obezbeđivanje bolje provere parametara kvaliteta vazduha u vladinim insti-tucijama, opštinama od strane stanovnika i organizacija tamo gde se donose odluke o njihovim aktivnostima;

• Promovisanje značaja kvaliteta vazduha kao kritičnog parametra za zdravlje i dobrobit stanovništva;

• Delotvorna primena zakona.

Prioriteti

• Postepeno usklađivanje zakonodavstva sa evropskim standardima;• Usvajanje i sprovođenje zakonodavstva o zaštiti vazduha;• Kompletiranje mreže za nadgledanje kvaliteta vazduha; • Saradnja organa javne vlasti i koordinacija radi izrade i usvajanja mera, standar-

da i/ili aktivnosti koje se odnose na zaštitu životne sredine;• Regionalna saradnja radi ispunjenja uslova koji proističu iz EU acquis i međun-

arodnih standarda u vezi sa prekograničnim zagađenjem; • Prevencija i smanjenje količine emisija u vazduhu;• Sprečavanje uvoza naftnih proizvoda sa visokom koncentracijom sumpora; • Poboljšanje sistema javnog transporta;• Zaustavljanje kretanja vozila bez katalizatora;• Povecanje korišcenja sistema centralnog grejanja• Najmanje jednom mesečno, Ministarstvo daje informacije o kvalitetu vazduha

koje su dostupne svim zainteresovanim akterima i građanima.6

1.2. Klimatske Promene

Kosovo je zemlja sa pretežno kontinentalnom klimom. Ono ima topla leta i hladne zime sa uticajima i sa Mediterana i sa Alpa. Ono ima različite latitude što donosi razlike u regionu i u temperaturi, i u raspodeli kišnih padavina.

U poređenju sa susednim zemljama kao što su Albanija, Srbija, Crna Gora i Makedonija, Kosovo je slabije pripremljeno da se nosi sa klimatskim promenama. Ovo se odražava u nedostatku institucionalnih, ljudskih i finansijskih kapaciteta za suočavanje sa ovim izazovom.

Republika Kosovo nije član Ujedinjenih Nacija, a isto tako nije ni član Konvencije UNF-CCC. Međutim, preduzet je niz koraka da bi naša zemlja bila pripremljena da se suoči sa klimatskim promenama. Preduzete su neke akcije od strane institucija Republike Koso-

6 Revizija SESD (2005-2015); Nacrt Strategije o kvalitetu vazduha i akcioni plan; Izveštaj o situaciji životne sredine (2010 /AKMM)


<

vo kao deo strateškog pristupa za dovođenje u liniju sa EU i UNFCCC.

Kosovo je potpisalo TKE za jugoistočnu Evropu, što je stupilo na snagu 1. jula 2006.Kosovo, iako je relativno malo u smislu teritorije i broja stanovnika, doprinosi različitim klimatskim procesima. Možda zbog svoje veličine, ono ima visok doprinos po glavi sta-novnika. Postoje četiri glavne oblasti gde ono doprinosi u smislu klimatskih promena na zemlji: Energetski, sektor, Saobracaj, Deforestacija i Smece.

Procenjuje se da Kosovo ima rezerve lignita u iznosu od 14.7 milijardi i rangirano je kao peto u svetu što se tiče dokazanih rezervi. Upotreba ovih resursa za proizvodnju energi-je podici ce nivo ekonomskog razvoja i doprinece ostatku regiona kroz izvor viška en-ergije. Sa druge strane, to ce uveliko povecati emisije gasova. Za sada, energetski izvori na Kosovu (98%) dolaze iz postojecih elektrana koje funkcionišu na bazi lignita (Kosovo A i Kosovo B). Prema strateškoj proceni životne sredine koju je finansirala Svetska Ban-ka, Kosovo A i Kosovo B su ispustile 5.8 miliona tona CO2 tokom 2005. U 2006, odeljenje za životnu sredinu u Kosovskoj Energetskoj Kompaniji (KEK) izvestilo je da je Kosovo A ispustilo oko 1.5 milion tona CO2, a Kosovo B oko 3.6 miliona tona.

Nova vozila i kamioni poseduju tehnologije koje umanjuju štetne emisije. Međutim, vecina vozila na Kosovu su stari modeli koji emituju velike količine gasova kroz svoje izduvne sisteme. Opšte procene pokazuju da 10% svih ispuštenih gasova dolaze iz vo-zila. Nezvanične procene Kosovske Agencije za zaštitu životne sredine kazuju da je oko 5.5 miliona tona CO2 ispušteno iz kosovskih vozila.

Oko 40% teritorije Kosova, što je 10,904km2 je pod šumama. Međutim, od 1990, nastaje prilična deforestacija kao rezultat seče – u velikoj meri ilegalne i nenadgledane – radi grejanja ili drvene građe. Prema Kosovskom odeljenju za šumarstvo, oko 222,000m3 drveca se eksploatiše svake godine.

Smanjenje pošumljenih oblasti za rezultat ima visoke nivoe CO2 u atmosferi, što zauz-vrat rezultira višim temperaturama. Pored namerne deforestacije, Kosovo gubi približ-no oko 40km2 šumskih oblasti zbog šumskih požara svake godine. Ukoliko temperature značajno porastu, učestalost i šteta od ovih požara ce biti veca.

Regulisanje otpada, uprkos investicijama, još uvek nije na zadovoljavajucem nivou. Iako ne postoje kompletne informacije, značajne količine gasova koji utiču na klimatske pro-cese emituju se zbog nekontrolisanog spaljivanja otpada u „ilegalnim“ deponijama.

U svakom slučaju, Kosovo je vec započelo sa svojim naporima da uskladi ekološko za-konodavstvo u liniji sa EU kako bi postiglo standarde EU i do 2020. smanjilo emisiju gasova i potrošnju energije. U ovu svrhu, izrada strategije o klimatskoj promeni je pred-viđena i bice na liniji sa ciljevima UNFCCC. Da bi se izradila ova strategija, neizbežna je potreba za finansijskom pomoci, kao i za profesionalnom pomoci od strane donatora.

Ovakva strategija za narednih 20 godina bila bi u skladu sa principima UNFCCC kao


kada bi Kosovo bilo član organizacije i za cilj imalo postizanje ovih ciljeva:

• Smanjivanje emisija CO2 i gasova staklene bašte (GSB) uglavnom iz termocen-trala koje rade na lignit (i postojecih i onih koje su planirane),

• Primena tehnologija koje su čiste i nisu štetne za životnu sredinu, • Razvoj alternativnih i obnovljivih izvora energije,• Izrada državnih i regionalnih programa za ublažavanje i prilagođavanje,• Podizanje nivoa energetske efikasnosti, • Razvoj opreme za nadgledanje emisije CO2,• Izrada državnog popisa GSB (pripremljenog kroz projekat kojem pomaže

UNDP i koji ce biti promovisan početkom oktobra ove godine.)• Stvaranje poreskog režima koji ce ohrabriti građane da voze automobile koji

manje zagađuju vazduh.• Podizanje političke i narodne svesti o važnosti kosovskih šuma, itd.

Klimatske promene su globalni problem životne sredine u 21. veku. Efekti klimatskih promena postaju sve očigledniji i oni se manifestuju kroz brojne pojave kao što su: promene temperature, količina padavina, izvori vode, ekstremna kolebanja klimatskih uslova, promene u ekosistemima i biodiverzitetu, poljoprivredi, šumarstvu, zdravlju, ekonomskim štetama, itd.

Deklaracija iz Rija (1992) zahteva održivi razvoj, Konvencija UN o klimatskim promena-ma (UNCCC, 1994) za smanjenje emisija gasova staklene bašte i Kyoto Protokol (1997) predstavljaju važne korake ka ograničavanju ovih emisija.

Naučna Zajednica i Međuvladin Panel o klimatskim promenama (IPCC) predviđaju da ce klimatske promene biti još značajnije u buducnosti. U ovom smislu, neophodno je da se smanji pritisak i učine napori ka smanjenju negativnih posledica.

Podaci o klimatskim promenama na Kosovu su retki. Ove godine, uz podršku UNDP, prvi popis gasova staklene bašte za godine 2008-2010 je pripremljen, te stoga predstoji još mnogo rada da se obavi kako bi se kompletirao popis za ostale godine.

Kosovo ima nizak stupanj ekonomskog razvoja i ono spada u zemlje u razvoju. Pošto je glavni izvor energije ugalj, uz ekonomski rast može se očekivati generalno povecanje emisije gasova staklene bašte. Da bi se predložile mere i konkretne aktivnosti koje treba da se preduzumu od strane Vlade, priprema Strategije za klimatske promene na nacio-nalnom nivou predstavlja prioritet. 7

7 Prioriteti DEP;


<

1.2.1. Zakonski okvir

Zakoni koji su izrađeni:

• Zakon o zaštiti vazduha od zagađenja br. 03/L-160 2010, 10.8.2011

Zakoni koji treba da budu napisani:

• Administrativno uputstvo o formatu i metodologiji za pracenje emisije gasova staklene bašte.

1.2.2. Strateški dokumenti

Dokumenti koji su napisani:

• Revizija Kosovske Strategije za životnu sredinu i kosovskog akcionog plana za životnu sredinu 2011-2015

• Nacrt Strategije i akcionog plana o kvalitetu vazduha, 2012- 2021/ 2012- 2016

Dokumenti koje je potrebno napisati:

• Nacrt Strategije o klimatskim promenama

1.2.3. Ciljevi i prioriteti

• Postepeno ublažavanje klimatskih promenama u skladu sa generalnim princip-ima UNCCC (1994);

• Uspostavljanje sistema ocene i izbora pogodnih mera za smanjenje emisije gas-ova staklene bašte;

• Zakonska institucionalna i tehnička izgradnja kapaciteta za sistematska rešenja za pitanja klimatskih promena;

• Implementacija KES i KEAP (2011-2015) radi smanjenja problema klimatskih promena na Kosovu.

Prioriteti:

• Objašnjenje zakonskog statusa u odnosu na kosovsko članstvo kao aktivnog partnera u međunarodnim konvencijama o klimatskim promenama;

• Institucionalna izgradnja kapaciteta u vezi sa klimatskim promenama;• Priprema inventara gasova staklene bašte;• Procena emisije zagađivača vazduha za period 1985-1990, saglasno kriterijumi-

ma Kyoto Protokola i u skladu sa metodologijom PKIN za šest privrednih sek-tora;

• Korišcenje finansijskih mogucnosti i tržišnih uredaba za gasove staklene bašte;• Prostorno planiranje, razmatranje prilagođavanja klimatskim promenama (na


primer, poplavama).8

1.3. Otpad

Sistem upravljanja otpadom funkcioniše. Ovaj sistem još uvek ne pruža kompletne i sig-urne podatke o stvaranju otpada, njegovom tretmanu i odlaganju. Usluge prikupljanja otpada su na nivou od oko 42% (2009).9 Priština je najbolje pokrivena ovom uslugom sa 64% (2007), dok je najniži stepen u Mitrovici sa 30% (2009).

Oko 90-95% urbane populacije Kosova koristi uslugu sistema prikupljanja otpada. Sve usluge su na niskom nivou standarda zbog nedostatka odgovarajuce opreme i objekata. U ruralnim oblastima, usluge se obavljaju tek na nivou od 30%, a postoji trend rasta. 10

Opštinsko odvoženje otpada se obavlja preko sedam regionalnih javnih kompanija koje su organizovane u 37 kosovskih opština preko operativnih jedinica. Sve stare deponije za opštinski otpad su rehabilitovane i na kraju zatvorene uz podršku donatora i budžeta Kosova.

Tabela: Vrsta otpada po poreklu prema izveštaju o situaciji sa životnom sredinom 2008-2001 AMMK

Vrsta otpada Dnevni prosek /kg po stanovniku

Godišnji prosek /kg po stanovniku

Godišnja količi-na /tona

Kucni otpad 0.277 101 232,541

Komercijalni otpad 0.250 91.25 209,875

Medicinski otpad 0.0024 0.876 2,014.5

Pepeo i smog 0.907 331 761,426.5

Građevinski otpad i šut 0.200 73 167,900

Ostali otpad (pakovanje, plastika, guma, pescticidi, elektronika, drvo, itd.)

0.360 131.4 302,220

Ukupno 2.05 729 1,675,977

8 Revizija SESD (2005-2015)9 Situacija sa životnom sredinom na Kosovu 2008-2012, str. 7210 Strategija Republike Kosovo za upravljanje otpadom 2012-2020, str. 25


<

Opštinsko odnošenje smeca obavlja se preko sedam (7) regionalnih javnih kompanija koje su organizovane u 37 kosovskih opština putem operativnih jedinica. Uz to postoje oko 10 privatnih kompanija koje funkcionišu na čitavoj teritoriji Republike Kosovo. Sve stare deponije za otpad su rehabilitovane i zatvorene. 11

Tabela: Sanitarne deponije u Republici Kosovo

Deponije Pokrivene opštine Vrsta deponije Površina u ha

Vremenski pe-riod / godine

Priština Priština, Kosovo Polje, Lipljan, Obilic, Glogovac Regionalna 40 15

Gnjilane Gnjilane, Kamenica, Vitina, Uroševac, Novo Brdo Regionalna 24 15

Prizren Prizren, Suva Reka, Mališevo, Orahovac, Đakovica Regionalna 24 15

Podujevo Podujevo Opštinska 5 15

Mitrovica Mitrovica, Vučitrn, Srbica Regionalna 7 15

Pec Pec, Dečani, Klina, Istok Regionalna 3.6

Šar-Planina Šara Opštinska 1.2 16

Uroševac Uroševac, Štimlje, Kačanik, Štrpce, Đeneral Jankovc Stanica za transfer

Zvečan Zvečan Opštinska 15

Ukupno

Ukoliko uporedimo podatke o otpadu odloženom na sanitarne deponije za godine 2007-2010, primecuje se da je u svim regionalnim i opštinskim deponijama postojala velika količina otpada. Količina prikupljenog otpada bila je najveca tokom 2010. i to je za re-zultat imalo porast količine prikupljenog i odloženog smeca. Na osnovu ovih podataka, može se reci da su javne kompanije za odnošenje smeca bile efikasnije u nuđenju svojih usluga.

Količina nastalog otpada po osobi na Kosovu za godinu 2008. bila je 393.8 kg, dok je u

11 Upitnik o studiji o izvodlivosti 5.06. 2012 str. 10

1

25

6

4

Mbeturinat eamvisërisë 18%

Mbeturinat e ndërtimit dhe shkatërrimit

10%

tjera 18%

Mbeturinatkomerciale12%

Mbeturinat e hirit dhe zgjyrës45%

Mbeturinat


2009. bilo 454.4 kg, što pokazuje značajan porast količine smeca po glavi stanovnika. Dnevni prosek stvaranja opštinskog otpada u 2008. bio je 1.1 kg, dok je u 2009. bio 1.2 kg/dan po glavi stanovnika. 12

Opštinski otpad

Obuhvata 18% nastalog otpada. Od toga, najveci deo je organski otpad 35.3%, staklo 12%, drvo 11%, plastika 9.4%, metali 9.3% itd. Sistem skupljanja je „od vrata do vrata“.

Građevinski otpad i šut

Nastao je kao problem naročito nakon uništavanja tokom rata nakon 1999. Procenjeno je da 167.900 tona godišnje se stvori. Očekuje se da ce ova količina narasti kasnije kada počinje dekomisioniranje termoelektrane Kosovo A.

Industrijski i opasan otpad

Postoji porast kod ovog otpada od 1999. kada su mnoge fabrike prestale da rade. Međutim, one su nasleđe. KEK stvara pepeo, prašinu, korišcena ulja, sinter, pepeo iz gorionika, hemijske materije (fenoli, katran, itd.), obojeni otpad, gume (trake, gume za vozila i ostalo), metale (metalni delovi), ulja sa PCB i opremom koja sadrži PCB kao što su električne stanice. Samo otpadni pepeo iz KEK-a dostiže oko 700.000 tona pepela, što pokriva oblast od 234 ha.

Procenjuje se da je nova kompanija Ferronickel ispustila 780.000 tona otpada tokom 2008.

Poljoprivredni otpad

Nema podataka za otpad koji je nastao iz poljoprivrede ili industrije hrane.

Bolnički otpadTokom jednog dana se stvori 5500 kg ili 2014.5 tona godišnje bolničkog otpada. Iako ne postoje precizna merenja, procenjuje se da se 2 kg stvara po svakom bolničkom krevetu. Da bi se spalio medicinski otpad i lekovi čiji je rok trajanja istekao, postoje četiri peci koje delimično ispunjavaju kriterijume.

Ambalažni otpad

Nema podataka o količini ovog otpada.

Vozila

Nema preciznih podataka o broju otpadnih vozila. Što se tiče guma, poznato je da na osnovu broja vozila na Kosovu postoji više od milion guma u upotrebi sa životnim vekom od pet godina. Procenjuje se da oko 25.000 guma prestane da se koristi tokom godine, što stvara 462.5 tone otpadnih guma. Ne postoji njihovo recikliranje (osim male količine) i vecina njih završi tako što su spaljene i time stvaraju veliko zagađenje vazduha.

Električni i elektronski otpad

Nema podataka o stvorenom otpadu, ali je poznato da njegova količina raste, s obzirom na uvoz nove i korišcene opreme.

Tarife za prikupljanje otpada su u proseku na 4€ po porodici mesečno. 13 Izdavanje raču-na i naplata od strane kompanija za odnošenje otpada su na niskom nivou i nestabilni su. Nivo naplate u 2011. bio je 59% ili 2% manje nego u 2010. (razlog za to bio je smanje-na naplata od poslovnih subjekata) Ali, posmatrano u finansijskim okvirima, postoji rast finansijske vrednosti za 8.7% ili 834.570€ koji se odnosi na rast potrošačke baze za 20.000, kao i na efikasnost same naplate računa. 14


• Zakonootpadu

Regulisanje otpada uređeno je zakonom o otpadu. Nasuprot mnogim drugim zakonima, zakon o otpadu je dopunjen skoro kompletno podzakonskim aktima koji su zahtevani zakonom. 21 podzakonski akt je usvojen radi pokrivanja i uređenja opštinskih opasnih i specijalnih otpada:

12 Situacija sa životnom sredinom na Kosovu 2008-2012 str. 7513 Strategija Republike Kosovo za upravljanje otpadom 2012-2020 str. 28

14 Sastanak odbora dijaloga SAP o transportu, životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju str. 13


<

1. AU br. 01/2009 Uslovi za izbor lokacije i izgradnju deponije,

2. AU br. 12/2008 o uništavanju otpada od medicinskih proizvoda,

3. AU br. 06/2008 o upravljanju opasnim otpadom,

4. AU br. 05/2008 o upravljanju medicinskim otpadom,

5. AU br. 10/07 o upravljanju deponijama,

6. AU br. 02/2011 o upravljanju otpadom od fluorescentnih cevi koje sadrže živu,

7. AU br. 08/2010 o upravljanju biorazgradivim otpadom,

8. AU br. 09/2009 Licenca za upravljanje otpadom,

9. AU br. 07/2009 o baratanju otpadom koji sadrži azbest,

10. AU br. 06/2009 o upravljanju otpadnih guma,

11. AU br. 05/2009 o upravljanju otpada sa javnih površina,

12. AU br. 04/2009 o kaznama i mandatnim kaznama,

13. AU br. 02/2009 o upravljanju odbačenim vozilima i njihovim otpadom,

14. AU br. 01/2009 o izvozu, uvozu i tranzitu otpada,

15. AU br. 03/07 o upravljanju otpadom od korišcenih naftnih proizvoda,

16. AU br. 02/07 o otpadu iz korišcenih baterija i akumulatora,

17. AU br. 12/07 o upravljanju otpadom iz električne opreme i elektronike,

18. AU br. 10/07 o upravljanju polihlornim bifenilima i trifenilima,

19. AU br. 09/07 Pakovanje i otpadne ambalaže,

20. AU br. 08/07 Nadležnosti vlasnika i operatera za procesiranje otpadom,

21. AU br. 05/07 o građevinskom otpadu i šutu.

Na osnovu svakog AU za upravljanje različitim vrstama otpada, proizvođač i onaj koji vrši tretman otpada imaju obavezu da najmanje jednom godišnje podnesu izveštaj KEPA, što je potrebno da bi se izradili izveštaji o vrstama i načinima tretmana otpada.

Zakon o otpadu, poglavlje III, postavlja klasifikaciju otpada po Evropskom Katalogu otpada.15

Generalno govoreci, očigledno je da je zakon dopunjen pratecim zakonodavstvom na veoma dobar način.

Novi nacrt zakona o smecu prošao je prvo čitanje i sada prolazi kroz parlamentarne odbore. Ovaj nacrt zakona bavi se pitanjima kao što su: implementacija decentralizacije nadležnosti, usklađivanje sa zakonodavstvom EU (Direktiva 98/2008/EC) i usklađivan-je sa drugim zakonima koji se tiču oblasti baratanja otpadom.


Kosovska Strategija za životnu sredinu 2011-2020

Ovaj nacrt strategije sadrži sledece ciljeve u vezi sa otpadom 16:

15 Pyetsori për Studimin e Fizibilitetit 2012 str. 816 Strategjia e Kosovës për Mjedisin SKM (2011-2020)


• Kompletiranje zakonodavstva i uputstava u vezi sa otpadom; • Smanjivanje količine otpada na izvoru pre prikupljanja, smanjivanje količine

otpada i smanjenje rizika; • Spaljivanje otpada radi proizvodnje energije;• Razvoj infrastrukture za integrisani sistem upravljanja otpadom (smanjen-

je-ponovna upotreba-reciklaža-odlaganje); • Postepeno povecanje uključivanja stanovništva u sistem tretiranja otpada;

Zakon o otpadu 02/L-30 predviđa razvoj i izradu strateških dokumenta za upravljanje otpadom17 kao što su:

Kosovski strateški plan za upravljanje otpadom.

• Opštinski plan za upravljanje otpadom.• Plan za objekte i opremu za upravljanje otpadom.• Operativni plan operatera u upravljanju otpadom.

Kosovski strateški plan za upravljanje otpadom za period 2012-2021, koji očekuje usvajanje novog zakona o otpadu koji prolazi kroz procedure u Skupštini, radi nastavljanja proc-esa odobravanja.

Glavni cilj Strategije je razvoj okvira mera i uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom u Republici Kosovo, što bi sprečilo i smanjilo količinu otpada koji se trenutno stvara na izvoru.

Strategija za upravljanje otpadom definiše orijentaciju usredsređujuci se na mere za:

- Smanjenje stvaranja količine otpada na izvoru i smanjenje količine otpada koji treba da bude deponovan;

- Razvoj infrastrukture za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpa-dom (smanjenje-ponovna upotreba-reciklaža-spaljivanje-odlaganje);

- Smanjenje rizika koji nosi otpad; - Doprinos povecanju stepena zaposlenosti na Kosovu;- Izgradnja kapaciteta za baratanje otpadom;- Javna edukacija, obuka službenika;- Kompletiranje zakonodavstva i uputstava za baratanje otpadom.

Opštinski planovi za upravljanje otpadom

Prema članu 8 ZO, od opština se očekuje da usvoje planove za upravljanje otpadom. Do sada su samo 2 opštine ovo usvojile: opština Priština za period 2012-2016 i opština Đeneral Jankovic za period 2012-2015.18

17 Član 8 Zakona o otpadu18 Sastanak odbora dijaloga SAP o transportu, životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju, 22 – 23. maj

2012, Brisel, str. 9


<

1.3.3. Institucionalni okvir

Donja tabela izlaže okvir institucija zaduženih za upravljanje otpadom:19

Institucija Odgovornosti

Vlada Republike Kosovo

Usvajanje Strategije za upravljanje otpadom;

Usvajanje vladinih administrativnih uputstava;

Ministarstvo za život-nu sredinu i prostorno planiranje (MŽSPP):

Izrada nacrta zakonodavstva;

Izrada Strategije i akcionog plana za upravljanje otpadom;

Priprema programa za monitoring;

Priprema izveštaja o situaciji sa otpadom;

Objavljivanje ekoloških problema i briga – za kompanije, na osnovu procene ekološkog uticaja;

Izdavanje licence za baratanje otpadom;

Izdavanje licence za izvor, uvoz i tranzit otpada;

Inspekcijski nadzor sprovođenja zakona i podzakonskih akata;

Baratanje opasnim otpadom;

Kosovska Agencija za zaštitu životne sredine

Nadgleda situaciju sa regionalnim i lokalnim deponijama opštinskog otpada,

Prikuplja i obrađuje podatke o regionalnim i lokalnim deponijama,

Prikuplja i obrađuje podatke o opasnim, bezopasnim inertnim, itd. otpadima

Sačinjava bazu podataka i informacioni sistem za upravljanje otpadom;

Priprema i piše izveštaje o situaciji sa upravljanjem otpadom i izveštaje o situaciji, prognozama i razvoju događaja koji se odnose na otpad.

Procenjuje rizik od deponija u odnosu na mogucnosti podzemnog zagađenja i zagađenja površinskih voda.

Opštine

Usvajanje lokalnih planova za upravljanje otpadom

Određivanje lokacija za potrebe upravljanja otpadom u skladu sa prostornim planom;

Utvrđivanje naknada za usluge prikupljanja i odnošenja opštinskog otpada;

Prikupljanje i izveštavanje o informacijama.

Nadzor sprovođenja Potrošačke Povelje;

Uspostavljanje i nadzor implementacije standarda usluga za kompanije koje imaju ugovor da odvoze otpad;

Regulatorna Kancelar-ija za vodu i otpad – RKVO

Licenciranje regionalnih javnih preduzeca za odnošenje otpada;

Utvrđivanje naknada za uslugu za pružaoce usluga koje je licencirao RKVO

Kosovska Kompanija za upravljanje deponi-jama – KKUD

Upravljanje sanitarnim deponijama opštinskog otpada.

Regionalna javna pre-duzeca (7 od njih)

Prikupljanje i transport opštinskog otpada,

Izrada operativnog plana za prikupljanje i transport opštinskog otpada,

Uspostavljanje i održavanje kvaliteta infrastrukture za prikupljanje opštinskog otpada,

Proširenje usluga na nepokrivene oblasti radi odvoženja opštinskog otpada,

Podnošenje izveštaja o prikupljenim vrstama i količini opštinskog otpada,

Organizovanje podnošenja za finalnu obradu / odlaganje otpada kod kompanija koje su licenci-rane za tretman otpada.

Privatni sektor je preko licenciranih kompanija postao veoma aktivan u ovoj oblasti. Oni

19 Nacrt kosovske strategije za otpad 2012-2020


se bave pružanjem usluga odnošenja otpada za opštine, kao i uslugama naplate, tretma-na, reciklaže, transporta i odlaganja različitih tipova otpada.

Ekonomski instrumenti za baratanje otpadom

Nema ekonomskih instrumenata osim zakonodavstva o otpadu. Na osnovu zakona o otpadu, prihodi se stvaraju kroz takse za licence za baratanje otpadom, takse za dozvole za uvoz i izvoz otpada, takse za prikupljanje i odlaganje otpada i naknade i iz kazni.

U zakonu o otpadu postoje dva nivoa upravljanja otpadom: MŽSPP i opštine. Međutim, regionalni nivo je takođe pomenut, mada je nedefinisan, ali ovo aludira na regionalne kompanije za otpad i regionalne deponije. 20

Član 4.14 zakona o otpadu identifikuje opštinu kao odgovoran organ za određivanje naknada za prikupljanje smeca.

RKVO, uz Uredbu 2004/49 jeste nadležni organ vlasti za uspostavljanje tarifa za usluge prikupljanja, odnošenja i odlaganja smeca.

Novi nacrt zakona, regionalne deponije bice prebačene pod upravu opština, koje imaju pravo da određuju tarife za odnošenje smeca. 21

1.3.4. Izazovi

Studije o izvodljivosti 2012, pod prevencijom kriminalnih aktivnosti i borbom protiv organizovanog kriminala, navela je da Kosovo treba da sarađuje po SSP da bi sprečila trafiking, između ostalih stvari, industrijskog otpada. 22 Po SSP, Kosovo treba da ojača saradnju sa EU da bi se borila protiv degradacije životne sredine, ubrajajuci ovde i upra-vljanje otpadom. Takođe, da bi se ispunili zahtevi iz SSP, Kosovo treba da usvoji zakon o otpadu i da kompletira sekundarno zakonodavstvo. 23 U kontekstu SSP, Kosovo očekuje da odvoji mnogo vece resurse i pozabavi se medicinskim izazovima u pogledu investici-ja na polju kvaliteta vode i baratanja otpadom.

U donjoj tabeli je opis razvoja događaja u sektoru tokom 2008-2012 na osnovu izveštaja o progresu Evropske Komisije i studije o izvodljivosti.

20 Pyetsori per studimin e fizibilitetit 5.06. 2012 p. 1221 Pyetsori per studimin e fizibilitetit 5.06. 2012 p. 1222 Saopštenje Komisije o studiji o izvodljivosti za SSP između EU i Kosova, str. 3423 Saopštenje Komisije o studiji o izvodljivosti za SSP između EU i Kosova, str 46


<

Godina 200824 200925 201026 2011

Status Malo napretka Nema napretka Malo napretka Malo napretka

Komentar

Napredak: Rehabilitacija 3 deponije

Nedostatak: Nizak stepen naplate nak-nada

Nizak stepen naplate naknada

Napredak: Decentralizacija nadležnosti sa novim zakonom; usvajanje podzakonskih akata

Nedostatak: Nepostojanje integ-risanog sistema za otpad; nizak stepen naplate naknada

Neprimenjivanje sistema da „za-gađivači placaju“

Napredak: Naplata naknada se povecala, ali je još uvek na niskom nivou.

PLVM-sadrži sektor otpada

Nedostatak: Neusvajanje novog zakona o otpadu; reciklaža i klasifikacija otpada još uvek nisu istraženi.

Neki od glavnih izazova mogu obuhvatiti:24

• Sistem za upravljanje otpadom nije efikasan i postoje slabosti u mnogim aspek-tima;25

• Stepen naplate za opštinski otpad još uvek ostaje ispod 50%;• Situacija sa deponijama još uvek nije dobra i još uvek postoji veliki broj divljih

deponija;26

• Nedostaje sistem nadgledanja situacije sa otpadom i nema efikasnih mehaniza-ma za separaciju i klasifikaciju otpada;

• Nedostaju projekti za reciklažu otpada i potrebne su investicije u ovom sektoru;• Nizak stepen naplate naknada za upravljanje otpadom;• Nedovoljna saradnja između kompetentnih institucija u sektoru otpada.27

1.4. Hemikalije

Kosovo proizvodi male količine hemijskih supstanci i smesa. Generalno govoreci, hemi-jska industrija je bila malo aktivna od 1999. Hemikalije se uglavnom uvoze za potrebe industrije i drugih aktivnosti. Najveca količina uvezenih hemikalija se koristi za tretman pijace vode i industrijske vode, rashladne uređaje, biocidne proizvode i proizvode za zaštitu biljaka. Ne postoji nadzor uvoza i upotrebe opasnih hemikalija. 28

Vrsta hemikalije Jedinica 2007 2008

Gorivna ulja i ulja dobijena od bitumenskih minerala Litar 1.397.440 1.588.620

Goriva sa oktanskim brojem (RON) Litar 4.040.761 961.092

Petrolej, parafin, treset i ostale hemijske supstance (obojene ili bezbojne) dobijene sintezom ili drugim hemijskim procesima

Litar 120.003 96.312

Hemijski proizvodi za zaštitu životinja i biljaka (miksture, jedinjenja ili hemijski tretirano)

Hemijska jedinjenja proizvedena mešavinom ili tretmanom hemijskih proiz-voda životinja ili biljaka

Litar 196.848 59.645

Ostale hemijske supstance slične onima iz prethodne četiri grupe Litar 753.580 204.580

24 Izveštaj o progresu za Kosovo 2008 str 4425 Izveštaj o progresu za Kosovo 2009 str. 3726 Izveštaj o progresu za Kosovo 2010 str. 4227 Gjendja e Mjedisit në Kosovë 2008-2012 p. 7928 Strategjia e Kosovës për Mjedisin SKM (2011-2020) f. 39


Amonijum-nitrat Kg 258.170 854.896

Mešavine amonijum-nitrata sa kalcijumom, ugljenikom ili drugim neor-ganskim supstancama

Kg 26.892.380 5.600.522

Ostala hemijska đubriva ili minerali koji sadrže azot, fosfor ili kalijum Kg 32.406.342 24.121.055

Količine hemijskih supstanci i hemijskih đubriva uvezenih tokom 2007-200829

Velike količine hemikalija industrijskog i rudnog otpada sa visokim sadržajem teških metala nasleđeni su iz predratne kosovske industrije, i to još uvek nije tretirano. Sama činjenica da su tehnologije procesiranja bile neefikasne i nisu uspele da dovoljno isko-riste sirovine, stvorilo je situaciju da količina rudnog otpada bude veca, što trenutno st-vara veliku štetu u životnoj sredini, zagađujuci vazduh, zemlju, površinske i podzemne vode. Da bi se to rehabilitovalo, potrebne su studije, finansijski resursi i tehnološka opre-ma. 30


Zakon o hemikalijama BR. 02/L-116, od 27.04.2007 ima za cilj da reguliše održivo baratanje hemikalijama, uključujuci tu i mere za zaštitu životne sredine i ljudskog zdravlja od štetnih efekata i hemikalija.

Zakon uređuje prava i obaveze pravnih i fizičkih lica, kriterijume i procedure za regis-trovanje hemikalija, za obaveštavanje o novim supstancama i iznošenje hemikalija na tržište, ocene novih supstanci, klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje hemikalija, nacio-nalni plan za bezbednost od hemikalija, nadzor i kontrolu hemikalija. Zakon je delimič-no usklađen sa evropskim zakonodavstvom i iz ovog razloga započelo se sa izmenama i dopunama u zakonodavnom programu za 2012. Registracija opasnih hemikalija još uvek nije započela.

Do sada, AU br. 10/2010 je usvojeno 09.02.2010. o tehničkoj listi za bezbednost za he-mikalije i kako je popunjavati (u skladu sa ISO 11014-1: 1997 i u skladu sa Uredbom 2006/1907/EC), i izrađeni su nacrti AU o obaveštavanju za nove supstance i AU za KOP – klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje hemikalija (opasnih supstanci i smesa).

Zakoni koji se odnose na oblast hemikalija:

Zakon o proizvodima za zaštitu biljaka br. 2008/03-L-042 (poljoprivredni pesticidi), ima za cilj da reguliše iznošenje proizvoda na tržište i kontorlu aktivnih supstanci proizvoda za zaštitu biljaka, autorizaciju, cirkulaciju, korišcenje, zadržavanje u biljkama i biljnim proizvodima, vođenje evidencije za registar i registar fizičkih i pravnih lica uključenih

29 Gjendja e Mjedisit në Kosovë 2008-2012 p. 7930 Strategjia e Republikës së Kosovës për Menaxhimin e Mbeturinave 2012-2020 p.9


<

u iznošenje na tržište i upotrebu proizvoda za zaštitu biljaka, tehničke kriterijume za opremu koja se koristi za primenu i njihovih elemenata, odgovornosti nadležnih organa vlasti za sprovođenje zakona i njegovo nadgledanje.

Zakon o biocidnim proizvodima br. 2009/03-L-119 (nepoljoprivredni pesticidi), definiše pro-cedure za registraciju / autorizaciju biocidnih proizvoda.

AU br. 4/2005 za klasifikaciju dobara u pogledu izvoza i uvoza reguliše dozvolu MŽSPP za slučajeve uvoza opasnih hemikalija. Prema članu 2 za robu (što takođe obuhvata hemikalije), koja se izvozi ili uvozi, dozvole mogu izdavati i druga ministarstva kao što su: MZ, MTI i MPŠRR.


MŽSPP preko svog Inspektorata za životnu sredinu i kosovske carine na granicama su zaduženi za nadzor, kontrolu kretanja, iznošenje na tržište i upotrebu opasnih he-mikalija na osnovu zakona o hemikalijama. Međutim, postoje nadležnosti koje takođe pripadaju Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu finansija i Ministarstvu za rad.

Pre uvoza bilo koje hemikalije, MŽSPP mora da izda dozvolu. Kosovska carina kon-troliše kretanje hemikalija (naročito uvoz opasnih hemikalija) dok ne postoji trenutno izvoz, pošto Kosovo trenutno ne proizvodi nikakve opasne supstance.


Kosovska Strategija za životnu sredinu (KSŽS)

KSŽS ima posebno poglavlje o hemikalijama.

Ciljevi KSŽS u vezi sa hemikalijama obuhvataju:

- Kompletiranje zakonodavstva u skladu sa EU acquis i sistemom „GHS“- Stvaranje uslova za nadzor i kontrolu hemikalija; - Razvoj aktivnosti za integraciju i učestvovanje u baratanju hemikalijama zajed-

no sa međunarodnim institucijama.

• PrioritetiKSŽSzahemikalije

Glavni prioritet je stvaranje sistema sa generalnim nivoom poboljšanja zdravlja i životne sredine u odnosu na potencijalne štetne efekte opasnih hemikalija. Ovo uzima u obzir Uredbu EU 1907/2006 (registracija, ocena, dozvole i ograničenja za upotrebu opasnih hemikalija) i ostale obavezne međunarodne instrumente kao što je implementacija EU Direktiva „SEVESO“ I i II.

Prioriteti: Izrada zakonodavstva i usklađivanje sa EU acquis; izrada registra za zabran-jene i hemikalije sa ograničenom upotrebom; uspostavljanje održivog sistema kako bi se poboljšali uslovi za zaštitu ljudskog zdravlja i životne sredine od štetnih efekata


opasnih hemikalija; uspostavljanje kompetentnog organa za administraciju hemikalija; potpisivanje sporazuma o saradnji sa EU i međunarodnim institucijama koje se odnose na opasne hemikalije; izrada sveobuhvatnog plana za direktnu intervenciju i mere re-habilitacije u slučajevima nesreca izazvanih opasnim hemikalijama; nadzor i operacio-nalizacija kontrole nad proizvođačima, uvoznicima i korisnicima opasnih hemikalija; i podizanje svesti kod naroda i kompanija o opasnim hemikalijama.31

Godina 200831 200932 201033 201134

Status Malo napretka Nema napretka Nema napretka Malo napretka

Komentari Napredak: Usvajanje zako-na o hemikalijama

Napredak: Usvajanje AU o proceni rizika

Studija o izvodljivosti 2012. zahteva da Kosovo kompletira zakonodavstvo o hemikalija-ma u skladu sa EU standardima i ojača saradnju sa EU, što je deo SSP.32

1.4.4. Izazovi33

• Izmeneidopunezakonodavstvaohemikalijama34

Izmene i dopune zakona o hemikalijama nalaze se u zakonodavnom programu za 2012. kako bi se odgovorilo na tražene izmene u skladu sa zakonodavstvom u skladu sa EU u oblasti hemikalija. Novi zakon ce oslikavati novu direktivu EU i bavice se pitanjima kao što su: definisanje nejasnih nadležnosti na centralnom nivou, implementacija i na-dzor, slabosti u odredbama o klasifikaciji, obeležavanju i pakovanju hemikalija. TAIEX je pomogao MŽSPP da sprovede ove promene za koje se očekuje da budu usvojene do kraja 2012. 35

1.5. Voda

Situacija sa vodnim resursima u Republici Kosovo je generalno teška. Obeležava je ne-jednaka distribucija u vremenu i prostoru, koristi se neracionalno i njome se ne upravlja dobro. Postoje značajne promene između rečnih basena, naročito što se tiče kvaliteta i količine vode. Nadzor i iznošenje podataka nastavljaju da budu izazov, i ne postoji dovoljno podataka o kvalitetu i količini površinske i podzemnih voda, kao i o njihovoj upotrebi. Podzemne vode se procenjuju kao zagađene, naročito izdani u aluvijalnim sedimentima u rečnom basenu Belog Drima i reke Sitnice.

Iako je bilo više intervencija u mreži za nadgledanje površinskih voda, mi još uvek

31 Izveštaj o progresu za Kosovo 2008 str. 4432 Izveštaj o progresu za Kosovo 2009 str. 3733 Izveštaj o progresu za Kosovo 2010 str. 4234 Izveštaj o progresu za Kosovo 2010 str. 4635 Sastanak Odbora SAP dijaloga o transportu, životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju str. 11


<

nemamo regularan sistem nadzora. Podaci o tokovima kosovskih reka ostaju da budu samo procena zasnovana na hidrološkim posmatranjima odraženim u Master Planu za vode (1983-2000), međutim, neki podaci su dostupni iz raznih studija ili projekata koje je finansirala Evropska Komisija i koje su sprovele različite kompanije iz zemalja članica EU.

Kvalitet vode na izvorima i u gornjim tokovima je dobar. Ovaj kvalitet se pogoršava sredinom tokova i u donjem delu tokova zbog direktnog i netretiranog upliva zagađenih voda iz urbanih oblasti, industrije, poljoprivrede, transporta, itd. Postojeca mreža vo-dosnabdevanja i kanalizacije treba da bude rehabilitovana zbog toga što je veliki deo ove infrastrukture zastareo i nerazvijen. Pružanje usluge snabdevanja pijacom vodom ide preko nekoliko regionalnih kompanija i one se oslanjaju na površinske i podzemne vode. Voda se procesira u postrojenjima i najveci deo nje je hlorisan. Prekinute (sman-jene) usluge snabdevanja vodom i nedostatak odgovarajuceg tretmana podižu nivo rizika od zagađenja u vodovodnim sistemima preko spoljnih bioloških, hemijskih i mikrobioloških agenasa. U ruralnim oblastima, stanovnici se snabdevaju vodom sa ot-vorenih bunara i kaptaža prirodnih izvora vode (prirodni izvori). Stanovnici otvaraju bunare bez ikakvog kriterijuma i nadgledanja kvaliteta vode ili osvrtanja na higijensko sanitarna pravila i standarde.

Nadzor kvaliteta pijace vode jeste odgovornost IKSHPK i prema izveštajima Instituta, kvalitet vode za vodosnabdevanje ispunjava standarde za pijacu vodu. Kosovski Hi-drometeorološki Institut (IHMK) je odgovoran za nadgledanje kvaliteta površinskih, podzemnih i akumuliranih voda.

Pristup javnoj kanalizacionoj mreži i dalje predstavlja izazov. Procenjuje se da samo 30-40% stanovništva ima pristup javnoj kanalizacionoj mreži. Najveci deo kanalizacione mreže je u urbanim oblastima; u seoskim oblastima, ovo se pitanje reguliše septičkim jamama, kanalima ili bez njih.

Situacija u tretmanu zagađenih voda je kritična u čitavoj zemlji. Jedino postrojenje za tretman zagađenih voda je izgrađeno u opštini Srbica.

Dotok zagađenih voda iz domacinstava, industrije i zagađenje iz poljoprivrede i sao-bracaja direktno se uliva u reke bez ikakvog prethodnog tretmana.

U 2003/2004, Strategija za tretiranje zagađenih voda je izrađena za čitavu teritoriju Kosova, ali se još uvek ne primenjuje zbog budžetskih ograničenja. Tokom 2009-2011, završena je studija o izvodljivosti za tretman zagađenih voda.

Učinjeni su napori kroz različite projekte da se identifikuju izvori zagađenja (na prim-er, izvori zagađenja iz mineralnih ostataka, metalurških i tehnoloških postrojenja, itd.). Veliki deo podataka iz ovih projekata nastavlja da bude neprikupljen i nije sistematski organizovan i nalazi se u različitim institucijama.


Podaci o potrošnji vode u industriji su nedovoljni, uz izuzetak operatera kojima su bile dodeljene dozvole za vodu kao što su KEK i NewCo Feronikeli, koji se snabdevaju iz hidrosistema Ibar-Lepenac. Takođe, podaci koji se odnose na količinu vode koja se ko-risti za navodnjavanje ostaju da budu neprecizni. Ove podatke je delimično dao MPŠRR.

Infrastruktura za zaštitu voda i dalje predstavlja izazov. Svi podaci koji se odnose na in-frastrukturu za zaštitu vode pozivaju se na podatke iz Mater Plana za vodu (1983-2000). Veliki deo postojece infrastrukture za zaštitu je oštecen. Ne postoji njeno održavanje i ta-kođe smo svedoci gradnje objekata (kuce, poslovni objekti) preko ili blizu infrastrukture koja služi za zaštitu voda. Skorašnjih godina, sprovedeni su neki manji projekti kao što su: čišcenje reke Sušice – Istok, regulacija reke Miruša – Gnjilane, reke Trstena – Vučitrn, reke Klina – Srbica.

Podaci o eroziji i vodenim tokovima izloženi su u Master Planu za vode (1983-2000). To-kom 1999-2012. nisu preduzimane nikakve aktivnosti koje se odnose na eroziju vodenih tokova.


• Zakonskaosnovazasektorvoda(zakonokosovskimvodama–svrha)

Sektor voda upravlja svojim aktivnostima na osnovu zakona o vodama (br. 2004/24), kosovskog prostornog plana, kosovskog programa 2011-2014, MŽSPP dinamičkog pla-na 2012. Zakon o vodama reguliše pitanja koja se bave administracijom, planiranjem, zaštitom i odgovornošcu institucija u oblasti voda i vodnih resursa.

Svrha zakona je da obezbedi razvoj i održivo korišcenje vodnih resursa koji su neo-phodni za javno zdravlje, zaštitu sredine i privredni razvoj Kosova, da obezbedi zaštitu vodnih resursa od zagađenja, preterane eksploatacije i zloupotreba i da utvrdi insti-tucionalni okvir za upravljanje vodnim resursima.

Procesi razvoja upravljanja, planiranja i reformisanja vodnih resursa moraju biti vođeni sledecim principima, u skladu sa zakonom o vodama:

- optimizacija (socio-ekonomski aspekti životne sredine); - briga;- prevencija;- minimalno korišcenje resursa; - integracija;- placanje od strane zagađivača i korisnika; - saradnja i pristup informacijama; - učestvovanje svih zainteresovanih aktera; i- uravnoteženost u pogledu korišcenja vode.


<

a) Napisani i potpisani (važeci)

Do sada, za implementaciju ovih zakona, usvojena su sledeca administrativna uputstva:

- Administrativno uputstvo o strukturi placanja vode (br. 06/2006)- Administrativno uputstvo za utvrđivanje dokaza i oblika legitimisanja inspek-

tora za vode (br.re.62 i br. protokola 23/05) - Administrativno uputstvo o sadržaju, obliku, uslovima i načinu izdavanja i

održavanja dozvola za vodu (br.re. 63 i br. protokola 24/05)- Administrativno uputstvo za sadržaj vodne infrastrukture (br.re. 32 i br. pro-

tokola 06/07)- Administrativno uputstvo o kriterijumima za utvrđivanje zašticenih vodnih

zona i zaštitnih mera za izvore vode koja se koristi za pice (br.re. 40 i br. pro-tokola 13/07)

- Administrativno uputstvo za ograničenje vrednosti otpadnih voda koje utiču u vodene tokove i javnu kanalizacionu mrežu (br. 13/2008)

b) Podzakonski akti koji treba da budu izrađeni u skladu sa zakonom o vodama 2004/24

- Član 11. stav 11.5. Ministar ce podzakonskim aktom regulisati proglašenje gubitka statusa iz stava 4 ovog člana.

- Član 19. stav 19.4. Ministar ce podzakonskim aktom definisati proceduru, sadržaj i strukturu regionalnih organa vlasti za rečne basene.

- Član 25. stav 25.5. Ministar ce podzakonskim aktom utvrditi sadržaj i format priprema administrativnih planova za rečne basene.

- Član 38. stav 38.2. Vlada, uz predlog Ministarstva preko podzakonskog akta, definiše detaljnije mere za zaštitu od poplava.

- Član 42. stav 42.3. U roku od dvanaest (12) meseci od dana proglašenja zone erozije, Vlada ce uz predlog Ministarstva preko podzakonskog akta detaljno definisati mere i aktivnosti za zaštitu od erozije.

- Član 44. stav 44.2. Ministar ce podzakonskim aktom klasifikovati površinske vode.

- Član 45. stav 45.3. Ministar ce podzakonskim aktom klasifikovati podzemne vode.

- Član 54. stav 54.1. Ministar ce podzakonskim aktom odrediti zone za pranje. - Član 61. stav 61.5. Ministar ce podzakonskim aktom definisati detaljnije rad,

format i ostala pitanja od važnosti za informacioni sistem za vode.

Prelazne i završne odredbe

Poglavlje XIII zakona o kosovskim vodama (br. 2004/24) predviđa sledece prelazne i završne odredbe.

- Član 79. stav 79.1. Svako lice koje obavlja aktivnosti na vodnim resursima po stupanju na snagu ovog zakona mora podneti zahtev Ministarstvu u roku od osamnaest (18) meseci radi dobijanja vodne dozvole.

- Član 79. stav 79.2. Vlada uz predlog Ministarstva mora objaviti spisak vodne infrastrukture u roku od dvadeset četiri (24) meseca.


- Član 79. stav 79.3. Sve oblasti zemljišne i vodne infrastrukture definisane kao vodna imovina moraju biti registrovane kao javno vlasništvo u roku od trideset šest (36) meseci nakon stupanja ovog zakona na snagu.

- Član 79. stav 79.4. Planovi iz poglavlja IV moraju biti usvojeni u roku od trideset šest (36) meseci.

- Član 79. stav 79.5. Sve aktivnosti svih lica koje se odnose na vodu bice usklađene sa zahtevima i procedurama iz ovog zakona u roku od trideset šest (36) meseci.

- Član 79. stav 79.6. Opštine ce uskladiti sve svoje aktivnosti u roku od dvadeset četiri (24) meseca nakon stupanja ovog zakona na snagu.

- Član 79. stav 79.7. Usklađivanje svih prostornih planova i sektorskih planova sa planovima vodne administracije bice obavljeno u roku od trideset šest (36) meseci.

- Član 79. stav 79.8. Svi podzakonski akti koji proizilaze iz ovog zakona bice usvojeni u roku od dvadeset četiri (24) meseca.

1.5.2. Suštinski dokumenti za sektor

Na osnovu zakona o kosovskim vodama (br. 2004/24), poglavlje IV – planiranje, suš-tinski planski dokumenti (član 21) obuhvata:

- Strateški plan za vode;- Administrativni plan za vode;- Administrativni plan za basene; i- Administrativni plan za poplave;

Napisani planski dokumenti obuhvataju:

- Vodnu strategiju (2007-2013, napisanu kao deo procesa izrade kosovske razvo-jne strategije i plana 2007-2013)

- Strategiju za tretman kanalizacionih voda (napisanu 2003 -2004 )- Master plan o kanalizacionim vodama u basenu Binačke Morave (reke Binačka

Morava i Ibar, 2011)- Studija o izvodljivosti za tretman kanalizacionih voda u gradovima Pec, Đakov-

ica i Prizren (2011)- Nacrt plana za nadgledanje površinskih i podzemnih voda (2011+ )- Početak izrade kosovske strategije za vode (2012+)

Neki drugi delimični dokumenti su takođe bili napisani za sektor voda tokom imple-mentacije različitih projekata koji se odnose na sektor vode.

1.5.3. Ciljevi i prioriteti

Ciljevi

• Kompletiranje i usklađivanje zakonodavstva sa EU acquis;• Saradnja sa prekograničnim vodnim upravama (memorandumi o saradnji, itd.)• Izrada elaborata za utvrđivanje zašticenih vodnih zona za izvore koji se koriste


<

za pijacu vodu• Izrada strategija i planova za rečne basene;• Izrada planova za tretman kanalizacionih voda (ITUZ) • Popravka i gradnja novih mreža za snabdevanje vodom za pice;• Zaštita i regulisanje rečnih obala i dna;• Poboljšanje nadgledanja mreže površinskih voda;• Stvaranje mreže za nadgledanje podzemnih voda.

Prioriteti

• Izrada podzakonskih akata;• Izrada strategije i plana za upravljanje rečnim basenima;• Poboljšanje informacionog sistema za vode;• Prevencija degradacije rečnih ekosistema nastale zbog iskopavanja peska i šl-

junka;• Obezbeđivanje vode kroz odgovarajucu strategiju, uključujuci i brane i mreže

za snabdevanje vodom kako bi se rešavala pitanja biodiverziteta; • Poboljšanje saradnje među inspektoratima za vodu i prirodu u implementaciji

zakonodavstva o očuvanju prirode; • Implementacija VSM i procedura VNM, naročito kada su planirane aktivnosti

koje treba da se izvedu u močvarama i zašticenim vodnim zonama; • Urbana i ruralna gradnja ITUZ i gde god je to moguce, uključivanje divljih

naselja u javne vodovodne i kanalizacione mreže.

Finansiranje i budžet (sektor voda)

Nacionalni izvori uključuju sledece:

- Prihodi iz kosovskog budžeta- Prihodi u skladu sa AUO strukturi placanja za vodu

Spoljni izvori

- Evropska Komisija (program IPA)- Grantovi i krediti

Međunarodne finansijske institucije

- Svetska Banka - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) - Evropska investiciona banka- Pakt za stabilnost -REReP- SIDA- USAID- SDC- JICA (Japanska internacionalna agencija za saradnju) - UNEP


1.6. Očuvanje prirode

Sveukupna situacija

Uprkos tome što je površina Kosova mala, njegova teritorija ima više velikih centara ev-ropskog i balkanskog biodiverziteta, kao i predivne prirodne pejzaže. Tako na Kosovu postoje dva veca centra diverziteta flore u Evropi36.

Zašticene zone

Nacionalna mreža zašticenih zona obuhvata oko 97 prirodnih zona sa površinom od 47.842.34 ha ili 4.39% teritorije Kosova, i više od 195 predloženih zona za zaštitu, ukl-jučujuci i oblast koja je predložena za nacionalni park „Prokletije“.

Na osnovu zakona o zaštite prirode 03/L-233, od 09.11.2010, kategorizacija zašticenih zona je obavljena u skladu sa Međunarodnom Unijom za konzervaciju prirode (IUCN).

Tabela. Mreža zašticenih zona na Kosovu37

Vrsta zone Kategorija IUCN Broj zona Površina/ha

Prirodni rezervat I 11 847

Biljke 2

Životinje 2

Specijalno 2

Nacionalni park II 1 39,000

Nacionalni spomenici III 83 6,296

Speleološki 4

Hidrološki 15

Geomorfološki 6

Botanički 55

Memorijalni 1

Šumski park 1

Muzej prirode 1

Zaštićeni pejzaž V 2 1,683

Ukupno 97 47,842

Postoje planovi za proširenje zašticenih zona. Proglašenje još jednog nacionalnog parka

36 Veselaj et al. . “Konzervacija biodiverziteta na Kosovu sa fokusom na centre biodiverziteta” Journal of Environ-mental Biology Vol. 33, str. 307-310, 2012

37 MMPH- AMMK “ Raporti për gjendjen e natyrës 2008-2010” Prishtinës


<

“Prokletije” je u toku sa 62.488 ha38 kao i proširenje nacionalnog parka „Šar-Planina“ sa 22,000 ha. Uz usvajanje ova dva zakona koji su prošli prvo čitanje u Skupštini Re-publike Kosovo, ukupna površina zašticenih zona ce obuhvatati 120.273 ha ili 11% of teritorije Kosova. U međuvremenu, dvanaest zona je izbrisano sa spiska zašticenih zona, uglavnom drvece i resursi koji su izgubili svoju vrednost zbog koje su bili stavljeni pod zaštitu.

Na Kosovu je preliminarni popis zona izvršen kao deo “Natura 2000” i pisanja profesio-nalnog obrazloženja za proglašenje ovakvih pilot zona je započelo.

Tabela. Zašticene zone u poređenju sa kosovskom teritorijom i državama regiona

Država Teritorija u km2 Zašticene zone u km2 % teritorije

Albanija 28,745 2,619 9.1

Bosna i Hercegovina 51,121 920 2.2

Kosovo 10,887 462 4.39

Makedonija 25,722 1882 7.3Crna Gora 13,812 1092 7.7Hrvatska 56,628 5125 9.1

Srbija 77,471 5180 5.9

Kao što tabela pokazuje, samo Bosna i Hercegovina ima manje zašticenih oblasti nego Kosovo.

Flora i fauna

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, Kosovo je utvrdilo oko 1800 tipova vaskularne flo-re, ali ovaj broj se pretpostavlja da je veci i da dostiže cifru od 2500 tipova. Stoga, mi još uvek nemamo kompletan popis flore i vegetacije. Važna karakteristika kosovske flore je predstavljena endemskim, reliktnim i endemoreliktnim vrstama, kao i značajnim brojem endemskih i endemoreliktnim grupama flore. Broj endemskih tipova flore na Kosovu iznosi oko 200, dok steno-endemski tipovi na Kosovu obuhvataju: Aconithum pentheri, Achillea alexandri-regis, Diathus scardicus, Bornmuellera dieckii, Sempervivum kosanini, Se-dum flexosum, Saxifraga scardica, Potentilla doerfleri, Verbascum scardicum, Thymus dorfleri, Thymus rohlanae, Centaurea albertii i Cynoglossum krasniqii.

Vegetacija Kosova je predstavljena sa 139 kompleta flore grupisane u 63 alijanse, 35 re-dova i 20 klasa. Karakteristika Kosova jeste flora endemske prirode.

Do sada je opisano oko 104 vrste visokih pečuraka (Ascomycetes i Basidiomycetes). Centri biodiverziteta flore na Kosovu obuhvataju Šar-Planinu i Prokletije, koji su bili na-

38 Bjeshket e nemuna- natural pearl of Kosovo- analysis of the process of national park designation” REC and KFOS, 2010, Prishtina


jviše istraženi i sačinjavaju biodiverzitet pejzaža flore na Kosovu. 39

Prema dosadašnjim istraživanjima, postoji više od 250 vrsta divljih životinja kičmenja-ka, kao i veliki broj beskičmenjaka (do sada više od 200 vrsta muva je identifikovano, više od 500 vrsta vodenih makrozoobenta). Kao deo faune, ptice zauzimaju važno mesto sa oko 180 vrsta. Najbogatija oblast pticama jesu Prokletije i Šar-Planina.


Zakoni i podzakonski akti

Glavni zakonski instrumenti za konzervaciju prirode na Kosovu sumirani su u zakonu o konzervaciji prirode br. 03/L-233 od 09.11.2010. Administrativna uputstva koja su usvojena na osnovu zakona obuhvataju:

• AU o sakupljanju vrsta divljih biljaka zašticenih u svrhu procesiranja i prodaje br. 08/2011,

• AU o vrstama prirodnih habitata, mapama prirodnih habitata, vrstama prirod-nih retkih i ugroženih habitata, kao i o merama za konzervaciju i zaštitu prirod-nih habitata 12/2011,

• AU o hvatanju, obeležavanju i identifikaciji zašticenih životinja u zatočeništvu 14/2012,

• AU o registru zašticenih vrednosti prirode 04/2006,• AU 18/2012 o proglašavanju zašticenih divljih vrsta i strogo zašticenih vrsta.• Nacrt AU o internoj organizaciji nacionalnog parka „Šar-Planina”.

Postoji izvestan broj zakona koji se direktno odnose na aspekte konzervacije prirode i oni su dati ispod:

Naziv zakona Broj zakona Konvergentne tačke

Zakon o kosovskom šumarstvuIzmene i dopune

2003/32004/29

Šume i lovni resursi kao deo zašticenih zona

Zakon o poljoprivednom zemljištu 02/L – 26 Poljoprivredno zemljište unutar zašticenih zona

Zakon o lovu 02/L - 53 Lov ugroženih vrsta

Zakon o zaštiti od požara 02/L - 41 Požari u zašticenim zonama

Zakon o zaštiti od prirodnih katastrofa i drugih nesreca

02/L - 68 Požari i druge katastrofe (erozija) u zašticenim zona-ma

Zakon o zaštiti biljaka 02/L - 95 Vrste biljaka koje su ugrožene i pod rizikom

Zakon o organskoj poljoprivredi 02/L - 122 Vrste biljaka koje su ugrožene i pod rizikom

Zakon o proizvodima za zaštitu biljaka

03/L – 042 Vrste biljaka koje su ugrožene i pod rizikom

39 Veselaj Z. 2009 “Biodiversiteti” Universiteti i Prishtinës


<

Zakon o konzervaciji prirode se trenutno usklađuje sa relevantnim direktivama EU: Di-rektiva Saveta 92/43/EC o konzervaciji prirodnih staništa i divlje faune i flore; Direktiva 2009/147/EC Evropskog Parlamenta i Saveta o konzervaciji divljih ptica (kodifikova-na verzija); Direktiva Saveta 1999/22/EC koja se odnosi na čuvanje divljih životinja u zoološkim vrtovima; i Uredba Saveta (EC) 338/97 o zaštiti vrsta divlje faune i flore kroz regulisanje njihove trgovine40


Kosovska strategija za životnu sredinu 2011-2020 (KSŽS)

Kao strateški dokument o životnoj sredini, ona ima poseban deo o prirodnom nasleđu koji obuhvata pitanja prirode i konzervacije biodiverziteta. Ciljevi KSŽS u vezi sa kon-zervacijom prirode obuhvataju:

1. Kompletiranje novog zakonodavstva o konzervaciji prirode i jačanje postojeceg zakonodavstva;

2. Prikladno upravljanje zašticenim zonama sa visokim biodiverzitetom (zaštita i konzervacija strogih zona i nacionalnih parkova);

3. Produbljavanje saradnje sa naučnim jedinicama Univerziteta u Prištini kako bi se ohrabrila naučna istraživanja unutar zona sa visokim prirodnim vrednosti-ma;

4. Izrada programa konzervacije, reklamiranje i napredovanje zašticenih zona, kao i rad sa stanovništvom na podizanju svesti o ulozi prirodnog nasleđa i mo-gucnosti za generisanje prihoda.

Prioriteti KSŽS u oblasti konzervacije prirode

1. Jačanje zakona o konzervaciji prirode 03/L-233, dopunjenog njegovim podza-konskim aktima;

2. Jačanje organa vlasti za upravljanje zašticenim zonama;3. Priprema prostornih planova i planova upravljanja za zašticene zone uz pošto-

vanje uslova za konzervaciju prirode.4. Izgradnja kapaciteta za efikasan nadzor i superviziju upravljanja zašticenim

zonama;5. Promena stava stanovništva u pogledu zašticenih zona putem edukacije i pod-

izanja nivoa svesti41.

Strategija i akcioni plan za biodiverzitet 2011-2020

Ovo je usvojeno u Skupštini dana 07.10.2011. ali još uvek nije operativno zbog nedo-statka finansijskih resursa. Iznos troškova za projekte koji su obuhvaceni strategijom

40 Izveštaj sa sastanka Odbora SAP dijaloga o transportu, životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju 22 – 23 Maj 2012, Brisel

41 Draft Strategjia e Kosoves per Mjedisin 2011-2020 p. 30


jeste 5.3 miliona evra, međutim, imajuci u vidu trenutnu situaciju, implementacija ovih projekata ce zavisiti od podrške koja dolazi iz donatorske zajednice. 42

Prostorni plan za nacionalni park „Šar-Planina“ i prostorni plan za park „Miruša“ prolazi kroz proceduru usvajanja, a izrada plana upravljanja za nacionalni park „Šar-Planina“ je započeta (izrađen je vodič).

Opštinski akcioni planovi o biodiverzitetu

Do sada, samo je jedna opština usvojila opštinski akcioni plan o biodiverzitetu, tj. opšti-na Dragaš. Opština Prizren je započela da izrađuje svoj plan. Oba projekta se sprovode uz finansiranje Vlade Finske.


Institucionalni okvir za konzervaciju prirode se stvara. Do 2006, profesionalni rad na konzervaciji prirode je obavljan od Instituta za konzervaciju prirode, ali doneta je odlu-ka da se to prebaci u sektor KEPA. Sa novim ZZP, Institut ponovo preuzima prvenst-venu ulogu u konzervaciji prirode, ali njegov razvoj u velikoj meri stagnira. U vecini nacionalnih i međunarodnih dokumenata, Institut nema isti tretman kao ostali u KEPA. Dalje, on se ne ističe kao posebno telo na MŽSPP Internet stranici, kao što je to slučaj sa Hidrometeorološkim Institutom i Institutom za prostorno planiranje. 43 KEPA sada obuhvata odeljenje za NP „Šar-Planina” sa svojim osobljem i aktivnostima. Odeljenje za konzervaciju prirode kao deo odeljenja za životnu sredinu MŽSPP izrađuje politiku i strategiju o konzervaciji prirode.

U opštinama ne postoje specijalne strukture koje se bave konzervacijom prirode, ali to obično pokriva sektor zadužen za životnu sredinu.

Evropska Komisija u svojim preporukama predlaže da se obezbede ljudski i institucio-nalni resursi za bavljenje zašticenim zonama koje dolaze iz ugovora o životnoj sredini, konzervaciji prirode i Direktiva o pticama44.

Konzervacija prirode u izveštajima o progresu 2008-2012

Godina 2008 2009 2010 2011

Status Nema napr-etka Nema napretka Mali napredak Mali napredak

Komentari

Odlaganje usvajanja ZZP odlažeimplementaciju di-rektiva EU o pticama i staništima

Usvajanje ZZPIdentifikovanje nekih važnih oblasti sa pticama

Neka AU usvojena;Usvojeni strategija i akcioni plan za biodiverzitet; slabosti: Institucionalni i administra-tivni kapaciteti

Studija o izvodljivosti 2012. iznosi da je usvajanje zakona o konzervaciji prirode otvorilo

42 Strategjia dhe Plani i Veprimit per Biodiversitetit 2011-2020 p. 5243 Shih http://mmph.rks-gov.net/?cid=1,3 44 Konkluzionet e SAPD Infrastrukture 24-25 mars 2011 p.6


<

put za prenos acquis u oblast konzervacije prirode.45

1.6.4. Izazovi

Generalno govoreci, postoji izvestan broj izazova koji odražavaju degradaciju prirode i biodiverziteta na Kosovu.

1. Kompletiranje zakonske osnove podzakonskim aktima

Malo toga je učinjeno da se prilagode pripadajuci podzakonski aktovi koji su zahtevani zakonom o konzervaciji prirode. U donjem tekstu je lista podzakonskih akata prema njihovim članovima i trenutnom statusu:

Br. Član Oblast regulisanja Usvojio Status

1 8.3 Podzakonski akt o poretku vrednosti po njihovoj važnosti Ministar

2 23 Podzakonski akt o gubitku statusa zašticene zone Vlada

3 25.1 Podzakonski akt o ugroženim divljim vrstama (sa crvene liste) Minis-tarstvo

4 26.1 Podzakonski akt o proređenim i ugroženim vrstama Ministar

5 28.4 Podzakonski akt o centralnom registru zašticenih vrednosti prirode Ministar OK

6 34.5 Podzakonski akt o prihvatljivosti za ekološku mapu Ministar

7 43.1 Podzakonski akt o dozvolama i lokacijama za intervencije u nacionalnom parku Minis-tarstvo

8 62.4 Podzakonski akt o vrstama, mapama retkih i ugroženih staništa Ministar OK

9 63.3 Podzakonski akt o ekološkim koridorima i važnim ekološkim zonama Vlada

10 68.3 Autorizacija za banku genaVlada/Minis-tarstvo

11 88.3 Podzakonski akt o zaštitnim merama i održavanju mesta prolaska divljih životinja Ministar

12 91. 7 Podzakonski akt o tome kako sprovesti procenu rizika od puštanja novih vrsta u prirodu Ministar

13 92 Direktiva o merama za poništenje ili prevenciju širenja Ministar

14 101.4 Podzakonski akt o prekograničnom kretanju divljih vrsta Ministar

15 104.4 Podzakonski akt o uslovima za hvatanje i obeležavanje vrsta kojima se trguje Ministar OK16 107.4 Podzakonski akt o uslovima za trgovanje vrstama Ministar

17 110.3 Uslovi za konzervaciju minerala i kristala Ministar

18 120.5 Podzakonski akt o nadoknadi štete Ministar

19 140 Strategija i akcioni plan o biodiverzitetu Skupšti-na OK

20 153.2 Podzakonski akt o formatu, uslovima i procedurama za prirodna obeležja Ministar

21 156.3 Podzakonski akt o vrsti, formatu i davanju priznanja i nagrada Ministar

22 159.5 Podzakonski akt o identifikacionoj karti i uniformi Ministar

23 161.3 Podzakonski akt o načinu i radnim uslovima za čuvare prirode Ministar24 162.2 Podzakonski akt o sadržaju, formi i načinu izdavanja identifikacionog dokumenta Ministar

Tabela pokazuje da svi podzakonski akti treba da budu usvojeni iz zakona usvojenog 2010, a samo 6 je obrađeno ili 25% od njih. Ovo otežava sprovođenje zakona na terenu.

45 http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf


2. Finansijska ograničenja za konzervaciju prirode

Generalno govoreci, pisanje zakona i podzakonskih akata je praceno finansijski imp-likacijama, ali one nigde nisu odražene održivim budžetskim davanjima, makar i min-imalnim. 46 Stoga, strategija i akcioni plan za biodiverzitet, iako ih je odobrila Vlada, još uvek nisu dobili nikakvu podršku i pomoc za implementaciju projekata koji proizilaze iz dokumenata.

“Konzervacija bez finansija je samo konverzacija” (M. S Swaminathan bivši predsednik IUCN).

Budžet Vlade za životnu sredinu u iznosu od 4,265,000.00 u 2012, ne obuhvata nijedan projekat sa fokusom na konzervaciju prirode i biodiverziteta. 47 Međutim, Finska Vlada je održala projekat „Konzervacija biodiverziteta i održivi prostorni razvoj za opštinu Dragaš“ u iznosu od 3 miliona evra. 48

3. Nedostatak sistema za nadgledanje

Kosovo nema sistematski sistem za nadgledanje biodiverziteta. Međutim, postoji nadg-ledanje zašticenih zona koje se obavlja u skladu sa akcionim planom Kosovskog Institu-ta za zaštitu prirode na osnovu zakona o konzervaciji. Nedavni izveštaji o konzervaciji prirode (2008-2009) objavljen je 2010. i u vecem delu svog sadržaja bavi se zašticenim zonama. Takođe, Direktorat nacionalnog parka „Šar-Planina“ i uprava parka Grmija nadgledaju situaciju u nacionalnom parku „Šar-Planina“ i parku Grmija. 49

4. Nedostatak upravnih tela za zašticene zone

Do sada, samo 3 od 97 zakonom zašticenih zona imaju upravna tela: NP Šar-Planina, Grmija i Mermerna pecina u Gadimlju. Nacionalni park ima dvostruku upravu, gde je njegova vecina pod upravom Direktorata NP Šar-Planina kao dela MŽSPP50, ali njegov „suštinski“ deo, tj. turistička zona, upravlja se od strane paralelnih struktura (Javno Pre-duzece Nacionalni Park „Šar-Planina“).

Zašticena zona u Grmiji je pod upravom kompanije „Hortikultura“, čiji prvenstveni posao jeste da održava zelene površine u gradu. Uz izuzetak rekreacione zone, nema drugih investicija ili ozbiljnog rada koji bi bio primecen u ovoj zoni.

Pecina Gadimlje, iako je proglašena za prirodni spomenik od posebnog značaja vladi-

46 Izveštaj sa sastanka Odbora SAP dijaloga o transportu, životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju 22 – 23. maj 2012, Brisel, str.10

47 Pyestori per Studimin e Fizibilitetit DIRN 18. 05. 2012, p. 448 Ibid p. 5 49 Pyestori per Studimin e Fizibilitetit DIRN 18. 05. 2012, p. 2450 Strategjia dhe Plani i Veprimit per Biodiversitetit 2011-2020 p. 17


<

nom odlukom od 2009, 51 još uvek je izvan institucionalne uprave. Trenutno, njome up-ravlja privatna struktura, ali to nije zasnovano na principima i pravilima privatizacije. Bez obzira na činjenicu da su opština Lipljan i MŽSPP zatvorili pecinu dva puta poseb-nim odlukama, „menadžer“ ju je ponovo otvorio i nastavlja da je drži otvorenom. Štete u pecini su očigledne i nepopravljive. Kosovska Agencija za privatizaciju je organ od koga se očekuje da interveniše i okonča ovaj „status quo“ u upravljanju pecinom.

5. Intervencije u vezi sa gradnjom u zašticenim zonama

Pošto su to zone sa potencijalom za razvoj biznisa, zašticene zone služe kao „magneti“ za privlačenje investitora. Postoje neki ozbiljni primeri intervencija u ekonomske svrhe. Među njima možemo pomenuti „turističko selo“ u Prevalcu, izgradnju brane na reci Miruša (preko zone kanjona i vodopada), brojne hotele i zgrade u Rugovskoj klisuri, i gradnju u zoni bifurkacije reke Nerodimke, itd.

Slučaj koji je pokrenuo žestoku javnu debatu u društvu bio je početak gradnje Centra za protokol u Grmiji koji je pokrenula Skupština Kosova.

U ovom smislu postoje i drugi planovi kao što je primer projekta za privlačenje inves-ticija za drugi turistički centar na Šar-Planini (Brezovica) koji promoviše Kancelarija EK u Prištini, zajedno sa Vladom Kosova. 52 Slučajevi vece degradacije obuhvataju i kame-nolome unutar zašticenih zona (primer kamenoloma u rezervatu risova u Rusenici).

6. Nedostatak brige za retke i ugrožene vrste

Kosovo još uvek nema crvenu listu retkih i ugroženih vrsta. Dalje, ne postoji popis vrsta koje žive na Kosovu. Postoji predlog projekta iz Kosovske Akademije nauka i umetnosti da se obavi kompletan inventar i identifikacija retkih i ugroženih vrsta. AU o divljim i ugroženim vrstama bavi se dugim spiskom vrsta bez preciziranja nivoa pretnje.

U martu 2012, mediji i lovačka asocijacija izvestili su o masovnom ubijanju više od 100 životinja u planinama Dečana, uglavnom onih retkih: košuta (Capreolus capreolus), divokoza (Rupicapra rupicapra) 53. Zakon o lovu u članu 1 navodi divlje životinje koje mu podležu i takođe obuhvata ugrožene i istrebljene životinje u regionu kao što su ris, divokoza, košuta, itd.54

Mada su preduzeti neki konkretni koraci za konzervaciju i upravu u zašticenim zona-ma, nema vidljivih aktivnosti preduzetih u vezi sa ugroženim vrstama. Ovim pitanjem se bavi samo zakon o konzervaciji prirode br. 03/L-233, članovi 8 i 17. Na osnovu ovog, nema jasnih trendova pretnji. AU 18/2012 je usvojeno i bavi se proglašavanjem divljih

51 Vendimi i Qeverisë së Kosovës nr. 04/57, date 13.03. 200952 http://eeas.europa.eu/delegations/kosovo/documents/press_corner/brz_phase2_en.pdf 53 Koha Ditore, 14 mars 2012 “ Mbi 100 kafshe te vrara ne nje aksion misterioz gjuetie”54 http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2005_02-L53_al.pdf


vrsta zašticenim i strogo zašticenim.

7. Naučno istraživanje

Ne postoji konsolidovano naučno istraživanje na polju prirode i konzervacije biodi-verziteta i stepena degradacije koji donose različite aktivnosti. Zbog ovoga, podaci o vrednostima biodiverziteta na Kosovu se obično uzimaju kao procene i kao privremeni. Postoje sporadične inicijative od različitih NVO, ali one nemaju neophodnu naučnu po-dršku. GIZ je podržao mali projekat za crvenu listu biljaka i očekuje se izlaganje izvešta-ja. Kosovska Akademija nauka i umetnosti je 2011. odobrila projekat za izradu popisa flore i njenih retkih i ugroženih vrsta. Projekat je započeo, ali je potrebna finansijska podrška za nastavak.

Zaštita zemljišta

• Opštasituacija

Oko 53% površine Kosova se smatra poljoprivrednim zemljištem sa površinom od 0.15-1.18 ha zemlje po glavi stanovnika. Gustina naseljenosti je relativno visoka i iznosi oko 204 stanovnika/km2. Najveci uticaj na poljoprivredno zemljište i na smanjenje ovih površina imaju: pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, što je dostiglo zabrinjavajuci nivo, degradacija zemlje zbog rudarskih aktivnosti, erozije zem-ljišta, korišcenja pesticida, itd. Prema službenim podacima, procenjuje se da je tokom prethodnih nekoliko godina visokokvalitetnog poljoprivrednog zemljišta pretvoreno u građevinske lokacije sa različitim zgradama, naročito pored glavnih puteva. Neplodne utrine? nastale zbog površinske eksploatacije lignita za potrebe snabdevanja KEK-a dostižu površinu od 1470 ha, dok rudarske jalovine pokrivaju površinu od 1599 ha, da ne pominjemo kamenolome koji se pojavljuju svakodnevno uništavajuci i degradirajuci hiljade hektara zemljišta. Na svim takvim pustim zemljištima nisu preduzeti nikakvi koraci da se obnovi zemlja i vrati u stanje pre ovakvog korišcenja. Široko rasprostranje-no i nekontrolisano sečenje šuma izaziva povecanje erozije šumskog zemljišta. Procen-juje se da oko 55.6% površine je podložno povecanoj eroziji, 34% slabijoj eroziji, dok je samo 10% još uvek sačuvano od erozije. Što se tiče pesticida, u 2005. uvezeno je oko 4.7 miliona kg pesticida koji su bačeni na zemljište i pored zagađivanja zemlje, oni takođe probijaju i do podzemnih voda. 55

Sveukupna površina zemljišta na Kosovu je oko 1.1 milion ha, od čega je 53% obradive, 41% je pokriveno šumama i 6% je ostalo.

Oko 88% obradivog zemljišta je u privatnom vlasništvu, dok je preostalih 12% u vlas-ništvu države, od čega je oko 70% površine vec privatizovano. 56 Oko 51.000 ha obradive poljoprivredne zemlje se navodnjava (manje od 10%).

55 Veselaj Z. 2011 “ Mjedisi” Monografia e Kosoves, Akademia e Shkencave dhe Arteve të Kosovës p. 83-9156 http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/StrategjiaKonsolidimiTokes.pdf


<

Visok nivo siromaštva i sive ekonomije stavljaju dodatan pritisak na zemljište, ugroža-vajuci time „ekonomsko-ekološki“ kapacitet zemljišta. Ovaj pritisak se ogleda kroz nekontrolisanu upotrebu rudarskih supstanci, drveca i šumskih plodova, kao i kroz primenu neodrživih praksi u šumarstvu i poljoprivredi. Posledice ovakvih praksi se odražavaju kroz različita oštecenja na zemljištu od erozija, sabijanja zemljišta do sman-jenja plodnosti zemlje.

Na Kosovu postoji oko 180.000 poljoprivrednih porodica, prosečne farme imaju oko 2.2 – 2.4 ha obradive zemlje, što je obično podeljeno u 6 – 8 parcela. Oko 80% farmi su veličine 0.5-2 ha57 što je daleko od veličine farmi u EU, koja iznosi oko 19.4 ha58.

Oko 47.6% obradivog zemljišta uglavom se koristi za uzgajanje žitarica (kukuruz, pšen-ica, ječam), silažu (2.3%), krmno bilje (41.1%), povrce (6.8%), voce (2%) i ostalo (1%).59

Vrste zemljišta koje su najčešce identifikovane na Kosovu jesu: oblikovano zemljište, aluvijalno i dealuvijalno zemljište, kamenito zemljište, itd.

Glavni ekološki pritisci koji utiču na zemljište na površini se uglavnom odnose na:

- privremeni i stalni gubitak zemljišta zbog nelegalne gradnje tokom 1999-2008. obuhvataju 2580 ha opštinskog poljoprivrednog zemljišta, čija namena je promenjena bez dozvole Skupštine opštine.

- uticaj rudarstva (kamenoloma) – čiji broj se značajno povecao sa početkom izgradnje autoputa Vrmnica - Merdare.

- izgradnja puteva, - erozija, - oblasti sa minama i minskim poljima koja još nisu očišcena, - deponije smeca i - odložen industrijski otpad (crvene tačke).

Postoji više od 46.000 ha zemljišta koje se smatra za degradirano zbog gore pomenutih faktora. KEPA je identifikovao oko 30 ekoloških crvenih tačaka gde je zemlja zagađena teškim metalima, hemijskim proizvodima, korišcenim uljima i drugim zagađivačima. 60

Zagađenje zemljišta teškim metalima je veoma zabrinjavajuce (olovo, kadmijum, arsen, nikl, bakar) kao što je to slučaj u Mitrovici. Problemi su pogoršani zbog nekompletnog zakonodavstva i neodgovarajuce politike za zaštitu zemljišta.

Od 308 uzoraka tla uzetih u 2002. od SZO u oblasti Mitrovice i Zvečana, prisustvo olova iznad VML je u 293 od njih ili u 95.1% uzoraka. 61

57 Draft Strategjia për Konsolidimin e Tokës 2010 -202058 Draft Strategjia për Konsolidimin e Tokës 2010 -2020 f 1159 Anketa e ekonomive shtëpiake bujqësore 200860 http://www.ammk-rks.net/repository/docs/Gjendja_e_Mjedisit_ne_Kosove_2008-2010.pdf 61 Organizata Botërore e Shëndetësisë - OBSH, Mitrovicë 2002


Izveštaj EULUP je stvorio dosta zabune po pitanju zagađenja zemljišta, jer je on zakl-jučio njihovo istraživanje u januaru ove godine i našao da je poljoprivredno zemljište inficirano iznad dozvoljenih nivoa teškim metalima, naročito hromom, niklom, olovom, cinkom i arsenikom. U međuvremenu, visoka koncentracija ovih zagađivača se smatra prisutnom na čitavoj teritoriji Kosova. 62 Međutim, MPŠRR i MŽSPP imaju primedbe na podatke iz izveštaja.

Prema MPŠRR, samo 12% poljoprivrednog zemljišta se smatra neobrađenim zemljištem, uključujuci tu i utrine i zagađeno zemljište. U smislu analize rezultata, napomenuto je da je od 1000 uzoraka samo 123 rezultiralo sa negativnim efektima na rast biljaka tokom biotesta. Rezultati ovih uzoraka, nakon što su bili poslati u Nemačku radi hemijskih analiza, pokazuju da samo oko 50% od 123 uzorka sadrži metalne supstance sa višim nivoom od maksimalno dozvoljenog (MAV) (ukoliko se primeni jednostavna računica sa ovim podacima, možemo videti da samo oko 6% ukupnog broja primeraka ima za rezultat količine metala iznad dozvoljenog nivoa, što govori da nema mesta panici). 63

1.6.5. Zakonski i institucionalni okvir

Postoji nekoliko zakona koji utiču na oblast zaštite i konzervacije zemljišta. Oni obuh-vataju:

• Zakon o prostornom planiranju – koji reguliše prostornu distribuciju zemljišta i planiranje za razvoj.

• Zakon o poljoprivrednom zemljištu br. 02/L-26- koji reguliše korišcenje, zaštitu, regulaciju i iznajmljivanje poljoprivrednog zemljišta kako bi se održao poljop-rivredni potencijal u zemlji.

• Zakon o kontroli i prevenciji zagađenja – koji ima za cilj da spreči zagađenje smanjenjem proizvodnje otpada, emisije zagađivača u vodi, vazduhu i na zem-lji.

• AU 35/2006 o regulaciji zemljišta – koje daje uputstva za principe, procedure i aktivnosti za dobrovoljno regulisanje zemljišta.

• AU 04/50 MONT-a o maksimalnim dozvoljenim nivoima emisije zagađivača zemljišta.

• AU 02/2009 o dozvoljenim nivoima opasnih supstanci u vazduhu.

Uputstva koja se odnose na prostorni i kvalitativni menadžment zemljišta obuhvataju:

Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvojMinistarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Kosovsku katastarsku Agenciju sa opštinskim kancelarijama za katastarKosovsku Agenciju za privatizaciju

62 http://www.balkanweb.com/kosova/2686/raporti-i-komisionit-europian-toka-e-kosoves-e-helmuar- 80897.html

63 http://www.lexoshqip.com/archives/53041


<


Kosovska strategija za životnu sredinu 2010-2020

Nacrt kosovske strategije za životnu sredinu sadrži poglavlje o zemljištu i njegovoj zaštiti.

Zaštita poljoprivrednog tla/zemljišta je u najvecoj meri odgovornost Vlade kroz za-konodavstvo koje zabranjuje gradnju na obradivom zemljištu koje treba da se koristi u poljoprivredne svrhe. Ciljevi KSŽS obuhvataju:

• Izradu strategije za menadžment i održivu upotrebu zemljišta kao prirodnog resursa;

• Kompletiranje i usklađivanje zakonodavstva o zemljištu sa EU acquis;• Prevenciju i smanjenje daljeg degradiranja zemljišta od zagađivača i erozije;• Međuinstitucionalnu koordinaciju radi zaštite poljoprivrednog zemljišta; • Eliminisanje postojecih problema u upravljanju zemljištem; • Uključivanje svih društvenih segmenata kao što su NVO u zaštitu zemljišta.

Prioriteti

• Nacrt i priprema kompletnog katastra za zemljište; • Izrada politike za zaštitu zemljišta; • Podizanje svesti o važnosti zaštite tla/zemljišta i promovisanje pozitivnih prim-

era iz institucija, civilnog društva i zajednice;• Uspostavljanje dobrih sistema nadgledanja zemljišta i nadgledanja životne oko-

line;• Uspostavljanje i primena strogih kazni za prekršioce zakonskih uredaba o zašti-

ti zemljišta;• Koordinacija projekata za konsolidaciju zemljišta sa rešenjima iz sveobuhvatnih

opštinskih planova i dokumenata za prostorno planiranje (na primer, opštinski razvojni planovi)64.

Još jedan važan dokument jeste strategija za konsolidaciju zemljišta, napisana 2010.65

1.6.7. Izazovi

Izveštaj o progresu EK ne pominje zemljište. Samo studija o izvodljivosti 2012. pominje jačanje saradnje na Kosovu, između ostalog, po pitanju zaštite zemljišta u SSP.66

• Nepoštovanje prostornog plana i opštinskih razvojnih planova.• Nedostatak sistema nadgledanja zemljišta.

64 Strategjia e Kosovës për Mjediasin SKM (2011-2020)65 http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia Konsolidimi Tokes.pdf 66 ks_analytical_2012_en p. 47


• Ne postoji stalni sistem nadgledanja zagađivanja zemljišta. Iako veliki za-gađivači kao što su KEK i Ferronikeli imaju obavezu da ovo čine, podaci su „tanki“ i često sumnjivi.

• Nedostatak izvesnosti katastarskih podataka.

1.7. Kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom

Negativan uticaj industrije na kosovsku životnu sredinu je prevashodno prouzrokovan stalnim korišcenjem zastarelih tehnologija sa niskom energetskom efikasnošcu, neracio-nalnim korišcenjem sirovina i proizvodnjom velikih količina otpada. Na Kosovu postoji više od 200 industrijskih postrojenja od kojih je jedan deo privatizovan ili ne radi ili radi sa ograničenim kapacitetima. Glavni ekološki problemi koji se odnose na indus-triju obuhvataju zagađenje vazduha, vode, zemljišta, stvaranje industrijskog i urbanog otpada i opasnih materija i otpada. Emisije u atmosferu, vazduh i zemljište iz mnogih industrija prevazilaze međunarodno prihvacene standarde. Ovo je očigledno naročito u regionu Prištine zbog KEK-a i u Mitrovici zbog Trepče. Međutim, ovo nisu jedini za-gađivači i izvori zagađenja životne sredine. Ferronikeli, Sharrcemi, prehrambena indus-trija, hemijska industrija, industrija obrade metala, sistemi za parno grejanje, kamenolo-mi, proizvođači asfalta i betona, itd, prouzrokuju značajno zagađenje životne sredine.

Jedan problem je nedostatak postrojenja za tretman industrijskih voda. Dalje, postoji ograničen tretman čvrstog otpada, niska efikasnost elektrostatičkih elektrofiltera i ne-dostatak opreme za desumporizaciju i denoksaciju. Zemljišne površine blizu fabrika su degradirane i do sada je vrlo mali deo njih rehabilitovan.

Pošto Kosovo ima za cilj da se krece u pravcu evropskih integracija, od njega se zahte-va da uskladi svoje zakonodavstvo sa onim iz EU, da ispunjava ekološke standarde i takođe da bude na liniji sa mehanizmima dobre uprave u odnosu na životnu sredinu. Veci problem predstavlja usklađivanje sa ekološkim i strukturalnim reformama u EU, kao što su institucionalne, koje su dovoljne za stvarno poboljšanje situacije sa životnom sredinom.

Industrije koje svojim aktivnostima mogu prouzrokovati emisije koje zagađuju vazduh, vodu i zemljište moraju pre gradnje ili počinjanja rada postrojenja, ili nakon izmena ili rekonstrukcije postojecih postrojenja da pribave integrisanu dozvolu u skladu sa za-konom o PIKZ (zakon o prevenciji i integrisanoj kontroli zagađenja 03 /L- 043).

Integrisani uslovi su definisani za ekološku zaštitu, prevenciju i/ili smanjenje zagađen-ja iz izvora i obezbeđivanje upravljanja prirodnim resursima. Ovo obuhvata kontrolu zagađenja i stvaranje stabilne ravnoteže između ljudskih aktivnosti i društveno-ekon-omskog razvoja sa jedne strane i prirodnih resursa i regeneracije prirodnih kapaciteta sa druge strane67.

67 SMZHQ dhe Revidimi I SMZHQ(2005-2015); Ligj për Parandalimin dhe Kontrollin e Integruar të Ndotjes (PKIN), Nr. 03/ L-043. DMM


<


Da bi se izradili ekološki standardi za prevenciju i integrisanu kontrolu zagađenja u skladu sa Evropskom Unijom, napisan je zakon o prevenciji i integrisanoj kontroli za-gađenja (PIKZ), br. 03/ L-043.

U vezi sa pomenutim zakonom, usvojena su sledeca AU;

- AU o sadržaju i upravljanju registrom za izdate integrisane dozvole- AU o procedurama za izradu i odobravanje glavnih dokumenata za TMM - AU o uslovima za dozvole za specifične vrste operacija i postrojenja, - koje pokrivaju proces prevencije i integrisane kontrole zagađenja.

Svrha zakona je prevencija i integrisana kontrola zagađenja, što dolazi kao rezultat ak-tivnosti izloženih u Aneksu 1 zakona, naročito kroz prevenciju i smanjenje količina ot-pada, i emisija u vazduh, vodu i zemljište.

Ograničene vrednosti emisija u vazduh, vodu i zemljište iz industrijskih aktivnosti reg-ulisana su zakonima za specifične ekološke oblasti.

Na Kosovu je identifikovano 25 instalacija koje podležu PIKZ i koje treba da dobiju in-tegrisanu ekološku dozvolu. Zakon o PIKZ definiše kriterijume za izdavanje dozvole; nadzor i specifikacije metodologije merenja; učestalost i postupak vršenja procena i krit-erijume za operatera koji redovno Ministarstvu iznosi neophodne podatke za nadgle-danje emisija i kontrole u skladu sa dozvolom i uslovima koji se odnose na rokove kada postrojenje funkcioniše normalno i kada okolina i zdravlje mogu biti pogođeni, naročito sa određenim uslovima za početak operacija. Revizija zahteva za Integrisanu Ekološku Dozvolu (IED) je započela. Do sada je „Novi kompleks Ferronikeli DOO“ podneo pri-javu za IED, zatim korporacija KEK i fabrika cementa „Sharrcem“.

Poglavlje VI AU br. 06/2007 o pravilima i normama za emisije u vazduh od nepokretnih izvora zagađenja iznosi ograničene vrednosti emisije za opremu za sagorevanje, gde su pravila za termoelektrane i one sa početnom vrednošcu iznad 1 MW definisane, neza-visno od vrste goriva koje se koristi (čvrsto, tečno ili gas).

Član 86 gore pomenutog AU razdvaja postrojenja u zavisnosti od toga kakvo sagorevanje vrše za termalnu energiju u srednja od 1 do 50 MW i velika od >50 MW, kao i po tipovima goriva koje se koristi; čvrsto, tečno i gasovito.

Član 90 gore pomenutog AU definiše ograničene vrednosti emisije (OVE) za visokosagorevajuca postrojenja koja koriste čvrsta, regularna i specijalna goriva, a u isto vreme iznosi i norme EU.

Takođe, član 91 definiše OVE za visokosagorevajuca postrojenja koja koriste tečna, reg-ularna ili specijalna goriva.


Poglavlje IX AU br. 06/2007 o pravilima i normama emisije u vazduh iz nepokretnih iz-vora definiše ograničene vrednosti emisije za procese termalne obrade otpada. Odredbe ovog poglavlja opisuju OVE, zagađujucu materiju u emitovanim gasovima za procese termalne obrade otpada, spaljivanje otpada i peci.

Zakon o zaštiti životne sredine, član 47 definiše obaveze lica tokom baratanja opasnim hemikalijama. Da bi se izbegli rizici i industrijske nesrece, usvojena su sledeca AU:

- AU br. 10/2011 o prevenciji vecih nesreca, što obuhvata opasne supstance (na osnovu Direktive 96/82 EC)

- AU br. 05 /2011 o metodologiji procene rizika od hemijskih incidenata i mera-ma za ublažavanje posledica.

- AU br. 17/2012 o registraciji postrojenja u kojima je dokazano prisustvo opas-nih supstanci.

1.7.2. Planovi za intervenciju u slučaju ekoloških incidenata68

1. U slučaju potencijalnog ekološkog incidenta ili bilo kakvog događaja koji dovo-di u rizik životnu sredinu i zdravlje ljudi, Vlada izrađuje planove intervencije i informiše Skupštinu.

2. Planovi intervencije sadrže: vrste rizika; procedure i mere za ublažavanje i eli-minisanje direktnih posledica po životnu sredinu i ljudsko zdravlje; subjekte za implementaciju određenih mera; odgovornosti i nadležnosti koje se odnose na implementaciju i način preduzimanja interventnih mera koje se primenjuju shodno zahtevima zakona.

3. Planovi intervencije za proizvodnju, opremu i objekte koji svojim aktivnostima mogu izazvati zagađenje životne sredine, napisani su od strane samog proiz-vođača.

4. Od opštine se očekuje da usvoji svoj interventni plan za svoju teritoriju.

Sadržaj planova, procedura i mere implementacije, subjekti za implementaciju određenih mera, vrsta opreme, ustanove i vrsta proizvodnih procesa u skladu sa stavom 3 člana, definisani su podzakonskim aktom Ministra.

Nacrt „plana intervencije u hitnim slučajevima“ je takođe kompletiran kao prateca do-kumentacija.

Takođe, ove godine započela je priprema popisa koji je deo SEVESO i identifikovano je preko 20 instalacija.

68 Ligji për Mbrojtjen e Mjedisit; DMM


<

1.7.3. Ciljevi i prioriteti za sektor industrije69

• Glavni cilj je poboljšanje ekološkog učinka i industrijskih jedinica, obezbeđujuci da oni razvijaju i primenjuju sistem upravljanja životnom sredinom (EMS za svoje objekte).

• Kompletiranje zakonodavstva u skladu sa EU acquis;• Izrada mehanizama za olakšavanje ispunjenja ekoloških standarda;• Ohrabrenje poboljšanja i napredovanja tehnoloških procesa kroz primenu „na-

jboljih praksi“ za ekološki menadžment;

Prioriteti

Izrada i sprovođenje zakonodavstva;

• Institucionalna podrška projektima koji su zasnovani na čistim i obnovljivim izvorima;

• Definisanje upravljačkih mehanizama za efikasno sprovođenje zakona;• Bavljenje ekološkim temama nasleđenim tokom procesa privatizacije.

Opštinski akcioni planovi za životnu sredinu i ekološki programi - MEAP

Opštine usvajaju opštinske akcione planove za životnu sredinu radi zaštite okoline u sk-ladu sa kosovskim akcionim planom za životnu sredinu i u skladu sa svojim specifičnim interesima. Od 2008, SIDA je finansirala i pomogla izradu MEAP u 15 opština Kosova – Đakovica, Gnjilane, Klina, Pec, Uroševac, Istok, Mitrovica, itd. Proces izrade plano-va vodio je do značajne izgradnje kapaciteta u pomenutim opštinama, i planovi ce biti spremni za implementaciju do kraja 2012. Međutim, opštinski resursi su mali a izazovi veliki i generalno, opštine nece biti u stanju da sprovedu te planove.

Problemi sa implementacijom MEAP obuhvataju:

Upravljanje i tretman otpada; vodosnabdevanje; tretman kanalizacije; transport; pre-vencija industrijskog zagađenja i podizanje svesti70

1.8. Zaštita od buke

Saobracajna buka je glavni izvor zagađenja bukom u urbanim oblastima. Sa povecanjem broja vozila na putevima, buka koju proizvode ona i druga mašinerija predstavlja glavni razlog za zagađenje bukom.

Ljudi koji žive blizu železničkih stanica izloženi su visokim nivoom buke koju prou-zrokuje kretanje ovih teških mašina, i stoga ovo takođe predstavlja izvor zvučnog za-gađenja.

69 DMM70


Da bi se ispunile potrebe građana za boljim životom, izgradnja zgrada ili puteva takođe prouzrokuje mnogo buke. Mehanička oprema koja se koristi na ovim gradilištima pred-stavlja još jedan izvor zvučnog zagađenja.

Mada nije jedan od glavnih faktora, buka iz industrije takođe predstavlja izvor zagađen-ja. Mašinerija i motori koji se koriste u industriji prouzrokuju dovoljno buke, što takođe doprinosi zvučnom zagađenju.

Uticaj zvučnog zagađenja

Prvi i najvažniji uticaj jeste smanjenje radne efikasnosti. Istraživanje je pokazalo da efi-kasnost ljudi raste sa smanjenjem buke.

Visok nivo buke utiče na ritam rada, smanjuje neophodnu koncentraciju za izvršenje zadataka ili posla. Buka iz saobracaja ili ljudi koji govore glasno odvlače pažnju i time utiču na standard obavljenog posla.

Još jedan uticaj buke je umor. Pošto buka prouzrokuje pad koncentracije, ljudi treba da provedu više vremena da bi se koncentrisali da obave svoje zadatke, što izaziva is-crpljenost. Zvučno zagađenje deluje kao pokretač stresa, podižuci time nivo stresa među ljudima. Kada je neko okružen velikom količinom buke, ljudi mogu biti žrtve oboljen-ja kao što su visok krvni pritisak, mentalne bolesti, itd. Zvučno zagađenje indirektno pogađa i vegetaciju. Biljkama je potrebno mirno i čisto okruženje da bi rasle; stoga zvučno zagađenje prouzrokuje pad kvaliteta vegetacije. Životinje su takođe osetljive na zvučno zagađenje, pošto to remeti i oštecuje njihov mentalni sistem.

1.8.1. Zakoni i administrativna upustva za sektor

Zakoni koji su napisani:

• Zakon o zaštiti od buke, br. 02/L-102 2007, 10.8.2011• AU o dozvoljenim vrednostima emitovanja buke iz izvora zagađenja, br.

08/2009

Zakoni koji treba da budu napisani:

• Novi nacrt zakona o buci

Ministar u saradnji sa ministrom za rad i socijalno staranje, podzakonskim aktom definiše uslove za završavanje aktivnosti i profesionalnog nadzora pravnih subjekata u oblasti zaštite od buke.

1.8.2. Osnovni dokumenti za sektor

Dokumenti koji treba da budu napisani:


<

• Strateška mapa buke; • Akcioni plan

Strateške mape buke moraju ispunjavati minimum uslova, što ce biti definisano u uput-stvu koje ce izraditi Ministarstvo.

U akcionom planu za zaštitu životne sredine, ministarstvo mora obuhvatiti stratešku mapu buke i akcioni plan kroz prezentovanje situacije za narednu kalendarsku godinu i preduzetih mera u životnoj okolini za sve skupine i za sve glavnije puteve na svojoj teritoriji.

1.9. Izazovi

Vazduh:

- Usvajanje strategije kvaliteta vazduha i akcionog plana. - Podrška sprovođenju zakonodavstva i SPVCA / troškovi, kvalitet i procena.- Termoelektrane na lignit su glavni izvor zagađenja vazduha (zagađivači; praši-

na, NOx i SO2) sa nivoima koji su često iznad limita iz EU.

Klimatske promene:

- Ne postoji niti strategija niti akcioni plan za klimatske promene, niti bilo kakvi širi ekonomski ciljevi ili mere ublažavanja klimatskih promena.

- Deo UNFCCC – Okvir Konvencije UN o klimatskim promenama- Nedostatak kapaciteta za primenu zakona- Nedostatak fondova

Voda:

- Kosovo ima operativno postrojenje za tretman otpadnih voda sa kapacitetom od 8.000 stanovnika, i još jednu sa manjim kapacitetom za 500 stanovnika.

- Veliki deo stanovništva (naročito u ruralnim naseljima) nije povezan na mrežu vodosnabdevanja.

- Nedostatak hidrometeoroloških podataka (za period od 1986 -2013),- Nepostojanje mreže za nadgledanje površinskih voda (ne postoje mesečni i go-

dišnji podaci o stanju površinskih voda). - Nema hidrometeoroloških istraživanja radi procene vodnih resursa.- Nema finansijskih resursa za poboljšanje vodne infrastrukture (zaštita reka)

Otpad

- Nivo opštinskog odnošenja otpada ostaje ispod nivoa od 50%.- Sanitarne (regionalne) deponije nisu u dobrom stanju, i postoji veliki broj divljih

deponija.- Nedostatak sistema za nadgledanje otpada, naročito u ruralnim naseljima.- Nedostatak efikasnih mehanizama za separaciju i klasifikovanje otpada.


- Nedostatak odgovarajuce saradnje između institucija koje su odgovorne u sek-toru bavljenja otpadom.

Hemikalije

- Poboljšanje i izmene i dopune zakonodavstva o hemikalijama;- Nedostatak ljudskih resursa, institucionalnih sistema i postrojenja za tretman

hemikalija;- Nedostatak sistema razmene (prikupljanje i distribucija) hemijskih podataka;- Nedostatak sveobuhvatnog plana o preventivnim i ublažavajuci merama u

slučajevima katastrofa i nesreca zbog opasnih hemikalija;- Nedostatak nadzora i kontrole proizvođača, uvoznika i korisnika opasnih he-

mikalija, biocidnih proizvoda i deterdženata.

Priroda i biodiverzitet:

- Kompletiranje zakonskog okvira i relevantnih podzakonskih akata;- Nedostatak budžeta za zaštitu prirode;- Nedostatak sistema za nadzor prirode i biodiverziteta (nedostatak osoblja);- Nepostojanje upravljačkih organa za zašticene zone;- Nepostojanje operativnih i prostornih planova za zašticene zone;- Nedostatak popisa flore, faune i staništa;- Nedostatak brige o retkim i ugroženim vrstama.

Zemljište:

- Ignorisanje prostornog plana Kosova- Nedostatak potpunih podataka i spisa o zemljištu- Spor proces izrade nacrta i usvajanja opštinskih razvojnih planova- Nedostatak sistema za nadgledanje zagađenja tla/zemljišta.- Nema dovoljno podataka o zemljištu, a i oni postojeci nisu precizni.

2. Energija

Republika Kosovo je izradila sveobuhvatnu strategiju za energiju u skladu sa EU acquis i kriterijumima za evropske integracije. Ova strategija ima za cilj da postigne delotvorno upravljanje postojecim energetskim resursima i da zaštiti životnu sredinu. Usredsređuje se na jačanje bezbednosti snabdevanja energijom u skladu sa evropskim standardima, kao i na diversifikaciju energetskih resursa. Takođe ima za cilj da podstakne racionalno korišcenje energije, promovišuci energetsku efikasnost, razvoj obnovljivih izvora en-ergije i uvođenje novih tehnologija koje ne prouzrokuju nepopravljivu štetu za životnu sredinu, poštujuci time primenu međunarodno prihvacenih standarda u vezi sa život-nom sredinom.

Republika Kosovo ima za cilj EU integraciju, koja zahteva implementaciju ciljeva EU 20-20-20 za energetski sektor koji važe za zemlje članice do 2020, kako bi: (i) smanjili emisiju CO2 za 20%, (ii) povecali procenat obnovljivih izvora energije u konačnoj potrošnji en-


<

ergije za 20%, i (iii) poboljšali energetsku efikasnost za 20%.

Dana 18. oktobra 2012, Ministarski savet energetske zajednice (EnC) usvojio je regional-nu energetsku strategiju71 Energetske Zajednice. Ovo je prvi korak u procesu planiranja i razvoja uređene i ekonomski isplative energetske infrastrukture u regionu. Strategija na jednom mestu okuplja nacionalne strategije i planove zemalja potpisnica uz posto-jece pravne obaveze energetske zajednice na polju energetike, konkurencije i životne sredine.

Bezbednost energetskog snabdevanja, naročito električnom strujom, predstavlja jedan od glavnih prioriteta Vlade Kosova (VK). Kvalitetno snabdevanje energijom smatra se za ključno za održivi ekonomski razvoj zemlje. Stoga, VK i donatorska zajednica, ukl-jučujuci tu i Evropsku Komisiju, Svetsku Banku, Agenciju SAD za međunarodni razvoj (USAID), Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW), Švajcarsku Agenciju za razvoj i sarad-nju (SDC) i više drugih međunarodnih donatora radili su zajednički u pravcu reforme, restrukturiranja i finansiranja kritično potrebnih investicija u energetskom sektoru.

Kosovo je posveceno razvoju otvorenih i konkurentnih energetskih tržišta u skladu sa EU acquis. Ali, u ovom delu ne postoji značajan napredak. VK treba da donese važne odluke i preduzme važne mere da bi postigla ovaj cilj. Bez preduzimanja koraka u prav-cu uspostavljanja konkurentnog energetskog tržišta bice praktično veoma teško ili ne-moguce da se privuku strateški privatni investitori za razvoj vec planiranih kapaciteta za elektrane na lignit72 i hidrocentrale73.

Sa druge strane, implementacija ciljeva EU 20-20-20 do godine 2020. zahteva posebnu pažnju Vlade Kosova. Izrađeni su neki planovi i više demonstrativnih projekata, uglav-nom finansiranih od donatora kao što su EK i oni su implementirani ili su u toku, a veci-na njih je u javnim objektima. Ukupno 35 miliona evra komercijalne linije kredita KfW, kroz dve lokalne komercijalne banke, koji pomažu energetsku efikasnost domacinstava i malih biznisa, stoje na raspolaganju74.

71 Ova strategija pokriva svih devet zemalja ugovornica iz Energetske Zajednice: Albanija, Bosna i Herce-govina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Repubika Makedonija, Kosovo, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajna.

72 Tenderski proces za izradu projekta “Novo Kosovo” je u toku i vodi ga Upravni Odbor projekta TE Novo Kosovo. Ovaj projekat obuhvata izgradnju novog postrojenja termoelektrane (TE) i razvoj novog rudnika lignita u Južnom Sibovcu, za svrhu snabdevanja postojecih termoelektrana lignitom, kao i onih novih kada postanu operativne. U julu 2012, Vlada Kosova je odlučila (odluka br. 19.07.2012) da povuče TE Kosovo B iz tenderskog paketa projekta “Novo Kosovo” i, istom odlukom je tražila da se razmotri najbolja opcija za uključivanje privatnog sektora u TE Kosovo B.

73 Krajem 2009, Vlada Kosova pokrenula je tenderski proces radi zajedničkog razvijanja sa privatnim inves-titorom jedne hidrocentrale (HE) u Žuru sa instaliranim kapacitetom od 305 MW i proizvodnjom od oko 400 GWh godišnje.

74 Potrebno je napomenuti da, u poredjenju sa drugim zemljama zapadnog Balkana, kamate na zajmove u vezi sa merama EE su prilično visoke na Kosovu; one se krecu od 11% do 13%.


Kosovo ima zajedničku evropsku perspektivu kao i zapadni Balkan. Što se tiče ekon-omskih kriterijuma, Kosovo nije načinilo napredak u pravcu uspostavljanja funkciona-lne tržišne privrede. Potrebne su značajne reforme i investicije koje bi mu omogucile da se dugoročno izbori sa pritiskom konkurencije i tržišnih snaga u Evropskoj Uniji. Javno preduzece za električnu energiju nastavilo je da dobija značajne subvencije iz državnog budžeta, kao i zajmove radi svog investicionog programa. Postoji izvestan zakonodavni napredak u pravcu politike konkurencije, naročito antimonopolske politike, kao i državne po-moći kroz usvajanje zakona o državnoj pomoci. Sprovođenje antimonopolske politike se popravlja75.

U energetskom sektoru načinjen je napredak u zakonskom usklađivanju i implementaciji Pakta o ekonomskoj zajednici76. Kao i ostale zemlje u regionu, Kosovo je vec započelo proces revizije zakonodavstva koje je zasnovano na uslovu treceg energetskog paketa. Što se tiče ovog paketa, kosovsko zakonodavstvo bice još kompletnije, stvarajuci još povoljnije preduslove77. Kako bi se privukle investicije, potrebni su kontinuirani napori na poboljšanju učinka obračuna i naplate električne energije i uspostavljanje nesubven-cionisane cene koja održava troškove. Planirana elektrana Novo Kosovo trpi odlaganja, mada je bilo promena koje su se odigrale tokom procesa i koje su za cilj imale urav-noteženje potreba za električnom energijom i razmatranje uticaja koje bi elektrana imala na životnu sredinu. Što se tiče termoelektrane Kosovo A i njenog gašenja kao procesa, ovo ce se odigrati 2017. i može se navesti da je to u skladu sa energetskom strategijom Republike Kosovo78. Zbog neslaganja oko statusa, Kosovo i dalje nije u stanju da učest-vuje u regionalnim mehanizmima transporta električne energije. Ovo ometa stabilnost kosovskog energetskog sistema i znači da Kosovo gubi na prihodima od tranzita79.

2.1. Kriterijumi EU u energetskom sektoru

Za Republiku Kosovo, kriterijumi Evropske Unije u energetskom sektoru su navede-ni u paktu koji uspostavlja energetsku zajednicu (EnCT), kojeg se Kosovo pridržava kao zemlja ugovornica. Do danas, pravne tekovine Energetske Zajednice (acquis) sastoje se od najznačajnijeg energetskog zakonodavstva EU u oblasti električne struje, gasa, životne sredine, konkurencije, obnovljivosti, energetske efikasnosti, nafte i statistike. (Zbirne uvodne informacije o EnCT date su u Aneksu 1.)

Sveobuhvatna lista EU acquis, koju je Kosovo dužno da primenjuje u okviru EnCT, je sledeca:

75 Prikupljeno na osnovu KOMINIKEA KOMISIJE EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA, Strategija proširenja i glavni izazovi 2011-2012, Brisel, 12.10.2011.

76 MER je napravio planove za razmatranje zakona o energetskom sektoru tokom 2013, tako da se uskladi sa trecim paketom energetskog acquis EU.

77 Dodato iz Ministarstva za ekonomski razvoj – Luan Morina – odeljenje za energiju78 Dodato iz Ministarstva za ekonomski razvoj – Luan Morina – odeljenje za energiju79 Kominike Komisije i Saveta Evropskog Parlamenta, strategija proširenja i glavni izazovi 2011-2012, Brisel

12/10/2011.


<

Acquis o električnoj struji, uključujuci:

1. Direktiva 2009/72/EC od 13. jula 2009 koja se tiče zajedničkih pravila za interno tržište struje i povlači Direktivu 2003/54/EC

2. Uredba (EK) br 714/2009 od 13. jula 2009 o uslovima za pristup mreži za prek-ogranične razmene električne energije, uz povlačenje Uredbe EK br 1228/2003

3. Odluka Komisije 2006/770/EC od 9. novembra 2006 o izmeni aneksa Uredbe (EK) br 1228/2003 o uslovima za pristup mreži za prekogranične razmene elek-trične energije

4. Direktiva 2005/89/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 18. januara 2006. koja se tiče mera za očuvanje sigurnosti snabdevanja strujom i infrastrukturnih in-vesticija

5. Direktiva2003/54/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 26 June 2003 koja se tiče zajedničkih pravila za interno tržište struje

6. Uredba Evropske Komisije 1228/2003/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 26. juna 2003 o uslovima za pristupanje mreži za prekograničnu razmenu struje

Acquis za Gas, uključujuci:

1. Direktiva 2009/73/EC od 13. jula 2009 koja se tiče internog tržišta prirodnog gasa i koja povlači Direktivu 2003/55/EC

2. Uredba (EK) br 715/2009 od 13. jula 2009 o uslovima za pristup transmisionim mrežama za prirodni gas i kojom se povlači Uredba (EK) Br. 1775/2005

3. Uredba (EC) Br. 1775/2005 Evropskog Parlamenta i Saveta od 28. septembra 2005 o uslovima za pristup transmisionim mrežama za prirodni gas

4. Direktiva 2004/67/EC od 26. aprila 2004. koja se tiče mera za očuvanje sigurno-sti snabdevanja prirodnim gasom

5. Direktiva 2003/55/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 26. juna 2003 koja se tiče zajedničkih pravila za interno tržište prirodnog gasa i kojom se povlači Di-rektiva 98/30/EC

Acquis o životnoj sredini, uključujuci:

1. Direktiva 2003/35/EC od 26. maja 2003. kojom se uređuje javno učestvovanje u pogledu izrade određenih planova i programa koji se odnose na životnu sred-inu

2. Direktiva 2001/80/EC od 23. oktobra 2001. o ograničavanju emisije određenih zagađivača u vazduh iz velikih postrojenja koja rade uz pomoc sagorevanja

3. Direktiva 1999/32/EC od 26 aprila 1999. koja se odnosi na smanjenje sadržaja sumpora u nekim tečnim gorivima i kojom se menja Direktiva 93/12/EEC

4. Direktiva 97/11/EC od 3 marta 1997. kojom se menja Direktiva 85/337/EEC o oceni efekata nekih javnih i privatnih projekata na okolinu

5. Direktiva 85/337/EEC od 27 juna 1985. o oceni efekata nekih javnih i privatnih projekata na okolinu

6. Direktiva 79/409/EEC od 2 aprila 1979 o očuvanju divljih ptica


7. Napor kojem se treba pridružiti: Kjoto Protokol 8. Gradnja i funkcionisanje novih proizvodnih postrojenja – nakon stupanja na

snagu Pakta i uz slaganje sa acquis o životnoj sredini

Acquis o konkurenciji, uključujuci:

Acquis o konkurenciji80 počiva na tri stuba:

- Zabrana kartela u skladu sa članom 81 Pakta EnC- Zabrana zloupotrebe dominantne pozicije u skladu sa članom 82 Pakta EnC- Zabrana državne pomoci u skladu sa članom 87 Pakta EnC.

Uz ovo, principi Pakta EnC koji se tiču javnih poduhvata i poduhvata za koje su do-deljena specijalna prava, naročito po članovima 86(1) i (2) Pakta EnC, važe za zemlje ugovornice.

Acquis o obnovljivim izvorima energije, uključujuci:

1. Direktiva 2009/28/EC od 23. aprila 2009. o promovisanju korišcenja energije iz obnovljivih izvora

2. Direktiva 2003/30/EC od 8. maja 2003. o promovisanju korišcenja biogoriva ili drugih obnovljivih goriva za transport

3. Direktiva 2001/77/EC od 21, septembra 2001. o promovisanju na internom tržištu struje proizvedene iz obnovljivih izvora energije

Acquis o energetskoj efikasnosti, uključujuci:

1. Delegirana Uredba Komisije (EU) Br. 626/2011 od 04. maja 2011. o energetskim oznakama za klima uređaje

2. Delegirana Uredba Komisije (EU) Br. 1059/2010 od 28. septembra 2010 o ener-getskim oznakama za kucne mašine za pranje sudova

3. Delegirana Uredba Komisije (EU) Br. 1060/2010 od 28 septembra 2010 o ener-getskim oznakama za kucne rashladne uređaje

4. Delegirana Uredba Komisije (EU) Br. 1061/2010 od 28 septembra 2010 o ener-getskim oznakama za kucne mašine za pranje veša

5. Delegirana Uredba Komisije (EU) Br. 1062/2010 od 28 septembra 2010 o ener-getskim oznakama za televizore

6. Direktiva 2010/30/EU od 24 septembra 2010. označavanju i standardnim in-formacija o proizvodima u vezi sa potrošnjom energije i drugih resursa kod proizvoda koji koriste energiju

7. Direktiva 2010/31/EU od 24 septembra 2010 o energetskom učinku zgrada8. Direktiva 2006/32/EC od 5 aprila 2006 o energetskoj efikasnosti krajnjih korisni-

80 Acquis o konkurenciji bice sproveden kada trgovinska mreža za energiju izmedju zemalja ugovornica bude pogodjena.


<

ka i energetskim uslugama9. Direktiva 2002/40/EC od 8 maja 2002 o energetskom obeležavanju kucnih elek-

tričnih rerni10. Direktiva 98/11/EC od 27 januara 1998. o energetskom obeležavanju kucnih

sijalica11. Direktiva 96/60/EC od 19 septembra 1996 o energetskom obeležavanju kucnih

kombinovanih mašina za pranje i sušenje12. Direktiva 95/13/EC kojom se sprovodi Direktiva 92/75/EEC u vezi sa ener-

getskim obeležavanjem kucnih sušilica za veš

Acquis o nafti, uključujuci:

1. Direktiva 2009/119/EC od 14 oktobra 2009. kojom se namece obaveza državama članicama da održavaju minimum zaliha sirove nafte i naftnih derivata

Acquis o statistici, uključujuci:

1. Direktiva 2008/92/EC od 22 oktobra 2008 koja se tiče postupka Zajednice na poboljšanju transparentnosti cena gasa i nafte koje se naplacuju krajnjim indus-trijskim korisnicima

2. Uredba br. 1099/2008 od 22 oktobra 2008 o energetskoj statistici

Što se tiče emisije, obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, generalni ciljevi Evropske unije (EU) za sektor energije su (ne isključujuci segment OIE u transportu od 10% od ukupnih ciljeva postavljenih za OIE)81 da se do 2020. godine dostigne:

- 20% smanjenja emisije CO2,- porast od 20% udela obnovljivih izvora energije u krajnjoj potrošnji energije, i - poboljšanje energetske efikasnosti za 20%

Doprinos pojedinih zemalja članica EU za ova tri generalna cilja varira u zavisnosti od faktora kao što su energetski intenzitet, BNP, dostupnost i upotreba OIE, i njihova uk-upna mogucnost da doprinesu generalnim ciljevima.

Uzimajuci u obzir trenutnu situaciju na Kosovu, kao i rapidan porast potražnje za gre-janjem i energijom, Kosovo nece biti spremno da postigne ciljeve od 20% smanjenja emisije CO2 pre 202082.

81 Dodalo Ministarstvo za ekonomski razvoj – Luan Morina – odeljenje za energiju82 Strategija grejanja za Republiku Kosovo 2011-2018


2.2. Zakonodavni okvir

Kosovo je načinilo značajan napredak u razvoju zakonodavstva i uredaba za energetski sektor u skladu sa EU acquis, kao što se zahteva Paktom o energetskoj zajednici. Sledi u tekstu lista glavnih zakona i uredaba koja nije sveobuhvatna:

A. Zakonodavstvo o energiji

1. Zakon o Energiji br. 03/L-184, 15.11.20102. Zakon o Električnoj energiji br. 03/L-201, 15.11.20103. Zakon o Energetskom regulatoru br. 03/L-185, 15.11.20104. Zakon o prirodnom gasu br. 03/L-118, 02.11.20095. Zakon o Energetskoj efikasnosti br. 04/L-016, 22.07.20116. Zakon o Centralnom grejanju br. 03/L-1167. Zakon o rudama i mineralima br. 03-L-163, 27.10.20108. Zakon o sudovima pod pritiskom br. 02/L-103, 18.12.2006

B. Ostalo relevantno zakonodavstvo

1. Zakon o javnim preduzecima br. 03-L-087 2. Zakon o prostornom planiranju br. 2003-14 3. Zakon o vodama Kosova br. 2004/ 244. Zakon o zaštiti životne sredine br. 03-L-025 5. Zakon o trgovini naftom i naftnim proizvodima br. 2004/5 6. Zakon o stranim investicijama br. 02-L-33 7. Zakon o konkurenciji br. 36/2004 8. Zakon o eksproprijaciji nepokretne imovine br. 03-L-139 9. Zakon o javno privatnim partnerstvima br. 04/L-045, 21.10.201110. Zakon o kosovskoj Agenciji za zaštitu od radijacije i nuklearnu bezbednost br.

2011/04-L-067, proglašen ukazom predsednika Kosova br. DL-028-2012, datum 08.06.2012.

C. Važnije sekundarno zakonodavstvo

1. Vladina odluka o restrukturiranju KEK-a, Br. 06/20052. Vladina odluka on razdvajanju unutar KEK AD, Br. 04/36, 20083. Vladina odluka o osnivanju kompanije za distribuciju energije i snabdevanje, br.

03/38, 2008; i njenoj privatizaciji putem javnog tendera, br. 03/38, 2008 i br. 08/394. Vladina odluka o vlasničkoj politici za centralna javna preduzeca, br. 11/39 i br.

13/395. Administrativno uputstvo VK br.2008/15 o promovisanju korišcenja energije od

strane krajnjih korisnika i o energetskim uslugama (što je na liniji sa direktivom


<

2006/32/EC)6. Vladina odluka o mogucnosti za gradnju hidrocentrale u Žuru, br. 02/40 20087. Pravilo o postupku autorizacije za gradnju novih proizvodnih kapaciteta, gasovoda,

direktnih električnih vodova i direktnih cevovoda

2.3. Institucionalna postavka

Institucije energetskog sektora na Kosovu obuhvataju vladine institucije, regulatorne institucije i jedan broj energetskih preduzeca. Glavne institucije obuhvataju Ministarst-vo za ekonomski razvoj (MER), Regulatornu kancelariju za energiju (RKE), i Nezavisnu komisiju za rude i minerale (NKRM), dok su glavna energetska preduzeca Kosovska Energetska Korporacija (KEK AD), Kosovski operater za transmisioni sistem i tržište (KOSTT AD), Kosovska elektrodistribucija i snabdevanje (KEDS AD), i tri kompanije za centralno grejanje (Priština, Đakovica i Mitrovica).

1. Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) uspostavljeno je rezolucijom br. 218 Skupš-tine Republike Kosovo od 24.02.2011; na osnovu Vladine Uredbe br. 02/2011 o oblasti-ma administrativne odgovornosti kancelarije premijera i ministarstava.

MER je odgovorno za izradu politike i strategija koje se odnose na sveukupni ekon-omski razvoj; nadzor javnih preduzeca; pripremu i implementaciju strateških politika/dokumenata o energetskom, rudarskom sektoru, poštanskim uslugama, sektoru tele-komunikacija i sektoru informatičkih tehnologija. U skladu sa važecim zakonodavst-vom, MER izrađuje državni energetski balans, politike i planove energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Ono sarađuje sa poslovnim svetom i poslovnim asocijacijama u cilju uspostavljanja privlačnog poslovnog okruženja.

2. Regulatorna kancelarija za energiju (RKE) je osnovana 2004, zakonom o energetskom regulatoru br. 2004/09 kao nezavisni regulatorni autoritet za električnu struju, central-no grejanje i prirodni gas. RKE je odgovoran za usvajanje tarife, davanje ovlašcenja za razvoj novih proizvodnih kapaciteta, nadgledanje energetskog tržišta i pripremu i/ili usvajanje uredaba o energetskom sektoru, ubrajajuci tu odgovarajuce kodekse ili pravi-la. U mandatu RKE je da obezbedi da ’javni snabdevač’ ispunjava sve svoje ’obaveze da snabdeva’ energijom sve potrošače na pouzdan način i uz ekonomične cene. RKE obez-beđuje transparentnost i odgovornost aktera na tržištu energije i posvecen je poboljšanju njihovog ekonomskog, socijalnog i ekološkog učinka. Ključni cilj RKE jeste da uspostavi regulatorni okvir za transparentno i nediskriminatorno energetsko tržište zasnovano na principa slobodnog tržišta i promovisanja konkurencije.

3. Nezavisna Komisija za rude i minerale (NKRM) je osnovana u januaru 2005. Uredbom UNMIK-a 2005/2, i predstavlja „Nezavisnu Regulatornu Agenciju“ u sektoru rudarst-va. NKRM je odgovorna za izdavanje dozvola za istraživanje i eksploataciju minerala, uključujuci tu i lignit. Takođe je odgovorna za nadzor izdatih dozvola. Trenutno, NKRM funkcioniše po Zakonu o rudama i mineralnima br. 03/L-163 od 27. avgusta 2010.


Druge vladine institucije, kao što su Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno plan-iranje (MŽSPP), Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu (MRSZ), Ministarstvo za trgovinu i industriju (MTI) i Ministarstvo za finansije (MF) igraju važnu ulogu u nadgledanju socijalne, ekonomske i ekološke odgovornosti u energetskom sektoru.

Glavna preduzeca u energetskom sektoru su:

1. Kosovski operater za transmisioni sistem i tržište (KOSTT AD) je osnovan 2006. u skladu sa razdvajajucim odredbama kosovskog Zakona o energiji i zahtevi-ma pakta o Energetskoj Zajednici. KOSTT AD je javno preduzece odgovorno za funkcionisanje, planiranje, održavanje i razvoj transmisione mreže i njenih veza sa energetskim sistemima susednih zemalja. Pored ovoga, KOSTT AD je odgovorno za funkcionisanje čitavog tržišta električnom energijom na Kosovu. KOSTT AD ima glavni izvor prihoda u naplatama koje važe za snabdevača i proizvođača, kako je postavio RKE83.

2. Kosovska Energetska Korporacija (KEK AD) je javno preduzece na Kosovu, koje poseduje i radi na proizvodnji i distribuciji električne energije84, kao i rudnu eksploataciju lignita. Njegov operativni i finansijski učinak nije bio zadovolja-vajuci od 1999-2012, mada je neki napredak načinjen tokom poslednjih neko-liko godina. Tokom veceg dela postkonfliktnog perioda KEK AD su pomagali i vodili strani konsultanti. Još uvek nije postignuta finansijska samoodrživnost KEK-a. Loš kvalitet snabdevanja električnom energijom predstavlja veliki prob-lem na Kosovu.

3. Kosovska elektrodistribucija i snabdevanje (KEDS AD)85 je kompanija u sastavu KEK AD. Kao što je dogovoreno između Vlade Kosova i privatnog investitora 17. oktobra. 2012, KEK AD prenosi (u roku od 6 meseci) u KEDS AD posao dis-tribucije i snabdevanja električnom energijom na Kosovu. VK se takođe složila da proda 100% akcija KEDS AD privatnom investitoru.

4. Kompanije za parno grejanje na Kosovu (PG) postoje u Prištini, Đakovici i Mi-trovici. Ukupna količina proizvedene toplotne energije iznosi oko 130 GWhth godišnje, što predstavlja oko 3% potražnje za grejanjem na Kosovu. Ove oblasne kompanije za grejanje snabdevaju najgušce naseljene delove gradova, uključu-juci i domacinstva, bolnice, škole i administrativne zgrade86. Prištinski sistem za parno grejanje nosi preko 80% ukupnog kapaciteta toplana na Kosovu. Njega vodi Termokos AD, javno komunalno preduzece. Sve tri kompanije za parno grejanje trpe vrlo velike komercijalne gubitke.

83 Tekst je dodala gdja Vjosa Rezniqi, KOSTT Odeljenje za tržišne operacije, april 201384 Odeljenja distribucije i snabdevanja KEK-a AD su privatizovana. Ugovor o privatizaciji potisan 17. okto-

bra 2012.85 KEDS (Kompania Kosovare për Distribuim dhe Furnizim me Energji Elektrike sh.a.) je kompanija ukl-

jučena u Kosovo i ima registracioni broj 70606119 sa kancelarijom registrovanoj na adresi Bulevar Bila Kilntona br. 3, Priština, Republika Kosovo

86 Sva tri sistema daljinskog grejanja isporučuju samo toplotu; oni ne obezbedjuju kucnu toplu vodu. Kao rezultat ovoga, ovi sistemi funkcionišu samo tokom sezone grejanja.


<

2.4. Strateški dokumenti

Glavni strateški dokumenti koji se odnose na energetski sektor na Kosovu su:

1. Energetska strategija Republike Kosovo 2009-20182. Strategija grejanja Republike Kosovo 2011-20183. Rudna strategija Republike Kosovo 2012-2025 (što se tiče lignita za proizvodnju

struje)4. Program implementacije energetske strategije 2009-20115. Kosovski Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost 2010-20186. Kosovski pojednostavljeni akcioni planovi o obnovljivoj energiji, podneti Sek-

retarijatu EnC 2011.

Drugi važni dokumenti su: (i) godišnji energetski bilans Republike Kosovo, godine 2003-2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011; i (ii) godišnje i dugoročne energetske prognoze, pripremljene tokom perioda 2007-2012.

*

* *

Sledeci odeljci ovog dijagnostičkog izveštaja imaju nameru da pruže (i) analizu statusa i učinjenog napretka do sada u reformi energetskog sektora, restrukturiranju i razvoju na Kosovu, (ii) analizu najboljih praksi na drugim mestima, i (iii) utvrđivanje i iden-tifikaciju glavnih izazova i predlog daljeg napredovanja u pravcu ostvarenja cilja EU integracije.

2.5. Sigurnost snabdevanja

A. Status, napredak i planovi

Nakon konflikta iz 1999, domaca proizvodnja energije nije bila u stanju da ispuni po-tražnju za električnom strujom na Kosovu. Kao posledica, planirano rasterecenje (u sk-ladu sa prethodno utvrđenim šemama) planirano je i sprovođeno je, naročito tokom perioda kada uvoz nije moguc, ili zbog ograničenja kapaciteta ili transmisione mreže tokom onih sati kada je potražnja najveca.

Sledeca tabela pokazuje balans između domace proizvodnje i potrošnje električne struje. Ovde se vidi da je Kosovo bilo neto uvoznik električne energije tokom decenije 2000-2010. Prosečni neto uvoz tokom 2000-2010 bio je na nivou od 10% od ukupne potrošnje električne energije.

Poslednja procena Evropske Komisije o sigurnosti snabdevanja energijom na Kosovu je sumirana u sledecem prikazu.


Sigurnost snabdevanja: Ocena EK u 2011.

Nije bilo razvoja događaja u pogledu sigurnosti snabdevanja. Kosovo još uvek nema strategiju za postizanje zahtevanog nivoa naftnih rezervi. Implementacija investicija i održavanja u skladu sa razvojnim planom za transmisiju električne struje 2010-2019 učinila je kosovski transmisioni sistem pouzdanijim. Kosovski operator za transmisioni sistem za električnu struju još uvek ne učestvuje u regionalnim mehanizmima za plan-iranje i naplatu tranzita električne energije, zbog razlika oko statusa Kosova. Kao rezul-tat, nedostatak kontrole ometa stabilnost kosovskog energetskog sistema, a Kosovo gubi prihode od naplate tranzita.

Energetski sektor nastavlja da trpi ozbiljne probleme. Restrikcije električne struje nas-tavljaju da se odigravaju kao posledica teškog finansijskog stanja elektro-energetskih usluga koje su rezultat teškoca u naplati električne energije.

Izvor: RADNI DOKUMENT OSOBLJA KOMISIJE, KOSOVO*, IZVEŠTAJ O PROGRE-SU 2011, Brisel, 12.10.2011

Oko 97% kapaciteta za proizvodnju energije na Kosovu locirano je u dve termoelektrane (TE) KEK-a koje rade na lignit: Kosovo A (5 jedinica) i Kosovo B (2 jedinice). Ukupni instalirani kapacitet obe elektrane je 1478MW. Kada bi svi ovi kapaciteti bili na raspolag-anju, oni bi bili dovoljni da ispune trenutnu potražnju Kosova za električnom strujom. Operativni kapaciteti za proizvodnju struje na Kosovu su: (i) tri jedinice TE Kosovo A i dve jedinice TE Kosovo B sa ukupnim neto proizvodnim kapacitetom od 860 MW; (ii) dve hidroenergetske turbine hidrocentrale (HE) Ujmani sa ukupnim instaliranim kapacitetom od 35 MW; i (iii) nekoliko malih HE sa ukupnim instaliranim kapacitetom od 11.68 MW. Takođe, na Kosovu funkcioniše mala elektrana na vetar na Golešu sa instaliranim kapacitetom od 1.35 MW. Dakle, ukupni raspoloživi kapacitet za proizvod-nju struje na Kosovu je malo iznad 900 MW.

Kosovski sistem za transmisiju energije je povezan sa svim sistemima iz susednih ze-malja na nivou od 400 kV, osim veze sa Albanijom koja je samo na nivou od 220 kV. Izgradnja nove konekcije sa Albanijom od 400 kV predstavlja prioritet. Ova linija bi ojačala razmenu energije između dve zemlje i omogucila optimizaciju između proiz-vodnje struje u dve zemlje – Kosovo ima proizvodnju uglavnom baziranu na termocen-tralama, a Albanija na hidrocentralama. Ovaj vod od 400 kV bi takođe značajno osnažio razmenu električne energije u regionu. Kosovska Energetska Strategija 2009-2018 pred-viđa potrebu za pokretanje aktivnosti na izgradnji druge linije konekcije od 400 kV sa Republikom Makedonijom.

Sigurnost snabdevanja energijom nalazi se među ključnim prioritetima Vlade Kosova (VK) i nacionalne energetske kompanije KEK AD. U ovom pogledu, teži se jednom broju prioritetnih delovanja i aktivnosti. One obuhvataju:

1. Priprema za gradnju novih proizvodnih kapaciteta od 1000 MW, što obuhva-


<

ta izgradnju kapaciteta kroz uključivanje privatnog sektora u termoelektranu Novo Kosovo (2x280-320 neto MW) i dalji razvoj vađenja lignita u Južnom Si-bovcu.

2. Razvoj novog rudnika lignita u Južnom Sibovcu kako bi se osiguralo kontinuira-no snabdevanje lignitom za postojece termoelektrane (TE Kosovo A i Kosovo B) i za nove kapacitete kada budu postali funkcionalni. Predviđa se da ovaj rudnik godišnje proizvodi oko 9 miliona tona lignita.

3. Uključivanje privatnog sektora u TE Kosovo B, kroz sprovođenje njegove teh-ničke i ekološke rehabilitacije.

4. Priprema za razvoj hidrocentrale (HE) u Žuru sa 305 MW instaliranog kapacite-ta, za koji se očekuje da proizvodi oko 400 GWh godišnje.

5. Kapitalne investicije, kao i investicije u popravke i održavanje načinjene su u postojecim elektranama TE Kosovo A i TE Kosovo B.

6. Kapitalne investicije u poboljšanju transmisije energije, uključujuci i završavan-je pripremnog procesa za izgradnju novog interkonektora od 400 kV sa Albani-jom.

7. Identifikovan je jedan broj malih hidrocentrala i pripremni proces za njihovu izgradnju je započeo. Osnovni scenario za razvoj obnovljivih izvora predviđa izgradnju velikog broja malih hidrocentrala koje postižu ukupni kapacitet od 140.3 MW do 2020. godine.

8. Razvoj jednog broja elektrana na vetar je u postupku. RKE sprovodi postupke autorizacije.

Kontinuirano sprovođenje razvojnog plana transmisionog sistema koji je napravio KOSTT AD omogucilo je značajno uvecanje transmisionih kapaciteta, kao i smanjenje gubitka energije u ovoj mreži. Tokom poslednjih nekoliko godina, transmisioni sistem je bio u stanju da ispuni zahteve bez restrikcija, što predstavlja veliki uspeh u pravcu ostvarivanja sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

Osim gore navedenog, VK je kontinuirano subvencionisala uvoz električne energije to-kom prethodnih nekoliko godina. Ali, sve ove mere još uvek nisu za rezultat donele zadovoljavajuci nivo sigurnosti snabdevanja. Režim rasterecenja se često primenjuje, naročito tokom zimske sezone. Uvozni/izvozni kapaciteti za transmisionu struju su tre-nutno na nivou od 450 MW. Uvoz električne energije je bio relativno skup prethodne godine, a svakako može biti još skuplji u buducnosti zbog značajnog nedostatka proiz-vodnih kapaciteta i električne struje u regionu.

Gubici na snabdevanju električnom energijom i na distributivnoj mreži su vrlo visoki. Uz tehničke gubitke mreže, krađa struje ima poguban efekat na svakodnevno funkcion-isanje KEK-a. Visoki komercijalni gubici (ili krađa struje) predstavljaju veliki problem za održivost i razvoj elektro-energetskog sektora na Kosovu, direktno utičuci na sveuk-


upnu privredu zemlje.

KEK AD je prijavio da su ukupni energetski gubici u 2012. bili na nivou od 36.6 proce-nata; od čega je samo za 30.4 procenata bilo dozvoljeno da bude pokriveno preko po-trošača struje tokom 2012. Tokom 2013, dozvoljeni nivo gubitaka koji se mogu naplatiti od potrošača bice niži zbog odluke koju je doneo RKE. Ova odluka je definisala ciljeve koje treba da ispuni KEK AD u pogledu smanjenja energetskih gubitaka. Tokom ove godine, gubici za koje je dozvoljeno da budu naplaceni od potrošača iznosi 27.4 ili 3 procenta manje nego iznos koji je bio dozvoljen za naplatu tokom 2012. godine.

Dovođenje pod kontrolu ili eliminisanje komercijalnih gubitaka je skoro jednako bloku koji proizvodi 200-300 MW. Ukoliko neophodne mere budu preduzete i sprovedene, ova količina energije može doci u sklad pre dekomisije TE Kosovo A, što bi ublažilo teškoce koje bi eventualno mogle da se pojave prilikom ove dekomisije.

MER ima za cilj da izvede proces dekomisije TE Kosovo A u skladu sa acquis i obaveza-ma koje je Kosovo vec prihvatilo. Ali, ovaj proces bi trebalo da bude sproveden uz po-dršku EK, tako da budu eliminisane ili svedene na minimum sve potencijalne negativne implikacije ovakvog procesa u sigurnosti snabdevanja električnom strujom ili ceni struje zbog eventualnog uvoza sa visokim tržišnim cenama.

Dovoljno snabdevanje naftnim derivatima je još jedna značajna komponenta energetske sigurnosti. Naftne prerađevine koje se troše na Kosovu su iz uvoza. Kancelarija za li-cenciranje, regulisanje i nadzor naftnog sektora predstavlja autoritet za naftni sektor na Kosovu. Ova kancelarija odgovara direktno ministru za trgovinu i industriju, kako je uređeno zakonom br. 03/L-138 za licenciranje, regulisanje i nadzor naftnog sektora na Kosovu od 01.01. 2010. Prema ovom zakonu, svi objekti za skladištenje i prodaju naftnih proizvoda imaju obavezu da održavaju najmanje 5% zaliha svojih proizvoda za hitne potrebe države. Trenutno, ove rezerve su na nivou samo 4 dana od godišnjeg uvoza. Ovaj zakon nije u potpunoj saglasnosti sa odgovarajucim EU acquis, naročito što se tiče rezervi nafte za hitne potrebe. Piše se novi zakon o naftnom sektoru. Očekuje se da bude usvojen tokom početka 2013.

Naftne zalihe na Kosovu još uvek ne ispunjavaju uslove EU definisane u Direktivi o nafti 2009/119/EC. Izgradnja dodatnih magacina i rehabilitacija postojecih objekata zahtevace značajne investicije, i njihov potpuni razvoj bi mogao da potraje prilično dugo. Regionalna studija naftnih zaliha, koju je naručio Sekretarijat EnCT 2010, ukazuje da je ukupna cena ispunjenja 90-dnevnih naftnih zaliha za hitne potrebe i ostalih uslova iz Direktive 2009/119/EC na Kosovu, uključujuci i cenu investicija i troškova za povecanje zaliha naftnih proizvoda, dolaze do iznosa od oko 157000 miliona evra tokom perioda od 2011-2021. Iz ovog razloga, EnC promoviše regionalni/podregionalni pristup, što znači da dve ili više zemalja zapadnog Balkana razvijaju zajedničke kapacitete za sk-ladištenje nafte i gasa kako bi se ispunili zahtevi Direktive 2009/119/EC u buducnosti.

Uvezeni tečni naftni gas (TNG) se koristi za kuvanje i zagrevanje prostora u ne-stam-


<

benim zgradama. Infrastruktura za transport, skladištenje i prodaju TNG na Kosovu je ograničena, ali se brzo širi. TNG je efikasan, čist i bezbedan za grejanje malih i velikih zgrada korišcenjem lakih gorionika do kotlova za centralno grejanje.

Kosovo nije povezano na operativnu mrežu snabdevanja prirodnim gasom. Povezivanje na snabdevanje prirodnim gasom bi bila važna opcija za diversifikaciju snabdevanja gorivom u zemlji i podizanje nivoa sigurnosti snabdevanja. Ukoliko bi se gas koristio za grejanje prostora, pod uslovom da postoji distributivna mreža, potrošnja struje bi bila niža. Gasne toplane bi se mogle izgraditi, što bi značajno pomoglo i u diversifikaciji proizvodnje energije i, kao rezultat, ojačalo upravljanje nacionalnim energetskim sist-emom u smislu njegovog uravnoteženja pomocnih usluga i održavanja odgovarajucih proizvodnih rezervi. MER je izrazio zainteresovanost Kosova da se poveže na međun-arodne mreže za prirodni gas i traži mogucnost da bude uključeno u trenutne projekte koji se razmatraju, kao što su TAB, IAP ili drugi projekti bi mogli da doprinesu izgradnji gasnog prstena. Vredi napomenuti da ne postoji distributivna mreža za prirodni gas na Kosovu. Investicioni okvir zapadnog Balkana (IOZB) podržava mnoge projekte koji su povezani sa gasifikacijom regiona Balkana. Ovde spada i jonsko-jadranski gasovod, i drugi regionalni projekti koji su deo koncepta gasnog prstena EK na zapadnom Balka-nu. Prelazak na gas, sa električne struje i fosilnih goriva, konkretno za grejanje, vodi do efikasnijeg korišcenja čistijeg izvora energije.

Dana 18. oktobra 2012, Ministarski savet energetske zajednice (EnC) usvojio je Regio-nalnu Energetsku Strategiju za Energetsku Zajednicu. Ovo je prvi korak u procesu plan-iranja i razvoja kanalisane i ekonomične energetske infrastrukture u regionu. Ovde se na jedno mesto zajedno okupljaju nacionalne strategije i planovi država ugovornica sa postojecim pravnim obavezama energetske zajednice u oblasti energije, konkurencije i životne sredine. Ciljevi ove strategije izloženi su u Aneksu 2.

Regionalna Energetska Strategija EnC takođe navodi da ukoliko prošli trendovi budu nastavljeni i u buducnosti, Energetska Zajednica ce se suočiti sa ozbiljnim i rastucim nestašicama u snabdevanju, naročito što se tiče električne struje, i te nestašice ce se vrlo loše odraziti na sposobnost zemalja ugovornica (uključujuci i Kosovo) da postignu op-timalni ekonomski razvoj. Dalje, socijalni i ekološki uticaj koji ide uz neodgovarajuci odgovor na ove izazove bice poguban i značajno ce potkopati sposobnost regiona da ostvari svoje razvojne indikatore na održiv način.

Aneks 3 sumira prepreke za investicije u energetski sektor zapadnog Balkana.

B. Glavni izazovi za jačanje sigurnosti snabdevanja energijom na Kosovu: Kako dalje

Razvoj energetske infrastrukture. Sigurnost snabdevanja energijom nastavlja da pred-stavlja glavni izazov sa kojim se suočava energetski sektor na Kosovu. Poboljšanje en-ergetske sigurnosti podrazumeva, između ostalog, promovisanje različitosti, efikasnosti i fleksibilnosti u okviru energetskog sektora, tako da se Kosovo osposobi da odgovara na hitne situacije u vezi sa energijom. Da bi se postigao održivi nivo sigurnosti snab-


devanja energijom, Kosovo treba da ojača svoju energetsku infrastrukturu, uključujuci tu i kapacitete za proizvodnju struje i transmisionu mrežu. Razvoj novih proizvodnih kapaciteta za proizvodnju struje putem termoelektrana i nove konekcije za transport energije sa susednim zemljama, uključujuci Albaniju i Makedoniju, predstavljaju glavne prioritete. Modernizacija i proširenje kapaciteta za parno grejanje u toplani Termokos, kao i njeno povezivanje za zajedničku proizvodnju sa TE Kosovo B predstavljaju ključne prioritete u oblasti daljinskog grejanja. Povezivanje na regionalnu mrežu za prirodni gas poboljšace sigurnost snabdevanja. Ovo bi ojačalo i upravljanje energetskim sistemom ukoliko bi postojali i bili izgrađeni neki kapaciteti za proizvodnju energije od prirodnog gasa.

Olakšavanje blagovremenih investicija u snabdevanju energijom. Energetska sigurnost je blisko povezana sa pravovremenim investicijama u snabdevanje energijom u skla-du sa ekonomskim razvojnim i ekološkim potrebama. Infrastruktura mreže je davno zastarela i potrebno joj je osavremenjavanje kako bi bila u stanju da ponudi vecu sig-urnost snabdevanja. Ovo ce zahtevati i efikasnije korišcenje postojeceg sistema, ali ta-kođe i nove investicije i u proizvodnju i u infrastrukturnu mrežu. Detaljni planovi ka-pitalnih investicija vec su utvrđeni u podsektorima proizvodnje energije i transmisije. Izazov je u tome da se blagovremeno sprovedu. Diversifikacija geografske distribucije/zemalja odakle dolaze veliki investitori je od velike važnosti za Kosovo. (Aneks 4 pred-stavlja prognozu snabdevanja energijom na Kosovu po primarnom izvoru energije do 2030. godine.)

Utvrđivanje i razvoj inovativnih šema finansiranja kapitalnih investicija. Svetska ekonomija i finansijski sektor suočavaju se sa teškocama. Stopa privrednog rasta je us-porila širom sveta. Povecali su se izazovi pred privlačenjem velikih kapitalnih inves-ticija. Pokazalo se da je kao rezultat ovoga, privlačenje velikih privatnih kapitalnih in-vesticija u energetskom sektoru zapadnog Balkana u poslednje vreme skoro nemoguce. U svetlu ovakve situacije, Vlada Kosova možda treba da razmotri pokretanje formalne diskusije sa međunarodnim razvojnim bankama i donatorskom zajednicom koja je ak-tivna u energetskom sektoru Kosova radi utvrđivanja inovativnih šema finansiranja koje ce olakšati potrebne velike investicije u energetskom sektoru. Kombinovanje javnih donatorskih i privatnih investicija bi moglo biti jedna od opcija na putu za privlačenje ovakvih investicija u kracem i srednjem roku.

Primena cena energije koje su u skladu sa troškovima. Težnja za liberalizacijom cena je obavezan uslov za uspešne kapitalne investicije, naročito za one privatne. Regionalna Energetska Strategija EnC kaže da postojeci nivoi cena (ne u potpunosti u skladu sa troškovima) u zemljama ugovornicama (uključujuci i Kosovo) ne mogu podržati nove proizvodne investicije, bilo privlačenjem privatnih investitora ili pružanjem domacim kompanijama sredstva da same investiraju. Kada nivoi cena budu ispod koštanja novih investicija, nece biti moguce privuci nove komercijalno vođene investicije, što može čak i pogoršati odnos između ponude i potražnje. Ukoliko investicije ostanu neadekvatne na duži rok, postoji ozbiljan rizik za sigurnost snabdevanja, za koji bi niske regulisane cene bile ključni razlog.


<

Naftne zalihe za hitne potrebe. Strategija za implementaciju Direktive 2009/119/EC je neophodna. Zakonski okvir za skladištenje naftnih zaliha za hitne potrebe treba da se izradi, a potrebno je i da se ustanovi odgovarajuce planiranje hitnih reakcija i procedura koordinacija koje su u skladu sa Direktivom 2009/119/EC.

Usvajanje modela energetskog tržišta koji olakšava konkurenciju jeste preduslov za us-pešne investicije u energetskom sektoru.

2.6. Interno energetsko tržište


Mada zakonodavstvo o energetskom sektoru Kosova i Kosovska Energetska Strategija 2009-2018 za cilj imaju da postignu konkurentnost na energetskim tržištima što je pre moguce, veoma malo napretka je zaista učinjeno u ovom pogledu. Trenutno, na kosovs-kom tržištu električne energije dominira KEK AD. Ne postoji konkurencija na tržištu električne struje, ubrajajuci tu i veleprodaju i maloprodaju. Privatizacija distribucije i snabdevanja električnom strujom se ne očekuje kao nešto što ce doneti bilo kakvu vrstu konkurencije u predvidljivoj buducnosti. Javni monopol se samo prenosi na privatni sektor.

Iako nema zakonskih ograničenja za ulazak novih proizvođača ili snabdevača, kosovs-ko tržište strujom efektivno funkcioniše kao „model jednog kupca“ 87. Ovaj model nije u skladu sa EU acquis o energiji. Stoga je napravljen tržišni model koji je u skladu sa kosovskim zakonima i energetskom strategijom. Usvojeni dizajn tržišta struje na Kos-ovu (DTSK) predstavlja bilateralno tržište, koje ce omoguciti široku lepezu bilateralnih ugovora, u kojima učesnici mogu kupovati i prodavati energiju, što omogucava urav-notežen energetski sistem. Tržište takođe prati i mehanizam uravnotežavanja. Ostaje da se dalje razvija tržište u pravcu pune konkurentnosti. Trenutno, među zainteresovanim strankama cirkuliše nacrt tržišnih pravila koja su u skladu sa DTSK radi dobijanja ko-mentara. 88

Sistem za transmisiju je vec nezavisan od aktivnosti proizvodnje i distribucije. Što se tiče pristupa mrežama (transmisija i distribucija), Kosovo je izabralo regulisan sistem pristupa trece strane. Licence KEK-a koje izdaje Regulatorna kancelarija za energiju vec su razdvojile poslovne linije KEK-a, tj. proizvodnju struje, distribuciju i snabdevanje. U 2009, Vlada Kosova odlučila je da zakonski razdvoji biznise distribucije i snabdevanja iz KEK AD.

87 “Politika obnovljive energije i razvoj dogadjaja na tržištu Kosova”, Nustret Avdiu i Ali Hamiti, Regula-torna kancelarija za energiju, april 2011, Kosovo

88 Tekst je dodala gdja Vjosa Rezniqi, KOSTT Odeljenje za tržišne operacije, april 2013


Progres Kosova 2011. u vezi sa internim tržištem energije

Izvestan napredak je načinjen u pogledu internog tržišta energije i sprovođenja pakta Energetske Zajednice.

U oktobru je Skupština usvojila implementirajuce zakonodavstvo za zakone o energiji, električnoj struji

i energetskom regulatoru kako bi se Kosovo dalje uskladilo sa drugim paketom EU u vezi sa internim

tržištem energije.

Nastavljen je rad na razvoju nove kosovske termoelektrane na lignit. Finalni zahtevi za predloge poslati su

za četiri prethodno izabrana učesnika na tenderu. Na kraju 2010, započela je eksploatacija uglja u rudniku

Sibovac, što treba da bude ponuđeno investitorima kao deo elektrane Novo Kosovo. Teškoce sa ekspropri-

jacijom čine nemogucim utvrđivanje neophodne mase uglja, što dovodi u opasnost snabdevanje ugljem za

postojece elektrane u bliskoj buducnosti.

Zakonsko razdvajanje funkcija distribucije i snabdevanja od Kosovske Energetske Korporacije se nije odi-

gralo, uprkos obavezi da se tako učini po zakonu o električnoj struji i paktu Energetske Zajednice. Privat-

izacija funkcije distribucije i snabdevanja iz Kosovske Energetske Korporacije tek treba da se završi.

Do završetka projekta elektrane Novo Kosovo, druge funkcije ostaju integrisane unutar Kosovske Ener-

getske Korporacije. Srpska kompanija za elektro-energiju ostaje kao nelicencirani ogranak na severu Koso-

va. Kao rezultat ovoga, Kosovo nema kontrolu u sopstvenoj mreži, što uskracuje Kosovskoj Energetskoj

Korporaciji prihod, naročito zato što energija skrece sa hidrocentrale Gazivoda da snabdeva sever.

Regulatorna kancelarija za energiju održala je postojece tarife za električnu energiju zbog nižih uvoznih cena

i tekucih vladinih subvencija za Kosovsku Energetsku Korporaciju. Imajuci u vidu dolazecu privatizaciju

funkcija distribucije i snabdevanja u Korporaciji i to da tarife treba da odražavaju realne nivoe troškova,

postepeno povecanje je neizbežno. Smanjenje vladinih subvencija ce pomoci ovaj proces.

Kao rezultat investicija, smanjeni su gubici na transmisiji. Nizak nivo naplate računa (i tarife koje ne pokri-

vaju troškove) nastavljaju da pomažu neodrživi rast u potražnji za električnom strujom.

Izvor: RADNI DOKUMENT OSOBLJA KOMISIJE, KOSOVO*, IZVEŠTAJ O PROGRESU 2011, Brisel,

12.10.2011


<

Kosovo je nedavno ažuriralo zakonski okvir i očekuje se novi tržišni model za usvajanje za nova tržišna pravila89. Podela KEK-a je posao u toku uz to da se ima u vidu privat-izacija KEDS – aktivnosti distribucije i snabdevanja. Tržišna dominacija je inherentno prisutna i mere koje su preduzete da privuku nove investicije nisu efikasne na kraci rok, a status KOSTT u kontekstu članstva u ENTSO je još uvek neuređen90.

Neadekvatna struktura tržišta električne energije i odsustvo konkurencije su čes-to navođeni kao glavne prepreke za privatne investicije u sektoru električne energije. Struktura tržišta električne struje u Albaniji, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoni-ji, Ukrajini i na Kosovu nije povoljna za razvijanje konkurentnih maloprodajnih i vele-prodajnih tržišta za električnu energiju u zemljama ugovornicama zato što91:

Prvo, zahtevanjem od domacih proizvođača struje da prodaju svu struju koju proiz-vedu za potrebe tarifnih korisnika, nema domace struje koja je dostupna za otvaranje kratkoročnog tržišta i stimulisanje razvoja tržišta za veleprodaju električne struje (pošto su vecina ovih zemalja uvoznici električne struje, i oni bi retko kada imali višak proiz-vedene struje);

Drugo, cena domace proizvodnje je u potpunosti regulisana od strane regulatornih or-gana vlasti na nivoima koji ne pokrivaju troškove (obično za buduce investicije) što neg-ativno utiče na obezbeđivanje dugoročne sigurnosti snabdevanja u ovim zemljama;

Trece, (veliki) domaci potrošači koji se snabdevaju uz regulisane tarifne beneficije zbog činjenice da je proizvodnja sa utvrđenom cenom po regulisanim tarifama koja je utvrđe-na od strane regulatornih vlasti i ovi potrošači (za koje je rezervisana domaca proiz-vedena struja) nisu odgovorni za placanje punih troškova za nabavku proizvodnje na otvorenom tržištu (uključujuci i troškove uvoza električne struje); i

Četvrto, ova tržišna struktura ne stimuliše razvoj konkurencije na maloprodajnom nivou, zato što ne postoji stimulans za nove snabdevače da uđu na tržište, niti da podobni potrošači imaju bilo kakvu stimulaciju da promene snabdevača.

Trenutne regulisane krajnje korisničke cene električne energije najverovatnije nisu u

89 KOSTT AD je podneo na odobrenje dizajn za tržište električne struje u avgustu 2011. Nakon dodatnih komentara i izmena i dopuna, uključujuci i neka pitanja koja je pokrenuo Sekretarijat Energetske Zajed-nice, dokument je postao konačan i u martu 2013. odobrio ga je RKE. KOSTT AD ima ciljeve za tržišni model koji su sledeci: (i) treba da bude u skladu sa obavezama Kosova kao ugovorne strane u paktu o energetskoj zajednici; (ii) treba da bude u skladu sa energetskom strategijom za 2009-2018; i (iii) da olakšava integrisanje nacionalnog tržišta energije u regionalno. U januaru 2013. poslata su prikupljena pravila tržišta koja su u skladu sa DEMK na odobravanje u RKE.

90 Lokalne akcije su preduslov za otvaranje regionalnog veleprodajnog tržišta – Izazovi i načinjeni napre-dak, Energetska Zajednica – 17. forum u Atini, 27 – 28 jun 2012

91 “Regulisane cene energije u energetskoj zajednici – trenutno stanje i preporuke za reformu”, izveštaj Sekretarijata Energetske Zajednice, 25 jun 2012


skladu sa EU acquis koji se bavi državnom pomoci. Sekretarijat Energetske Zajednice naglašava da regulisane krajnje potrošačke cene (ako ne pokrivaju opravdane trošk-ove) koje trenutno važe u zemljama ugovornicama verovatno predstavljaju zabranjenu državnu pomoc, vrlo slično slučaju Francuske i Španije. Ako je neki klijent snabdeven električnom strujom po niskim regulisanim cenama, prenosi mu se prednost koju donose beneficije stečene kroz niske regulisane cene struje. Ovo izgleda da je slučaj trenutno u svim zemljama ugovornicama. Uz to, gubitak zbog snabdevanja po niskim regulisanim cenama koji pada na leđa (obično javnog) snabdevača i/ili (obično postojeceg držav-nog) proizvođača koji ima obaveze javne službe, može takođe biti pokriven iz državnog budžeta u formi dodatne državne pomoci za javnog snabdevača strujom i/ili javnog proizvođača o kome se radi. Najzad, mogucnost data kvalifikovanim korisnicima da iskoriste svoje pravo na povracaj i traženje snabdevanja od (javnog) snabdevača po tarifi pod istim uslovima i po jednakim krajnjim korisničkim cenama kao i krajnji korisnici, mogu pokrenuti zabrinutost države, kao u slučaju Francuske92.

B. Glavni izazovi u pravcu konkurentnog tržišta električne struje: Kako dalje

U julu mesecu 2010, regionalna studija „Otvaranje veleprodajnog tržišta jugoistočne Ev-rope“ koji je finansirala Svetska Banka, ponudila je sve potrebne aktivnosti i vremenske rokove za otvaranje nacionalnih energetskih tržišta zemalja ugovornica EnC do 2015. Izgrađena je jasna mapa puta i za Kosovo.

Omoguciti postepeno uvođenje konkurencije u sektor proizvodnje. Postojeci domaci proizvođači energije bi trebalo postepeno da dobiju mogucnost da prodaju deo struje koji proizvode na kratkoročnom tržištu, da bi se otvorio i stimulisao razvoj veleproda-jnog tržišta električne energije. Cena električne struje na kratkoročnom tržištu treba da bude u potpunosti deregulisana. Postojeci ’model jednog kupca’ nije na liniji sa EU ac-quis o energiji i konkurenciji.

Delotvorno razdvojiti biznis distribucije od snabdevanja. Zakon o energetskom regu-latoru br. 03/L-185 uređuje potpuno razdvajanje preduzeca iz sektora energije93. Snab-devanje i distribucija nisu praktično razdvojeni na Kosovu, što stvara neravnopravne uslove igre između postojecih snabdevača i onih koji bi tek da uđu u taj posao. Ovakva mera uz obavezu za velike kvalifikovane klijente da kupuju svoju električnu energiju

92 Regulisane cene energije u energetskoj zajednici – trenutno stanje i preporuke za reformu; izveštaj Sek-retarijata Energetske Zajednice, 25.06.2012

93 Član 46.6 Zakona o energetskom regulatoru navodi da Regulatorna kancelarija za energiju nadgleda implementaciju uskladjenosti operatera transmisionog sistema i operatera distribucionalnog sistema i efektivnog, zakonskog i računovodstvenog razdvajanja integrisanih energetskih preduzeca u skladu sa ovim zakonom, zakonom o energiji, zakonom o električnoj struji, zakonom o prirodnom gasu i bilo kojim drugim važecim zakonima. Regulatorna kancelarija za energiju preduzima odgovarajuce mere u odnosu na program uskladjivanja i zakonskog i računovodstvenog razdvanja.


<

na deregulisanom tržištu94 (ne od javnog snabdevača), olakšace uvođenje konkurencije i pojačace likvidnost na tržištu električne struje tokom narednih nekoliko godina. Potpu-no razdvajanje između regulisanih i neregulisanih aktivnosti, kao i proizvodnje/snab-devanja i distribucije, treba da bude obavljeno kao preduslov za postizanje cene koja odražava troškove.

Postepena liberalizacija cene struje. Dokle god krajnje korisničke cene koje budu reg-ulisane ispod cene troškova za nove igrače na tržištu budu dostupne kvalifikovanim po-trošačima, bice teško da se postigne delotvorno otvaranje tržišta. Uspostavljanje krajnjih korisničkih cena struje za tarifne potrošače, koje održavaju iznos troškova transmisije distribucije, kao i dve kompetetivne aktivnosti – proizvodnje i snabdevanja, predstavlja jednu od prvih tema koja treba da se rešava95. Prvi korak jeste obezbediti da cene stru-je za sve potrošače koji potpadaju pod kategoriju definisanog za svrhe univerzalnog pružanja usluga u prvoj rečenici člana 3(3) Direktive 2003/54/EC („domacinstva i mala i srednja preduzeca“) koji podležu regulisanju cena, budu takve da odražavaju troškove.

Uspostaviti ciljni nacionalni program za podršku ugroženim potrošačima. Zakono-davstvo o energetskom sektoru na Kosovu uređuje zaštitu ugroženih potrošača96. Re-gionalna Energetska Strategija EnC takođe uređuje zaštitu ugroženih potrošača97.. U ovom pogledu, svi članovi EnC treba da jasno definišu (i to zakonom ili uredbom kako je prikladno) definiciju ugroženih potrošača energije koji podležu specijalnoj zaštiti i podršci. Dalje, potrebno je sprovesti ciljane nacionalne programe za podršku ugrožen-im potrošačima, kao i programe kojima se povecava energetska efikasnost i veci nivo korišcenja obnovljivih izvora energije u domacinstvima. Jasan i transparentan regula-torni okvir, uspostavljeni standardi za kvalitet usluga, bavljenje žalbama potrošača i obezbeđene jasne smernice za promenu snabdevača energijom, predstavljaju neke od prioritetnih aktivnosti. Šema zaštite treba da bude preseljena iz energetskog sektora u nacionalni sistem socijalne zaštite.

Slede izazovi koji stoje pred otvaranjem elektro-energetskih tržišta u Energetskoj Zajed-nici, kako ih je utvrdio Sekretarijat EnC.

94 Od suštinske je važnosti da uklanjanje regulisanih cena za velike potrošače bude dopunjeno uslovom za KEK AD da prodaje kroz konkurentne postupke i objavljuje ugovore sa punom transparentnošcu i odgovornošcu.

95 Održavane troškova bi trebalo da se proširi na stvarne troškove snabdevanja električnom strujom, ubra-jajuci tu i troškove proizvodnje, koji održavaju troškove nabavke električne struje za domacinstva i ta-firne potrošače i iz domace proizvodnje i iz uvoza, neophodne investicije, odgovarajucu profitnu stopu, cenu usluga snabdevanja i loše dugove. Cena domace proizvodnje ne bi trebalo da bude posebno regulis-ana.

96 Članovi 3.6.9 i 15.1.4 zakona o energiji br. 03/L-184 uredjuju zaštitu ugorženih potrošača.97 Kosovo bi trebalo da jasno definiše kroz svoje zakonodavstvo pojam ugroženih potrošača koji potpadaju

pod specijalnu zaštitu ili podršku. Ovakva definicija ugroženih potrošača energije bi trebalo da rešava realne potrebe za ekonomskom podrškom.


Izazovi koji stoje pred otvaranjem elektro-energetskog tržištaZavršavanje procesa razdvajanja na svim nivoimaEliminisanje ugovora o punom snabdevanju između postojecih proizvođača i javnih snabdevača Eliminisanje modela jedinog kupca i diversifikacija izvora proizvodnje i snabdevanjaRazvoj komercijalne ili tržišno zasnovane platforme za bilanse i pomocne usluge, stvaranje funkcije tržišnog operatora i uređenjeUvođenje obaveze za kupovinu gubitaka po tržišnim uslovimaRazvijanje sistema stimulacija za postepenu implementaciju kriterijuma kvalifikovanostiUvođenje programa za sprovođenje adekvatnog merenja i SCADA Uvođenje instrumenata nadgledanja tržišta radi eliminisanja zloupotrebe dominacijeIzrada stimulacija koje bi umanjile tržišnu koncentraciju i uvele stvarno razdvajanje proizvodnjeZavršavanje implementacije uslova transparentnosti (Uredba 1228)Stimulacija uspostavljanja i funkcionisanja DAM u lokalnom okruženjuDostupnost i nivo regulisanih snabdevačkih cena treba da budu razmotreniIzvor: Lokalne akcije kao preduslov za otvaranje regionalnog veleprodajnog tržišta – Izazovi i načinjeni napredak, EnC, 17. forum u Atini, 27–28 jun 2012, G. Simon Uzunov, Sekretarijat EnC

KOSTT AD ima mišljenje da je neophodno izraditi plan aktivnosti koje treba da budu preduzete radi postizanja pune otvorenosti energetskog tržišta98.

Razvoj zajedničkog elektro-energetskog tržišta Kosovo-Albanija je ponuđen kao jedna od izvodljivih opcija, jer ona pruža prednost diversifikacije proizvođačkih kapaciteta (termo na Kosovu i hidro u Albaniji). Sa druge strane, implementacija zajedničkog tržiš-ta Kosovo-Albanija bi donela: (1) sigurnost u snabdevanju, (2) smanjenje troškova za oba sistema, (3) jačanje konkurencije na tržištu energije, (4) integraciju u evropsko tržište (IEM), (5) postizanje evropskih ciljeva 20-20-20. Potrebno je da ova opcija bude dalje razrađena99.

2.7. Obnovljiva energija


Energetska Strategija cilja na stvaranje odgovarajuceg zakonodavnog okvira i tržišta koje je povoljno za promovisanje razvoja obnovljivih izvora energije na Kosovu. Cilj je da se stvori povoljno okruženje za privatne investicije u ovom sektoru. Obnovljivi izvori energije (OIE) u Strategiji obuhvataju hidroenergiju, energiju vetra, geotermalnu energiju, solarnu, biomasu i gas iz procesiranja urbanog i ruralnog otpada. Kosovo tre-nutno koristi obnovljive izvore energije (OIE), uključujuci i nekoliko malih hidrocentra-la, jednu malu elektranu na vetar i biomasu (uglavnom ogrevno drvo). Oko 3% ukupne

98 Prezentacija KOSTT AD tokom okruglog stola o energiji, organizovanog 6. decembra 2012, Golem, Al-banija.

99 Studija “sigurnost snabdevanja” Votenfala, koji je finansirao kfW, kaže da stvaranje zajedničkog tržišta Kosovo-Albanija jeste dobro tehničko rešenje i donelo bi koristi obema zemljama. Uskoro se očekuje da studija o izvodljivosti o stvaranju zajedničkog tržišta Kosovo-Albanija, koju finansira Norveška Vlada, bude sprovedena. Tekst dodala gdja Vjosa Rezniqi, KOSTT Odeljenje tržišnih operacija, april 2013


<

energetske proizvodnje u 2010. je dolazilo iz obnovljive energije, uglavnom iz hidro izvora i vetra.

U svom izveštaju o Programu za Kosovo 2011, EK navodi da Kosovo treba da načini dalje napore da poveca udeo obnovljive energije u ukupnoj potrošnji energije i da pre-duzme mere na promovisanju upotrebe biogoriva u transportu.

Kosovo ima potencijale za rast energije iz OIE, uključujuci tu: (i) proizvodnju električne struje i toplote iz biogasa, biomase i solarne energije, (ii) proizvodnju energije iz malih hidrocentrala100 i iz HC od 305 MW u Žuru, i (iii) proizvodnju energije iz vetra101. Donji grafikon pokazuje potencijale za proizvodnju električne struje iz OIE na Kosovu. Ova slika je zasnovana na trenutno dostupnim podacima i procenama RKE, koje pokazuju da bi do 2020. proizvodnja iz OIE mogla biti na nivou od 2.5 TWh godišnje102.

Slika: Srednjoročni potencijal rasta za električnu energiju iz OIE (GWh; %)

Kosovo planira da počne sa nametanjem uslova od 2% biogoriva u saobracaju od 1. januara 2014103.

100 Kako je izložio RKE tokom okruglog stola o energiji organizovanog 6. decembra 2012. Golem, Albanija, RKE trenutno obradjuje 11 aplikacija za licence za izradu malih HE, sa oko 137 MW instaliranog kapac-iteta.

101 Kako je izložio RKE tokom okruglog stola o energiji organizovanog 6. decembra 2012. Golem, Albanija, RKE trenutno obradjuje jednu aplikaciju za licencu za izradu elektrane na vetar od 100 MW u Štimlju.

102 “Politika obnovljive energije i razvoj dogadjaja na tržištu na Kosovu”, Nustret Avdiu i Ali Hamiti, Regu-latorna kancelarija za energiju, april 2011, Kosovo

103 Prezentacija MTI tokom okruglog stola o energiji organizovanog 6. decembra 2012. organizovanog u Golemu, Albanija.

Wind 1,55560%

SS Hydrda 29612%

Biom 1195%

Biogas 11917%

PV 1596%


Prepreke za OIE na zapadnom Balkanu

Do 10. jula 2012. pojednostavljeni akcioni planovi za obnovljivu energiju su podneti od Albanije, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Moldavije i UNMIK-a. Hrvatska je podnela kompletan akcioni plan za obnovljivu energiju Evropskoj Komisiji, u skladu sa obavezama sa kojima se složila u okviru procesa pridruživanja.

Podneti planovi identifikovali su značajne prepreke za razvoj energetskih postrojenja na OIE koji se odnose na neusklađenu autorizaciju, dozvole planiranja, sertifikacije i licenciranje koji su uglavnom dizajnirani za velike investicione projekte u konvencionalnim proizvodnim kapacitetima, te stoga nisu prikladni za projekte OIE.

Obično ima previše organa vlasti koji su uključeni u administrativne procedure i procedure izdavanja dozvola, što treba da bude pojednostavljeno i koordinirano sa definisanim i transparentnim rokovima za obradu aplikacija za OIE. Uprkos identifikaciji netroškovnih barijera koje odlažu razvoj OIE projekata i utiču na kapacitet za privlačenje spoljnih investitora, samo je Albanija planirala i načinila ozbiljne napore u pravcu institucije u kojoj se sve rešava na jednom mestu (one stop shop) za rešavanje svih administrativnih aplikacija za projekte OIE.

Izvor: Izveštaj o aktivnostima RETF u 2012, Energetska Zajednica, jun 2012

Deseti Ministarski savet EnC usvojio je Direktivu OIE i postavio nacionalne ciljeve za OIE 2020. za devet zemalja ugovornica. Cilj od 25% udela energije iz obnovljivih izvo-ra u ukupnoj konačnoj potrošnji energije u 2020. usvojen je i za Kosovo. Udeo energi-je iz obnovljivih izvora u ukupnoj konačnoj potrošnji energije za Kosovo za 2009. bio je 18.9%104,105. Cilj od 25% shodno odluci Ministarskog saveta od 18. oktobra 2012. je premašen predviđanjem datim u administrativnom uputstvu br. 01/2013 o ciljevima OIE. Ovaj cilj je sada 29.4% i pokazuje interes za maksimalno iskorišcenje kapaciteta Kosova za proizvodnju energije iz OIE.

Cilj je podeljen na elemente na sledeci način:

- 18.0% za grejanje- 10% od generalnog cilja posveceno za transport – biogoriva - Oko 8% od ukupne mase za proizvodnju struje iz izvora kao što su voda, vetar,

solarna energija i biomasa106

Kosovo je rešeno da ispuni ciljeve postavljene za upotrebu OIE u odgovarajucoj direk-tivi EU. U toku je rad na izradi i usvajanju odgovarajuceg zakonodavstva i uredaba koje podržavaju i promovišu ubrzani razvoj OIE. U 2007, VK je postavila indikativne ciljeve za potrošnju električne struje i grejanja iz obnovljivih izvora i ko-proizvodnju za period 2007-2016107.

104 http://www.energy-community.org105 Ažurirani proračun OIE ciljeva za 2020 za ugovorne stranke Energetske Zajednice (EnC), Sekretarijat

EnC, Beč, mart 2012.106 Dodato od Ministarstva za ekonomski razvoj, Luan Morina – Energetski razvoj107 Administrativno uputstvo br. 06/2007 “Indikativni ciljevi za proizvodnju električne energije i toplote iz

obnovljivih izvora energije i iz ko-generisanja” postavlja cilj od 7.78% električne struje proizvedene iz OIE do 2016.


<

Kosovski zakon o električnoj energiji sugeriše upotrebu tarifa ulazne potrošnje, kao i upotrebu sertifikata o poreklu (SOP) kao komponenata šeme podrške za promovisanje OIE-E (OIE za proizvodnju energije). Međunarodno iskustvo sugeriše da su naročito delotvorne u promovisanju upotrebe obnovljive energije u proizvodnji električne stru-je. Investitorima se dopadaju tarifa ulazne potrošnje zato što one pružaju izvesnost u prilivu prihoda od prodaje električne struje koja je proizvedena iz obnovljivih izvora.

Na osnovu zakona o energetskom regulatoru, RKE je usvojio sveobuhvatno pravilo o autorizovanju postupka za gradnju novih proizvodnih kapaciteta, gasnih mreža, direk-tnih energetskih vodova i direktnih cevovoda. RKE je razmotrio više aplikacija koje su primljene radi autorizacije za gradnju novih proizvodnih kapaciteta, i izdao je jedan broj obaveštenja o preliminarnoj autorizaciji.

RKE je takođe usvojio pravilo za šemu podrške za OIE za sledece glavne ciljeve: (i) da se promoviše razvoj kapaciteta za proizvodnju električne struje kroz korišcenje obnovl-jivih izvora energije na transparentan način; (ii) da se privuku domaci i međunarodni investitori pružanjem povoljnog okruženja za investiranje u proizvodne kapacitete koji koriste obnovljivu energiju; (iii) da se podrži, ili bar ne ometa, razvoj konkurentnog tržišta električne struje, na Kosovu ili regionalno, gde to uslovi u energetskom sektoru dozvoljavaju; (iv) da sve bude kompatibilno sa učešcem Kosova u „Zajedničkim projek-tima“ 108 sa zemljama članicama EU kao što je predviđeno u članu 9 Direktive 20009/28/EC; i (v) da sve bude jednostavno i isplativo za implementaciju.

Sporazumi o nabavci energije (SME) za struju koja se proizvodi iz OIE jesu deo politike i regulatornih stimulacija. RKE je takođe usvojio: (i) pravilo za izdavanje i korišcenje Sert-ifikata o poreklu (SoP) u vezi sa strujom proizvedenom iz OIE, otpada iz ko-proizvodnje i (ii) tarifa ulazne potrošnje 109.

Važece Tarifa ulazne potrošnje i spisak kriterijuma za licenciranje i dozvole za OIE izlo-ženi su u Aneksu 5.

Države članice EU nude niz stimulacija za promovisanje OIE, ubrajajuci tu (i) tarife ulazne potrošnje, (ii) Kvote i zelene sertifikate za trgovanje (TGC), (iii) investicione sub-vencije, grantove i/ili poreska izuzimanja/kredite, i (iv) ostale sisteme. Široko uzeto,

108 Član 9 Direktive 2009/28/EC uredjuje i razvoj “zajedničkih projekata” izmedju EU MS i trecih zemalja. Zajednički projekti obezbedjuju dalje šanse za razvoj projekata OIE-E na Kosovu. Mada ovi projekti nece imati koristi od nacionalne šeme podrške i stoga ne predstavljaju dodatni teret za budžet ili tarife, oni ne doprinose nužno ostvarenju nacionalnih (indikativnih) ciljeva: ovo zavisi od odluka vlasti na Kosovu. Kakav god bio način na koji se trenutni ciljevi definišu – kao proporcija nacionalne potrošnje – i činjenica da je jedan od uslova za zajedničke projekte taj da se jednaka količina električne struje izvozi za potrošnju Evropskoj Uniji, čini verovatnim da OIE-E proizvedeni iz zajedničkih projekata se nece računati u posti-zanje kosovskih indikativnih ciljeva koji se odnose na OIE-E.

109 “Politika obnovljive energije i razvoj dogadjaja na tržištu Kosova ”, Nustret Avdiu i Ali Hamiti, Energy Regulatorna kanclearija za energiju, april 2011


dostupni pokazatelji sugerišu da su u zemljama EU, tarife ulazne potrošnje postigle na-jbolji učinak na promovisanju razvoja OIE-E. Aneks 6 sumira iskustvo i naučene lekcije iz zemalja EU u vezi sa stimulacijama za OIE-E.


<

OPCIJE ZA KOSOVO ZA LICENCIRANJE I AUTORIZACIJU

Finalno pitanje odnosi se na to da li dozvola za razvoj i izgradnju novih proizvodnih kapaciteta OIE-E na određenoj lokaciji treba da bude predmet tenderske procedure – koji god da je zakonski format i adminis-trativna procedura. U ovom smislu moguce su dve alternative: (i) dozvola se daje na osnovu aplikacije; i (ii) dozvola se daje na osnovu ishoda tenderskog procesa.

Dva (delimično povezana) razmatranja izgleda da su relevantna u proceni ovih alternativa: (i) broj lokacija koje su na raspolaganju i pogodne za razvoj proizvodnje OIE-E u poređenju sa iskazanim ciljevima ulaska na tržište; i (ii) razlika u troškovima između gradnji OIE-E na različitim lokacijama.

Ukoliko je dostupnost pogodnih lokacija za izgradnju i razvoj proizvodnog kapaciteta OIE-E ograničena u poređenju sa kapacitetom koji je potreban da se ispune ciljevi proboja na tržište, možda je prikladno da se obezbedi da te lokacije budu iskorišcene do svojih punih potencijala na najefikasniji način, i zato da budu dodeljene investitorima/graditeljima/operaterima koji su u stanju da ih na najbolji način iskoriste.

Ovakav cilj može biti postignut kroz tendersku proceduru za dozvole za razvoj i izgradnju proizvodnih kapaciteta OIE-E na različitim konkretnim lokacijama. Kroz ovaj proces, ovakva dozvola se daje graditelji-ma/investitorima/operaterima koji su spremni da plate najviše takse za dozvole, što bi trebalo da znači da oni očekuju da njihovo postrojenje funkcioniše najefikasnije moguce.

Dalje, mada se razlike u troškovima između različitih tehnologija OIE-E mogu rešavati kroz različite tarife u zavisnosti od tehnologije, razlike u troškovima unutar iste tehnologije mogu voditi do pada profita za ona postrojenja ili one lokacije koje su okarakterisane nižim troškovima. Ovakvi profiti mogu biti umanjeni, kao i teret na leđima potrošača, kroz tendersko izdavanje dozvola za izgradnju kapaciteta OIE-E. Ukoliko ima dovoljno konkurencije za izgradnju i razvoj proizvodnje OIE-E, tenderski proces ce utvrditi više cene dozvola za najbolje lokacije, izvlačeci time bar deo „kirije“ koji dolazi zbog njihovog višeg kvaliteta.

Najzad, važno je obezbediti da upotreba konkurentnih tendera za dodelu dozvola za razvoj i izgradnju proizvodnih kapaciteta OIE-E ne potiskuje motivaciju investitora/graditelja za traženje i ocenjivanje novih lokacija. Ovaj negativan uticaj se može izbeci tako što: (i) dozvoljava se graditeljima/investitorima da iden-tifikuju i predlažu nove lokacije za izgradnju i razvoj OIE-E; (ii) organizuje se tenderski proces za svaku identifikovanu lokaciju; i (iii) daje se graditelju/investitoru koji je identifikovao i predložio lokaciju „pred-nost“ u tenderskom procesu, na primer, u smislu popusta na krajnju taksu za dozvolu ukoliko je on izabrani dobitnik dozvole.

Izvor: Kosovski regulatorni okvir za OIE, pripremio Mercados – EMI, januar 2009

B. Glavni izazovi koji stoje pred razvojem OIE: Kako dalje

Prevazilaženje izazova, uključujuci i one koji su dole identifikovani, u vezi je sa im-plementacijom Direktive 2009/28/EC o promovisanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora110 i ispunjavanja ciljeva OIE kako su postavljeni za Kosovo u okviru za pakt EnC. Glavni izazovi su:

Fiskalne stimulacije. Obezbeđivanje carinskih i poreskih umanjenja za energetski efi-kasne materijale i opremu za tehnologiju obnovljive energije se preporučuje. Da bi se postigao ovaj cilj, MER i MF (Ministarstvo finansija) treba da rade zajednički na razvi-janju adekvatnog programa sa fiskalnim stimulacijama (uključujuci i ciljane subvencije) čime se podržava implementacija mera i projekata EE i OIE. Ovo ce stvoriti povoljno tržište za podizanje nivoa energetske efikasnosti i iskorišcenost OIE.

Razmatranje i kanalisanje procesa/procedura autorizacije za mala postrojenja OIE. U okviru razvoja i implementacije svog pojednostavljenog akcionog plana za obnovljivu energiju, EnC traži od Kosova da obezbedi da pravila za autorizaciju, sertifikate i licence

110 Ova Direktiva zamenila je Direktive 2001/77/EC i 2003/30/EC


budu objektivna, transparentna, srazmerna i da ne vrše diskriminaciju između prijavl-jenih, uzimajuci u obzir specifičnosti svake od tehnologija obnovljive energije. TF OIE traži od Kosova, kao i od ostalih zemalja ugovornica, da razmotre i kanališu procese za mala postrojenja OIE.

Uspostavljanje mehanizma za nadgledanje usklađenosti u vezi sa upotrebom biogori-va. Što se tiče biogoriva, TF OIE traži od Kosova da uspostavi mehanizam kroz koji bi ekonomski operater koji proizvodi ili koristi biogoriva ili biotečnosti mogao da pokaže svoju usklađenost sa režimom održivosti koji je naveden u Direktivi 2009/28/EC (članovi 17 i 18) korišcenjem dokaza dobrovoljne šeme koju je priznala Evropska Komisija.

Uspostavljanje ’one-stop-shop’ institucije za projekte OIE. TF OIE utvrđuje da postoje mnogi organi vlasti uključeni u administrativne procedure i procedure izdavanja doz-vole, koje treba da budu pojednostavljene i koordinirane sa definisanim i transparent-nim rokovima za obradu prijava za OIE111.

Širenje tehnologije OIE. Agencija za energetsku efikasnost treba da bude odgovorna za koordinaciju vladinih programa, razvoj, implementaciju i ocenu politike i akcionih pla-nova koji se odnose na obnovljivu energiju. Bice potrebno da ova agencija podeli i pošal-je tehnologije i konkretne relevantne projekte koji se odnose na obnovljivu energiju svim zainteresovanim strankama (Vlada, investitori, opštine, NVO, itd.), kao i da pokrene pokazne projekte OIE.

Opcije za finansiranje OIE i programi. Opcije za finansiranje razvoja obnovljivih izvo-ra mogu obuhvatati grantove, kredite ili meke zajmove koji bi bili obezbeđeni iz IFI, privatnog stranog i domaceg kapitala, kao i iz drugih izvora kao što su oni iz okvira Mehanizma čistog razvoja (MČR). Pošto zajmovi mogu biti glavni izvor finansiranja za nove kompanije koje uspostavljaju postrojenja sa obnovljivom energijom, ovo može biti prepreka za objekte OIE.

2.8. Energetska efikasnost


Trenutni nivo energetske efikasnosti na Kosovu raste (na osnovu izveštaja o progre-su o implementaciji mera NEEAP 1, Kosovo je postiglo cilj od 26.82 ktoe od pred-viđenih ukupno 31 ktoe)112 i potpuno je realno ciljati na povecanje od 20% u EE do 2020. Elektrana “Novo Kosovo” ce za rezultat imati povecanje energetske efikasnosti u proizvodnji od blizu 5%, što je rezultat modernih tehnologija korišcenih u postrojenju,

111 Uprkos identifikaciji ne-troškovnih barijera koje odlažu razvijanje projekta OIE i utiču na kapacitet privlačenja stranih investitora, samo je Albanija planirala i načinila ozbiljne napore u pravcu „one-stop-shop“ institucije koja ce se baviti svim administrativnim aplikacijama za projekte OIE.

112 Tekst dodao G. Bedri Dragusha – Kosovska agencija za energetsku efikasnost, april 2013


<

u poređenju sa TE Kosovo A i TE Kosovo B. Najveci potencijal za poboljšanja u EE u grejanju i proizvodnji struje, gde je trenutna efikasnost korišcenja mnogo ispod one koja je utvrđena odgovarajucim direktivama EU i postojecim tehnološkim standardima EU o pecima i opremi za grejanje malog kapaciteta. Za kucne aparate postoji mogucnost da se podigne prosečna EE za do 100%, dok trenutna proizvodnja termalne energije može da se poboljša za do 40% sa novim tehnologijama sagorevanja lignita. Dalja poboljšanja se mogu postici uz uvođenje zajedničkog generisanja struje i grejanja.113

Načinjene su tehničke pripreme za projekat zajedničkog generisanja u elektrani Kosovo B, da se koristi otpadna toplota da bi se obezbedilo daljinsko grejanje, umanjujuci time i emisiju CO2 . Trenutna investicija je malo verovatna s obzirom na finansijske teškoce sektora parnog grejanja114.

Kao stranke potpisnice pakta o Energetskoj Zajednici (ECT), Kosovo je član EnCT oper-ativne grupe za energetsku efikasnost (TF EE). Po smernicama TF EE, Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) je izradilo prvi nacionalni akcioni plan za energetsku efikas-nost (NAPEE).

113 Strategija grejanja Republike Kosovo 2011-2018114 COMMISSION STAFF WORKING PAPER, KOSOVO*, 2011 PROGRESS REPORT, Brussels, 12.10.2011


Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost (NAPEE) 2010-2018

NAPEE označava nacionalne ciljeve u štednji energije za period 2010-2018. Ranije, tokom 2007, Ministarst-vo za energetiku i rudarstvo (MER) je izradilo trogodišnji kosovski program za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Jedan broj projekata iz ovog programa je u trenutnoj implementaciji.

Cilj Kosova je da postigne utvrđeni cilj od 9% uštede energije do kraja 2018.

U svom prvom nacionalnom akcionom planu za energetsku efikasnost (NAPEE) za Kosovo 2010-2012, usvojen je prolazni cilj za uštedu energije od 3%, ili uštedu od 301115 ktoe od ukupnog cilja od 1021.08 ktoe koji treba da se postigne do 2020. godine.

NAPEE 2010-2018 uspostavlja dugoročne ciljeve EE za period 2010-2018, i prolazne ciljeve za 2010-2012. U utvrđivanju srednjoročnih ciljeva, NAPEE je razmotrio:

- Nepostojanje funkcionalne agencije za energetsku efikasnost i nepostojanje regionalnih kancelar-ija za energiju

- Nepostojanje fonda za energetsku efikasnost- Nepostojanje sistema označavanja za energiju u zgradama- Nedostatak zakonske procedure kojom se uređuje obavezna nabavka opreme za EE za javne sub-

jekte- Nepostojanje kompanija za energetske usluge- Odloženo uvođenje označavanja kucnih električnih aparata- Nepostojanje potpunih podataka iz preciznog ispitivanja javnog sektora u vezi sa EE- Nepostojanje odluke kojom se obavezuju subjekti iz javnog sektora da preduzimaju mere EE

Izvor: Kosovski plan za energetsku efikasnost 2010-2018, kako ga je odobrio ministar za ekonomski razvoj 30. septembra 2011.

MER zajedno sa GIZ i uz podršku otvorenog regionalnog fonda izradili su metodologiju za nadgledanje, ocenjivanje i izveštavanje u vezi sa merama EE. 115

Shodno zakonu o energetskoj efikasnosti br. 04/L-016, 22.07.2011, 25/4/2012, Kosovska agencija za EE je osnovana i postala funkcionalna116. Brzo uspostavljanje fonda za EE i dalja funkcionalizacija agencije za EE su neophodni radi uspešne implementacije NAP-EE117.

Tarife za električnu struju na Kosovu spadaju među najniže u regionu. Uprkos niskim cenama, glavni problem u sektoru je neplacanje računa za struju. Slično mnogim drugim zemljama, obračun računa za parno grejanje je zasnovan na iznosu površine stambenog prostora potrošača, a ne na izmerenoj potrošnji energije. U Prištini, parno grejanje ops-lužuje oko 20% stanovništva.

115 Ovaj nacionalni cilj je podeljen medju sektorima, uključujuci domacinstva, usluge, industriju, transport i poljoprivredu. Predvidjena ušteda energije u domacinstvima dolazi do 40% ukupnog cilja od 30.63 ktoe koje treba uštedeti tokom 2010-2012.

116 MER kordiniše proces razmatranja zakona o energetskoj efikasnosti. On predvidja finalizaciju revizije i usvajanje ovog zakona tokom 2013.

117 Radni dokument Sekretarijata Energetske Zajednice: “Sinteza ocene akcionih planova za energetsku efi-kasnost zemalja ugovornica...” januar 2011. 60 Tekst dodao G. Bedri Dragusha – Kosovska agencija za energetsku efikasnost, april


<

Prema studiji Svetske Banke, primena izolacionih materijala i prozora sa dvostrukim staklima bi dovela do smanjenja u potrošnji energije za grejanje do procenjenih 35% u individualnim domacinstvima. Širom Kosova, ovo bi donelo potencijalne uštede u gre-janju od 500-600 GWh godišnje, što je oko 12-14% trenutne potražnje za grejanje.

Uz podršku iz donatorske zajednice, uključujuci tu i EK, GIZ, itd. VK je sprovela jedan broj mera za energetsku efikasnost u zgradama javnog sektora i objektima kao što su škole, bolnice i vladine zgrade. Efikasno osvetljenje zgrada i ulica i toplotna izolacija nalaze se među ključnim intervencijama. Sa druge strane, kampanje za podizanje svesti potrošača koji traže da se izvrši promena u ponašanju u stambenom sektoru bila je važ-na komponenta kosovskih planova za energetsku efikasnost.

Modernizacija opštinskih usluga

GIZ sa 1.5 miliona evra, od januara 2006 do decembra 2012, finansira program malih investicija u oblasti opštinske energetske efikasnosti, što je zajednički finansirano sa opštinama Kosova.

Opštinama se pomaže u zajedničkom finansiranju i implementaciji 51 malog projekta sa oko 50% od investi-cionog fonda. Maksimalna godišnja suma za svaki projekat i opštinu nije prelazila 40.000 EUR. Investicije su obuhvatale: (i) modernizaciju javnog osvetljenja ulica, i (ii) obnovu i opremanje javnih zgrada (zamena sto-larije, termoizolacija spoljnih zidova i plafona i/ili instalacija centralnog grejanja), osavremenjivanje sistema za grejanje, uključujuci i nove instalacije.

Izvor: Pregled finansijske podrške objektima kvalifikovanim za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju na zapadnom Balkanu, jun 2011, izveštaj koji finansira EU, pripremio Consortium vođen PM grupom

VK je rešena da uvede ko-generisanje energije i grejanja u TE Kosovo B. Studija o izvodl-jivosti za kombinovani projekat grejanja i elektrane na Kosovu, gde se otpadna toplota iz TE Kosovo B preuzima i prenosi u sistem daljinskog grejanja Prištine, napravljena je 2011. Ukupne investicije po ovom projektu se procenjuju na 48.9 miliona evra118. Nemač-ka Vlada je zajedno sa EK odvojila finansije za ovaj važan projekat ko-generisanja.

Neki „pilot projekti“ EE treba da se sprovedu, koji bi služili kao model za obimnije slične intervencije. Utvrđene su neke prioritetne intervencije i pilot projekti su vec sprovedeni ili su spremni da budu implementirani u bliskoj buducnosti. Tri projekta uštede energije koji najviše obecavaju, a koje je identifikovala studija Svetske Banke za tržište grejanja119 jesu: (1) novi prozori za 65% bolnica i domova zdravlja; (2) novi prozori za 85% škola; i (3) novi prozori za 10% stambenih zgrada viših od 3 sprata (sagrađenih između 1960 i 1998).

Puna implementacija ovih projekata za štednju energije se očekuje da donese uštede od 72 GWh godišnje.

Upotreba drveta za grejanje je široko rasprostranjena na Kosovu. Preko 80 procenata kosovskih domacinstava koriste drvo kao primarno ili sekundarno gorivo za grejanje

118 Western Balkans Investment Framework (WBIF), godišnji izveštaj 2011 119 Strategija grejanja Republike Kosovo 2011-2018


ili kuvanje; preko polovine škola koristi drvo za ogrev. Efikasni gorionici bi smanjili siromaštvo i poboljšali nivo kvaliteta zdravlja i životne sredine. Stanovnici Kosova ko-riste oko 2.5 miliona m3 ogrevnog drveta godišnje, a ogrevno drvo je skupo i košta oko €40-50/m3. Najveci deo kotlova i peci jesu loše izrade sa niskom efikasnošcu od 15-20 procenata, dok zidane peci i kamini imaju efikasnost od oko 50% ili više.

Program za efikasne gorionike za drva na Kosovu

Efikasni gorionici bi smanjili ukupnu potražnju za ogrevnim drvetom za oko 60%, smanjila bi se zagađenost vazduha u prostoriji i usporio bi se gubitak šuma. Ovo bi učinilo da održivo šumarstvo postane realna mogucnost za zemlju.

Jedan efikasni gorionik bi koštao oko €300 ukoliko se kupuju na veliko; pošto godišnja potrošnja ogrevnog drveta sada u proseku iznosi oko 10 m3 po domacinstvu (4 m3 urbanim i 12 m3 u ruralnim oblastima), period placanja za potrošače bi bio kraci od 2 godine. Vlada Kosova bi mogla da sprovede pilot program koji bi uveo efikasne gorionike za drvo na početku ciljajuci na 100.000 najsiromašnijih potrošača.

Potražnja za električnom strujom radi dodatnog zagrevanja bi bila smanjena za oko 3840 KWh godišnje po domacinstvu ili 384 GWh godišnje ukupno, što sada mora da se uveze na trošak Vlade. Investicija od 30 miliona evra u efikasne gorionike iznosi manje od 38.4 miliona evra, koliki su troškovi za uvoz električne struje samo tokom prve godine, i ovo bi urodilo mnogim neto beneficijama u godinama koje slede.

Izvor: Status energetske efikasnosti na zapadnom Balkanu, Izveštaj Svetske Banke, 15. jun 2010

Potrebno je značajno finansiranje za sprovođenje mera EE i za ostvarenje NAPEE ciljeva. Sredstva koja su dostupna na regionalnom nivou bi mogla da odigraju ključnu ulogu. Donja tabela pokazuje zbirne podatke o ovim fondovima120. Detaljne informacije o funk-cionisanju i finansiranju regionalnih fondova date su u Aneksu 9.

Nr. Milion Euro

Rajonal Total 11 592.85

Fondet Rajonale Hua

(me asistencë teknike (AT) dhe grante) 8 580.45

Fondet dhe Programet AT Rajonale 3 12.40

Kreditne linije za EE su ponekad efikasno sredstvo da se dosegne do industrijskih i komercijalnih segmenata tržišta. Učestvujuce banke predlažu postojecim potrošačima investicije u EE, koje su finansirane iz kreditne linije. Jedino ograničenje je u tome da kreditne linije budu propracene treningom za učestvujuce banke i efektivne market-inške kampanje. Preduslov je pristup fondovima grantova koji bi platili pripremu pro-jekta i isto tako revizori iz oblasti energetike treba da omekšaju uslove za zajmove.

B. Glavni izazovi pred povećanjem energetske efikasnosti: Kako dalje

Kompletiranje zakonskog i regulatornog okvira. Kosovo treba da nastavi sa kompletiranjem

120 Pregled objekata za finansijsku podršku koji su na raspolaganju za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju na zapadnom Balkanu, jun 2011, izveštaj koji finansira EU, pripremio Consortium vodjen PM grupom


<

zakonskog i regulatornog okvira u oblasti energetske efikasnosti onako kako je zahteva-no paktom kojim je osnovana Energetska Zajednica (EnC). NAPEE daje detalje u ovom pogledu.

Razvijanje institucija koje treba da promovišu i nadgledaju energetsku efikasnost. Kosovo treba da stavi u funkciju agenciju za EE onako kako je uređeno u zakonu o energetskoj efikas-nosti br. 04/L-016, 22.07.2011. Jasna uloga i odgovornosti ove agencije opisani su takođe u Uredbi Ministarstva za ekonomski razvoj br. 08/211 „o internoj organizaciji Kosovske Agencije za energetsku efikasnost“. Mada zakon o energetskoj efikasnosti ne uređuje stvaranje fonda za energetsku efikasnost (fond EE), Vlada Kosova treba da se konsultuje sa donatorskom zajednicom o ovom pitanju i da odluči prikladno121. Aneks 8 pruža in-formacije o zakonskim i institucionalnim aranžmanima u oblasti energetske efikasnosti u više zemalja EU i Balkana.

Sa druge strane, prikladno je uspostaviti kancelarije za energetiku na opštinskom nivou. Sve opštine na Kosovu imaju odeljenja koja su zadužena za pitanja lokalnog razvoja, ubrajajuci tu i lokalnu infrastrukturu. Predata odgovornost za bavljenje energetskim pitanjima nedostaje u svim ovim odeljenjima122. Zakon o energiji daje mogucnost os-nivanja kancelarija za energetiku na opštinskom nivou. Osnivanje ovih kancelarija na regionalnom nivou bi bio dobar polazni korak u ovom pravcu. MER je spreman da pruži trening i drugu institucionalnu podršku za razvoj tako da ove kancelarije budu stavljene na noge i pokrenute u rad u nekom razumnom vremenskom periodu. Nekoliko donato-ra, kao što su Kancelarija za vezu Evropske Komisije (KVEK) i GIZ iz Nemačke, finan-sirali su u prošlosti aktivnosti treninga u vezi sa energetikom za opštinske službenike. Aneks 7 pruža dalje razloge u vezi sa potrebom da se uspostave opštinske kancelarije za energetiku.

Sveobuhvatan i trajan održivi razvoj i zadržavanje kvalifikovanog osoblja na svim nivo-ima vlasti predstavlja veliki izazov za kosovske institucije iz sektora energetike.

Dalja podrška sveobuhvatnom razvoju revizorskih institucija za energetiku, kao i infra-

121 Mnoge mere EE zahtevaju investicije sa periodom placanja koji je duži nego što mnogi potrošači smatraju prihvatljivim. Medju ostalim aktivnostima, fond EE bi obezbedio subvencije za implementaciju inves-ticija EE, skracujuci period povracaja novca i pomogao bi da se omoguci pristup finansiranju po cenama ispod tržišnih tamo gde je to neophodno. Fond za EE je koristan za usredsredjivanje na tržišne segmente na koje komercijalne banke ne ciljaju. Na početku, fondovima EE je potreban pristup finansiranju iz grantova iz globalnih fondova kao što su GEF, bilateralni donatori i nacionalni budžet. Kada segment tržišta bude dovoljno razvijen da privlači komercijalno finansiranje, cilj fonda EE je postignut i on može polako biti ugašen tokom srednjoročnog perioda.

122 Decentralizacija političke moci i vlastništvom nad imovinom i resursima je dosta odmakla na Kosovu. Ali, u svom pravcu prema evropskim integracijama, Kosovu ce biti potrebno da dalje decentralizuje funkcije ekonomskog razvoja i budžeta. Bice potrebno da ovaj proces ide ruku pod ruku sa institucio-nalnim razvojem opština i njihovim kapacitetom da planiraju razvoj i na odgovarajuci način prikupljaju lokalne prihode.


strukture i uspostavljanja ESCO123 biznisa, treba da budu deo sveukupnog institucio-nalnog razvoja u oblasti energetske efikasnosti na Kosovu. Treba da budu preduzete odgovarajuce aktivnosti predviđene u NAPEE.

Izrada sveobuhvatnih sistema podataka iz energetike. Uspostavljanje sistema za prikupljanje podataka o energetici i za izveštavanje koji su dosledni sa onima iz EUROSTAT-a pred-stavljaju uslov za pridruživanje EU. EU, preko EnC, angažovala je svoje odgovarajuce agencije na pružanju značajne tehničke pomoci u uspostavljanju odgovarajucih statis-tičkih sistema za energetiku u zemljama zapadnog Balkana, tako da mogu da se razviju korisni indikatori za energetsku efikasnost i da se obavlja nadgledanje napretka u ovoj oblasti.

Davanje stimulacija. Stimulacije mogu pomoci da se prevaziđu barijere pri ulasku na tržište, na primer, preko specijalnih programa koji nude finansijsku ili tehničku podršku, ili čak privremenih izuzeca od standardnih administrativnih postupaka. Stimulacije bi trebalo da budu podsticajne i za ponudu i za potražnju. Primeri važnih stimulacija za potražnju jesu uvođenje kodova i standarda, stvaranje svesti kod krajnjih korisni-ka i omogucavanje koncesionarskog finansiranja. Mere koje se odnose na snabdevanje obuhvataju aktivnosti kao što su obezbeđivanje poreskih stimulacija i finansiranja za preduzeca, olakšavanje uvoznih restrikcija i nameta za uvoz opreme za energetsku efi-kasnost, obuka revizora, arhitekata i ugovarača, itd.

Uklanjanje barijera. Kako je utvrdila Svetska Banka, glavne barijere su: (i) neodgovarajuci zakonski i regulatorni okviri, (ii) nedostatak stimulacija bilo koje vrste, (iii) trening i stručno znanje su oskudni, (iv) investicioni troškovi za tehnologije energetske efikas-nosti su visoki, (v) moderni kodovi zgrada i standardi EE za kucne aparate i opremu treba da budu uvedeni i primenjivani, (vi) potrebno je osnovati fondove za energetsku efikasnost, (vii) potrebno je pokrenuti ciljane informativne kampanje, i (viii) cene energi-je su niske i unakrsno subvencionisane, dok je neplacanje vrlo značajno pitanje. Rezime Svetske Banke o preprekama za jačanje energetske efikasnosti na zapadnom Balkanu izložen je u Aneksu 8.

Nastavak kroz vođenje primerom i jačanje javne svesti o energetskoj efikasnosti. Čak i bez poboljšanja u sistemima podataka, tarifnoj strukturi i nivou tarifa, mnogo toga može i treba da se učini da se podigne nivo EE. Prvo, javni sektor bi trebao da nastavi da vodi ovu aktivnost kroz uvođenje EE mera zasnovanih na potražnji u svim svojim zgradama, objektima i zalihama. Kampanje za podizanje svesti potrošača i traganje za ostvarenjem promene ponašanja u stambenom sektoru (stanovanje i transport), treba da se nastavi. Drugo, VK treba da teži da ubrza izvođenje projekta ko-generisanja u TE Kosovo B. Trece, uvođenje efikasnih programa gorionika za drva, naročito za siromašne, može da

123 ESCO (kompanije za usluge iz oblasti energetike) su kompanije iz privatnog sektora koje deluju kao fi-nansijski posrednici na implementaciji mera energetske efikasnosti u ime klijenata iz javnog sektora. One mogu biti kvalifikovane za preferencijalno finansiranje iz IFI, naročito ako funkcionišu po ugovorima o energetskom učinku sa njihovim klijentima iz javnog sektora, deleci uštedu.


<

se smatra delom programa javnog sektora, kao što to mogu biti i programi efikasnog javnog osvetljenja. Svi ovi napori treba da budu propraceni čvrstom posvecenošcu i aktivnostima na eliminisanju nepravilnosti u ceni energije i polako da podižu cene energije na nivoe koji pokrivaju troškove kako bi se omogucili razumni izbori potrošača između različitih opcija investiranja u energetsku efikasnost.

Istraživanje alternativnih modela za finansiranje mera EE u javnom sektoru. Veliki potencijal za štednju energije postoji u javnom sektoru, što donosi potrebu za znača-jnim pozajmicama javnog sektora, ukoliko se želi da se ispune ciljevi. Vecina trenutno raspoloživih fondova je usmerena ka pozajmicama privatnog sektora sa glavnim na-glaskom na domacinstva i MSP. Ovo podrazumeva da fondovi i ostali mehanizmi mora-ju sve više biti usmereni ka opštinskim službama i javnim zgradama. Kapacitet javnog sektora za pozajmice na opštinskom i nacionalnom nivou je veoma ograničen i stoga ce biti potrebni napori da se pronađu alternativni modeli koji omogucavaju da se finansir-anje omoguci i stavi na raspolaganje javnom sektoru.

Razmotriti javni program rehabilitacije zgrada na nivou države. Mnoge administrativne, zdravstvene i obrazovne zgrade su pod državnom kontrolom i mogu biti iskorišcene da se pokažu poboljšanja u EE i da se omoguci osnova za delatnost lokalnih usluga koje obavlja energetske revizije i sprovodi projekte, možda uz podršku grantova i zajmova iz IFI. Ova mera kroz program može da ide veoma dobro u paru sa razvojem politika i strategija javnih nabavki koje olakšavaju usluge iz oblasti energetike. Omogucavanje učestvovanja na tenderu za opremu „sve u jedan“ usluga i garancija učinka uštede en-ergije, omogucice efikasno sklapanje ugovora za poboljšanje zgrada u pravcu EE. Po-tencijalni model jeste ugovaranje ESCO, što obično u paketu sadrži opremu, usluge i garancije učinka u uštedi energije, ukoliko se to traži124. Vlada, uz pomoc donatora, treba da razmisli prilagođavanje svoje nacionalne politike javnih nabavki kako bi se omoguci-lo ugovaranje energetskih usluga125.

2.9. Nuklearna bezbednost i zaštita od radijacije


Kosovska agencija za zaštitu od radijacije i nuklearnu bezbednost (KAZRNB) osnovana je 21.6.2011. shodno zakonu od zaštite od jonizujuceg i nejonizujuceg zračenja i nuk-learnoj bezbednosti. Od jula 2012, KAZRNB je postala nezavisna agencija u skladu sa zakonom o zaštiti od jonizujuceg i nejonizujuceg zračenja i nuklearne bezbednosti126,

124 Ostali manje obuhvatni modeli mogu biti predvidjeni i mogu biti prikladniji. Skupljanje na jedno mesto poboljašanje mnogih zgrada u jedan paket nabavke bi vodilo značajnoj ekonomičnosti i privuklo bi ve-liko interesovanje učesnika u tenderu. Ova vrsta projekta bi mogla da stimuliše potražnju za energetskim uslugama i da privuče lokalne i medjunarodne snabdevače opremom, trgovce i ugovarače koji bi ušli na tržište EE.

125 Status energetske efikasnosti na zapadnom Balkanu, izveštaj Svetske Banke, 15. jul 2010126 Zakon o Kosovskoj agenciji za zaštitu od radijacije i nuklearnu bezbednost, br. 2011/04-L-067 proglašen

Dekretom predsednika Republike Kosovo, br. DL-028-2012, datum 08.06.2012


ovaj zakon uređuje status, dužnosti i odgovornosti agencije. U međuvremenu, u toku je rad na pripremi administrativnih uputstava i pravila koja treba da se odobre nakon us-vajanja revidiranog zakona, uključujuci tu i pravilo o zdravstvenoj izloženosti, profesio-nalnim radnicima i narodu; baratanje radioaktivnim otpadom; transport radioaktivnih izvora; ustručavanje od proizvodnje oružja za masovno uništenje; i uredba o licenciran-ju i inspekciji127.

Mere zaštite od radijacije i nuklearne bezbednosti predstavljaju deo uslova EK za Re-publiku Kosovo na putu prema evropskoj integraciji. Uz to, Kosovo bi trebalo da ispun-java međunarodne obaveze u oblasti zaštite od radijacije i nuklearne bezbednosti, onako kako su definisane od strane Internacionalne Agencije za atomsku energiju (IAEA).

Ciljevi KAZRNB obuhvataju128: (1) stvaranje zakonske osnove i usklađivanje zakono-davstva Republike Kosovo sa međunarodnim i EU standardima (IAEA); (2) ratifikaci-ja međunarodnih konvencija iz oblasti nuklearne bezbednosti; (3) nadzor operatora koji koriste radioaktivne izvore ili nuklearne supstance, koriste radioaktivne izvore ili transportuju nuklearne materijale; i (4) stvaranje uslova za sveukupnu zdravstvenu i ekološku zaštitu od štetnog delovanja radijacije i za ispunjavanje obaveza u oblasti nuk-learne bezbednosti.

KAZRNB je uspostavljen i funkcioniše, sa ciljem da se osposobi da izvršava zadatke i odgovornosti definisane zakonom. KAZRNB planira da kompletira neophodnu zakon-sku i regulatornu osnovu, tako da započne sa aktivnostima licenciranja i inspekcije koje ce obezbediti bezbednu sredinu za zdrav život u zemlji.

KAZRNB se sada suočava sa izradom novih zakonskih akata i uredaba u skladu sa EU acquis.

B. Glavni izazovi: Kako dalje

Identifikovani su sledeci izazovi u odnosu na jačanje zaštite od radijacije, nuklearnu bezbednost i sigurnost na Kosovu:

1. Potreba za daljim prenosom acquis na polju nuklearne bezbednosti i zaštite od radijacije

2. Potreba za izradom nacionalnog plana za hitne situacije i strategije za upravl-janje radiološkim i nuklearnim otpadom

3. Potreba za usklađivanje funkcionisanja KAZRNB sa svojim sestrinskim organi-zacijama u EU

4. Potreba za pristupanje odgovarajucim međunarodnim konvencijama koje se

127 Prema predstavniku KAZRNB tokom okruglog stola o energiji organizovanog 6. decembra 2012, Golem, Albanija.70 Tekst je dodat od G. Ferki Fejza, KAZRNB A/glavni izvršni službenik, april 2013

128 http://mmph.rks-gov.net/?cid=2,54,195


<

odnose na nuklearnu bezbednost i uspostavljanje odgovarajuceg regulatornog tela

Kosovo treba da izradi nacionalni plan za hitne situacije i strategiju za upravljanje ra-diološkim i nuklearnim otpadom, sa fokusom na planiranje za:

1. Prenos i uključivanje EU acquis129 o nuklearnoj bezbednosti i zaštiti od radi-jacije, i usklađivanje sa međunarodnim standardima, ubrajajuci tu i reviziju i izmene zakona o zaštiti od nejonizujuceg i jonizujuceg zračenja i o nuklearnoj bezbednosti,

2. Izrada uredaba za implementaciju i smernica u skladu sa EU acquis,3. Dalji institucionalni razvoj i operacionalizacija KAZRNB, ubrajajuci tu i jačanje

administrativnih kapaciteta i obezbeđivanje opreme za merenje profesionalne izloženosti, i

4. Preduzimanje aktivnosti koje su potrebne da se pristupi relevantnim međun-arodnim konvencijama koje se odnose na nuklearnu bezbednost, kao i us-postavljanje odgovarajuceg regulatornog tela.

Srednjoročni cilj Kosova bi trebalo da bude osposobljavanje KAZRNB da izvršava svoje odgovornosti, ubrajajuci tu i inspekciju i nadzor onako kako je propisano zakonom.

2.10. Glavni izazovi i preporuke

1. Zakonodavni i regulatorni okvir

Kosovo bi trebalo da u kratkom periodu poboljša postojece osnovno zakonodavstvo o energiji kako bi se uklopilo sa trecim paketom EU acquis o energiji. U srednjoročnoj perspektivi, Kosovo bi trebalo da dalje razvije svoj regulatorni okvir onako kako je pred-viđeno paktom Energetske Zajednice.

2. Politika i strategija

Potreba za politikom čiste energije koja je tržišno orijentisana, daleko od monopola, održiva sa socijalne tačke gledišta. U trenutnoj situaciji u kojoj se nalaze svetske finan-sije i privreda, nova politika bi trebalo da identifikuje inovativne finansijske šeme za kapitalne investicije. Ova nova politika Kosova bi trebalo da se odražava u njegovoj energetskoj strategiji.

3. Sigurnost snabdevanja

Potreba za unapređenjem energetske infrastrukture, uključujuci tu i proizvodne kapac-

129 Direktive EURATOM koje naročito sadrže uslove koji se tiču korišcenja radionukleotida za brojne primene u zdravstvenom sektoru i industriji.


itete i transmisionu mrežu. Razvoj novih proizvodnih kapaciteta sa lignitom, rehabil-itacija TE Kosovo B, i izgradnja novih međusobnih konekcija sa susednim zemljama, ubrajajuci tu Albaniju i Makedoniju, predstavljaju neke od glavnih prioriteta. Modern-izacija i proširenje kapaciteta Termokos-a i njegovo povezivanje sa termoelektranom Kosovo B predstavljaju jedan od prioriteta radi poboljšanja sistema daljinskog grejanja. Povezivanje sa regionalnom mrežom za prirodni gas podici ce nivo bezbednosti snab-devanja i omogucice poboljšanje upravljanja energetskim sistemom.

4. Interno tržište energije

Kosovo bi trebalo da omoguci KEK-u da postepeno prodaje određenu količinu proiz-vedene energije na slobodnom tržištu. Kosovo bi trebalo da efektivno sklapa poslove distribucije i snabdevanja energijom kako bi se omogucila konkurencija na tržištu elek-trične struje. Utvrđivanje cene za potrošače koja odražava troškove proizvodnje trans-misije, distribucije i snabdevanja, jeste jedno od glavnih pitanja koje treba da se rešava pre nego što se cene potpuno liberalizuju. Šema zaštite potrošača koji su socijalni sluča-jevi treba da bude preneta sa sektora energije na nacionalni sektor za socijalno staranje.

5 Obnovljiva energija

Kosovo još uvek nije završilo svoj zakonodavni, tehnički i finansijski okvir za brže ukl-jučivanje u projekte za proizvodnju alternativne energije zasnovane na standardima EU i Direktivi 2009/28/EC o podsticanju upotrebe obnovljive energije, i dostizanju standar-da postavljenih paktom Energetske Zajednice.

6. Energetska efikasnost

Kosovo još uvek nije završilo svoj okvir za podsticanje dosezanja standarda za energet-sku efikasnost. Postizanje ovih standarda zahteva dalji institucionalni razvoj, a naročito: unapređenje rada agencije za energetsku efikasnost; stvaranje fonda za energetsku efi-kasnost i osnivanje kancelarija na opštinskom nivou, počev od regionalnih kancelarija za energetsku efikasnost.

7. Nuklearna bezbednost i zaštita od radijacije

Nepostojanje nacionalnog plana za hitne situacije i strategije za baratanje radioaktivnim otpadom.


<

Bibliografija

1. Zakoni o energetskom sektoru, životnoj sredini, konkurenciji, nafti i zaštiti od radijacije

2. Energetska strategija Republike Kosovo 2009-20183. Kosovski plan o energetskoj efikasnosti 2010-20184. Makedonski prvi akcioni plan za energetsku efikasnost 2010-20185. Otvaranje veleprodajnog tržišta u jugoistočnoj Evropi, Poyry & Nord Pool Con-

sulting, jul 20106. Gašenje svetla? Izgledi za energiju u istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Save-

zu, Svetska Banka 20107. Energetska strategija Energetske Zajednice, 18. oktobar 20128. Kominike komisije Evropskog Parlamenta i Saveta, strategija proširenja i glavni

izazovi 2011-2012, Brisel 12.10.20119. Radni dokument osoblja komisije, Kosovo*, Izveštaj o progresu 2011, Brisel,

12.10.201110. Strategija daljinskog grejanja Republike Kosovo 2011-201811. Izjava o bezbednosti snabdevanja za Kosovo (električna struja, prirodni gas i

nafta) RKE, jul 201112. Energetski bilans u Republici Kosovo za 2011.13. “Politika obnovljive energije i razvoj događaja na tržištu na Kosovu”, Nustret

Avdiu i Ali Hamiti, Regulatorna kancelarija za energiju, april 2011, Kosovo14. “Regulisane cene energije u energetskoj zajednici – trenutna situacija i pre-

poruke za reformu”, izveštaj Sekretarijata Energetske Zajednice, 25 jun 201215. Lokalne akcije kao preduslov za otvaranje regionalnog veleprodajnog tržišta –

Izazovi i načinjeni napredak, Energetska Zajednica – 17. forum u Atini, 27 – 28 jun 2012

16. Lokalne akcije kao preduslov za otvaranje regionalnog veleprodajnog tržišta – Izazovi i načinjeni napredak, Energetska Zajednica – 17. forum u Atini, 27 – 28 jun 2012, G. Simon Uzunov, Sekretarijat Energetske Zajednice

17. Regionalna studija o zalihama nafte, naručena od Sekretarijata EnC 201018. Izveštaj o aktivnostima TFRE u 2012, Energetska Zajednica, jun 201219. Ažurirani proračun ciljeva OIE 2020 za zemlje ugovornice u Energetskoj Zajed-

nici (EnC), Sekretarijat EnC, Beč, mart 2012 20. Administrativno uputstvo br. 06/2007 “Indikativni ciljevi za proizvodnju elek-

trične struje i daljinskog grejanja iz obnovljivih izvora energije i ko-generisanja”21. Kosovski regulatorni okvir za OIE, pripremio Mercados – EMI, januar 200922. Pregled raspoloživih mogucnosti za finansijsku podršku za energetsku efikas-


nost i obnovljivu energiju na zapadnom Balkanu, jun 2011, izveštaj finansiran od EU, pripremio Consortium na čelu sa PM grupom

23. Radni dokument Sekretarijata Energetske Zajednice: “Sinteza procene akcionih planova zemalja ugovornica o energetskoj efikasnosti…”, januar 2011

24. Status energetske efikasnosti na zapadnom Balkanu, izveštaj, Svetska Banka, jun 2015, 2010

25. Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF), godišnji izveštaj 201126. Pregled međunarodnog iskustva sa mehanizmima podrške obavezi za obnovl-

jivu energiju, maj 200527. Internet stranice sledecih institucija: (i) www.energy-community.org, (ii) www.

mmph.rks-gov.net, (iii) www.mzhe.rks-gov.net, i (iv) www.RKE-ks.org28. Transkript sa radionice o energiji od 6. decembra 2012, Albanija

2.11. Aneksi

Aneks 1: Sumirane informacije o EnCT

Aneks 2: Ciljevi energetske strategije za Energetsku Zajednicu

Aneks 3: Pregled prepreka za investiranje u energetski sektor zapadnog Balkana

Aneks 4: Kosovska prognoza o snabdevanju električnom energijom prema primarnom izvoru energije do 2030

Aneks 5: Važece tarifa ulazne potrošnje i lista uslova za licenciranje i odobravanje OIE

Aneks 6: Stimulacije zemalja EU za OIE: iskustva i naučene lekcije

Aneks 7: Funkcionisanje i finansiranje regionalnih i državnih fondova

Aneks 8: Informacije o pravnim i institucionalnim aranžmanima u oblasti energetske efikasnosti u nekoliko zemalja EU i Balkana

Aneks 9: Razlozi za potrebu za osnivanje opštinskih kancelarija za energetiku (OKE)

Aneks 10: Prepreke za energetsku efikasnost na zapadnom Balkanu


<

Aneks 1: Sumirane informacije o EnCT

Pakt kojim se osniva Energetska Zajednica

Nakon atinskog procesa koji je imao cilj uspostavljanje integrisanog regionalnog energetskog tržišta u jugoistočnoj Evropi, 25. oktobra 2005. Evropska Zajednica i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hr-vatska, Crna Gora, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Rumunija, Srbija i UNMIK u ime Kosova potpisali su pakt kojim se uspostavlja Energetska Zajednica. Nakon procesa ratifikacije i notifikacije, pakt je stupio na snagu 1. jula 2006. Austrija, Kipar, Češka Republika, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija, Velika Britanija dobile su status učesnika na prvom sastanku Ministarskog saveta u novembru 2006. U decembru 2009, Ministarski savet odlučio je o pristupanju Moldavije i Ukrajine. Ovom odlukom geografski koncept zapadnog Balkana, koji je ovaj proces na početku povezivao, izgubio je svoju validnost. Danas je lajtmotiv koji stoji iza pakta o Energetskoj Zajednici uvoz energetske politike EU u zemlje koje nisu članice EU.

Pakt zahteva od zemalja ugovornica da sprovode važne delove acquis communautaire, omogucava st-varanje jedinstvenog energetskog tržišta i mehanizama za funkcionisanje umreženih tržišta. On takođe

uspostavlja institucije energetske zajednice kao i proces odlučivanja.

- Institucionalna postavka i proces odlučivanja u okviru energetske zajednice obuhvataju sledece organe: (i) Ministarski savet; (ii) stalna grupa na visokom nivou; (iii) forumi; i (iv) Sekretarijat.

Prema članu 2, zadatak Energetske Zajednice je da organizuje odnose između strana ugovornica i stvori

zakonski i ekonomski okvir u odnosu na mrežu energije radi:

- Stvaranja stabilnog regulatornog i tržišnog okvira koji je u stanju da privuče investicije u gasne mreže, proizvodnju energije i u transmisione i distributivne mreže,

- Stvaranja jedinstvenog regulatornog prostora za trgovinu u mreži energije,- Ojačavanja sigurnosti snabdevanja na jedinstvenom regulatornom prostoru,- Poboljšanja ekološke situacije u odnosu na mrežu energije i odgovarajucu energetsku efikas-

nost, pomaganja korišcenja obnovljive energije i postavljanja uslova za trgovinu energijom na jedinstvenom regulatornom prostoru, i

- Razvijanja konkurenciju na tržištu energetske mreže na široj geografskoj skali i iskoristio privrede.

Rečima Evropske Komisije (COM(2011) 105 završni),

“U Energetskoj Zajednici radi se o investicijama, ekonomskom razvoju, sigurnosti snabdevanja en-

ergijom i socijalnoj sigurnosti; ali – više od ovoga – energetska zajednica je takođe nešto što

se tiče solidarnosti, uzajamnog poverenja i mira. Samo postojanje Energetske Zajednice tek 10

godina nakon završetka balkanskog konflikta predstavlja uspeh po sebi, jer stoji kao prvi za-

jednički institucionalni projekat koji su preduzele zemlje koje nisu članice Evropske Unije iz

jugoistočne Evrope.”

Izvor: Prilagođeno sa http://www.energy-community.org


Aneks 2: Ciljevi energetske strategije za energetsku zajednicu

Energetska strategija za energetsku zajednicu

Energetska Zajednica, slično Evropskoj Uniji, suočava se sa značajnim investicionim potrebama u pred-stojecim decenijama kako bi se izborila sa smanjenjem nivoa ugljenika i modernizacijom njenih objekata i infrastrukture za proizvodnju energije u ovom smislu. Usvajanje energetske strategije EnC pokazuje posvecenost bolje usklađenim nacionalnim politikama. Približno 39 milijardi evra investicija je potrebno za proizvodnju energije, energetsku efikasnost i poboljšanja u potražnju do 2020, kako bi se omogucilo rešavanje potreba očekivanog rasta u potražnji energije u energetskoj zajednici. Strateški ciljevi su:

Stvaranjekonkurentnog,integrisanogenergetskogtržišta,koje ima za cilj organizovanje odno-sa između zemalja ugovornica EnC, na način koji ce stvoriti zajednički zakonski i regulatorni okvir za energetska tržišta i omogucice trgovinu energijom preko granice. Cilj je da se stvori konkurentno integrisano energetsko tržište između zemalja ugovornica i njihovih suseda iz EU, i na kraju, njihova integracija u jedinstveno energetsko tržište EU

Privlačenje investicijauenergiju koje su veoma potrebne da bi se izašlo u susret povecanoj potražnji da bi se zamenila stara proizvodna postrojenja (što ce biti potrebno i zbog imple-mentacije ekoloških acquis energetske zajednice). Da bi se poboljšala sigurnost snabdevanja, energetska efikasnost i korišcenje obnovljivih izvora energije, potrebne su nove investicije u čitavom sektoru energetike u zemljama članicama.

Obezbeđivanjesigurnogiodrživogsnabdevanjaenergijomzakorisnike putem isporučivanja neprekinute energije po povoljnim cenama, dok se uzima u obzir i briga o životnoj sredini kao visoki prioritet.

Strategija analizira tri moguca scenarija snabdevanja koji nose procenjene investicione troškove sa sobom, i u isto vreme daju signal i zemljama ugovornicama i potencijalnim investitorima o veličini odgovarajucih koristi, ali i izazova. Strategija koja je prvi dokument koji je podložan javnim konsultacijama u Ener-getskoj Zajednici, vremenom ce evoluirati odražavajuci bilo kakve promene u zakonskom okviru, kao i nove ekonomske i političke faktore. To znači da ce dokument biti sistematski ažuriran.

Energetska strategija naglašava da regulisane cene i one koje ne odražavaju troškove predstavljaju glavne

prepreke za investicije koje treba da budu uklonjene što je pre moguce.

Izvor: http://www.energy-community.org


<

Aneks 3: Rezime prepreka za investiranje u energetski sektor na zapadnom Balkanu

Prepreke za investiranje

Neke od ovih barijera su takođe zajedničke sa zemljama članicama EU, ali ostale su naročito prisutne u regionu Energetske Zajednice, kao što sledi:

1. Ključna investiciona barijera proističe iz regulisanih i/ili cena i tarifa koje ne odražavaju trošk-ove. U preovlađujucoj vecini slučajeva, regulisane krajnje korisničke cene ne odražavaju realne troškove snabdevanja energijom, ubrajajuci tu i troškove proizvodnje, što odražava puni port-folio proizvodnje, neophodne investicije kroz odgovarajuci nivo povracaja, cenu uvoza, cenu usluga snabdevanja i loše dugove.

2. Asimetrična distribucija troškova i koristi među korisnicima; spoljni faktori (pozitivni ili nega-tivni) koji nisu dovoljno odraženi u postojecim tržišnim signalima i tokovima prihoda.

3. Nedostatak inovativnih finansijskih instrumenata, osim grantova. 4. Dugotrajne i nedelotvorne procedure dobijanja dozvola, uz protivljenje javnosti koje ometaju

pravovremeno sprovođenje infrastrukturnih projekata u vezi sa energijom. 5. Regulatorni okvir, iako napreduje, nije potpuno u skladu sa acquis, naročito što se tiče otva-

ranjem veleprodajnog tržišta, transparentnosti, raspodele kapaciteta i pristupa trecih stranaka mreži.

6. Važna barijera za otvaranje tržišta jeste činjenica da snabdevanje i distribucija, generalno, nisu još razdvojeni, što stvara neravnopravne uslove za igru između postojecih snabdevača i potencijalnih novopridošlih.

7. Razlike u raspodeli prekograničnog kapaciteta (naročito raspodela koja nije zasnovana na tržištu) kao i razlike u metodologijama određivanja cena predstavljaju prepreke za trgovinu.

8. Referentna veleprodajna cena, transparentnost i tržišna likvidnost koji su preduslovi za us-pešnu trgovinu energijom, još uvek nedostaju u vecini zemalja.

9. Predvidljivost tarifa ulazne potrošnje na duži rok, što je od presudne važnosti za nove projekte obnovljive energije, to još uvek nije uvek sigurno.

10. (Ne)dostupnost kapaciteta mreže za distribuiranje energije iz obnovljivih izvora se često koris-ti kao ograničenje za razvoj obnovljive energije.

Izvor: http://www.energy-community.org


Aneks 4: Prognoza za snabdevanje električnom strujom na Kosovu prema primarnim izvorima energije do 2030

Domestic Electricity Supply (GWh)

-base scenario2009 2012 2015 2018 2020 a) 2025 a) 2030

Kosovo* 5469 6143 6674 7210 7532 8357 9181

Domestic Production 4975 5541 5874 8896 9123 9174 9223

Coal (lignite) 4855 5836 5568 8007 8188 8188 8188

Gas 0 0 0 0 0 0 0

Oil 0 0 0 0 0 0 0

Nuclear 0 0 0 0 0 0 0

Hydro 105 132 186 738 776 776 776

RES (other than hydro) 15 23 120 151 159 210 259

Imports 768 602 800 0 0 0 0

Exports -274 0 0 -1686 -1951 -817 -42

Kosovo: Domace snabdevanje električnom strujom je uglavnom zasnovano na lignitu: 98% u 2009, pad na 90% u 2012 (osnovni scenario). Ostatak ponude bice pokriven kroz hidro i drugu obnovljivu energiju; postojeca neto uvozna pozicija ce postati neto izvoz-na pozicija počev od 2018. S obzirom da su date informacije zasnovane na Kosovskoj* Energetskoj Strategiji usvojenoj 2009, gas i nafta nisu predviđeni za proizvodnju elek-trične struje do 2030; ipak, u skorije vreme Kosovo* je izrazilo svoju nameru da uvede gas u svoju potrošnju.

Izvor: Regionalna strategija za energiju u Energetskoj Zajednici, usvojena na Ministar-skom savetu 18. oktobra 2012.

Aneks 5: Važeće tarife ulazne potrošnje i spisak kriterijuma za licenciranje i izdavan-je dozvola za OIE

Dole navedene tarife ulazne potrošnje su objavljene na Internet stranici Ministarstva za ekonomski razvoj.

Primarni izvor obnovljive energije (€/MWh)

HE (<10MW) 63.3

Vetar 85.0

Solarna energija n/a

Biogas i biomasa 71.3

U naporima da promoviše razvoj OIE, Ministarstvo za ekonomski razvoj je objavilo sledecu listu koraka sa kriterijumima za licenciranje i izdavanje dozvola.


<

Kriterijumi za licenciranje i izdavanje dozvola za obnovljivu energiju

Korak 1: Kosovska agencija za registraciju biznisa (www.arbk.org) 1. Registracija biznisa

Korak 2: Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje (http://mmph.rks-gov.net/) 1. Dozvola koja se odnosi na zaštitne mere za životnu sredinu 2. Dozvola za eksploataciju vode (ukoliko je hidrocentrala) 3. Građevinska dozvola (iznad 20 MW instaliranog kapaciteta)

Korak 3: Dozvole u zavisnosti od lokacije gradnje 1. Kosovska agencija za šumarstvo (ako je šuma) 2. Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport (ukoliko se radi o zonama koje su od specijalnog intere-sa/arheološke)

Korak 4: Ministarstvo za infrastrukturu (http://mi-ks.net/) 1. Dozvola za priključenje na postojecu putnu infrastrukturu Korak 5: Opštine

1. Dozvola za gradnju (ispod 20 MW instaliranog kapaciteta) 2. Ugovor o korišcenju zemljišta Korak 6: KEK (www.kek-energy.com/) 1. Autorizacija za povezivanje na energetski distributivni sistem 2. Ugovor o kupovini energije od snabdevača. U slučaju tarife ulazne potrošnje, javni snabdevač. Korak 7: Regulatorna kancelarija za energiju (www.RKE-ks.org/) 1. Autorizacija za proizvodnju energije Izvor: http://mzhe.rks-gov.net/?page=2,240


Aneks 6: Stimulacije zemalja EU za OIE: iskustva i naučene lekcije

Članice države EU nude niz stimulacija za promovisanje OIE, ubrajajuci tu: (i) tarife ulazne potrošnje (ii) Kvote i zeleni sertifikati za trgovanje (TGC), (iii) investicione sub-vencije/grantovi i/ili poreska izuzeca/krediti, i (iv) drugi sistemi.

Izvor: Pregled međunarodnih iskustava sa mehanizmima podrške za obavezu obnovl-jive energije, maj 2005

RE Electricity Policy in the EU:

CZ LV EE

HU CY RO

DE SK LT

DK PTGR AT

BG

LU

ES

FR

SI

PL

UK

BE

UK

IT

SE

IE

NL

UK

MT

FI

SL

NL

Feed-in Tariff

Tender

Quota

Tax measures


<

KAKO SU SE POKAZALA TRI GLAVNA MEHANIZMA ZA STIMULACIJE U ZEMLJAMA EU: KVOTE, TARIFE ULAZNE POTROŠNJE I TENDERSKE PROCEDURE?

Široko govoreci, dokazi koji stoje na raspolaganju sugerišu da su tarife ulazne potrošnje postigle na-jbolji učinak na promovisanju razvoja OIE-E, iako bi ovaj zaključak trebalo da bude kvalifikovan. Sistemi kvota izgleda da nisu postigli iste rezultate. Ova razlika u učinku može biti zbog činjenice da mehanizmi za podršku zasnovani na OIE-E kvotama i sertifikatima kojima se može trgovati:

- Su inherentno složeniji; na primer, oni zahtevaju uspostavljanje sekundarnog tržišta za tr-govinu zelenim sertifikatima;

- Uvedeni su u skorije vreme i stoga, s obzirom na njihovu vecu složenost, može se desiti da još uvek nije postignuta prikladna implementacija u svim jurisdikcijama i učesnici još uvek treba da se dobro upoznaju sa mehanizmom;

- Oslanjaju se na cenu sertifikata kako bi dali signal za promovisanje investicije. Ova cena može pokazati značajno variranje. Ovo variranje može biti viđeno kao izvor rizika za inves-titore. U teoriji, ovakav rizik može biti obuzdan kroz prikladno dizajnirane instrumente, kao što su dugoročni ugovori ili derivativi. Međutim, delom zbog toga što su ove šeme uvedene relativno skoro, izgleda da ovakvi instrumenti obuzdavanja još uvek nisu u potpunosti raz-vijeni.

Umesto toga, konkurentske tenderske procedure izgleda da su funkcionisale prilično dobro u mnogo slučajeva, barem kod pokretanja tržišta. Važno pitanje u vezi sa tenderskim sistemima jeste da li bi oni trebalo da budu pokretani samo u početnoj fazi razvoja OIE-E, ili bi trebalo da budu održavane kao tekuci sistem, imajuci u vidu činjenicu da su mnogo složenije nego tarifni sistem ulazne potrošnje.

Postojanje odgovarajuce šeme tarifa ulazne potrošnje je neophodno, ali ne i dovoljan uslov za razvoj OIE-E. Uslovi za pristup mreži, administrativni postupci (ugovori, licence, dozvole, višeslojna nekoor-dinisana birokratija, itd.) i (doživljeni) stepen stabilnosti mehanizma podrške, takođe su relevantni. Ima slučajeva u EU, kao što je Francuska, gde postoji značajan potencijal za mnogo OIE-E, a nivo tarifa ulazne potrošnje je sličan ili veci nego u drugim zemljama članicama, i ipak proboj OIE-E kasni iza dostignuca u ovim drugim zemljama članicama. Teškoce u pristupanju mreži i složeni administrativni mehanizmi blokirali su razvoj OIE-E u Francuskoj do 2006.

Takođe je važno pomenuti da je malim projektima verovatno potrebno da budu podržani kroz druge vrste stimulacija, kao što su kapitalni grantovi, smanjenje kamatnih stopa, itd... Ovo je slučaj sa pro-jektima koje razvija lokalna zajednica ili vrlo malo preduzece, i oni mogu biti finansijski ograničeni i optereceni.

Izvor: Kosovski regulatorni okvir za OIE, pripremio Mercados – EMI, januar 2009


PROMOTIVNE ŠEME OIE-E U EU – 25

Main Suporting policies Key Factors Biogas Biomass Biowaste Geothermal

Austria

"Feed-in tariffs plus: Investment sub-sidy (30% aprox) for solar ther-mal, biomass, geothermal, wind and hydro on project basis"

"Biogass: 10.3 - 16.5 € cents/kWh Sewage & land-fill: 3-6 € cents/kWh"

"Electricity: < 200 kW 13 € cents/kWh > 200 kW 13 € cents/kWh Heat: Invest-ment subsidy"

4 - 12.8 € cents/kWh

"Electricity: 7 € cents/kWh Heat: Ivestment subsidy"

Belgium

Green certif-icates system with mini-mum feed-in tariff plus tax compensation scheme.

2 € cents/kWh

"2 € cents/kWh Wallonie: investment subsidy"



Cyprus

Governmental grants of 30-40% plus feed-in tariffs

Although the government intends to make Cyprus less dependent on imported energy, the infrastructure is set up for fossil fues generation.

"Landfill & Sewage: Investment grant plus 6.3 € cents/kWh"

"Investment grant; 6.3 € cents/kWh"

Investment Subsidy

Czech Rep

"Minimum feed-in tariffs (Purchase price or Green premi-ums). Taxes reduction"

"PP: purchase price for the elec-tricity supplied to the network. GP: green premium for the electricity supplied to a trader or eligible customer. Methods may not be com-bined"

"8.3 - 11 € cents/kWh (PP) 4.2 - 7 € cents/kWh (GP)"

"8.5 - 12.3 € cents/kWh (PP) 4.4 - 8.2 € cents/kWh (GP)"

"16.4 € cents/kWh (PP) 12.8 € cents/kWh (GP)"

Denmark

Green certif-icates system plus feed-in tariff

4 € cents/kWh

4 € cents/kWh (guar-anteed for 10 years) plus 1 € cents/kWh guaranteed for RE certif-icate

4 € cents/kWh

EstoniaTax incentives plus feed-in tariffs

Changes in the law opens the possibilities for producing wind energy profit-ability.

1.8* Residen-tial price for 7 years


<

Finland

Exemption from energy tax for renewable energy

Feed-in tariffs and green certif-icates are being analysed.

4.2 € cents/kWh (approx)

France

"Feed-in tariffs (<12 MW), and Feed-in tariffs plus: tender (>12 MW), guranteed for 15-20 years and rates adjust-ed by inflation. Fiscal Incen-tives"

Administrative and grid barrier exists.

7.5 - 11 € cents/kWh (15 years)



10 - 15 € cents/kWh (15 years)

Germany

"Feed-in tariffs plus. Investments subsidies (ex-cept wind). Subsidised loans for wind invesmetns."

Limited grid ca-pacity hampers the growth of onshore wind. Technical prob-lems on offshore wind.

"Sewage and landfill: < 500 kW 7.7 € cents/kWh; > 500 kW to 5 MW 6.6 € cents/kWh"

"< 150 kW 11.5 € cents/kWh; 150 kW <p<500 kW 9.9 € cents/kWh; 500 kW <p<5 MW 8.9 € cents/kWh 1.5% decrease per year (20 years)"

"< 5 MW 15 € cents/kWh 5 MW<p< 10 MW 14 € cents/kWh 10 MW<p< 20 MW 8.95 € cents/kWh > 20 MW 7.16 € cents/kWh"

Greece

Feed-in tariffs plus invesments subsidies (30% aprox.) for heat.

"Administrative and grid barrier exists. Greek gov-ernment has established rules for rational use of geothermal energy in line with the commu-nity's view."

"Islands: 7.8 € cents/kWh Mainland: 7 € cents/kWh Investment subsidy (heat)"

"Islands: 7.8 € cents/kWh Mainland: 7 € cents/kWh Investment subsidy (heat)"

HungaryFeed-in tariffs (on indefinite term)

No coordinated national action. Insufficient investment climate.





Hydro L - S SS Hydel Photovol-taics

Solar Ther-mal

Tidal &

WaveWind onshore Wind offshore

Austria 3.15 - 6.25 € cents/kWh

"<20 kW peak 60 € cents/kWh > 20 kW peak 47 € cents/kWh"

Investment Subsidy

7.8 € cents/kWh


Belgium 5 € cents/kWh

"15 € cents/kWh Flandes: subsidy scheme"


"2 € cents/kWh "

5 € cents/kWh 9 € cents/kWh

Cyprus

"Investment grant; <5 kW 20.4 € cents/kWh"

Investment Subsidy

"Investment grant; plus: 5 years: 9.2 € cents/kWh 10 years: 4.8 - 9.2 € cents/kWh (accord-ing to annual wind speed)"

"Investment grant; plus: 5 years: 9.2 € cents/kWh 10 years: 4.8 - 9.2 € cents/kWh (according to annual wind speed)"

Czech Rep

"8.7 - 13.8 € cents/kWh (PP) 4.9 - 8.7 € cents/kWh (GP)"

"49 € cents/kWh (PP) 46.4 € cents/kWh (GP)"

"49 € cents/kWh (PP) 46.4 € cents/kWh (GP)"

"8.9 € cents/kWh (PP) 7.1 € cents/kWh (GP)"

Denmark

Spot price plus environment premium (1.6 € cents/kWh)

Spot price plus environment premium (1.6 € cents/kWh)

Estonia1.8* Residen-tial price for 7 years

1.8* Residential price for 12 years

Finland4.2 € cents/kWh (ap-prox)

6.9 € cents/kWh (approx)

France6.1 - 8.6 € cents/kWh (20 years)

"0 - 10 years: 8.2 € cents/kWh 10 - 15 years 2.8 - 8.2 € cents/kWh (15 years) "

"0 - 10 years: 13 € cents/kWh 10 - 15 years 3 - 13 € cents/kWh (20 years) "

Germany

Premium for upgrade before 2012 or increasing its capacity by 15% (15 years)

" < 500 kW 9.67 € cents/kWh; > 500 kW<p< 5 MW 6.65 € cents/kWh (30 years)"

45.7 € cents/kWh

45.7 € cents/kWh

5.5 € cents/kWh plus 3.2 € cents/kWh (bonus) and 2% yearly reduc-tion in tariff.

6.19 € cents/kWh plus a 2.91 € cents/kWh (bonus for 12 years) and 2% yearly reduction in tariff.

Greece

Feed-in tariffs plus invesments subsidies (30% aprox.) for heat.

"Islands: 7.8 € cents/kWh Mainland: 7 € cents/kWh "


" Investment subsidy (heat)"

"Is-lands: 7.8 € cents/kWh Main-land: 7 € cents/kWh "



Hungary 6 - 6.8 € cents/kWh







<

Hydro L - S SS Hydel Photovoltaics Solar Ther-

malTidal & Wave Wind onshore Wind

offshore

Ireland 5.7 € cents/kWh

ItalyTradable green certifi-cates

"Tradable green certificates. Feed-in tariffs ranging from 36 € cents/kWh and 49 € cents/kWh"

Tax deduc-tions (heat)

Tradable green certif-icates

Tradable green certificates

Tradable green certif-icates

Latvia

Lithuania 6.9 € cents/kWh

6.9 € cents/kWh

Luxembourg<3 MW 2.5 € cents/kWh for 10 years.

"<50 MW for 20 years 25 € cents/kWh (municipality) 45 - 55 € cents/kWh (other) Investment compensation scheme."

"<3 MW 2.5 € cents/kWh for 10 years. Investment compensation scheme."

Malta

Netherlands

Main Suport-ing policies Key Factors Biogas Biomass Geothermal

PolandGreen Power Purchase Obli-gation

No clear enforcment mechanism. There are environmen-tal funds on all levels of the administration supporting the devel-opments of RES

Portugal

Feed-in tariffs (formula) Investments subsidies Tax incentives

Slovakia

There is no spe-cific support for wind and solar energy. Biomass is supported in remote rural areas.

Current low energy prices. The government only recognizes potential for biomass in remote rural areas


Slovenia Feed-in tariffs.

Administrative problems for acquiring permissions. Regulation establishes a contractual frame-work between network operator and generator including 10 year contract.

<1 MW 6.98 € cents/kWh >1 MW 6.76 € cents/kWh

6.11 € cents/kWh

Spain

The producer may choose between: Preferential tariff (T); or Pemium price (P) (cap and floor)

Transparent support scheme and high feed-in tariffs deliver high investment certainity.

<500 MW 13.07 (T) - 9.77 (P) € c/kWh >500 MW 9.68 (T) - 5.78 (P) € c/kWh (15 year)

<2 MW 15.89 (T) - 11.53 (P) € c/kWh >2 MW 14.65 (T) - 10.09 (P) € c/kWh (15 year)

<50 MW 6.89 € cents/kWh (T) 3.84 € cents/kWh (P) (20 years)

Sweden

Electricity certificates Investment grants for wind

The certificate system will form an incentive to invest in the most cost-effective options. Volatility in prices cause uncertainity on investors.

Green certificates Green certificates

United King-dom

Obligatory targets with tradable green certificate system. Climate change levy (0.63 € cents/kWh aprox.) Green schemes

Grid connection issued could disadvantage RES support programs. Obligatory demand is set to 2027 ensuring long-term demand. RES-E economically viable.

Green certificates Green certificates

Source:EC “The share of renewable energy in the EU” and IEA “Global renewable energy”


<

Aneks 7: Funkcionisanje i finansiranje regionalnih i državnih fondova130

a. Regionalni fondovi

IFI/DO-NOR

Name of Fund Sructure Countries Amount M€

Mix

ed/E

E Lo

an

Loan

TA Gra

nt

Gua

rant

ee

Alb

ania

Bosn

a an

d H

erce

govi

na

Cro

atia

FYRo

Mac

edon

ia

Mon

tene

gro

Serb

ia

Kos

ovo

Mix

ed/E

E Lo

an

Loan

TA Gra

nt

EBRD WeBSEDFF Y Y** Y Y Y Y Y Y(incl

Koso-vo)

64.00 2.00

EBRD WBPSSF - SEEF Y Y Y Y Y Y Y

(incl Koso-

vo)

50.00

KFW

Banking Facility for Sustainable

Energy Finance

Y Y Y Y Y Y Y 116.00 3.50

UNECE

Eastern Europe Energy

Efficiency Fund/EE21

Y Y Y Y Y Y Y 30.00 6.15

USAID / Hellenic AID

SYNERGY Y Y Y Y Y Y Y 8.00

GIZOpen

Regional Fund

Y Y Y Y Y Y Y Y 3.00

CEI Trust Fund

Italian Gov-ernment at

EBRD Y Western Balkan States 1.40

EEFF 2007/

IPA 2007 Total

136.60

34.70

EC/EBRD EBRD WeB-SECLF Y Y Y* Y Y Y Y

(incl Koso-

vo)

54.80 13.50

130 Pregled objekata za finansijsku podršku koji stoje na raspolaganju za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju na zapadnom Balkanu, jun 2011. izveštaj finansirala EU, pripremio Consortium na čelu sa PM grupom


EC/EIB EIB Y Y Y* 54.00

13.50

EC/CEB/KfW CEB/KfW Y Y Y* Y Y Y Y Y Y

30.80 7.70

EC/EIB/KfW/EBRD

Green for Growth

Fund (GGF) Y Y Y*** Y Y Y Y Y Y Y

128.00 6.50

Y* TA and grant comes from IPA 2007

Y** TA comes from EBRD Institutional capacity building fund

Y** grant comes from EC IPA 2009 Crisis Response Package

Subtotal Funds 11 0 8 10 4 0 8 10 7 9 9 10 4 0

527.60 30.55 34.70

b. Državni fondovi

IFI/DO-NOR

Name of Fund Sructure Countries Amount M€

ed/E

E oa

n

Loan

TA rant

uara

ntee

Alb

ania

Bosn

a an

d H

erce

govi

na

Cro

atia

YRo

aced

onia

onte

negr

o

Serb

ia

Kos

ovo

ed/E

E oa

n

Loan

TA Gra

nt

USAID + SIDA

Develop-ment Credit Authority facility for EE to BiH

Y Y

USAID

Develop-ment Credit Authority facility for EE to FYRo Macedonia

Y Y

GIZModemising municipal services

Y Y 1.50


<

GIZ

Advisory services on energy efficiency

Y Y 1.50

KFW

Municipal infrastruc-ture credit line project (MICLP) Serbia

Y Y Y 60 1.60

World Bank

Energy effi-ciency project in Montene-gro

Y Y Y 7.71

World Bank

GEF Sustain-able Energy Project FYRo Macedonia

Y

IFC EE Loan Serbia Y Y Y Y

15.10

World Bank

Energy effi-ciency project Serbia

Y Y 18.75

World Bank

Energy efficiency project Serbia additional financing

Y 22.50

Italian Gov-ern-ment

Italian credit line in Serbia Y Y 30

Cro-atian Gov-ern-ment

Environmen-tal protection and energy efficiency fund to Croatia

Y Y Y Y depends on state budget

Swiss Coop-eration Office

Efficient Energy Dis-tribution

Y Y 7.6

Gov-ern-ment of Spain

Grant of Kingdom of Spain to Serbia

Y Y 0.2

Total Coun-try funds 14

Country funds sub-to-tal by type of facility, country and amount

2 5 6 5 2 0 1 1 3 2 6 1 90 64.06

4.60

12.30


Total region-al and country funds 25

Total regional and country funds sub-to-tal by type of facility, country and amount

2 13 16 9 2 8 11 8 12 11 16 5 90 591.66

35.15

47.00

c. Fondovi domacinstava i udruženja domacinstava

End-bor-rower IFI/DONOR Name of Fund Sructure Countries

Mix

ed/E

E Lo

an

Loan

TA Gra

nt

Gua

rant

ee

Alb

ania

Bosn

a an

d H

erce

govi

na

Cro

atia

FYRo

Mac

edon

ia

Mon

tene

gro

Serb

ia

Kos

ovo

Private households

EC/EIB/KfW/EBRD Green for Growth Fund Y Y Y Y Y Y Y Y Y

UNECE FEEI Y Y Y Y Y

USAID + SIDADevelopment Credit Authority facility for EE to BiH

Y y

KFWBanking Facility for Sustainable Energy Finance

Y Y Y Y Y Y Y Y


USAIDDevelopment Credit Authority facility for EE to FYRo Macedonia

Y Y

Total of funds available for private households by type and country 0 3 4 1 2 3 4 1 4 2 4 2

Housing association

IPA 2007 Energy Effi-ciency Finance Facility (EEFF)

Y Y Y Y Y Y Y

Total of funds available for private households & housing associations 0 4 4 1 2 4 5 2 5 3 5 2


<

d. Fondovi MSP i industrije


Mix

ed/E

E Lo

an

Loan

TA Gra

nt

Gua

rant

ee

Alb

ania

Bosn

a an

d H

erce

govi

na

Cro

atia

FYRo

Mac

edon

ia

Mon

tene

gro

Serb

ia

Kos

ovo

Private households



USAID + SIDADevelopment Credit Authority facility for EE to BiH

Y y


Y Y Y Y Y Y Y Y


USAIDDevelopment Credit Authority facility for EE to FYRo Macedonia

Y Y

Total of funds available for private households by type and country 0 3 4 1 2 3 4 1 4 2 4 2

Housing association

IPA 2007 Energy Effi-ciency Finance Facility (EEFF)

Y Y Y Y Y Y Y

Total of funds available for private households & housing associations 0 4 4 1 2 4 5 2 5 3 5 2


e. ESCO fondovi


Mix

ed/E

E Lo

an

Loan

TA Gra

nt

Gua

rant

ee

Alb

ania

Bosn

a an

d H

erce

govi

na

Cro

atia

FYRo

Mac

edon

ia

Mon

tene

gro

Serb

ia

Kos

ovo

ESCOs EC/EIB/KfW/EBRD Green for Growth Fund Y Y Y Y Y Y Y Y Y

GIZ Open Regional Fund Y Y Y Y Y Y Y Y

Total funds available for ESCOs 0 1 2 0 0 2 2 2 2 2 2 2

Renewable energy com-panies



Total funds available for RE companies 0 1 2 0 0 2 2 2 2 2 2 2

f. Opštinski fondovi


Mix

ed/E

E Lo

an

Loan

TA Gra

nt

Gua

rant

ee

Alb

ania

Bosn

a an

d H

erce

govi

na

Cro

atia

FYRo

Mac

edon

ia

Mon

tene

gro

Serb

ia

Kos

ovo

Municipal-ities EIB IPA 2007 EE Facility Y Y** Y Y Y Y Y Y

EBRD WeBSEDFF Y Y*** Y Y Y (incl Koso-vo)

KfW/CEB IPA 2007 EE Facility Y Y** Y



<

Croatian Gov-ernment

Environmental pro-tection and energy efficiency fund to Croatia

Y Y Y Y

KFW

Municipal infra-structure credit line project (MICLP) Serbia

Y Y Y

Italian Govern-ment

Italian credit line in Serbia Y Y

GIZ Open Regional Fund Y Y Y Y Y Y Y

Italian Govern-ment at EBRD

CEI Trust Fund Y Western Balkan States

USAID/Hellenic AID SYNERGY Y Y Y Y Y Y Y


Y Y Y Y Y

GIZ Modernising mu-nicipal services Y Y

USAID + SIDADevelopment Cred-it Authority facility for EE to BiH

Y Y Y

USAID

Development Credit Authority facility for EE to FYRo Macedonia

Y Y

Total funds available for municipalities 2 5 11 1 2 6 8 5 7 6 9 2

e. Fondovi za aktivnost javnog sektora


Mix

ed/E

E Lo

an

Loan

TA Gra

nt

Gua

rant

ee

Alb

ania

Bosn

a an

d H

erce

govi

na

Cro

atia

FYRo

Mac

edon

ia

Mon

tene

gro

Serb

ia

Kos

ovo

Public Build-ings

EIB/KfW/EBRD

Green for Growth Fund Y Y Y Y Y Y Y Y Y


World BankEnergy efficiency project in Monte-negro

Y Y


World BankEnergy efficiency project Serbia Ad-ditional Financing

Y Y


Italian Govern-ment at EBRD CEI Trus Fund Y Western Balkan States

IDA + Govern-ment of Serbia

Energy efficiency project Serbia Y Y

World BankGEF Sustainable Energy Project FYRo Macedonia

Y Y

USAID/Hellen-ic AID SYNERGY

Y Y Y Y Y Y Y

4 5 1 0 5 5 4 6 5 7 3

Ministries UNECE FEEI Y Y Y Y Y

Croatian Gov-ernment

Environmental protection and energy efficiency Fund to Croatia

Y Y Y Y

World BankEnergy efficiency project in Monte-negro

Y Y

World Bank Energy efficiency project in Serbia Y Y

EBRD Institutional ca-pacity building Y*** Y Y Y Y Y Y Y

(incl

Kos-

ovo

Italian Govern-ment at EBRD CEI Trus Fund Y Western Balkan States

GIZAdvisory services on energy effi-ciency

Y Y

World BankGEF Sustainable Energy Project FYRo Macedonia

Y Y

Swiss Coopera-tion Office

Efficient Energy Distribution Y Y


USAID/Hellen-ic AID SYNERGY Y Y Y Y Y Y Y

General Fund Government of Spain

Grant of King-dom of Spain to Serbia

3 7 3 0 5 5 5 7 6 6 2

Y Y


<

Aneks 8: Informacije o zakonskim i institucionalnim aranžmanima u oblasti ener-getske efikasnosti u nekoliko država EU i Balkana.

Dole je navedena informacija o zakonskim i institucionalnim aranžmanima u oblasti energetske efikasnosti u nekoliko EU država:

Država/

oblast

Zakon o

oblastima koje se

odnose na EE*

Javna institucija /

agencija za EE

Određeni javni fondovi

koji promovišu EE**

Naziv institucije / agencije za EE

Finska Da Da Da Motiva Oy

Estonija Da Ne Da --

Slovačka Da Da Da Slovačka agencija za inovacije i en-

ergiju

Irska Da Da Da Sustainable Energy Ireland (SEI)

Letonija Da Da Da Državna agencija za gradnju, en-

ergiju i stanovanje

Litvanija Da Da Da State Enterprise Energy Agency

Slovenija Da Da Da Agencija za efikasno korišcenje en-

ergije

* Sve ove zemlje EU usvojile su sve direktive EK o EE

** Sve ove zemlje EU imaju koristi od javnog finansiranja EK za različite programe EE koji promovišu mere za EE

Informacija o zakonskim institucionalnim aranžmanima u oblasti energetske efikasnosti (EE) u nekoliko zemalja regiona, uključujuci i Kosovo:

Država Zakon o EEAgencija za EE ili agenci-

ja za energijuJavni fond za EE Donatorsko finansiranje EE

Albanija Da Da Da Da

Makedonija Da* Da Da** Da

Crna Gora Da Ne Ne Da

Kosovo Da Još uvek nije u funkciji Ne Da

Hrvatska Da Da Da Da

Rumunija Da Da Da Da

Bugarska Da Da Da da

* Postoji posebno poglavlje o EE i OIE u Zakonu o energiji

** Osnivanje fonda za energetsku efikasnost je predviđeno u prvom makedonskom ak-cionom planu za energetsku efikasnost 2010-2018


Aneks 9: Razlozi za potrebu za osnivanjem opštinskih kancelarija za energetiku (OKE)

1. Primena EU acquis o energiji, između ostalog, zahteva takođe uspostavljanje sistema za razvijanje i prikupljanje pouzdane statistike koja mora da sledi smer-nice EUROSTAT-a, ubrajajuci tu i primenu “od dna ka vrhu” pristupa umesto onoga koji ide “od vrha ka dnu” koji se trenutno primenjuje, što za rezultat ima nekompletnu statistiku o energiji. Ovo znači da prikupljanje podataka o energiji treba da bude procesirano kroz angažman određenih struktura/organizacija na opštinskom nivou. Dalje, izrada energetske statistike treba da bude zasnovana na pouzdanim podacima koji su prikupljeni na opštinskom nivou uz poštovanje metodologija EUROSTAT-a.

2. Proces ekonomskog planiranja održivog razvoja opština na Kosovu treba da obuhvati dimenziju energije i njene implikacije. Mada su mnoge opštine pri-premile svoje ekonomske razvojne strategije, sve ove strategije čine malo ili ni-malo u vezi sa pominjanjem energetskih uslova za podršku lokalnom ekonoms-kom razvoju i potrebe za povecanje uštede energije, tako da bi se konkuretnost lokalnih biznisa i proizvodnje povecala.

3. Postizanje nacionalnih ciljeva za povecanje energetske aktivnosti ne može biti ostvareno bez angažovanja lokalnih vlasti i organizacija u ovom procesu.

4. Glavne odgovornosti opštinskih kancelarija za energetiku (OKE) izloženi su u donjem okviru.


<

Glavne odgovornosti opštinskih kancelarija za energetiku (OKE)

1. OKE ce izraditi opštinski akcioni plan za energetsku efikasnost, u skladu sa instrukcijama Kosovske agencije za energetsku efikasnost (KAEE), i poslace ga KAEE.

2. OKE ce izraditi izveštaj o napredovanju implementacije opštinskog akcionog plana za energetsku efikasnost, u skladu sa instrukcijama Kosovske agencije za energetsku efikasnost, i poslace ga u KAEE.

3. OKE ce periodično ažurirati bazu podataka o potrošnji energije i en-ergetskim resursima na opštinskom nivou, ubrajajuci tu domacinstva, poljoprivredu, saobracaj i industriju, gradnju i uslužne sektore.

4. OKE ce izvoditi aktivnosti planiranja energije na opštinskom nivou tako da one podržavaju održivi opštinski, ekonomski i socijalni razvoj.

5. OKE ce promovisati energetsku efikasnost i štednju energije na opštins-kom nivou.

6. OKE ce promovisati svest o revizorskoj kontroli energije od strane kom-panija za energetske usluge (ESCO) kao ključnoj meri na obezbeđivan-ju energetske efikasnosti i štednje energije.


Aneks 10: Barijere za energetsku efikasnost na zapadnom Balkanu

Barijere za energetsku efikasnost na zapadnom Balkanu

Pošto je EE unakrsno isprepletana tema koja pokriva više strateških oblasti, nadležnosti i tehnologija, barijere postoje u svim principijelnim elementima institucionalnog okvira:

• Zakonskiiregulatorniokvirjeneadekvatan. Jasan zakonski i regulatorni okvir je preduslov za inves-ticije u EE. Sve države (osim BiH) sada imaju osnovni zakonski okvir za EE ili ga razvijaju, ali je potrebno napraviti više napretka u delotvornom sprovođenju ovih okvira.

• Nedostajustimulacijesvakevrste.One bi trebalo da budu i one koje privlače pažnju i one koje podstiču ponudu. Primeri važnih stimulacija za privlačenje potražnje jesu uvođenje kodova i standarda, razvijan-je svesti krajnjih korisnika i omogucavanje koncesionarskog finansiranja. Sa strane snabdevanja, mere obuhvataju aktivnosti kao što su obezbeđivanje poreskih stimulacija i finansiranja za preduzeca, olakša-vanje uvoznih ograničenja i nameta za uvoz opreme za energetsku efikasnost, obuka revizora, arhitekta, ugovarača itd.

• Obukaiznanjesuoskudni.Uprkos dobrim obrazovnim sistemima, profesionalne veštine, znanje i stručnost za distribuciju tehnologije su oskudni. Malo arhitekata, inženjera, vodoinstalatera i majstora ima tehničke veštine ili znanje da iskoristi potencijal za uštedu energije, a trening je nedostupan; trening u vezi sa EE nije uključen u vecinu nastavnih programa. Takođe, bez adekvatnih sistema i veština za pouzdano merenje i verifikaciju uštede energije, mere EE nece biti sprovedene u dovoljno velikoj meri.

• Visokiinvesticionitroškovizatehnologijuenergetskeefikasnosti.Troškovi nove tehnologije su visoki; vecina novih tehnologija se suprotstavlja ovoj prepreci, ali u zemljama koje se suočavaju sa energetskim siromaštvom nedostatak kapitala i privlačnost unosnijih investicija odvracaju potrošače. Može biti teško doci do zajmova za sprovođenje mera EE koji inače sa sobom nose i visoke kamatne stope. Finansijske institucije obično smatraju investicije u EE visokim rizikom u poređenju sa tradicionalnim finansiranjem baziranoj na vrednosti imovine, naročito kada investicije ne mogu lako biti preuzete u vlasništvo, kao što je to slučaj sa investicijama u izolaciju kuce.

• ModernikodoviistandardiEEzazgradeizaaparateiopremumorajubitiuvedeniiprimenjivani.Ovakvi kodovi za zgrade treba da budu zasnovani na Evropskoj Direktivi za zgrade, dok standardi za kucne aparate i ostalu opremu treba da teže da takođe ispunjavaju standarde EU. Trajne kampanje javnog informisanja i mehanizmi kontrole na nacionalnom nivou treba da budu implementirani.

• Trebalobistvoritifondovezaenergetskuefikasnost.Mnoge mere za EE zahtevaju investicije sa periodom povracaja koji je duži nego što mnogi potrošači smatraju prihvatljivim. Fondovi za EE bi mogli da obezbede subvencije za sprovođenje investicija u EE, skracenje perioda povracaja novca i da pomognu da se dobiju kamatne stope koje su ispod tržišnog nivoa kada je to neophodno.

• Potrebnojepokrenuticiljaneinformativnekampanjeda bi se podigla svest o koristima EE među po-trošačima. Potrošačima na svim nivoima nedostaju informacije kojima bi se podržala promena u ponašanju u odnosu na EE. Na primer, potrošačima često nedostaju merači ili alokatori troškova grejanja za parno grejanje i podatke za naplatu (svih oblika energije) koji bi ih učinili svesnim njihovih šema ponašanja u potrošnji energije. Kao rezultat ovoga, oni nemaju ideju o tome kako stoji njihova potrošnja u poređenju sa njima jednakima, kako njihova potrošnja može biti smanjena, ili koje bi bile koristi od smanjene potrošnje.

• Ceneenergijesuniskeiunakrsnosubvencionisane,aneplaćanjejeznačajnopitanje.Energetske tarife su niske i unakrsno subvencionisane u svim zemljama osim Albanije; ovo ne ohrabruje investicije u energetsku efikasnost, naročito pošto su predračunski troškovi ovih investicija često prilično visoki, jer to ne pomaže u tome da potrošači izbegnu punu cenu energije. U slučajevima gde potrošači kradu ili na drugi način ne placaju za svoju potrošnju energije, nedostaju snažni podsticaji za preduzimanje mere energetske efikasno-sti, osim kao nusproizvod mera koje poboljšavaju konfor u zgradama.

Izvor: Status energetske efikasnosti na zapadnom Balkanu, izveštaj Svetske banke, 15. jun, 2010


<

3. Transport na Kosovu

• Rezimetrenutnesituacije,standardaiizazova

• Uvod

Zemlje jugoistočne Evrope, uključujuci i Kosovo, su 2004. godine potpisale Memoran-dum o razumevanju 131 (MoR) radi razvoja delotvorne i održive regionalne transportne mreže. Svrha Memoranduma je proširena 2007. godine kako bi uključila razvoj regio-nalne železničko-transportne mreže132. Razvoj regionalne transportne mreže zasniva se na višegodišnjem planiranju133 koje je uradila Transportna opservatorija za JIE (SEETO). 5-godišnji cilj MoR i višegodišnjeg planiranja predviđa mere i akcije koje ce biti realizo-vane od strane strana potpisnica u vezi sa razvojem infrastrukture i reformskim politi-kama. Očekuje se da ce MoR biti zamenjen pravno obavezujucim sporazumom koji ce definisati transportnu zajednicu JIE.

Primarno zakonodavstvo koje reguliše transportni sektor na Kosovu uključuje zakon o drumovima, zakon o drumskom saobracaju, zakon o bezbednosti saobracaja i zakon o železnicama. Sekundarno zakonodavstvo je u izradi, ali bi trebalo da se uskladi sa zakonima i politikama Evropske unije. Iako na Kosovu može da se primeti izvestan na-predak u razvoju putne infrastrukture u oblasti trans-evropske saobracajne mreže, kao i u razvoju zakonodavstva, još uvek su slabi institucionalni kapaciteti da se realizuju reforma i investicije. Jedinica za saobracajno planiranje (JSP) je formirana u Ministarstvu saobracaja i telekomunikacija 2007. godine. CARDS 2006 je finansirao projekat kojim je podržan razvoj strategije višemodalnog transporta i poboljšanje kapaciteta JSP, imajuci u vidu da su JSP-u nedostajali neophodni resursi da ispuni svoje odgovornosti u vezi sa planiranjem i kvalitetom saobracajnih usluga i planiranjem investicionih projekata na osnovu analiza sa konkretnim tehničkim kriterijumima i delotvornim opredeljivanjem ili budžetskim resursima.

Proces evro-integracija i konkretnije proces povezivanja na evropsku saobracajnu mrežu potvrđuje da je potrebna kontinuirana podrška strukturama zaduženima za saobracajno planiranje134 da bi se izvršile studije saobracaja, ojačao kvalitet usluga i saobracajni mod-el prilagodio evropskim modelima kao i da bi se izradio plan investicija u saobracajne podsektore.

Zakon o bezbednosti saobracaja zahteva razvoj i primenu mreže za bezbednost sao-bracaja i odgovarajuci dugoročni plan delovanja. Planirane mere uključene u plan SEE-TO uključuju konkretne mere za reviziju bezbednosti puteva. Zakon o drumskom sao-

131 Sporazum o osnivanju i radu SEETO.132 Prilog Memorandumu o razumevanju o razvoju ključne regionalne transportne mreže jugoistočne Ev-

rope za jugoistočnu železničko-saobracajnu oblast.133 http://www.seetoint.org/library/multi-annual-plans/134 C(2011) 4381 konačna odluka KOMISIJE kojom se sprovodi odluka Komisije od 27.6.2011 o usvajanju

višegodišnjeg indikativnog planskog dokumenta (MIPD) 2011-2013 za Kosovo


bracajnu zahteva razvoj i primenu višegodišnjeg akcionog plana za prevoz putnika i robe. Sektor javnog prevoza zahteva efikasnije uređivanje. Kontinuirana institucionalna podrška je neophodna za primenu primarnog zakonodavstva i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Podrška je takođe potrebna za jačanje kapaciteta i izradu velikih in-vesticionih projekata zasnovanih na koncesijama. Predstavljanje konkurentnog tržišta u železničkom sektoru je izazov za odgovarajuce institucije i železnički sektor uopšteno. Zakon o železnicama definiše svoje uređenje kao i razvoj obučenog i održivog osoblja koje ce privuci investicije i omoguciti transparentno i operativno tržište.

• Evropskopartnerstvoiokvirunutrašnjepolitike

Akcioni plan za evropsko partnerstvo (EPAP) zahteva jačanje regionalne saradnje, kao i aktivno učešce u regionalnim inicijativama, uključujuci i blisku regionalnu saradnju135 u oblasti vladavine prava. EPAP zahteva jačanje saobracajnih politika usklađenih sa SEE-TO zahtevima i poboljšanje infrastrukture u skladu sa evropskim standardima. EPAP, u srednjoročnom okviru, zahteva primenu višemodalne transportne strategije136 i akcionih planova za sve režime saobracaja (EPAP, 3.3.2 Sektorske politike, tačka d).

Na osnovu odluke premijera donete oktobra 2008. godine, formirana je radna grupa za infrastrukturu137 radi koordiniranja i traženja primene akcija EPAP o životnoj sredini, energiji i transportu. Na sastanku Mehanizma za pracenje energije i saobracaja u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja138 naglašena je potreba za jačanjem i usklađivanjem pravnog i regulatornog okvira sa pravnim tekovinama, kao i potreba za jačanjem in-stitucionalnog kapaciteta za primenu investicija koje je Evropska komisija konstantno nagalašavala kao potrebne za jačanje kapaciteta u primeni infrastrukturnih projekata, naročito u železničkom sektoru.

• Dokumentzavišegodišnjeindikativnoplaniranje(MIPD)

Definisani prioriteti u skladu sa ekonomskim kriterijumima MIPD-a 2009-2011 i pot-vrđivanje harmonizacije politika i zakonodavstva sa politikama i zakonodavstvom EU (MIPD, 2011-2013), obuhvataju poboljšanja infrastrukture i jačanje institucionalnog kapaciteta kao ključne tačke za ekonomski rast i poboljšanje upravnih praksi u sektoru. Prioriteti za evropske integracije u MIPD tiču se podrške strategijama i politikama u skladu sa evropskim standardima u oblasti transporta139.

Očekivani rezultati definisani u MIPD obuhvataju: poboljšanje bezbednosti na putevi-ma preko jačanja operativnih struktura i poboljšanja usluga od strane licenciranih op-eratera na Kosovu i veze koje Kosovo ima sa susednim zemljama, kao i pomoc Kosovu

135 EPAP 3.1.3 Regionalna pitanja i međunarodne obaveze136 EPAP 3.3.2 Sektorske politike, tačka d.137 http://www.mei-ks.net/?page=1,100138 http://www.mei-ks.net/?page=1,78139 Bela knjiga 2011, Mapa puta za jedinstvenu evropsku saobracajnu oblast - Ka konkurentnom i efikasnom

saobracajnom sistemu /http://ec.europa.eu/transport/themes/strategies/2011_white_paper_en.htm


<

da učestvuje u regionalnim mehanizmima saradnje. Pomoc pružena Kosovu mora da osigura snažnije kapacitete za strateški razvoj140 i planiranje infrastrukture, uključujuci i saglasnost sa dotičnim uredbama o proceni uticaja na životnu sredinu.

3.1. Zakonodavstvo

Harmonizacija transportnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU i garancije za pravičnu konkurentnost u saobracajnom tržištu

Nivo usklađivanja zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u oblasti transporta ug-lavnom se zasniva na postojece unutrašnje kapacitete u dotičnoj Upravi Ministarstva infrastrukture, a u međuvremenu je potrebna pomoc za rešavanje konkretnih prioriteta uključenih u EPAP-u. Pored toga, potrebno je da se naglasi da se moraju organizovati konkretne obuke koje su odgovarajuce i zasnovane na konkretnim potrebama ne samo pravnog odeljenja141. Sa druge strane, približavanje bez diskriminacije i ograničenja tržištu transporta i stvaranje okruženja slobodne konkurentnosti je omoguceno na osn-ovu važeceg zakona (Zakon o drumskom saobracajnu br. 2004/1, izmenjen i dopunjen Zakonom o drumskom prevozu robe i Administrativnim uputstvom (AU) 2/L-127, AU 1/2009 o licenciranju operacija za drumski prevoz robe i AU 1/2009 o licenciranju op-eracija za gradski prevoz putnika).

Tehničkom podrškom primljenom od “Egis International” kao deo projekta EK ‘Podrš-ka primeni EU/TCA transportne zajednice’ realizovanog u saradnji sa Ministarstvom infrastrukture sprovedena je procena nivoa saglasnosti lokalnog transportnog zakono-davstva sa zakonodavstvom EU. Rad na usklađivanju zakonodavstva je u toku.

Zakon o bezbednosti na putevima br. 02/L-70 u skladu sa Direktivom 2009/40EC, ali je delimično u skladu i sa Uredbom 3821/85 o tahografiji, Uredbom 561/06 o bezbed-nosti, Uredbom 2003/59 o kvalifikacijama profesionalnih vozača, Direktivom 2002/15 o radnom vremenu, Direktivom 96/53 o dimenzijama, dok nije usklađen sa Direktivom 2006/22, Uredbom 581/10, Direktivom 92/6 o ograničenju brzine, Uredbom 661/09, i Direktivom 2000/30.

Zakon o drumskom saobracaju br. 2004/1 je delimično usklađen sa Uredbom EK br. 1071/2009, Uredbom 1072/2009, Uredbom 1073/2009, dok nije usklađen sa Uredbom 3916/90 o delovanju u kriznim situacijama u prevozu robe.

Zakon o transportu opasne robe br. 2004/6 je delimično usklađen sa Direktivom 95/50/EC i u potpunoj je saglasnosti sa Direktivom 2008/68/EC o putevima br. 2003.11.

Izrada Zakona o bezbednosti sadrži zahtev u oblasti bezbednosti i u skladu je sa prav-nom tekovinom EU. Svi zahtevi predviđeni zakonom ce biti ispunjeni od strane Sek-

140 DVPP 2011-2013141 Vidi unutrašnju strukturu Ministarstva infrastrukture http://mi-ks.net/index.php/sq/15


retarijata za bezbednost saobracaja i dotičnih odeljenja. Pored toga, amandmani na Zakon o bezbednosti saobracaja i druge podzakonske akte bice izrađeni u skladu sa Di-rektivama EU (2009/407EC sa preporukama 2010/378/EU), (2000/30/EC (amandman 2010/47/EU) sa preporukom 2010/379/EU, 2007/38/EC, 2007/46/EC, 1996/53/EC, 1992/6/EEC aneks 2002/85/EC) i 1999/37/EC].

Očekuje se da ce zakon o drumskom saobracaju i Zakon o transportu opasne robe Sk-upština Kosova usvojiti do kraja 2012142. Uopšteno, domace zakonodavstvo u sektoru bi trebalo da se revidira i uskladi sa zakonodavstvom EU i bice deo zakonodavstva za 2013.

Što se tiče životne sredine, Administrativno uputstvo 2008/13 u članu 21 o tehničkoj kontroli vozila definiše standarde za emisije gasova u atmosferu. Sva uvezena putnička vozila moraju biti u skladu sa najmanje EURO 3 standardom za emisiju gasova, dok vozila preko 3 - 5 tona (autobusi, kamioni, itd.) moraju ispunjavati EURO 1 standard za emisiju gasova (na osnovu zakona br. 02/L-70 o bezbednosti na putevima i AU o homologizaciji vozila 2008/8).

Centri za tehničku kontrolu (CTK) vozila su opremljeni opremom za testiranje emisije gasova. Registrovana vozila ne moraju ispunjavati gore pomenute standarde tokom teh-ničke kontrole i produženja registracije. Trenutno se ispitivanje emisije gasova vrši kao eksperimentalno (informativno).

Plan za razvoj i jačanje administrativnih kapaciteta u sektoru

Što se tiče pravnog okvira za zapošljavanje kadrova143 i razvoj njihovih kapaciteta Uredba br. 05/2012 o klasifikaciji radnih mesta u javnoj službi, Uredba br. 08/2012 o standardima unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta u državnoj adminis-traciji, i Uredba br. 08/2012 o dopunskim civilnim službenicima, važece su pravne mere.

Na osnovu raznih vladinih politika na centralnom nivou, pripremljeni su planovi za razvoj kapaciteta ljudskih i institucionalnih resursa i restrukturiranje Strateško-razvo-jnih ciljeva 2010-2014144. Što se tiče pitanja unutrašnje reorganizacije, unutrašnja struktu-ra Odeljenja za evropske integracije i koordinaciju je završena u dotičnoj jedinici za ev-ropske integracije, Uprava za civilnu avijaciju je reorganizovana 2011; Sekretarijat Saveta za bezbednost saobracaja je formiran prema Administrativnom uputstvu 18/2008 14. januara 2009, dok ce Odeljenje za putnu infrastrukturu biti reorganizovana krajem 2014.

Sa druge strane, Odeljenje za drumski saobracaj prolazi proces reorganizacije i ovaj pro-

142 Zakoni koji se razmatraju http://www.assembly-kosova.org/?cid=1,194&filter=27143 Nezavisni nadzorni savet za javnu službu Kosova: http://kpmshc.rks-gov.net/?cid=1,5144 Ministarstvo saobracaja i telekomunikacija/ Strateško-razvojni plan 2010-2014


<

ces145 ce biti završen u toku 2013. Da bi se dalje razvili i obučili ljudski resursi potrebno je da se nastavi sa organizovanjem konkretnih obuka, uglavnom u oblasti harmonizacije evropskog zakonodavstva i politika na podsektorskom nivou kao što je revizija bezbed-nosti na drumovima, obuka i licenciranje vozača, održavanje nacionalnih i opštinskih puteva, emisija gasova, itd. studijske posete i razmena iskustava u oblasti transportnog sektora.

3.2. Koordinirano strateško planiranje u oblasti transporta

Sektor transporta je jedan od strateških prioriteta146 programa Vlade Republike Kosovo, koji je u protekle tri godine doveo do povecanja investicija. Realizacija oko 200 projeka-ta, uključujuci i gradnju puteva, rekonstrukciju i održavanje oko 900 km nacionalnih, regionalnih i opštinskih puteva, značajno je poboljšala putnu mrežu. Ministarstvo in-frastrukture je zaduženo za 1.950 km (650 km nacionalnih puteva i oko 1.300 km regio-nalnih puteva). Opštine su zadužene za oko 6.571 km opštinskih puteva. Ministarstvo priprema i revidira svoja standardna dokumenta za strateško planiranje na godišnjoj osnovi na osnovu zahteva koji proizilaze iz vladine odluke za razvoj ovog sektora. Što se tiče orijentacije politika, sledeca dokumenta čine osnovu za razvoj sektora:

- VIšemodalna transportna strategija i njen akcioni plan;- Okvir srednjoročnih rashoda (3-godišnji plan);- Budžetski planiranje (1-godišnji plan);

Strateško planiranje Ministarstva infrastrukture je regulisano višemodalnom transport-nom strategijom, dokumentom koji je vlada odobrila 2009. Strategija je revidirana tokom 2010-2012 i očekuje se da ce se usvojiti Savet ministara. Dokument uzima u obzir 2012-2025 i sadrži akcioni plan i finansijske troškove za 2012-2016. Prema strategiji, Odsek za koordiniranje politika kao deo Odeljenja za evropske integracije bice odgovoran za planiranje i koordinaciju aktivnosti koje se odnose na primenu akcionog plana strategije.

145 Vlada Republike Kosovo ‘Odgovori na upitnik o pripremi studije izvodljivosti za Sporazum o stabilizaci-ji i pridruživanju’, jun 2012.

146 COM (2009) 5343 od 14. oktobra 2009 / Komunikacija Komisije “Kosovo - U ispunjavanju svoje evropske perspektive”


Tabela 01: Procenjeni rashodi OSR147 2013-2015

2012 2013 2014 2015

Ukupno 275.971.941 693.627.408 250.528.450 144.540.250

Plate i zarade 1.223.430 1.306.358 1.399.000 1.439.850

Robe i usluge (uključujuci održavanje

putne mreže)7.539.506 16.245.100 13.332.750 13.155.500

Potrebne usluge 105.190 115.700 115.700 113.900

Subvencije i transferi 2.103.814 2.500.000 2.500.000 2.500.000

Nakon usvajanja OSR-a od strane Vlade, ovi projekti su usklađeni i postali su deo finan-sijskog godišnjeg budžeta.

Upravljanje imovinom putne infrastrukture se redovno kompletira i ažurira svake go-dine novim podacima koji služe u svrhu planiranja. Ministarstvo infrastrukture je usta-novilo bazu podataka drumskog inventara (IDR). Nedavno je na nacionalnim i regional-nim putevima ugrađeno 20 automatskih saobracajnih čitača. Pored toga, realizovan je ‘program podrške auto-putevima i razvoju - HDM IV’ kao osnova za planiranje potreba za održavanje i regulisanje postojece putne mreže148. Što se tiče redovnog održavanja putne mreže, Ministarstvo infrastrukture planira da poboljša program redovnog održa-vanja od jednogodišnjeg na višegodišnje planiranje, korišcenjem ugovora zasnovanih na učinku sa specijalizovanim operaterima za ove usluge.

Koraci preduzeti za primenu Memoranduma o razumevanju o regionalnoj transportnoj mreži zemalja jugoistočne Evrope (SEETO)

Kao jedna od potpisnica Memoranduma o razumevanju o transportnoj mreži zemalja jugoistočne Evrope, Kosovo se pridržavalo sa svim zahtevima koji proizilaze iz ovog dokumenta. Predstavnici Kosova aktivno učestvuju na svim sastancima SEETO-a, ukl-jučujuci i učešce na redovnim ministarskim sastancima, sastancima Upravnog odbora, sastancima nacionalnih koordinatora i radnih grupa.

Transportna mreža Kosova je deo ključne transportne mreže zemalja JIE u sledecim pravcima:

- Skoplje-Priština-Mitrovica-Zubin Potok - Srbija (R6); - Priština - Aerodrom - Pec - Crna Gora (6A); - Drač - Morina - Priština - Merdare - Niš (R7); - Železnička linija 10 Lešak - Elez Han; i - Međunarodni aerodrom Priština (MAP).

147 Okvir srednjoročnih rashoda148 Vlada Republike Kosovo ‘Odgovori na upitnik o pripremi studije izvodljivosti za Sporazum o stabilizaci-

ji i pridruživanju’, jun 2012.


<

Kao aktivni učesnik Kosovo je uspelo da planira razvoj ključne transportne mreže u vezi sa transportnom mrežom zemalja JIE149. Ovo uključuje investiranje u strateške projekte na putevima 6, 6a i 7 kao deo buduce mreže TEN - T.

Prioritetni projekti150:

• Deonica6Skoplje-Priština

Deonica 6 Skoplje - Priština ima ekonomski značaj za Kosovo i region jer povezuje regio-nalne prestonice i ekonomske centre unutar regionalne saobracajne mreže. Ministarstvo infrastrukture je preduzelo neophodne pripreme za realizaciju ovog strateškog projekta, kao i uključivanje u koridor koji čini projekat delom regionalnih projekata.

Tokom projekta su završene sledece studije:

- Studija izvodljivosti i procena ekološkog uticaja (PEU); COWL, Decembar 2006; - Projekat realizacije, EGIS, jun 2010.

Ukupna dužina puta je oko 55 km. Fizički je podeljen u dva dela:

- Severni deo: od severa Lipljana do Kačanika, dužine 42 km. - Južni deo: Od Kačanika do granice sa Makedonijom dužine 13 km.

Odvajanje projekta u dva dela omogucava prilagođavanje fizičkih i ekoloških ograničen-ja. Ono takođe omogucava završetak gradnje u različitim fazama, ako je potrebno. Stan-dardi konstrukcije: Glavna konstrukcija sa severne strane je u skladu sa TEM standardi-ma u vezi sa geometrijskim karakteristikama za konstrukciju sa brzinskim ograničenjem do 120 km/h. U severnom delu je projektovan put sa dve trake (od po 3,75 m) sa okret-nicama od 3m. Topografska ograničenja u južnom delu, kao i ekološka ograničenja i po-treba da e osiguraju delotvorni troškovi konstrukcije primorali su da se donese odluka o smanjenju ograničenja do 80 km/h.

Profil puta u severnom delu je utvrđen kao što sledi:

- Put sa dve trake od po 3,50 m. - Zelena površina širine 2,6 m sa okretnicom u centru u stilu Nju Džersija.- Okretnica širine 2,5m.

Što se tiče zaštite životne sredine, završena je sveobuhvatna studija da bi se obavila procena ekološkog uticaja (PEU, EMMP i izveštaj o buci). Izveštaj PEU je u skladu sa

149 SEETO Sveobuhvatni plan za razvoj mreže - Petogodišnji plan višegodišnji plan 2013. Zajednički prob-lemi - zajednička rešenja, decembar 2012.



zahtevima Direktive 85/337EEC koja je definisana u 97/11/EC151. Glavna ograničenja projekta u smislu ekološke zaštite tiču se blizine stambenih objekata novoj infrastrukturi (pitanje buke) i samim tim je poželjan put koji ce imati manje uticaja na ljude.

Građevine

• Severnideo

71 građevina, koja uključuje:

- 33 nadvožnjaka i podvožnjaka. - 1 pružni prelaz. - 4 mosta preko reke. - 34 građevina za drenažu

• Južnideo

31 građevina, koja uključuje:

- 2 velika rezervoara za vodosnabdevanje - 7 ostalih rezervoara za vodosnabdevanje - 8 nadvožnjaka i podvožnjaka. - 1 podzemni prolaz za pešake - 13 građevina za drenažu

Tuneli: U južnom delu se predviđa gradnja tri tunela, a svaki od njih ce biti sastavljen od prolaza sa dve trake sa pomocnim koridorom između, svakih 300m. Dužine tunela su: Kačanički tunel: 2,2 km, Tunel Lajči 0,9 km i tunel Kašani od 0,2 km. Projekat ce ukl-jučiti celokupnu bezbednosnu opremu prema međunarodnim standardima, uključujuci i zaštitne signale, signale za automobile i različite saobracajne znakove, itd. Osvetljenje ce biti obezbeđeno u uslužnim zonama, tunelima i na raskrsnicama. Projekat ce biti re-alizovan u skladu sa finansijskim mogucnostima.

• Deonica7Drač-Morina-Priština-Merdare-Niš

Vlada Kosova je utvrdila gradnju puta Vrbnica-Priština-Merdare kao investiciju visokog prioriteta. Ovaj put je identifikovan kao regionalni put 7 regionalne saobracajne mreže zemalja JIE koji povezuje jadransko more sa severoistočnom Albanijom, Prizrenom, Prištinom i dalje preko Merdara do Srbije i Niša sa koridorom Deset. Vlada Kosova je potpisala ugovor aprila 2012. sa kompanijom „Bechtel-Enka“152 za gradnju autoputa (84km) od Morine na granici sa Albanijom do raskrsnice severno od Prištine, podeljen u 9 različitih nezavisnih parcela.

151 Direktiva Saveta 97/11/EC od 3. marta 1997 kojom se menja Direktiva 85/337/EEC o proceni efekata određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu.

152 Bechtel-Enka JV je dobila ugovor za gradnju kosovskog autoputa 10. aprila 2010/ http://www.bechtel.com/2010-04-12.html


<

Realizacija projekta autoputa je obeležila značajan napredak završetkom 60km autoputa od Morine-Slapužana (segment 1-4°, 38 km) koji je otvoren za saobracaj 12. novembra 2011 i Slapužane-Dulje-Đurđice (segment 4b-5/ raskrsnica M9, 18.4km) otvoren 27. no-vembra 2012153. Nastavlja se sa intenzivnim radovima na završetku nedovršenih radova tokom 2013.

Pored toga, projekat za segment 7-9 Slatina-Priština-Severna Priština (22 km) je odobren i očekuje se da ce realizacija biti završena do juna 2013. Autoput Morina - Priština je autoput zatvorenog tipa (ulazi i izlazi su povezani sa auto-putem samo vezama) u širini od 27,5 m, sa 4 trake od po 3,75m, 3 trake za spora vozila od 27,5m i zelenom površinom širine 4m. Projektovana brzina je 120km/h. Očekuje se da ce autoput biti završen do Severne Prištine za 42 meseca. Radovi su urađeni prema standardima definisanim u ugovoru.

Ministarstvo infrastrukture, kompanije za konstrukciju i realizaciju su konstantno radili na upravljanju troškovima projekta, koji su u okviru planiranog budžeta i u skladu sa odredbama ugovora. Autoput je finansiran iz budžeta Kosova i dinamički akcioni plan je u skladu sa dostupnim budžetom i planovima za protok gotovine.

• ProjektizaproširenjenacionalnihputevaN9/R6aPriština-Peć-CrnaGora(fi-nansiraniizbudžetaKosova)

Put Priština-Slatina je završen u dužini od 8km, a ukupna cena projekta154 je 38,9 miliona evra.

Radovi na segmentu Slatina-Đurđica, dužine 21 km, su skoro završeni, a vrednost celog projekta je 56,6 miliona evra.

• ProjektizaproširenjenacionalnihputevaN9/R6aPriština-Mitrovica(finan-siraniizbudžetaKosova)

Put Priština-raskrsnica kod Škabaja je završen, dužine 3 km, a vrednost celog projekta155 je 11,1 miliona evra.

Radovi na segmentu Škabaj-Miloševo, dužine 5,7 km, su skoro završeni, a vrednost cel-og projekta je 15,6 miliona evra.

153 http://www.kohaditore.com/?page=1,3,117222154 Vlada Republike Kosovo ‘Odgovori na upitnik o pripremi studije izvodljivosti za Sporazum o stabilizaci-

ji i pridruživanju’, jun 2012.155 Ibid.


3.3. Institucionalni okvir Regulatorni i organi za praćenje u sektoru trans-porta

Regulatorni organi regulišu podsektore i odgovaraju direktno Skupštini Kosova, dok is-tragu nezgoda i incidenata u avio-saobracaju i železničkom saobracaju vrši stalno telo156 pri Kabinetu premijera, koje je odgovorno Skupštini Kosova.

Drumski transport - Savet za bezbednost saobracaja je osnovan oktobra 2008. na osnovu Administrativnog uputstva br. 18/2008 u skladu sa članovima 5 i 6 Zakona br. 02/L-70 o bezbednosti drumskog saobracaja. Savet za bezbednost drumskog saobracaja zajedno sa Ministarstvom infrastrukture predstavlja savetodavni subjekat za Vladu i njegov rad podržava Sekretarijat pri Ministarstvu infrastrukture.

Železnički transportj - Uredbu o železničkom saobracaju157 je pripremila Regulatorna uprava za železnice (RUŽ), koja je radno telo koje podnosi izveštaje Skupštini Kosova. Pracenje bezbednosti u železničkom saobracaju vrši Odeljenje za bezbednost u železnič-kom saobracaju, kao deo RUŽ-a. Sa druge strane, istrage železničkih nezgoda i inciden-te u sektoru avijacije i železnica vrši Istražna komisija za nezgode i incidente u avio i železničkom sektoru koja odgovara Komisiji za istrage avio nezgoda i incidenata, koja deluje pri Kabinetu premijera (odluka premijera br. 03/68, od 16.06.2009) i prema Za-konu o železnicama (Zakon br. 03/L-076 o železnicama).

Avio transport - Odgovornosti institucija u vazduhoplovnom transportu su definisane Zakonom br. 03/L-051 o civilnoj avijaciji. Uprava za civilnu avijaciju158 (UCA) je neza-visan organ koji odgovara za svoj rad Skupštini Kosova i zadužena je za regulisanje i pracenje bezbednosti civilne avijacije na Kosovu. Ovaj uprava reguliše ekonomske as-pekte operatera u civilnoj avijaciji i aerodroma. UCA je samofinansirajuci organ preko tarifa za bezbednost koje se naplacuju preko avio karata. Regulisanje ekonomskih aspe-kata i licenciranje operatera u avio transportu vrši Odeljenje za civilnu avijaciju koje je deo Ministarstva infrastrukture.

Regulisanje i pracenje bezbednosti avio saobracaja vrši Odbor za bezbednost nacionalne civilne avijacije kao deo Ministarstva unutrašnjih poslova, osnovan od strane Kabineta premijera na osnovu člana 89 Zakona o civilnoj avijaciji i u skladu sa odlukom 08/19 od 15. juna 2011. Istragu nezgoda u civilnoj avijaciji sprovodi Komisija za istragu aeronau-tičkih nezgoda i incidenata koja deluje kao deo Kabineta premijera (odluka premijera br. 03/68 od 16.06.2009). Komisija za istraživanje aeronautičkih nezgoda i incidenata koja deluje u okviru Kabineta premijera deluje na osnovu Zakona br. 03/L-51 o civilnoj avijaciji. Nezavisnost regulatornih uprava je zagarantovana Ustavom i gore pomenutim važecim zakonima.

156 Komisija za istragu vazduhoplovnih nezgoda i incidenata (KIVNI) ~ http://www.kryeministri-ks.net/?page=1,155

157 http://arh-ks.weebly.com/index.html158 http://www.caa-ks.org/index.php?option=com_content&view=article&id=320&Itemid=127&lang=sq


<

3.4. Drumski transport i pristup tržištu: izazovi u harmonizaciji standarda

Na osnovu zakonodavne strategije Vlade za 2012, Zakon o drumskom transportu je sada u konačnoj fazi i očekuje ga glasanje u Skupštini159. Zakon je u skladu sa konkret-nim normama koje su pomenute u pravnoj tekovini EU, naročito sa sledecim uredbama: 1071/2009160, 1072/2009161 i 1073/2009162 i obuhvata pristup tržištu, trajanje vožnje i od-mor.

Kriterijumi za pristup tržištu su navedeni u Zakonu o drumskom transportu 2004/1, amandmanima i aneksu Zakona o drumskom transportu 2/L-127, AU 3/2011 o licenci-ranju operatera za drumski prevoz robe i AU 1/2009 o licenciranju operatera za gradski prevoz putnika. Operateri moraju ispuniti sledece kriterijume da bi poslovali na tržištu:

- Stručne kompetencije; - Dobra reputacija; - Održivi izvori finansiranja.

Stručne kompetencije se primenjuju kada rukovodilac i vozač kompanije prođu obuku i dobiju uverenje od strane Komisije za stručne kompetencije i odgovarajuce uprave koja je deo Ministarstva infrastrukture i akreditovana od strane IRTU163. Dobra reputacija se stiče kada operater robe i usluga deluje unutar svih pravnih ili administrativnih ili fiskalnih ograničenja kada obavlja svoje aktivnosti.

Zdrav/održiv finansijski račun je postignut kada pravno i fizičko lice poseduje 10.000 evra kada je firma registrovana i ima dodatnih 5.000 evra za svako dodatno vozila za transport robe. Što se tiče putnika, iznos koji se zahteva od operatera je 2.000 evra i 3.000 evra za prvo vozilo, dok je potreban iznos za svako dodatno vozilo 2.000 evra.

Kosovski standardi za drumski transport: socijalna pravila u vezi sa vožnjom, odmorom i bezbednosti saobracaja

Četiri kriterijuma za pristupanju drumskom transportu putnika i robe su dodata i čine deo primarnog i sekundarnog zakonodavstva, kao što su Zakon 2004/1 o drumskom transportu, Zakon br. 02/L-127 o izmeni i dopuni Zakon o drumskom transportu 2004/1, AU 3/2011 o licenciranju operatera za drumski transport robe i AU 1/2009 o

159 Zakoni koji se razmatraju http://www.assembly-kosova.org/?cid=1,194&filter=27160 Uredba (EC) br. 1071/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine, kojom se us-

postavljaju zajednički propisi u vezi sa uslovima koje je potrebno poštovati za zanimanje operatera u drumskom saobracaju i kojom se ukida Direktiva Saveta 96/26/EC.

161 Uredba (EC) br. 1072/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009 o zajedničkim propisima za pristup međunarodnom tržištu drumskog prevoza.

162 Uredba (EC) br. 1073/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009 o zajedničkim propisima za pristup međunarodnom tržištu za usluge autobuskog prevoza, i izmeni Uredbe (EC) br. 561/2006..

163 Međunarodna unija drumskih prevoznika / http://www.iru.org/en_about-road-transport


licenciranju operatera za gradski transport putnika.

Propisi za vožnju i vreme odmora su propisani u Zakonu o bezbednosti drumskog sao-bracaja. Članovi 295 i 296 navode pravila za vožnju i vreme odmora za vozače koji voze autobuse, transportna vozila ili u slučaju kombinacije vozila gde maksimalna dozvol-jena težina ne prelazi 3,5 tona i vozaču nije dozvoljeno da upravlja ovim vozilom duže od 9 sati tokom perioda od 24 sata. Maksimalno vreme upravljanja tokom nedelje je 6 dana. Nakon 4,5 sati neprekidne vožnje164, vozač mora da se odmori najmanje 45 minu-ta, osim u slučaju kada započne vreme odmora. Ukoliko to ne bude slučaj, odmor mora da se zameni 15-minutnim pauzama kada svaka od njih može da se uzme u skladu sa vremenom vožnje.

Prosečno radno vreme vozača ne može premašiti 48 sati. Izuzetak može biti upravljanje vozilom do 60 sati, ali ne sme se premašiti prosek od 48 sati u periodu od 4 nedelje. Ova pravila takođe primenjuju instruktori vozača kao deo obrazovne nastave “Stavljanje vo-zila u pogon”.

Ne postoji specijalni zakon o digitalnoj tahografiji, ali pravni okvir o bezbednosti sao-bracaja sadrži pravila o digitalnoj tahografiji kao što su podstavovi 96 ili 97 ili pasus člana 3 i člana 97. Vreme upravljanja vozilom i odmora je definisano Zakonom o bezbed-nosti drumskog saobracaja, ali pošto se očekuje da vreme vožnje i odmora bude reguli-sano Zakonom o drumskom prevozu, novi Zakon ce sadržati pravila za vreme vožnje i odmora koja ce biti u potpunosti u skladu sa Sporazumom o AETR165 i uredbama EU.

Pored toga, Zakon ce sadržati uredbe o digitalnoj tahografiji i uspostavljanju Uprave za izdavanje karata (UIK). Predviđa se da ce ovo biti realizovano u saradnji sa drža-vama članicama EU. Pored toga, Ministarstvo infrastrukture je ovlastilo Privrednu ko-moru Kosova, koja je akreditovana na međunarodnom nivou od strane Međunarodne unije drumskih prevoznika, za pružanje konkretne obuke o standardima, kao što su: Upravljanje putničkim prevozom - sertifikat o stručnoj kompetenciji (SSK - na nacio-nalnom i međunarodnom nivou), upravljanje transportom robe SSK (na nacionalnom i međunarodnom nivou); SSK za profesionalnog vozača, obuka o transportu opasne robe za vozače i obrađivače - ADR sertifikat166 (na osnovu poglavlja 8.2 f. Evropskog ADR sporazuma odnosi se na tovar opasne robe na putevima). Procedure za dobijanje licence su definisane Zakonom o bezbednosti saobracaja i administrativnim uputstvima br. 2008/2 o licenciranju ispitivača; 2008/5 o organizaciji testova i licenciranju profe-sionalnih instruktora u auto-školama; 2008/9 o polaganju vozačkih ispita; 2008/10 o programu obuke vozača kandidata; 2008/11 o licenciranju i sertifikaciji kvalifikacija in-struktora buducih vozača.


165 Evropski sporazum o radu flota vozila angažovanih u međunarodnom drumskom prevozu (AETR), 1. jul 1970.

166 Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe (ADR), 30. septembar 1957.


<

Prema proceni postojeceg zakonodavstva i njegove saglasnosti sa zakonodavstvom EU, donet je zaključak da su postojece odredbe u skladu sa Direktivom 91/439/ECC i glavnim principima Direktive 2006/126/EC. Promene koje su unete u zakon i podza-kone koji su u obradi i odnose se na vozačke dozvole bice u punoj saglasnosti sa Di-rektivom 2006/126/EC. Obuka kandidata ce biti završen u auto-školama licenciranim od strane Ministarstva infrastrukture, dok ce vozački test biti polagan u centrima koji funkcionišu u okviru Ministarstva.

Ministarstvo infrastrukture sledi najbolje prakse u oblasti korišcenja vozila i u oblas-ti upravljanja kandidatima za vozačke dozvole na osnovu prakse i standarda Međun-arodne komisije za testiranje vozača (IDTC), čiji je član167. Zahtevi za tehničku kontrolu vozila i režimi tehničke kontrole su definisani Zakonom o bezbednosti saobracaja i ad-ministrativnim uputstvom 2008/13. Ovo uputstvo je izdato u skladu sa direktivom EK 96/96 (96/96/EC od 26. decembra 1996. o usklađivanju zakona država članica u vezi sa ispitivanjem nege za motorna vozila i njihove prikolice. Sva vozila moraju proci teh-ničku kontrolu bar jednom godišnje, dok teška vozila, preko 3,5 tona (kamioni i auto-busi, taksi vozila i auto ambulante, vozila koja koriste polaznici vozačke obuke) moraju proci tehničku inspekciju dvaput godišnje.

Sledece tehničke kontrole se pružaju: vanredna tehnička kontrola i tehnička kontrola na drumu koju pružaju Ministarstvo i Policija Kosova. Tehnička kontrola se završava vizuelno i ako je potrebno mora biti završena slično kao vanredna tehnička kontrola. Ministarstvo infrastrukture i njegovi podređen organ Uprava za vozila poštuje najbolje prakse u oblasti tehničke kontrole vozila, kao član Međunarodnog odbora za inspekciju motornih vozila (ICIMV).

3.4.1. Transport opasne robe - standardi koji se primenjuju na Kosovu

Težina i veličina su u Republici Kosovo regulisani Zakonom o drumovima 2003/11, Administrativnim uputstvom (AU) 2005/5, dok je ukupno dozvoljena težina 40t, doz-voljena širina vozila je 2,5 m, visina 4 m, dužina osovine ne duža od 19,8m, dok je teret osovine 10t. Zakon 2004/6 o transportu opasne robe reguliše bezbedan saobracaj to-kom transporta opasne robe, odgovornosti osoba uključenih u transport opasne robe i usvajanje evropskih standarda koji su bitni za sprečavanja opasnosti tokom transporta opasne robe.

Zakon o transportu opasne robe je u skladu sa odgovarajucim sporazumom o ADR. Ad-ministrativna uputstva data u nastavku su stupila na snagu na osnovu Zakona i primen-juju ga: Administrativno uputstvo br. 2005/3, AU br. 2005/7 i AU br. 2006/5 i AU br. 2006/11. Zakon o transportu opasne robe ce biti izmenjen i zamenjen do kraja godine. Zakon je u saglasnosti sa Direktivama 2008/68/EC i delimično u skladu sa Direktivom 95/50.

167 http://www.cieca.be/template_page.asp?pag_id=135&lng_iso=EN


3.4.2. Tarife koje se primenjuju za vozila na Kosovu

Tarife koje se primenjuju na teritoriji Republike Kosovo za vozila koja transportuju robu su definisane u UNMIK-ovoj Uredbi 2005/14 od 16. marta 2005168, o drumskim taksama za vozila. Zakon o ekološkoj drumskoj taksi koji je stupio na snagu septembra 2012. je važeca revidirana pravna osnova. Za vozila koja prelaze granicu ne postoje važece takse osim osiguranja koje se placa na granici, samim tim se očekuje da ovo pitanje bude usklađeno sa standardima utvrđenim zakonodavstvom u svim državama članicama EU preko novog zakonodavstva. Definisane tarife se zasnivaju na težini vozila (videti tabe-lu u nastavku). Iste tarife važe za sva vozila bez obzira na to da li dolaze iz zemalja EU ili van EU ili su vlasništvo građana Kosova.

Tabela 02 Tarife169 koje se primenjuju za naplatu putarine i administrativne i opštinske takse za registraciju vozila.

Vozila Taksa Cena u € Taksa Cena u € Taksa Cena u €

Težina preko

3,5 tDrumska 40 Admin. 25 Opštinska 10

3,5 i preko 3,5 t Drumska 90 Admin. 50 Opštinska 20

Teški kamioni Drumska 90 Admin. 30 Opštinska 20

Laki kamioni Drumska 00 Admin. 10 Opštinska 00

Automobili Drumska 40 Admin. 25 Opštinska 10

Autobusi Drumska 90 Admin. 50 Opštinska 20

Kombi Drumska 40 Admin. 25 Opštinska 20

Gore navedene tarife ne važe za vozila sa stranim tablicama koje ulaze na Kosovo. Na osnovu podataka iz 2011. tehnički pregled je prošlo ukupno 272.717 vozila, 2.088 moto-cikala (L); 226.034 vozila (M1), 3.580 mini buseva i autobusa (M2, M3); 24.055 transport-nih vozila (N1); 13.272 teška transportna vozila (N2, N3) i 3.688 kombinovanih vozila (O). Pored toga, za domaca i strana vozila važi ekološka taksa od stupanja na snagu septembra 2012.

Za domaca vozila, ekološka taksa se naplacuje u centrima za registraciju vozila pri Mini-starstvu unutrašnjih poslova kada se vrši produženje registracije, dok se ekološka taksa za strana vozila koja ulaze na Kosovo naplacuje kada prelaze granicu ili u drugom tre-nutku u skladu sa administrativnim uputstvima koje je izdalo Ministarstvo finansija za strana vozila. Ekološka taksa je sledeca:

- Za vozila ispod 3,5t je 10€; - Za vozila preko 3,5t je 30€;

168 http://www.unmikonline.org/regulations/2005/RE2005_14.pdf169 Vlada Republike Kosovo ‘Odgovori na upitnik o pripremi studije izvodljivosti za Sporazum o stabilizaci-

ji i pridruživanju’, vlada Kosova, jun 2012.


<

Institucionalni akteri u primeni zakonodavstva o drumskom transportu

Ministarstvo infrastrukture primenjuje zakon 2004/1 i izmenjeni Zakon 02/L-127 i odgovarajuce podzakonske akte. Zakonodavstvo o drumskom transportu primenjuje Ministarstvo infrastrukture, Policija Kosova i opštinski saveti na osnovu ovlašcenja na-vedenih u važecem zakonodavstvu za sektor. Članovi 4 i 5 zakona br. 2004/11 o drums-kom transportu navode politike za razvoj putne infrastrukture i definišu propise za delovanje u transportnim uslugama za robe i putnike (preko licenci, dozvola i raspore-da putnika). Na osnovu članova 6 i 7 Zakona 2004/1 o drumskom transportu, svaka opština definiše politike i strategije za razvoj drumskog transporta i uredbe za pružanje usluge transporta robe i putnika na teritoriji opštine.

Pracenje zakonodavstva za drumski transport vrši Inspektorat koji je formiran pre-ma Administrativnom uputstvu 2004/1, član 72 Zakona o drumskom transportu, dok pracenje primene opštinskih uredbi vrše opštinski inspektorati. Policija Kosova je za-dužena za pracenje bezbednosti saobracaja. Policija tokom godine organizuje aktivnosti sa inspektorima Ministarstva infrastrukture za pracenje bezbednosti drumskog trans-porta za putnike i robu.

3.5. Železnički transport: pristup tržištu i uverenja o bezbednosti

Zakon br. 04/L-063 i Administrativno uputstvo 2-2012 o Kosovskim železnicama jasno definišu otvoren i pristup bez diskriminacije za operatere koji pružaju usluge u železnič-kom sektoru. Regulatorna uprava za železnice (RUŽ) definiše pravila i kriterijume za pristup tržištu železničkog transporta:

- Licenciranje železničkih operatera;- Uverenja o bezbednosti za železničkog operatera; - Odobrenje kojim se potvrđuje sigurnost za svakog železničkog operatera;

Član 91 Zakona o železnicama br. 04/L-063 zabranjuje pristup ili delovanje u železničkim uslugama na Kosovu bez dozvole, uverenja ili odobrenja. Administrativno uputstvo br. 02/2012, član 2.2 zahteva od RUŽ-a da izdaje licence železničkim operaterima na trans-parentna način i bez diskriminacije ne kasnije od 3 meseca od prijema zahteva za licencu ako podnosilac ispunjava sve pravne kriterijume.

Ovo administrativno uputstvo definiše usluge i kriterijume za priznavanje evropskih licenci, licenci država članica SEETO i svih drugih država od značaja za Kosovo, nakon potvrđivanja od strane RUŽ-a u skladu sa važecim kosovskim zakonodavstvom (član 4, 5 i 6).

Postojeci železnički operateri su u fazi dobijanja licenci i uverenja unutar roka definisa-nog zakonodavstvom. Licence i uverenja ce biti dodeljeni TrainKos i InfraKos. Minis-tarstvo infrastrukture je 7. maja ojačalo administrativno uputstvo br. 02/2012 o licenci-ranju operatera u železničkom transportu (TrainKos) i priprema uputstvo za licenciranje rukovodilaca infrastrukture (InfraKos) i AU o uverenjima o bezbednosti. Član 144 Zako-


na o železnicama omogucava funkcionisanje TrainKos i InfraKos bez licence u periodu od 6 meseci od primene Zakona i u periodu od 24 meseca bez uverenja.

Promene u železničko-transportnoj infrastrukturi i upravljanju uslugama

Transformacija Kosovskih železnica a.d. u infrastrukturu Kosovskih železnica a.d. ((In-fraKos) i u društvo za upravljanje vozovima Kosovskih železnica a.d. (TrainKos) završe-na je formiranje dva nova društva170 (InfraKos i TrainKos) koja su registrovana kao takva od septembra 2011. Operativna i finansijska pitanja koja se odnose na ovu promenu su vec razjašnjena. Konačni nacrt deklaracije o mreži za 2013. je završen i valjan171.

Nacrt deklaracije o mreži je pripremio InfraKos i trenutno je u fazi javnih diskusija shod-no zakonskim procedurama. Nakon javnih diskusija i odobrenja od strane Ministarstva infrastrukture ona treba da se objavi na veb strani RUŽ-a i očekuje se da ce stupiti na snagu januara 2013.

Prekogranični železnički prelazi

Potpisan je memorandum o razumevanju između Republike Kosovo i Bivše Jugoslov-enske Republike Makedonije o železničkom saobracaju 15. septembra 2011, u skladu sa zakonodavstvom EU.

Ugovori o javnim uslugama za putnike u železničkom saobraćaju

Potpisan je sporazum između Ministarstva infrastrukture i TrainKos koji zahteva od ekonomskih operatera da pružaju usluge u oblasti železničkog saobracaja kako bi se pružile najbolje usluge u železničkom saobracaju za građane Republike Kosovo. Ugov-or je produžen na osnovu ranijeg učinka. Sporazum br. A1/77 od 29. novembra 2011 je važio do 31.12.2012 i obuhvatio je železničku liniju Kosovo Polje - Elez Han (Ministarst-vo infrastrukture - TrainKos), Priština - Pec (Ministarstvo za ekonomski razvoj - Train-Kos).

Tehnički, bezbednosni i ekološki standardi u železničkom prevozu

Tehnički, bezbednosni i ekološki standardi su definisani od strane Ministarstva infras-trukture i primenjuju ih Regulatorna uprava za železnice i železnički operateri. Minis-tarstvo infrastrukture usmerava primenu i pracenje tehnički, bezbednosnih i ekoloških standarda preko razvoja i dopune sekundarnog zakonodavstva172.


171 Ministarstvo saobracaja i telekomunikacija/strateško razvojni plan 2010-2014.172 Vlada Republike Kosovo ‘Odgovori na upitnik o pripremi studije izvodljivosti za Sporazum o stabilizaci-



<

3.6. Rečni/morski transport na Kosovu

Ministarstvo infrastrukture ne reguliše/prati bilo kakvu aktivnost koja se odnosi na rečni/morski transport. Ipak, Ministarstvo infrastrukture je spremno da poštuje sve zahteve koji proizilaze iz Sporazuma o transportnoj zajednici sa zemljama JIE (nakon njegovog potpisivanja i stupanja na snagu)173. Kosovo takođe uzima u obzir najbolje prakse174 saradnje sa državama koje nemaju pristup moru ali koriste transport kojim se pristupa moru.

3.7. Vazdušni transport

Sporazum o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (ECAA) i Kosovo

Na osnovu zakona br. 03/L-051 o civilnoj avijaciji usvojenog 13. marta 2008, sve aktiv-nosti civilne avijacije na Kosovu se vrše u skladu sa normama sporazuma o ECAA175. Puno usklađivanje zakonodavstva sa prvim delom Sporazuma o ECAA je završeno i njegovu primenu prate odgovarajuci organi. Što se tiče Druge faze sporazuma o ECAA, kompletno zakonodavstvo o bezbednosti avio-saobracaja je usklađeno dok su u toku radovi na usklađivanju ostalih podzakonskih akata koji su dati u aneksu I sporazuma. Kosovski vazduhoplovna uprava je u procesu ispunjavanja svih zahteva koji proizilaze iz sporazuma, stavljanjem naglaska na pravne norme i instrukcije o avio-industriji da bi se olakšala njihova primena u praksi.

Bilateralni sporazumi sa državama koje nisu članice ECAA

Sporazum o ECAA i norme Uredbe EC 1008/2008 su vec sada deo unutrašnjeg zakono-davstva Republike Kosovo preko Uredbe 2010/1 Ministarstva infrastrukture, koja je jedan od pravnih okvira koji odobrava usluge avio transporta između Kosova i država članica ECAA od 2006. Avio-prevoznici imaju prava na neograničen saobracaj između Prištine i bilo koje druge destinacije unutra Zajednice. Avio-prevoznici licencirani u partnerskim državama ECAA imaju pravo na neograničen saobracaj između Prištine i bilo koje destinacije u drugim državama. na snazi su dva sporazuma sa Švajcarskom konfederacijom (iz 2010) i Republikom Turskom (2011).

Aerodromi, operateri i regulatorna kontrola nad njima

Aerodromi u Republici Kosovo su dobili uverenja na osnovu Uredbe 1/2008 o aerodro-mima Uprave za civilnu avijaciju176, koja primenjuje standarde definisane u aneksu 14,

173 Vidi SEETO i strateško-razvojni plan 2010-2014174 Tehnička podrška Ministarstvu saobracaja i komunikacija za nastavak razvoja višemodalne transportne

strategije i akcionog plana, konačna strategija i akcioni plan, maj 2009/strateško razvojni plan 2010-2014 175 ec.europa.eu/world/agreements/prepareCreateTreatiesWorkspace/treatiesGeneralData.do?-

step=0&redirect=true&treatyId=2661176 Vlada Republike Kosovo ‘Odgovori na upitnik o pripremi studije izvodljivosti za Sporazum o stabilizaci-



Čikaške konvencije177. Međunarodni aerodrom u Prištini ima sertifikat kao međunarod-ni civilni aerodrom izdat od strane Uprave za civilnu avijaciju decembra 2008. Operateri u avio transportu imaju licence u skladu sa Uredbom EC 1008/2008 (usklađenom preko uredbe 2010/1 Ministarstva infrastrukture).

Na osnovu Zakona o civilnoj avijaciji, Uprava za civilnu avijaciju na Kosovu (UCAK) je zadužena za regulisanje bezbednosti civilne avijacije, uključujuci i izdavanje uverenja aerodromima, pružaocima usluga vazdušne navigacije i izdavanje uverenja avio-oper-aterima i dotičnom osoblju. UCAK takođe prati primenu bezbednosnih zahteva preko redovnih revizija i inspekcija operatera.

Usluge vazduhoplovne navigacije (UVN) i njihova sertifikacija

Kosovski UVN trenutno obavlja svoje zadatke i odgovornosti nezavisno od UCA, ali ce punu samostalnost dobiti zakonom o uslugama civilne navigacije i formiranju agencije za civilnu navigaciju178 (ACN). Kosovska UVN je organ zadužena za sertifikaciju usluga vazduhoplovne navigacije na osnovu zakonodavstva SES179 koje je sada deo kosovskog zakonodavstva. UCA trenutno revidira prijavu UVN za sertifikaciju

Bezbednost civilne avijacije

Zakon br. 03/L-051 o civilnoj avijaciji od 13. marta 2008. reguliše sve aktivnosti vezane za civilnu avijaciju na Kosovu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Kosovo, kao institucija odgovorna za bezbednost avio-saobracaja je uskladilo jedanaest propisa EU o bezbednosti i inspektori EU prate primenu dotičnih standarda. Pored toga, na Kos-ovu su započeti potrebni programi o bezbednosti civilne avijacije od 2011. godine, tj. Nacionalni program o bezbednosti civilne avijacije, Nacionalni programa za kontrolu kvaliteta i Nacionalni program za obuku o vazduhoplovnoj bezbednosti.

Teme o kojim su razgovarali učesnici na tematskom okruglom stolu i budući izazovi:

Tokom diskusija koje su se odvijale tokom dvodnevnog tematskog okruglog stola, koji je bio usredsređen na transportni sektor, održanom u Draču, predstavnici, radnici i specijalisti u sektoru, pružaoci različitih aspekata usluga i lideri na tehničkom nivou, razgovarali su o razvoju ključnih pitanja na Kosovu, koja su rezimirana u nastavku:

Da bi se ponudile kvalitetne usluge i izbegla kašnjenja, neophodno je da proces izdavan-ja dozvola bude dodeljen lokalnom nivou.

177 Konvencija o međunarodnoj civilnoj avijaciji, potpisana u Čikagu 7. decembra 1944/aneks 14 Konvencije o međunarodnoj civilnoj avijaciji/Aerodromi.


179 Sporazum o jedinstvenom evropskom nebu (SES).


<

Potrebna je dinamičnija i delotvornija komunikacija i van sektora, preko specijalista, ru-kovodilaca i tehničkog osoblja i donosioca odluka na političkom nivou. Ovim ce se po-praviti ceo proces izrade i primene transportnih politika na Kosovu, njihovim uređen-jem na koordinirani način i uvecanjem izvora kako bi se zadovoljile potrebe koje ce nastati za razvoj zemlje i evro-integracije. Potrebno je da kao deo ovog procesa postoji komunikacija između institucija na centralnom i lokalnom nivou.

U kontekstu razvoja javnih administrativnih kapaciteta, radi uspešnog rešavanja obav-eza koje ce nastati prema institucijama u okviru procesa evro-integracija, u adekvatnom administrativnom planu za ljudske resurse i poboljšanje strateškog planiranja i primene od strane pravnog osoblja na nivou odeljenja, postoji potreba da se proceni i revidira proces za njihove funkcije, obaveze osoblja i delegiranje u strukture koje su bliže građ-anima, čime ce se ponuditi bolje i kvalitetnih usluge.

Što se tiče poboljšanja usluga za putnike i olakšanje uslova poslovanja u sektoru prevoza, nacionalni operateri suočeni sa krizom na drugim kontinentima, zahtevaju pomoc od državnih struktura da se ukinu ili smanje carinske obaveze za nova prevozna vozila (autobuse).

Razvoj železničkog sektora je trenutno povezan sa pitanjima koja nisu povezana samo sa relevantnim rukovodecim veštinama vec pre svega punom primenom važeceg za-konodavstva, izradom i primenom sporazuma o uslugama sa principima ovog zakono-davstva, kao i pravovremenim planiranjem investiranja u sektor preko izrade i primene jednog strateškog dokumenta koji ce razmotriti njihove probleme, potrebe i političke ciljeve za transport na Kosovu.

• Izazovisektora

Iskustvo razvijenih i zemalja u razvoju pokazuje da je proces institucionalnog razvoja, delotvorne primene politika za javni sektor i tekuce obuke relevantnog osoblja dug, složen i težak. Svaka prilika za uspeh zavisi od šest ključnih elemenata koji moraju biti obezbeđeni: i) snažno liderstvo lokalnih političara; ii) usredsređenost na konačne re-zultate; iii) merenje zahteva građana; iv) institucionalne promene u procesu a ne spon-tane; v) odgovarajuce i koordinirano ponašanje donatora; i vi) realan vremenski okvir i očekivanja. Ovi faktori su veoma važni za izbor i jačanje mogucih puteva za intervenciju radi postizanja pozitivnih promena u sektoru, ali nam ovi faktori pre svega pomažu da prenesemo ključna pitanja pomenuta ranije u strateške ciljeve povezane sa dva važna aspekta: pružanje kvalitetnih, bezbednih i pravovremenih usluga transporta na celom Kosovu i pravilna primena standarda EU za sektor, kako bi se omogucila integracija u zajednički evropski prostor.

Kako bi ovakav strateški cilj postao opipljiva realnost za građane, osoblje Ministarstva infrastrukture i sve strane uključene u razvoj sektora trebalo bi da se izbore sa sledecim izazovima: kontinuirano poboljšanje uslova u kojima vozila, a naročito automobili, cirkulišu.


Bezbednost i smanjenje ekološkog zagađenja koje dolazi od vozila, naročito u gradskim sredinama. Obezbeđivanje slobodnog protoka vozila ili putnika, kako bi se izbegao poremecaj konkurencije ili diskriminacija na nacionalnoj osnovi.

Usklađivanje uslova o konkurentnosti između drumskih prevoznika različitih naciona-lnosti i između različitih vidova prevoza.

Uspostavljanje infrastrukturnih troškova za korisnike infrastrukture.

Zajednički propisi za minimalne cene godišnjih poreza na robu koju prevoze teška vo-zila (preko različitih kategorija, prema ukupno dozvoljenoj težini i broju osovina), da bi se izbeglo duplo oporezivanje;

Zajednički propisi o vremenu rada i odmora vozača imaju za cilj usklađivanje uslova za konkurentnost između prevoznika različitih nacionalnosti, radi poboljšanja drumske bezbednosti i socijalnog statusa vozača;

Oni su ključni za dalju primenu tržišnih propisa EU;

Da bi bili produktivni neophodno je da se preispitaju propisi o vremenu rada i odmora.

3.8. Izazovi za transportni sektor

I. Infrastruktura:

Poboljšanje, razvoj i održavanje transportne infrastrukture, koja je integrisana u pan-ev-ropsku transportnu mrežu u skladu sa međunarodnim standardima.

- Razvoj i održavanje transportne infrastrukture su bitni za podršku ekonoms-kom razvoju Kosova kao i za pomoc Kosovu da se bavi svojim prioritetima i propisima EU i integracijom u regionalne i međunarodne mreže.

- 70-80% prioritetnih nacionalnih puteva konstruisano i održava se u skladu sa međunarodnim standardima.

- Deonice puteva 6 i 7 konstruisane i povezane sa pan-evropskom mrežom.- Elektrifikacija železničke mreže završena, mreža je opremljena signalizacijom i

održava se.- Ulaganje u autobuske stanice, železničke stanice i modernizacija terminala za

robu.- Modernizacija MAP Adem Jašari i stavljanje u funkciju aerodroma Dumoš za

domace potrebe. - Status aerodroma u Đakovici.- Luka Šenđin.

II. Regulatorni i pravni okvir:

Stvaranje povoljnog i sigurnog regulatornog i pravnog okvira za povecanje kvaliteta


<

usluga u oblasti transporta.

- Izrada novih dokumenata i poboljšanje postojecih radi stvaranja pravnog i reg-ulatornog okvira, koji je u skladu sa razvojnim i integracionim težnjama Repub-like Kosovo.

- Sektorska i višemodalna transportna strategija odobrena i primenjuje se.- Strategija za bezbednost u saobracaju se primenjuje.- Zakoni/putevi, bezbednost saobracaja, drumski transport, transport opasne

robe, usluge vazduhoplovne navigacije/dopunjuju se podzakonskim aktima i primenjuju se.

III. Transportne usluge:

Povecanje bezbednosti saobracaja - modernizacija transportnih usluga:

1. Bezbednost na drumovima:

a. Smanjenje nesrecab. Smanjenje i eliminisanje crnih tačakac. Informativne kampanje za povecanje svesti, naročito kod mladih ljudid. Pružni prelazi

2. Zemaljski prevoz:

- Pristup transportu za sve građane Kosova.- Kvalitetan i jeftin međugradski prevoz za građane i održiv za firme.- Modernizacija železničkog transporta i njegovih veza sa drugim vidovima

prevoza.- Obezbeđivanje jasnijih procedura i onlajn pristupa za proces licenciranja i sert-

ifikacije.- Stvaranje uslova da lokalna industrija učestvuje u međunarodnoj transportnoj

industriji preko eliminisanja različitih prepreka.- Unapređenje aktivnosti stručnog usavršavanja.

3. Automobili:

- Reforma sistema testiranja kandidata za vozačke dozvole, uključujuci i digitalizaciju procesa ispitivanja.

- Unapređenje tehničke kontrole vozila.- Obezbeđivanje jasnijih procedura i onlajn pristupa za proces licenciran-

ja i sertifikacije.

4. Vazdušni saobracaj

- Nedostatak nacionalne strategije o vazdušnom transportu. - Nepostojanje kosovske avio-kompanije.


5. Inspekcija i nadzor:

- Redefinisanje statusa inspektora/bezbednosti, odobrenja, itd.- Redefinisanje odnosa i odgovornosti između kontrolnih mehanizama na ra-

zličitim nivoima, tj. centralnom, lokalnim, onda između različitih organa, tj. MI, MUP, MF, uprave, itd.

- Efikasnost sudova

6. Međunarodne aktivnosti:

- Članstvo u različitim organizacijama i organima, i aktivno učešce u tim organi-zacijama.

7. Ljudski resursi:

- Reforma administracije- Postizanje balansa u ljudskim resursima u vezi sa odgovornostima/odnosom:

uprava, MI, itd.

4. Regionalni razvoj

4.1. Zakonski i institucionalni okvir

Nema zakonskog okvira koji reguliše regionalni razvoj na Kosovu. Trenutno, Koso-vo nema nacionalnu politiku za regionalni razvoj, niti uspostavljen specifični okvir za regionalni razvoj. Međutim, postoji inicijativa koja vodi napore u stvaranju uslova za okvir regionalnog razvoja na Kosovu. Kao deo ove inicijative, sa ciljem da predstavi Kosovu ekonomsku i socijalnu kohezionu politiku EU, EURED-ov proces je pokrenut od strane kosovskih vlasti i Kancelarije za vezu Evropske Komisije (KVEK) da bi se na Kosovu podržao socijalno-ekonomski razvoj preko pristupa regionalnog ekonomskog razvoja u skladu sa praksom EU.

Model integrisanog razvoja sadrži proces u kome svi akteri i zajednice, i javni i privatni, učestvuju u dizajniranju i sprovođenju razvojne strategije radi obnavljanja njihovog re-giona, stimulišuci rast preduzeca, razvijajuci infrastrukturu, pružajuci socijalne usluge i stvaranje šema novih radnih mesta. Prema IPA 2008, Kancelarija za vezu Evropske Komisije na Kosovu pomogla je proces preko tri glavna sredstva: I) institucionalna po-drška za pet Regionalnih razvojnih agencija (RRA); II) šema grantova za regionalne pro-jekte za stvaranje uslova za konkurentne biznise i za manju infrastrukturu koja se odno-si na biznise; III) ekspertska podrška za RRA i za sprovođenje šeme grantova. Pristup EURED-a predstavljen je kosovskim opštinama i institucijama centralne Vlade. Dana 16. decembra 2008, osnovano je pet Regionalnih razvojnih agencija u kosovskim ekon-omskim regionima (Centar, Istok, Sever, Jug i Zapad) putem sporazuma među opština-ma. Međutim, pošto je EURED novi proces na Kosovu, potrebna je dalja podrška da bi


<

se proces konsolidovao. 180

Kao deo modela integrisanog razvoja, tu su napori da se podrže Kosovske instituci-je kako bi učestvovale u prekograničnoj saradnji, inicijativama sa Albanijom, Crnom Gorom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. Procesi PGS i EURED-a predstavljaju integrisani pristup regionalnom razvoju i prekograničnoj saradnji. Ove inicijative, zajedno sa drugim povezanim aktivnostima, stvorile bi „EURED-ov krov“ koji bi pružio Kosovu efikasno sredstvo za implementaciju njegovih razvojnih strategija.

181

EURED-ov pristup direktno ima za cilj da predstavi Kosovu ekonomsku i socijalnu kohezionu politiku EU. Koheziona politika ima za cilj da ojača ekonomsku i socijalnu koheziju rešavajuci glavne regionalne neravnoteže kroz podršku razvoju regionalnih privreda. Način na koji su programi kohezione politike dizajnirani i vođeni olakšava partnerstvo između različitih nivoa Vlade, između javnih i privatnih aktera, i između Vlade i nevladinih tela. Ovakav pristup doprinosi razvoju višeslojnog okruženja za donošenje odluka koje, kada se vodi na odgovarajuci način, ide u pravcu ekonomsk-og i socijalnog razvoja. Ipak, vođenje kohezione politike nije besplatno. Ovo je naroči-to istinito za one vlade i javne administracije koje nisu upoznate niti sa regulisanjem strukturalnih fondova, niti sa javnom nabavkom, strateškim pristupom, programskim aktivnostima ili zdravim finansijskim menadžmentom. Dok se proces proširenja nas-tavlja, finansijska pomoc kandidatima i zemljama koje su potencijalni kandidati postaje još više presudna. Na osnovu lekcija naučenih u prošlosti, Evropska Komisija (EK) je svela finansijsku pomoc za ove zemlje na zajednički instrument koji u velikoj meri sliči menadžmentu strukturnih fondova: Instrument pred pristupanje (IPA). Stičuci iskustvo iz prve ruke u vođenju ovih programa danas, ove zemlje ce biti dobro pozicionirane da prime buduce strukturalne fondove kada oni postanu dostupni za njih. Ciljna publika je prvenstveno osoblje javne administracije i službenici na zapadnom Balkanu i u Turskoj koji vode strukturne fondove i/ili žele da pristupe programima strukturnih fondova EU. Ovo takođe može delovati kao instrument za obuku za službenike kojima su struk-turni fondovi novost, kao i za druge stranke koje imaju ulogu ili interes u kohezionoj politici. 182 U ovom pogledu, Kosovo tek treba da definiše i kanališe zakonski i institucionalni okvir za regionalni razvoj, njegove politike, strateški pristup, programske aktivnosti i finansijski menadžment u skladu sa svojom evropskom perspektivom.

Postojeci zakonski okvir se može koristiti za regionalni razvoj (RR) i prekograničnu saradnju (PGS)

180 Godišnji program regionalnog ekonomskog razvoja 2011 : 04-2011/2, http://ec.europa.eu/enlarge-ment/pdf/kosovo/ipa/2011/4._psd_-_regional_economic_development_111006.pdf

181 Ibid.182 Uvod u evropsku kohezionu politiku za kandidate i zemlje koje su potencijalni kandidati, okvir, iskustva

i instrumenti, © 2009 Institut Universitari d’Estudis Europeus, http://www.iuee.eu/pdf-dossier/30/w4XR5Bsmz6FP3Aa4xNEx.PDF


- Zakon o javnim preduzecima (regionalna javna preduzeca);- Zakon o međuopštinskoj saradnji;- Međuopštinska interna saradnja (sopstvene nadležnosti);- Međunarodna međuopštinska saradnja (tehnička i administrativna).

Ovi zakoni mogu biti smatrani kao sekundarni zakoni koji regulišu proces regionalnog razvoja na Kosovu, ali nisu dovoljni da regulišu i definišu ulogu i mandat svih aktera u ovom procesu. Primarna zakonska osnova treba da bude uspostavljena da bi jasno definisala institucionalni okvir, ulogu i mandat aktera, kao i relevantni subjekat koji ce biti nosilac ovog procesa.

Zakon o državnoj administraciji Republike Kosovo, proglašen u skladu sa članom 80.5 Ustava Republike Kosovo, 6. oktobra 2010. nije postojao kada je započeo proces regio-nalnog razvoja i kada su osnovane Regionalne agencije za razvoj. Sada, ovaj zakon može biti korišcen za regulisanje regionalnog razvoja i definisanje uloge i mandata RRA i rel-evantnih aktera.

Dalji koraci preduzeti u pravcu definisanja zakonskog i institucionalnog okvira za regio-nalni razvoj, preduzeti su u Ministarstvu za administraciju lokalne samouprave, MALS. Konceptni dokument za regionalni razvoj na Kosovu je izradio MALS u saradnji sa re-sornim ministarstvima, projektom EURED i PAI – izgradnja institucija javne admin-istracije (projekat koji finansira DFID Vlade Velike Britanije). Konceptni dokument je napisan 2011. i podnet 15.02.2012 Vladi na odobrenje, ali još uvek nije odobren (čeka se faza revizije). Svrha ovog dokumenta je da:

- Definiše institucionalnu strukturu za regionalni razvoj na Kosovu;- Bude u skladu sa poglavljem 22 acquis communitaire za regionalni razvoj;- Definiše glavne aktere na centralnom nivou koji se bave ovim pitanjem;- Definiše ciljeve za uravnoteženi regionalni razvoj i stvori preduslove za izradu

nacionalnih strategija za regionalni razvoj.

Paralelno sa institucionalnom infrastrukturom i razvojnim strategijama za ekonomski razvoj na lokalnom nivou, Kancelarija Evropske Unije na Kosovu je finansijski podržala opštine i nevladine organizacije preko programa EURED. Devet projekata koje su sprov-ele opštine i NVO bilo je finansirano u ukupnom iznosu od 2.866.466,00 evra (EURED/GS2) tokom 2011. Vlada je dodelila i sufinansirala projekte EURED/GS u iznosu od 900.000,00 evra i sada je MALS u procesu implementacije 12 projekata u saradnji sa opštinama.183

4.2. Strateški dokumenti

Inicijative za regionalni razvoj i prekograničnu saradnju su u skladu sa nacionalnim/sektorskim investicionim planovima i tekucim procesima navedenim dole.

183 EU – Kosovo Stabilization Association Process Dialogue (SAPD), Sectoral Meeting on Transport, Envi-ronment, Energy and Regional Development, Brussels, 22 – 23 May, Meeting report


<

- Veza sa evropskim partnerstvom/stabilizacijom i pridruživanjem i izvešta-jima o napretku i procesu dijaloga - Uz ostatak regiona, Kosovo prihvata evropski program, postavljen kroz politiku EU za zapadni Balkan, proces sta-bilizacije i pridruživanja (SPP). U akcionom planu iz 2010. za implementaciju evropskog partnerstva, Vlada Kosova cilja na ohrabrivanje stvaranja novih rad-nih mesta kroz poboljšanje i promovisanje poslovnog okruženja kako bi ono postalo pokretač ekonomskog razvoja. Akcioni plan takođe teži da promoviše regionalnu saradnju kroz razvoj kapaciteta centralnih i lokalnih institucija da pripremaju projekte o prekograničnoj saradnji koji su usredsređeni na sektore turizma i infrastrukture184.

- Veza sa dokumentima za višegodišnje indikativno planiranje (DVIP) - Kosovski DVIP 2011-2013 identifikuje razvoj privatnog sektora kao prioritet-ni sektor. Tu se kaže: „Unutar okvira evropske strategije za pametan, održiv i sveobuhvatan rast (Evropa 2020), IPA treba da podrži aktivnosti usmerene ka poboljšanju konkurentnosti kosovske privrede, podizanju produktivnosti i jačanju njegovog izvoznog sektora, poboljšanju nivoa veština i šansi za zapošl-javanje njegove radne snage, posebno kroz jačanje učinka obrazovnih sistema i olakšavanje tranzicije od prosvete ka zapošljavanju, uključivanje mladih ljudi na tržište rada i podržavanje njihovih veština kroz pomoc za teme kao što su neformalno obrazovanje, učestvovanje, volontiranje i pokretljivost koji mod-ernizuju njegovu fizičku pomocnu infrastrukturu na održiv način i ohrabruju privatne investicije“.

- DVIP za PGS 2011-2013 naglašava potrebu za „izgradnju kapaciteta lokalnih, regionalnih i nacionalnih institucija da vode programe EU i da ih pripreme za upravljanje buducim strukturnim fondovima u sklopu sa ciljevima evropske teritorijalne saradnje“. Tu se kaže da: „Na Kosovu je izrađeno pet regionalnih razvojnih strategija 2010. godine za odgovarajuce privredne regione: Jug, Sever, Centar, Istok i Zapad. Ovi regioni u kombinaciji formiraju programske oblasti za tri prekogranična programa: Kosovo-Albanija, Kosovo-Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Kosovo-Crna Gora. Strategije je izradilo pet regionalnih razvojnih agencija u bliskoj saradnji sa njihovim sufinansirajucim opštinama i ostalim akterima u regionu. Prioriteti regionalnih razvojnih strategija odražava-ju se u prekograničnim programima u kojima ovi regioni učestvuju“. 185

- Veza sa srednjoročnim okvirom potrošnje (SROP) - Srednjoročni okvir po-trošnje 2009-2011 prihvata kao prioritet da uslovi za „brzi održivi ekonomski razvoj u korist svih građana Kosova“ treba da budu stvoreni. Srednjoročni okvir troškova Vlade Kosova predviđa brojne infrastrukturne projekte koje razrađuju opštine da bi ojačale socijalne i ekonomske aspekte svojih zajednica. Akcioni plan za sprovođenje procesa decentralizacije Vlade Kosova takođe predstavlja

184 2011 Annual Programme Regional Economic Development : 04-2011/2, http://ec.europa.eu/enlarge-ment/pdf/kosovo/ipa/2011/4._psd_-_regional_economic_development_111006.pdf

185 Ibid.


komplet detaljnih potrebnih aktivnosti. 186

Veza sa nacionalnim/resornim investicionim planovima

Ostale dodatne aktivnosti na Kosovu koje se odnose na regionalni razvoj i prekograničnu saradnju jesu:

- Lokalne razvojne strategije – za svaku od opština na Kosovu. Ovi dokumenti naglašavaju dimenziju regionalnog razvoja i prekogranične saradnje kao instru-ment za podršku socio-ekonomskom razvoju i zaštiti i očuvanju životne sredine.

- Regionalne strategije ekonomskog razvoja – razvijene uz podršku finansija EU (EURED) za pet ekonomskih regiona na Kosovu. Regionalne strategije ekon-omskog razvoja ciljaju na jačanje kosovskih ekonomskih regiona i širenje re-gionalnog okvira razvoja u skladu sa standardima EU. One ce pomoci razvoj institucionalnih kapaciteta za upravljanje procesom ekonomskog razvoja, i po-držati ekonomsku regeneraciju, stvaranje novih radnih mesta i razvoju ljudske infrastrukture u različitim regionima.

- Kosovo je nedavno pripremilo tri programa prekogranične saradnje sa svojim susednim zemljama, Albanijom, Bivšom Jugoslovenskom Republikom Make-donijom i Crnom Gorom. Implementacija prva dva započeta je 2011, dok je kosovski PGS program sa Crnom Gorom startovao 2012.

- Zakon o socijalnoj samoupravi iz 2008. i akcioni plan 2008-2010 za sprovođenje decentralizacije – ciljaju na uspostavljanje održivog sistema lokalne samouprave i poboljšanje efikasnosti lokalnih javnih službi širom Kosova.

- Akcioni plan za evropsko partnerstvo (APEP) za Kosovo – koji stavlja snažan naglasak na regionalni razvoj i saradnju kao sredstvo za razvoj Kosova unutar sveukupnog procesa evropskih integracija.

- Postoji značaj broj sektorskih i međusektorskih strategija na Kosovu koje se odnose na regionalni razvoj i inicijative prekogranične saradnje.187

4.3. Trenutna situacija

Postojeci institucionalni okvir koji se bavi regionalnim razvojem na Kosovu sastoji se od MALS i pet RRA koje trenutno funkcionišu pod ugovorom o operativnim grantovima koje finansira Kancelarija EU na Kosovu i ko-finansiraju opštine iz odgovarajucih regio-na. Trenutni ugovori o grantovima traju do juna 2013.

186 Godišnji program regionalnog ekonomskog razvoja 2011 : 04-2011/2, http://ec.europa.eu/enlarge-ment/pdf/kosovo/ipa/2011/4._psd_-_regional_economic_development_111006.pdf.

187 Godišnji program regionalnog ekonomskog razvoja 2011: 04-2011/2, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/kosovo/ipa/2011/4._psd_-_regional_economic_development_111006.pdf


<

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave, MALS dobilo je zadatak da iz-vršava sledece odgovornosti: podrška međuopštinskoj saradnji; nadzor kvaliteta opš-tinskih usluga; razvoj profesionalne opštinske javne službe; pomoc opštinama u raz-voju i izradi sopstvenih budžeta i sistema finansijskog upravljanja; pružanje pravnih smernica i saveta opštinama; koordinacija aktivnosti međunarodnih agencija i nevla-dinih organizacija koje se odnose na opštine; pomoc opštinama u činjenju njihovih ak-tivnosti transparentnim za javnost; i nadzor usklađenosti opštinama sa odgovornosti-ma i ovlašcenjima koja su delegirana opštinama. Uz ovo, MALS vrši administrativni nadzor svih opštinskih odluka kako bi se potvrdila njihova usklađenost sa zakonom. Misija MALS je da obezbedi napredovanje lokalnih samouprava kroz rad sa opštinama – putem koordinacije i jačanja pomoci – kako bi se pružila delotvorna i brza usluga koja je najbliža moguca građanima.188

Regionalna razvojna agencija Centar (RRA Centar) je međuopštinski entitet osnovan u decembru 2008. od partnerskih opština: Priština, Glogovac, Kosovo Polje, Obilic, Podu-jevo i Štimlje, koje su delovi ekonomskog regiona Centar. Dana 22. februara 2010. opšti-na Gračanica se pridružila partnerstvu u RRA Centar. Opština Lipljan pridružila se pro-cesu EURED-a 23. marta 2011. RRA Centar nadgleda Odbor partnera, koji je sastavljen od gradonačelnika opština osnivača. 93% operativnog budžeta RRA Centar je su-finan-sirano iz KVEK, dok je preostalih 7% finansirano iz opština članica. RRA Centar uzima u obzir političke i finansijske smernice od EU, i prilagođava svoje aktivnosti sa Kancelari-jom za vezu Evropske Komisije na Kosovu. Misija RRA Centar jeste da vodi, olakšava i jača ekonomski razvoj u ekonomskom regionu Centar i njemu susednim oblastima. On cilja na to da bude katalizator i koordinator svih razvojnih projekata koji ce služiti imple-mentaciji regionalne razvojne strategije i programa, delujuci kao krov za sve postojece razvojne inicijative u ekonomskom regionu Centar. 189 RRA Centar pomaže Kancelariji EU na Kosovu u koordinaciji projekata koji imaju dobrobiti od šeme grantova EU u sk-ladu sa regionalnom razvojnom strategijom za ekonomski region Centar 2010-2013, koja ima tri glavna prioriteta ekonomskog razvoja, a to su:

- Prioritet 1: Poboljšanje poslovne konkurentnosti;- Prioritet 2: Jačanje radne snage i podizanje nivoa zaposlenosti.- Prioritet 3: Poboljšanje infrastrukture, usluga i životne sredine.190

Regionalna razvojna agencija Sever (RRA Sever) je osnovana na ravnopravnom part-nerstvu opština koje predstavljaju ekonomski region Sever: Mitrovica, Vučitrn, Srbica i Zubin Potok, preko međuopštinskog sporazuma. Njegova misija je da vodi i jača re-gionalni ekonomski razvoj u regionu Severa Kosova kroz izgradnju kapaciteta i jačanje veština ekonomskih inicijativa, podržavajuci njihovu implementaciju i koordinišuci nji-hove aktivnosti u pravcu razvojnih politika. RRA Sever i proces regionalnog razvoja su finansijski podržani od Evropske Komisije preko njene Kancelarije za vezu na Kosovu,

188 http://mapl.rks-gov.net/Main-menu/Ministria.aspx189 http://www.rdacentre.org/?id=1190 http://www.rdacentre.org/data/File/RDS_Centre_final.pdf


sredstvima koja dolaze u sklopu komponente pretpristupnog instrumenta (IPA) 191. RRA Sever pomaže Kancelarija Evropske Unije na Kosovu u koordinaciji projekata koji imaju beneficije iz šeme grantova EU u skladu sa regionalnom razvojnom strategijom za ekon-omski region Sever 2010-2013, koja ima četiri glavna prioriteta ekonomskog razvoja, a to su:

- Prioritet 1: Razvoj ekološki prihvatljivog regiona koji na racionalan način koristi svoje prirodne resurse;

- Prioritet 2: Poboljšanje konkurentnog poslovnog okruženja;- Prioritet 3: Razvoj poljoprivredne proizvodnje i usluga i delatnosti prerade

hrane;- Prioritet 4: Jačanje kadrovskih resursa i podizanje nivoa zaposlenosti.192

Regionalna razvojna agencija Zapad (RRA Zapad) osnovana je u decembru 2008. kao partnerstvo opština Pec, Dečani, Istog, Klina i Junik da bi delovala i funkcionisala kao koordinator i pokretač razvojnih aktivnosti u ekonomskom regionu Zapad i njegovim opštinama. Opština Đakovica potpisala je sporazum o partnerstvu 10. marta 2011. Dak-le, RRA Zapad pokriva 6 opština zapadnog Kosova: Pec, Dečani, Istog, Klina, Junik, Đa-kovica. Regionalna razvojna agencija Zapad ima za cilj da postane ključna institucija u ekonomskom regionu Zapad, angažovana je u jačanju procesa regionalnog ekonomskog razvoja EU (EURED) u zemlji, potvrđivanju strateške uloge u pravcu toga da njeni part-neri pomažu u međuetničkom pomirenju i pomaganju integracija lokalnih samouprava u kosovski proces evropskih integracija193. RRA Zapad pomaže Kancelariji EU na Kos-ovu u koordinaciji projekata koji se finansiraju iz šeme grantova EU u skladu sa regio-nalnom razvojnom strategijom za ekonomski region Zapad 2010-2013, koja ima četiri glavna razvojna prioriteta, a to su:

- Prioritet 1: Stvaranje uslova za održivi ekonomski rast- Prioritet 2: Stimulisanje inovativne i konkurentne poslovne osnove- Prioritet 3: Razvoj ljudskog kapitala zapadnog Kosova- Prioritet 4: Održivi razvoj zasnovan na zajednicama194

Regionalna razvojna agencija Jug (RRA Jug) osnovana je u decembru 2008. kao partnerstvo opština Prizren, Dragaš, Orahovac, Suva Reka, Mališevo i Mamuša kako bi funkcionisala i delovala kao koordinator i pokretač razvojnih aktivnosti u južnom ekonomskom regionu i njegovim opštinama. RRA Jug obavlja svoj posao po ugovoru sa Kancelarijom za vezu Evropske Komisije (KVEK). Uz to, KVEK ce obezbediti sredstva za šemu grantova za regionalne razvojne projekte koje podržava i koje koordiniše RRA Jug. RRA Jug vodi veliko Odbor partnera, koji se sastoji od gradonačelnika opština iz ekonomskog regiona Jug. 195 RRA Jug pomaže Kancelariji Evropske Unije na Kosovu u

191 http://www.rdanorth.org/new/?id=1192 http://www.rdanorth.org/new/data/resource_listing/en_7302_rds_north_english-pdf193 http://www.rdawest.org/194 http://www.rdawest.org/images/stories/downloads/5_RDS_West_English_opt.pdf195 http://www.rda-south.org/index.php?lang=en&id=1


<

koordinaciji projekata iz šeme grantova EU u skladu sa regionalnom razvojnom strate-gijom za ekonomski region Jug 2010-2013, koja ima tri glavna prioriteta ekonomskog razvoja, a to su:

- Prioritet 1: Razvoj poslovnog okruženja; - Prioritet 2: Razvoj poljoprivrede i delatnosti obrade hrane; i- Prioritet 3: Razvoj turizma.196

Regionalna razvojna agencija Istok (RRA Istok) osnovana je kao partnerstvo između opština Gnjilane, Uroševac, Đeneral Jankovic, Kačanik, Novo Brdo, Štrpce, Kamenica i Vitina da bi delovala i funkcionisala kao koordinator i pokretač razvojnih aktivnosti u istočnom ekonomskom regionu i njegovim opštinama. U februaru 2010. opštine Ranilug i Klokot su se pridružile, a u oktobru se i opština Parteš pridružila partnerstvu opština za RRA Istok. RRA Istok ima sledece ciljeve u svojoj ekonomskoj oblasti: da pomogne ekonomski razvoj i regionalnu obnovu; da promoviše poslovnu efikasnost, investicije i konkurentnost; da promoviše zapošljavanje, da pojača razvoj i primenu veština koje su bitne za zapošljavanje, da pruži doprinos dostignucima održivog razvoja. 197 RRA Istok pomaže Kancelariji Evropske Unije na Kosovu u koordinaciji projekata iz šeme grantova EU u skladu sa regionalnom razvojnom strategijom za region Istok 2010-2013, koja ima četiti glavna prioriteta ekonomskog razvoja, a to su:

- Prioritet 1: Ekonomski razvoj regiona- Prioritet 2: Razvoj ekonomske infrastrukture- Prioritet 3: Razvoj kadrovskih resursa- Prioritet 4: Institucionalno jačanje i međunarodna i međuregionalna integracija

i saradnja.198

4.4. Programi

Godišnji program za Kosovo* shodno komponenti IPA za pomoc u tranziciji i izgradnju institucija za 2011. dodelio je 41.75 miliona evra za prioritetnu meru za razvoj i pametan, održiv i sveobuhvatni rast privatnog sektora, gde je 5.7 miliona dodeljeno regionalnom ekonomskom razvoju (04-2011/2), Ministarstvu za administraciju lokalne samouprave kao korisniku projekta. Glavna svrha je postizanje sledecih ciljeva.

- Podržati implementaciju regionalnih strategija koje su vec pripremljene u sva-kom od pet ekonomskih regiona. Implementacija: jedna šema grantova (4.5 mil-iona evra) da bude pokrenuta u drugom kvartalu 2012.

- Omoguciti kosovskim zainteresovanim akterima da aktivno učestvuju i ima-ju koristi iz zajedničke prekogranične saradnje (PGS) i njenim inicijativama sa

196 http://eured-kosovo.org/wp-content/uploads/2011/04/RDS_South_final.pdf.197 http://www.rdaeast.org/198 http://www.rdaeast.org/img/permbajtja/pdf/RDS_East_ENGLISH.pdf.


Crnom Gorom, Albanijom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedoni-jom. 199

Programi za EURED - Programi za regionalni ekonomski razvoj na Kosovu pokrivaju implementaciju strategija regionalnog ekonomskog razvoja i akcionih planova i plano-va implementacije u pet regiona na Kosovu. Strategije, zajedno sa akcionim planovi-ma i planovima implementacije, preciziraju ciljeve kojima se teži, oblast intervencije, očekivane rezultate, procedure upravljanja i ukupnu sumu finansija koja je planirana kako bi se željeni rezultati postigli.

Regionalne razvojne agencije, zajedno sa svojim regionalnim partnerima i akterima, radnim grupama za osnovno partnerstvo, izradile su regionalne strategije ekonomsk-og razvoja (RSER). Operativni deo strategije ima akcioni plan i plan implementacije sa vremenskim horizontom od tri godine. Mada sama strategija identifikuje dugoročnu viziju regionalnog razvoja, njene šanse i prioritete, plan implementacije iznosi moguce intervencije u srednjoročnom periodu od 3 godine (2011-2013), što odgovara dužini srednjoročnog okvira budžeta lokalne samouprave. Ovde je sadržan komplet konkret-no rangiranih programa i prioriteta koji se odnose na prioritetne oblasti koje je izabrala radna grupa za suštinsko partnerstvo za odgovarajuci region.200

Proces gradnje strategija zasnovan je na tri osnovna principa koji održavaju najbolje prakse u oblasti planiranja regionalnog razvoja. To su: I) da regionalni ekonomski raz-voj treba vrlo blisko da angažuje regionalno partnerstvo koje obuhvata opštinske vlasti, aktere iz poslovne zajednice (i privatni i javni sektor, kao i poslovna udruženja), NVO i medije; II) da pristup regionalnom razvoju treba da ide „od dna ka vrhu“ – to jest, re-gionalni akteri bi trebalo da budu direktno uključeni u identifikovanje potreba za ekon-omske regione i razvijanje strategija i projekata koji bi se bavili tim potrebama; i III) da regionalni razvoj koji je ocrtan u strategiji treba da bude viđen kao integrisani proces, a ne niz individualnih projekata i programa. 201

Pristup „od dna ka vrhu“ koji je usvojen tokom procesa gradnje strategije zasnovan je na principu koji je povezan sa pravilom supsidijarnosti. Preciznije, da su ljudi u regio-nu najbolje pozicionirani da im identifikuju svoje potrebe i odluče o rešenjima koja ce se na najbolji način baviti njihovim razvojnim potrebama. Držanje strategije u rukama regionalnih partnera i izgradnja regionalnih kapaciteta su se pokazali u mnogim zeml-jama kao ključni faktor u regeneraciji ekonomski posrnulih regiona. U buducnosti, kada koordinacija sa institucijama centralnog nivoa postane jača, pristup ce možda trebati da

199 Godišnji program za Kosovo po IPA komponenti tranzicione pomoci i izgradnje institucija za 2011, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/kosovo/ipa/2011/1_en_annexe_part1_v1.pdf.

200 “Regionalne razvojne agencije na Kosovu, trenutno stanje i buduci izazovi za razvoj”, podrška Evropske Unije regionalnom ekonomskom razvoju na Kosovu, izveštaj projekta EURED



<

se razvije u kombinaciju „od dna ka vrhu“ i „od vrha ka dnu“. 202

Programi za PGS – glavni cilj prekogranične saradnje je da promoviše i uspostavlja prekograničnu saradnju i socio-ekonomsku integraciju između kosovskih graničnih regiona i susednih regiona u okolnim zemljama kroz jačanje ekonomskih, socijalnih, ekoloških i kulturnih veza. Kosovo je trenutno angažovano u prekograničnoj saradnji sa Makedonskim, Albanskim i Crnogorskim susedima. 203

Program PGS je zajednički pripreman tokom perioda januar-april 2010. nakon procesa širokih konsultacija sa lokalnim akterima sa obe strane granica, i sa Albanijom i sa BJRM. Programski proces su koordinirale odgovarajuce operativne strukture PGS: Ministarst-vo za administraciju lokalne samouprave (MALS) na Kosovu i Ministarstvo za evropske integracije u Albaniji. Konačni nacrt dokumenta podnet je Evropskoj Komisiji u aprilu 2010. Dokument je zvanično usvojen u decembru 2010. Obe države ce voditi program kroz centralizovani model upravljanja. Ovo znači da ce ugovaranje i placanje za sve projekte PGS u okviru ovog programa PGS biti obavljani preko delegacije EU u Albaniji i Kancelarije za vezu EK na Kosovu. ZTS (Zajednički tehnički sekretarijat) bice lociran u Kukešu, u Albaniji, a „antena“ kancelarija za ZTS bice u Prizrenu, na Kosovu. 204

Za PGS sa BJRM, programski proces koordinirale su odgovarajuce operativne strukture PGS: Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave (MALS) na Kosovu i Minis-tarstvo za lokalnu samoupravu u BJRM. Finalni nacrt programskog dokumenta podnet je Evropskoj Komisiji u maju 2010. Dokument je zvanično usvojen u decembru 2010. Obe zemlje vodice program kroz centralizovani model upravljanja. Ovo znači da ce ugo-varanje i placanje svih projekata PGS u okviru ovog programa PGS biti obavljano preko makedonske delegacije EU i Kancelarije za vezu EK na Kosovu. ZTS (Zajednički tehnički sekretarijat) bice lociran u Kumanovu, BJRM, a „antena“ kancelarija u Gnjilanu, Kosovo.

205

Za PGS sa Crnom Gorom, program PGS je zajednički pripremljen tokom perioda sep-tembar 2010-februar 2011, nakon procesa širokih konsultacija sa lokalnim akterima sa obe strane granice. Programski proces su koordinirale odgovarajuce operativne struk-ture PGS: Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave (MALS) na Kosovu i Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija u Crnoj Gori. Finalni nacrt pro-gramskog dokumenta podnet je Evropskoj Komisiji u februaru 2011. Dokument je usvo-jen u decembru 2011.206

Program regionalnog razvoja i PGS treba da uzmu u obzir specifične osobine oblas-ti, geografske veze, različite resurse, broj građana i definisanje regiona na osnovu statističkih oblasti usklađenih shodno nomenklaturi teritorijalnih jedinica za statisti-

202 Ibid.203 http://www.cbckosovo.eu/?page_id=676204 http://www.cbckosovo.eu/?page_id=232205 http://www.cbckosovo.eu/?page_id=234206 http://www.cbckosovo.eu/?page_id=236


ku (NTJS). Neophodno je izvršiti profilisanje regiona i definisati industrijske oblasti, zašticene oblasti i turističke oblasti, itd. kako bi se na najbolji način iskoristili raspoloživi resursi. Sve ovo treba da bude deo sveobuhvatne nacionalne razvojne strategije.

Takođe, efikasnija implementacija akcionog plana regionalnih strategija odgovara-jucih opština treba da uzme u obzir i konsultuje ove dokumente prilikom izrade nacrta budžeta. Bilo bi dobro ako bi ovi dokumenti bili deo sveobuhvatnog okvira tokom pro-cesa planiranja opštinskog budžeta.

4.5. Nadgledanje i ocenjivanje

Nadgledanje i ocenjivanje projekata pokrivenih šemom grantova EURED je veoma važ-no kako bi se ocenio progres koji je načinjen u postizanju važnih dometa definisanih u akcionim planovima i planovima implementacije. Nadgledanje i ocenjivanje projekata iz šeme grantova EURED obavlja Kancelarija Evropske Unije na Kosovu. RRA pomaže Kancelariji EU na Kosovu u koordisanju nadgledanja i aktivnosti ocenjivanja koje se odnose na implementacione partnere.

Rad na utvrđivanju niza parametara za nadgledanje je vec sproveden u RRA u vezi sa projektima koje finansira šema grantova EURED i oni su vec u procesu implementacije. Mada nadgledanje treba da bude stalna aktivnost, RRA nemaju formalni mandat da traže te informacije od implementacionih partnera pošto to nije sadržano u ugovoru o finansiranju. Umesto toga, RRA ce prikupljati odgovarajuce informacije koje daju imple-mentacioni partneri na dobrovoljnoj osnovi kao deo redovnih dvonedeljnih sastanaka organizovanih u svrhu podrške i koordinacije procesa implementacije agencije. Ove in-formacije ce biti dovoljne da se omoguci ocena sveukupnog napretka implementacije. 207

Ocenjivanje PGS se odigrava u skladu sa članom 141 Implementacione Uredbe IPA. Ocenjivanje ima za cilj da poboljša kvalitet, delotvornost i doslednost pomoci iz fon-dova zajednice i strategije i implementacije prekograničnih programa, imajuci u vidu cilj održivog razvoja i odgovarajuce zakonodavstvo zajednice koje se bavi ekološkim uticajem. Prethodna evaluacija nije bila sprovedena u skladu sa odredbama 141 u smislu principa proporcionalnosti. Tokom programskog perioda, zemlje učesnice i/ili Evropska Komisija sprovode evaluaciju povezanu sa nadgledanjem prekograničnog programa, naročito tamo gde takvo nadgledanje okvira značajno odstupanje od ciljeva koji su inicijalno postavljeni ili gde se pojavljuju predlozi za reviziju prekograničnog programa. Rezultati se šalju zajedničkom Odboru za nadgledanje prekograničnog pro-grama i Komisiji. Evaluacije ce obaviti eksperti ili organi, interni ili spoljni. Rezultati ce biti objavljeni u skladu sa važecim pravilima o pristupu dokumentima. Evaluacije ce biti finansirane iz budžeta za tehničku pomoc programu. 208


208 IPA prekogranični program izmedju Republike Makedonije i Kosova, 22 april 2010, str.58, http://www.cbckosovo.eu/wp-content/uploads/2011/06/CBCP-MK-KOS-Draft_2204.pdf


<

4.6. Upravljanje i finansijska kontrola

Za projekte finansirane po šemi grantova EURED i PGS programu, Evropska Komisija je ugovorni autoritet i donosi odluke zasnovane na modelu centralizovanog upravljanja. Kancelarija Evropske Unije na Kosovu vodi tendere, ugovaranje i funkcije placanja, na osnovu dokumenata koje daju korisnici i u skladu sa pravilima ugovaranja i nabavke ut-vrđenim u „praktičnom vodiču za procedure ugovaranja za spoljne akcije EU“ (PRAG). Za program PGS, zajednički Odbor za nadzor obezbedice pouzdano kompjutersko računovodstvo; nadzor i finansijsko izveštavanje su uspostavljeni i oni ce obezbedi-ti odgovarajuce finansijske revizije. EU i nacionalni organi vlasti zaduženi za reviziju imace ovlašcenje za reviziju programa koji potpadaju pod EURED ili prekogranične programe. 209

4.7. Glavni izazovi i preporuke

Ne postoji zakonski okvir koji reguliše regionalni razvoj na Kosovu.

- Koji ce biti glavni organi/odeljenja koja ce voditi regionalni razvoj? - Da li je zakonska osnova kompletna?- Da li ce regionalni razvoj biti uključen u razvojne politike Kosova?- Da li su RRA robusne i održive strukture koje mogu da nastave svoje postojanje

čak i nakon EU prestane da finansira njihov operativni budžet?

Vlada Kosova treba da definiše i kanališe zakonski institucionalni okvir za regionalni razvoj, njegove politike, strateški pristup, programske aktivnosti i finansijski menadž-ment u skladu sa njegovom evropskom perspektivom. Predložene zakonske i institucio-nalne strukture treba da budu u skladu sa poglavljem 22 acquis communitaire za regio-nalni razvoj. Glavni akteri na centralnom nivou koji se bave ovom temom treba da budu utvrđeni, kao i definisanje ciljeva za uravnotežen ekonomski razvoj kako bi se stvorili preduslovi za izradu nacionalne politike za regionalni razvoj. 210

• Finansiranjestrategijaregionalnograzvojaupetekonomskihregiona.

Operativni deo strategije (programi), naročito pod okolnostima gde mehanizmi finan-siranja za glavne prioritetne oblasti nisu jasno propisani, uvek se nalazi u opasnosti da postane samo „lista želja“ partnera u razvoju. Da bi se izbegla ova zamka, partneri treba da koriste jasno utvrđivanje prioriteta i kriterijume redosleda. Programi treba da budu usredsređeni na smanjenje ograničenja buduceg rasta, korišcenjem uporedne prednosti regiona, povecanjem broja radnih mesta i podizanjem produktivnosti. 211

209 Prekogranični program 2010-2011, IPA PGS Albanija-Kosovo, 23. april 2010, MIE & MALS, http://www.cbckosovo.eu/wp-content/uploads/2011/06/Final-Draft-23-Aprill-IPA-CBC-Programme-AL-KO.pdf

210 EU – kosovski dijalog u procesu stabilizacije asocijacije, resorni sastanak o transportu i životnoj sredini, energiji i regionalnom razvoju, Brisel, 22 – 23 maj, izveštaj sa sastanka



• IzgradnjakapacitetaukontekstuprimanjafondovaEUuinstitucijamanalo-kalnomnivou.

RRA i opštine moraju biti vođene i obučene u tome kako da pristupe, izlože i pruže inicijative koje poboljšavaju regionalnu ili lokalnu ekonomiju. Potražnja za ovom vr-stom strateškog razmišljanja bi trebalo da dođe od opština i RRA moraju to da prevedu u dostupne finansije tokom tri do pet godina planiranog perioda. Očigledno, polazna pozicija za ovaj scenario bila bi da RRA vode proces sa opštinama i stoga bi prioritet trebalo da bude vodeci trening.212

Izazovi međuopštinske saradnje:

- Nedostatak održive međuopštinske saradnje u pružanju kvalitetnih usluga po nižim cenama.

- Nedostatak finansijskih resursa za puno izvršenje ovlašcenja;- Upravljanje opštinskom javnom imovinom;- Učestvovanje građana u lokalnom procesu odlučivanja;- Delotvornost i efikasnost u pružanju održivih opštinskih usluga;- Nedostatak odgovarajucih kadrovskih resursa u opštinskoj administraciji,

naročito u malim i srednjim opštinama gde treba da se izvršavaju opštinska ovlašcenja;

- Nepostojanje opštinskih kapaciteta za utvrđivanje zajedničkih oblasti za PGS;- Nedostatak volje kod političkih struktura da uđu u PGS.

Zaključci sastanka radne grupe od 9. marta 2013:

- Regionalni razvoj treba da bude kosoviziran, ne sme da ostane samo kao pokušaj EU da instalira strukture pribavljanja fondova, vec da se ovaj proces načini un-utrašnjim kroz njegovo uključivanje u nacionalne strateške dokumente u okviru strategije za sveobuhvatni ekonomski razvoj Kosova.

- Agencije treba da budu nekako povezane – usidrene – zakonodavno rešenje treba da se postigne koje ce definisati ulogu i mandat ovih agencija. One mogu postati otvoreni modeli koji su zajednički finansirani od mnogih aktera ili de-oničara, ili pak administrativnih struktura pod državnom kontrolom.

- RRA kao oni koji nose proces do sada, treba da imaju posredničku ulogu u stva-ranju regionalnih razvojnih politika i u implementaciji razvojnih planova.

- Neophodno je definisati različite finansijske modalitete koji ce pomoci finansir-anju investicionih planova koji proističu iz regionalne strategije.

Da bi se dobio održivi razvoj, opštine takođe treba da prođu kroz izgradnju kapaciteta u vezi sa upravljanjem fondovima koji dolaze iz EU (IPA fondovi, a kasnije i strukturni fondovi).

212 Podrška Evropske Unije regionalnom ekonomskom razvoju Kosova, tehnička pomoc EURED-a, finalni izveštaj, str. 24


<

Institucija Ime i prezime

KFOS Luan Shllaku

Ministarstvo za evropske integracije Ilir Muqaj

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Arben Citaku

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Muhamet Malsiu

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Naser Bajraktari

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Hazir Cadraku

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Nezakete Hakaj

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Ismail Hetemaj

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Enver Tahiri

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Vehbi Ejupi

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Hazbije Krasniqi

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Hikmete Morina

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Miradije Asllanaj

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Zymer Mrasori

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Remzush Latifi

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Lindita Morina

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Gezime Hasani

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Mirlinda Lataj

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje –KAEP Tafe Veselaj

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje –KAEP Letafete Latifi

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Jeton Qela

Ministarstvo za ekonomski razvoj Lulzim Korenica

Ministarstvo zdravlja Shaban Osmanaj

Skupština Kosova Teuta Sahatqija

Skupština Kosova Visar Ymeri

Skupština Kosova Armend Ademaj

Skupština Kosova Besim Haliti

Ministarstvo za evropske integracije Ereza Abrashi

Ministarstvo za evropske integracije Fehmi Hoxha

Kosovski Institut za javno zdravlje Burbuqe Nushi Latifi

Ferronikeli Agron Veliu

Institucija ombudsmana Jashar Kastrati

Institucija ombudsmana Valbona Puka

Policija Kosova Clirim Hajdini

KEK Hanumshahe Ibrahimi

Ženske NVO Ola Syla

SHUKOS Nadire Vitija

Poljoprivredni fakultet Xhevdet Elezi


Pedagoški fakultet Sylejman Berisha

NVO Eko – Trepča Ramadan Uka

Odbor za životnu sredinu Bexhet Mustafa

IKS Brikena Hoxha

KUR Priština Shyqeri Krasniqi

Regulatorna Kancelarija za vodu Qamil Musa

Regulatorna Kancelarija za vodu Zoge Spahiu

Asocijacija opština Agim Haziri

INDEP Sinan Neziri

GIZ Gabriele Becker

GIZ Agim Rysha

GIZ Besnik Vasolli

GIZ Samir Hyseini

Nezavisni ekspert/GIZ Zeqir Veselaj

Nezavisni ekspert /GIZ Tush Markaj

Ministarstvo za ekonomski razvoj Luan Morina

Ministarstvo za ekonomski razvoj (TCKR) Valon Stavileci

Ministarstvo za ekonomski razvoj Skender Xani

Ministarstvo za ekonomski razvoj AKEE Bedri Dragusha

Ministarstvo za evropske integracije Azra Krasniqi

Ministarstvo trgovine i industrije Visar Bajraktari

Ministarstvo trgovine i industrije Shaban Halimi

KEDS Fllanza Hoxha

KEDS –PIU Burim Hashani

KFOS – PIU Valon Syla

KOSTT Kadri Kadriu

KOSTT Vjosa Rezniqi

KOSTT Gazmend Kabashi

RKE Afrim Ajvazi

RKE Rifat Blakaj

KAZRNB Ferki Fejza

KEK Petrit Pepaj

KEK Naim Sahiti

KEK Adil Januzi

KEK Ismet Raca

IFC World Bank Group Shpresa Kastrati

Nemačka privredna komora Bardhyl Metaj

Elen – Kompanija za električnu energiju Lulzim Syla

Muqa Solar Company Xhevat Muqaj


<

SHERK - Asocijacija za obnovljivu energiju Hamdi Malushaj

Termokos AD Arsim Fetahu

Termokos AD Kreshnik Boqolli

Mašinski fakultet Naser Sahiti

Mašinski fakultet Ruzhdi Sefa

Elektrotehnički fakultet Gazmend Pula

Kosovska inicijativa za stabilnost Vesa Zogjani

Udruženje potrošača “Consumer” Selatin Kacaniku

IQMM “Obilic” Sejdi Halimi

GIZ Richard Tomiak

GIZ Nexhat Jashari

GIZ Ekrem Hyseni

GIZ – TCGT Naim Berisha

GIZ Ilir Jonuzi

GIZ Samir Hyseini

Ministarstvo za infrastrukturu Avdi KamRKElli

Ministarstvo za infrastrukturu Milaim Ahmetaj

Ministarstvo za infrastrukturu Fejzulla Mustafa

Ministarstvo za infrastrukturu Naim Kelmendi

Ministarstvo za infrastrukturu Martin Halilaj

Ministarstvo za infrastrukturu Jakup Hoti

Ministarstvo za infrastrukturu Qamil Feka

Ministarstvo za infrastrukturu Cerkin Dukolli

Ministarstvo za infrastrukturu Rame Qupeva

Ministarstvo za infrastrukturu Nebih Shatri

Ministarstvo za infrastrukturu Miranda Kajtazi

Ministarstvo za infrastrukturu Lulzim Rama

Ministarstvo za infrastrukturu Ismail Berisha

Skupština Kosova Sala Berisha-Shala

Skupština Kosova Muhamet Morina

Skupština Kosova Xheladin Hoxha

Ministarstvo za evropske integracije Feride Zeka

Ministarstvo finansija Arta Vllasaliu

Ministarstvo finansija Rexhep Vasolli

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kastriot Gashi

Ministarstvo unutrašnjih poslova Sebahate Muharremi-Pllana

Policija Kosova Nazmija Basovic

Carina Kosova Yll Mehmetaj

Autoritet za civilnu avijaciju Arianit Dobroshi


Kosovski autoritet za konkurenciju Avni Gjocaj

Kosovski autoritet za konkurenciju Shehrije Saliuku

Regulatorni autoritet za železnice Enis Berisha

Regulatorni autoritet za železnice Avdylkader Mucaj

KHAIA Avdi Shala

Kosovske železnice-Infrakos Agron Thaci

Infrakos Hysen Fazliu

TrainKos Hasan Ibraj

TrainKos Besfort Metaj

Termokos AD Kreshnik Boqolli

Kosovska asocijacija za izgradnju puteva Ardita Latifaj

Asocijacija putničkog transporta Jakup Berisha

Profesionalna škola “Tempulli” Said Rrahmanaj

Kosovska poslovna alijansa Albert Maloku

Privredna komora Kosova Mehdi Kika

Privredna komora Kosova Parim Bajrami

Kosovski centar za motorna vozila Kumbim Shala

NVO”Ideja jone” Skender Lutfiu

NVO Vizioni Arjan Janova

NVO Elriko Haxhi Ademi

NVO Access Mentor Hasani

Nezavisni ekspert- GIZ Admir Duraj

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Besnik Osmani

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Avni Sahiti

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Agron Maxhuni

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Besim Kamberaj

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Venera Kosumi

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Isuf Zeneli

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Nazmi Halimi

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Arbnor Sadiku

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Izedin Bytyci

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Blerim Hasani

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Suzana Kosumi

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave – MALS Fatmire Thaci

Skupština Kosova Teuta Sahatqija

Skupština Kosova Visar Ymeri

Skupština Kosova Besim Haliti

Ministarstvo za evropske integracije Fehmi Hoxha

Ministarstvo za evropske integracije Jeton Karaqica


<

Ministarstvo za evropske integracije Visar Zekaj

Ministarstvo finansija Petrit Popova

Ministarstvo finansija Kosum Aliu

Ministarstvo finansija Muharrem Kosumi

Ministarstvo finansija Blerina Shabani

Ministarstvo trgovine i industrije Safete Rexhepi

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Remzush Latifi

Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj Skender Bajrami

Regionalna razvojna agencija -Jug Valentin Hoxha

Regionalna razvojna agencija -Zapad Leman Hatashi

Regionalna razvojna agencija -Istok Almir Hyseni

Regionalna razvojna agencija -Sever Fatos Raifi

Opština Junik Avdyl Gjota

Opština Štime Naim Ismaili

Opština Štime Ejup Ismajli

Opština Lipljan Nijazi Ibrahimi

ZIE Kimete Bajraktari

Opština Srbica Muhamet Bajraktari

Opština Srbica Fatmir Balaj

NVO “Aureola” Sanije Graicevci

NVO New Milenium Nehat Bllacaku

NVO Energetic Perspective Ramadan Arifi

Implemented by