Download pdf - Oblici Organizovanja Zaštite Na Radu i Zastita Od Pozara

8/20/2019 Oblici Organizovanja Zaštite Na Radu i Zastita Od Pozara

1/13

Увод

Заштита на раду као организована друштвена активност је новијег датума

и појављује се у периоду уводјења машина у производњу током 18. века који је

познат као период индустријске револуције. Она подразумева обезбедјивање

таквих услова рада на којима се, у највеој могуој мери, смањују повреде на

раду, про!есионална обољења и обољења у вези са радом и који прете"но

стварају претпоставку за пуно !изи#ко, психи#ко и социјално благостање

запослених. Заштита на раду је саставни део "ивота сваког радника, део

опште културе и онога што се дешава у сваком предузеу и друштву уопште.

$!икасност заштите на раду зависи од степена анга"ованости свих !актора у

предузеу. %е мо"е се о#екивати да е једна особа, или #ак једна слу"ба у

веем предузеу, без обзира на познавање проблематике, стру#ност и

оспособљеност, мои да створи безбедне и здраве услове рада ако успешно не

!ункционише цео систем безбедности и здравља на раду. %а"алост, у нашемдруштву у великом броју предузеа тај систем још увек није за"ивео. &ногипослодавци нису свесни зна#аја заштите, сматрају је непотребним трошком, а

не инвестицијом за будуност. Они ни мало нису забринути, нити је њихов

капитал умањен због тога што је у последње три године на послу у 'рбији

"ивот изгубило 1() радника. *ако многи мена+ери долазе до закљу#ка да

људи и њихов рад имају најни"у вредност.

1


2/13

Појам заштите на раду

Заштита на раду обухвата целокупну заштиту радника на раду и све што

је у вези са радом. Општи циљ заштите на раду је побољшање радних и"ивотних услова за време рада као и за време док радник није у могуности да

привредјује. %ајзна#ајније мере ове заштите су ли#ни доходак, накнада за

време незапослености, инвалидности, болести, итд..., радно време, одмори,

заштита услова рада и заштита посебних категорија лица. %акон доношењаОсновног закона о заштити на раду 1-(. године, појам заштите на раду

користи се да озна#и делатност којом се обезбедјује !изи#ки и морални

интегритет и сигурност радника, а који се не састоје само у примени

хигијенско/техни#ких мера ве и социјалних, васпитних, организационих,

правних и других мера. Заштита на раду је до скоро појмовно одредјивана као

превентивна делатност која је усмерена на стварање безбедних услова радаприменом савремених техни#ких, здравствених, социјалних и других мера

ради отклањања узрока повреда и здравствених оштеења на раду. &едјутим,

заштита на раду као компонента људског рада јавља се и као друштвени однос

који настаје повезаним понашањем у#есника у радном процесу и одвија се

увек у конкретним условима и на конкретан на#ин у конкретној средини и у

коме се повезују заједни#ки интереси производја#а како би се у процесу рада

обезбедио њихов !изи#ки и морални интегритет.

0руштвена институција заштите на раду подразумева заштиту #овека од

опасности са којима се сусрее на раду. Ова заштита подразумева заштиту од

опасности које прете #овековој биолошкој природи. нституцију заштите на раду #ине и !актори којима је поверена делатност организовања задатака и

послова којима се отклањају такве опасности. Они #ине систем заштите на

раду једне земље. 2олазна основа сваког националног система заштите на

раду је да се применом савремених мера и облика превентивне заштите рад

у#ини безбеднијим и да се створе повољнији услови како би се са#увало

здравље и радне способности радника.3ункција заштите на раду састоји се из низа активности #ији је циљ

спре#авање незгода на раду и стварање услова за безбедан рад лица на раду.

Ова !ункција се данас одвија у многобројним структурама друштва и њу врше

бројне организације и појединци, као на пример ин"ењери, инспектори,лекари, судије, про!есори и други.

Организација заштите на раду

Организација заштите на раду као посебна наука појављује се тек у првим

деценијама 44 века и сада се налази у процесу свог конституисања. Она је

настала из наука о организацији рада као резултат друштвених потреба да се

о!орми посебна дисциплина у оквиру које би се изу#авали и истра"ивалипроблеми организационог аспекта заштите на раду. 5 савременој организацији

рада и активностима на искљу#ивању узро#ника повредјивања радника на

6


3/13

раду, организација заштите на раду не заузима место које одговара њеном

зна#ају. 7едан од разлога што се Организацији заштите на раду не придаје

одговарајуи зна#ај у радовима нау#них и стру#них радника који се бавезаштитом на раду мо"е се уо#ити у околности да су у веем броју земаља,

махом индустријски неразвијених, техни#ки и хигијенски услови рада на

таквом степену да они представљају основни предмет истра"ивања нау#не

јавности која се бави проблемима заштите на раду. 5 развијеним

индустријским земљама организациони аспект је истра"иван у оквирима

индустријске социологије или психологије рада.

Основни циљ науке о организацији заштите на раду је да открије

законитости које владају у појавама које су предмет организовања заштите на

раду, да на основу њих постави законе којима се утврдјује најцелисходнија

организација заштите на раду у савременом друштву и да на основу тих закона

омогуи утврдјивање резултата организационих мера у области заштите на

раду. ако се ин"ењери заштите на раду у великој мери баве пословима

организовања заштите на раду, неопходно је да буду упознати са нау#ним

сазнањима и утврдјеним принципима и законитостима у овој области.

Однос социолошких наука и организација заштите на раду

'оциологија заштите на раду има задатак да социолошким методама

истра"ује и објашњава све облике преко којих се испољава, или би се

испољавало нарушавање !изи#ког и моралног интегритета #овека у радној

средини, па према томе и у организационим облицима у којима се обавља

радни процес, као што је предузее, радна заједница или неки други облик.9азлике измедју опште социологије, социологије заштите на раду и

организације заштите на раду су у томе што организација заштите на раду

посматра ове категорије са организационог аспекта, покушавајуи да утврди

место и улогу радника у удру"еном раду у целокупном систему заштите на

раду и утврди законитости у организовању заштите у самој организацији

удру"еног рада, као и зна#ај организационих метода за смањење или

искљу#ивање свих узро#ника који нарушавају !изи#ки и морални интегритет

радника у процесу рада.

Појава и развој заштите на раду

зрадом првих примитивних алата и орудја људи су у првобитним

друштвеним заједницама побољшавали услове "ивота, али израдом и

употребом орудја повеале су се опасности којима је #овек био изло"ен у

тешким условима производње и прикупљања хране.

5потреба бронзе у другом миленијуму пре нове ере имала је широку

примену, а прерада гво"дја омогуила је развој занатске производње. 'а

:


4/13

развојем занатства узроци и извори повредјивања су се повеали. 5

робовласни#ком друштву број лица која су била изло"ена повредама био је

мали ако не ра#унамо робове који су у највеем броју обављали !изи#кепослове и који су били ли#на својина робовласника. 5 производњи је осим

људске снаге коришена и сто#на снага као и снага воде. Занатство је било у

развоју и одвијало се као најамни рад зидара, занатлија, кова#а, каменорезаца,

бродоградитеља, дрводеља и лон#ара. 5слови рада у овим делатностима били

су врло тешки а до повреда је нај#еше долазило услед пада предмета или

самог радника, услед опекотина или од удара домаих "ивотиња које су

коришене у раду. 2овреде на раду нису изазивале посебну па"њу друштва

због тога што су повреде нај#еше задобијали робови с обзиром да слободни

градјани нису обављали !изи#ке послове. 5 најстаријим друштвима и

др"авама које су се темељиле на робовласни#ком на#ину производње, није

могло бити ни помена о организованим облицима заштите, с обзиром на

тадашња схватања рада и степен развоја средстава рада. 5 иностраној

литератури сматра се да први писани документи са подацима о заштити на

раду поти#у из 1((). године када се догодила експлозија у једном руднику у

'алцбергу. код нас је још у средњовековној 'рбији била врло развијена

експлоатација рудног блага, па постоје трагови о заштити у рудницима и на

рударским пословима.

5 капитализму је прокламована пуна слобода привредјивања и уговарања

рада измедју капиталиста и слободних радника који у тим односима нису

имали шта да продају осим своје радне снаге. 5 том периоду најамни рад

радника коришен је за што вее стицање богатства а радни#ка класа је

доведена у безнаде"ан поло"ај. апиталисти#ки на#ин производње донео је

радикалне промене у самом процесу производње јер ру#ни алати који су се до

тада користили у занатским радионицама замењују се механи#ким

средствима, а !абрика постаје нови тип производне јединице. 9адници у

!абрикама су радили под врло тешким условима. %езашти#еност радника,

неограни#ено радно време, нехигијенски услови рада и становања условили су

и појаву првих организованих радни#ких захтева да се радници заштите од

опасности које им прете при раду и да се побољша њихов поло"ај. *о је

утицало, поред осталог и на доношење првих заштитних прописа од стране

др"аве и тада се јавља посебно !абри#ко законодавство којим се ограни#ава и

регулише радно време радника, уводи социјално осигурање, уредјују

минималне плате и обезбедјује хигијенско/техни#ка заштита на раду.

Облици организовања заштите на раду у свету

Организовање заштите на раду у Западној Немачкој

5 време развоја индустријског на#ина производње у %ема#кој је зна#ајан

утицај на организационе !орме имала традиција цехова. *ако је на тлу

%ема#ке још 18-(. године донет Закон о занатству којим су утврдјене обавезе у

)


5/13

правцу заштите запослених радника. %орме које су се односиле на заштиту

имале су принудан карактер и њих се радник није могао одреи нити их

уговором мењати а подносилац је био обавезан да их примењује. ;иховопоштовање обезбедјивало се путем посебних др"авних органа / инспекција, за

разлику од техни#ко / надзорне слу"бе струковних заједница. Овај закон је и

данас на снази у %ема#кој.

Заштита на раду у англосаксонским земљама

2осебан развој заштите на раду мо"е се пратити у земљама са

либералисти#ком привредом. *у се пре свега, као репрезенти, могу поменути

0. Остали зна#ајани #иниоци у области заштите на раду

у '>0 су др"авни органи, синдикати, универзитети, осигуравајуе компаније

и др.

Заштита на раду у великим асоцијацијама и институцијама талије и

!ранцуске

'истеми заштите на раду неких западних високоразвијених земаља

успели су да отклоне извесне слабости које прате заштиту у условима

либералисти#ке привреде и створе јединствене и велике асоцијације које у

области заштите на раду имају одлу#ујуи зна#ај.

талија је тако успела да упоредо са развојем индустрије избегне

расцепканост у систему заштите. 7ош 18-). године у талији је основана

%ационална установа за превентиву од несреа на раду.

Организација заштите на раду у 3ранцуској сли#на је систему у талији, стом

разликом што !ункцију заштите обављају специјализоване организације којеуско сарадјују са социјалним осигурањем.


6/13

Заштита на раду у "вајцарској

Aвајцарски систем заштите представља специ!и#ну врсту система који је дуго егзистирао као скуп бројних !актора заштите у оквиру установа за

осигурање од несреа. &едјутим, 1-18. године !ормирана је Aвајцарска

установа за осигурање од несрених слу#ајева са седиштем у Bуцерну.

асније је ова организација по#ела да развија и превентивне акције, које су

постале њена главна делатност.

Заштита на раду у #оцијалистичким земљама

'истем заштите на раду у 'овјетском 'авезу, с обзиром на организацију

др"авних апарата и !едерално уредјење, врло је сло"ен. 5 том механизму

постоје два основна #иниоца др"авни органи и синдикат. 'војствено

хијерархијској организацији др"авне управе у 'овјетском 'авезу, ови органи

имају широка овлашења у области заштите, а задатке и послове заштите

врши преко широке мре"е органа 3едерације, република, региона и по

привредним гранама.

Облици организовања застите на раду код нас

5 развоју заштите на раду код нас могу се разликовати два основна

периода период развоја заштите на раду до светског рата и период развојазаштите на раду у '397.

5 првом периоду, заштита на раду код нас развија се у особеним условима

касног развоја капиталисти#ких производних односа на тлу заостале

предратне 'рбије и Cрне Dоре, а на подру#јима која су била у саставу

>устроугарске, под непосредним утицајем аустроугарског законодавства.

'тварањем социјалисти#ке 7угославије омогуени су услови за бр"и

развој заштите на раду. 5 овом периоду заштита се у 7угославији развијала у

условима социјалисти#ког друштвено / економског развитка. Ова околност

била је доминантна у стварању самоуправног социјалисти#ког система

заштите на раду код нас, система #ија је основна карактеристика да су радници непосредни носиоци права и ду"ности на уредјењу заштите у

организацијама удру"еног рада, а да је организација удру"еног рада основни

#инилац у заштити на раду.

(


7/13

Заштита од по$ара

Заштита од по"ара регулисана је Законом заштите од по"ара који је

објављен у 'лу"беном гласнику 9епублике 'рбије број 111E?- од 6-.16.6??-.према Закону Заштита од по"ара обухвата скуп мера и радњи за планирање,

!инансирање, организовање, спровоFење и контролу мера и радњи заштите одпо"ара, за спре#авање избијања и ширења по"ара, откривање и гашење

по"ара, спасавање људи и имовине, заштиту "ивотне средине, утврFивање и

отклањање узрока по"ара, као и за пру"ање помои код отклањања последица

проузрокованих по"аром.

Заштита од по"ара остварује се

1G организовањем и припремањем субјеката заштите од по"ара за спровоFење

заштите од по"араH

6G обезбеFивањем услова за спровоFење заштите од по"араH

:G предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи, материјалнихдобара и "ивотне средине приликом избијања по"араH

)G надзором над применом мера заштите од по"ара.

'убјекти заштите од по"ара ду"ни су да поступају у складу с обавезама

утврFеним Законом и прописима донесеним на основу њега, да обезбеде

примену планова заштите од по"ара и других аката и одговорни су за сваку

активност којом мењају или могу променити стање и услове заштите од

по"ара.

'убјекти заштите од по"ара ду"ни су да анга"овањем располо"ивих људских

и материјалних ресурса у#ествују у гашењу по"ара и спасавању људи иимовине угро"ених по"аром, ако то могу да у#ине без опасности за себе или

другога.

I


8/13

2ревенција заштите од по"ара обезбеFује се планирањем и

спровоFењем превентивних мера и радњи тако да се што е!икасније спре#иизбијање по"ара, а да се у слу#ају избијања по"ара ризик по "ивот и здравље

људи и угро"авање материјалних добара као и угро"авање "ивотне средине

сведе на најмању могуу меру и по"ар ограни#и на самом месту избијања.

#тратегија заштите од по$ара

'тратегијом се утврFује стање у области заштите од по"ара и мере које треба

предузети Jдоноси је


9/13

'убјекти у треој категорији морају обавезно да организују спровоFење

превентивних мера заштите од по"ара с потребним бројем лица стру#но

оспособљених за спровоFење заштите од по"ара.

Правила заштите од по$ара


10/13

DраFанин који примети непосредну опасност од избијања по"ара или

примети по"ар ду"ан је да уклони опасност, односно да угаси по"ар ако то

мо"е у#инити без опасности за себе или другог.>ко граFанин не мо"е сам да угаси по"ар, ду"ан је да о томе без одлагања

обавести најбли"у ватрогасну јединицу, односно полицијску станицу.

Забрањена је ла"на пријава по"ара и других техни#ко/технолошких несреа

2о"ари су постали озбиљан проблем у многим земљама и сваке године

показују све негативнији утицај на њихову економику, екологију и све #еше

угро"авају "ивот и здравље људи.

Организација технолошких процеса

*ехнолошких процеса нема. 2римарна намена објекта је за

приреFивање игара на среу.

5 објекту се користе разли#ити електри#ни уреFаји, *< пријемници, клима

уреFаји, ра#унари, ка!е/апарати, бојлер, слот апарати.

Од запаљивих материја у објекту се налази

/2апир у виду листа Jпонуда за клаFењеG, велике коли#ине папира за штампу.

/0рво и пло#е од дрвета Jпанел/пло#е, шпер/пло#е, иверица, сирова JбојенаG и

оплемењена, и сл.G,од којих је на#ињен намештај у објекту,столови, столице,

пулт, наслони.

/*екстил, скај, еко ко"а, мебли, пласти!ицирана платна и мање коли#ине

лепка, као саставни део намештаја у локалу.5 објекту постоји могуност настанка по"ара класе > J#врсте запаљиве

материјеG, = Jте#не запаљиве материјеG и C Jгасовите запаљиве материјеG.

5 објекту није организована посебна слу"ба заштите од по"ара. 'ви радници

су упознати са мерама заштите од по"ара, поступцима у слу#ају по"ара,

на#инима гашења по"ара, путевима евакуације, тако да су у слу#ају настанка

по"ара оспособљени да интервенишу.

2рава и обавезе свих радника у смислу заштите од по"ара су следееL 0а организују заштиту свих вредности којима распола"у, на на#ин који

обезбеFује потпуну ли#ну и имовинску сигурност људи и материјалних

добараH

L 0а предузимају, спроводе и придр"авају се прописаних мера заштите одпо"араH

L 0а тра"е помо од органа, организација или лица која ту помо могу да

им пру"е, а наро#ито у гашењу и спре#авању ширења по"араH

L 0а се оспособљавају и подвргну основној обуци и провери знања за

непосредно примењивање мера заштите од по"араH

L 0а непосредно у#ествују у гашењу по"ара и угасе га ако је то могуебез опасности по себе и друга лица, а да у противном обавесте територијалну

слу"бу ватрогасне јединице и органе 'ектора за ванредне ситуације &52/а.

1?


11/13

ао одговорно лице у 2равном лицу,надле"ни има следее ду"ности

L 'тара се о спровоFењу мера заштите од по"ара утврFених Законом и

другим прописима као и овим 2равилима. =лаговремено предузима све

потребне мере ради отклањања уо#ених недостатака, спре#авања не"ељених

последица и обезбеFења сталне исправности опреме за гашење по"араH

L 5#ествује у припреми предлога 2равила заштите од по"ара а након

доношења истих, стара се о њиховој доследној припремиH

L 'араFује са надле"ним инспекцијским и другим органима 5праве за

заштиту и спасавање &инистарства унутрашњих пословаH

L 'тара се о потпуном и уредном воFењу свих потребних евиденција из

области заштите од по"араH

L Остварује сталан увид у стање заштите од по"ара и безбедности

објекта, људи и имовине у њима и благовремено предузима све потребне мере

ради отклањања уо#ених недостатака и спре#авања не"ељених последицаH

L 'тара се о исправности и размештају уреFаја, опреме и средстава за

гашење по"араH

L 5 слу#ају избијања по"ара, ако је на време обавештен, што пре долази

на лице места ради пру"ања помои за гашење, евакуацију и спасавање људи

и имовине, до доласка територијалне ватрогасне јединицеH

L 2о завршетку локализације и ликвидације по"ара, у сарадњи са 22

полицијом и истра"ним органима &52/а, непосредно у#ествује у

утврFивању узрока настанка по"араH

L %епосредно врши контролу спровоFења мера заштите од по"араH

L


12/13

6. '92' *261 6??:, *ехни#ке препоруке за урбанисти#ке и граFевинске

мере безбедности од по"ара стамбених, пословних и јавних зградаH

:. Заштита од по"ара. 'имболи и техни#ке шеме. '92' 5. 71.66?H). 'имболи заштите од по"ара за техни#ке приказе JM'лу"бени лист

'397N бр. 1E81GH

. '92' 'О 8)61/( $вакуација и спасавање.

$вакуација је сврсисходно, организовано и е!икасно напуштање просторија

граFевине пре него што наступи угро"авање "ивота и здравља присутних

игра#а и посетилаца, које мо"е изазвати изненадни догаFај, на који морамо

ра#унати, а #ије последице је могуе предвидети.

$вакуација је

/ сврсисходна, јер се мора темељити на разумној одлуци овлашене особеH

/ организована, јер се мора проводити према овом плану на унапред утврFен

на#инH

/ е!икасна, јер се мора извести брзо уз максималну сигурност особа и

материјалних добара које се евакуишу.

'пасавање је организовано спровоFење радњи којима се особама зате#еним у

угро"еним просторима пру"а помо у њиховом напуштању, када због

околности проузрокованих изненадним догаFајима не могу сами напустити

угро"ене просторе, а да притом не доведу у опасност свој "ивот.

зненадни догаFаји који могу угрозити "ивот и здравље особа у граFевини

због којих се мора организовати брза и е!икасна евакуација, настају од

унутрашњих извора опасности Jпо"ар, експлозија, паникаG и спољних извора

опасности Jудар грома, земљотрес, олујни ветрови, опасно зра#ење /

нуклеарна опасност, биолошка опасност и сли#ноG.

Оспособљавање за евакуацију и спасавање обавља се у два дела

/ упознавање свих присутних с на#ином евакуације и спасавања,

/ спровоFење практи#них ве"би евакуације и спасавања.

16


13/13

1: