TIPOLOGIJA OBJEKATA 2

-POSLOVNI OBJEKTI-

VII MARINA, 33/2012

14.7.2014. u Beogradu

Sadraj

Uvod........................................................................................................................................................3

Hipoteza..................................................................................................................................................4

Analiza primera......................................................................................................................................5

Zakljuak.................................................................................................................................................9

Literatura...............................................................................................................................................10

Uvod

Poetkom 20. veka dolazi do industrijalizacije i nastanka prvih korporacija. Raste broj administrativnog osoblja i samim tim dolazi do potrebe za velikim prostornim objektima koji e moi da obezbede radna mesta zaposlenima. Ve poetkom 30tih godina 20. veka poslovne zgrade poinju da bivaju viespratne, ali i dalje je zastupljen otvoreni plan biroa u kojem se nastoji da se smesti to vie radnih mesta. Tada dolazi do pojave prve vetake ventilacije i osvetljenja. Situacija se ne menja znaajno u samoj radnoj atmosferi sve do 70tih godina 20. veka kada u obzir poinju da se uzimaju malo ozbiljnije osvetljenje, ventilacija i privatnost zaposlenih. Najoptimalnije reenje radne atmosfere postie se krajem 20. veka.

Poetkom 21. veka veu panju dobija znaaj klimatskih promena i njihov uticaj na ivotnu sredinu u pogledu prakse arhitekture. Kao rezultat toga, zastupljeniji postaju odrivi prostori za rad i neki ak mogu i tvrditi da zgrada koja je energetski efikasnija direktno utie na poboljanje radne atmosfere, pa samim tim i kvalitet rada zaposlenih. Uz rastuu potranju energetski efikasnih poslovnih objekata dolazi i vea odgovornost dananjih, pa i buduih arhitekata. Poslodavci i menaderi su pod rastuim pritiskom i obavezama u fokusiranju na smanjenje trokova u proizvodnji i potranji odrivih naina poslovanja. Kompanije su dole do zakljuka da im ulaganje u zelene (eko)principe donosi vie profita na dugoronom planu.Odriva arhitektura formalni je deo koncepta odrivog razvoja globalnih razmera. Iako u svojoj definiciji ostavlja vrlo iroko polje tumaenja i interpretacije, najee je shvaena kao model projektovanja koji se racionalno odnosi prema potronji energije i suzdrava potronju ogranienih prirodnih resursa. U domenu pluralizma postmoderne prakse postavlja se dilema da li je odriva arhitektura, ili pak neka njena interpretacija legitimni savremeni smer arhitektonske teorije i prakse, ili samo dopunjeni metod projektovanja. Ukoliko ovaj okvir posmatramo kao mogui teorijsko-folozofski diskurs savremenog projektovanja, onda u sreditu panje nisu modeli implementacije tehnolokih sistema, nego razvoj koherentne osnove za nove tipove kua, i to kroz njihovo reprogramiranje za savremeni trenutak. Poslovni objekti ve doivljavaju svoju transformaciju, i u sistemu novih pojava neophodne su i nove programske osnove, koje, kao takve, integriu reenja za potrebe savremenog poslovanja, ali i savremenog korisnika.

Hipoteza

Pretpostavka koju u u ovom istraivanju postaviti jeste da energetski efikasniji poslovni objekti:

imaju prednost na tritu, u smislu vrlo popularnih i dobroprihvaenih zelenih karakteristika, koje odlino plasiraju proizvode, a samim tim poboljavaju imid kompanije koja ih plasira;

smanjuju mogunost izloenosti zaposlenih zdravstvenim problemima na dugoronom planu;

obezbeuju bolju produktivnost radne snage.

Analiza odabranog primera - Henkel North American Consumer Products Headquarters / Will Bruder Architects + CH2MHILL

Arhitekte : Will Bruder Architects + CH2MHILLLokacija : Skotsdejl, Arizona, SAD

Povrina objekta : 32330m2Godina izgradnje : 2008.SITUACIJA

(http://ad009cdnb.archdaily.net/wp-content/uploads/2011/05/1306340336-l1.jpg)

Henkelova zgrada u Skotsdejlu u Arizoni je dobila sertifikat U.S. Green Building Council's LEED zbog izuzetnog dostignua objekta u odrivom dizajnu. U.S. Green Building Council's Green Building Rating System je internacionalno prihvaeni reper za dizajn, konstrukciju i projektovanje visoko funkcionalnih eko zgrada. Henkel je kompanija koja stoji iza nekih od najveih kako amerikih, tako i svetski poznatih brendova, kao to su : Dial sapuni, Purex prakovi za ve, Loctite lepkovi itd..

Kapacitet objekta je koncipiran za preko 800 zaposlenih. Ovo je jedan od najveih Henkelovih objekata izvan Nemake.

Zgrada koja je profilisana u arhitektonskim asopisima, poseduje 25m visok atrijum sa naduvavajuom membranskom kapom, jedinstvenu poroznu staklenu fasadu i ekspanzivno ozelenjen krov.

PRESECI

(http://ad009cdnb.archdaily.net/wp-content/uploads/2011/05/1306340333-building-sections.jpg)

U zgradi se nalazi 4 nivoa poslovnog prostora, istraivaka laboratorija, pilot postrojenja za testiranje proizvoda, Kafetorijum kombinovana kafeterija sa auditorijumskim prostorom i troetani podzemni parking prostor kapaciteta do 1000 vozila. Takoe, u zgradi se nalaze i analitike mikrobioloke laboratorije za prouavanje razvoja proizvoda, kao i efektivne i napredne tehnologije.

PODUNI PRESEK

(http://ad009cdnb.archdaily.net/wp-content/uploads/2011/05/1306340331-building-section.jpg)

Arhitektura naglaava ouvanje energije i korienje prirodnih i recikliranih materijala sertifikovanih od strane LEED-a.

Dizajn graevine naglaava prirodnu osvetljenost koja se prua do 75% sveukupnog radnog prostora. U Arizoni intenzivna osvetljenost moe biti uzrok umora i toplotnog udara. Centralni atrijum je zbog toga pokriven energetski efikasnom diuom prozranom membranom, prvom te vrste u zapadnom delu SAD-a koja svojom teksturom omoguava svetlosti da prodre u srce zgrade. Prilagoeni dizajn porozne zid zavese omoguava smanjenje intenziteta Sunevog zraenja. Voda koja se koristi za pranje vea u istraivakim laboratorijama se nakon upotrebe filtrira i koristi za navodnjavanje. Krovna bata prua termiku izolaciju za spratove ispod i donosi pustinjsku oazu na samom vrhu objekta koja je postala omiljeno odmaralite Henkelovih zaposlenika. KROVNA BATA

(http://ad009cdnb.archdaily.net/wp-content/uploads/2011/05/1306340302-06.jpg)

Maine za pranje i suenje vea elektrino se napajaju pomou solarnih panela instaliranih na krovu objekta.

Pored arhitekture, ovaj tim arhitekata je razvio efikasan sistem za isisavanje dima koji je premaio bezbednosne zahteve, a firma je takoe obezbedila mehaniku, elektrinu i komunikacionu podrku po standardima LEED sertifikata.

Ova kompanija je u ovom konkretnom primeru preuzela odgovarajue mere za zatitu ivotne sredine ujedno verujui i svom korporativnom graanstvu.

Moe se rei da ovaj objekat uspeno kombinuje odrivost, funkcionalnost i estetiku, to zakljuujemo na osnovu pozitivnih komentara zaposlenih i posetilaca.

ENTERIJER

(http://ad009cdnb.archdaily.net/wp-content/uploads/2011/12/1323732764-henkel-north-american-consumer-products-headquarters-3.jpg)

(http://ad009cdnb.archdaily.net/wp-content/uploads/2011/05/1306340321-11.jpg)Zakljuak

Analizom odabranog primera dolazimo do zakljuka da su pretpostavke bile tane. Naime, ovaj primer sam odabrala zato to je jedan od najboljih primera primene odrive arhitekture u poslovnom objektu.

Na ovom primeru mogli smo uoiti nekoliko elemenata o kojima treba voditi rauna pri projektovanju odrive arhitekture.

1) Treba voditi rauna o postavljanju objekta na parcelu, a kada nije mogue ostvariti najbolju poziciju, tada se treba usredsrediti na prilagoavanje okoline i materijala fasade u cilju najvieg mogueg korienja prirodnih resursa.2) Treba voditi rauna o raspoloivoj povrini i broju zaposlenih koji tu povrinu okupira. Prostor ne sme biti zakren i treba regulisati koncentraciju osoblja po jedinici povrine.

3) Kao dodatnu termoizolaciju, ako je potrebna, moemo koristiti nove metode koje nam pruaju i neke sekundarne kvalitete koje mogu u mnogo emu poboljati lini oseaj zaposlenih i uiniti im boravak na radnom mestu prijatnijim to moe dovesti i do vee produktivnosti.

Pored ovih, svakako postoje i neke druge stvari koje mogu uiniti poslovni objekat eco friendly-em, ali za svaki projekat se moraju ponaosob analizirati svi karakteristini spoljanji i unutranji uslovi kako bi se moglo doi do najoptimalnijeg mogueg reenja.Pored gore navedenog, podrazumeva se i da treba obratiti panju na funkcionalnost objekta. U ovom konkretnom sluaju, prvo su razmotrene potrebe investitora i posla koji bi se u toj zgradi odvijao. Odreene specijalne prostorije su posebno projektovane, da bi svojom formom mogle da zadovolje i funkciju (prim. laboratorije, istraivake prostorije...). Takoe, voeno je rauna i o komunikaciji u prostoru kako bi ovaj poslovni objekat mogao da funkcionie na to efikasniji nain.

Literatura

~ file:///C:/Users/sta/Downloads/03%20Konstantinovic_Dragana.pdf

~ http://www.henkelna.com/2010-16531-henkel-consumer-products-headquarters-in-arizona-earns-leed-15412.htm

~ http://www.archdaily.com/138184/henkel-north-american-consumer-products-headquarters-will-bruderpartners/

~ http://www.archdaily.com/191841/sustainable-office-buildings/

PAGE 2