Download pdf - Oko istoka 18

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 18 - 27. септембар, 2013. год. www.rtvbor.rs

Добар род грожђа и воћа » стр. 8

РТВ Бор спремно дочекује еру дигиталне телевизије » стр. 6

Почеле припреме за грејање » стр. 2

Стрелци “Металца” освојили шест медаља » стр. 12

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

15:15

Седница Скупштине Општине Бор

За заменика председника Скупштине Општине изабран Ивица Николић, одборник из Нове Србије

Ребалансом повећан буџет за 211 милиона,

нема поскупљења грејања и воде

» стр. 3

Бољи резултати тимочке привреде од републичких » стр. 5

Налазишта руде вредна милијарду долара » стр. 5

Тема броја: Реформе и социјално раслојавање

» стр.7

Бор добија још једну аутобуску станицу » стр. 4

На Мокрањчевим данима више од 1.000 извођача и 7.000 посетилаца

» стр. 9

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 18петак, 27. септембар 2013.

БОР» До почетка грејне се-зоне остало је двадесетак дана, па радници Јавног комуналног предузећа „Топлана“ у Бору раде на санацији дистрибутивне мреже и подстаница. Урађен је делимични ремонт другог кот-ла, а завршетак санације мреже планиран је до краја септембра.

Отворене рупе на неколико места узнемириле су станаре насеља „Нови центар“. Како смо сазнали у „Топлани“, реч је о са-нацији делова мреже на којима се јавио проблем током хладних проба система грејања. Управо је и циљ хладних проба прове-ра издржљивости система услед великог притиска. Радници „Топлане“ раде на три локације у овом насељу, код бројева 12 и 52 у Бобијевој улици и у улици 28. март.

Из „Топлане“ моле грађане за стрпљење и разумевање, јер

неке ископине остају отворе-не више дана. Механизација је ангажована на неколико места у граду, а и радници раде више послова како би све на време било готово, па су то разлози што се постепено затрпавају ис-копине. Након земљаних радова они су дужни да простор врате у првобитно стање и то и раде, само је за завршетак радова по-требно неколико дана због наве-дених тешкоћа.

Након хладних проба и про-вере система, од првог октобра почеће и топле пробе, а грејна сезона званично ће почети 15. октобра. У борској „Топлани“ очекују да ће ускоро бити пот-писан уговор са добављачима угља, па ће прва количина овог огрева бити допремљена по-четком октобра.

Марија Ћосић

Припреме система грејања за сезону

Топле пробе од 1. октобра

Од почетка септембра учес-тале су крађе секундарних си-ровина из главне градске тра-фо станице у улици „Зелени булевар“ у Бору, због чега је доведено у питање снабдевање струјом целог града, индус-тријских постројења, болнице, Здравственог центра и свих становника, кажу у борској Електродистрибуцији.

Непознати починиоци ук-рали су бакарно уже које служи за уземљење и делове са једног од два главна високонапонска трафоа, због чега је он и даље ван функције, а уколико из било ког разлога дође до квара дру-гог трафоа, град ће остати без струје. Штета је процењена на више од пола милиона динара, али је много већи проблем то што трафо станица више није безбедна, а њено оштећење, до кога је могло да дође, значило би милионску штету у еврима.

Д. Ђ:

БОР» Док становници мно-гих градова у Србији истичу проблем да немају јавни тоа-лет, Боранима је нов и модерно опремљен тоалет у центру гра-да још недоступан. Иако није уобичајено да оваква иниција-тива долази из медијске куће, уређење јавног тоалета покренуо је менаџмент Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“. Ипак, на позив упућен јавним преду-зећима и организацијама који могу бити надлежни за овај обје-кат и који би обезбедили радни-ке, још се нико није одазвао.

- Ми смо понудили ко-муналним пре-дузећима и Црвеном крсту да им овај обје-кат дамо на ко-ришћење, како би грађани Бора коначно добили јавни тоалет и објекат ставио у широку упо-требу, с обзиром

на то да се налази на доброј ло-кацији. Трошкове струје, воде, као и средстава за одржавање хигијене сносило би наше предузеће, али и трошкове за одржавање тоалета у функ-ционалном стању. Идеја којом смо били руковођени јесте пре свега општи друштвени инте-рес грађана, односно потре-ба да грађани коначно добију јавни тоалет, чиме се решава проблем непостојања оваквог објекта у граду. Тако би се ре-шило и питање упошљавања двоје или троје људи, који би

БОР» Борски комуналци започели су припреме за пред-стојећу зимску сезону и раније него претходних година обезбе-дили су прву количину од 150 тона индустријске соли. До краја новембра биће допремљена и преостала количина од 300 тона. Уз постојеће залихе, у наредна два месеца, требало би да прис-тигне и неопходна количина ри-зле. Обезбедили су, из сопстве-них средстава, нову ротациону солану, а започели су такође и ремонт постојеће механизације.

- Почели смо ремонт вучних солана и остале опреме. Новом

ротационом соланом поја-чаћемо интензитет ба-цања соли у граду. У пла-ну је такође набавка још једне вучне солане - рекао нам је Далибор Орсова-новић, директор ЈКП „3. Октобар“ у Бору.

За одржавање града у зимским условима борски комуналци на распола-

гању имају четрдесетак возила. Са постојећим возним парком за сада успевају да одржавају улице у граду и према селима.

- То је неопходан број во-зила, али увек постоји потреба за још додатним ангажовањем возила и опреме - додао је Орсовановић.

У циљу квалитетнијег одржавања града у зимским условима у ЈКП „3.октобар“ у планирају да, до краја ове или почетком наредне године, обезбеде још једно наменско моторно возило за чишћење снега. Љиљана Ђорђевић

ту радили. Као предузеће које има само 50 запослених, а није регистровано за обављање ове врсте делатности, јавно смо се огласили износећи идеју да се тоалети који су саграђени и опремљени ставе у функцију, али до данас за ову идеју није било слуха, па они, за сада, остају затворени – рекла нам је Емилија Тунић, помоћник директора ЈП „Штампа, радио и филм“.

Објекат је сређен, оп-ремљен и потпуно при-премљен за употребу, а до сада је био отваран само у току различитих манифестација у амфитеатру или на платоу Дома културе. Предузећима и организацијама који би мог-ли да преузму јавни тоалет и учине га доступним грађанима Бора, упућен је и јавни апел да се одазову и реше дугого-дишњи проблем који не би требало да постоји у урбаној средини.


Стигла прва количина соли

Менаџмент Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ покренуо је сређивање и опремање јавног тоалета у Бору. - Још се није јавило ни једно градско предузеће или организација који би преузели бригу о објекту

Краду све што стигну

Нико неће бригу о јавном тоалету

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 18 петак, 27. септембар 2013.

Предлог о замени по-стојећих азбестних водо-водних цеви у улици Николе Коперника у Бору на последњој седници Скупштине општине Бор није усвојен због неусаг-лашености поднетог захтева и одлуке која је требало да се донесе. Намера борског Водо-вода је да постојеће азбестне цеви у дужини од близу 250 метара замене пластичним.

Након појашњавања за-хтева о замени цеви предлог ће поново бити упућен одбор-ницима на разматрање.

У Бору је водоводна мрежа изузетно стара, поједини дело-ви више од пола века и скоро 56 километара цеви је од аз-беста. Према истраживањима, азбестне цеви су у свету прог-лашене канцерогеним.

Замена овог дела во-доводне мреже кошта два милиона динара, а новац ће обезбедити Водовод. Фонд за екологију одобрио је средства и у току је израда пројекта о замени свих азбестних цеви у Бору.

Љ. Ђорђевић

БОР» У Скупштини Општине Бор и званично су формиране све одборничке групе, рекао је председник СО Бор Добрица Ђурић, на почетку 25. седни-це локалног парламента. Група „Промене за Бор“, коју чине Српска напредна странка и Нова

Србија има 15 одборника, коали-ција СПС и Јединствена Србија - пет, новоформирана одборнич-ка група СДПС и УРС, чији је председник Горан Стојаноски има четири, док група „Заједно за Србију - Душан Петровић“ има три одборника и они чине владајућу коалицију. У опози-цији су три одборника ДСС-а и ВДСС-а, по два из ДС-а и ЛДП-а, док је Злата Марковић нестраначки одборник.

На дневном реду седнице било је 57 тачака, а предлагач је, након расправе, повукао готово половину, међу којима је и по-већање цене грејања и воде.

- Лепо је бити зими у стану у коме је температура 23 и више степени, да можете отворити прозор и проветрити просторију, јер је грејања било стално. Мој предлог је, а претпостављам да се и остали одборници коали-ције слажу, да ову одлуку о по-скупљењу грејања и воде одло-жимо барем на неко време, јер грађани већ имају много трош-кова, а сигурно нећемо опора-вити „Топлану“ на тај начин. Неопходна је штедња на свим нивоима, почевши од зараде ди-ректора до репрезентације, али и пројекат за уштеду који би могао да уради београдски Машински факултет, како би видели који су најслабији делови вреловод-ног система и како можемо да смањимо трошкове - рекао је

Благоје Спасковски, одборник Српске напредне странке.

Највећа расправа водила се о Одлуци о ребалансу буџе-та, којом је предвиђено његово увећање за 211 милиона динара, а готово половина тих средстава - 100 милиона динара, требало би да буде дато као субвенција Јавно комуналном предузећу „Топлана“ у Бору.

- Срећа је да имамо могућ-ности за ребаланс буџета, да се он повећа, иначе јавна предузећа не би могла да функционишу. Не ваља то што четвртина буџета иде на субвенције. Не говори се о развоју, мало се улаже у ин-фраструктуру, у било који део који би допринео отварању но-вих радних места. Нема помоћи предузетницима, све стоји и то је проблем сада, а још већи ће бити у будућности - рекао је Драган Марковић, одборник ДСС-а.

- Ако ћемо за субвенције јав-ним предузећима на годишњем нивоу да издвојимо више од 500 милиона динара, онда то не треба да буду јавна предузећа већ јавне установе. Очигледно је да она не могу више овако да фунционишу и да је непходно увести промене и строгу кон-тролу трошења средстава - упо-зорио је Предраг Балашевић, одборник Влашке демократске странке Србије.

Након оставке досадашњег заменика председника Скупшти-не Општине Бор Ратка Апосто-ловића, на његово место изабран је одборник Ивица Николић, члан Нове Србије. Дужности је разрешен директор Јавног предузећа „Зоолошки Врт“ Бор Климе Биткоски, а за вршиоца дужности именован је Борислав Миловановић.

Са дневног реда је, након расправе, повучен предлог о давању у закуп на 30 година мотела Злотске пећине, рибња-ка и зграде у улици Моше Пијаде.

Одборници су, између ос-талог, усвојили и одлуке о бесплатном превозу грађана, којом се предвиђа да, уз до-садашње категорије, право на бесплатан градски и приград-ски превоз имају и корисници народне кухиње, о Локалном акционом плану запошља-вања и продаји земљишта код Машинско електротехничке школе. Усвојена су и поједина кадровска решења у управ-ним одборима и општинским комисијама.

Дејан Ђорђевић

Одржана 25. седница Скупштине Општине Бор

Нема поскупљења грејања и воде

БОР» Председник општи-не Бор Саша Вукадиновић и чланови Општинског већа у Бору посетили су месне зајед-нице Старо и Ново селиште да би утврдили приоритете за која ће наредне године бити издвоје-на буџетска средства.

Руководство борске општи-не планира да посети сваку месну заједницу, јер како се чуло, буџетска средства, којих ће наредне године бити мање, треба равномерно расподелити.

- Новца ће идуће године бити мање, а да би добро ис-планирали буџет ми морамо

обићи све месне заједнице и утврдити шта је најпотребније урадити. Ова посета је први корак, учињен после усвајања ребаланса буџета. До краја го-дине урадиће се врло мало, али ипак ће бити помака - рекао је Саша Вукадиновић, председ-ник Општине Бор.

Чланови савета двеју мес-них заједница искористили су ову, као кажу дуго очекивану посету, да упознају општинско руководство са најургентнијим проблемима.

Славиша Симоновић, председник савета МЗ „Ново

Селиште“ каже да су проблеми углавном слични и тичу се ко-муналне инфраструктуре.

- Конкретно - додао је Си-моновић - највећи проблеми су јавна расвета, атмосфер-ска канализација и одржавање путева.

У разговору су учествовали и директори јавно кумуналних предузећа у Бору и сложили се да у наредном периоду сарадња са локалном самоуправом мора бити много боља, како ни јед-на месна заједница не би била запостављена.

Елда Драгаш

Општинско руководство у месним заједницама

Буџет повећан ребалансом за 211 милиона динара, а половина тог новца биће субвенција борској „Топлани“

стр.4


ДРУШТВО број 18петак, 27. септембар 2013.

БОР» Општинска управа Бор доставила је Телевизији Бор, 27. августа 2013. године, оглас у коме се каже да се „карте за градски и приградски превоз путника купују у возилима доо ,Бортравел‘ Бор, односно да су карте купљене на Аутобуској станици у Бору са ознаком ,Ауто Аца‘ неважеће на градским и приградским линијама“. Након емитовања огласа, Телевизији Бор обратио се и директор Пре-дузећа „Ауто Аца“, након чега је екипа почела истраживање о спорним картама.

Информацију из Општин-ске управе, Телевизија Бор до-била је тек 9. септембра, када је виши сарадник за саобраћај, Боривоје Радосављевић, изја-вио да Уговор о јавној набавци, склопљен између Општине Бор и предузећа „Бортравел“, у члану 12, став 7, даје право превознику да карте продаје и ван својих возила, односно на станици или киосцима, само ако за то постоји уговор између два предузећа. У истој изјави навео је и да Општинска управа није

обавештена да овакав уговор постоји.

Након објављиања прилога у информативним емисијама Те-

левизије Бор, поново се огласи-ла и директор Предузећа „Ауто Аца“, Јелена Стевановић. Теле-визији Бор је као доказ да су твр-дње општинског службеника да не зна за уговор између два пре-дузећа нетачне, доставила за-писник сачињен 2. септембра на Аутобуској станици „Ауто Аца“. У записнику, стоји да је, осим других докумената, општинским службеницима на увид стављен и уговор о пружању станичних

услуга на Аутобуској станици у Бору, закључен 18. јуна, између

Предузећа „Ауто Аца“ и превоз-ника „Бортравел“, потписали су Живана Туторић и Боривоје Ра-досављевић из Општинске уп-раве, као и директор Предузећа, Јелена Стевановић.

Осим записника, Јелена Сте-вановић Телевизији Бор доста-вила је и спорни уговор, где у члану два стоји да се „давалац услуга обавезује да корисни-ку услуга за све поласке по ре-гистрованим редовима вожње,

међумесним и приградским као и на међународним линијама, пружа станичне услуге, међу којима је и продаја возних кара-та и других превозних исправа“. У огласу Општинске управе на-ведене су и карте за градски са-обраћај, којих у уговору нема, а према речима директора Преду-зећа „Ауто Аца“, ове карте се не продају на Аутобуској станици, нити су се продавале.

Надлежни у Предузећу „Ауто Аца“ наводе да је огласом Општинске управе и изјавом Боривоја Радосављевића, пре-дузећу нанета ненадокнадива штета, али и да је многим запос-леним радницима егзистенција доведена у питање. Како кажу, након овог случаја, поднета је пријава против лица које је дало налог и саставило обавештење у име Општинске управе у Бору, као и тужба против Општине Бор у циљу накнаде штете која је нанета.


Случај спорних карата за превозПоводом информације коју је Телевизија Бор добила из Општинске управе у Бору, да су карте за градски и приградски саобраћај које се купе на аутобуској станици „Ауто Аца“ неважеће, огласила се директор овог предузећа, Јелена Стевановић

Реаговања

БОР» Предузеће „Бортра-вел“ у Бору, 1. октобра, отвориће врата новоизграђене аутобуске станице. Објекат је у потпу-

ности спреман, уређени су пе-рони и унутрашњост зграде, а у плану су и додатни садржаји.

- „Бортравел“ ће отворити своју аутобуску станицу у скла-ду са договором са представни-цима Општине Бор. Добили смо сагласност и решење Министар-ства за саобраћај. Очекујемо да се нама придруже и остали пре-возници који возе на релацији ка Бору и из Бора. Сви наши пола-

сци, од октобра, кретаће са ове аутобуске станице и ићи ће кроз град, онако како су нам и регис-тровани поласци и у приград-

ском и у међумесом реду вожње. Изузе-так је само полазак Аутобуска станица – Технопромет - 4. ки-лометар, то је линија за Београд са полас-ком из Бора у 14 сати и 30 минута. Оста-ли поласци крећу одавде и завршавају

на овој аутобуској станици – ре-као је Борислав Рајић, власник предузећа „Бортравел“ у Бору.

Он је истакао да се станичне услуге неће наплаћивати, као и да ће у наредном периоду кон-тактирати друге превознике како би постигли договор о уласку на станицу. У плану је и издавање простора за бифе, који ће, као и станица, радити 24 часа.

М. Ћосић

Борани добијају нову аутобуску станицу

БОР» Захваљујући цен-тралном регистру, који је почео да ради у Филијали за Пен-зијско и инвалидско осигурање у Бору, запослени више неће морати да чекају крај године да би проверили да ли им посло-давац редовно уплаћује допри-носе за пензијско и инвалидско осигурање, већ ће то моћи да проверавају месечно. Један од предуслова за функционисање регистра је и појединачна по-реска пријава, па послодавци неће, као до сада, на једном обрасцу збирно да приказују износ за све раднике, већ за сва-ког појединачно. Тако се неће дешавати да неко годинама не зна да ли му послодавац уопште плаћа доприносе или не.

- База централног регистра је прављана на основу података затечених у Фонду Пензијско инвалидског осигурања, Репу-бличком фонду здравственог осигурања, Националној служ-би за запошљавање и Пореској управи - каже Верица Чара-пић, директор Филијале ПИО у Бору.

Осигураници ће имати мо-гућност увида у своје податке који се тичу уплата доприноса од јануара наредне године, јер је то крајњи рок да Пореска управа заврши свој информа-циони систем, када ће почети примена и појединачне порес-ке пријаве.

Златја Марковић

Новине у Филијали ПИО у Бору

Осигураницима доступан централни регистар

Биће омогућен месечни увид у редовност уплата доприноса послодаваца запосленима

Просечна нето зарада на подручју Борског округа у пр-вој половини године била је 47.539 динара, што је за 11 од-сто више од републичког про-сека. У Зајечарском округу про-сечно исплаћена месечна нето зарада износи 36.372 динара, 15 одсто испод републичког просека, кажу у Регионалној привредној комори у Зајечару.

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 18 петак, 27. септембар 2013.

У првој половини године, индустријска производња на подручју Регионалне привредне коморе Зајечар, већа је у односу на исти период прошле за 19 од-сто. У истом периоду у Србији раст индустријске производње износио је тек четири процента, што говори да источна Србија

бележи бржи привредни опора-вак од остатка земље.

Највеће повећање је у пре-рађивачкој индустрији, за 24 одсто, захваљујући оживља-вању праховске Индустрије хе-мијских производа. Производња електричне енергије већа је за 14, а у рударству за 13 одсто, ре-чено је на прес конференцији у Регионалној привредној комори у Зајечару.

За шест месеци извезено је робе у вредности од 235 мили-

она долара, што је за 18 одсто више у односу на извоз оства-рен у истом периоду 2012. го-дине, док је вредност увезене робе 240 милиона долара, што је повећање за 51 одсто. У уку-пном увозу Републике Србије тимочки регион учествује са скоро 3 одсто. Дефицит у робној размени са иностранством јавио се због великог увоза опреме за нову топионицу и фабрику сум-порне киселине, али РТБ Бор и даље је највећи извозник са овог подручја.

Према речима Дејана То-шића, председника Регионалне привредне коморе, производња катодног бакра, за првих шест месеци, у Рударско-топионичар-ском басену Бор повећана је за 7,2 одсто и износи 33.000 тона. Злата је произведено 900 кило-грама, сребра пет и по тона и сумпорне киселине 91.000 тона.

- Одлични производни ре-зултати су утицали и на фи-нансијске резултате, тако да је остварена добит од близу 60 ми-лиона долара, што је 35% више у односу на претходну годину - каже Дејан Тошић, председник РПК Зајечар.

Д. МарушићД. Ђорђевић

Производња већа за петину

Добри резултати тимочке привреде у првом полугођу

Вредност извоза 235, а увоза 240 милиона долара

Са циљем да пронађу нова лежишта са што већим садр-жајем бакра, као и да обезбеде више од 60 хиљада тона концен-трата годишње, колико је неоп-ходно за рад нове топионице, у Рударско топионичарском басе-ну Бор су 2009. године, уз опре-мање рудника и модернизацију флотација, започела и обимна геолошка истраживања. До сада је уложено око пет милиона евра у куповину модерних бушилица и остале опреме. Почетком ове године стигле су две најсавреме-није и најмоћније машине које је РТБ икад имао, које могу дос-тићи дубину до 2,8 км. Једном од њих истражује се оклина руд-ног тела Кривељски камен, док друга ради у Мајданпеку.

У комбинату бакра су задо-вољни постигнутим резулта-тима, јер је на почетку истра-живања, 2009. године, у Јами откривено рудно тело Т које је откопано за непуне три године и донело профит од преко 40 ми-лиона долара. Даљим истражи-вањем откривена су још два руд-на тела „Т1“ и „Т2“, која се сада експлоатишу и у којима има око

700.000 тона руде, са просечним садржајем бакра од 1,7 одсто.

На површини је откривено и лежиште “Кри-вељски камен”, са резервама од 75 милиона тона руде, средњег садржаја бакра од 0,26 одсто.

Укупна вредност метала у новооткривеним лежиштима прелази милијарду долара, кажу у РТБ-у Бор, и додају да су ис-траживања у потпуности испу-нила очекивања. Недалеко од налазишта Кривељсски камен, у долини Ујове реке, урађена је најдубља бушотина у историји басенских истрага, пошто је до-сегла дубину од 1.630 метара, где је пронађено лежиште чији је распон 835 метара, са 0,24 од-сто бакра у руди. Радници служ-бе за истражне радове тренутно у Јами истражују делове у око-лини рудних тела Т1 и Т2 и руд-но тело Д где постоји могућност проналажења нове количине бо-гате руде бакра.

У завршној фази је и проце-дура добијања истражног права за предео у околини Књажевца, на простору између Минићева и Новог корита. Добијене су све сагласности надлежног минис-тарства и за десетак дана оче-кује се решење, после чега ће се кренути у трогодишња геолошка истраживања, кажу у РТБ-у Бор.


Рудна лежишта вредна милијарду долара

Геолошка истраживања у РТБ-у Бор

Минулих година Општи-на Велико Градиште је све занимљивија као туристич-ка дестинација, посебно због Сребрног језера, па су улагања у туризам неминовна. Поред Дунава и Пека, где се и данас испире злато, идеја надлежних у Општини Велико Градиште је да Сребрно језеро, у неко до-гледно време, постане база срп-ског туризма.

Досадашња улагања у тури-зам, Општина Велико Градиште употпунила је пројектним ин-вестирањем у инфраструктуру. До краја године, у сарадњи са „Електродистрибуцијом“ биће

изграђена трафо станица, чиме ће трајно бити решен проблем струје на подручју града и Сре-брног језера. Ова инвестиција вредна је шест милиона евра. Још четири и по милиона евра биће уложено у пројекат во-доснабдевања са изворишта Острво. Према речима председ-ника Општине Драгана Милића, реализација овог пројекта трајаће неколико година, али су таква улагања

неминовна, јер је Велико Гра-диште све занимљивије као ту-ристичка дестинација.

Почела је и обнова Рамске тврђаве коју су на темељима римског утврђења изгради-ли Турци. Сада учествују и у њеној обнови - додаје Милић, уз напомену да је пројектом предвиђено да, у наредних пет година, тврђава буде потпуно уређена и амбијентално ук-лопљена у туристичку понуду општине.

Жаклина Јовановић

Велико Градиште постаје база српског туризма

стр.6


У ФОКУСУ број 18петак, 27. септембар 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (11)Обиље новинарских при-

лога, емисија и снимљеног ма-теријала које је, крајем осамде-сетих и почетком деведесетих година минулог века, сачинило телевизијско дописништво у Бору, а сачувано је у архивама београдске и борске телевизије, својеврсна је документарна дра-гоценост и сведочанство тог времена и тадашњих друштве-них, економских и свеукупних прилика, као и огромних про-мена до којих је дошло у нашем друштву. То може, као што смо то већ рекли у претходним на-ставцима фељтона, послужити као полазиште за актуелна но-винарска истраживања и по-ређења и анализу.

Тимочка привреда је у то време била водећа, не само у Србији, већ и у тадашњој Југо-славији и остваривала добре економске и извозне резулта-те. Осим РТБ-а Бор, који је и сада једна од највећих фирми у земљи, угледу тимочке прив-реде доприносиле су и друге – Индустрија хемијских произ-вода Прахово, Хидроелектране „Ђердап“, „Кристал“ у Зајеча-ру, „Крајина вино“ у Неготину, „Џервин“, „ИМТ“ и „Леда“ у Књажецу, Бродоградилиште у Кладову, пољопривредни ком-

бинати и многе друге. О њихо-вим извозним и другим резулта-тима, па и проблемима са којима се суочавала тадашња привреда, новинари, па и дописништво у Бору су често извештавали и, као траг у времену, сачинили обиље репортажа и записа.

Многе од тих фирми су, на жалост, у периоду транзиције и друштвених промена нестале, а

хиљаде људи остало је без пос-ла. Новинару који је био сведок многих чудних промена и апсур-да, неминовно се намеће питање – шта се то у међувремену збило, да ли је редослед догађања баш морао бити такав какав је био, да ли се много тога лошег могло из-бећи и ко је за све то крив?

У време у коме настаје текст који читате, сезона је бербе грожђа. Кажу да је добро роди-ло. „Крајина вино“, у винородној Неготинској крајини, више не

постоји. Имало је смештајни ка-пацитет у подрумима за више од 1.500 вагона. Не постоји ни кња-жевачки „Џервин“, који је могао сместити 800 вагона грожђа.

Писац ових редова сећа се репортаже од пре две и по деце-није или више, када је грожђе у Крајини, такође, рекордно роди-

ло. Камера је тада, на прилазима „Крајина вину“, забележила ко-лоне запрега, трактора и камиона натоварених грожђем, дуге не-колико километара. Произвођа-чи су чекали у реду да предају плодове јесење бербе, које је од њих „Крајина вино“ откупљи-вало. Пошто у смештајним про-сторима више није било места, вишак је истовариван у него-тински летњи базен, олимијских размера, који је за те прилике био специјално преуређен и, уместо

водом, био напуњен грожђем, изнад кога су летели ројеви оси-ца и пчела, примамљених слат-ким соком који се цедио. Био је то, наравно, изазов и за снима-теља и за новинара.

Исти сниматељ и новинар те, или неке друге године, за-бележили су сличне колоне са пшеницом, која је смештана у силос неготинске „Пољотехне“, као и редове камиона и шлепе-ра из разних крајева тадашње државе, који су, испред фабрике у Прахову, чекали у реду да пре-узму вештачко ђубриво за пот-ребе сетве. „Пољотехин“ млин у Неготину, који је, осим градо-ва Тимочке крајине, брашном снабдевао Београд и Врњачку бању, више не ради, чека евен-туалног купца. Хемијска индус-трија у Прахову, која је извозила вештачко ђубриво у тридесетак европских земаља, поред оста-лих и у високо развијене, Не-мачку и Француску, после више-годишње кризе и са смањеним бројем радника, покушава да се опорави и најављује повра-так међу угледне произвођачке фирме.

(Наставак у следећем броју)

Дигитализација радио-теле-визијског сигнала у Србији мора бити завршена до јуна 2015. го-дине, а како истичу надлежни за

ову област, процес дигитализа-ције добро напредује и постоје шансе да буде завршен и годину дана пре рока.

Регионална телевизија Бор је једна од ретких медијских кућа која је у потпуности спремна за овакав рад, а сада се ради на даљој модернизацији опреме.

Предности дигитализације су многобројне, међу којима су и постизање пријема без сметњи, могућност емитовања већег броја ТВ и радијских програма, боља слика и лакша размена, као и складиштење снимљеног материјала.

- Ова промена ће суштински променити начине конзумације телевизијских програма, а ути-цаће и на начин привређивања телевизијских станица. ТВ ста-нице ће морати да пронађу нове начине финансирања који до сада нису препознати, ни у на-шем Закону о радиодифузији ни у Закону о оглашавању, односно мора им се дати та могућност. Телевизије ће неминовно ићи и на сегментирање својих про-грама и канала, јер постојањем

само једног неће моћи да прежи-ве – каже Горан Пековић, члан Савета РРА.

Осим система, за дигитал-ни пренос морају бити спрем-ни и гледаоци. СЕТ ТОП БОX је уређај који има улогу обраде дигиталног сигнала примљеног антеном, како би се прилагодио приказивању на ТВ пријемни-ку. Многи телевизори су оп-ремљени СТБ-ом, који је већ интегрисан у сам тв пријемник. За грађане који немају финан-сијских могућности у плану је помоћ државе.

- Добили смо пројекат који је финансиран из европских средстава за набавку Сет Топ Боx-ева за грађане који нису у могућности да то учине. Ту по-стоје три решења, а држава ће

одабрати најповољније у скла-ду са могућностима – најавила је Ирини Рељин, саветница у Влади Републике Србије.

Из фондова Европске уније издвојено је осам милиона евра за опрему у процесу дигитали-зације у Србији, уз додатних 2,5 милиона за консултантске услу-ге, а држава Србија уложила је 4,5 милиона за реконструкцију потребних објеката и обнову оп-реме. Србија је усвојила ДВБ-Т2 стандард за дистрибуцију диги-талног сигнала који обезбеђује више могућности, а који користи још само неколико земаља у Ев-ропи. Уз овај стандард касније усавршавање биће знатно лакше и повољније.


На прагу ере дигиталне телевизијеТелевизија Бор спремна за дигитализацију сигнала, која ће почети да се примењује у Србији од јуна 2015. године

Некадашњи виноград „Крајина вина“, сада запуштен

стр.7


У ФОКУСУброј 18 петак, 27. септембар 2013.

Реформе и социјално раслојавање

Након завршетка рекон-струкције Владе републике Ср-бије, прве значајне промене, које ће уз то имати и највећи утицај на грађане, очекују се у еко-номском и привредном секто-ру. Најваљене су мере штедње, пре свега у јавном сектору, као и промена пореске политике. Циљ је да се смањи дефицит у републичкој каси, који је само у првих осам месеци 2013. про-цењен на 130 милијарди динара.

Гостујући у емисији „Акту-елно“ Телевизије Бор, Миладин Ковачевић, члан Савета гувер-нера Народне банке Србије, оце-нио је да је последњи тренутак за свеукупне реформе у Србији, које би морале да се истовреме-но спроведу у више праваца.

- Најзначајније мере требало би спровести симултано у пет праваца. Прво је реформа порес-ког система, затим јавног секто-ра, где би морало бити решено питање 170 предузећа која су још увек у друштвеној својини и корпоратизација и приватиза-

ција јавног сектора, затим ре-формисати пензиони систем, јер он захвата више од трећине ре-публичког буџета и регулисати управљање градским грађевин-ским земљиштем, што се кон-тролише законом о планирању и изградњи, а већ је најављено доношење сета закона из те об-ласти - каже Ковачевић.

Економске и привредне мере још увек нису прецизно дефини-сане. Први потпредседник Владе Републике Србије Александар Вучић најавио је да ће мере које ће Влада Србије предузети бити представљене до краја месеца. Ипак, с обзиром на претходна искуства, Борани не верују мно-го у значајније побољшање еко-носке ситуације.

Ипак, неопходно је сачекати најављено представљање еко-номских мера, али стручњаци из ове области оцењују да не треба очекивати чудо, јер је за побољ-шање економске ситуације по-требно време. Најбитније је кре-нути у правом смеру, обезбедити посао за што већи број грађана и поново створити средњу кла-су, која је стуб друштва, а које у Србији готово да нема, кажу економисти и додају да је то дуг процес, који се не може десити преко ноћи.


Средња класа, од које зависи благостање друштва, по свему судећи у Србији полако нес-таје. Аналитичари сматрају да је изумирање средњег слоја у земљама транзиције последица актуелне финансијске ситуа-ције и неуспеле приватизације. “Златна средина“, која се сматра носећим стубом друштва, свела се последњих година у Србији на свега петаестак посто. За раз-лику од Србије, у Немачкој го-тово две трећине становништрва чини средња класа. Економски гледано, бити у средњој кла-си значи имати доходак који је најмање дупло већи од просечне зараде, а то би у случају наше земље било између 90.000 и 110.000 динара.

За Србију се слободно може рећи да има социјално раслојено друштво, које чине екстремно богати и све већи број сиромашних. Средњи слој је толико малобројан да је го-тово потпуно нестао. Па иако званична статистика каже да у Србији има између 10 и 15 од-сто становништва које припада средњем слоју, тешко је у то по-веровати, јер средњу класу, по свему судећи, сада чине неки други људи, који себи могу да приуште летовање, зимовање, добар ауто, школовање деце, путовања у иностранство, лаго-дан живот.

- Оно што се некада звало средњом класом, данас једва саставља крај с крајем. Томе

су допринели транзиција, не-успела приватизација, губитак посла, економска криза... Данас средњи слој готово да не по-стоји, постоје само сиромашни и екстремно богати - каже Драги-ша Трујкић, председник ВССС Општине Бор.

- Иако је средњи слој у еко-номском смислу од пресудног значаја за куповну моћ и бла-гостање читавог друштва, то нипошто није само економска категорија. Средњу класу не одређују само примања већ и улога у друштву - тврди Татјана Васиљевић, ветеринар из Бора.

Као у Немачкој, тако је и у нашој земљи седамдесетих и осамадесетих година прошлог века две трећине становништва припадало средњој класи, када се могло говорити о економској стабилности државе. Данас се средња класа у Србији раслоји-ла на мање сиромашне и више сиромашне, на запослене и не-запослене, на пензионере и со-цијално угрожене, а готово да је занемарљив проценат оних који су из средње прешли у вишу класу. Без средње класе је тешко постићи политичку и економску стабилност државе и друштва, а стручњаци кажу да је за то по-требно најмање 25 одсто при-падника те класе.

Златја Марковић

Гостујући у програму Телевизије Бор, Миладин Ковачевић, члан Савета гувернера Народне банке Србије, најавио пет праваца реформи

Последњи воз за промене Средња класа нестаје, све је више сиромашних

Оно што се некада звало средњом класом, данас једва саставља крај с крајем, каже Драгиша Трујкић, председник ВССС Општине Бор

Пре упознавања са студент-ским обавезама, професорима и учењем, студенти се сусрећу са проблемом проналажења стана или подношења докумената за студентске домове. Осим висо-ких цена, које поред трошкова за школовање, знатно отежавају финансијску ситуацију, студен-те мучи и понуда. У Београду, Нишу или Новом Саду, проблем су стари, мемљииви и станови на периферији града. И цене станова разликују се од града до града, па је у престоници за гарсоњеру потребно издвојити најмање 150 евра, на које треба

додати и новац за трошкове. У Нишу је месечна кирија око 70 евра, док је у Новом Саду по-требно издвојити око 130 евра.

Месечне кирије за станове у Бору износе од 60 до 100 евра. И у Бору је проблем понуда, јер многи издају станове са старим, дотрајалим стварима, а који су још због лоше изолације при-лично влажни. Живот у дому ко-шта око 1.400 динара, а студенти истичу да, иако је некад гужва и бука, не само због цене, већ и због дружења, не би живели у стану.

М. Ћосић

Скуп студентски живот

Миладин Ковачевић члан Савета гувернера НБС

стр.8


СПЕКТАР број 18петак, 27. септембар 2013.

ADUNARJA KOMUNJI BORULUJ

» Înkaldzîtu šî apa în Bor no să să skumpjaskă, a odlućit odbornji+i Adunărji Komunji Boruluj la šadzuta pi septembru ăl đe 23. După diskusija odbornji+iluor, piku ăsta a fost tras đi pi rîndu la šadzută. Sa prihvătujit rebalansu buđetuluj komunji, pi karje în buđet sa planirit 211 milioanje đe dinari măj mult, dar măjdo o žumătaće đin banji ašća, 100 đe milioanje, sa planirit pintru subvencijlji la firma publjikă komunală „Toplana“ Bor. După +e Ratko Apostolović, skimbatorju alu prezîdantu Adunărji Komunji Boruluj a +erut să nu măj fije pi funkcije, pi luoku luj je aljes Ivica Nikolić, partašu partiji Nova Srbija. Đi pi funkcije je dat šî v. d. direktoruluj alu firma publjikă „Zoološki vrt - Grăđina zoolo&ikă“ Klime Bitkoski, dar pi funkcija luj je pus Borislav Milovanović.

Pi lîngă tot, odbornji+i a prihvătujit šî odlukelje đe kăratu gratis a uaminjiluor, Planu lokal đe găsît lukru šî vindutu pomîntuluj la Škoala đe mašinstvă šî eljektrotehnjikă.

KAMPANJA SINDIKATULUJ „NEZAVISNOST“

» Pi platou Domuluj đe kultură în Bor sa cînut adunarja

pi numilji „Dosta“, karje a organizujito Sindikatu împrjeunat „Nezavisnost“. Adunarja asta je parća kampanji ku karje sindikatu Nezavisnost vrja să arjeće kă situacîja în ekonomije nu je kum trabuje, la un fjal šî statusu socijal a uaminjiluor. Partašî sindikatuluj ăsta a dat saveturi la uaminji šî a împarcît materijalu đe propagandă.Sa ivit šî adunărlji nuoj kum în Bor aša šî în alće orašuri pînă kînd no să să fakă uslovurlji đe lukratu kum trăbuje, karje je fundamentu đe egzistencija minimală a lukrătoruluj šî familija luj.

KULJESU LA PUAMJE

» Kuljesu struguriluor în okrugu Boruluj a ažuns la žuamătaće, dar a în+eput šî kuljesu mjarăluor šî pjarăluor. Anu ăsta puamilji ai+a bun a rođit. Adu+ilji mjarăluor šî prunjeluor sînt măj marji ku vro 20 đe procjenturi đe kît adu+ilji đe mižlok, rodu pjarăluor šî struguriluor je pi nivou adu+iluor đe mižlok, dar măj bun đe kît a fost anu trjekut. Pi lîngă tot, puamjelje au šî kvalitet bun.Pintru rodu bun prijecu puamjeluor je mik. Pi un kilogram đe prunje să kapătă 11 đe dinari, dar tri kilje đe struguri să plaćesk un euro.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Некадашњи млин у борском селу Слатина слика је и при-лика задружних млинова у Ср-бији, који деценијама ничему и никоме не служе, остављени да пропадају и да након одређеног времена, знатно оронули, угро-жавају безбедност пролазника, посебно деце која ту често зала-зе, првенствено из знатижеље.

Млин у Слатини изграђен је давних тридесетих година прошлог века и радио свега две деценије. Од тада до данас та-вори, чекајући власника или

корисника с обзиром на то да је задруга „Ратар“ у Слатини иза-шла из стечаја, а Дом културе који је био у власништву задруге сада је имовина месне заједнице у овом селу.

Док се имовинско-правни односи не среде, млин у Слатини ће морати да сачека или рекон-струкцију или рушење. До тада би требало испред овог објеката поставити знак упозорења да је објекат склон рушењу.

Горан Грамић

НЕГОТИН» Земљораднич-ка задруга „Уљарица“ у Неготи-ну, која послује у саставу „Жи-топромета“ у Зајечару, наставља да откупљује ратарске културе са подручја Тимочке крајине. От-куп пшенице овогодишњег рода и даље траје и до сада је ускла-диштено 30.000 тона по цени од 16 динара за килограм. Осим за новац, пред јесењу сетву, у овој земљорадничкој задрузи омо-гућавају размену у паритету, килограм семенске за два кило-грама меркантилне пшенице. По-чело је и склапање уговора о раз-мени пшенице нове производње. Паритет је килограм семенске за 2,5 килограма меркантилне или килограм ђубрива за три кило-грама хлебног зрна, рода 2014. године.

У току је и откуп сунцокрета који је ове године добро родио, више од две тоне по хектару. У силосе је ускладиштено 7.500

тона, а очекује се да ће, на крају жетвене кампање, бити откупље-но 10.000 тона, половина разме-ном, а преостала количина као тржни вишак. У откупу сунцо-крета највећи проблем је цена. Произвођачи уља нуде 27 динара за килограм, ратари сматрају да она не покрива ни основне трош-кове производње и траже да буде најмање 35 динара.

„Уљарица“ у Неготину по-чеће и откуп кукуруза, али само у зрну. Откупна цена још увек није дефинисана али, с обзиром на пад цене на светском тржишту, кукуруз ће и у Србији за триде-сетак одсто бити јефтинији него прошле године. Очекује се да ће почетна цена овогодишњег рода кукуруза бити око 12 динара, што изазива велико незадовољство код пољопривредних произвођа-ча, и већина њих ће ускладишти-ти кукуруз и чекати боље дане.

Љиљана Ђорђевић

Воће је на подручју Борс-ког округа ове године изузетно добро родило. Воћари су најза-довољнији приносима јабуке и шљиве који су већи чак за два-десетак одсто од просечних. По хектару очекују 22 тоне јабуке и скоро десет тона шљиве. Слична је ситуација и у воћњаку Све-толика Стефановића из Бора, који, како каже, не памти годи-ну у којој су добро родиле све воћне врсте, код њега посебно крушка.

- Најбоље је родила зимска крушка која се бере зелена. Гра-не су се савиле од рода - похва-лио нам се Светолик и додао да у воћњаку има скоро пет стотина разних воћака.

Осим доброг рода, задо-вољавајући је и квалитет, али и здравствена исправност пло-дова. Због високих приноса, међутим, цена готово свог воћа је изузетно ниска. На пример, килограм шљиве се откупљује за 11 динара по килограму, а три килогрма грожђа откупљивачи плаћају евро, док за остале воћ-не врсте нема организованог от-купа. Због тога Светолик Стефа-новић мању количину прода на пијаци, а већу преради у ракију.

- Воће одвајам и печем сваку врсту посебно. Најквалитетнија је ракија од кајсије, а ове године ћу испећи око 400 литара - каже Стефановић.

Овогодишњим приносима су задовољни и виноградари. Берба грожђа је завршена на половини од 600 хектара, колико је под ви-новом лозом у Борском округу. Род грожђа је на нивоу просека, око девет тона по хектару, али је значајно бољи од лањског.

Љиљана Ђорђевић

Наше нарави

Оронули млин чека власникаСтаро здање у Слатини слика и прилика немара

“Уљарица” откупљује пшеницу, сунцокрет и кукуруз

Добар род воћа и грожђа

стр.9


КУЛТУРАброј 18 петак, 27. септембар 2013.

НЕГОТИН» Током девет фестивалских дана и вечери на 48. Мокрањчевим данима у Не-готину, од 12. до 20. септембра, учествовало је око 1.000 извођа-ча, а њихове наступе пратило је више од 7.000 посетилаца. Ове године родни град славног ком-позитора Стевана Мокрањца походили су многи уметници, а међу њима чланови 18 рено-мираних хорских ансамбала из Србије, Македоније, Црне Горе, Републике Српске и Италије

На самом отварању у дво-ришту родне куће славног Не-готинца, после химне Боже правде, 6. руковет Стевана Мо-крањца извело је 8 хорова, пет гостујућих учесника натпева-вања и три неготинска: Хор Хра-ма „Свете Тројице“, Неготинске гимназије и Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Диригент Аљоша Вучковић и солиста, били су из приједорског хора СПЦПД „Вила“, који је прве

фестивалске вечери, на тради-ционалном натпевавању хорова, побрао највеће симпатије публи-

ке, али и жирија који му је једно-гласно доделио признање лауре-ата, Статуету Стевана Мокрањца и право на целовечерњи концерт идуће године. У натпевавању су учествовали и хорови „Вардар“ из Скопља, „Лојзе Братуж“ из Горице, Италија, Црквени хор „Свети Јован Крститељ“ из Бач-ке Паланке и Црквено варошки хор „Свети Сава“ из Лучана. „

- Хоровима на натпевавању можемо бити задовољни, јер су испунили очекивану мисију, а то је да се чују најбољи хоро-ви, али и подрже они из мањих српских средина - каже селектор Фестивала др Бранка Радовић, музиколог и додаје да је прису-ство Стевана Мокрањца било свакодневно, на свим програми-ма, јер су током манифестације, осим Девете руковети, хорови изводили и Мокрањчеву Другу и Шесту, али је ове сезоне на Фес-тивалу највише извођена ком-позиција била „Тебе појем“, од стране такорећи свих црквених хорова, којих је и био највећи број на фестивалу.

Прошлогодишњи победник натпевавања, македонски Хор „Гортинија“ из Ђевђелије, са диригентом Илијом Атанасовим изненадио је присутне избором репертоара који је варирао од супер модерних композиција, Мокрањчевог „Тебе појем“, а за-вршио се по укусу младе публи-ке, музиком Фреда Меркјуриа и одломцима из мјузикла „Коса“.

Основна линија концепта овогодишњих Мокрањчевих

дана била је однос према башти-ни и традицији која се износи и преиспитује на различите на-чине. Однос, увек надграђен и осавремењен временом у коме живимо. У том смислу, први пројекат је био лесковачки, наз-ван „Трагом незаборава“ у коме су изворни фолклор и градска традиција обогаћени савреме-ним аранжманима изводили во-кална група „Либеро“, Градски дечји хор „Звездице“, Камерни гудачки оркестар „Аморозо“ и диригент др Јелена Цветковић.

Ове године, на Мокрањче-вим данима није било значај-них иностраних солиста, али је реситал одржала примадона Београдске опере, мецосопран Јадранка Јовановић, уз клавир-ску сарадњу професора Николе Рацкова.

Једно од централних места овогодишњих Мокрањчевих дана били су јубилеји, најпре обележавање 200 годишњи-це погибије Хајдук Вељка, а затим и концерт поводом 200 годишњице рођења великог песника и владара Петра Пет-ровића Његоша.

Овај концерт хорских ком-позиција, инспирисаних Њего-шевим стиховима из „Горског вијенца“, извели су здружени хорови из Црне Горе са низом диригената које је водила Да-ринка Матић Маровић.

Изузетно добро припре-мељени и бројни црногорски хорови, увежбани, са низом сјајних солиста, извели су

достојно великом песнику ову музичку прославу великог Ње-гошевог јубилеја повезујући прошлост и садашњост, до-казујући да је велика уметност жива и после два века и ин-спиративна за настанак нових композиција.

Завршно вече 48. Мокрањ-чевих дана у Неготину, припа-ло је члановима КУД-а „Абра-шевић 1905“, који су својом професионалном игром и коре-ографијама одушевили публи-ку и уверили је у стално по-стојање и неговање фолклора и аматеризма у нашој средини. По наступу разиграних гостију

из Београда, уследила је це-ремонија свечаног затварања Фестивала, уз доделу тради-ционалних признања, Плакета и Почасница, покровитељима, пријатељима, спонзорима и медијима.

Као покровитељи, Фести-вал Мокрањчеви дани у орга-низацији Дома културе „Сте-ван Мокрањац“, у 48. сезони потписали су Општина Него-тин, Министарство културе и информисања и Министарство финансија и привреде Репу-блике Србије.

Јованка Станојевић

Српско православно црквено пјевачко друштво „Вила“ из Приједора је једно од најстаријих у Републици Српској. Са репертоаром, на коме се налазе Мокрањчева дела, постиже изузетне успехе на такмичењима широм света. Зато им је Статуета Стевана Мо-крањца посебан дар.

- Почаствовани смо ово-годишњим признањем! У Неготину смо гостовали 2006. године, када смо на натпева-вању били трећи, а гостоваће-мо у граду чувеног Мокрањца, случај је хтео идуће сезоне, да заједно обележимо стого-дишњицу смрти нашег вели-кана и то сматрамо својом при-вилегијом - са нескривеним узбуђењем поручио је Аљоша Новаковић, диригент СПЦПД „Вила“ из Приједора у Репуб-лици Српској.

ХОРУ ВИЛА ИЗ ПРИЈЕДОРА –МОКРАЊЧЕВА СТАТУЕТА

Централни музички дан у смислу очувања и неговања световне и духовне баштине, на овогодишњим Мокрањ-чевим данима у Неготину, донело је дружење у месту Мокрањчевих родитеља, Мо-крању. Најпре је у мокрањској Цркви „Свете Тројице“, про-фесионални мушки вокални ансамбл „Св. Архангел Михаи-ло“, на виртуозан начин извео програм духовне музике, а затим су културно уметничка друштва из Породина, Звезда-на и Мокрања приказали про-грам игара и песама из својих крајева и села. Програм „Нити традиције“се, већ неколико го-дина организује и приближава се десетогодишњем јубилеју.

„НИТИ ТРАДИЦИЈЕ“ У МОКРАЊУ

На Мокрањчевим данима у Неготину, од 12. до 20. септембра, наступило више од хиљаду извођача

Фестивал у знаку хорског стваралаштваПрограме пратило више од 7.000 људи. - За традиционално натпевавање хорова и мјузикл „Зона Замфирова“, Позоришта на Теразијама, тражила се карта више. - Публика одлично прихватила и предфестивалски програм и премијерно извођење игроказа “Житије Хајдук Вељка Петровића”

стр.10


МОЗАИК број 18петак, 27. септембар 2013.

Фудбалери Бора савладали су, на домаћем терену, екипу бољевачког Ртња 1:0, у шестом колу Поморавско тимочке зоне. Борани су, без пораза и са 12 бодова, са по три победе и нере-шена исхода, на трећем месту на табели.

У осталим утакмицама Ру-дар је у гостима остварио прву победу над Радничким 3:1, Мај-данпек је савладао екипу Луго-мира 1:0, Дунав је у Прахову био бољи од Драгоцвета 1:0, док су зајечарски Каблови поражени, у Параћину, од Борца 2:0. По девет бодова забележили су Ду-нав, Озрен, Јухор, Мајданпек и Рембас, док је Рудар уписао два бода мање.

У шестом колу источне гру-пе Српске лиге неготински Хај-дук Вељко победио је нишку екипу Цар Константин са 1:0, кладовски Ђердап поражен је од Трстеника 4:1, док је у Јагодини Трговачки био бољи од Тимоча-нина 1:0. Хајдук Вељко је са 11 бодова на петом месту, Ђердап је, са три бода мање, девети, а Тимочанин, са четири бода, по-следњи на табели.

Зајечарски Тимок поражен је у Лучанима од екипе Младости 3:0 у шестом колу Прве лиге Ср-бије. Са осам бодова на седмом је месту на табели.

У петом колу Окружне лиге фудбалери Злота савлада-ли су Рудну Главу 2:1, Пореч је у Доњем Милановцу победио

Близну 3:0, Кривељ је, на до-маћем терену, поражен од Неме-тала 3:1, док су Кључ и Бресто-вац освојили по бод, одигравши нерешено 4:4. Лидер на табели, са 12 бодова, је Слатина, два бода мање има другопласирани Брестовац, на четвртом месту је Кривељ са девет бодова а Злот на дестом са шест бодова.

Рукометаши Бора сезону у источној групи Прве лиге поче-ли су победом на свом паркету савладавши екипу нишког Рад-ничког 28:25. Неготински Хај-дук Вељко поражен је од Кур-шумлијске Планинке 31: 20.

Куглаши борског Бакра по-ражени су у Краљеву од Ибра 6:2 у поенима односно 3030:3001 у обореним чуњевима и на трећем су месту на табели.

Такмичар Џудо клуба Бор Марко Николић освојио је злат-ну медаљу на Првенству цен-тралне Србије за млађе сениоре у Нишу и пласирао се на заврш-но државно такмичење српских џудиста до 23 године старости, у Вршцу, петог октобра. Успешни су били и полетарци Џудо клуба Бор, који су на трећем турниру освојили седам одличја. Злат-не медаље освојили су Младен Ђорђевић и Сташа Младено-вић, сребрне Миша Цветковић и Алекса Стојановић, а бронза-не-Јован Шупут, Вељко Симић и Анђела Младеновић.

Маријана Симић

СПОРТСКИ РЕЗУЛТАТИРукометаши Бора сезону

започели победом

Поетски кутаклоБОРизми

• Пошто нису хтели сами да се повуку, повукли смо линију раз-граничења.

• Маске су пале, али главе се држе.

Милен Миливојевић

• Српски народ је велики по-тенцијал. Он још ни издалека не гладује, онолико колико би могао!

• Све је мање социјалних раз-лика, јер је све више грађана који немају шта да једу!

Зоран Т. Поповић

• Кад слепци предводе, само обневидели виде боље сутра.

• Код нас су магарци - на коњу.• У чуду сам. Значи, у Србији.

Пеко Лаличић

• Министар је оперисан од од-говорности. Операција је успела

• Продајем стан: 200 квадрата, централно грејање, кабловска, ин-тернет, интерфон, две терасе. По-годна за кућни притвор.

Дејан Патаковић

Гастрономске чаролије

Ка небу расту меки звуциуз тела воћака, коже кућа.Шкољка времена шуми на руцизрење пупољака и сванућа.

Океан ваздуха. Без винове лозеи опуштени нерви жица.Острва млечна ветри носе,нечујно, преко мога лица. Славиша Јевтић

Пуњени парадајз

Тишина зрења

За домаћице јесен значи пуне руке посла. Зимница, сређивање куће, полазак деце у школу. Овом приликом нећу објашњавати како да спремате зимницу, јер сам сигурна да имате свој опробани рецепт и ја ту ништа не бих мењала.

Док све то припремате, ево једног рецепта за јело, које се на-прави брзо и веома је укусно.

Потребно вам је: 5 – 6 прадајза, 120 г белог пилећег меса, 120 г шунке, 1 црни лук, 1 чен белог лука, 25 г путера, 70 г презли, уље, першун, мајчина душица, ловоров лист, со бибер.

Припрема: преполовите парадајз и пажљиво извадите унутрашњи садржај који ћете уситнити. Исецкајте ситно пилеће месо и шунку. У загрејаном уљу пропржите насецкан црни и бели лук док не порумени. Додајте пилетину и шунку. Испрженом месу додајте средину парадајза и презле.

Када се састојци сједине, склоните са ватре и тим филом пу-ните парадајз. Прекријте презлама и путером, а по жељи можете и да нарендате качкаваљ. Пеците у рерни на температури од 180 степени око 30 минута.

Верујте ми, после овог ручка, ваши укућани ће вас сигурно похвалити како сте успели, поред зимнице и толико посла, да на-правите ово фантастично јело.

Мирјана Васић

Јесен стигла рана...

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Документарни програм11.25 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.35 Бели лук и папричица12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.30 Нокаут (р)15.00 Ауто спринт16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино19.50 Ауто флеш20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Ауто флеш10.45 Корак 2111.15 Меридијанима11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.50 Гуливер15.20 Везе16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Филм на виде(л)о20.30 Серијски филм21.30 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.10 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Меридијанима11.05 Кућица у цвећу12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Корак 2115.25 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Бити млад и (не)запослен20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на паметан начин11.00 Везе11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 52 викенда16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 У нашем атару8.00 Лек из природе8.45 ТВ Шоп9.00 Навигатор (р)9.10 Радим градим9.40 На точковима10.05 Кућица у цвећу10.35 Анимирани филм12.00 Вести12.15 Играни филм13.45 ТВ Шоп14.00 Свет на длану14.50 Србија и свет16.00 Дневник16.20 За све Роме16.30 Играни филм18.05 ТВ Шоп18.20 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Зелена патрола21.30 Играни филм (22.00) Вести23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 Фарма8.00 Храна и вино9.25 Калеидоскоп10.15 Најлепше бајке10.35 Ауто спринт11.25 Гуливер12.00 Вести 12.15 Село моје13.05 Зелени екран13.25 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.05 Србија и свет16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.30 Играни филм18.25 Еколошка питања19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Више од спорта21.30 Играни филм (22.00 Вести)23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 18 петак, 27. септембар 2013.

Биоскоп „Звезда“ Бор » 28.09. 3Д цртани филм ,,Штрумпфови 2“ у 17 и 19 сати » 29.09. 3Д цртани филм ,,Штрумпфови 2“ у 12, 17 и 19 сати » 28.09. и 29.09. - филм ,,Вулверин“ у 21 сат» Од 30.09. до 06.10. - цртани филм ,,Штрумпфови“ у 19 сати» Од 30.09. до 06.10. - филм ,,Вулверин“ у 21 сат» Од 07.10. до 13.10. - филм ,,Перси Џексон“ у 19 сати» Од 07.10. до 13.10. - филм ,,Битка за Пацифик“ у 21 сат

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) цена је 100,00 динара. За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара.

Д О БР ОД О Ш Л И У С В Е Т Ф И Л М А !

Биоскопски репертоар

Остали програмиУстанова ,,Центар за културу Општине Бор“

» 01.10.2013.године – Дечија позоришна представа ,,Весели ин-дијанци“ у биоскопу ,,Звезда“ у 12 сати - дечије позориштe ,,Театар на сави“

» 03.10.2013.године – Дечија позоришна представа ,,Астерикс и Обеликс против цезарице Јулије“ у биоскопу ,,Звезда“ у 12 сати - дечијег позоришта ,,Театар на сави“

» 09.10.2013.године – Дечија позоришна представа ,,Весели воз“ у сали Музичке школе у 19 сати – драмски студио при Установи ,,Центар за културу општине Бор“

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 18петак, 27. септембар 2013.

На државном првенству у гађању из оружја великог калибра у Трстенику

Традиционални Копер ка-рате куп у Бору ове године, у тридесеттрећем издању, донео је нови помак у броју учесника и квалитету турнира, због чега је манифестација, после неколи-ко сезона, поново одржана у ве-ликој сали спортског центра. На два борилишта, у катама и бор-бама, опробало се више од 250 такмичара, од којих је половина била из борских клубова Тигар и домаћина турнира, Карате клуба Бор, а другу половину чинили су представници карате клубова Неготина, Кладова, Велике Пла-не, Јагодине, Крушевца, Пожа-ревца, Ниша, Чачка, Горњег Ми-лановца, Ужица и Крагујевца.

- Имамо такмичаре и такми-чарке који су рођени 2008. годи-не, чак неке и 2009, који су на граници да могу да почну да се такмиче, али такве су и пропи-сане категорије и ми то користи-мо да пустимо најмлађе да кре-ну у такмичења управо са овог турнира - каже Обренко Петро-вић, шеф Стручног штаба Карате клуба Бор и оснивач Копер карате купа.

У више од три деценије по-стојања карате турнира у Бору мењали су се организациони и финансијски услови, број учес-ника и њихов квалитет, па и циљеви турнира, али је Копер куп успео да стекне статус јед-ног од незаобилазних, чак и када се истовремено слични турнири организују и у другим градо-вима широм Србије. Један од

разлога за то јесте и успешно праћење трендова у карате спор-ту Србије.

- Жели се у Карате федера-цији Србије да се уведе ред. Он се полако и уводи и сада је већ дефинитивно јасно да ниједан озбиљан турнир неће моћи да се држи по неким сопственим правилима и категоријама, него само према прописима и пра-вилима Карате федерације Ср-бије. То се, дакле, унифицира и чак нећемо морати више ни да пријављујемо категорије турни-ра, довољан је само допис да се турнир одржава, а његове услове сви унапред знају, што је веома добро - закључио је Обренко Петровић, организатор борског Копер карате купа.

За најуспешније такмичаре 33. Копер карате купа у Бору проглашени су каратиста Бора Дарко Китановић и каратист-киња Тигра Тања Јевтић. Њи-хови клубови били су и најус-пешнији у укупном пласману турнира, Бор са 30, а Тигар са 17 првих места у категоријама ката и борби. У конкуренцији 16 еки-па, треће место заузели су кара-тисти Кладова, а четврто такми-чари Карате клуба Неготин.

Бојан Обрадовић

Одржан Копер карате купУчествовало више од 250 такмичара из 16 клубова Србије

БОР» На Државном првен-ству у гађању из оружја великог калибра у Трстенику Стрељач-ком друштву „Металац“ Бор припало је шест медаља. Др-жавни првак у дисциплини вој-ничка пушка тростав је Ради-ша Борисављевић, који је прво место освојио и у категорији ветерана. Прво место припало

је и екипи борског клуба. У дис-циплини полуаутоматска пушка екипа Металца освојила је брон-зану медаљу, док су сребрно одличје освојили у дисциплини војничка пушка лежећи став. У појединачној конкуренцији Милица Игњатовић освојила је бронзану медаљу.

М. Симић

БОР» Улице градова Ср-бије биле су пуне деце која су трчала на 23. кросу Радио теле-визије Србије. Традиционални крос „Кроз Србију“ одржан је и у Бору. Свака школа засеб-но је организовала такми-чење, а трчали су малиша-ни предшколског узраста, основци и средњошколци. Деца која су прва у свом узрасту стигла до циља до-била су дипломе. Профе-сор физичког васпитања у Основној школи „Трећи ок-тобар“ у Бору Мирјана Спасић истакла је значај оваквих ма-нифестација и уопште спорта за здравље и правилан развој деце. Осим јесењег кроса, Ра-

дио телевизија Србије, сваке године, организује и пролећни крос, који су у плану и програ-му свих школа у Србији. Знак за почетак трка дао је министар

просвете Томислав Јовановић, који је притом прочитао и пис-мо ученика првог разреда, де-чака кога су претукли ученици петог разреда.

М. Симић

Стрелци борског “Металца” освојили шест медаља

Балканско триатлон првен-ство одржано је у недељу, у Кладову, а најбољи на шампио-нату, у конкуренцији такмичара из осам држава, био је српски репрезентативац Огњен Стоја-новић. Запажене резултате ост-варили су, у својим старосним групама, и такмичари Триатлон клуба Бор. У категорији триат-

лонаца од 20 до 30 година ста-рости, као другопласирани кроз циљ прошли су Нина Здињак и Милан Вучић у женској и мушкој конкуренцији, односно Дејан Миливојевић у катего-рији мастерса.

Б. О.

Успех Борана на Балканском триатлон првенству

Крос РТС-а и у БоруТакмичили се малишани, основци и средњошколци