SADRAJ
1. Uvod
2. Drumski saobraaj
3. Vodni saobraaj
4. Vazduni saobraaj
5. elezniki saobraaj
6. Literatura
Uvod
Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio vaan
faktor za odravanje ekonomske kohezije, jo od doba starih carstva
do modernih drava u dananjem usvetu. Satehnolokim i ekonomskim
razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su znaajno evoluirala.
Tako je i razvoj saobraaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem
ekonomskog sistema. itav istorijski period razvoja saobraaja mogue
je pratiti od pre industrijskog do savremenih saobraajnih mrea na
poetku XXI veka, a kroz pet velikih faza, gde se svaka odlikuje
specifinim inovacijamau transportnom sektoru. Pre pojave parne
maine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka,
nisu postojale nikakve forme motorizovanog saobraaja. Transportna
sredstva su se mahom vezivala za ivotinjsku tegleu snagu u kopnenom
saobraaju ili za snagu i pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom
saobraaju. Bilo je ogranienja u koliinama robe koja se prevozila,
kao i u brzini transporta ljudi i roba. Vodeni saobradaj je bio
najvie razvijen i najefikasniji, tako da su gradovi na obalama mora
ili velikih reka trgovali sa udaljenim regionima i na taj nain
zadobijali veu ekonomsku, politiku i kulturnu mo i vei uticaj nad
okolnom teritorijom. Zato nije ni iznenaujue to su se prve
civilizacije razvile upravo u dolinama velikih reka, kako zbog
dobrih uslova za bavljenje poljoprivredom, tako i zbog trgovine
(npr: doline Tigra i Eufrata, Nila, Inda, Ganga, Hoang Hoa). Kako
je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno
niska, tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Iz
perspektive regionalnih ekonomija, u takvom okruenju uticaj grada
na okolni prostor kroz trgovake veze bio je najvie do 50 km u
preniku. Meunarodna trgovina je i tada postojala, ali su proizvodi
kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su
izrazito skupi idostupni malom broju bogatih), jer je bilorei o
zainima, svili, vinu, parfemima robi koja je do Evrope
dovoenauvenimPutem svile. U takvom okruenju, bilo je teko govoriti
o bilo kakvom urbanom sistemu, ve pre o relativno samostalnim
ekonomskim sistemima sa vrlo ogranienom trgovinskom razmenom. Ipak,
kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu uvenaRimska imperija i
Kinesko carstvo. Oba carstva su tokom svoje istorije posveivale
velike napore izgradnji saobraajne mree, pokuavajui na taj nain da
odre kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dueg vremena.
Rimljani su bili poznati graditelji puteva, te su tako prvo
premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu, a potom i u
drugim delovima carstva, povezujui velike gradove na Mediteranu.
Kako je carstvo raslo, tako se putna mrea razvijala i dostigla u
jednom trenutku 80000 km odlino izgraenih puteva (III vek). Sa
druge strane Zemljine kugle, Kinesko carstvo je bilo daleko
poznatije po izgradnji sistema kanala i renom saobraaju. Ti kanali
inili su sistem pod nazivom Veliki kanal (neki delovi i danas
postoje). Tokom period XIV-XVII veka ovaj sistem dostigao je duinu
od 250000 km, povezujui Peking na severu i Handou na jugu sa obalom
mora na istoku (dva velika rena basena Jangcekjanga i
Hoanhoa).Tokom srednjeg veka trgovina se pojaala i to trgovina
pomorskim putem. Plovidbe su bile intenzivne La Manom, Severnim
morem, Baltikim morem i Mediteranom, gde je bilo skoncentrisano i
najvie luka (Venecija, Barselona, Lisabon, Bordo, Hamburg, Norvi,
London). Najvie se trgovalo groem, vinom, vunom,drvetom, kamenom,
soli, ili nekim luksuznim robama. Tokom XIV veka pojavili su se
savremeniji i bri brodovi (karavele i galeoni). Evropljani su
krenuli u traganje za novim, alternativnim i pomorskim putem za
bogatu Indiju jer su padom Carigrada 1453. godine Turci konano
presekli kopnene trgovake puteve sa Bliskim i Dalekim Istokom. Tom
prilikom, poto je bilo rei o jedrenjacima, glavni uslov i faktor
plovidbe bili su stalni vetrovi i kretanje morskih struja, pa su
tako i traganja za alternativnim pravcima bila znatno uslovljena
ovim prirodnim faktorima. Ipak, Evropljani su krajem XV i tokom XVI
i XVII veka uspeli da otkriju amerike kontinente, oplove Afriku,
naprave krunu turu oko Zemljine kugle, otkriju Australiju, plove po
Okeaniji, i na taj nain znatno proire granice i mogunosti pomorskih
saobraajnih pravaca. U tom periodu smenjivalo se nekoliko velikih
pomorskih sila: panija i Portugalija,Holandija, Engleska. Do kraja
XVII veka najvei deo kolonija u svetu drali su Evropljani i
zahvaljujui njima odvijala se intenzivna kolonijalna trgovina,
korienjem pre svega pomorskog saobraaja. Nova era u razvoju
saobraaja bila povezana sa industrijskom revolucijom i primenom
parne maine u konstruisanju savremenih saobraajnih sredstava. Zato
se u nekom istorijskom razvoju saobraaja prvo izdvaja period od
1800-1870. godine, kada se deavaju brojne inovacije, vane za razvoj
saobraajnog sistema, parna lokomotiva Stivensona 1812 .godine i
njen prvi put od stanice Stokton do stanice Darlington u Engleskoj,
nakon ega elezniki saobraaj poinje intenzivni razvoj. Zavretak
transkontinentalne pruge u SAD 1869. godine bio je od presudnog
znaaja za teritorijalni razvoj ove drave. Tada je konano Istona
obla SAD povezana kopnenim putem sa Zapadnom obalom. Prvi parobrodi
se pojavljuju 40-ih godina XIX veka i oznaavaju pravu revoluciju u
renom i pomorskom saobraaju. Razvoj pomorskog saobraaja bio je
podstaknut iskopavanjem dva velika kanala koji su uticali
neposredno na skraivanje meunarodnih pomorskih puteva (Suecki kanal
1869. godine i Panamski kanal 1914. godine). Moderna era u razvoju
saobraaja zapoinje krajem XIX veka (od 1870.) i to daljim razvojem
eleznikog saobraaja (razvija se u Evropi i Severnoj Americi, ali se
gradi i u siromanim delovima Afrike i Azije kao orue za uspeno
osvajanje resursnih dobara u tim zemljama od strane kolonijalnih
posednika primer je Indija koja je bila engleska kolonija i kao
posledica intenzivne gradnje eleznike mree iz tog perioda Indija i
danas ima najguu elezniku mreu na svetu). Potom dogaaju se epohalni
pronalasci telegrafa i telefona ime zapoinje era telegrafsko
telefonskog saobraaja, odnosno era kasnije savremenih
telekomunikacionih sredstava. Posebno vaan momenat u razvoju
svetskog saobraaja, a pre svega drumskog, bila je konstrukcija
T-modela u fabrici automobila Ford u SAD, ime je oznaen poetak
masovne proizvodnje automobila, odnosno potronje istih. Pre toga
prethodili su pronalasci motora sa unutranjim sagorevanjem (Daimler
1889. godine) i dizel motora (1885. godine), kao i pneumatskih guma
(Dunlop 1885. godine). Sa druge strane, ako su automobili znaajno
uticali na razvoj drumskog saobraaja, to je bilo jo uvek u sferi
prometa putnika. Kada je re o prometu roba, poetkom, a posebno
tokom XX veka, ekonomija obima i poveane proizvodnje i potronje u
svim sferama uticali su na razvoj saobraaja (kabasti i teki tereti
tipa ruda ili poljoprivrednih proizvoda sada su mogli da se prevoze
jeftinije i bre na vee udaljenosti zahvaljujui unapreenju
brodogradnje). Tankeri za prevoz nafte i njenih derivata su, takoe,
primer razvoja saobraaja, jer se sada ovaj energent mogao prevoziti
na velike udaljenosti. Saobraaj je intenzivniji od Bliskog istoka
prema Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i Japanu, jer su tankerske
rute za prevoz nafte bile najbrojnije upravo na ovim destinacijama.
Istovremeno i tonaa tankera se stalno poveavala (od 100000 tona
60-ih godina XX veka do dananjih 550000 tona). Poetak XX veka
oznaio je i pojavu jednog novog vida saobraaja avionskog. Nakon
prvog leta balonom 1783. godine, prvi zvanian let bio je let brae
Rajt 1903. godine ime zapoinje era avionskog saobraaja. U poetku
avionski saobraaj se koristio za transport putnika i pote, a tek od
1919.godine zapoinju prvi letovi za transport robe. Meutim i danas
ovaj vid saobraaja se smatra izuzetnom skupim za transport kabastih
i tekih materijala, pa se transport robe avionskim saobraajem
ograniava samo na neke vrste roba i najvie putnika. Dostignua nauke
i tehnike u avionskom saobradaju, ipak, su najpre bila vezana
zavojnu industriju. U toku XX veka razvio se i telekomunikacioni
saobraaj, u kome su poslednje decenije XX veka bile obojene
prodorom Interneta i internet veza kao posebnog vida
komunikacija.
Drumski saobraaj Drumski saobraaj ima vodeu ulogu u prevozu
putnika u svetu (80% svetskog prometa putnika), ali i roba na
kratka i srednja rastojanja (od vrata do vrata). Meu drugim vrstama
saobraaja, drumski saobraaj je vodei i po duini mree saobraajnica
(24 mil. km, ili 70% svetskog saobraajnog sistema). Ipak, drumski
saobraaj se svrstava u red mlaih saobraajnih grana.Njegova istorija
zapoinje u drugoj polovina XIX veka i obeleena je razvojem motora
sa unutranjim sagorevanjem. Karl Benc 1885. godine konstruie prvi
automobil sa unutranjim sagorevanjem na tri toka, koji se smatra
preteom modernog automobila. Iste godine Gotlib Dajmler konstruie
preteu dananjeg motocikla, a godinu dana kasnije isti ovek
konstruie prvi automobil na etiri toka.Godina 1913. se smatra
prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim
fabrikama automobila uvodi pokretna proizvodna traka. U periodu od
1909-1927. godine Fordove fabrike su proizvele 15 miliona
automobila (uveni model TT), koji su preplavili ameriko
trite.Zasluge za razvoj automobilskog saobraaja imaju jo i Rudolf
Dizel i dvojica sinova Adama Opela, potom Lui Reno, Mielin (zasluga
za pronalazak pneumatske gume, ali je Danlop koji je prvi
patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. godine), Milde,
Dore, Pore, Frederik i arls Rojs, Dizraeli (napravio dvoetani
autobus), Vinenco Lanija.Karl Benc za volanom svog automobila
(1885)
Najvei automobilski park na svetu imaju najrazvijenije zemlje:
SAD, Japan i Nemaka. Dok u Zapadnoj Evropi i u manjem stepenu
Severnoj Africi, Japanu i Australiji preovlauju laki automobili, u
zemljama u razvoju Afrike, Azije i ZND polovinu voznog parka ine
kamioni, autobusi i druga specijalna vozila. U Kini je taj procenat
veoma visok (oko 90%), a Kina ima lakih automobila koliko i
Saudijska Arabija, koja je sto puta manja po broju stanovnika, i
samo dva puta vie nego mala zemlja Luksemburg. Veliki broj
motocikla, bicikla i riki u Kini, Indiji i drugim azijskim
zemljama, zamenjuje automobile u gradskom saobraaju.Od ukupnog
broja automobila u svetu, koji danas prelazi 650 miliona, oko 80%
je koncentrisano u zemljama Severne Amerike (oko 250 mil., od kojih
200 mil. u SAD), Zapadnoj Evropi (preko 200 mil.) i Japanu (preko
50 mil). Prosena snabdevenost automobilima u svetu je 11,6
stanovnika po automobilu.Za razvoj drumskog saobraaja nije, meutim,
samo vana industrija automobila, ve je od presudne vanosti
izgraenost drumske infrastrukture.Prvi asfaltirani put je izgraen
1901. godine u Monte Karlu, a etvrt veka kasnije u Italiji je
izgraena prva auto magistrala. Izgradnja auto magistrala razvila se
u Nemakoj tridesetih godina XX veka, kada je nacistika Nemaka imala
plan da izgradi mreu autoputeva u Evropi sa centrom u
Berlinu.Najveu ukupnu duinu automobilskih puteva imaju SAD (5 mil.
km, ako bi se sabrale povrine automobilskih puteva u SAD, dobila bi
se povrina ravna Velikoj Britaniji (244.000 km2), Francuska,
Australija, Kanada, Rusija, Indija. Brazil je izgradio dobre
autoputeve prema unutranjosti, a u cilju osvajanja i naseljavanja
Amazonije i drugih predela (magistrala Brazilija Belen,
Transamazonika, Nord-perimetral). Kina, takoe, gradi puteve prema
unutranjosti.Najrazvijeniju mreu autoputeva u svetu imaju SAD (1/4
ukupne duine svih puteva), Kina, Japan, Indija, Rusija, evropske
zemlje. Evropa po gustini autoputeva prevazilazi sve ostale regione
sveta, ali po drumskom teretnom saobraaju prvo mesto zauzimaju SAD.
U pojedinim zemljama i regionima sveta (ZND, EU, Sev. Amerika)
autoputevi sainjavaju jedinstvene saobraajne sisteme (nacionalne,
meunarodne). Meunarodne auto magistrale igraju vanu ulogu za
ostvarivanje meunarodnih veza i za integrisanje saobraajnih sistema
pojedinih zemalja. Takve postoje u Evropi (Panevropski koridori) i
Severnoj Americi (Panameriki put).Gustina drumske mree najvea je u
Zapadnoj Evropi (km/100 km2), a tu se posebno istiu Nemaka, Danska,
Holandija, Velika Britanija. Modernizacija drumskog saobraaja ide u
dva pravca modernizacija automobilskog parka i modernizacija
drumske mree. Zahvaljujui specijalizaciji i izradi vozila za
specijalne namene i tene terete (kontejnetovoza, panelovoza,
rashladnih trejlera), drumski saobradaj je poeo uspeno da konkurie
eleznikom transportu. Zapadnoevropski standardi doputaju auto
vozove ukupne teine do 44 tone i duine 18 m. Oni su usaglaeni sa
evropskim normama za bezbednost na putevima i zatiti puteva. U SAD
i Kanadi su dozvoljeni i vei auto vozovi, a u Australiji jo vei(50
m i preko 100 tona). Postoje tegljai i platforme, koje omoguuju u
vandrumskim i drugim uslovima da se prevoze superteki tovari.Za
razliku od eleznikog, drumski saobraaj stvara dosta ekolokih
problema. Na drumski saobraaj otpada preko 40% antropogenog
zagaivanja atmosfere. Zbog toga u razvijenim zemljama prelaze na
bezolovni benzin i katalitike neutralizatore odraenih gasova. Time
se smanjuju zagaenja u gradovima i urbano-industrijskim
aglomeracijama. U zemljama Zapadne Evrope, Japanu i J. Koreji visok
procenat automobila koristi gas i dizel gorivo. Perspektivni pravac
ekoloke modernizacije voznog parka je i usavravanje elektromobila,
posebno za gradski saobraaj.
Vodni saobraaj Vodeni saobraaj obuhvata celokupan saobraaj koji
se odvija na vodenim povrinama (moru, jezerima, rekama, kanalima).
Meutim, daleko najvei znaaj u okviru vodenog saobraaja ima morski
saobraaj. Morski saobraaj obezbeuje oko 4/5 ukupnog transporta u
meunarodnoj trgovini, pri emu je posebno veliki udeo prevoza tereta
(nafta i naftni derivati, a u porastu su meunarodni morski prevozi
rasutih tereta, posebno uglja, ita, nerudnih sirovina ruda, uglja,
ita). Morskim transportom se preveze preko 5,5 mlrd. tona tereta
godinje. Morski transport preveze relativno mali deo ukupnog
fizikog obima prevezenog tereta, ali zbog velikog prosenog
rastojanja (7-8 hilj. km) na njega otpada 60% od ukupnog svetskog
prevoza robe. Uporedo sa interkontinentalnim, meunarodnim
transportom, morski transport ostvaruje u velikom obimu prevoz
tereta sa velikom i malom kabotaom u granicama svoje zemlje. Velika
kabotaa plovidba brodova izmeu luka razliitih morskih basena (na
primer, Vladivostok Novorosijsk Arhangelsk), mala kabotaa - prevozi
izmeu luka jednog mora (Bar Bari).Rokovi dostave roba u vodenom
transportu su najvei. To je povezano kako s velikim rastojanjima,
tako i sa injenicom da je svetska trgovaka flota jako zavisna od
meunarodne trgovine naftom.Istorija pomorskog saobraaja je veoma
duga (jo od Feniana, preko starih Grka i Rimljana, pa sve do
srednjeg veka i velikih geografskih otkria). Meutim, za dananji
morski saobraaj od velike vanosti su dogaaji sa poetka XIX veka:
uspostavljene prvih redovnih pomorskih linija irom sveta, posebno
izmeu Evrope i Severne Amerike (saobraaj na njima su odravali brzi
jedrenjaci kliperi, iji je razvoj kulminirao u periodu 1840-1870);
pronalazak prvog broda na mehaniki pogon (Clermont), koga je
konstruisao 1807. godine Robert Fulton (Klermon je odravao redovan
saobradaj na reci Hadson, SAD); prvo putovanje parobrodom preko
Atlantika parobrod Savannah je prvi preao Atlantik 1919. godine
(Njujork - Liverpul) za 29 dana; prva redovna trans - atlantska
putnika linija uvedena je 1838. godine; krajem XIX veka u Baltikom
moru poinju da koriste prve feribote za prevoz eleznikih
kompozicija.Znaajna unapreenja parobroda predstavljali su: uvoenje
elise (1840.) i eline armature (1860). to je uticalo na poveanje
uea parobroda u tonai svetske mornarice, koje je 1850. godine
iznosilo samo 6%, a 1892. Godine ve 50%. Istorijski znaaj u
pomorskom teretnom saobraaju ima brod Protos, koji je 1880. godine
dovezao na Londonsko trite zamrznuto meso iz Australije, ime je
poeo prekookeanski prevoz lako kvarljivih proizvoda (mesa, maslaca,
citrusovog voa, banana).Po obimu tereta i proizvodnosti rada morski
saobraaj prevazilazi sve druge vrste saobraaja. Cena prevoza tereta
morskim putem je najnia od svih vrsta saobraaja. Proizvodnost rada
u morskom transportu je 5-6 puta vea, nego u eleznikom i renom, a
cena je gotovo 2 puta manja nego u tim vrstama transporta.
Najefikasnije je korienje morskog saobraaja pri prevozu tereta na
velika rastojanja, dok je morski prevoz u unutranjem prometu (mala
kabotaa) manje efikasan. Za ostvarivanje prevoza morski transport
ima sloena i raznovrsna sredstva flotu, morske luke, remont
brodova. On opsluuje nekoliko desetina hiljada brodova, ukupne
tonae preko 500 mil. bruto registarskih tona (BRT = 100 kubnih
stopa = 2,83 m3).Dananja svetska trgovaka flota se sastoji od preko
40 hiljada brodova. Glavni deo trgovake flote pripada Japanu,
Rusiji, Grkoj, Kini, Norvekoj, V. Britaniji, Danskoj. Najvea tonaa
je pod liberijskom i panamskom zastavom. Plovidba pod tuom
povoljnom zastavom uslovljeno je uglavnom finansijskim olakicama.
Najvee flote plove pod zastavom Paname (72 mil. BRT), Liberije
(60), Grke (30), Kipra (25), Bahamskih ostrva (po 20), Kine (17),
Rusije (15), Norveke (15), SAD (13 mil. BRT). Ipak, svetsko
liderstvo Paname, Liberije, Kipra i Bahamskih ostrva je uslovno,
poto je veliki deo njihovih flota vlasnitvo SAD i zapadnoevropskih
zemalja (meu kojima Francuske, V. Britanije i Nemake). Pomenute
razvijene zemlje koriste politiku jeftine zastave da bi izbegle
visoke takse za registraciju, kontrolu broja i kvalifikaciju
posade, i koristile dozvolu da sastave posadu od stranaca. U svetu
ima nekoliko vodedih klasifikacionih organizacija
(brodskiregistri), koje vre nadzor nad trgovakom flotom, a
najuticajnija meu njima je Lojd. Veliki deo svetske trgovake flote
zauzima tankerska flota. Oko 40% nosivosti svetske flote ine
tankeri, koji prevoze naftu i naftne derivate. Poslednjih godina
deo tankerske flote je iskljuen iz eksploatacije, pretopljen ili
pretvoren u rezervoare za naftu jer su veliki zagaivai Svetskog
okeana (ispiranje, havarije). Glavni pravci kretanja tankera su iz
regiona Karipskog mora u SAD i zapadnu Evropu, i iz zemalja Bliskog
Istoka u Zapadnu Evropu, SAD i Japan.Zbog zasienosti trita
tankerima, vodei brodograditelji su se preorijentisali na gradnju
drugih tipova brodova za kombinovane terete (ugalj-nafta,
ruda-nafta), gasovoze, platforme za podmorske buotine za naftu.
Takoe se grade specijalizovani brodovi za ito, drveni materijal,
ugalj. Nove mogunosti otvaraju specijalizovani kontejnerovozi,
barovozi (lihterovozi), brodovi tipa RO-RO za prevoz inskih vozila.
Formiran je sistem svetskih kontejnerskih linija, koje opsluuju
ekonomske veze najrazvijenijih regiona sveta. U novije vreme se
pojaalo interesovanje za srednjetonane brodove za prevoz hemijskih
proizvoda, kao i za trgovake brodove, prilagoene da plove u sloenim
navigacionim uslovima Arktika.Luke su druga vana komponenta,
uporedo s flotom, u vodenom transportu. U svetu ima preko 700
opremljenih luka. Njihove mogunosti su veoma razliite. Najvanije
karakteristike luka su promet robe, specijalizacija po vrstama
robe, maksimalna tonaa brodova koji mogu da uu u luku, proizvodnost
kompleksa na keju, brodska mesta, odnos izmeu utovara i istovara
robe. Stvaraju se luko-industrijski kompleksi za doradu uvozne ili
izvozne robe ili za reeksport, specijalizovani kejovi za razliite
proizvode (drveni materijal, ito, ugalj, kontejnere,
automobile).Luki ureaji su skupi i sloeni. Oni se grade u dugom
periodu i teko se proiruju i modernizuju. Luke se eksploatiu mnogo
due od duine ivota brodova (gornja granica starosti brodova je oko
30 godina, a novi tipovi brodova se pojavljuju svakih 10 godina).
Veliko tehniko dostignue su luke vetaka ostrva u zalivu Kobe, na uu
reke Rajne (kod Roterdama), na reci Labi, na reci Sveti Lorenc i po
severoistonoj obali SAD, kao i ureaji za utovar nafte u Persijskom
zalivu.Kada je re o najfrekventnijim pomorskim saobraajnim pravcima
i najprometnijim lukama situacija je sledea. Meu okeanskim basenima
prvo mesto po obimu morskog teretnog prevoza zauzima Atlantski
okean sa okolnim morima, na ijim obalama su razmetene najvee morske
luke sveta: Roterdam (Holandija), Antverpen (Belgija), Hamburg
(Nemaka), London (V. Britanija), Marsej (Francuska), enova
(Italija), Nju Orleans, Nju Jork, Filadelfija (SAD). Mnoge velike
luke nalaze i na obalama Tihog okeana - Kobe, Tiba, Jokohama,
Nagoja (Japan), angaj (Kina), Pusan (J. Koreja), Sidnej
(Australija), Vankuver (Kanada) i Indijskog okeana Karai
(Pakistan), Mumbaj i Kalkuta (Indija), Kolombo.U Tihom okeanu se
nalaze najvei luki kontejnerski terminali. Po broju prometa
kontejnera se istiu Singapur, Hongkong, tajvanske luke (Gaosjun),
luki region Los Aneles Long Bi, luka u tokijskom zalivu. Uporedo s
univerzalnim postoje i specijalizovane luke za izvoz nafte (Ras
Tanura u Saudijskoj Arabiji, Mina al Ahmadi u Kuvajtu, ostrvo Karg
u Iranu, Amuaj i La Salinas u Venecueli), ruda (Tubaran u Brazilu),
uglja (Riards Bej u JAR), ita, drveta i drugih proizvoda.Na stepen
razvoja morskog transporta veliki uticaj imaju morski kanali
(Suecki, Panamski, Korintski, Kilski kanal) i tesnaci (Gribraltar,
Bosfor i Dardaneli, Bab el Mandeb, Ormuski moreuz, Malajski i
Singapurski prolaz i drugi), kojim se omoguuje skraivanje morskih
puteva i po vie hiljada i desetina hiljada kilometara.Poslednjih
godina tempo rasta pomorskog saobraaja usporava. Osnovni uzrok je
opadanje meunarodne trgovine naftom posle energetske krize 1973-74.
godine, konkurencija cevovodnog transporta i tzv. kopnenih mostova.
U Japanskim lukama odnos obima istovara i utovara je 47:1, a u
australijskim 1:12, tako da dati odnos zavisi od strukture uvoza i
izvoza roba tih zemalja.Putniki pomorski saobraaj se odvija
uglavnom u kabotanoj (pribrenoj) plovidbi. Najvei promet putnika
imaju luke Dover, Kale, Hongkong (15-20 mil. putnika godinje),
Pirej, angaj. Veliki feribotski kompleksi funkcioniu u Lamanu,
Baltikom moru i po tihookeanskoj obali u Jugoistonoj Aziji.Reni i
kanalski saobraaj obavlja se po plovnim kanalima i rekama i njegove
pozitivne karakteristike su: visok prevozni kapacitet (na dubokim
rekama), relativno male cene prevoza i niski trokovi za
organizaciju plovidbe.Razvoj i geografija renog saobraaj u velikoj
meri odreuju prirodni uslovi. U tom pogledu velike mogunosti za
razvoj renog saobraaja imaju one zemlje kroz koje protiu plovne
reke, odnosno koje imaju izgraene plovne kanale: zemlje Severne i
Latinske Amerike, Evrope i Azije.U Evropi mreu plovnih puteva
sainjavaju reke Sena, Rajna s pritokama, Laba, Odra, Visla, Dunav,
Sava, Dnjepar, Volga, Don i druge. Azija je veoma bogata dugakim
renim tokovima, ali od karaktera rene doline i klimatskih uslova
podruja kroz koje reke proistiu, zavisi iskoristivost tih plovnih
puteva: Gang, Ind, Iravadi, Jangce, Ob s Irtiem, Jenisej s Angarom,
Lena, Amur. Na teritoriji Severne Amerike najvaniji plovni put
jeste reka Misisipi s pritokama, a znaajne su jo i reke Sv. Lorenc
i Makenzi. U Latinskoj Americi nalazi se najdua reka sveta Amazon,
koja je slabo iskoriena jer je oblast Amazonije slabo naseljena;
znaajna je plovni tok i Parana. Afriki kontinent je bogat rekama u
zapadnom delu reke Niger i Kongo, i istonom delu reka Zambezi, dok
u ostatku kontinenta jedino je znaajna reka Nil u severnoj Africi.
U Australiji reni tokovi su retki i kratki, a znaajnije reke u
plovidbenom smislu su Mari s pritokom Darling. Ukupna duina plovnih
reka i kanala sveta iznosi 550 000 km, od kojih gotovo polovina
otpada na Rusiju i Kinu (preko 100 000 km svaka), SAD (preko 40) i
Brazil (30 000 km). Po ukupnom prometu tereta unutranjih vodnih
puteva prvo mesto zauzimaju SAD, drugo Kina, tree Rusija, dalje
slede Nemaka, Kanada, Holandija. to se tie kanala, oni su odigrali
znaajnu ulogu u promovisanju pomorskog, ali i renog saobraaja.
Suecki kanal prokopan je 1869. godine, a posle rekonstrukcije
osamdesetih godina XX veka moe da propusti vee tankere s naftom iz
Persijskog zaliva. Drugi veliki kanal u pomorskom saobraaju je
Panamski kanal, koji spaja Atlantski okean sa Tihim okeanom i
znaajno skrauje plovidbu.Reni kanali su veoma esti, a meu njima se
po znaaju izdvaja kanal Dunav-Majna-Rajna, dug je 171 km, irok 12
mi moe da proputa brodove nosivosti do 1500 tona. Godine 1959. je
zavren dubokovodni put na reci Sv. Lorenc, koji je otvorio Velika
jezera za morski saobraaj, a kanal Viland povezao je jezera Iri i
Ontario, preko teritorije Kanade. Albertov kanal u Belgiji je,
takoe, dosta optereen plovni put, a prokopan je izmeu reka Mas i
elda.
Vazduni saobraaj Vazduni saobraaj je najbri vid saobraaja kojim
se danas prevoze putnici i roba, ali je i najskuplji. Ima posebno
veliki znaaj u meunarodnom prevozu putnika na velikim distancama.
Infrastrukturu vazdunog transporta predstavlja mrea aerodroma
meunarodnog i lokalnog znaaja. Aerodromi imaju ulogu da upravljaju
letovima, primaju putnike, organizuju njihove usluge. U meunarodnim
vazdunim vezama uestvuje preko 1000 aerodroma. Najvei aerodromi
sveta (od 30-70 miliona putnika godinje) nalaze se u SAD (Njujork,
ikago,Atlanta, Dalas, Los Aneles), u V. Britaniji (London), Japanu
(Tokio), Francuskoj (Pariz), Nemakoj (Frankfurt na Majni). Ove
zemlje, zajedno s Australijom, Kinom, Rusijom i Holandijom, ine
deset vodeih vazdunih drava (po broju putnika) sveta.
elezniki saobraajelezniki saobraaj danas zauzima drugo mesto po
obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika (posle
automobilskog). Po ukupnoj duini mree puteva (oko 1,2 mil. km) on
zaostaje iza automobilskog i vazdunog transporta. Njegova glavna
funkcija jeste prevoz masovnih industrijskih i poljoprivrednih
tereta na velika rastojanja (ugalj, elik, ito) iz ega mu proizilazi
i karakteristine osobine - masovnost prevoza, vea sigurnost,
regularnost kretanja i manja zavisnost od prirodnih uslova, vremena
i godinjeg doba u odnosu na druge vrste saobraaja. Istorijski
posmatrano, za poetak eleznikog saobraaja moe se uzeti pojava prve
parne lokomotive Dorda Stivensona (1825), koja je prevozila putnike
na relaciji Stokton Darlington (Engleska), brzinom 15 km/h. Veoma
brzo nakon pojave prve, stie i druga parna lokomotiva odstrane
istog pronalazaa, 1829. godine, pod nazivom Rocket , koja postie
brzinu od 56 km/h.Lokomotiva Rocket, 1829. godina
Ve naredne godine uspostavlja se prva komercijalna linija sa
lokomotivom Rocket izmeu dva grada, linija na relaciji Manester
Liverpul (Engleska).Sa druge strane Atlantika, u SAD elezniki
saobraaj doivljava svoju pravu afirmaciju. Prva pruga otvorene je
1830. godine na liniji Baltimor Ohajo, a prva transkontinentalna
linija, Njujork San Francisko, putena je u rad 1869. godine.
eleznica je u SAD imala i vanu istorijsku ulogu u osvajanju Divljeg
zapada, odnosno irenju kolonija doseljenika u zapadne delove
dananje teritorije SAD.eleznica je uspostavila prve urbane sisteme
i omoguila pristup resursima i tritima prostranih teritorija. Ona
se vremenom veoma modernizovala, tako da se danas razvijaju nove
vrste eleznikog transporta lokomotive na vazdunom ili magnetnom
jastuku, monoinske pruge, eleznike linije s automatskim obrtanjem
pravca, superbrzi vozovi. Elektronsko praenje i sigurnosni ureaji
su poveali tanost i bezbednost eleznikog saobraaja, a vremenom je
postao i integralni deo unutargradskog javnog prevoza (metro).U
svetu postoje velike razlike u nivou razvoja eleznikog saobraaja,
posmatrano po regionima i zemljama (duina pruga, gustina mree,
stepen elektrifikacije eleznikih pruga). Globalni trend je
smanjivanje duine eleznikih pruga, posebno u razvijenim zemljama, a
nove pruge se grade samo u pojedinim dravama (Rusija, Kina).Po
duini mree eleznikih pruga vodeu poziciju u svetu zauzimaju najvee
po povrini zemlje: SAD (232000 km pruga u eksploataciji), Rusija
(87000 km, a ZND 150000 km), Kanada 73000 km (3 transkontinentalne
pruge), Indija (59000 km), Kina (58000 km), pa slede Nemaka,
Argentina, Francuska, Meksiko. Na te zemlje dolazi preko polovine
ukupne duine pruga sveta. Samo u SAD je izgraeno devet
transkontinentalnih pruga koje povezuju pacifike luke Los Aneles,
San Francisko, Rimond i Sietl sa veim brojem atlantskih luka,
ukljuujui i Njujork. U ZND su najdue linije Transsibirska i
Turkmenistansko-sibirka pruga, a Bajkalsko-amurska pruga(BAM) duga
je 2200 km. U Latinskoj Americi postoje dve transkontinentalne
pruge: Buenos Aires Valparaizo i Buenos Aires Antofagasta.Najdua
eleznika pruga u svetu je pruga u Evropi koja povezuje veliki broj
evropskih i ruskih gradova: Lisabon Madrid Pariz Minhen Berlin
Varava Moskva Novosibirsk Vlaivostok (povezana je u jednu liniju
1903. godine). Ona povezuje Atlantsku i Pacifiku obalu, ali preko
evroazijske kopnene mase. Dato rastojanje, izmeu Madrida i
Vladivostoka, se prelazilo ranije za 13 dana i noi, a danas je
upola krade. Za Srbiju su vane eleznike saobraajnice koje prate
pan-evropske koridore koji prolaze kroz nau zemlju ili u njenoj
neposrednoj blizini, a posebno se izdvajaju dve evropske eleznike
linije: linija nekadanjeg Orijent ekspresa: Pariz eneva Milano Trst
Beograd Sofija Istambul; linija Berlin (Varava) Prag Budimpeta
Beograd Sofija Solun Atina.Po gustini eleznike mree vodea evropska
zemlja je (Belgija 133 km/1000 km2). Ipak, ako se pogleda ostatak
sveta, velika je neravnomernost u gustini eleznike mree: zemlje
Severne Amerike i Zapadne Evrope su prezasiene eleznikim prugama, a
neke zemlje Afrike i Azije ih uopte nemaju (gustina eleznike mree u
proseku za zemlje Afrike iznosi samo 2,7 km/1000km2). Gustina mree
je u nekim zemljama asimetrina u Rusiji je najvea u evropskom delu,
u Indiji na severu zemlje (Pendab), u Kini na istoku, u Kanadi na
jugu, u Brazilu i Australiji na jugoistoku.Po nivou elektrifikacije
eleznikih pruga, takoe, prednjae evropske zemlje (u vajcarskoj je
elektrificirano 100% pruga, u vedskoj 65%, u Italiji, Austriji i
paniji preko 50%, u Rusiji 43%). Ovde treba napomenuti da u
pojedinim regionima i zemljama koloseci imaju razliite irine.
Normalni kolosek ima irinu 1435 mm (75% pruga u svetu). iroki
kolosek imaju: Rusija (1524 mm), Irska i deo Indije (1600 mm),
panija (1676 mm). Po obimu tereta vodeu poziciju u svetu zauzimaju
SAD, Kina i Rusija, a po broju putnika: Japan, Kina, Indija,
Rusija, Nemaka. Gradnja pruga je velika investicija, izmeu ostalog
zbog izgradnje tunela, mostova, nasipa. Najvei deo eleznikih linija
u svetu su nadzemne, a oko 6% ukupne duine pruga u svetu je u
tunelima. Klasian primer u tom pogledu je vajcarska. Godine 1882.
otvoren je tunel Sen Gotard dug 14,6 km, a kasnije Simoplon I (18,8
km) i Simplon II (19,8 km), koji povezuju vajcarsku i Italiju. Od
20 najduih tunela u svetu, u Japanu se nalazi 5, meu kojima je
najdui tunel na svetu (54 km) Seikan, koji spaja ostrva Honu i
Hokaido ispod tesnaca Cugaru. Tunel Dai imicu je trei u svetu (23
km), a Kanmon peti (19 km). Japan je izgradio i najdui elezniki
most (vijadukt) na svetu, koji spaja Kobe sa ostrvom Avaji (3910
m). Tunel ispod Lamana (Eurtotunel), izmeu Folkestona u V.
Britaniji i Kokela u Francuskoj, dug je 50,45 km; ima dvojni
kolosek kojim saobraaju brzi vozovi (tzv. atl vozovi). Puten je u
promet 1994. godine. Eurotunel se sastoji iz tri paralelna tunela,
od kojih su dva za elezniki saobraaj i jedan servisni. Prokopan je
na dubini 25-40 m ispod morskog dna. Investicija je kotala oko 13,5
milijardi dolara, a bilo je angaovano ukupno 15 000 radnika.
inkansen
U nekim razvijenim zemljama (SAD, Japan, Nemaka, Francuska)
izgraene susuperbrze pruge (brzine preko 200 km/h) kao to su:
inkansen u Japanu, TV (TGV - Train Grande Vitesse -vozovi velikih
brzina) u Francuskoj, Transrapid u Nemakoj.
Literatura Osnovi saobraaja i transporta - dr Milorad Opsenica,
dr Veroljub Mladenovic, Visoka kola strukovnih studija za menadment
u saobraaju, Ni, 2010. www.wikipedia.rs Ekonimka saobraaja - Drago
Bates, Beograd, 1983
