Chuck Smith

http://www.siont.net/

SadrajUVOD.....................................................................................................1

DVE NEVOLJE......................................................................................3

70 NEDELJA.........................................................................................7

UZECE CRKVE...................................................................................10

U KNJIZI OTKRIVENJA......................................................................13

SILA KOJA ZADRZAVA.....................................................................17

TRUBE.................................................................................................19

PRVO USKRSENJE............................................................................21

BDITE I BUDITE SPREMNI................................................................24

VREME KRAJA...................................................................................27

PRIPREMA..........................................................................................31

O AUTORU..........................................................................................33

i

UVOD

UVOD

Moe li zamisliti 20 kg teke komade leda kako padaju sa neba? Da limoe naslutiti unitenje koje bi nastupilo usled ledene oluje sakomadima leda teine 20 kg? Gde bi se ti sakrio? Kako bi mogao bitibezbedan? Komadi leda bi probili krov tvoje kue kao da je od papira.Sravnili bi tvoj automobil. Led bi unitio i sravnio skoro sve. ta moeopstati uprkos tom bombardovanju?

Moe li zamisliti da lanci najviih planina naglo propadnu 1500 mispod nadmorske visine? More bi nagrnulo da napuni kopno. Kako biiko mogao pobei? ta bi se dogodilo sa milionima ljudi?

Da li moe da nasluti vreme u kome ljudi nee moi umreti? Modanjihova tela ostanu pritisnuta u avionskoj nesrei, ali njihovi duhoviodbijaju da odu. Oni bi morali ostati u osakaenom stanju est meseciekajui na smrt.

Ovakvi dogaaji e uskoro zadesiti zemlju. Bog e izliti svoj gnev nasvet i svoj sud na ljude koji su odbili njegov plan spasenja.

Postoji debata u teolokim krugovima da li e ili nee Crkva biti tu kadaBoji gnev bude puten na zemlju. Mnogi govore da Crkva mora proikroz vreme suenja, poznato kao vreme velikih nevolja. Oni saomalovaavanjem govore o blagoslovenoj nadi da e Hrist doi posvoju Crkvu pre nego to Boji gnev bude puten na zemlju. Poto oninastavljaju u uverenju da nema izlaza za Crkvu, oni molitvu na kojunas je Hrist u Luki 21:36 pozvao ine besmislenom.

1

Namera ove knjige je da ispita biblijske razloge zbog kojih ja oseamda Crkva nee biti tu za vreme velikih nevolja.

2

DVE NEVOLJE

DVE NEVOLJE

injenica da vreme velikih nevolja dolazi na zemlju je vrstoutemeljena u Pismu. U Danilu 12:1 itamo: "I to e biti vreme teskobe.kako ga nije bilo od kako je naroda do tada. U to e vreme on izbavitione od tvog naroda koji se nau zapisani u knjizi." Ovo spominjanje"knjige" bez sumnje se odnosi na Knjigu ivota. Kakvo divno obeanjeizbavljenja!

U Mateju 24:2122 Isus lino kae: "Jer e tad biti nevolja velika,kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti e ikad biti. I da se onidani ne skrate, niko se ne bi spasao, ali izabranih radi skratie se tidani." Ovo "izabrani" odnosi se na Izrael, kao to se vidi iz konteksta(stihovi 16, 20). I Danilo i Isus govorili su o istom "vremenu nevolje" idanu "velikih nevolja" koji e doi na zemlju.

Knjiga Otkrivenja daje nam mnogo detalja o dogaajima koji enastupiti na zemlji za vreme velikih nevolja. esto poglavlje poinje saotvaranjem sedam peata suda. Nevolje se nastavljaju sudom sedamtruba i sedam aa Bojeg gneva koje e biti izlivene na zemlju. Akoeli potpuno da razume ta e ove velike nevolje biti, proitaj sadaOtkrivenje, poglavlja od 6 do 19.

Vano je da napravimo jasnu razliku o nevoljama kao to o njima uiBiblija. Postoje dve razliite vrste nevolja: (1) Velike nevolje kojespominju Isus i Danilo a detaljno o njima pie Jovan u Otkrivenju. (2)Nevolje koje je Isus obeao da e doi na Crkvu.

Govorei svojim uenicima Isus je rekao u Jovanu 16:33: "Ovo vamkaem da mir imate u meni. U svetu ete imati muke, ali ne bojte se,

3

jer ja pobedih svet." Ovo je jedno od obeanja koje najmanje volim!Crkva e biti progonjena u svetu. Vano je primetiti da "nevolje" sakojima se susree Crkva potiu iz sveta i dolaze iz svetskog sistema.Sotona je iza svih ataka na Crkvu.

Mislei na ove napade u Mateju 16:18, Isus je rekao: "Na toj stenisazidau Crkvu svoju, i vrata adova nee je nadvladati." (arni).Pavle nam kae da se mi ne borimo sa krvlju i mesom, nego sapoglavarstvima i vlastima. Duhovne sile ratuju sa decom Bojom, ali jeizvor nevolja definitivno svetski sistem kojim upravlja Sotona.

Velike nevolje koje e doi na zemlju dolaze iz neba. Boji gnev seizliva za vreme ovih nevolja. Kada se esti peat otvori u Otkrivenju6:12, oni na zemlji pokuavaju da se sakriju i zovu kamenje i planineda padnu na njih. Oni kau "doe veliki dan gneva njegova, i ko moeda se odri".

U Otkrivenju 14 velike nevolje smatraju se Bojom ljutnjom i gnevom.Peati su otvoreni na nebu i odgovarajui sud dolazi na zemlju.Anelima su date trube na nebu i kada oni duvaju u njih, odgovarajuisud dolazi na zemlju. ivih sedmoro anela otvaraju pehare ivih bia iponovo odgovarajui sud dolazi na zemlju. Svi ovi sudovi potiu izneba.

Nevolje koje doivljava Boje dete dolaze od sveta kojim upravljaSotona. Nevolje koje e doi na svet doi e od Boga.

Zato dolaze ove velike nevolje? Boja Re kae da je njihova namenatrosturka: (1) da iskuaju ljude koji ive na zemlji (Otkrivenje 3:10), (2)da bi Bog mogao izliti svoj gnev na zle (Otkrivenje 15:7) i (3) da unitione koji su unitavali zemlju (Otkrivenje 11:18). Oni koji spadaju ujednu ili u sve tri kategorije bie na zemlji da doive vreme nevolja.

U Starom zavetu Gospod je govorio Avramu i rekao mu o preteem

4

sudu za gradove Sodom i Gomor. U odgovoru Avram je izazivao Bojepotenje. Pitao je: "Hoe li ti uiniti da pogine i pravednik snepravednim? Moe biti da ima pedeset pravednika u gradu. Hoe liuiniti da i oni poginu...?" Gospod je rekao da bi za 50 pravednihpotedeo grad.

Primetimo celu premisu Avramovog posredovanja pred Bogom. Ne bibilo pravedno od Boga da sudi pravednima zajedno sa zlima. Ako suddolazi od Boga, tada sigurno nije fer da se sudi pravednima zajedno sazlima.

Kada su aneli doli u Sodom, nisu mogli nai ni deset pravednih zakoje je Avram posredovao. Tako su izbavili jedinog pravednog ovekaLota iz grada. Dok on nije bio izbavljen, sud Boji nije doao.

U Luki 17. kada spominje Lotov beg. Isus jasno ukazuje na to da jeBoji sud doao u isti as kada je Lot iznesen iz grada. U drugojPetrovoj apostol istie da su gradovi Sodom i Gomor bili uniteni"postavivi ih za primer". Meutim, Bog je izbavio tog pravednogoveka, Lota. koga su ljudi koji su iveli oko njega ucvelili. Tada Petarnastavlja i kae, "to zna Bog pobone izbavljati od napasti, anepravednike zadrati da se osude u dan suenja" (2. Petrova 2:9).

Reeno nam je u 1. Solunjanima 5 da Bog nas nije odredio za gnev.Takoe u Rimljanima 5:9 reeno nam je da "emo dakle biti po njemuspaseni od gneva, sad kad smo opravdani u krvi njegovoj."

Svaki argument koji moda eli da dokae da e Crkva proi krozvelike nevolje i doiveti Boji gnev koji dolazi na zemlju, mora takoeda objasni sledee take. Kada je Bog promenio svoje puteve, pa dasada kanjava pravednike sa bezbonikom? To bi bila promena Bojeprirode da natera svoju decu da se suoe sa izlivanjem njegovoggnjeva. Ipak, Bog je rekao da se on ne menja. (Malahija 36)

5

U deduktivnoj logici najea forma zakljuivanjaje silogizam.

Silogizam se sastoji iz vee premise, manje premise i zakljuka. Kadaje jedna premisa negativna, a druga pozitivna, moe da sledi samonegativni zakljuak. Na primer, vea premisa moe biti pozitivna: sveptice imaju krila. Manja premisa je negativna: psi nemaju krila.Zakljuak mora biti negativan: psi nisu ptice.

Naa vea premisa je negativna: Crkva nije odreena za gnev (grki:orge). Biemo "po njemu spaseni od gneva" (Rimljanima 5:9). "Jer nasBog ne odredi gnevu" (1. Solunjanima 5:9). Manja premisa je pozitivna:velike nevolje su vreme Bojeg gneva (orge). "Sakrijte nas od licaonoga koji sedi na prestolu i od gneva jagnjetova; jer doe veliki dangneva njegova i ko moe da se odri? (Otkrivenje 6:1617) Zakljuakmora biti negativan i jasan. Crkva nee biti u velikim nevoljama.Raspravljati se u vezi s tim jeste izazivati logiku, kao da neko pokuavadokazivati da je pas ptica. Nijedan argument koji dokazuje da Crkvanee proi kroz velike nevolje nije vie potreban, ali teret dokaza jeizobilan. Zato hajde da idemo dalje.

6

70 NEDELJA

70 NEDELJA

Oko 528. pre Hrista prorok Danilo je ekao na mogue posebnezahteve koje bi Bog imao za njega. Danilo je shvatio da 70 godinavavilonskog ropstva uskoro treba da se zavre. Odjednom aneoGavrilo izjavio je da 70 "nedelja" (doslovno "sedmica", to znaisedmogodinji periodi) odreeno je "tvome narodu" (Izraelu) i "tvomegradu svetome" (Jerusalimu) da se "svri otpad", da se uini krajgrehu, da se uini pomirenje za prestup, da se "dovede vena pravda, ida se zapeati vienje i prorotvo [da se dovri ili ispuni vienje iprorotvo], i da se pomae Sveti nad Svetima." Aneo je doao dakae da e od vremena kada bude izreena naredba da se obnovi iponovo izgradi Jerusalim do dolaska pomazanika, Mesije Princa biti 7sedmica i 62 sedmice, zajedno 69 sedmica. Poto svaka sedmicapredstavlja sedmogodinji period, 69 sedmica bi bilo 483 godine.

U svojoj knjizi "Dolazei Princ" sir Robert Anderson objanjava da ovajperiod treba da bude predskazan po vavilonskom kalendaru od 360dana po godini. Tako bi 483 godine bile 173,880 dana. Maja 14. 445.pre Hrista persijski kralj Artakserks dao je naredbu Nehemiji da obnovii ponovo izgradi Jerusalim. 173,880 dana kasnije dovodi nas ponovodo 6. aprila 32. nakon Hrista.

To je bio datum kada je Hrist trijumfalno uao u grad Jerusalim (premaAndersonovim kalkulacijama).(1)

Prvi deo prorotva datog Danilu ispunio se doslovno u dan. Ali aneoje nastavio govorei da e Mesija biti pogubljen i "nita mu nee ostati[doslovno: nita nee primiti za sebe]" a "narod e vojvodin doi irazoriti grad i svetinju." (Danii). Pod unitenjem grada misli se na

7

opustoenje Jerusalima za vreme Tita 70. nakon Hrista. Tit je biogeneral rimskih legija, ali nije on bio voa naroda. Neron je bio"vojvoda" koji je naredio unitenje, iako je umro pre nego to jeunitenje Jerusalima bilo zavreno.

Grad Jerusalim i svetilite naroda bili su uniteni kao to je aneoobjavio i Jevreji su bili raspreni. Zasada vidimo divno doslednoispunjenje ovog prorotva u istoriji. Meutim, Gavrilo je rekao da je 70sedmica odreeno nad Izraelom. Mesija je bio pogubljen posle 69nedelja. Gde je, dakle, sedamdeseta sedmica?

U Danilu 9:27 aneo ponovo govori o vojvodi koristei zamenicu "on"."On e utvrditi savez s mnogima za nedelju dana". 69 "nedelja" trebaloje da traje od naredbe da se obnovi i izgradi Jerusalim do dolaskaIsusa Hrista. Kao to je predskazano, Mesija je bio pogubljen, neprimivi kraljevstvo i Jevreji su raspreni. Sedamdeseta i poslednjaDanilova "nedelja" je jo uvek u budunosti.

Isus je spominjao ovu proroku "nedelju" u Mateju 24. Uenici su gapitali o znakovima njegovog dolaska i kraja vremena. U 15. stihu Isusje rekao: "Kad dakle ugledate strahotu pustoenja, o kojoj govoriprorok Danilo, nastanjenu na mestu svetome (koji ita neka pazi!) tadakoji budu u Judeji neka bee u gore, a koji bude na krovu da ne silaziuzeti to mu je u kui". Tada je Isus predskazao vreme "velikih nevolja"kakvo svet jo nije video, niti e videti.

Danilo govori o "pustoniku" u 9. poglavlju. Vojvoda naroda "e utvrditisavez s mnogima za nedelju dana [sedam godina], a za polovinunedelje ustavie rtvu i prinos. Pustonik e najmre stvari izvriti dokse pustoenje koje namisli ne izlije na pustonika".

Poto je Isus spomenuo da je ovaj krajnji sedmogodinji period ubudunosti na njegov dan, i utoliko vie ukoliko antihrist jo nije uiniosavez sa Izraelom, mi moramo da zakljuimo da je to jo uvek

8

budunost. injenica da antihrist ini savez na sedam godina ukazujena to da je potpisan na poetku sedmogodinjeg perioda.

Na polovini od sedam godina antihrist e prekriti savez sa Izraelom,jer "e narediti da svakodnevna rtva i prinos prestanu. Prema Danilu12:11, tano od tog dana do kraja bie jo 1290 dana. Tada e se Isusvratiti sa svojom Crkvom u oblacima sa velikom slavom. Pavle jerekao, "A kad se javi Hristos, ivot va. tad ete se i vi s njim Javiti uslavi".

Vreme Crkve uklapa se izmeu 69. i 70. nedelje Danilovogproroanstva. Prema Pavlu u Efescima 3:5, ova tajna je"bila sakrivenaod pisaca Starog zaveta. U sadanje vreme Bog je izlio svoj Sveti Duhmilosti na pagance, iz kojih on privlai sebi nevestu za svog Sina. Kadapunina paganaca ue, Bog e tada prihvatiti svoju Crkvu. Nevestu kojaeka. To je Uzee Crkve.

^1 Dani su kalkulisani na sledei nain: 445. pre Hrista do 32. nakon Hrista je 476godina. Pomnoeno u skladu sa naim, julijanskim kalendarom od 365 dana pogodini, to iznosi 173,740 dana. Dodajemo 116 dana zbog ispravke broja prestupnihgodina i razliku od 24 dana izmeu 14 marta i 6. aprila (ukljuujui i granine daneprema jevrejskoj praksi). Tako sve ukupno to je 173,880 dana.

9

UZECE CRKVE

UZEE CRKVE

Uzee Crkve e nastupiti kada Isus Hrist istrgne svoju Crkvu iz ovogsveta. To e se dogoditi iznenada i sasvim neprimetno. Vano jeprimetiti da su uzee Crkve i drugi dolazak Isusa Hrista sasvim razliitestvari. Kod uzea, Isus dolazi po svoje svete. Za vreme Drugogdolaska Crkva se vraa sa Isusom Hristom. Juda 14 nam kae "Gle,doe Gospod sa svetim miriadama svojim".

U 1. Korinanima 15:5152 Pavle kae: "Evo vam kazujem tajnu:Neemo celi umreti, ali emo se celi pretvoriti [metamorfoza promenatela], u jedanput, u trenuu oka." Nee ak ni shvatiti ta se dogodilodok se ne bude dogodilo. Odjednom bie u prisutnosti Gospoda sacelom Crkvom!

Mi Crkva biemo promenjeni. Pavle je pisao Filipljanima. "Ali je nagrad [nae graanstvo] na nebesima, odkud kao Spasitelja oekujemoGospoda Isusa Hrista, koji e preobraziti telo ponienja naega, dabude slino telu slave njegove" (Filipljanima 3:2021). Opisujui tumetamorfozu, Pavle je pisao Korinanima: "Jer ovo telo raspadljivotreba da se obue u neraspadljivost" (1. Korinanima 15:53).

Govorei Solunjanima, Pavle je rekao: "Jer e sam Gospod, na daniznak, na glas aranelov i na glas trube Boje, sii s neba i umrli uHristu uskrsnue najprvi. Zatim mi ivi, koji smo ostali, biemo svi snjima zajedno uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako emosvagda s Gospodom biti. Uteavajte jedan drugoga ovim reima." (1.Solunjanima 4:1618)

10

Neki ljudi ismevaju ideju ili koncept uzea Crkve. Oni izjavljuju da sere "uzee" ak ni ne nalazi u Bibliji. To sve zavisi od verzije Biblijekoju ita, kau.

Re "uzeti" u 1. Solunjanima 4:17 je grka re harpazo, koja ustvariznai "biti istrgnut na silu". Latinski ekvivalent od rei harpazo je glagolrapio, "uzeti na silu". U latinskoj Vulgati jednoj od najstarijih prevodaBiblije pojavljuje se u 17. stihu rapio u odgovarajuem vremenu.Raptus je particip od rapio, a engleska re za uzee "rapture" dolazi odovog participa. Iako "rapture" nije u engleskom King Dejms prevoduBiblije (kao ni re "uzee" u naim prevodima, prim. ured.), osnovnare zaista se pojavljuje u Vulgati.

to se tie vremena uzea, Isus je rekao: "A o danu tome i o asu nikone zna". Za nas da predodreujemo nekakav datum uzea bilo binebiblijski. Ako kaemo da znamo as onda se hvalimo znanjem kojeje superiorno u odnosu na Hristovo kada je bio na zemlji.

Iako ne znamo tano vreme uzea, u 1. Solunjanima 5 Pavle kae:"to se tie asa i vremena, brao, ne treba da vam piemo, jer samiznate da e dan Gospodnji doi kao lupe nou. Jer kad reku ljudi: "Miri bezbednost!" onda e iznenada napasti na njih pogibao... Ali vi,brao, niste u tami, da vas dan kao lupe iznenadi". Biblija kae dauzee Crkve ne bi smelo nastupiti kao lopov u noi za tebe.

Bog nam je dao znakove koji e prethoditi dolasku Isusa Hrista. Jedanod najveih znakova za svet danas je ponovo uspostavljanje Izraelskenacije. Godinama su biblijski skolastici ekali ponovno okupljanjeIzraelske nacije koje je osnovano na mnogim stihovima (ukljuujuiMatej 24:32) i primenu ekspozitorne konstance (smokvino drvo ilismokve koje predstavljaju Izraelsku naciju). Skeptici ismevaju ovoproroanstvo. Nikada u istoriji se nije dogodilo da se ponovo izprolosti pojavi neki narod, ali udo se dogodilo i nacija je ponovoroena. Bog je ponovo uspostavio Izrael u porodici nacionalnih drava.

11

Bog je ispunio svoje obeanje.

Psalam 102:16 izjavljuje: "Jer e Gospod sazidati Sion, i javiti se uslavi svojoj" (Danii). Zbog toga to Gospod izgrauje Sion ortodoksni Jevreji danas ekaju svog Mesiju. I mi takoe! Mi senadamo ispunjenju Bojeg obeanja ponovnog dolaska naegvelikog Boga i Spasitelja Isusa Hrista.

Nakon to Crkva bude uzeta, Bog e se ponovo baviti Izraelom,njegovim izabranima. Bog e ispuniti mnoga proroanstva i obeanjaStarog zaveta koja se tiu Izraela. ukljuujui i sedamdesetu nedeljuDanila. Tako jo jedan sedmogodinji period treba da se ostvari uIzraelovoj istoriji. Jeremija to naziva "vreme muke Jakovljeve". Izrael"e doiveti Boju mo ouvanja za vreme velike nevolje jer e144,000 Jevreja Bog zapeatiti, tako dae na zemlji oni biti zatieni odjednog dela suda (Otkrivenje 7:3 i 9:4).

12

U KNJIZI OTKRIVENJA

U KNJIZI OTKRIVENJA

Knjiga Otkrivenja sastoji se iz tri glavna dela. U Otkrivenju 1:19 aneoje uputio Jovana da zapie stvari koje je video, stvari koje jesu i stvarikoje e posle biti. Na grkom "ta e posle biti" jeste: meta tauta. Vprvom poglavlju Jovan je napisao viziju koju je video Hrist u svojojvaskrsloj slavi stoji usred sedam zlatnih svenjaka drei sedamzvezda u svojoj desnoj ruci. U poglavlju 2 i 3 Jovan je pisao o stvarimakoje jesu poruka Isusa Hrista sedam crkvama Azije (koje takoepredstavljaju sedam perioda u istoriji Crkve).

etvrtim poglavljem poinje trei deo Otkrivenja. Poglavlje poinje saistom grkom frazom, meta tauta, "ta e posle biti". Pitanje seprirodno postavlja: "Posle ega?" Oigledni odgovor je "posle stvari izdrugog i treeg poglavlja". Posle stvari crkve. Tako, Otkrivenje 4:1moglo bi i ovako zapoeti: "Zatim, nakon stvari Crkve pogledah, i gle.vrata otvorena na nebu, i prvi glas koji uh kao zvuk trube i koji menigovorae, ree: Popni se amo, i pokazau ti ta e posle biti [metatauta]". Otvorena vrata u nebu nas vode nazad u Isusovu porukuFiladelfijskoj crkvi, njegovom vernom i istinitom ostatku u zadnjimdanima. On im govori:

"Stavio sam preda te otvorena vrata, koja niko ne moe zatvoriti."Sada, u 4. poglavlju, ova vrata su otvorena u nebu i glas zove kaotruba: "Popni se amo". Ovo kao da je uzee crkve u knjizi Otkrivenja.Truba u 1. Korinanima 15:52 takoe daje zadnji poziv Crkvi. I onakae: "Popni se amo". Poruka Crkvi u Tijatiri opominje da "e deo teCrkve proi kroz velike nevolje. Isus je rekao da on ako ima protiv njih,to je to su dozvolili eni Jezavelji da ui i da zavodi njegove sluge, davri blud i da jedu stvari koje su rtvovane idolima. On joj je dao

13

vremena da se pokaje od svog bluda, ali se ona nije pokajala. Zato jeon nju trebalo da baci u krevet a one koji su sa njom uili preljubu uvelike nevolje, osim ako se pokaju zbog svojih dela.

Ovde je opomenuta Crkva da se pokaje, inae e sasvim sigurno proikroz velike nevolje. Oigledno je da bi oni mogli izbei velike nevoljeako se pokaju.

U Otkrivenju 3:10 Gospod govori Filadelfijskoj crkvi: "to si odrao reustrajanja u meni, i ja u tebe sauvati od asa iskuenja koji e doina vasioni svet, da iskua one koji prebivaju na zemlji." Ovde jedefinitivno obeanje ovoj crkvi da e izbei velike nevolje. Ali moemozakljuiti, da e se barem deo Crkve suoiti sa velikim nevoljama.Nepokajani iz Tijatirske crkve, koji nisu eleli da se odvrate od svogduhovnog nemorala, proi e kroz nevolje i propustiti uzee.

Dok se kreemo dalje kroz knjigu Otkrivenja, etvrto poglavlje namdaje opis Bojeg prestola. Vidimo 24 stareine i iva stvorenja. Takoevidimo sliku nebeskog divljenja i slavljenje Boga.

U 5. poglavlju vidimo rolnu ispisanu iznutra i spolja zapeaenu sasedam peata. Aneo objavljuje jakim glasom: "Ko je dostojan daotvori knjigu i da razlomi peate njezine?" Vidimo Jovana kako plae,jer se ni jedan ovek nije naao dostojan da uzme spise i da razlominjihove peate. Tada Isus. Lav iz kolena Judina istupa izgledajui kaozaklano Jagnje. On uzima rolnu iz desne ruke Oca. Tada ujemopesmu otkupljenih u nebu. Oni pevaju novu pesmu:

"Dostojan si da uzme knjigu i da otvori peate njezine, jer si zaklanbio, i iskupio si Bogu krvlju svojom ljude od svakoga kolena i jezika inaroda i plemena, i uinio si od njih kraljevstvo, svetenike Bogunaemu, i oni e kraljevati na zemlji".

Neki prevodi Biblije (kao gore Bakotiev, a i arniev, prim. ured.) daju

14

ovu pesmu ovako: "Jer si zaklan bio, i iskupio si ih Bogu." To je tako,jer u jednom od starih rukopisa, Aleksandrijskom, tekst kae "njih"umesto "nas". Meutim, velika veina starih rukopisa tako ita kao toje prevedeno u engleskoj verziji King Dejms (i u naoj Vukovoj, prim.ured.). Zato dajui veini za pravo, tekst je ispravno preveden: "iiskupio si nas Bogu".

Ko moe priati o otkupljenju kroz krv Isusa Hrista od svih naroda iporodica ljudi na zemlji? Oigledno samo jedna grupa moe da peva tupesmu. Crkva.

Znaajno je da Crkva peva pred prestolom Bojim pesmu slavljenjaIsusu Hristu pre nego to on uopte otvori i jedan peat. Crkva peva unebu pre no to velike nevolje uopte ponu. Crkva kao grupa se vieu knjizi Otkrivenja ne vidi sve do 19. poglavlja, gde zajedno sa IsusomHristom dolazi na belim konjima.

Grupa koja na nebu u 7. poglavlju dolazi iz velikih nevolja nije Crkva.Jovan ih nije prepoznao kada ga je stareina upitao "Ko su ovi?" Njihovpoloaj nije isti kao poloaj Crkve. Ova grupa stoji u svetom hramu islui Boga dan i no neprestano, dok Crkva objavljuje slavni pogledunapred na carovanje sa Hristom.

13. poglavlje knjige Otkrivenja odnosi se na dolazak oveka greha koji"ratuje sa svetima". Ovi "sveti" ne mogu biti Crkva i njeni sveci jer ihovaj ovek greha nadvladava. Danilo takoe svedoi o ovoj injenici.Danilo 7:21 opisuje "rog" koji "ratovae sa svecima i nadvlaivae ih" antihrista. Meutim, Isus je rekao da vrata pakla nee nadvladatinjegovu Crkvu. Nemogue je da sveci iz Otkrivenja 13 i Danila 7 mogubiti u Crkvi, jer antihrist ne moe trijumfovati nad Crkvom.

Ovo je jo jedan silogizam sa negativnom i pozitivnom premisom, imoe da ima samo negativan zakljuak. Glavna premisa: vrata paklane mogu nadvladati Crkvu. Manja premisa: sveti su nadvladani od

15

strane antihrista. Zakljuak: sveti nisu Crkva. Ovi sveti moraju biti Izraelkoji su takoe "izabrani" prema Mateju 24:31.

16

SILA KOJA ZADRZAVA

SILA KOJA ZADRAVA

U 2. Solunjanima apostol Pavle je pisao da ispravi greku koja seuvukla u Crkvu. Neki lani uitelji su govorili da je Dan Gospodnji vebio. Pavle je rekao Solunjanima da "dan Gospodnji", drugi dolazakIsusa Hrista nee nastupiti pre nego to prvo bude otpad i ovekbezakonja ili sin pogibli ne bude otkriven. Pavle je podsetio vernike daim je on rekao te stvari dok je bio sa njima.

U 2. poglavlju Pavle izjavljuje: "I sad znate to ga zadrava, da se nepojavi nego u svoje vreme. Jer tajna bezdunosti ve deluje, samotreba da se ukloni onaj koji je jo zadrava. Tad e se otkriti bezdunik,koga e Gospod Isus oboriti dahom usta svojih i unititi svetloupojavljenja svoga".

Ko je ta sila koja "zadrava" otkrivanje antihrista? Ja verujem da je silakoja zadrava sila Svetoga Duha koja radi u Crkvi i kroz nju. Sve dokje Duhom ispunjena Crkva na zemlji otkrivanje antihrista e bitipotisnuto. im Crkva bude odnesena sa puta, nita nee stajati naputu antihristu. On "e tada preuzeti upravu nad svetom.

Sveti Duh nee biti uklonjen iz sveta, jer je on sveprisutan. Meutim, zavreme ovog perioda on e biti izliven na Izrael.

Jezekilj 39:29 kae dae Bog spustiti svoj Duh na narod Izraela uvreme kada ruska vojska bude unitena. Ovaj dogaaj e verovatnoobeleiti poetak zadnjih sedam godina odreenih za Izrael. Ja vidimkako se cela slika slae veoma lepo. Nakon to je crkva uklonjena,antihrist "e biti otkriven. U Otkrivenju 6 prvi dogaaj koji se odvijakada je rolna sa 7 peata otvorena jeste beli konj koji dolazi sa

17

jahaem. Ovo je oigledno antihrist koji dolazi na zemlju. Poto jeCrkva uklonjena i sada se raduje sa Gospodom u nebu, nita nezadrava ovog zloinca da se kree i da zauzima svet.

18

TRUBE

TRUBE

Oni koji ue da Crkva mora proi kroz velike nevolje i suoiti se saBojim gnevom koji dolazi na zemlju pokuavaju da identifikuju zadnjutrubu u 1. Korinanima 15 sa sedam truba u knjizi Otkrivenja. Ja vidimvelike tekoe u njihovom uporeivanju.

Pre svega, truba koja zvui u vreme uzea Crkve u 1. Solunjanima4:16 zove se "truba Boja". U Otkrivenju sedma truba je trubasedmog anela. Truba u 1. Korinanima 15 se koristi da objavi dogaajkoji se deava u momentu, u trenu oka. Pavle kae: "Evo kazujem vamtajnu: neemo svi pomreti, ali emo se svi izmeniti, u momentu, u trenoka, kad zatrubi poslednja truba" (arni). Sa druge strane, sedamtruba iz knjige Otkrivenja e pokriti period od nekoliko dana. Otkrivenje10:7 kae: "Nego u dane [mnoina] glasa sedmoga anela, kad onzatrubi, onda e se svriti tajna Boja, kao to on javi svojim slugamaprorocima".

Zadnja truba iz 1. Korinanima 15 i 1. Solunjanima 4, bie truba slave.Mi emo biti promenjeni u njegov lik i uzdignuti da sretnemo Gospodau nebu. Meutim, na sedmu trubu iz knjige Otkrivenja se neprestanoodnosi kao na zlo. U Otkrivanju 8:13 aneo je rekao: "Teko, teko,teko stanovnicima zemlje od ostalih glasova trubnih trojice anela kojie sad zatrubiti." To aneo kae na kraju etvrte trube. Tako se tri"teko" odnose na petu, estu i sedmu trubu. Na kraju pete trube(Otkrivanje 9:12) aneo objavljuje: "Prvo zlo proe, i evo idu jo dva zlaza ovim." Ovo se odnosi na estu i na sedmu trubu. U Otkrivenju 11:14aneo objavljuje da je drugo zlo prolo i da tree zlo brzo dolazi. Tadanailazimo prvo na 15. stih. sedmu trubu. koja je u stvari tree zlo.

19

Uzee Crkve i promena u njegov slavni izgled je daleko od toga dabude "zlo". Jedino tada bi to bilo zlo ako ja ne odem! Stoga vidim velikepotekoe u poistoveivanju sedam truba iz Otkrivenja 15 i zadnjetrube u 1. Korinanima 15 jer su rezultati i faktor vremena tolikorazliiti. U svom komentaru Novog zaveta na grkom, Din Henri Alfordizjavljuje da nema razloga definisati zadnju trubu da bude zadnja trubaOtkrivenja. Takoe kae da nema razloga smatrati da posle zadnjetrube iz 1. Korinanima 15 nema vie truba.

20

PRVO USKRSENJE

PRVO USKRSENJE

Sledei veliki argument koji koriste oni koji veruju da e Crkva proikroz velike nevolje skoncentrisan je oko Otkrivenja 20:45, gde Jovankae:

"I videh prestole, i onima koji seahu na njima dade se vlast da sude. Ivideh due iseenih za svedoanstvo Isusovo i za re Boju, koji se neklanjae zveri ni liku njezinome, i ne primie iga na elima svojim i naruci svojoj. I oni oivee i kraljevae s Hristom hiljadu godina. A ostalimrtvaci ne oivee dokle se ne svri hiljada godina. To je prvouskrsenje."

Argument je da "prvo uskrsenje" znai da nema uskrsenja pre toga.Prvo znai prvo, i nita ne moe biti pre toga. Meutim, ako pokuada stavi prvo uskrsenje u potpunosti u Otkrivenje 20 nakon to jesotona okovan i baen u ambis na hiljadu godina, mora nekakoobjasniti zato je Isus nazvan prvim plodom od onih koji ustaju izmrtvih. Zar Isus nije ve uskrsnuo?

Takoe tamo je i veliko mnotvo u Nebu u Otkrivenju 7 uzvikujui:"Spasenje Bogu naemu, koji sedi na prestolu, i jagnjetu." Kada jestareina upitao Jovana: "Ovi obueni u bele haljine ko su i otkuddooe?" Jovan je odgovorio da ne zna. Stareina Je rekao: "Ovo suoni koji dooe iz patnje velike i oprae haljine svoje i obelie ih u krvijagnjetovoj. Zato su pred prestolom Bojim, i slue mu dan i no uhramu njegovom." Ovde u 7. poglavlju je mnotvo u nebu koje dolazi izvelikih nevolja i tako uskrsnulo pre Otkrivenja 20.

21

U Otkrivenju 15 vidimo sledeu grupu u nebu. Jovan opisuje more odstakla i vatre i vidi one koji su zadobili pobedu nad zveri. nad njegovimlikom, njegovim znakom i nad brojem njegovog imena. Oni stoje namoru stakla drei Boje harfe. Pevaju pesmu Mojsija, sluge Bojeg.To bi bili otkupljeni od Izraela koji su zadobili pobedu nad zveri. Jovannjih vidi u nebu pre nego to su zadnjih sedam pehara Bojeg gnevaizliveni na zemlju.

Ovde su dve grupe uskrslih u nebu koji su imali udeo u prvomuskrsenju koje prethodi Otkrivenju 20, gde Jovan vidi one kojima suodrubljene glave zbog svedoanstva Isusovog i odnosi se na "prvouskrsenje".

U Otkrivenju 24:4 Jovan vidi razliite grupe. Pre svega on vidi prestol ione koji sede na njemu. Bez sumnje to je Crkva. Gospod je daoobeanje onima koji e nadvladati u Laodicijskoj crkvi. On je obeaodae im dozvoliti da sede sa njim na njegovom prestolu kao to je i ontakoe pobedio i seo sa svojim Ocem na njegov presto. Jovan vidisledeu grupu ljudi u Otkrivenju 20:4. To su due onih kojima jeodrubljena glava zbog Isusovog svedoanstva, koji nisu oboavalizver, ni njegov lik, niti su primili znak na svoja ela. To su odreeneposebne grupe. Jedna sedi na prestolima, druga je dola iz velikihnevolja nakon to je izbavljena od sile antihrista i ne pokoravajui senjegovoj vladavini.

Prvo uskrsenje se dogaa u toku odreenog vremenskog perioda. Onikoji smatraju da e Crkva proi kroz ovaj period Bojeg gneva kau daje prvo uskrsenje, uskrsenje zadnjeg dana. Oni insistiraju na danu sa24 asa. Pismo kae da je dan kao hiljada godina Gospodu a hiljadegodina kao dan. Mi znamo da dan Gospodnji nije dan sa 24 asa nego neodreen period vremena. Prvo uskrsenje u stvari pokrivaperiod vremena i obuhvata mnoge razliite dogaaje.

Ima onih koji su ustali kada je Isus ustao iz mrtvih (Matej 27:52) i onih

22

koji dolaze nazad sa Hristom kada on dolazi da nas uhvati da Gasretnemo u vazduhu (1. Solunjanima 4:14) i onih, koji su bili muenizbog svedoanstva Isusovog i koji e ustati za vreme velikih nevolja.Oni svi imaju udeo u prvom uskrsenju. Prvo uskrsenje je u kontrastu sadrugim uskrsenjem, uskrsenjem nepravednih koji e stajati predVelikim Belim Prestolom Bojeg suda.

23

BDITE I BUDITE SPREMNI

BDITE I BUDITE SPREMNI

Oigledno je da je Isus zamislio da njegovi uenici i Crkva u svakodoba iekuju njegov dolazak po njih. Njegova re za uenike je bila dabdiju i budu spremni, jer oni ne bi znali dan ili as njegovog dolaska aon bi doao u vreme kada oni ne bi oekivali. Zato oni uvek treba dabdiju i da budu spremni.

Ako zastupa stav da Crkva mora proi kroz velike nevolje, tadaoduzima od preteeg karaktera Isusovog povratka. Crkva ne bi bdila,niti bismo mi imali kakav razlog da ekamo njegov dolazak ako prvomoramo da proemo kroz velike nevolje. U tom sluaju mi bismoprvo ekali na velike nevolje ili otkrivanje antihrista. Crkva bi tada imalazbog mnogo ega da bdi, i mi bismo u stvari mogli paljivije pratitiposlednje dogaaje.

Prvi veliki dogaaj bi bio otkrivanje antihrista. On e uspostaviti svojekraljevstvo i uvesti novi monetarni sistem. Hriani bi tada morali nainain da preive, a da ne kupuju i prodaju. Sledee, mi bismo ekalivelike dogaaje koji su predvieni da dou na zemlju. Posebno bismoekali na antihrista da stane u Svetinju nad Svetinjom ponovoizgraenog hrama, da objavi sebe Bogom i da zaustavi svakodnevnortvovanje i molitve. Prema Danilu znamo da e od tog momentaprotei jo 1290 dana do povratka Gospoda (Danilo 2:11).

Biblija kae da nijedan ovek ne zna dan ili as. To se ne moeodnositi na dan Hristovog povratka jer nam je taan dan dat uDanilovom proroanstvu. Ni jedan ovek ne zna dan ili as kada eGospod uzeti svoju Crkvu sa zemlje. Zato moramo bdeti ne zbogvelike nevolje ili pojave antihrista nego zbog Isusa Hrista koji moe

24

doi po nas u svaki as.

U Mateju 24:42 Isus poinje svoje bodrenje na bdenje i na to dabudemo spremni serijom poreenja.

Prvo je alegorija o vlasniku kue. Ako bi taj ovek samo znao u koji aslopov dolazi, on bi bdeo i ne bi dozvolio da mu kua bude provaljena."Bdijte dakle," Isus je rekao. "jer ne znate u koji e as doi Gospodva".

Tada je Isus dao poreenje vernog i mudrog sluge. Njegov gospodarga je uinio upraviteljem kue, a kada se gospodar vrati, nai e ga dato radi to znai spremno ekati.

Isus je takoe pomenuo zlog slugu koji kae u svom srcu: "Neegospodar moj jo za dugo doi". Ja verujem da svaki put kada predajeda se uzee ne moe dogoditi pre nevolje ili nakon pojave antihrista ti kae da Gospod kasni sa svojim dolaskom.

Isus nas upozorava da takvo verovanje slugu vodi u lenjost. Gospodarje doao u vreme kada ga sluga nije oekivao. Taj sluga dobio je svojdeo sa nevernicima. Ponavljam da je itav koncept u tome da Gospodeli da mi bdimo i da budemo spremni za njegov dolazak, a ne daekamo na nevolje, njihov poetak ili otkrivanje antihrista.

Budi spreman na to da Isus Hrist doe po nas u svaki as. Staviti bilokoji dogaaj ispred dolaska Hrista po njegovu Crkvu je u sutini govoritida e Gospod kasniti sa svojim dolaskom dok se taj dogaaj nedogodi. Ovo uiti je veoma opasno i Isus lino upozorava protiv toga.

Kroz Matej 25 Isus naglaava potrebu da budemo spremni. Uporeenju o deset devojaka, pet ludih devojki nisu bile spremne zaGospoda kada je on doao. Kada je izreeno "Eto ide mladoenja",one devojke koje su bile spremne, ule su na svadbu. U 13. stihu Isus

25

kae: "Bdite dakle, jer ne znate dana ni asa".

Mi vrsto verujemo da je dolazak Hrista blizu, da nijedno proroanstvone treba da bude ispunjeno pre nego to on uzme svoju Crkvu i da jeon odredio za svaku generaciju da bude spremna i da eka njegovdolazak.

26

VREME KRAJA

VREME KRAJA

Gospod nam je dao neka posebna obeanja koja se tiu velikih nevoljai Crkve. Prvo obeanje je u Otkrivenju 3:10 njegovoj vernoj Crkvi uFiladelfiji: "to si odrao re ustrajanja u meni, i ja u tebe sauvati odasa iskuenja koji e doi na vasioni svet, da iskua one koji prebivajuna zemlji." Tumaiti ovaj stih tako da znai da e nas Isus sauvati odnevolje i provesti nas kroz njih uz pomo boanskog ouvanja je upotpunosti bez biblijske osnove i dokaz neznanja. Ovakvo tumaenjeuitava u stihove neto to tamo nije, sa ciljem da se tako slae sapretpostavljenim gleditem. Nigde se u knjizi Otkrivenja ne spominjeboansko ouvanje Crkve. Jedino boansko ouvanje jeste za Izrael i144,000 onih koji su zapeaeni i tako poteeni od suda koji treba dadoe.

U 1. Solunjanima 5:9 Pavle pie o dolasku Hrista po svoju Crkvu: "Jernas Bog ne odredi gnevu. nego dobijanju spasenja po Gospodunaemu Isusu Hristu". Potpuno je nedosledno Bojoj prirodi akomislimo da e, nakon to je Isus potpuno podneo sud za moj greh. Bogmeni suditi zajedno sa zlim svetom. Boji gnev i sud bie izliveni nasvet koji odbije Hrista. Ako sam Boje dete, zato bi Bog mene ubrajaomeu nepravedne. Bog nas nije odredio za gnev.

Sledee interesantno proroanstvo nalazi se u Isaiji 26:1921. Gospodprvo govori o uskrsenju mrtvih. Tada kae: "Hajd' narode moj, ui usobe svoje i zakljuaj vrata svoja za sobom. krij se za as, dok neproe gnev! Jer, gle, Gospod izlazi iz stana svoga da kazni nedelastanovnika zemlje, i zemlja e krvi svoje da otkrije, i nee ubistva vieprikrivati."

27

Isaija prorokuje dan kada e Gospod doi da kazni stanovnike zemlje,vreme velikih nevolja. Ali Bog poziva svoje ljude da uu u njegovesobe i zatvore vrata za sobom, da bi se mogli sakriti za as dok neproe gnev, dok se nevolje ne zavre. Ovo se moe odnositi naJevreje koji e trati do kamenog grada Petra i biti sauvani od velikihnevolja. Isaija takoe to pominje u 16. poglavlju: "Kod tebe nek ostanuizgnani iz Moava, budi im ti zaklon od pustonika; jer nestae nasilnikai prestae pustoenje, istrebie se iz zemlje koji zemlju gaze, i prestoe se milou uvrstiti i sedee verno u domu Davidovu sudija koji volipravo i revan je za pravdu." (Isaija 16:45)

U ovom tekstu ljudima iz Moava je reeno da prihvate Jevreje i da ihzatite u Petri dok antihrist pokuava da uniti Jevreje. Ako se ovoobeanje ouvanja odnosi na Jevreje a ne na Crkvu, zato bi Gospodzatitio Jevreje, a Crkvu ne od velikih nevolja?

Ako Gospod planira da zatiti Crkvu od velikih nevolja, tada gde suobeanja? Gde Biblija pokazuje da e Crkva biti zapeaena,zatiena ili oznaena tako da joj se ne moe nauditi za vreme velikihnevolja? Dok Jovan jasno izlae dogaaje zadnjih dana u knjiziOtkrivenja, u kojim odeljcima ima rei o ouvanju Crkve u nevoljama?

U Luki 21 Isus govori o velikim nevoljama i o svom ponovnom dolasku.Kae nam: "uvajte se da vam srce ne otea od prekomernog jela ipia i od briga ovoga sveta, i da vam taj dan ne doe iznenada. Jer edoi kao zamka na sve one koji prebivaju na licu cele zemlje." (Luka21:3435) I opet: "Bdite dakle jednako, i molite se da biste bili dostojniutei od svega ovoga to e se zbiti, i stati pred Sina ovejega." (Luka21:36)

Izbei, ali ta treba da se dogodi? Sigurno ne elim da izbegnemdolazak Gospoda po njegovu Crkvu. Isus je mislio na velike nevoljekoje dolaze, i ja bih sigurno voleo to da izbegnem! Molim se i bdim bakao to mi je Isus rekao da radim, da budem dostojan "utei od svega

28

ovoga to e se zbiti i stati pred Sina ovejega."

Nekoliko rei bi trebalo rei o tome da uzee nije tradicionalnaistorijska Crkvena doktrina. Ako gledamo na tradicionalnu istorijskuCrkvenu nauku i posmatramo istorijsku Novozavetnu Crkvu,shvatiemo da Pismo jasno ukazuje na to da je rana Crkva ekalaskori povratak Isusa Hrista. Hriani su oekivali njega da doe u bilokoje vreme po njih.

Pavle je rekao: "Ali je na grad na nebesima, otkud kao Spasiteljaoekujemo Gospoda Isusa Hrista, koji e preobraziti telo ponienjanaega, da bude slino telu slave njegove." Istina je da je iekivanjepovratka Gospoda oslabilo u toku istorije Crkve, posebno za vremeMranog srednjeg veka.

Osim toga, postoje mnoge stvari u istorijskoj nauci Crkve sa kojima seja ne slaem. Istorijska nauka Crkve ui obnovu krtavanjem dece.Istorijska Crkva ui posredovanje za mrtve svece. Ne verujem daBiblija ui posredovanje za mrtve svece. Istorijska Crkva takoe ui onepogreivosti pape. Ja ne verujem u nepogreivost pape. Postojemnoge stvari u istorijskoj nauci Crkve za koje ja oseam da nisubiblijske i ne slaem se sa njima. Ne gledam na istorijsku nauku Crkvekao na ispravnu u svakoj formi i konceptu, niti vidim istorijsku Crkvukao model za nas da je sledimo.

Postoje tvrdnje da interes za uzee i uenja o njemu potiu odPlimutske Crkve brae. Pria poinje tako to je na sastanku uEngleskoj jedna ena poela da bodri Crkvu kroz dar prorokovanja irekla je dae Gospod uskoro uzeti svoju Crkvu i spasti je odnadolazeeg gneva. Reeno nam je da su ljudi poput Darbija i Skofildatada poeli da popularizuju ovo gledite.

U Danilu 12 prorok je traio razumevanje od Boga u vezi sa vremenomkraja. Gospod je rekao Danilu da "dri u tajnosti ove rei i zapeati

29

knjigu do dana kada doe kraj. Mnogi e je tad proitati i poznanje ese umnoiti." Umnoeno znanje u Danilu 12 jeste znanje oproroanstvima.

Dok se mi pribliavamo danu kada e Gospod uzeti svoju Crkvu izovog sveta, jedino je prihvatljivo da nas on uini svesnijim obeanjaCrkvi da e ona biti uzeta pre velikih nevolja. Zato bi Gospod otkrioto Luteru, Kalvinu ili bilo kojem lideru reformacije? Oni nisu iveli uvreme kada je Crkva trebalo da bude uzeta.

Knjiga Danila je trebalo da bude zapeaena sve do vremena kraja, ami smo sada u tom vremenu. Danilo 12:4 definitivno obeava da eznanje o proroanstvima biti uveano. Ispravno je pretpostavljati da eBog davati nove uvide u razumevanje njegovih obeanja i njegoveRei u danima u kojima mi ivimo.

Ne znam ni za jednog liberalnog crkvenog teologa koji veruje u uzeeCrkve. Meutim, to je nada koju dri veina evaneoskih hrianairom sveta jer mi uistinu verujemo da Isus Hrist uskoro dolazi inadamo se da e nas odneti iz ovog zlog sistema sveta, u svakovreme.

Amin! Doi Gospode Isuse!

30

PRIPREMA

PRIPREMA

U svetlu injenice da Gospod moe doi ak i danas, ta da ja radimkao hrianin?

Prvo, dozvoli mi da ti kaem ta ne treba da radi. Nemoj napustiti svojposao, prodati svoju kuu, nemoj razmiljati koliko para moepozajmiti, a da ne mora da vrati. Isus kae da radimo dok se ne vrati(Luka 19:13). On eli da mi nastavimo sa svojim radom. Isus kae"Bdite" (Matej 24:42). Treba da bdi. Pismo kae da onima koji gaekaju pojavie se drugi put (Jevrejima 9:28). Treba da budespreman. Isus je rekao: "Zato i vi, drite se spremni, jer u koji as nemislite doi e Sin oveji (Matej 24:44). Amos je vapio: "Spremaj sesusretu s Bogom" (Amos 4:12). Ti treba da se priprema. Ta pripremajeste u predavanju tvog srca i ivota Isusu Hristu, primajui njegovooprotenje i oduzimanje naih greha i prestupa. I tada ekaj. Jakovkae: "Budite dakle trpeljivi, brao moja, do pojavljenja Gospodnjega.Gle ratar eka plemenitog roda iz zemlje i strpljivo eka... Budite daklei vi strpljivi... jer je blizu pojavljenje Gospodnje." (Jakov 5:78). 2.Petrova 3:34 kae nam kako e u zadnja vremena doi rugai koji edoi i rei: "Gde je obeanje pojavljenja njegova?" Ali: "Ne docniGospod s obeanjem. kao to neki misle da docni; nego vas trpi. jernee da ko pogine..." (9. stih).

Povremeno se u naim srcima moe pojaviti oklevanje u vezi sadolaskom Isusa Hrista zbog onoga to e se dogoditi naimnespasenim lanovima porodice kad se on vrati.

Kada jednom mi budemo uzeti, mnogi od naih voljenih koji su bili uborbi zbog naeg svedoanstva i nevoljni zbog naih rei e shvatiti da

31

su u stvari propustili priliku da budu uzeti sa Crkvom. Kao rezultatpostae mrtvi ozbiljni sa Bogom i izabrae da odbiju znak zveri zavreme velikih nevolja. Izabrae smrt radije nego znak i tako e i oni bitispaseni (Otkrivenje 20:4).

U Otkrivenju 7:914 Jovan je video u nebu "mnotvo veliko, koje nemogae niko izbrojiti, od svakoga roda i plemena... obueno u belehaljine" pevajui o spasenju. Stareina je rekao Jovanu: "Ovo su onito dolaze od velike nevolje, koji oprae svoje haljine i ubelie ih uJagnjetovoj krvi." (arni). U Otkrivenju 6:911 pod petim peatom, tedue muene za vreme velikih nevolja ekaju svoju priliku da uu nanebesku scenu. Reeno im je da ekaju malo due dok ne ue potpunibroj onih koji su poseeni.

Biti svetac iz velikih nevolja je teak put. Kao to je Isus rekao: "Jer etad biti nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti eikad biti." (Mat. 24:21). Zato ekati? Zato da odbacimo svoju ansupoznavanja slavnog uzbuenja zajednitva sa Gospodom kad Onuzme Crkvu?

Pitanje u ovom trenutku jeste: "Jesi li spreman?" Zamisli da Gospoddanas kae: "Ovo je kraj vremena Crkve! Ti si zavrio svojesvedoanstvo. Doi kui!" Da li bi zajedno sa Crkvom bio poveden dasretne Gospoda u vazduhu ili bi bio ovde dole ekajui glavu pitajuise ta se deava?

Koliko je samo bolje ii sa Crkvom nego biti ostavljen da se suoi savelikim nevoljama i svom stravom koja dolazi na zemlju. Zato da touini tekim za sebe kada Gospod eli da ti olaka? Zatojednostavno ne otvori svoje srce i ivot Isusu Hristu sada? Zato gajednostavno ne prihvati kao svog Gospodara i Spasitelja i da, kao toon kae. "Bude spreman"? ta ti je potrebno da bude spreman? DaIsus Hrist prebiva u tvom srcu i u tvom ivotu.

32

O AUTORU

O AUTORU

ak Smit, sluga Gospoda Isusa Hrista je uitelj Biblije vie od 40godina. On je pastor crkve Kalvari epl (Calvary Chapel) u Kosta Mesiu Kaliforniji. Njegovi komentari Biblije bili su uputstvo i inspiracija zahiljade italaca i radio slualaca irom sveta. Kod nas je do sadaobjavljeno nekoliko njegovih knjiga. Naslovi kao to su etva i Harizmaili harizmanija plene panju zbog izuzetno uravnoteenog gledanja naneka danas aktuelna pitanja u hrianstvu.

33

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve BoijeNadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravinosti, pravde i potenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmiljanja mladome oveku.(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

34

http://www.siont.net/

SadrajUVODDVE NEVOLJE70 NEDELJAUZECE CRKVEU KNJIZI OTKRIVENJASILA KOJA ZADRZAVATRUBEPRVO USKRSENJEBDITE I BUDITE SPREMNIVREME KRAJAPRIPREMAO AUTORU