NAJAMNINE I TRNAJAMNINE I TRŽIŠTE ŽIŠTE RADARADA

UvodUvod Tržište je stalan proces u kome ljudi izražavaju Tržište je stalan proces u kome ljudi izražavaju

potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti. znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti.

To je pretpostavljeni,,kvalitet" radne snage koga To je pretpostavljeni,,kvalitet" radne snage koga poslodavci kupuju u odredenom obimu izraženom poslodavci kupuju u odredenom obimu izraženom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje će u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje će zaposliti. zaposliti.

Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između ponude i tražnje za radnom snagom. ponude i tražnje za radnom snagom.

Rezultat tog odnosa izrneđu radnika i poslodavaca Rezultat tog odnosa izrneđu radnika i poslodavaca je uspostavljeni opšti nivo cene rada tj. nadnica je uspostavljeni opšti nivo cene rada tj. nadnica (najamnina).(najamnina).

NajamnineNajamnine Najamnine su dohodak od rada koji se međusobno Najamnine su dohodak od rada koji se međusobno

razlikuje po vrstama posla, po ekonomskim razlikuje po vrstama posla, po ekonomskim granama, po polu i po zemljama. Postoje dve vrste granama, po polu i po zemljama. Postoje dve vrste najamnina, to su:najamnina, to su:

nominalna najamninanominalna najamnina realna najamninarealna najamnina

Nominalne najamnine su one koje su izražene u Nominalne najamnine su one koje su izražene u novčanim jedinicama.novčanim jedinicama.

Realne najamnine su one koje izražavaju kupovnu Realne najamnine su one koje izražavaju kupovnu moć nominalnih najamnina. moć nominalnih najamnina.

Realne najamnineRealne najamnine

Realne najamnine rastu ako se pri datim Realne najamnine rastu ako se pri datim cenama povećava dohodak. cenama povećava dohodak.

Realne najamnine rastu ako se pri datom Realne najamnine rastu ako se pri datom dohotku smanjuju cene. dohotku smanjuju cene.

Realne najamnine rastu ako se cene Realne najamnine rastu ako se cene smanjuju brže od pada dohotka.smanjuju brže od pada dohotka.

Realne najamnineRealne najamnine

Realne najamnine padaju ako se pri datim Realne najamnine padaju ako se pri datim cenama smanjuje dohodak. cenama smanjuje dohodak.

Realne najamnine padaju ako se pri Realne najamnine padaju ako se pri datom dohotku cene povećavaju. datom dohotku cene povećavaju.

Realne najamnine padaju ako cene rastu Realne najamnine padaju ako cene rastu brže od dohotka.brže od dohotka.

Cena inputa sa stanovišta Cena inputa sa stanovišta vrednosti granične proizvodnjevrednosti granične proizvodnje

Slično krivama tražnje, za finalnim dobrima i Slično krivama tražnje, za finalnim dobrima i uslugama, koji su rezultat proizvodnog procesa, uslugama, koji su rezultat proizvodnog procesa, krive tražnje sa inputima proizvodnje su krive tražnje sa inputima proizvodnje su opadajuće. opadajuće.

Za razliku od tražnje za dobrima i uslugama, Za razliku od tražnje za dobrima i uslugama, tražnja za inputima proizvodnje je izvedena tražnja za inputima proizvodnje je izvedena tražnja. Ona zavisi od obima proizvodnje nekog tražnja. Ona zavisi od obima proizvodnje nekog preduzeća i troškova inputa.preduzeća i troškova inputa.

NeoklasiNeoklasična ekonomska teorijačna ekonomska teorija

Neoklasična ekonomska teorija raspodelu Neoklasična ekonomska teorija raspodelu svodi na teoriju razmene, odnosno svodi na teoriju razmene, odnosno granične produktivnosti inputa granične produktivnosti inputa proizvodnje. proizvodnje.

Cena inputa proizvodnje formira se kao i Cena inputa proizvodnje formira se kao i cena bilo koje druge robe, a od njihovih cena bilo koje druge robe, a od njihovih cena zavisi raspodela. cena zavisi raspodela.

Neoklasična ekonomska teorijaNeoklasična ekonomska teorija

Granični proizvod rada x cena proizvoda = cena Granični proizvod rada x cena proizvoda = cena rada = nadnica (plata, zarada)rada = nadnica (plata, zarada)

Granični proizvod zemlje x cena proizvoda = Granični proizvod zemlje x cena proizvoda = cena zemljišta = rentacena zemljišta = renta

Granični proizvod kapitala x cena proizvoda = Granični proizvod kapitala x cena proizvoda = cena kapitala = profitcena kapitala = profit

Neoklasična ekonomska teorijaNeoklasična ekonomska teorija

Angažovanje inputa u proizvodnji teče sve dotle Angažovanje inputa u proizvodnji teče sve dotle dok je granični proizvod (granični proizvod x dok je granični proizvod (granični proizvod x cena) svakog pojedinog inputa proizvodnje veći cena) svakog pojedinog inputa proizvodnje veći od njegovog graničnog troška,odnosno od cene od njegovog graničnog troška,odnosno od cene određenog inputa proizvodnje. određenog inputa proizvodnje.

To znači, da je:To znači, da je:

a) nadnica = graničnom proizvodu rada;a) nadnica = graničnom proizvodu rada; b) renta = graničnom proizvodu zemlje,b) renta = graničnom proizvodu zemlje, c) profit = graničnom proizvodu kapitala.c) profit = graničnom proizvodu kapitala.

Tražnja za inputima proizvodnjeTražnja za inputima proizvodnje

Maksimiziranje profita, gde je vrednost Maksimiziranje profita, gde je vrednost graničnog proizvoda rada jednaka plati graničnog proizvoda rada jednaka plati odnosno, je ekvivalentan uslov da je odnosno, je ekvivalentan uslov da je granični prihod jednak graničnom trošku.granični prihod jednak graničnom trošku.

Inputi i autputi se odabiru tako da je Inputi i autputi se odabiru tako da je granični prihod jednak graničnom trošku. granični prihod jednak graničnom trošku. Ovaj princip važi i za konkurentna i Ovaj princip važi i za konkurentna i nekonkurentna tržišta.nekonkurentna tržišta.

Ponuda inputa na konkurentnom Ponuda inputa na konkurentnom tržištutržištu

Na konkurentnom tržištu inputa proizvodnje Na konkurentnom tržištu inputa proizvodnje preduzeće može kupiti inputa koliko želi po preduzeće može kupiti inputa koliko želi po fiksnoj tržišnoj ceni. Ta cena je određena fiksnoj tržišnoj ceni. Ta cena je određena presekom krivih tržišne ponude i tražnje. presekom krivih tržišne ponude i tražnje.

Preduzeće kupuje inpute do tačke pri kojoj je Preduzeće kupuje inpute do tačke pri kojoj je vrednost graničnog proizvoda rada jednaka ceni vrednost graničnog proizvoda rada jednaka ceni radarada – uslov maksimiziranja profita.– uslov maksimiziranja profita.

Ponuda radaPonuda rada

Tržišna ponuda rada je ukupna količina rada Tržišna ponuda rada je ukupna količina rada koju su radnici spremni i u stanju da ponude za koju su radnici spremni i u stanju da ponude za različite plate, odnosno zarade u datom različite plate, odnosno zarade u datom vremenskom periodu.vremenskom periodu.

Glavne odrednice ponude rada su:Glavne odrednice ponude rada su:

brojnost stanovništvabrojnost stanovništva način na koji oni provode svoje vremenačin na koji oni provode svoje vreme

Realna plataRealna plata

Najočiglednija korist od rada je Najočiglednija korist od rada je realna plata. Realna plata realna plata. Realna plata predstavlja odnos nominalne predstavlja odnos nominalne plate, podeljene sa cenama plate, podeljene sa cenama roba i usluga, što pokazuje roba i usluga, što pokazuje realnu kupovnu moć. realnu kupovnu moć.

Što je ponuđena plata veća – to Što je ponuđena plata veća – to je veća spremnost da se radi.je veća spremnost da se radi.

Oportunitetni trošakOportunitetni trošak Koliko god da je plata važna, ljudi Koliko god da je plata važna, ljudi

ipak priznaju da posao traži istinske ipak priznaju da posao traži istinske žrtve. Svaki sat proveden u radu je žrtve. Svaki sat proveden u radu je jedan sat manje za druge potrebe. jedan sat manje za druge potrebe. Ako idemo na posao, imamo manje Ako idemo na posao, imamo manje vremena za TV, fudbal, ili vremena za TV, fudbal, ili jednostavno uživanje u lepom danu. jednostavno uživanje u lepom danu.

Drugim rečima, u novcu je vezan i Drugim rečima, u novcu je vezan i „oportunitetni trošak“. Uopšteno „oportunitetni trošak“. Uopšteno kažemo da je „oportunitetni trošak“ kažemo da je „oportunitetni trošak“ od rada količina slobodnog vremena od rada količina slobodnog vremena koje se mora žrtvovati u tom koje se mora žrtvovati u tom procesu.procesu.

Tražnja za radomTražnja za radom

Tražnja za radom je količina rada koju su Tražnja za radom je količina rada koju su poslodavci spremni i u stanju da angažuju poslodavci spremni i u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno, zaradama, po različitim platama, odnosno, zaradama, u datom perioduu datom periodu..

Izvedena tražnjaIzvedena tražnja

Izvedena tražnja za radom i ostalim Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje, rekli smo zavise od inputima proizvodnje, rekli smo zavise od tražnje za finalnim proizvodima tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. robama i uslugama koje ti (autputima), tj. robama i uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za proizvodima tog rada.zavisi od tražnje za proizvodima tog rada.

Granični fizički proizvod radaGranični fizički proizvod rada

Promena u ukupnom učinku za dodatu Promena u ukupnom učinku za dodatu jedinicu radne snage, predstavlja granični jedinicu radne snage, predstavlja granični fizički proizvod rada.fizički proizvod rada.

Granični fizički proizvod (MPPL) = Granični fizički proizvod (MPPL) = promena ukupnog učinka / promena promena ukupnog učinka / promena količine radakoličine rada

Granični prihod proizvodaGranični prihod proizvoda

Novčana vrednost ukupnog doprinosa Novčana vrednost ukupnog doprinosa učinku, to je promena u ukupnom prihodu učinku, to je promena u ukupnom prihodu koja se javlja kada se angažuje dodatna koja se javlja kada se angažuje dodatna jedinica rada.jedinica rada.

Granični prihod proizvoda (MRPL) = Granični prihod proizvoda (MRPL) = promena ukupnog prihoda / promene promena ukupnog prihoda / promene količine rada.količine rada.

Granična produktivnost radaGranična produktivnost rada Ako je marginalna produktivnost veća od plate (cene Ako je marginalna produktivnost veća od plate (cene

rada), preduzetniku novouposleni radnik donosi profit i rada), preduzetniku novouposleni radnik donosi profit i zato će ga preduzetnik zaposlitizato će ga preduzetnik zaposliti

Ako je marginalna produktivnost manja od plate, tada se Ako je marginalna produktivnost manja od plate, tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli nekog novog preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli nekog novog radnika, jer bi imao veće troškove od prihoda, čime bi radnika, jer bi imao veće troškove od prihoda, čime bi smanjio profit, pa nema zapošljavanja.smanjio profit, pa nema zapošljavanja.

Dakle, pravilo o zapošljavanju radnika glasi: preduzetnik Dakle, pravilo o zapošljavanju radnika glasi: preduzetnik zapošljava nove radnike sve dok je njihova marginalna zapošljava nove radnike sve dok je njihova marginalna produktivnost veća od njihovih plata.produktivnost veća od njihovih plata.

Transferne zaradeTransferne zarade

Transferne zarade nekog inputa koji se Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna plaćanja, koristi predstavljaju minimalna plaćanja, neophodna da bi se input angažovao za neophodna da bi se input angažovao za dati rad.dati rad.

Ekonomska rentaEkonomska renta

Ekonomska renta je povezana sa inputom Ekonomska renta je povezana sa inputom rada. rada.

Predstavlja razliku između isplaćenih plata Predstavlja razliku između isplaćenih plata i minimalnog iznosa potrebnog za i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika odnosno transfernih unajmljivanje radnika odnosno transfernih zarada.zarada.

ZaključakZaključak Tražnja za radom predstavlja izvedenu tražnju Tražnja za radom predstavlja izvedenu tražnju

koju kreiraju preduzeća koja te inpute koriste u koju kreiraju preduzeća koja te inpute koriste u proizvodnji dobara i usluga. proizvodnji dobara i usluga.

Konkurentno preduzeće koje maksimizira profit, Konkurentno preduzeće koje maksimizira profit, analizira svaki faktor do tačke u kojoj je vrednost analizira svaki faktor do tačke u kojoj je vrednost marginalnog proizvoda jednaka njegovoj ceni.marginalnog proizvoda jednaka njegovoj ceni.

Tržišna ponuda rada ima ulazni nagib, ljudi Tržišna ponuda rada ima ulazni nagib, ljudi reaguju na rast nadnica i više rade a manje se reaguju na rast nadnica i više rade a manje se odmaraju.odmaraju.