Download docx - Osiguranje SRB

Analiza poslovanja osiguravajućih kompanija

Komparativna analiza na primeru kompanija Dunav Osiguranje AD i DDOR Novi Sad AD

Beograd, Februar 2013

Nastavnici:

Prof. Dr. Snežana Knežević

Student:

Miloš Spasojević 365/08

Ivan Rakić 209/08

Analiza finansijskih izveštaja – Osiguranje Januar 2013

Sadržaj

1. Uvod...............................................................................................................................4

2. Finansijska analiza.........................................................................................................6

2.1 Racio analiza............................................................................................................7

2.2 Vrste racia................................................................................................................9

2.2.1 Pokazatelji likvidnosti...................................................................................10

2.2.2 Pokazatelji aktivnosti.....................................................................................11

2.2.3 Pokazatelji finansijske strukture i sigurnosti................................................11

2.2.4 Pokazatelji rentabilnosti................................................................................12

3. Swot analiza.................................................................................................................13

3.1 Primena SWOT analize.........................................................................................14

4. Pregled sektora osiguranja u Srbiji...............................................................................15

4.1 Učеsnici nа tržištu..................................................................................................15

4.2 Strukturа pоrtfеlја оsigurаnjа................................................................................16

4.3 Bilаnsnа sumа i bilаnsnа strukturа........................................................................18

4.4 Pоkаzаtеlјi pоslоvаnjа.............................................................................................0

4.4.1 Sоlvеntnоst.......................................................................................................0

4.4.2 Kvаlitеt imоvinе...............................................................................................0

4.4.3 Pоkrivеnоst tеhničkih rеzеrvi...........................................................................0

4.4.4 Likvidnоst.........................................................................................................1

4.5 Аutооdgоvоrnоst.....................................................................................................1

4.6 Zаklјučаk..................................................................................................................2

5. (Uporedna) Analiza preduzeca Dunav AD i DDOR AD...............................................4

5.1 Dunav osiguranje AD..............................................................................................4

1


5.1.1 O kompaniji......................................................................................................4

5.1.2 Povezana lica:...................................................................................................4

5.2 DDOR Novi Sad AD.............................................................................................12

5.2.1 O kompaniji....................................................................................................12

5.2.2 Mreža..............................................................................................................12

5.3 SWOT analiza........................................................................................................14

5.3.1 Kompanija Dunav osiguranje ad....................................................................14

5.3.2 DDOR Novi Sad ad........................................................................................14

5.4 Racio analiza (jednog i drugog sa komentarima)..................................................15

6. Zaključak......................................................................................................................17

7. Literatura......................................................................................................................18

2


1. Uvod

Analiza finansijskog položaja i uspešnosti predstavlja osnovu utvrđivanja ukupne poslovne

pozicije nekog preduzeća na tržištu. Kako preduzeće posluje u savremenim tržišnim uslovima,

ni razvoj, ali ni opstanak preduzeća nisu unapred osigurani. Upravljanje poslovanjem i

razvojem predstavlja neophodnost u cilju opstanka preduzeća u tržišnim uslovima. U tom

smislu uočava se važnost analize poslovanja preduzeća koja pruža informacije potrebne za

upravljanje. Važan aspekt analize poslovanja je i finansijska analiza ili analiza finansijskih

izveštaja, ali i SWOT analiza u kontekstu utvrđivanja položaja koji preduzeće zauzima na

tržištu.

Proces primene različitih analitičkih postupaka i tehnika pomoću kojih se podaci iz finansijskih

izveštaja pretvaraju u upotrebljive informacije relevantne za upravljanje poslovanjem i razvoj

preduzeća naziva se finansijska analiza. Zadatak finansijske analize je da prepozna dobre

osobine preduzeća, da bi se te osobine koristile na pravi način, ali i da prepozna slabosti

preduzeća kako bi mogle da se preduzmu i odgovarajuće korektivne mere. Ukratko suštinski

cilj analize finansijskih izveštaja je ocena prošlih ostvarenja ali i stvaranje podloge za

donošenje odluka o nekim budućim ostvarenjima.

Kao deo okruženja u kome posluje, preduzeće predstavlja predmet interesovanja brojnih

stejkholdera.Tu su interesi vlasnika, menadžmenta, kreditora, potencijlanih poslovnih partnera,

fiskalnih organa i vlade i društva u celini. Bez obzira što su njihovi ciljevi na prvi pogled

međusobno konflikti, uglavnom svi žele da preduzeće uspešno posluje. Na osnovu informacije

o poslovanju datog preduzeća biće donete i određene poslovne odluke: investitori će znati da li

treba da ulažu u posmatrano preduzeće, kreditori da li da odobre kredite, vlada i njene agencije

će ove informacije koristiti u svrhu odlučivanja o ekonomskoj politici zemlje.

Za uspešno sprovođenje finansijske analize koriste se određeni instrumenti ili tehnike analize.

U ovom radu koristićemo: analizu finansijskih pokazatelja.

3


Hipotetički okvir za istraživanje zavisi od karakteristika ekonomskog sistema i od prirode

pravnog sistema koji daju smernice u procesu primene finansijske analize.

Tema ovog rada je primena finansijske analize u cilju sagledavanja finansijskog položaja i

uspešnosti u sektoru osiguranja u Srbiji, kao grani iz sektora finansija. Za ostvarenje ovog

zadatka izvršićemo uporednu finansijsku analizu kompanija Dunav osiguranje AD i DDOR

Novi Sad AD. Pored pripadnosti istoj grani, i obavljanja iste delatnosti.

Da bi svi dobijeni pokazatelji bili dobro istumačeni, istraživaćemo sadržaj dokumenata na

uzorku od tri uzastopne godine (2009-2011).

Uporednom analizom finansijkih pokazatelja dolazimo do saznanja o finansijskom položaju

ispitivanih kompanija Dunav i DDOR, što se naročito odnosi na donošenje zaključaka o

razlikama u njihovom poslovanju. Uočavanje svih mana i prednosti u poslovanju moglo bi da

posluži kao jedna od polaznih tačaka prilikom donošenja predloga mera za unapređenje

poslovanja preduzeća.

2. Finansijska analiza

Počeci korišćenja nekih tehnika finansijske analize vezuju se za 30-te godine prošlog veka, a

koincidiraju sa Velikom ekonomskom krizom (1929.-1933.). Problemi održanja likvidnosti i

kapitala, koji su se manifestovali kroz masovna bankrotstva (propadanja) preduzeća, bili su

neposredan povod za pokušaje dubljeg analitičkog sagledavanja aktivnosti preduzeća. Ideja je

bila da se kroz sagledavanje i analitičku interpretaciju informacija o ostvarenim aktivnostima i

rezultatima preduzeća blagovremeno uoče i koriguju eventualne slabosti i neusklađenosti u

tekućem poslovanju i tako izbegnu eventualni budući finansijski problemi. Od tog vremena,

tehnike finansijske analize su veoma usavršene i danas su nezaobilazan instrument finansijskog

upravljanja. U suštini, analiza prošlih poslovnih dogadaja je “sračunata na ocenu ranijih odluka

u vezi sa upravljanjem poslovnim životom preduzeca i na pribavljanje svih obaveštenja

4


relevantnih za koncipiranje poslovnih odluka usmerenih na održavanje i razvoj preduzeća u

budućnosti.”

Finansijska analiza, u današnjem smislu reči, kroz evaluaciju finansijskih performansi u

prošlosti i/ili sadašnjosti, kao osnove za procenu budućih perspektiva preduzeća, predstavlja

spoj prošlosti i sadašnjosti. U suštini, finansijska analiza nema autonomnih ciljeva vec su oni

opredeljeni interesima analitičara i korisnika njenih rezultata. U skladu sa tim finansijska

analiza se može klasifikovati prema razlicitim kriterijumima: korisnicima, predmetu analize,

vremenu posmatranja, nacinu pripreme podataka, instrumentima analize… Ako se ima u vidu

da je suština upravljanja finansijama preduzeća donošenje racionalnih investicionih i

finansijskih odluka (odluka o ulaganju u poslovna sredstva i nacinu finansiranja tih ulaganja),

onda finansijska analiza primerena tim zahtevima treba da omogući relevantnu procenu1:

a) tekuće finansijske pozicije preduzeca;

b) potreba proširenja poslovne aktivnosti;

c) potreba pribavljanja dodatnih izvora finansiranja.

Pomenute procene, u stvari, predstavljaju informacionu osnovu za upravljanje finansijama

preduzeća, čije stvaranje podrazumeva analizu finansijskih izveštaja preduzeća (Financial

statement analysis). Predmet finansijske analize su finansijski izveštaji proizašli iz

računovodstva preduzeća kroz redovan zaključak poslovnih knjiga. Činjenica da se

računovodstveni izveštaji ne produkuju prevashodno za analitičke potrebe nameće obavezu

analitičaru da informacionu osnovu prilagodi zahtevima finansijske analize. U tom kontekstu,

obično je za valjanu i uspešnu analizu neophodno:2

1. pripremiti finansijske izveštaje (informacionu osnovu) za analizu, odnosno

1 Estrella, A. i Hardouvelis, G.A., 1991. The Term Structure as a Predictor of Real Economic Activity. The Journal of Finance Vol. XLVI, No 2, June 1991. Dostupno na JSTOR <http://www.jstor.org/stable/i3401532 Rankovic J. Upravljanje finansijama preduzeca. IV izdanje, Centar Beograd, 1989., str. 174.

5


a) razmotriti upotrebljivost bilansnih podataka tj. adekvatnost primenjenih postupaka

bilansiranja (pravilnost alokacije rashoda i prihoda na obračunske periode i uvažavanje

monetarnih fluktuacija),

b) izvršiti konsolidovanje bilansa stanja i uspeha,

c) klasifikovati bilansne podatke

2. izabrati adekvatne instrumenate analize i fiksirati karakteristične (analitički značajne)

bilansne (finansijske) relacije.

2.1 Racio analiza

Medu različitim instrumentima analize finansijskih izveštaja preduzeća (metod vizuelizacije,

račun pokrića, analiza tokova, analiza neto obrtnog fonda) najcešce se koristi tzv. racio analiza

bilansa.

Pod raciom se obično podrazumeva odnos jedne veličine prema drugoj. Razmišljanje o

relacijama pojedinih veličina nije strano ni običnoj svakodnevici. Potreba sagledavanja

odredene veličine u odnosu sa nekom drugom proizlazi iz činjenice da izolovan podatak cesto

ima malu ili nikakvu analiticčku vrednost. Stvari slično stoje i kad je reč o određenim

finansijskim veličinama. Tako podatak da je preduzeće ostvarilo neto dobitak od din. 100.000,

sem o apsolutnoj visini, ne daje nikakve dodatne informacije. Mnogo potpuniju i realniju sliku

kvaliteta konkretnog efekta aktivnosti pruža podatak o iznosu sredstava koji je upotrebljen za

njegovo sticanje (odnos visine dobitka i sredstva). Utisak je još kompletniji ako se visina

konkretnog dobitka uporedi sa ranije ostvarenim efektima u preduzeću (vremenska uporedivost

– trend), odnosno sa dobicima istih ili sličnih preduzeća (prostorno poredenje ostvarenog

dobitka). U tom kontekstu, racio analiza finansijskih izveštaja se bavi istraživanjem i

kvantificiranjem analitički važnih odnosa između pojedinih bilansnih i finansijskim kategorija

radi sagledavanja i ocene finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeca. Cilj tog sagledavanja

nije samo ex post konstatacija stanja u prošlosti i/ili sadašnjosti već, prevashodno, pokušaj da

6


se na bazi tih konstatacija anticipira finansijski položaj i zarađivačka sposobnost preduzeća u

budućnosti. Racio analiza, u neku ruku, predstavlja i pokušaj da se kroz standardizovanje

karakterističnih odnosa obezbedi uporedivost finansijskih performansi preduzeća koja su inače

neuporediva (delatnost, velicina, pravna forma itd.). Za ocenu finansijskog položaja i

zarađivačke sposobnosti preduzeća nije dovoljno samo konstatovati određena stanja ili odnose.

Potpuna slika o preduzeđu se može steći tek kad se stanja konstatovana analizom uporede sa

odgovarajućim standardima i utvrde eventualna odstupanja. U tom kontekstu, ne treba ni

naglašavati koliko je važan i složen problem iznalaženja adekvatnih standarda. Praksa za

određene analitički interesantne odnose poznaje široku lepezu mogućih standarda, koji mogu

proizlaziti iz iskustva samog analitičara (mentalni standardi) ili karakteristika okruženja.

Ostavljajući po strani brojne varijante mogućih standarda, današnja shvatanja racio analize

insistiraju na njihovoj oceni u kontekstu:

- vremena (analiza trenda) i

- prostora (poređenje sa drugima).

Analiza trenda podrazumeva poređenje utvrđenih karakterističnih odnosa sa istim veličinama u

bližoj ili daljoj prošlosti preduzeća (istorijski standardi), kao i sa očekivanim budućim

kretanjima tih odnosa, zacrtanim u odgovarajućim projekcijama i planovima aktivnosti

preduzeća (standardi izvedeni iz operativno-finansijskog plana preduzeća). Pri analizi trenda

pojedinih odnosa, pored sagledavanja kretanja relativnog odnosa pojedinih veličina, korisno je

proanalizirati i kretanje pojedinih apsolutnih veličina u okviru odnosa (kretanje visine obrtnih

sredstava, kratkoročnih obaveza, neto dobitka itd.). Prostorno poređenje utvrđenih odnosa

podrazumeva njihovo poređenje sa odnosima u sličnim preduzećima (granski standardi) ili

prosecima za određenu granu ili industriju kao celinu u tom trenutku. Praktično, tek

konstatovana odstupanja daju pravu sliku o finansijskim performansama preduzeća (slabostima

ili prednostima), odnosno u njima su sadržani putokazi za različite akcije.

U cilju maksimalnog korišćenja komparativnih prednosti uz eliminisanje uočenih nedostataka.

Korekcija konstatovanih stanja u pravcu poboljšanje sadašnjih i budućih performansi preduzeća

je prava svrha evaluacije finansijskih performansi preduzeća. Mada veći obim podataka o

7


aktivnosti i efektima preduzeća daje osnovu za sveobuhvatniju i dublju finansijsku analizu,

analitičar mora biti strogo pragmatičan. Iako se između pojedinih finansijskih kategorija i

bilansnih pozicija može uspostaviti izuzetno mnogo odnosa, analiza se mora ograničiti na

analiticki najinteresantnije odnose. Iz tih razloga se u literaturi sreću vrlo različita shvatanja

vrsta i broja analitički važnih odnosa finansijskih veličina. Mada ne postoji opšte prihvaćena

klasifikacija najvažnijih pokazatelja, oni se uslovno mogu klasifikovati u nekoliko osnovnih

grupa:

• pokazatelji likvidnosti;

• pokazatelji aktivnosti;

• pokazatelji strukture finansiranja;

• pokazatelji rentabilnosti (profitabilnosti);

• pokazatelji tržišne vrednosti.

2.2 Vrste racia

Iako se u opštoj analizi rezultati iskazuju u procentima, oni se ne mogu smatrati racio

brojevima odnosno to nije racio analiza finansijskih izveštaja, prvenstveno zbog toga što je

fokusiran određen total i njegovo raščlanjivanje, a ne odnosi racionalno povezanih delova

finansijskih izveštaja. Racio u kontekstu u kome se koristi u analizi finansijskih izveštaja

predstavlja svaki broj koji pokazuje odnos između dve vrednosti u godišnjim računima.

Racia se obično iskazuju u vidu procenta, količnika ili razlomka, zavisno od toga šta više

odgovara ispitivanom odnosu. Predstavljaju proizvod sučeljavanja, povezivanja onih

delimičnih vrednosti u godišnjim računima koje su racionalno (smisleno) povezive, koje su

logički stvarno povezane.13

Znači racio analiza ili analiza pomoću racia, pokazatelja, kao što je več rečeno, bavi se

ispitivanjem odnosa između logički povezanih delova finansijskih izveštaja, kako bi se istakle

ključne relacije neophodne za ocenu i projekciju finansijskog položaja kao i prinosne moći

preduzeća.8


Racio analiza ne predstavlja samo čisto matematičko izračunavanje pokazatelja. Mnogo

važniji i teži deo analize je tumačenje racia. Prvi deo predstavlja neophodnu ali laku

analitičku tehniku dok je poenta upravo u interpretaciji racia u smislu šta oni pokazuju,

koja im je informaciona vrednost, kao i za koju svrhu ih upotrebiti sl. U tome i jeste

njihov smisao, oni su informaciona podloga za donošenje određenih poslovnih odluka.

Važnost samih pokazatelja direktno je uslovljena vrstom odluke koja se donosi, odnosno

informacionim zahtevima korisnika analize finansijskih izveštaja.

Tako, kratkoročni poverioci (bankari, dobavljači), prvenstveno obraćaju pažnju na

kratkoročnu finansijsku sigurnost tj. pokazatelje likvidnosti u analizi finansijskih izveštaja

posmatranog preduzeća.S druge strane, kada su u pitanju interesi akcionara i dugoročnih

poverioca, onda se u analizi više stavlja akcenat na rentabilnost i solventnost posmatranog

preduzeća. Menadžment preduzeća kao posebna grupa korisnika analize finansijskih izveštaja

je zaintersovan, naravno za sve aspekte finasijske analize, kako bi se osigurala i kratkoročna i

dugoročna stabilnost preduzeća a nadasve rentabilnost.

U skladu sa tim zahtevima razlikujemo nekoliko grupa finansijskih pokazatelja odnosno

nekoliko vrsta racio analiza finansijskih izveštaja:

• Pokazatelji likvidnosti

• Pokazatelji finansijske strukture i sigurnosti

• Pokazatelji aktivnosti

• Pokazatelji rentabilnosti

• Pokazatelji tržišne vrednosti

2.2.1 Pokazatelji likvidnosti

Pokazatelji likvidnosti ocenjuju sposobnost preduzeća da podmiruje svoje dospele

kratkoročne obaveze uz održavanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i očuvanje

9


dobrog kreditnog boniteta. 3 Najvažniji od tih brojeva su: opšti racio likvidnosti, rigorozni

racio likvidnosti, racio trenutne likvidnosti i neto obrtna imovina odnosno, neto obrtni kapital

prikazani u sledećem tabelarnom pregledu .

2.2.2 Pokazatelji aktivnosti

Pokazatelji aktivnosti, poznati su i pod imenom koeficijenti obrta i računaju se na bazi

odnosa prihodi od prodaje i prosečnog stanja, a sama analiza- racio analiza obrta.

Kada govorimo o obrtu imovine, prvenstveno mislimo na kružni tok sredstava, odnosno, kada

će se ulaganja u pojedine imovinske oblike putem prihoda odnosno novčanog priliva vratiti u

svoj prvobitni oblik. To je u stvari proces transformacija vrednosti u preduzeću: trošenja

jednih da bi se proizvele i prodale druge vrednosti. Cilj je da se sredstva efikasno koriste i da

se sa malim ulaganjima ostvari što veći obim poslovne aktivnosti4.

Moć imovine da donosi prihod u stvari čini osnovnu pretpostavku racio analize obrta.Brži

obrt sredstava, znači manji stepen njihove zauzetosti,odnosno brže oslobađanje sredstava za

potrebe podmirenja obaveza dugoročnih i naročito kratkoročnih ukazuje na bolju likvidnost i

solventnost. Najvažniji pokazatelji obrta odnosno aktivnosti su dati su u sledećoj tabeli:

Obzirom da utiče na rentabilnost, dugoročnu i kratkoročnu sigurnost preduzeća, racio analiza

obrta je nezaobilazna u analizi finansijskih izveštaja.

2.2.3 Pokazatelji finansijske strukture i sigurnosti

3 Krasulja, Dragan i Ivaniševič Milorad. Poslovne finansije. Ekonomski fakultet Beograd,1999 str.234 Bryns (2011) “The Mathematics of Simple Keynesian Multipliers” [web] University of North Carolina. Dostupno na: http://www.unc.edu/depts/econ/byrns_web/Economicae/Essays/K_Mult_EQs.htm

10


Pokazatelji finansijske strukture i sigurnosti, u literaturi poznati i kao pokazatelji solventnosti

- zaduženosti su odraz strukture pasive i govore o tome koliko je imovine finansirano iz

sopstvenih, a koliko iz pozajmljenih izvora finansiranja.

Sposobnost preduzeća da izmiruje svoje dugove (troškove kamata i otplate dugoročnih

obaveza) prema ugovorenoj dinamici, naziva se solventnost. To je u stvari dugoročna

finansijska sigurnost preduzeća5. Analiza solventnosti je zbog toga naročito interesantna

kako akcionarima (investitorima) tako i dugoročnim poveriocima (kupcima obveznica i

kreditorima). Jer iz njihove pozicije posmatrano, solventnost je stanje dugoročnih rizika

ulaganja u preduzeće. Mnogo je složenih činioca solventnosti, ali najvažniji su:6

vrednost i struktura imovine preduzeća,

struktura izvora finansiranja i

rentabilnost, tj.zarađivačka sposobnost preduzeća.

2.2.4 Pokazatelji rentabilnosti

Rentabilnost je ekonomsko načelo poslovanja čijom se primenom u praksi postiže takvo

poslovanje u kojem se sa što manjim angažovanim sredstvima u reprodukciji preduzeća

postiže veća dobit .

Dobit kao merilo uspeha preduzeća, prikazana u apsolutnom iznosu, neće sama po sebi

omogućiti realno sagledavanje sposobnosti preduzeća da ostvaruje dobit. Mnogo je važniji

odnos dobitka i sredstava koja su bila angažovana u njegovom stvaranju.

Relativni odnosi dve pozicije gde je u brojiocu dobitak, a u imeniocu neka forma sredstva

kompanije, u stvari predstavljaju pokazatelje rentabilnosti.

5 Stevanović N.,Malinić D.,Milićević V.,Upravljačko računovodstvo Ekonomski fakultet,Beograd, 2008, str.2076 Ibid.

11


Pokazatelji rentabilnosti mogu biti parcijalni i globalni, sintetički. Od parcijalnih treba

spomenuti stope poslovnog dobitka i stopu neto dobitka koji se utvrđuju iz bilansa uspeha, a

u drugoj grupi su stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstveni

kapital koji se dobijaju korišćenjem bilansa uspeha i bilansa stanja.

3. SWOT analiza

Naziv “SWOT” potiče od engleskih reci:

S (Strengths) - snage

W (Weaknesses) - slabosti,

O (Opportunities) - šanse, mogućnosti, pogodnosti

T (Threats) - pretnje, opasnosti.

SWOT analiza oslanja se na utvrđivanje snaga (Strength) i slabosti (Weaknesses) same

kompanije kao i šanse (Opportunities) i pretnje (Threats) okoline na poziciju kompanije na

tržistu.

Kvaliteti snage i slabosti vezani su za unutrasnje karakteristike preduzeca (kompanije), dok se

sanse i pretnje definisu kao spoljni uticaj na preduzece (kompaniju). Sledeći prikaz opisuje

glavne karakteristike ovih četiri determinanata SWOT analize7:

Snage (Strenghts)-tokom traženja odgovora na ova pitanja potrebno je pre svega biti realni.

Veliki sistemi cesto imaju svega par ili ponekad samo jednu ovakvu prednost ugradjenu u samu

srž postojanja kompanije,ali je na razne načine stalno iskorišćavaju,i njihova stalna borba sa

konkurencijom sastoji se u stalnom pronalaženju novog nacina za eksploataciju ove kljucne

prednosti.

Slabosti (Weaknesses)-Pod slabostima bi trebalo razlikovati ključne nedostatke koji su već

prisutni i mogu da utiču na opstanak kompanije i simptomatske slabosti koje mogu da budu

7 Vidi: Grozdanic, Radmila. Industrijski marketing, Tehnicki fakultet Čacak, 2003.12


samo maska nekih ključnih slabosti,(dakle nismo detektovali uzrok,već govorimo o posledici,tj.

ispoljavanju pravog uzroka)ili su samo nedostaci koji se mogu premostiti boljom organizacijom

kompanije8.

Šanse (Opportunitis)-da bi utvrdili šanse potrebno je obratiti pažnju na promene koje se

dešavaju u tehnologiji i prodaji ,promene u državnoj politici koje se odnose na polje bankarskih

delatnosti,socijalna dešavanja,promene načina života…

Šanse predstavljaju prednost kompanije u odnosu na okruženje.Mogu se posmatrati iz dva

ugla,kao trenutne i u perspektivi.

Opasnosti (Threats)-opasnosti se mogu klasifikovati kao trenutne i opasnosti koje mogu

nastati u bližoj ili daljoj budućnosti.

Ljudi mogu imati razlicite poglede na opasnost-ono sto predstavlja mala opasnost za jednu

osobu,za nekog drugog to može biti velika opasnost.Takođe,korisno je konsultovati se sa

drugim ljudima koji opasnost mogu posmatrati iz različite perspektive.

3.1 Primena SWOT analize

SWOT analiza je efikasan i jednostavan način putem kojeg možete ustanoviti realno stanje vaše

organizacije, kao i prilike i opasnosti koje vrebaju u okolini. Jedino što treba napraviti je

objektivno sagledati sve svoje vrline i mane, pa na temelju toga zakljuciti kojim putem krenuti9.

SWOT analiza je realna procena poduzeca i predstavlja brz i lagan alat za odredivanje ukupnog

položaja poduzeca. Potrebno je odrediti ne bilo kakve prednosti, slabosti, prilike i pretnje, vec

one koje su povezane sa strategijom10. Okvir za istraživanje i pitanja pri provodenju SWOT

analize naveden je u narednoj tabeli. Pri izvodenju zakljucaka iz SWOT popisatreba imati u

vidu, neka svojstva su važnija, neka su nevažna, neke strategijske slabosti mogu biti od

8 Rice, L., 2010. Nike Customer Relationship Management. [blog] BrooklynNike, 21 November 2010. Dostupno na: http://nikesoul718.blogspot.com/2010/11/nike-customer-relationship-management.html9

10 Kotler, P. and Keller, K.L., 2006. Marketing Management. 12th Ed. Upple Saddle River, NJ: Prentice Hall.13


izuzetne (presudne) važnosti, neke nevažne ili lako ispravljive. Neke prilike su privlacnije od

ostalih.

Najveca opasnost posle vršenja SWOT analize jeste nepreduzimanje ništa što bi promenilo

zatecene karakteristike i osobine. Mnogi izvrše analizu svog preduzeca, ali kasnije nisu u

mogucnosti ili nemaju sredstava da bilo šta promene u svom poslovanju i poziciji na tržištu.

SWOT analiza pre može da se definiše kao sveobuhvatan opis karakteristika, nego što je

analiza u pravom smislu te reci. Ona može da bude deo analitickog odlucivanja. Kod nas se

najcešce koristi kao metoda pripreme i analize u svrhu donošenja strateških planova.

Pri ovome treba imati u vidu da, kao i vecina analiza u oblasti menadžmenta, SWOT analiza ne

daje nikakve specificne odgovore. Ali, ona predstavlja nacin efikasne organizacije informacija i

osetljivih karakteristika kao baza za izgradnju poslovne strategije i operativnih planova. Ona je

relativno brza, jasna i efektivna.

4. Pregled sektora osiguranja u Srbiji

4.1 Učеsnici nа tržištu

Društvа zа оsigurаnjе

U trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе pоsluје 28 društаvа zа оsigurаnjе, оd kојih je,

pоsmаtrаnо prеmа istоm pеriоdu prеthоdnе gоdinе, јеdnо nоvооsnоvаnо, i tо zа оbаvlјаnjе

pоslоvа nеživоtnih оsigurаnjа. Isklјučivо pоslоvimа оsigurаnjа bаvi sе 24 društvа, а

pоslоvimа rеоsigurаnjа čеtiri društvа. Оd društаvа kоја sе bаvе pоslоvimа оsigurаnjа,

isklјučivо živоtnim оsigurаnjеm bаvi sе sеdаm društаvа, isklјučivо nеživоtnim оsigurаnjеm 11

društаvа, а i živоtnim i nеživоtnim оsigurаnjеm šеst društаvа.

Pоsmаtrаnо prеmа vlаsničkој strukturi kаpitаlа, оd 28 društvа zа оsigurаnjе njih 21 је u

vеćinskоm strаnоm vlаsništvu, а sеdаm u dоmаćеm vlаsništvu.14


Izvor: Narodna Banka Srbije, 2012

Ulаskоm nа tržištе i dоbiјаnjеm grinfild licеnci (njih 13 оd 2005. gоdinе) društvа zа оsigurаnjе

u strаnоm vlаsništvu u trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе bеlеžе, kао i rаniје, prеоvlаđuјućе

učеšćе u: prеmiјi živоtnih оsigurаnjа sа 90,5%, prеmiјi nеživоtnih оsigurаnjа sа 57,1%,

ukupnој imоvini sа 68,5% i u brојu zаpоslеnih sа 64,7%.

Оstаli učеsnici nа tržištu

Pоrеd društаvа zа оsigurаnjе, nа tržištu pоsluје i: 19 bаnаkа, 82 prаvnа licа, 107 prеduzеtnikа,

dоk је cеrtifikаt zа zаstupаnjе, оdnоsnо pоsrеdоvаnjе dоbilо 13.851 fizičkо licе.11

11 Narodna Banka Srbije. Sektor Osiguranja u Srbiji. Izveštaj za treće tromesečje 2012. NBS. Novembar 2012. 15


4.2 Strukturа pоrtfеlја оsigurаnjа

Ukupnа prеmiја u pеriоdu оd 1. јаnuаrа dо 30. sеptеmbrа 2012. gоdinе iznоsilа је 47,5 mlrd

dinаrа (413 mln еvrа, ili 534 mln dоlаrа)12, štо prеdstаvlја pоrаst оd 6,7% u оdnоsu nа isti

pеriоd prеthоdnе gоdinе.

U strukturi prеmiје, učеšćе nеživоtnih оsigurаnjа iznоsilо је 82,4%, а učеšćе živоtnih

оsigurаnjа 17,6%. Pоrаst učеšćа živоtnih оsigurаnjа sа 15,8% u istоm pеriоdu prеthоdnе

gоdinе rеzultаt је pоrаstа tih оsigurаnjа оd 18,9%.

Izvor: Narodna Banka Srbije, 2012

Strukturа prеmiје u pеriоdu оd 1. јаnuаrа dо 30. sеptеmbrа 2012. sličnа је strukturi u istоm

pеriоdu 2011. gоdinе. Pritоm је nајvеćе učеšćе оsigurаnjа оd оdgоvоrnоsti u ukupnој prеmiјi

оd 30,5% zbоg upоtrеbе mоtоrnih vоzilа, zаtim slеdе оsigurаnjе imоvinе оd pоžаrа i drugih

оpаsnоsti i оstаlа оsigurаnjа imоvinе – imоvinskа оsigurаnjа sа 24,5% i оsigurаnjе mоtоrnih

vоzilа – kаskо sа 11,3%.

12 Prеmа srеdnjеm kursu Nаrоdnе bаnkе Srbiје nа dаn 30. sеptеmbrа 2012. gоdinе.16


Prеmiја nеživоtnih оsigurаnjа је u pеriоdu оd 1. јаnuаrа dо 30. Sеptеmbrа 2012. gоdinе

bеlеžilа rаst оd 4,4% u оdnоsu nа isti pеriоd 2011. gоdinе. Prеmiја imоvinskih оsigurаnjа i

prеmiја оbаvеznоg оsigurаnjа оd аutооdgоvоrnоsti оstvаrilе su rаst оd 7,5%, оdnоsnо 2,5%,

dоk је prеmiја оsigurаnjа mоtоrnih vоzilа – kаskо pоnоvо zаbеlеžilа pаd, оvоg putа оd 3,3%.

Grupisаnjе društаvа zа оsigurаnjе prеmа učеšću u ukupnој prеmiјi izvršеnо је u tri grupе –

prvu grupu činе dvа društvа sа prеkо 15% u ukupnој prеmiјi, drugu pеt društаvа sа učеšćеm

mаnjim оd 15% i trеću 17 društаvа sа mаnjе оd 3%. То ukаzuје nа smаnjеnjе kоncеntrаciје

pоrtfеlја u оdnоsu nа isti pеriоd prеthоdnе gоdinе, kаdа је prvа grupа оd tri društvа pоkrivаlа

64,8% tržištа, drugа, kојu је činilо pеt društаvа, 24,1% i trеćа, kојu је činilо 15 društаvа,

11,0%. Kоncеntrаciја nа tržištu mеrеnа Hеrfindаl– Hiršmаnоvim indеksоm, kојi prеdstаvlја

sumu kvаdrаtа učеšćа, u оvоm slučајu bilаnsnih sumа svih društаvа zа оsigurаnjе, umеrеnа је,

s tеndеnciјоm smаnjivаnjа sа 1.144 u trеćеm trоmеsеčјu 2011. gоdinе nа 1.138 u trеćеm

trоmеsеčјu 2012. gоdinе.

4.3 Bilаnsnа sumа i bilаnsnа strukturа

Bilаnsnа sumа

17


Bilаnsnа sumа društаvа zа оsigurаnjе pоvеćаnа је u trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе nа 140,7

mlrd dinаrа, ili zа 13,4% u оdnоsu nа isti pеriоd prеthоdnе gоdinе.

Strukturа аktivе

U strukturi аktivе društаvа zа оsigurаnjе sа stаnjеm nа dаn 30. Sеptеmbrа 2012. gоdinе, nа

stаlnu imоvinu sе оdnоsi 50,8% (оd čеgа 35,3% nа dugоrоčnе finаnsiјskе plаsmаnе, а 14,2%

nа nеkrеtninе), а nа оbrtnu imоvinu 49,2% (оd čеgа nа krаtkоrоčnе finаnsiјskе plаsmаnе 21%,

а nа pоtrаživаnjа 12,6%).

U pоrеđеnju s trеćim trоmеsеčјеm 2011. gоdinе, kаdа је učеšćе оbrtnе imоvinе iznоsilо

52,2% (оd čеgа krаtkоrоčni finаnsiјski plаsmаni 23,8%, а pоtrаživаnjа 12,1%), a stаlnе

imоvinе 47,8% (оd čеgа dugоrоčni finаnsiјski plаsmаni 30,4%, а nеkrеtninе 16%), mоžе sе

zаklјučiti dа sе nаstаvlјајu tеndеnciје kоје su prvi put uоčеnе u prvоm trоmеsеčјu 2011.

gоdinе.

18


Nаimе, dugоrоčni finаnsiјski plаsmаni su u trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе оstvаrili znаtаn

rаst pо stоpi оd 31,5% u оdnоsu nа isti pеriоd 2011. gоdinе, zаdržаvајući dоminаntnо učеšćе u

аktivi. Istоvrеmеnо, uоčlјiv је blаg rаst učеšćа pоtrаživаnjа u оkviru оbrtnе imоvinе, kао i pаd

učеšćа nеkrеtninа u оkviru stаlnе imоvinе.

Strukturа pаsivе

U strukturi pаsivе nа dаn 30. sеptеmbrа 2012. gоdinе, tеhničkе rеzеrvе iskаzuјu učеšćе оd

64,4%, а kаpitаl i rеzеrvе оd 23,5%.

U trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе zаdržаnо је prеоvlаđuјućе učеšćе izdvајаnjа srеdstаvа u

tеhničkе rеzеrvе. Dоk kаpitаl, u iznоsu оd 32,6 mlrd dinаrа, u trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе

bеlеži rаst pо stоpi оd 1,9%, tеhničkе rеzеrvе, u iznоsu оd 89,6 mlrd dinаrа, u pоsmаtrаnоm

pеriоdu bеlеžе rаst оd 18,8%, pri čеmu је nајznаčајniје učеšćе u оvim rеzеrvаmа imаlа

mаtеmаtičkа rеzеrvа sа stоpоm rаstа оd 34,1%.

4.4 Pоkаzаtеlјi pоslоvаnjа

19


4.4.1 Sоlvеntnоst

Sоlvеntnоst društvа zа оsigurаnjе zаvisi оd dоvоlјnоsti оdgоvаrајućе likvidnе strukturе i

rеаlnе vrеdnоsti pоkrićа tеhničkih rеzеrvi zа prеuzеtе оbаvеzе, kао i оd dоvоlјnоsti gаrаntnе

rеzеrvе kао vidа zаštitе оsigurаnikа u slučајu nеprеdviđеnih gubitаkа u pоslоvаnju, оdnоsnо

kао аmоrtizеrа zа gubitkе kојi nisu mоgli biti pоkrivеni tеhničkim rеzеrvаmа.

Маrginа sоlvеntnоsti nа dаn 30. sеptеmbrа 2012. gоdinе iznоsilа је 16,5 mlrd dinаrа, а

gаrаntnа rеzеrvа 28,8 mlrd dinаrа. Nа nivоu svih društаvа u Srbiјi kоја sе prеtеžnо bаvе

nеživоtnim оsigurаnjimа, оdnоs gаrаntnе rеzеrvе i mаrginе sоlvеntnоsti iznоsiо је 181,29%,

а kоd društаvа kоја sе prеtеžnо bаvе živоtnim оsigurаnjimа 178,39%.

4.4.2 Kvаlitеt imоvinе

Učеšćе nеmаtеriјаlnih ulаgаnjа, nеkrеtninа, plаsmаnа u hаrtiје оd vrеdnоsti kојimа sе nе

trguје nа tržištu i pоtrаživаnjа (kао оblikа аktivе kоје mоžе kаrаktеrisаti оtеžаnа

nаplаtivоst) u ukupnој аktivi društаvа kоја sе prеtеžnо bаvе pоslоvimа nеživоtnih оsigurаnjа

u 2011. gоdini i trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе iznоsi 38,09% i 35,03%, rеspеktivnо, štо

ukаzuје dа spоsоbnоst društаvа dа izmirе svоје оbаvеzе niје mnоgо prоmеnjеnа.

Kоd društаvа kоја sе prеtеžnо bаvе pоslоvimа živоtnih оsigurаnjа nаvеdеnо učеšćе је nа

zаdоvоlјаvајućеm nivоu, uz zаbеlеžеnо smаnjеnjе sа 8,01% u 2011. gоdini nа 4,81% u trеćеm

trоmеsеčјu 2012. gоdinе. Nа prоmеnu vrеdnоsti tоg pоkаzаtеlја u tim društvimа uticао је

nоminаlni pаd nаvеdеnih оblikа аktivе.

4.4.3 Pоkrivеnоst tеhničkih rеzеrvi

Pоrеd аdеkvаtnоg fоrmirаnjа nivоа tеhničkih rеzеrvi, društvо је dužnо dа vrši ulаgаnjе

srеdstаvа zаvisnо оd vrstа оsigurаnjа kоје оbаvlја, vоdеći rаčunа о rоčnоsti оbаvеzа,

20


prоfitаbilnоsti i dispеrziјi ulаgаnjа, rаdi оbеzbеđеnjа zаštitе intеrеsа оsigurаnikа i trеćih

оštеćеnih licа, оdnоsnо blаgоvrеmеnе isplаtе štеtа.

U društvimа kоја sе prеtеžnо bаvе pоslоvimа nеživоtnih оsigurаnjа,

nаkоn pоkrivеnоsti tеhničkih rеzеrvi tоkоm 2011. gоdinе, u prvоm trоmеsеčјu 2012. gоdinе

uоčаvа sе nеpоtpunа pоkrivеnоsti tеhničkih rеzеrvi. Prеmа pоdаcimа kоје društаvа zа

оsigurаnjе dоstаvlјајu, tаkаv trеnd sе nаstаvlја, pоštо pоkrivеnоst tеhničkih rеzеrvi prоpisаnim

оblicimа аktivе u trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе iznоsi 95,31%, dоk је u 2011. gоdini

iznоsilа 99,35%.

U društvimа kоја sе prеtеžnо bаvе pоslоvimа živоtnih оsigurаnjа pоkrivеnоst tеhničkih

rеzеrvi prоpisаnim оblicimа аktivе u trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе iznоsi 100,65%, dоk u

2011. iznоsilа 101,51%.

Pоsmаtrаnо ukupnо u Srbiјi zа svа društvа kоја sе bаvе pоslоvimа оsigurаnjа, tеhničkе

rеzеrvе nеživоtnih оsigurаnjа u trеćеm trоmеsеčјu 2012. nајvеćim dеlоm bilе su pоkrivеnе

držаvnim hаrtiјаmа оd vrеdnоsti sа 32%, dеpоnоvаnjеm kоd bаnаkа sа 23%, gоtоvinоm sа

12%, invеsticiоnim nеkrеtninаmа sа 10% i pоtrаživаnjimа zа nеdоspеlе prеmiје оsigurаnjа sа

8%. U strukturi pоkrićа tеhničkih rеzеrvi živоtnih оsigurаnjа, nајzаstuplјеniје је ulаgаnjе u

hаrtiје оd vrеdnоsti sа 85%, а zаtim slеdi dеpоnоvаnjе kоd bаnаkа sа 8%.

4.4.4 Likvidnоst

Dа bi društvо bilо u stаnju dа оdgоvоri оbаvеzаmа, оnо mоrа dа vоdi rаčunа о usklаđеnоsti

srеdstаvа i оbаvеzа pо rоčnоsti, kао i о utrživоsti i kvаlitеtu svојih srеdstаvа. S оbzirоm nа

tо dа su visinа i trеnutаk nаstаnkа pојеdinаčnih štеtа nеizvеsni, društvо mоrа pаžlјivо dа

plаnirа strukturu svојih srеdstаvа, prе svеgа zа izmirеnjе оbаvеzа pо štеtаmа, а оndа i

оstаlih оbаvеzа.

U društvimа kоја sе prеtеžnо bаvе pоslоvimа nеživоtnih оsigurаnjа pоkаzаtеlј usklаđеnоsti

krаtkоrоčnih srеdstаvа (оbrtnа imоvinа umаnjеnа zа zаlihе) i krаtkоrоčnih оbаvеzа u trеćеm

trоmеsеčјu 2012. gоdinе iznоsi

21


100,64%, а u 2011. gоdini 105,17%.

U društvimа kоја sе prеtеžnо bаvе pоslоvimа živоtnih оsigurаnjа pоkаzаtеlј usklаđеnоsti

krаtkоrоčnih srеdstаvа (оbrtnа imоvinа umаnjеnа zа zаlihе) i krаtkоrоčnih оbаvеzа u trеćеm

trоmеsеčјu 2012. gоdinе iznоsi 304,6%, dоk је u 2011. gоdini iznоsiо 179,77%.

Krеtаnjе оvоg pоkаzаtеlја ukаzuје nа dоvоlјnоst likvidnih srеdstаvа zа izmirеnjе krаtkоrоčnih

оbаvеzа.

4.5 Аutооdgоvоrnоst

Оbаvеznim оsigurаnjеm vlаsnikа mоtоrnih vоzilа оd оdgоvоrnоsti zа štеtu pričinjеnu trеćim

licimа u trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе bаvilо sе 12 društаvа zа оsigurаnjе.

Nаkоn pаdа prеmiје оsigurаnjа оd аutооdgоvоrnоsti krајеm 2011. gоdinе, u prvоm

trоmеsеčјu 2012. gоdinе zаbеlеžеn је rаst. Таkаv trеnd је zаdržаn i dаlје, uz rаst prеmiје оd

2,5% u trеćеm trоmеsеčјu 2012. gоdinе u оdnоsu nа isti pеriоd 2011. gоdinе.

Kоncеntrаciја pоrtfеlја u оvоm sеgmеntu je pоvеćаnа s оbzirоm nа tо dа u trеćеm trоmеsеčјu

2012. gоdinе tri društvа zа оsigurаnjе s nајvеćim učеšćеm u prеmiјi оsigurаnjа оd

аutооdgоvоrnоsti pоkrivајu 62% tržištа, dоk su u istоm pеriоdu prеthоdnе gоdinе tri društvа s

nајvеćim učеšćеm pоkrivаlа 53% tržištа.

4.6 Dodatna razmatranja

Pоrеđеnjеm pоkаzаtеlја iz trеćеg trоmеsеčја 2012. gоdinе s pоkаzаtеlјimа iz istоg pеriоdа

2011. gоdinе mоžе sе zаklјučiti dа је pоzitivаn trеnd stаnjа i rаzvоја nа tržištu оsigurаnjа

zаdržаn, uz izdvајаnjе slеdеćih prоmеnа:

- оstvаrеn је pоrаst bilаnsnе sumе sеktоrа оsigurаnjа zа 13,4%, kоја iznоsi 140,7

mlrd dinаrа;

- оstvаrеnо је pоvеćаnjе kаpitаlа оd 1,9%, kојi iznоsi 32,6 mlrd dinаrа;

22


- оstvаrеnо је pоvеćаnjе tеhničkih rеzеrvi оd 18,8% i njihоvа pоtpunа

pоkrivеnоst u živоtnim оsigurаnjimа, uz nеpоtpunu pоkrivеnоst u nеživоtnim оsigurаnjimа;

- pоvеćаnо је učеšćе plаsmаnа u hаrtiје оd vrеdnоsti i instrumеntе tržištа nоvcа kоје

је izdаlа držаvа;

- оstvаrеnо је pоvеćаnjе ukupnе prеmiје оd 6,7%, kоја iznоsi 47,5 mlrd dinаrа;

- učеšćе nеživоtnih оsigurаnjа оd 82,4% u ukupnој prеmiјi је i dаlје

dоminаntnо. Prеmiја nеživоtnih оsigurаnjа bеlеži rаst оd 4,4%, pri čеmu оsigurаnjа оd

аutооdgоvоrnоsti i imоvinskа оsigurаnjа bеlеžе rаst, а оsigurаnjе mоtоrnih vоzilа – kаskо

pаd;

- živоtnа оsigurаnjа pоvеćаvајu učеšćе u ukupnој prеmiјi sа 15,8% nа

• 17,6%;

- kоncеntrаciја nа tržištu mеrеnа Hеrfindаl–Hiršmаnоvim indеksоm је umеrеnа, s

tеndеnciјоm dаlјеg smаnjivаnjа;

- brој društаvа zа оsigurаnjе pоvеćаn је sа 27 nа 28, uz pоvеćаnjе brоја

zаpоslеnih nа 11.388 pо stоpi оd 0,5%.

Klјučnе оblаsti kојimа bi društvа trеbаlо dа sе bаvе pоsеbnо u sаdаšnjеm trеnutku su:

kоrpоrаtivnо uprаvlјаnjе, kоје izmеđu оstаlоg pоdrаzumеvа аdеkvаtnо uspоstаvlјеn sistеm

intеrnih kоntrоlа, unаprеđеnjе uprаvlјаnjа rizicimа, unаprеđеnjе tеhnikа vrеdnоvаnjа ulаgаnjа,

јаčаnjе trаnspаrеntnоsti, јаčаnjе dоbrе prаksе pоslоvаnjа i fеr оdnоsа prеmа kliјеntimа,

аktivnоsti nа еdukаciјi pоtеnciјаlnih оsigurаnikа, čimе ćе dоprinеti јаčаnju pоvеrеnjа

оsigurаnikа i stvаrаnju uslоvа zа rаzvој оvоg sеgmеntа finаnsiјskоg sistеmа, i dr.

Pоsеbnо trеbа istаći vаžnоst dоslеdnоg pоštоvаnjа prоpisа iz оblаsti оbаvеznоg оsigurаnjа u

sаоbrаćајu, nаrоčitо u pоglеdu аžurnоsti u isplаti štеtа, trоškоvа sprоvоđеnjа оsigurаnjа i

primеni bоnus-mаlus sistеmа.

Таkоđе, tu su i еdukаciја i priprеmа zа primеnu nоvоg mеtоdоlоškоg оkvirа zа uprаvlјаnjе

rizicimа, Solvency II. Nаimе, аdеkvаtnо uprаvlјаnjе rizicimа оd klјučnоg је znаčаја zа

uspеšnоst pоslоvаnjа оsigurаvаčа. Uprаvо tо је i suštinа dirеktivе Solvency II, prеmа kојој sе

оd оsigurаvаčа zаhtеvа sаglеdаvаnjе i pоbrојаvаnjе svih vrstа rizikа kојimа su izlоžеni u

svоm pоslоvаnju, kао i еfikаsniје uprаvlјаnjе оvim rizicimа. Оnа uvоdi slоžеniје zаhtеvе

23


sоlvеntnоsti rаdi оbеzbеđеnjа dоvоlјnоg kаpitаlа zа rizikе kојimа su društvа zа оsigurаnjе

izlоžеnа. Primеnа zаhtеvа dirеktivе, prеmа Nаcrtu nоvоg zаkоnа о оsigurаnju u Srbiјi,

plаnirаnа је nаkоn ulаskа Srbiје u Еvrоpsku uniјu.

5. (Uporedna) Analiza preduzeca Dunav AD i DDOR AD

5.1 Dunav osiguranje AD

5.1.1 O kompaniji

Kompanija „Dunav osiguranje“ je prva osiguravajuća kuća u našoj zemlji koja ima

međunarodno priznat sistem upravljanja kvalitetom prema standardima ISO 9001:2008.

Posedovanje sertifikata znači da se poslovni procesi u "Dunav osiguranju" a.d.o. odvijaju po

propisanim i kontrolisanim postupcima i uputstvima, što krajnjem korisniku usluge –

osiguraniku ili privrednim i društvenim subjektima koji imaju poslovne odnosa sa Kompanijom

obezbeđuje precizno definisanu uslugu sprovedenu na najbolji mogući način.

Zvanično, potvrda ovog prestižnog standarda koji Kompanija poseduje od 2000. godine,

verifikovana je u resertifikacionoj proveri koja se odvijala u februaru 2010. godine, dodelom

sertifikata o „Sistemu menadžmenta kvalitetom“, koji izdaje ured SGS (Societe Generale de

Surveillance) za Srbiju i Crnu Goru.

Ovaj sertifikat važi do 25. januara 2013. godine, a dokument je dr Milenki Mili Jezdimirović,

generalnom direktoru Kompanije „Dunav osiguranje“, 16. jula 2010. uručio gospodin Marinko

Ukropina, direktor SGS-a za Srbiju i Crnu Goru.

Švajcarski SGS (Societe Generale de Surveillance) je najveća svetska kompanija za

verifikaciju, ispitivanje i sertifikaciju sistema kvaliteta. SGS je osnovan 1878. godine, a 32.000

eksperata ove kompanije rade na svih šest kontinenata u 850 kancelarija i 350 laboratorija.

Sertifikat o kvalitetu SGS-a poseduju Coca Cola, Philips, IBM, Ford, British Airways, DHL i

24


mnoge druge velike svetske kompanije, a u Srbiji, osim „Dunav osiguranja“, giganti poput

„Hemofarma“, „Holcima“, „Elektroprivrede Srbije“ i drugih značajnih privrednih subjekata.

5.1.2 Povezana lica:

Dunav auto

"Dunav auto" d.o.o. ovlašćeno je da u pravnom prometu sa trećim licima zaključuje sve vrste

ugovora u okviru svoje delatnosti. Za obaveze preduzeća u pravnom prometu odgovara

preduzeće svim svojim sredstvima. Osnivač odgovara za obaveze preduzeća neograničeno

solidarno svim svojim sredstvima, celokupnom svojom imovinom.

Preduzeće "Dunav auto" d.o.o. je registrovano za obavljanje sledećih delatnosti:

prodaja i održavanje motornih vozila,

prodaja delova i pribora za motorna vozila,

održavanje i nega kola,

pomoćne aktivnosti u osiguranju (posredovanje i zastupanje u poslovima osiguranja

motornih vozila, snimanje i procena šteta na motornim vozilima i tehničke usluge u osiguranju

u vezi sa poslovima osiguranja motornih vozila),

tehničko ispitivanje i analiza, (tehnički pregled vozila).

Za obavljanje pomoćnih aktivnosti u osiguranju u okviru preduzeća organizovana je posebna

poslovna jedinica.

"Dunav auto" d.o.o. preduzeće raspolaže sa 98 centara na celoj teritoriji Republike Srbije.

Dunav turist

25


Odmaralište "Dunav" smešteno je u samom srcu Zlatibora, okruženo borovom šumom. Ispred

odmarališta je savremeni tržni centar sa buticima, kafićima, diskotekama i pijacom.

Objekat čine četiri jedinstvene celine:

1. smeštajni deo - sobe,

2. restoran i barovi

3. kongresni kapaciteti

4. wellness

Odmaralište pruža uslugu u rangu hotela sa četiri zvezdice - ima 24 sobe (telefon, IPTV,

bežični internet), 7 apartmana, wellness i fitness centar, kongresnu salu sa 150 mesta,

konferencijsku salu sa 16 mesta, aperitiv bar, bilijar salu, internet kafe, dečju igraonicu, hol za

odmor gostiju. U sastavu odmarališta je i restoran sa letnjom baštom, koji gostima nudi poznate

specijalitete zlatiborske i internacionalne kuhinje.

Osim za odmor i rekreaciju, veoma je pogodno za boravak i pripreme sportista. U okolini su

izgrađeni sportski tereni, fudbalski i teniski, velika sportska hala, kao i otvoreni i zatvoreni

bazen.

U neposrednoj blizini odmarališta nalaze se ski-lift i skijaški teren, a šume su ispresecane trim

stazama.

Odmaralište "Dunav“ je otvoreno tokom čitave godine.

Dunav banka

Narodna banka Srbije 1. oktobra 2010. godine dala je saglasnost na predložene izmene i

dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Kosovsko - metohijske banke a.d. Zvečan. To praktično

znači da je prihvaćen predlog Skupštine akcionara Banke o promeni imena pod kojim će Banka

poslovati na finansijskom tržištu Srbije u „Dunav banka“a.d. Funkcionalno, ova odluka

26


podrazumeva i saglasnost za obavljanje poslova domaćeg i platnog prometa sa inostranstvom i

uključivanje Banke u finansijske tokove, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i

pratećim podzakonskim aktima, uz primenu međunarodnih pravila i standarda, i SWIFT mrežu.

Ove suštinski važne odluke značajna su pretpostavka za uključivanje finansijskih tokova

„Dunav osiguranja“ u „Dunav banku“, za povećanje broja ekspozitura i filijala Banke u zemlji,

rast klijentske baze i obavljanje usluga osiguranja i bankarskih usluga na jednom mestu.

„Dunav banka“, nekadašnja „Kosovsko – metohijska banka“ posluje od 28. decembra 1990.

godine, a rad sa klijentima započela je 3. januara 1991. godine u mreži filijala i ekspozitura na

celom prostoru Kosova i Metohije.

Na prvoj vanrednoj sednici Skupštine akcionara Banke, održanoj 18. juna 2010. godine,

potvrđena je kupovina 80,32303% akcija od strane Kompanije "Dunav osiguranje". Na istoj

sednici imenovan je i novi Upravni odbor Banke. Za predsednika Upravnog odbora imenovana

je mr Milenka- Mila Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje".

Na Vidovdan, 28. juna 2010. godine, u Beogradu, u generalnoj direkciji "Dunav osiguranja",

održana je konstitutivna sednica Upravnog odbora Kosovsko - metohijske banke a.d. Zvečan.

Odlukom Upravnog odbora Banka je dobila i najviši organ upravljanja.

Članovi Upravnog odbora Banke imenovani na sednici Upravnog odbora ispred Kompanije

"Dunav osiguranje" su: Milica Dević, direktor Finansijske funkcije, Ljubodrag Marković,

direktor Pravne funkcije i član Izvršnog odbora i dr Rajko Tepavac, član Izvršnog odbora

Kompanije "Dunav osiguranje". Članovi Upravnog odbora su i Milan Mekić, Telekom Srbija,

dr Rajko Perić, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu i Slavica Stefanović, RATEL.

Dunav Re

Akcionarsko društvo za reosiguranje "Dunav Re", je visoko profesionalni reosiguravač, koji

preko 30 godina uspešno ostvaruje funkciju reosiguravajuće zaštite osiguranih rizika svojih

cedenata.

27


Ambiciozno postavljeni ciljevi poslovne politike ispunjavaju se u potpunosti zahvaljujući

poslovanju "Dunav Re"-a po tržišnim principima, uvažavajući ekonomska načela i načela

struke reosiguranja.

Pored Kompanije "Dunav Osiguranje", celokupnu reosiguravajuću zaštitu portfelja, "Dunav

Re" je obezbeđuje za još 20 osiguravajućuih društava, od kojih su tri iz Republike Srpske i dva

iz Makedonije. Ugovorima o reosiguranju obuhvaćeni su svi imovinski i transportni rizici, X/L

zaštita od katastrofalnih rizika, zelena karta i ostalo.

Prilikom plasiranja rizika većih od sopstvenog samopridržaja, "Dunav Re", zahvaljujući svom

ugledu na tržištu reosiguranja, ostvaruje ugovorne odnose sa najkvalitetnijim reosiguravajućim

društvima na zapadnoevropskom tržištu, tj. onim koji imaju rejting iz grupe "A".

Svoj ugled vodećeg regionalnog i najvećeg reosiguravača u Srbiji, sa preko 50 % portfelja

reosiguranja, Dunav Re obezbeđuje poslovnom politikom zasnovanom na stalnom unapređenju

nivoa poslovanja, neprekidnim prilagođavanjem "zakonima tržišta", koristeći kadrovske,

materijalne i druge potencijale društva.

Dvadeset četvoro zaposlenih u "Dunav Re"-u, od kojih je dve trećine sa visokim školskim

obrazovanjem, stručno usavršenih u zemlji i inostranstvu, spremni su da izvršavaju i

najsloženije poslove reosiguranja.

Dunav stockbroker

Brokersko-dilersko društvo koje danas posluje kao "Dunav Stockbroker" a.d. osnovala je u

oktobru 1997. godine grupa mladih eksperata iz oblasti finansija, pod nazivom ,,Stockbroker’’

a.d.. Od osnivanja je član Beogradske berze i poseduje licence za pružanje finansijskih usluga

prema važećim zakonima.

U junu 2006. godine postali smo deo kompanije ,,Dunav osiguranje”, jedne od najvećih

osiguravajućih kuća na Balkanu, i time obezbedili sigurnost i stabilnost u budućnosti.

28


Tokom čitavog svog postojanja "Dunav Stockbroker" nastoji da poštuje najviše etičke principe

u poslovanju i da poverenje svojih klijenata postavi kao svoj osnovni cilj.

Primarni cilj "Dunav Srockbroker"-a je da razvija i pruža pouzdane i efikasne usluge

korporativnog finansiranja i upravljanja imovinom, kao i sve vrste brokerskih usluga. "Dunav

Stockbroker" klijentima pruža usluge na polju privatizacije, investicionog bankarstva,

individualnih štednih mehanizama i međunarodne finansijske saradnje. Konstantno razvija i

primenjuje nove finansijske modele koji do danas nisu korišćeni na domaćem finansijskom

tržištu.

Mi nismo posvećeni samo velikim kompanijama i kapitalima. Poseban program usluga

posvetili smo i fizičkim licima, sa ciljem da povratimo poverenje u osnovne tržišne vrednosti i

poslovanje, stvorimo okruženje u kome će se klijenti osećati sigurno i omogućimo im da ne

planiraju od danas do sutra, već de sa puno sigurnosti predviđaju vreme koje dolazi.

Usluge

Vođenje računa hartija od vrednosti klijenta:

- Otvaranje računa

- Preknjižavanje hartija od vrednosti (poklon, ostavina...)

- Izveštavanje o stanju na računu

- Obaveštavanje akcionara o održavanju Skupštine i davanju zastupničke izjave

- Konstituisanje zaloge na hartijama

Trgovanje:

- Posredovanje u kupovini i prodaji hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi i na

vanberzanskom tržištu (akcije, trezorski zapisi, obveznice...)

Ostali poslovi:

- Informisanje klijenata o stanju na tržištu

- Naplata potraživanja po osnovu dospelih hartija od vrednosti (dividende, kamate...)

29


- Posredovanje u plaćanju usluga hartijama od vrednosti (osiguranja imovine, penziono

osiguranje...)

- Kvalitet finansijskih usluga koje pružamo počiva na iskustvu i visokom obrazovanju

našeg profesionalnog sastava, kao i na najsavremenijem informacionom sistemu koji koristimo,

pomoću kojeg se i klijentim omogućava kvalitetna i brza informacija i mogućnost kreiranja

dugoročne uspešne poslovne strategije.

"Dunav Stockbroker" je specializovan za pružanje sledećih usluga:

Trgovanje – odeljenje trgovanja je najvažniji i najrazvijeniji deo kompanije. Trenutno,

odeljenje u potpunosti pokriva najatraktivnije delove domaćeg finansijskog tržšta – kratkoročne

dužničke instrumente, državne obveznice i sekundarni promet akcijama preduzeća.

Uvođenje emisije na tržište (IPO) –naša kompanija je u poslove pripreme emisije hartija

od vrednosti i uvođenje emisija na primarno finansijsko tžište (IPO). U tom smislu, mi pružamo

klijentu punu ulugu koja pokriva i sve neophodne administrativne radnje u pripremi emisije.

Korporativni agent – U svojstvu korporativnog agenta našim klijentima obavljamo

poslove vezane za komunikaciju i zastupanje pred Centralnim registrom, obnavljanje

prospekta, obračun dividendi, kontrolu glasačkih prava i ostvarivanja prava glasa (proxy

voting).

Analiza – u odeljenju analize i praćenja tržišnih kretanja "Dunav Stockbroker" ima

formiranu bazu podataka vezanu za poslovno okruženje, učesnike i cenovna kretanja.

Usluge korporativnog finansiranja – Sektor korporativnog finansiranja pruža kompletnu

uslugu kompanijama (savetodavnu i tehničku izvedbu) s ciljem da najefikasnije i najisplativije

obezbede sredstva neophodna za tekuće poslovanje i razvoj. Zahvaljujući odličnom poznavanju

lokalnog poslovnog okruženja, u stanju smo da pružimo profesionalne usluge našim klijentima.

Pružamo takođe i konsalting usluge koje se odnose na proces pronalaženja strateškog

/finansijskog partnera i podržavamo naše klijente tokom čitavog procesa transakcije.

Naše redovne delatnosti su i :

30


Projektovanje

o izrada kompletnog projekta transformacije kapitala

o izrada projekta dokapitalizacije kroz emisije vlasničkih (akcija) i dužničkih

hartija (obveznice,zapisi)

o registracija, marketing i plasman emisija hartija od vrednosti.

Konsalting

o Konsalting u dnevnom poslovanju i u planiranju tržišne strategije, na osnovu

kretanja važnih ekonomskih faktora (kursevi, kamate, cene roba i druge prognoze).

Konsalting usluge vezane za važeću zakonsku i podzakonsku regulativu, Pravila i Uputstva

Centralnog registra i svih ostalih pzitivnih zakonskih propisa relevantnih za hatije od

vrednosti.

Kvalitet finansijskih usluga koje pružamo počiva na iskustvu i visokom obrazovanju našeg

profesionalnog sastava, kao i na najsavremenijem informacionom sistemu koji koristimo,

pomoću kojeg se i klijentima omogućava kvalitetna i brza informacija i mogućnost kreiranja

dugoročne uspešne poslovne strategije.

Dunav osiguranje Banjaluka

„Dunav osiguranje“ a.d. Banja Luka je jedno od vodećih osiguravajućih društava u Republici

Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

Najveći akcionar i većinski vlasnik ove renomirane osiguravajuće kuće je Kompanija „Dunav

osiguranje“.

Društvo je osnovano pod nazivom „Kosig osiguranje“ 1991. godine, da bi mu se 1993. godine

priključila i Filijala Kompanije „Dunav osiguranje“. Od 2008. godine posluje i na području

Federacije BiH preko Filijale u Tuzli i poslovnica u većim gradovima.

31


U ukupnom portfelju osiguranja Republike Srpske „Dunav osiguranje“ a.d. Banja Luka

učestvuje do 20 odsto i ima najpovoljniju strukturu osiguranja. Po ukupnoj premiji osiguranja u

BiH zauzima sedmo mesto, a dvadesetdeveto u jugoistočnoj Evropi.

Da bi u potpunosti zaštitila osiguranike i njihovu imovinu, te da ne bi ugrozili stabilnost

Kompanije, reosiguranje se vrši putem „DUNAV RE“ Beograd, a preko njih kod renomiranih

ino reosiguravača AAA finansijske stabilnosti. To znači da u slučaju većih šteta, reosiguravač i

ino-reosiguravač učestvuju u isplati istih.

Osim po bogatoj ponudi osiguravajućih usluga „Dunav osiguranje“ a.d. Banja Luka poznato je

i po brzoj i efikasnoj isplati šteta, na koju klijent može da računa u zakonski predviđenom roku.

„Dunav osiguranje“ a.d. Banja Luka posluje po najvišim međunarodno priznatim standardima

upravljanja kvalitetom ISO 9001 : 2008.

Dunav penzije

DUNAV društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom dobilo je 8. marta 2007.

godine dozvolu Narodne banke Srbije za organizovanje i upravljanje Dunav dobrovoljnim

penziskim fondom.

Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, čija je primena

počela 1. aprila 2006. godine, na naše tržište i formalno je uveden tzv. treći stub penzijskog

osiguranja. Ova vrsta osiguranja predstavlja dobrovoljno penzijsko osiguranje i dopuna je

obaveznom državnom penzijskom osiguranju. Osnovni element trećeg stuba jesu upravo

društva koja upravljaju dobrovoljnim penzijskim fondovima kao institucijama kolektivnog

investiranja.

Dunav društvo je nastalo preregistracijom Penzijskog osiguranja Dunav a.d.o, koje se od 2002.

godine bavilo dobrovoljnim penzijskim osiguranjem.

32


Sa preko 84.000 članova, vrednošću imovine od 7 milijardi dinara i mrežom od 7 prodajnih

mesta širom Srbije, Dunav dobrovoljni penzijski fond najveći je fond na našem tržištu.

Akcionari kompanije

Akcionar Broj akcija % od ukupne emisije

Komercijalna banka 26207 10,1

UTMA Comerce 17493 6,75

AMS Osiguranje 14600 5,633

Banca Intesa ad Beograd 11647 4,5

Republika Srbija 9513 3,67

Rudarsko topioničarski basen 7709 2,97

RaiffeisenBank ad Beograd 6457 2,375

5.2 DDOR Novi Sad AD

5.2.1 O kompaniji

Tradicija kompanije „DDOR Novi Sad“ duga je više od 65 godina. Njeni počeci datiraju od

završetka Drugog svetskog rata, od 1945. godine kada je osnovan Državni zavod za osiguranje

i reosiguranje.

Pod današnjim imenom posluje od juna 1990. godine, kada je registrovana kao Deoničko

društvo za osiguranje i reosiguranje „Novi Sad“.

Od januara 2008. godine posluje kao članica grupacije “Fondiaria SAI”, jedne od vodećih

kompanija u oblasti osiguranja u Italiji.

33


Početkom novembra meseca 2012. godine, Upravni odbor grupacije Unipol Gruppo Finanziario

S.p.A., je odobrio početak sprovođenja upravljanja i koordinacije nad kompanijom Fondiaria

Sai S.p.A. kao i nad preduzećima koja ova kompanija već ima u okviru svog sistema

upravljanja i koordinacije, a u koje spada i DDOR Novi Sad a.d.o., čime je kompanija „DDOR

Novi Sad“ postala deo grupacije Gruppo Assicurativo Unipol.

5.2.2 Mreža

U porodici „DDOR Novi Sad“ nalazi se više od 900.000 klijenata i 1.526 zaposlenih i spoljnih

saradnika.

“DDOR Novi Sad” dostupan je klijentima u čitavoj Srbiji preko razgranate mreže raspoređene

u okviru osam regiona. DDOR ima 23 filijale, 16 ekspozitura, 25 lokalnih kancelarija i 27

poslovnih mesta.

Rezultati poslovanja

U 2011. godini bruto obračunata premija je bila 9.864.000.000 dinara, ili 86,5 miliona evra.

Osiguranja motornih vozila zastupljena su sa ukupno 15,5 odsto, osiguranje

od autoodgovornosti zauzima 28,6 odsto ukupne premije, a ostala neživotna osiguranja

zauzimaju 50,5 odsto ukupne premije. Životna osiguranja učestvuju u ukupnoj premiji sa 5,5

odsto.

Rast je ostvaren u oblasti životnih osiguranja, kao i kod ostalih neživotnih osiguranja koja sada

zauzimaju više od 50 odsto ukupnog porfelja.

Gruppo Unipol

Kompanija Gruppo Unipol je danas druga na listi osiguravajućih kuća na italijanskom i prva u

oblasti neživotnopg osiguranja, sa direktnim fakturisanim premijama osiguranja od 12,2

milijardi evra na dan 30. septembra 2012. godine. Usvaja strategiju integrisane ponude koja

34


pokriva širok raspon proizvoda osiguranja i finansijskih proizvoda, a posebno je aktivna u

području dopunskog penzionog i zdravstvenog osiguranja.

Kompanija Gruppo Unipol ima više od 13,5 miliona klijenata (od kojih 6,5 Unipol, 4

Fondiaria-Sai i 3 Milano Assicurazioni), sa distribucijskom mrežom od 4.082 poslovnica u

okviru primarne mreže (1.382 agencija Unipol i 2.700 Agencija Fondiaria SAI i Milano

Assicurazioni), kao i 7.255 poslovnica u okviru sekundarne mreže (3.428 sub-agencija Unipol i

3.827 pod-agencija Fondiaria SAI i Milano Assicurazioni) i 304 bankarskih filijala na dan 30.

septembra 2012. godine.

Kompanija Unipol Gruppo Finanziario S.p.A. je holding kompanija za pružanje finansijskih

usluga kotirana na Berzi, čiji većinski akcionar je Finsoe S.p.A., koji trenutno ima udeo od

50,75% redovnog akcionarskog kapitala, a koji sa svojih 64,6% direktno kontroliše 28

kooperativa, među kojima su najvažniji italijanski konzorcijumi iz oblasti potrošnje,

proizvodnje i rada.

Pierluigi Stefanini je Predsednik kompanije Gruppo Unipol, a Carlo Cimbri je Generalni

direktor: na funkcije su izabrani u januaru 2006. odnosno aprilu 2010. godine.

Istorija kompanije Gruppo Unipol počinje od osiguravajućeg zavoda Unipol Assicurazioni,

osnovnog 1961. koji su kasnije kupile kooperative članice u udruženja Lega delle Cooperative.

U oblasti usluga osiguranja u okviru kompanije deluju Unipol Assicurazioni, Linear, Linear

Life, UniSalute, Fondiaria SAI, Milano Assicurazioni, Dialogo, Liguria i Siat; u bankarskom

osiguranju Arca, Arca Vita, Popolare Vita, BIM Vita i Systema; u bankaskim uslugama,

upravljanjem štednim ulozima i u oblasti merchant banking posluju Unipol Banca, Unipol

Merchant - Banca per le Imprese, Unipol Fondi, Unipol SGR, Unipol Leasing, Unicard i Banca

SAI.

Akcionari kompanije35


AKCIONAR BROJ AKCIJA % U UKUPNOJ EMISIJI

FONDIARIA-SAI 2114285 99,99343

NPCO doo u stečaju 115 0,00544

BDD M&V INVESTMENT 24 0,00114

5.3 SWOT analiza

5.3.1 Kompanija Dunav osiguranje ad.

SNAGE SLABOSTI

Vodeća pozicija na tržištu

Velika finansijska snaga, najveće finansijske

rezerve

Velika mreža poslovnica

Nacionalna prepoznatljivost

Jak brend

Veliki birokratski aparat

Sporo reagovanje na promene na tržištu

ŠANSE PRETNJE

Razvoj tržišta životnog osiguranja Brojni konkurenti

Ulazak stranih kompanija na tržište

5.3.2 DDOR Novi Sad ad.

SNAGE SLABOSTI

Duga tradicija (65 god.)

Nacionalna prepoznatljivost brenda

Stabilna pozicija na tržištu

Sporo reagovanje na tržišna kretanja životnog

osiguranja

ŠANSE PRETNJE

Razvoj i povećanje tržišta osiguranja u Srbiji Veliki broj konkurenata

Ulazak stranih kompanija na tržište

36


5.4 Racio analiza (jednog i drugog sa komentarima)

5.5 Dunav Osiguranje AD

37


5.6 DDOR Novi Sad AD

38


39


40


41


42


43


44


45


6. Zaključak

Ulazak stranih osiguravajućih kompanija na tržšte Republike Srbije dovelo je do usložnjavanja

tržišnih kretanja, a kao posledica povećanja konkurencije. Neminovnost ulaska stranih

kompanija podrazumeva ozbiljniji pristup domaćih kompanija poslovima osiguranja i

profesionalizacije menadžmenta kompanija kako bi se očuvale trenutne pozicije koje

kompanije zauzimaju na tržištu.

Globalni trend povećanja udela životnih osiguranja u celokupnim premijama osiguranja dolazi

na tržište Srbije što predstavlja potencijal, ali i opasnost za domaće kompanije s obzirom da

strane kompanije već poseduju iskustvo iz matičnih zemalja na ovom polju.

Analiza je pokazala da trenutne liderske pozicije na tržištu osiguranja po ukupnoj premiji

zauzimaju kompanija Dunav Osiguranje AD i DDOR Novi Sad AD. Svoje pozicije su

učvrstile, pre svega na tržištu neživotnih osiguranja, s obzirom na veliku prepoznatljivost i

tradiciju koju imaju na tržištu Republike Srbije.

46


7. Literatura

Estrella, A. i Hardouvelis, G.A., 1991. The Term Structure as a Predictor of Real Economic

Activity. The Journal of Finance Vol. XLVI, No 2, June 1991. Dostupno na JSTOR

<http://www.jstor.org/stable/i340153

Grozdanic, Radmila. Industrijski marketing,Tehnicki fakultet Čacak, 2003.

Grozdanic, Radmila. Preduzetnistvo.Tehnički fakultet,Čačak, 2005.

Ivkovic, Goran. Razvojni menadzment Prizma, 1998., Kragujevac

Karmel, R.S., 1991. Greenmail, the Control Premium and Shareholder Duty. Washington and

Lee Law Review, Volume 48 | Issue 3, Article 5. 6 January 1991. Dostupno na:

http://scholarlycommons.law.wlu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=2034&context=wlulr

Kotler, P. and Keller, K.L., 2006. Marketing Management. 12th Ed. Upple Saddle River, NJ:

Prentice Hall.

Krasulja, Dragan i Ivaniševič Milorad. Poslovne finansije. Ekonomski fakultet Beograd,1999

Narodna Banka Srbije. Sektor Osiguranja u Srbiji. Izveštaj za treće tromesečje 2012. NBS.

Novembar 2012.

Petkovic, Todor, Uncanin, Rajko, Stanković, Radei Jovanović, Dragutin. Operativni i

strategijski menadzment. VPS-Čačak, 2006.

Rankovic J. Upravljanje finansijama preduzeca. IV izdanje, Centar Beograd, 1989.

Rice, L., 2010. Nike Customer Relationship Management. [blog] BrooklynNike, 21 November

2010. Dostupno na: http://nikesoul718.blogspot.com/2010/11/nike-customer-relationship-

management.html

Stevanović N.,Malinić D.,Milićević V. Upravljačko računovodstvo. Ekonomski fakultet

Beograd,2008

47