Onlajn mediji i preduzetniko novinarstvo - reenje za mlade
novinare?
"Pre tri godine diplomirala sam novinarstvo na dravnom fakultetu
u Niu. Bila sam dobar student, zavrila na vreme. Na posao novinara
mogu da zaboravim. U Niu postoje dve televizije, jedne novine i
koliko znam jedna radio stanica. Svuda su eleli da me prime, ali
kao volontera. Nemam nita protiv, volontirala sam vie od godinu
dana, ali i tamo se mora neto pojesti, mora se popiti kafa, a
odakle?" - kae Ana urdilovi iz Nia, koja se trenutno izdrava
dizajniranjem i izradom enskih tani. Po brojnim istraivanjima, ne
samo u Srbiji i regionu, ve i u svetu, najnepoeljniji posao je
posao novinara. Razlozi su oigledni: najmanje je plaen, slabo
cenjen, stresan i nesiguran. Sve je vie ovakvih sluajeva, i sve ee
se od studenata novinarstva mogu uti pesimistine konstatacije u
vezi novinarstva, koji se pitaju zato uopte studiraju i koji ne
veruju da e se zaposliti. Da li je sve ba tako crno?
Kriza novinarstva u klasinim medijima (tampani mediji,
televizija i radio) je evidentna, razloga za optimizam je sve
manje. Destabilizovan ekonomski poloaj medija, netransparentnost
vlasnike strukture, kao i finansijska i politika zavisnost su
realnost u kojoj se mediji danas nalaze. Neprofitabilnost i skupoa
kvalitetnih medijskih sadraja dovode do toga da veina medija
pribegava oajnikim metodama, pa kopirajui neke diskutabilne modele
tabloidizira svoj medijski sadraj, zanemarujui sve novinarske
principe. Sve ovo dovodi do toga da mediji polako poinju da lie
jedni na druge, gube kredibilitet i poverenje, to rezultira
konstantnim padom broja italaca i oglaivaa. U takvoj situaciji
poloaj novinara je sve gori, a njegove slobode su sve manje,
ukoliko je uopte i ima. U celoj toj postavci mesta za mlade i
nadolazee novinare gotovo i da nema, ili ako ve uspeju da se ubace
u ovaj apsurdni mehanizam, njihov entuzijazam brzo izbledi i bivaju
nemilosrdno pregaeni realnou. Teki uslovi rada, male plate,
nedovoljna mogunost za kreativnost i kritiku vode ih u apatiju i
autocenzuru i od njih prave nezadovoljne, depresivne pione u
ahovskoj tabli trita, nesvesne svog znaenja, koji postaju orue u
ruci monika dozvoljavajui im da vode igru ne marei za bilo kakva
naela i vrednosti.
U ovakvoj kriznoj situaciji, koju mnogi smatraju ak i
bezizlaznom, kao potencijalno reenje javljaju se novi oblici
novinarstva i medija koji bi mogli da transformiu ovu
profesiju.
Vrtoglava brzina razvoja tehnologije i interneta munjevito menja
sliku medija, kreirajui svakog trenutka novu sadanjost i budunost
novinarstva. Internet je sa sobom doneo brojne mogunosti i za
razliku od klasinih medija jo uvek je relativno slobodan prostor u
kome se mogu slobodno iskazivati stavovi i miljenja. Dolo je do
otvaranja velikog broja blogova i sajtova, koji su u konstantnom
porastu. Pokretanje nekog od klasinih medija je dosta komplikovano:
postoje razne zakonske barijere, brojna papirologija i rigorozni
kriterijumi za dobijanje dravnih dozvola, a potrebna su velika
finansijska ulaganja uz veliku neizvesnost i male anse za
finansijku odrivost i opstanak. Za razliku od toga, za pokretanje
nekog portala, bloga ili sajta potrebna su minimalna ulaganja,
dovoljno je posedovanje internet konekcije i raunara.
Nain na koji se kreira sadraj na webu je drugaiji - postoji
veliki znatno iri spektar mogunosti: korienje audio i video zapisa,
grafika, linkovanja, tagovanja i sl. Nain ureivanja teksta je takoe
drugaiji, bitna je preglednost, optimizacija, upotreba kljunih rei
(radi lakeg pronalaenja u pretraivaima). Klasina novinarska naela
se, meutim, ne menjaju; i dalje se kredibilitet i poverenje italaca
dobija na isti nain, i dalje su kljune stavke: pouzdanost,
pravovremenost, nepristrasnost, tanost, sveobuhvatnost,
zanimljivost...
Brojne su jo prednosti koje nude onlajn mediji: mogunost rada
bez spoljanjih pritisaka i uticaja, vea dostupnost sadraja (osim na
raunarima mogu se pratiti na mobilnim ureajima, tabletima i sl),
kao i ogroman potencijal usled konstantnog razvoja internet
tehnologija. Takoe, dolo je do svojevrsne evolucije novinarstva.
Promenio se nain komuniciranja sa itaocima; dok su klasini mediji
izrazito jednosmeran medij, u modernom, "novom" novinarstvu kljuna
je interaktivnost, odnosno aktivna, dvosmerna komunikacija. itaoci,
umesto da samo primaju sadraj onakav kakav im je serviran, sada
mogu i da uestvuju u kreiranju sadraja, da komentariu, razmenjuju
miljenja, postavljaju pitanja..
Pa opet, u moru novih medija velika veina ne uspeva da se odri,
brzo odustaje ili propada. Zato je to tako i kako to promeniti?
Postavlja se pitanje kako iveti od novinarstva na internetu,
odnosno kako kreirati odriv model funkcionisanja i obezbediti
finansijsku stabilnost koja bi omoguila nezavisno obavjavljivanje i
slobodno novinarstvo?
Iako je oduvek u redakcijama striktno bila odvojena novinarska
sekcija od poslovnih sektora medijske kompanije, danas se vie ne
mogu izbei tendencije konvergencije ovih dveju sfera, koje su obe
od velike vanosti u modernom novinarstvu. Razlog zbog kojeg veliki
broj novonastalih medija na internetu brzo propadne je upravo to
nepoznavanje ekonomskih principa koji su neophodni da bi se stvorio
odriv i isplativ poslovni model u virtuelnom svetu.
U modernom novinarstvu vie nije dovoljno posedovati samo
novinarska umea, ve je potreban znatno iri spektar znanja. U
terminologiji novinarstva javlja se novi pojam - "preduzetniko
novinarstvo", koje kombinuje novinarsko umee, naela i kodekse sa
ekonomskim znanjima i principima. Ovakvo novinarstvo ima za cilj da
podstakne novinare da razmiljaju kao preduzetnici i da pokrenu
sopstveni posao baziran na novinarskom znanju. Novinar je, dakle,
osim kreatora zaduenog za pisanje vrhunskog proizvoda za itaoce (u
ulozi pisca ili urednika), takoe i preduzetnik u ulozi razvoja
biznisa, obezbeivanja odrivosti i profita poslovnog projekta. Pored
poznavanja klasinih novinarskih principa, potrebno je poznavanje
principa web novinarstva (naina na koji se piu tekstovi za web),
ekonomskih principa, poznavanje web dizajna, razumevanje medijskog
biznisa, posedovanje menaderskih sposobnosti i sl.
Novinari preduzetnici moraju da poznaju razne tehnike
ispitivanja onlajn trita, pretrauju i strateki analiziraju kljune
rei, da umeju da napiu biznis plan, da imaju ekonomski koncept, kao
i da prepoznaju vanost i poznaju tehnike web marketinga. Bitno je
poznavanje tehnika ispitivanja trinih nia, kao i analiza ponude,
potranje, konkurencije... Sve ove analize i znanja doprinose
pronalaenju potencijalnih sponzora, pri emu se ne rue etika naela
jer se sponzor ne reklamira direktno tekstom, ve prodajom prostora
na sajtu koji klikom vodi do linka odreene kompanije.
Sve vei broj fakulteta u svetu koji se bavi novinarstvom uvrtava
preduzetniko novinarstvo u svoje programe. Studenti novinarstva u
Srbiji nemaju prilika da sva ova znanja steknu na fakultetu, ali
postoji prilino pozamaan broj besplatnih kurseva, prirunika i
knjiga koje zainteresovani mogu da pronau na globalnoj mrei.
Iako kod na naim prostorima jo uvek javnost nije dovoljno
upoznata sa ovom novom pojavom, postoji nekoliko primera ljudi koji
su uspeli da kobminovanjem svih ovih vetina naprave odlian i
profitabilan posao, zaraujui od svog sajta ili bloga. Uoljiva je i
raznovrsnost u oblastima uspenih portala, a neki od njih su: "June
vesti", "Sportske.net", "P.U.L.S.E", "Tranje.com", "Spahoteli.rs" i
dr., kao i brojni blogovi.
Nedavno je odran u Beogradu i prvi seminar o preduzetnikom
novinarstvu u Srbiji u okviru medijskog programa za Jugoistonu
Evropu fondacije "Konrad Adenauer". Direktor ovog programa,
Kristijan par kae da ovaj program omoguava mladim novinarima
samozapoljavanje:"Uslovi rada u veini tradicionalnih medija veoma
su loi i mnogi vlasnici ne podstiu novinare na kritiko i nezavisno
novinarstvo, a poznato je da novinari nisu ni dovoljno plaeni. Zbog
toga se danas preduzetniko novinarstvo javlja kao neka vrsta
alternative"
"Frilenseri i novinari koji pokreu svoje sajtove dobijaju sve
vei znaaj i daju veliki doprinos medijskom pluralizmu."
to pre novinari shvate da je neophodno proirenje njihovih
znanja, to e pre uspeti da se snau i preokrenu svoju naizgled
beznadenu situaciju. U sluaju dobro osmiljenog projekta i dobro
organizovanog plana i biznis modela, novinar-preduzetnik kreiranjem
portala moe doi u situaciju da potpuno nezavisno pie o onome to
eli, da se potpuno slobodan posveti onome to voli da radi i da pri
tom moe od toga da se izdrava, to je verovatno idealan scenario za
sve novinare poetnike. Za mnoge je trenutno doba - doba najvee
krize novinarstva, koje je pred potpunim kolapsom, dok drugi, koji
uoavaju neogranien potencijal novih medija i tehnologija, vide ansu
i period moda i poetka novog "zlatnog" doba novinarstva.
Oslanjanjem na sopstveno znanje, zalaganje i hrabrost, uz iskrenu
posveenost i veru u promene, novinari koji dolaze imaju sve uslove
da preuzmu stvar u svoje ruke, i da umesto kukanja i krivljenja
drugih, najzad sami kreiraju svoju subinu i uestvuju u stvaranju
neke nove, lepe slike medija.
