Dušan Petrić*, Aleksandra Ignjatović-Ćupina*,
Mitar Vuković**† i Ţivko Srdić*
†
Opšta entomologija
Prvi deo
Drugo izdanje
Novi Sad, 2007
* Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
** Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
OPŠTA ENTOMOLOGIJA
UVOD
ENTOMOLOGIJA je nauka o insektima; naučna oblast koja se bavi
proučavanjem insekata.
Insekti su se na Zemlji pojavili pre oko 350 miliona godina, čovek pre
svega 2 miliona. Čine oko 80% svih vrsta životinja (Animalia) što predstavlja
oko 50% svih živih bića prisutnih na Zemlji. Postoji više od 1.000.000 do sada
opisanih insekatskih vrsta, a smatra se da ih ima oko pet miliona.
Kolo: Arthorpoda
Podkolo: Mandibulata (=Antenata)
Klasa: Insecta (=Hexapoda)
Ovoliku brojnost insekti postiţu zahvaljujući razliĉitim osobinama kao što su:
- Reproduktivni kapacitet:
Kratak ciklus razvoja, veliki broj generacija:
Muva, Musca domestica
U periodu april-avgust jedinke muva mogu da naprave 14m debeo pokrivač
Zemlje; jedan par da potomstvo od 191.010.000.000.000.000.000. jedinki
Kupusna vaš, Brevicorynae brassicae
U periodu mart-april ima 12 generacija
Jedna ženka da potomstvo od 564.087.257.509.154.652 jedinki koje su teške
~800.000.000.000 kg
Kraljica termita
Polaže 60 jaja u sekundi do nekoliko miliona
Matica polaže 4000 jaja dnevno
Ženka u proseku polaže 100-150 jaja u toku jednog polaganja
Migratorni skakavac, Locusta migratoria
Polažu oko 430 tona jaja ~ 50 milijardi (Turska)
1.200 tona imaga (odraslih jedinki) ~ 750.000.000 individua
Sakakavac, Schistocerca gregaria
Jato 100 ha; težina 70.000 tona → pojede koliko je teško
Marokanski skakavac, Dociostaurus marocanus
Polože oko 7.000 ooteka (30-35 jaja)/m2 =230.000 jedinki/ m
2
Chironomidae
Larve i lutke žive u vodi, u jezeru Balaton ima oko 2000 tona lutki nedeljno
Mravi, Formicidae
U Italijanskim Alpima procenjuje se da ima 1.000.000 mravinjaka godišnje, što
predstavlja oko 35 milijardi jedinki, odnosno oko 15.000 tona štetnih insekata
Partenogeneza, način razmnožavanja bez oplodnje
Poliembrionija, iz jedne jajne ćelije obrazuje se više embriona
- Adaptibilnost, sposobnost adaptacije:
Grylloblatta, žive na 0°C
mogu da žive u temperaturnom rasponu od -40° do 40-60°C, hrane se
organskim materijama
Psilopa petrolei, Ephydridae, živi u petroleumu
Insekti žive i u formalinu, ljutoj paprici, opijumu, strihninu i mnogim drugim
staništima
Osobine kojima se izbegava kompeticija sa drugim vrstama su:
homohromija, prilagoĎavanje bojom na supstrat na kome žive
homotipija, podržavanje oblika supstrata na kome žive
mimetizam, pojava kada jedna vrsta liči na drugu vrstu (leptir liči na bumbara, sovu,
ili na drugog leptira koji je lošeg ukusa)
- Kapacitet disperzije (mogućnost aktivnog ili pasivnog širenja):
Skakavci: Sahara ↔ Evropa
Leptir Danaus plexipus (monarh): Kanada ↔ Mexiko
u toku migracije proleti 1.250.000 leptira /min
Leptiri Nymphalidae: U.K ↔ Afrika
PREDNOSTI INSEKTA:
- Sposobnost da lete: disperzija, pronalaženje polova, hrane, odbrana
- Veličina: uglavnom zauzimaju malu površinu za hranu, prostor, nisu izloženi oku prirodnih
neprijatelja
Trichogrammatidae veličine 0.2mm
Erebus agrippina (Brazil) ima raspon krila od 28cm
Tropidacris latrellei dužine tela od 17 cm
- Egzoskelet, spoljašnji skelet koji je izuzetno lak, ali velike čvrstine (3x je jači od aksionog
skeleta iste zapremine); plastičan je u oblikovanju
- Traheobranhijalna respiracija omogućava visok nivo metabolizma, naročito mišića leta
- Otpronost prema desikaciji (isušivanju), zahvaljujući voštanom sloju epikutikule, stigmama
koje imaju mogućnost otvaranja i zatvaranja, rektumu koji prilikom izbacivanja štetnih
materija sprečava izbacivanje vode
- Potpuna metamorfoza (viši insekti imaju i stadijum lutke)
Više od 50% insekata hrani se biljnom hranom. Mnogi od njih hrane se i drugim
životinjama i insektima te se uspešno koriste u metodama biološke borbe
Primer je Australija u koju je uvezena vrsta kaktusa, Opuntia spp., koja se raširila na površini
od 25 miliona ha. Problem je rešen unošenjem leptira Cactoblastes cactorum i nekoliko vrsta
biljnih vaši koje napadaju kaktus.
Mnogi naučni eksperimenti raĎeni su na insektima, najviše na vinskoj mušici
Drosophila melanogaster: mutacije, nasleĎivanje
stepen zagaĎenosti voda
populaciona dinamika
Postoje i štetni aspekti insekata, pre svega za čoveka:
- ubodi i alergije
- prenošenje bolesti čoveka i životinja (kugu prenosi buva, komarci prenose žutu
groznicu, malariju i sl.); bolesti prenose insekti koji se hrane krvlju
- entomofobija, strah od insekata
- gubici u prinosu mesa i mleka usled uboda insekata
- gubici u prinosu biljaka, 50% insekata hrani se biljkama
- štete u skladištima na uskladištenim prozvodima
Insekti i ĉovek
Korisni aspekti:
- oprašivanje – 65% cvetnica oprašuju insekti, ptice, puževi
- vrše razlaganje biljnih i životinjskih ostataka
- gaje se radi dobijanja odreĎenih proizvoda kao što su: svila (Kina, 1t svilenih buba
daje 6kg svile), med (pčele), pčelinji vosak (SAD (1969) 3 mil $), lak, kantaridin, boja u
kozmetici dobija se od štitastih vaši itd.
- predstavljaju izvor hrane:
ptice 50-60%
sisari (krtice, slepi miševi, rovčice)
slatkovodne ribe 40-90%
čovek (plemena Amazona, Kina, Indonezija, Afrika, Eskimi, Francuzi,
Rimljani): živi termiti imaju 347 cal/g, dok govedina ima svega 260 cal/g
MORFOLOGIJA
MORFOLOGIJA (morfo-oblik) - nauka o postanku i razvitku oblika; struktura spoljnih
organa insekata.
Integument: – prekriva telo insekata i čini spoljašnji skelet. Sastoji se iz kutikule i ćelija
epidermisa.
Egzoskelet: – spoljašnji skelet:
1 - pruža mehaničku zaštitu
2 - pruža zaštitu od isušivanja
3 - predstavlja mesto za pričvršćavanje organa
4 - omogućava akumulaciju energije
5 - na njemu su receptori mnogih čula i
6 - veliki broj egzokrinih žlezda (sa spoljašnjim lučenjem)
-Karakteristike egzoskeleta: čvrst, elastičan, lak.
Slika 1: Endoskelet – sisari 84% i Egzoskelet – insekti 28%
Kod insekata skelet se nalazi sa spoljašnje strane i pokriva unutrašnjost tela gde su smešteni
svi organi; kod sisara koji imaju endoskelet položaj skeleta i unutrašnjih organa je obrnut
Integument, omotač insekata sastoji se iz:
1. epidermisa (ćeličan - živi deo) i 2. kutikule (aćelični - neživi deo)
1. Epidermis – ima ulogu da luči novu kutikulu i razlaže i apsorbuje staru
mikrokanali prožimaju kutikulu (1.200.000/mm²) i kroz njih se vrši razmena materija;
u njemu su egzokrine žlezde (sa spoljašnjim lučenjem) koje luče vosak, lak, toksine i
feromone
2. Kutikula je aćelična, luči je epidermis i enocite; prekriva telo, unutrašnjost prednjeg i
zadnjeg creva i gradi traheje; ektodermalnog je porekla; egzokutikula se ne može tegliti i
prilikom presvlačenja puca
DELOVI KUTIKULE:
1) Epikutikula
2) Prokutikula
Epidermis i bazalna membrana
1) Epikutikula je prvi sloj kutikule, tanka od 0.3 - 4 μm; prosečno 2 μm
Sastoji se iz četiri sloja:
- cementni sloj
- voštani sloj (važan za sprečavanje desikacije)
- spoljašnji sloj
- unutrašnji sloj
(spoljašnji i unutrašnji sloj zajedno čine kutikulin)
Slika 2: Sastav epikutikule
-Insekt u prirodnim uslovima ne gubi vodu dok se ne počne topiti vosak, pri čemu je tačka
topljenja voska na 35-60°C. Iznad ovih temperatura nastupa potpuna desikacija insekta.
Insekticidi koji se koriste za suzbijanje skladišnih insekata sadrže u svom sastavu silikatni
ćelijski zid algi koj probijaju kutikulu i izazivaju gubitak vode iz tela usled čega insekt
uginjava
2) Prokutikula (odmah po formiranju) diferencira se na spoljašnji i unutrašnji sloj tj.:
a. egzokutikulu – očvrsla
b. endokutikulu – elastična
ova dva dela zajedno čine sloj debljine 20μm do 200 μm
Slika 3: Integument insekata
IzmeĎu prokutikule i epidermisa u toku presvlačenja insekta formira se egzuvijalna
membrana (prostor)
Epidermis se nalazi ispod kutikule i zajedno sa enocitama učestvuje u sintezi nove i
razgradnji stare kutikule
spoljašnji sloj
Bazalna membrana smeštena je ispod epidermisa, aćelične strukture; čine je
mukopolisaharidi, služi kao zaštita i filter za ćelije epidermisa
HEMIJSKA STRUKTURA KUTIKULE
1. Epikutikula: -cementni sloj - tanak, neki insekti ga nemaju; sastavljen je od očvrslih proteina sa
polimerizovanim lipidima, lak
-voštani sloj - sastavljen od ugljenih hidrata i estara masnih kiselina i alkohola (vosak)
-spoljašnji sloj - ~18nm, od polimerizovanih lipida i očvrslih proteina (polifenoli i
fenoloksidaze)
-unutrašnji sloj - 0.5-2μm, od očvrslih lipoproteina (učestvuju u reparaciji malih otvora
na kutikuli)
2. Prokutikula:
Egzokutikula:
- Hitin + sklerotin (očvrsli proteini)
Očvršćavanje je proces stvaranja poprečnih veza izmeĎu dugačkih molekula proteina koji je
omogućen zahvaljujući N-acetildopaminu i N-acetil hinonu; očvršćavanje najčešće prati
tamnjenje kutikule
-Čvrstinu insektu daje sklerotin
Endokutikula:
-Hitin + neočvrsli proteini
Bazalna membrana:
Amorfna, od mukopolisaharida i kolagena
PRESVLAĈENJE
Insekte karakteriše diskontinuiran rast koji se odvija kroz niz presvlačenja, odnosno
odbacivanja stare kutikule i formiranja nove. Promene koje se pri tom odvijaju dešavaju se u
nekoliko faza:
-promene ćelija epidermisa: deoba, izduživanje, sabijanje i zatim širenje ćelija. Prilikom
svakog presvlačenja insekt je 1,3 x veći
-odvajanje kutikule od epidermisa apoliza – razgradnja stare i formiranje nove kutikule
-formiranje egzuvijalnog prostora
-lučenje enzima presvlačenja (hitinaza, proteinaze)
-formiranje spoljnjeg sloja epikutikule
-aktivacija enzima – razlažu svu nesklerotizovanu kutikulu, ostaje egzuvijalna membrana
(prostor), epi + egzo kutikula i veze mišića i neurona
-do 90% materijala stare kutikule iskoristi se za izgradnju nove
-egdizijalne linije su linije po kojima puca stara kutikula kada je insekt spreman za
presvlačenje (epikranijalni šav na glavi, medijalni šav na dorzalnoj strani toraksa)
-Faratna forma je već izgraĎen novi larveni stupanj, ali još uvek u staroj košuljici
- INTEGUMENTALNI DODACI (FANER) -
Slika 4: Kutikularni dodaci (faner)
-Nemobilni: aćelični (mikrodlake); ćelični (jednoćelijski i višećelijski trnovi)
Slika 5: Nemoblini faner
-Mobilni: artikulacionom membranom su povezani sa kutikulom, nalaze se u udubljenju
(alveola) ili na kvržici (tuberkula)
Makrodlake i trnovi (trihogena ćelija luči dlaku – šuplja epi+egzo)
(tormogena - art.m.+alveola)
Obične dlačice mogu da budu modifikovane :
-ljuspice (spljoštene) - Lepidoptera, Diptera, Collembola, Coleoptera
-žlezdane dlačice - svila, otrov (toksofore)
-čulne dlačice
-dlaka (setae)
-trnovi
Slika 6: Mobilni faner
HEMIJSKI SASTAV KUTIKULE
-Voda: (30-40%)
-Hitin: (20-30%) Karakterističan je za : Arthopoda, Annelida, Coelenterata, Fungi
Vrsta hitina je: azotni polisaharid (molekuli N-acetilglukozamina, retko glukozamina),
susedni lanci su vodoničnim vezama povezani u mikrofibrile obmotane proteinom.
Rastvorljiv u koncentrovanim mineralnim kiselinama, hitinaza, Bacillus chitinovorus. Hitin
daje elastičnost:
endokutikula
epidermis
aćelicni izraštaj
larve Diptera 60%
neke Orthoptera 1.4%
-Proteini: (20-30%)
-Artropodin osnovni protein, povezivanjem postaje čvrst
-Sericin vlakna svile
-Rezilin artikulacione membrane, energija
-Sklerotin obrazuje se u procesu tamnjenja
-Lipidi zajedno sa voskom omogućavaju hidrofobnost epikutikule
-Polifenoli učestvuju u procesu otvrdnjavanja kutikule – stvaranje sklerotina
-Enzimi razlaganje (hitinaza, proteinaza) sklerotizacija (fenoloksidaze)
-Pigmenti daju hemijsku boju telu insekta:
-Melanin braon i crna
-Karotenoidi žuta, narandžasta i crvena; uneti sa hranom biljnog porekla
-Pterini: leukopterin – bela
ksantopterin – žuta
eritropterin – crvena
-Omohromi sa pterinima u očima izoluju omatidije, u epidermisu žuta, crvena
-Tetrapiroli - citohromi – respiracija, mala količina-bezbojan
hemoglobin – crvena boja (prenos kiseonika do ćelija)
biliverdin – zelena boja
-Hinonski pigmenti: antrahinon – karminska kiselina
afini – ljubičasta, crna
- BOJA INSEKATA -
-Pigmentna: (hromofora + protein =hromoprotein) = hemijske
egzokutikula (stabilne boje; crna i braon)
epidermis i unutrašnji organi (obično se razgraĎuju posle smrti)
-Fiziĉke: (strukturne) – graĎa površine kutikule najčešće daje belu, plavu i iridescentnu boju
difuzija - refleksija – bela (plava, zelena)
interferencija – iridescentne boje
urania - zelena, plava, crveno-ljubičasta, ljubičasta, narandžasta, žuto-zelena
(Lycaenidae)
morfo – plava (Nymphalidae)
difrakcija – iridescentne boje, grebeni i udubljenja na elitrama (Coleoptera)
-Fiziĉko-hemijske: - kombinacija:
crna i braon: – sklerotizovani protein, melanin, afini, iridescentna tamno ljubičasta
crvena: – karotenoidi (Coccinellidae, Pyrrhocoris)
-pterini (Lepidoptera)
-omohromi (Odonata)
-hemoglobin (Chironomidae)
-antrahinon (Coccoidea)
-difrakcione (Coleoptera)
žuta: - pterini (Lepidoptera, Hymenoptera)
-karotenoidi (Acrididae – svila,vosak)
-interferencija (Coleoptera)
zelena: -biliverdin (Chironomedae)
-mesobilivedrin + karoten (Orthoptera, Lepidoptera)
plava: -interferencija (Lycaenidae)
-difuzija (Tindalov efekat)(Odonata)
bela: -difuzija + leukopterin (Pieridae)
Uloga boja:
-zaštita od predatora – skrivanje, zbunjivanje, zastrašivanje, opominjuća obojenost
(mimetizam)
-intraspecijsko raspoznavanje
-odlaganje nekih produkata ekskecije
„Endoskelet“: – izraštaji kutikule u hemocelu
-sklerotizovani izraštaji koji služe za fiksiranje mišića, nekad za pružanje potpore
unutrašnjim organima
Nalaze se u:
-glavi: tentorium – 3 para izraštaja (prednji, zadnji i dorzalni par)
-thorax-u: fragmate – dorzalni izraštaji
apodeme – lateralni izraštaji
apofize – ventralni izraštaji
-abdomen: apodeme
DELOVI TELA INSEKATA
-telo insekata podeljeno je na seriju segmenata (urita) odvojenih intersegmentalnim
membranama
-neki unutrašnji organi se takoĎe longitudinalno ponavljaju (mišići, nervni i trahealni sistem,
„srce“)
-na pojedinim segmentima uočavaju se šavovi i grebeni
-primitivno telo imalo je 20 segmenata (vidljivi kod embriona) koji čine 3 regiona (Tagme)
tela:
-glava (caput) nastala fuzijom 6 segmenata,
-grudi (thorax) od 3 segmenta: sva tri uvek imaju po par nogu, a 2. i 3. segment
obično nose po par krila,
-trbuh (abdomen) primitivno telo ima 11 segmenata + telson (nije pravi segment
nego samo deo segmenta); redukcijom i fuzijom segmenata nastaje 10 i manje vidljivih (uriti)
-cervix (vrat) je intersegmentalnog porekla
-izraštaji (dodaci): embrion – na svakom segmentu
Kod insekata svi izraštaji su uniramni (Crustacea – biramni)
Svaki segment insekatskog tela na poprečnom preseku ima 4 pločice:
tergum, dorzalni sklerit
sternum, ventralni sklerit
pleurae (2), obično membranozne, sa bočnih strana
SPOLJAŠNJA MORFOLOGIJA INSEKATA
Slika 7: Spoljašnja morfologija insekta
CAPUT (GLAVA)
Na glavi odraslog insekta nalaze se:
-par facetovanih (sloţenih) oĉiju
-par pipaka (antene)
-ocele (organi ĉula vida), obično 3
-usni aparat Deo glave na kome su oči, ocele i pipci naziva se procefalon, dok je deo koji nosi usni aparat
označen kao gnatocefalon
Na osnovu ugla duže ose glave i osovine tela položaj glave može biti:
-prognat
-ortognat
-opistognat
Slika 8: Položaj glave kod insekata
REGIONI I ŠAVOVI GLAVE
Slika 9: Regioni i šavovi glave: Epikranijalni i frontalni region (gore levo), okcipitalni i
postokcipitalni region (gore desno), genalni region (dole levo) i endoskelet glave, tentorijum
(dole desno)
PIPCI (ANTENAE)
Pipci, organi čula, dodaci na glavi, sastoje se iz više članaka:
-scapus, bazalni, prvi, monokondilno uzglobljen u glavenu čauru, pokretan u svim
pravcima, povezan mišićima za tentorium
-pedicellus povezan mišićima sa scapusom
-flagellum, svi ostali ĉlanci pipaka, bez unutrašnje muskulature, osim kod
Collembola i Diplura gde imaju muskulaturu pa su pravi članci
-Protura nemaju pipke, prednje noge preuzimaju ulogu pipaka
-pipci su čulni organi, na njima je smešteno od nekoliko hiljada do 250.000 senzila (mužjaci
Periplaneta)
-u njima je čulo dodira, mirisa, ukusa (hemoreceptori), higroreceptori i termoreceptori, čulo
sluha (mužjak komarca), čulo za merenje brzine vazduha kod nekih (povezani za Džonstonov
organ u pedicelu Pterygota)
-Hydrophilus odrasli (disanje), mlade larve (sitnjenje plena)
-Collembola, Syphonaptera modifikacija za parenje, polni dimorfizam – dužina i oblik
prednje uzglobljenje tentorijuma
klipeus
gena
verteks
cerviks
Slika 10: Različiti tipovi pipaka kod insekata:
1. končasti 10. lepezasti
2. končasti 11. lepezasti
3. končasti 12. lepezasti
4. končasti 13. tip pipka kod Homoptera
5. glavičasti 14. perasti kod ♂ komarca
6. glavičasti 15. končast Diptera, Nematocera
7. glavičasti 16. Diptera, Brachycera
8. testerasti (glavičasti) 17. Diptera, Brachycera
9. lepezasti 18. Diptera, Cyclorrhapha
USNI APARATI Njime insekti osećaju, odnosno biraju i uzimaju hranu. Prema položaju u glavi usni aparat
može biti:
-endognat (Collembola, Diplura, Protura) usni aparat u udubljenju glavene kapsule
koje formiraju gene
-ektognat nalazi se na glavi, imaju ga svi ostali insekti
Postoje 3 osnovna tipa usnih aparata:
-za grickanje i drobljenje ĉvrste hrane
-za lizanje i srkanje
-za bodenje i sisanje
Usni aparat za grickanje
Služi za uzimanje čvrste hrane, primitivan tip, modifikacijama su se od njega razvili ostali
tipovi usnih aparata.
Zastupljen je kod:
-Apterygota
-primitivnih predstavnika (redova) Pterygota
-primitivnih predstavnika u redovima na najvišem filogenetskom nivou, leptiri i muve
-većine larvi Holometabola (insekti sa potpunim preobražajem)
Delovi usnog aparata za grickanje: -Labrum pločasta lamela, služi za pridržavanje hrane, unutrašnja strana labruma
označena je kao epipharynx
-Mandibulae (2) su najtvrĎi, najjači delovi usnog aparata; služe za mrvljenje ili
drobljenje čvrste hrane, ali i kao oružje za napad, za odbranu, za izgraĎivanje gnezda, itd.;
raznog su oblika i povezane su snažnim mišićima; sa unutrašnje strane su više ili manje
nazubljene; monokondilno uzglobljenje (na jednom mestu) omogućava pokretljivost u više
ravni, dikondilno (na dva mesta) u horizontalnoj ravni
-vršni deo pars incisiva (karakterističan za karnivorne organizme)
-donji deo pars molaris (razvijeniji kod fitofagnih predstavnika)
-Maxillae(2) sastavljene iz više delova:
-cardo povezan je zglobom sa glavenom čaurom
-stipes nadovezuje se na cardo, nosi:
-maksilarne palpe, palpus maxillaris, imaju ulogu kao čulo ukusa
-laciniu, lacinia
-galeu, galea
-Labium zatvara usnu duplju, sastavljen iz nekoliko delova:
-submentum
-mentum (kod nekih ova dva dela fuzionisana su u postmentum)
-praementum nosi 3 para dodataka:
-par palpus labialis
-par glossa
-par paraglossa
-Hypopharinx nalazi se u unutrašnjosti usne duplje koju zatvaraju pomenuti delovi;
deli usnu duplju na
-cibarium u kome se priprema hrana pre ulaska u crevo, i
-salivarium gde se izlivaju pljuvačne žlezde
Slika 11: Delovi usnog aparata za grickanje: kod bubašvabe, Dictyoptera (gore), kod
skakavca, Orthoptera (dole levo) i kod gusenice, larva Lepidoptera (dole desno)
Adaptacija usnog aparata za grickanje u toku evolucije išla je u dva pravca:
-za bodenje i sisanje
-za lizanje i srkanje
Usni aparat za bodenje i sisanje
Nastao je izduživanjem delova usnog aparata za grickanje u stilete. Svi izduženi delovi
zajedno formiraju proboscis/rostrum. Kod Protura, Homoptera, Heteroptera, Anoplura,
Syphonoptera i Diptera insekti koji ga imaju prilikom uboda luče toksične materije u
domaćina, najčešće su to antikoagulanti, ukoliko se hrane krvlju, fermenti ekstraoralnog
varenja i sl.
Komarci (fam. Culicidae):
-frontoclypeus,
-maksilarni palpi su dobro razvijeni;
Ostali delovi usnog aparata su izduženi u stilete (6) i grade proboscis:
1 labroepifaringijalni,
2 mandibularna,
2 maksilarna i
1 hipofaringijalni stilet
-Labium gradi futrolu za smeštaj stileta na čijem vrhu se nalazi labella (paraglossa)
-Labela (paraglossa)
Slika 12: Delovi usnog aparata za bodenje i sisanje kod komarca (fam. Culicidae)
Buve (Syphonaptera):
Redukovani su: mandibularni stileti, hipofaringijalni stilet i labium
Dobro je razvijen:
1 labroepifaringijalni stilet (usisava krv)
2 maxilarna stileta, nastala modifikacijom lacinie
labijalni palpi (smeštaj stileta)
maxilarni palpi dobro razvijeni
Slika 13: Delovi usnog aparata za bodenje i sisanje kod buve (Syphonaptera)
Stenice (Heteroptera):
Modifikacija clypeus-a na:
-postclypeus
-anteclypeus
labroepipharynx u vidu jezička sa gornje strane pokriva labium koji služi za smeštaj ostalih
stileta:
2 mandibularna stileta za probijanje tkiva
2 maxilarna stileta koji su spojeni i grade dva kanala:
kanal za lučenje pljuvačke
labroepifarinks
labroepifarinks
maksilarni palpi maksile
maksilarna
kanal za uzimanje hrane
hypopharinx se nalazi u osnovi i zakržljao je
gula medijalni, ventralni sklerit u produžetku labiuma nalazi se ispod glave
-hematofagni predstavnici (Rhodnius sp.) uvlače hranu, krv, pod pritiskom od 2 - 9atm, koji
se postiže radom cibarijalne pumpe nastale od cibarium-a.
Slika 14: Izgled usnog aparata za bodenje i sisanje kod stenice (Heteroptera)
Lisne vaši (Homoptera – jednakokrilci):
Nadfamilija Coccoidea (štitaste vaši) imaju crumena, džep za smeštaj dugih stileta koji se tu
čuvaju kad se insekt ne hrani.
Vaši (Anoplura):
labrum je nazubljen i njime se vaši kače za kožu
mandibularni stileti su redukovani
maxilarni stileti grade kanal za uzimanje hrane
hipofaringijalni stilet gradi kanal za lučenje pljuvačke
labium je redukovan
Slika 15: Izgled usnog aparata za bodenje i sisanje kod cvrčka (Homoptera)
gena
mandibularni stileti
maksilarni stileti
anteklipeus
postklipeus
labroepifarinks
Usni aparat za lizanje i srkanje Zastupljen kod Lepidoptera, podred Heteroneura (viši leptiri)
Diptera, Cyclorrhapha (prave muve)
Hymenoptera, nadfam. Apoidea (pčele i bumbari)
Leptiri (Lepidoptera, Heteroneura):
Vide se samo tromp i dobro razvijeni labijalni palpi
labrum je redukovan, mandibule ne postoje
maxillae – stipes i cardo su rudimentirani, obično i maxilarni palpi; dobro su razvijene dve
galee koje grade tromp (proboscis) kroz koji se usisava tečna hrana, lacinie su takoĎe
redukovane
labium je redukovan, samo su labijalni palpi dobro razvijeni
pumpe: - cibarijalna
- faringijalna
Slika 16: Izgled usnog aparata za lizanje i srkanje kod leptira (Lepidoptera, Heteroneura)
Muve (Diptera, Cyclorrhapha):
Usni aparat nastao je modifikacijom labiuma; ima 3 dela:
-rostrum maksilarnog porekla, nosi dobro razvijene maxilarne palpe
-haustelum unutar koga se nalaze:
labroepipharinx – pokriva kanal za uzimanje hrane sa gornje strane
hypopharinx – nalazi se ispod, deli kanal za lučenje pljuvačke od kanala za
uzimanje hrane
-labellum je prošireni deo na vrhu, nosi pseudotraheje (kanale sa sklerotizovanim
ivicama) kroz koje se luči pljuvačka i zatim usvaja tečna hrana
Slika 17: Izgled usnog aparata kod muve (Diptera, Cyclorrhapha)
galea
Kod nekih muva usni aparat je modifikovan za bodenje i sisanje. U tom slučaju labellum je
otvrdnuo i izdužen tako da se njime vrši probijanje kože domaćina, haustellum je takoĎe tvrd i
izdužen; ovo je slučaj kod fam. Muscidae, podfam. Glossininae, vrste Glossina palpalis (tse
tse muva) i Stomoxys calcitrans (štalska muva)
Opnokrilci, pĉele i bumbari (Hymenoptera, Apoidea):
labrum i mandibule imaju ulogu u modeliranju voska
maxillae dobro razvijene, redukovani su maxilarni palpi i lacinia
labium je dobro razvijen, počinje mentumom, paraglossae su redukovane, glossae su spojene
u kanal za uzimanje hrane (nektara), a na njihovom vrhu nalazi se proširenje, flabellum;
labijalni palpi dobro razvijeni
2 maxillae i labium spojene su skleritom koji se naziva lorum a predstavlja modifikaciju
submentuma
Slika 18: Izgled usnog aparata kod pčele (Hymenoptera, Apidae)
Prelazni oblici usnih aparata i specifiĉni oblici
Tripsi (Thysanoptera): grickanje→bodenje i sisanje
postoji samo leva mandibula, desna je redukovana ili ne postoji
dva maxilarna stileta
hipofaringijalni stilet
labium
Mandibulom i stiletima zaparaju ili nagrizu površinu biljnog ili životinjskog tkiva i usisavaju
tečnost koja izlazi
Tabanidae (slika 22): grickanje→bodenje i sisanje
mandibule i maksile su spljoštene i grade neku vrstu stileta
maxilarni stileti nastali od lacinia su spljošteni i služe kao makaze za rasecanje kože
labroepipharynx služi za usisavanje hrane
hypofarinx služi za lučenje pljuvačke sa antikoagulantima
labijum je proširen, obuhvata i štiti stilete (gradi kanal za usisavanje)
Larve Neuroptera (slika 19): grickanje→bodenje i sisanje
izdužene su i mandibule i maxile (srpastog oblika) i grade kanal za lučenje pljuvačke
(extraoralno varenje)
Slika 19: Izgled modifikovanog usnog aparata kod larvi Neuroptera
Opnokrilci (Hymenoptera, Symphyta i Apocrita, nadfam. Vespoidea): grickanje →
lizanje i srkanje
izduženi svi delovi klasičnog usnog aparata za grickanje, hrane se nektarom, ubijaju
insekte, piju vodu
Slika 20: Izgled usnog aparata ose (Hymenoptera, Vespoidea)
Larve Odonata (vilinski konjici): za grickanje
labium je modifikovan za hvatanje plena – maska; izbacuje se u momentu hvatanja, a
zatim se povlači privlačeći plen usnom aparatu
Palpi su modifikovani u trnove koji hvataju plen
Slika 21: Izgled izduženog labiuma kod larve Odonata
Larve Diptera, Cyclorrhapha (slika 22): za grickanje
imaju dva zubića maxilarnog porekla u pseudocefalonu (acefalne su)
Slika 22: Izgled usnog aparata kod Diptera, Brachycera (gore), izgled pseudocephalon-a larvi
Diptera (dole levo) i izgled glave larve komarca Diptera, Culicidae (dole desno)
THORAX (GRUDI)
Grudi se sastoje iz tri segmenta (članka) koji su manje-više srasli meĎu sobom
prothorax
mesothorax
metathorax
Sva tri segmenta su slične veličine i proporcije kod Apterygota i velikog broja larvi.
Kod odraslih viših insekata kod kojih obično meso- i meta-thorax nose po par krila ova dva
segmenta su mnogo razvijenija od prothorax-a i zajedno se nazivaju pterothorax
Meso- i meta-thorax su iste veličine kod insekata kod kojih oba para krila učestvuju
podjednako u letu (Isoptera, Odonata), dok su kod reda Diptera (dvokrilci) zadnja krila
redukovana te u letu učestvuju samo krila na mesothorax-u. Srazmerno funkciji ovaj deo
thorax-a je u tom slučaju najrazvijeniji.
Slika 23: Izgled thorax-a kod primitivnijih
insekata (skakavac)
maksilarni palpi
maksilarni stilet
maksile
Slika 24: Evolucija thorax-a od insekata na niskom stupnju evolucije do filogenetski
superiornih insekata (levo) i endoskelet thorax-a (desno)
Prothorax
Kod nekih nižih insekata (skakavci, bubašvabe) je dobro razvijen i ima zaštitnu ulogu,
predstavlja tvrd štit. Kod viših insekata je uglavnom redukovan na uzan prsten.
Slika 25: Izgled dobro razvijenog prothorax-a kod pojedinih insekata
Svaki deo thorax-a predstavlja po jedan grudni prsten. Sa gornje strane se nalazi leĎna ploča
(tergum, notum), sa donje strane je trbušna ploča (sternum), a bočno su sa obe strane, tanje
bočne pločice (pleurae).
tergum (notum) ukoliko je podeljen na više delova ti delovi nazivaju se tergiti. Prema
mestu koje zauzimaju postoje:
protergum (prednji) koji je obično jednostavan
mesotergum
metatergum
Poslednja dva su najčešće podeljena na tri dela:
prescutum
scutum
scutellum
pronotum
pronotum
pronotum
Slika 26: Izgled mesothorax-a Diptera; pro- i meta-thorax
su znatno redukovani
Kod nekih insekata je razvijen intersegmentarni sklerit postnotum.
-Dve bočne pločice su pleurae ili, ukoliko su podeljene na više delova zovu se pleuriti. Na
njima se nalaze uzglobljenja krila i nogu (najčešće na pleurosternalnom delu)
Pleure su obično pleuralnim šavom, koji daje čvrstinu bočnom delu, podeljene na:
-episternum (prednji deo)
-epimeron (zadnji deo)
Ventralni sklerit sa donje strane je
Sternum, ili ukoliko je podeljen delovi se zovu sterniti. Podeljen je na sternite:
presternum - prednji
basisternum - srednji
sternellum – zadnji, iza koga je kod nekih insekata smešten intersegmentarni
sklerit
spinasternum ili poststernellum
Kod viših insekata sternum je fuzionisan sa pleurama i obično redukovan
Sternalne apofize (ventralni izraštaji kutikule u unutrašnjosti tela) obično srastaju i formiraju
furku u obliku slova „Y“; služi za potporu nervnog sistema
Slika 27: Poprečni presek kroz mesothorax
-Dodaci na thorax-u-
NOGE INSEKATA
Svaki segment thorax-a nosi po par nogu. Noge insekata mogu biti prave, člankovite,
smeštene na thorax-u, i lažne (abdominalne noge), nesegmentisane, smeštene na abdomenu
larvi Lepidoptera i Hymenoptera. Pravih nogu ima uvek tri para (ukupno 6, Hexapoda) i
nalaze se kod odraslih insekata i velikog broja larvi. Abdominalnih nogu može biti manje ili
više od tri para i karakteristične su za gusenice i pagusenice. Postoje takoĎe i larve kod kojih
je tokom evolucije došlo do potpune redukcije nogu i označene su kao apodne larve.
Delovi pravih, grudnih nogu:
coxa (kuk), bazalni deo noge kojim je noga uzlobljena u telo, može biti različitog
oblika i veličine, najčešće je kratka i povezana sa egzoskeletom pomoću koksalnog zgloba.
Kod Diptera podeljena je na dva dela, manji deo naziva se meron, a veći coxa
trochanter (ĉašica) je mali, jednostavan deo, mobilan prema coxi a nemobilan prema
femuru. Kod nekih opnokrilaca i vilinskih konjica (Hymenoptera i Odonata) može biti dug i
podeljen na dva dela pri čemu je manji deo označen kao trochantellus
femur (butnjaĉa) je obično najjače razvijen deo noge sa jakom unutrašnjom
muskulaturom. Naročito je dobro razvijen kod skakavaca (Orthoptera) i drugih insekata koji
skaču.
tibia (golenjaĉa) najčešće je duga i tanka i nadovezuje se na femur
tarsus (stopalo) nema unutrašnju muskulaturu. Članci tarsusa nazivaju se tarzomere i
prema njihovom broju tarsusi mogu biti:
monomerni 1članak
bimerni 2
trimerni 3
tetramerni 4
pentamerni 5
Ukoliko je broj tarzomera u tarzusima prednjih, srednjih i zadnjih nogu jednak onda su tarzusi
homomerni (prednje 3, srednje 3, zadnje 3 ),
a ukoliko je broj tarzomera različitih nogu različit onda su tarsusi heteromerni (prednje 5,
srednje 5, zadnje 4).
Poslednji članak noge nosi ime praetarsus ili onichium i na sebi nosi 2 (reĎe 1) kandžice
(unguis) koje služe za hvatanje plena ili pridržavanje za podlogu, a mogu imati i druge
dodatke:
arolium – središnji izraštaj u obliku jastučića
empodium – središnji izraštaj u obliku čekinje ili dlačice
pulvili – lateralni izraštaji ispod svake kandžice
Kada insekt hoda po hrapavoj površini koristi kandže (unguis) dok su arolium i pulvili
podignuti; ukoliko se kreće po glatkoj podlozi podiže kandže i koristi arolium ili pulvile.
Slika 28: Morfologija noge za hodanje (levo) i izgled praetarsus-a koji nosi na sebi kandže,
pulvile i empodium (desno)
praetarsus
arolium
- Adaptivne forme nogu -
Slika 29: Različiti tipovi nogu kod insekata: noga za kopanje (Orthoptera, Gryllotalpidae)
(gore levo), noga za skakanje (Orthoptera, Acrididae) (gore desno), noga za sakupljanje
polena (Hymenoptera, Apoidea) (sredina levo), noga za hodanje sa dvostrukim trochanter-
om (Hymenoptera, Ichneumoidea) (sredina desno), noga za kaĉenje za dlaku domaćina
(Anoplura) (dole levo) i noga za plivanje (Coleoptera, Dytiscidae) (dole desno)
coxa
unguis unguis
pulvili
Slika 30: Izgled noge za hvatanje plena (Mantodea) (gore levo), završetak noge sa pulvilima
(Diptera) (gore desno), adhezivni organ na nogama mužjaka za pridržavanje ženke prilikom
parenja (Coleoptera, Dytiscidae) (dole levo) i izgled noge gusenica(larve Lepidoptera) (dole
desno)
KRILA INSEKATA
Krila su nastala od paranotalnih lobusa koji se nalaze na dorzalnoj strani segmenata thorax-a;
meso- i meta-torakalni lobusi su se razvili u krila, dok su protorakalni atrofirali
Slika 31: Izgled paranotalnih lobusa fosilnih insekata
-Na početku evolucije krila su služila za ublažavanje pada, privlačenje polova, a kasnije se
razvila mogućnost leta
-Samo odrasli imaju potpuno razvijena i funkcionalna krila (osim kod Ephemeroptera,
vodenih cvetova, koji imaju stadijum subimaga koji ima krila i može da leti)
-Kod Heterometabola (insekti sa nepotpunim preobražajem) krila su vidljiva na telu larve u
vidu začetaka koji rastu prilikom svakog presvlačenja; zbog toga se zovu i Exopterygota
(egzo=spolja, krila vidljiva na telu larve)
Kod Holometabola (insekti sa potpunim preobražajem) začeci krila se ne vide već se nalaze
u telu larve u vidu grupe ćelija koje se zovu imaginalni diskovi. Zbog toga se zovu i
Endopterygota (endo=unutra).
trohanter
adhezivni
GraĊa krila: -dva sloja integumenta spojena epidermalnim stranama grade površinu krila; u zonama
koje su ostale razdvojene i koje su jače sklerotizovane od ostale površine krila formiraju se
kanali –nervi krila– kroz koje prolaze nervi, traheje i hemolinfa (pomaže krilima da se
isprave)
Mreža tih kanalića zove se nervatura krila i značajan je taksonomski karakter;
Slika 32: Izgled površine krila insekata
Slika 33: Pteralia kod primitivnih insekata (levo) i pteralia kod superiornih insekata
Osnovni longitudinalni nervi krila koji se prostiru po dužini krila su:
Costa (C) – nalazi se na početku krila tj. na ivici
Subcosta (Sc1-2) – ispod C, može da se račva
Radius (R1-5) – može da se račva na 5 grana i gradi radijalni sektor
Medius (M1-4) – može da se račva na 4 grane
Cubitus (CU 1-2) – može da se račva na 2 grane
Analis (A) – više nerava 1A, 2A,...; na donjoj ivici krila
Longitudinalni nervi označavaju se velikim slovima latinice
Mogu biti spojeni poprečnim nervima koji dobijaju ime prema nervima koje spajaju i
obeležavaju se malim latiničnim slovima:
radijalni nerv (r) – spaja dva radijalna nerva
radio-medijalni popreĉni nerv (r-m) – spaja radius i medius
medio-cubitalni popreĉni nerv (m-cu)– spaja medius i cubitus
humeralni nerv – spaja costu i subcostu i nalazi se u osnovi krila.
vanalis
aksilarni
aksilarni sklerit
Slika 34: Nervatura krila insekata
Slika 35: Nervatura krila kod Diptera, Muscoidea (gore), Homoptera, Cicadidae (dole levo) i
Coleoptera (dole desno)
-Ćelije krila su zone ograničene nervima ili nervima i ivicom krila;
Ime dobijaju prema nervu koji gradi gornju ivicu; mogu biti otvorene - ako su oivičene
nervom i ivicom krila i zatvorene - ako su oivičene samo nervima
-Evolucijom je došlo do redukcije broja nerava krila insekata, te se insekti sa velikim brojem
longitudinalnih i poprečnih nerava smatraju primitivnim insektima. To znači da su davno
nastali u toku evolucije, dok je mali broj nerava karakterističan za savršenije insekte
(Hymenoptera-Chalcididae, parazitske osice imaju samo jedan nerv)
Slika 36: Izgled krila kod Hymenoptera, Chalcidoidea (levo) i krilo kod Odonata (desno)
Na mestima na kojima se krila savijaju u toku leta uočavaju se zone krila:
subkostalna
analis 1 analis 5
1. remigijum – od coste do cubitusa, zona najbogatija nervima
2. clavus (prednja krila), vanum (zadnja krila) – obuhvata sve analis nerve
3. jugum
Na krilima mogu da se nalaze 3 vrste fanera, izraštaja integumenta:
mikrodlake, makrodlake i ljuspice
Na prednjoj ivici krila može se nalaziti pterostigma
U telo tj. thorax krila su uzglobljena pomoću sklerita koji se zovu pteralie čija je uloga da
prevode deformacije torax-a u pokrete krila
Na osnovu broja sklerita i načina povezivanja krila insekti se dele na:
-Paleoptera (vilinski konjici, vodeni cvetovi), su se prvi pojavili.
krila su uzglobljena 1 humeralnim + 1 aksilarnim skleritom (Odonata)
ili više sklerita, ali bez trećeg aksilarnog (Ephemeroptera)
ne mogu da spuste krila na abdomen, u mirovanju stoje horizontalno ili
vertikalno
-Neoptera u uzglobljavanju u torax učestvuje više sklerita, obično:
1 humeralni
2 medijalna
3- 4 aksilarna sklerita
mogu da spuste krila na abdomen (važi za sve osim Lepidoptera, nemaju treći
aksilarni sklerit)
MODIFIKACIJE KRILA
Gubljenje krila kod Pterygota je sekundarni apterizam nastao tokom evolucije kao rezultat
prilagoĎavanja na specifičan način života (parazitizam)
Redovi u kojima su sve vrste apterne su
Anoplura-vaši čoveka i životinja; Mallophaga-ptičije vaši; Siphonaptera-buve; termiti
i mravi – krila imaju samo kraljevske kaste kada se pare i kada osnivaju nove mravinjake
-jedino redovi Ephemeroptera i Odonata nemaju apterne i brahipterne predstavnike,
svi imaju dobro razvijena krila i dobro lete
Pojava kada su krila delimično redukovana i kraća od abdomena naziva se
brahipterizam; karakterističan je za jedinke ženskog pola
Postoje dva pravca evolucije modifikacije krila:
1. otvrdnjavanje mezotorakalnih krila (zaštitna uloga)
2. redukcija drugog para krila
1. Otvrdnjavanje prednjih, mezotorakalnih krila
Tegmine, delimično očvrsla prednja krila: Dyctioptera, Orthoptera, Dermaptera
Hemielitre, u bazalnom delu očvrsle (2/3), na vrhu membranozne (1/3): Heteroptera
Elitre, potpuno očvrsla prednja krila; nervatura se ne vidi, imaju funkciju u
održavanju ravnoteže tela prilikom leta i zaštiti tela: Coleoptera
Slika 37: Modifikacija prednjih krila kod Coleoptera (levo) i Heteroptera (desno)
hemielitra
membranozni deo
očvrsli deo
2. Redukcija drugog para krila (metatorakalnih)
haltere (njihalice), čulni organi bogati mehanoreceptorima; daju informaciju o
položaju tela u toku leta
-zadnja krila kod Diptera; mužjaci nekih vrsta štitastih vaši Homoptera,
Coccoidea
-prednja krila – samo kod mužjaka Strepsiptera
Slika 38: Izgled haltere ili njihalice kod Diptera
-Koaptacija (povezivanje) prednjeg i zadneg para krila: -dvokrilnost ima prednost nad četvorokrilnošću; jedino red Odonata najbrži letači (~40km/h)
nemaju povezana krila
Krila kod insekata mogu biti povezana na više načina:
jugatni – Trichoptera, Lepidoptera
na jugalnom delu prednjih krila imaju izraštaje u obliku kuke kojim se zakače zadnja
krila
frenatni – Lepidoptera, Heteroneura (noćni leptiri)
na zadnjem krilu nalaze se 1 (♂) ili više (♀) dlačica - frenulum koje se zakače za
izraštaj na prednjem krilu - retinaculum – na subkosti ili radiusu (♂) ili cubitusu (♀)
ampleksiformni – Hymenoptera, Apoidea; Lepidoptera, Rhopalocera (dnevni leptiri)
na zadnjem krilu nalazi se grupa kukica koja se zakači za ojačane delove ili nerve na
zadnjoj ivici prednjih krila
kukice na prednjoj ivici zadnjih krila nazivaju se humuli
Slika 39: Koaptacija krila kod Trichoptera (gore levo), kod Hymenoptera, Apoidea (gore
desno), kod Lepidoptera (sredina 1, 2 - ♂, 3 - ♀) i kod Homoptera, Aphidoidea (dole)
jugum
ABDOMEN
Slika 40: Morfologija abdomena insekata
Abdomen insekata je primitivno izgraĎen od 11 urita (vidljivih segmenata) i terminalnog
dela koji se naziva telson
-Ovih 12 delova su obično prepoznatljivi u toku embrionalnog razvića, ali se retko uočavaju u
postembrionalnim fazama razvića
Jedino Protura imaju jasno uočljiv telson i abdomen od 11 delova na kraju razvića;
kod njih se javlja pojava povećanja broja segmenata abdomena u toku razvića (posle piljenja
8 + telson→ + 3 →11 + telson) koje nazivamo anamorfoza.
Collembola i u toku embrionalnog razvića i posle imaju 6 segmenata abdomena
Red Thysanura i primitivni predstavnici Pterygota imaju 11 segmenata; ostali insekti
manje od 11 urita ( I, II i III mogu biti redukovani, X i XI redukovani, često fuzionisani)
Segmenti abdomen-a svrstavaju se u 3 grupe:
pregenitalni (prvih 7)
genitalni (8 i 9-kod ženke, 9-kod mužjaka)
postgenitalni (10 i 11)
Ukoliko postoji, 11 segment podeljen je na:
dorzalni sklerit (tergum, T11) - epiprokt
par ventralnih sklerita (sterniti, S11) - paraprokt
Abdominalni dodaci
Pregenitalni dodaci: kod larvi i odraslih Apterygora i larvi Pterygota:
koksiti su pločasti izraštaji na sternumu
stili su izduženi izraštaji na koksitima ili sternumu (koksiti potpuno srasli sa
sternumom)
laţne noge (gusenice i pagusenice) razvijaju se na abdomenu larvi; to su cilindrični
izraštaji na nekim segmentima, koji mogu nositi kukice koje im služe za lakše hodanje po
podlozi
lateralne traheobranhije su pločice kružnog ili ovalnog oblika bogate trahejama
(larve Ephemeroptera-modifikacija stila); nastale od stila i služe za usvajanje kiseonika
rastvorljivog u vodi
sifoni (kornikule) - izraštaji u obliku cevčica sa leĎne strane abdomena biljnih vaši;
osnovna funkcija im je lučenje feromona alarma i u manjem obimu medne rose
Genitalni dodaci (spoljne genitalije):
Nalaze se na 8. i 9. segmentu kod ženke i na 9. kod mužjaka
Mužjak – Spoljna genitalna armatura mužjaka sastoji se iz dva dela:
1. perifaliĉni organi: klaspete (hvataljke) – parni organi koji služe za pridržavanje
ženke pri parenju
2. phallus (penis) koji se sastoji od:
phallobasis (bazalni deo) i
aedeagus (apikalni deo koji se završava gonoporom)
Slika 41: Genitalna armatura mužjaka
Ženka – Genitalna armatura ženki je modifikovana za parenje i polaganje jaja
Sastoji se od :
Valvifera, mali bazalni skleriti (1 - 2 para)
Valvule, 3 para, zajedno formiraju kanal kroz koji prolaze jaja, ovipozitor ili legalica:
ventralni par
medijalni (unutrašnji) par
dorzalni par
gonopora je genitalni otvor; najčešće jedan iza 8. segmenta
Slika 42: Genitalna armatura ženke
Modifikacije ovipozitora:
-otvrdnjavanje (Ichneumonidae - cevasta; Membracidae – testerasta legalica)
-teleskopska legalica (oviscapt) izgraĎena od nekoliko urita (obično 6-9) koji se
uvlače jedan u drugi i ne vide se kad ženka ne polaže jaja (Lepidoptera, Diptera, neke
Coleoptera)
-ţaoka - specifična modifikacija legalice kod pčela koja ne sluţi za polaganje jaja.
Dorzalne valvule su mekane i formiraju omotač za zaštitu žaoke; 2 medijalne valvule su
očvrsle, srasle i grade stilet; ventralne su takoĎe očvrsle, nazubljene na vrhu i grade 2 lancete
Slika 43: Primeri organa za polaganje jaja (ovipozitora): Homoptera, Cicadidae (gore levo),
Orthoptera, Ensifera (gore desno), Hymenoptera, Ichneumonoidea (dole levo) i Diptera,
Muscoidea (dole desno)
Postgenitalni dodaci:
Nalaze se na kraju tela:
- cerci – višečlani, jednočlani (u obliku klješta i jako hitinizirani kod uholaža).
Nalaze se na apikalnom segmentu abdomena izmeĎu epiprokta i paraprokta ili na T10
Imaju funkciju kao čulni organi, snabdeveni mehanoreceptorima, ili u odbrani i/ili
hvatanju plena (Dermaptera), ili kao dodatni kopulatorni organi
-medijalni kaudalni filament– modifikovani epiprokt (Thysanura, Ephemeroptera)
-kaudalne traheobranhije (larve Zygoptera) tri ovalne ploče bogate trahejama;
nastale modifikacijom epiprocta i paraprocta
Slika 44: Negenitalni dodaci abdomena kod različitih insekata
sifon (kornikula)
Recommended
