Univerzitet u Novom Sadu

Diplomski Rad

Tema: PLATNI PROMET I INOVACIJE U POSLOVANJU

(na primeru Komercijalne banke, ad Beograd)

S A D R A J:

1.0.FUNKCIJA I POSLOVI PLATNOG PROMETA3

2.0.BANKE KAO NOSIOCI FUNKCIJE PLATNOG PROMETA5

3.0.DUNIKI NASUPROT POVERILAKIM INSTRUMENTIMA PLAANJA8

4.0.BRUTO NASUPROT NETO OBRAUNU9

4.1.RTGS Sistemi10

5.0.INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA12

5.1.Instrumenti platnog prometa u zemlji13

5.1.1.Menica18

5.1.2.Akreditiv 19

5.1.3.Cirkularno pismo19

5.1.4.ek20

5.1.5.Garancije20

5.2.Platni promet sa inostranstvom22

6.0.PLATNE KARTICE25

7.0.ELEKTRONSKI NAIN OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA29

8.0.OGRANIENE MOGUNOSTI ZLOUPOTREBA33

9.0.ELEKTRONSKA BANKA KOMERCIJALNE BANKE AD BG35

9.1.Web E Bank za graane 36

9.2.SMS Servis37

10.0.ZAKLJUAK39

11.0.LITERATURA40

12.0.PRILOZI41

1.0.Funkcija i poslovi platnog prometa

Platni promet ine sva plaanja u novcu (gotovinska i bezgotovinska) izmeu domaih lica (pravnih i fizikih) i izmeu domaih i stranih lica, koja se vre radi izmirivanja finansijskih obaveza. U prvom sluaju radi se o unutranjem platnom prometu - platni promet u zemlji, a u drugom sluaju o platnom prometu sa inostranstvom .

Organizovani platni promet u zemlji obuhvata sva novana plaanja izmeu domaih pravnih i fizikih lica - uesnika u platnom prometu, koja se obavljaju preko rauna koji se vode kod zakonom ovlaenih institucija - nosilac platnog prometa u zemlji. Drutveno organizovani platni promet u zemlji obuhvata:

prijem naloga za plaanje sa rauna;

kontrolu ispravnosti naloga za plaanje;

izvravanje naloga za plaanje, odnosno transfer sredstava sa rauna

na raun;

obavetavanje uesnika u platnom prometu o izvrenom plaanju.

Platni promet koji se ne obavlja preko rauna i u kojem uestvuju samo fizika lica, ne spada u kategoriju drutveno organizovanog platnog prometa.

Platni promet se javlja kao odgovarajui novani odnos, novano plaanje izmeu dva fizika ili pravna lica, ili meovito, od kojih jedno izmiruje obaveze, a drugo naplauje svoja potraivanja.

S obzirom na nain na koji se odvija, platni promet moe biti:

neposredan, izmeu isplatioca i primaoca sredstava,

posredan, posredstvom odgovarajue bankarske ili finansijske

institucije.

Neposredno obavljanje platnog prometa vie je zastupljeno izmeu graanskih lica, dok posredno obavljanje platnog prometa preovlauje u odnosima plaanja izmeu pravnih subjekata. Moe se rei da se platni promet u savremenim uslovima poslovanja gotovo ne moe ostvariti bez posrednike uloge finansijskih institucija, pre svega banaka i bankarskih organizacija.

Funkcija platnog prometa realizuje s e pomou odgovarajueg oblika novca. Tu funkciju obavljaju: a) gotov novac, b) surogati novac, c) iralni ili bezgotovinski novac. U zavisnosti od navedenih oblika novca, i platni promet se moe obavljati kao:

gotovinski platni promet,

bezgotovinski platni promet.

Gotovinski platni promet se ostvaruje u relativno skromnim razmerama, opet najvie u odnosima izmeu graanskih lica, ili za sitne uplate i isplate pravnih i drutvenih subjekata.

Prenosivi, bezgotovinski nain plaanja obavlja se virmanski, prenosom sredstava na osnovu naloga sa rauna jednog na raun drugog korisnika sredstava. U praksi preovlauje virmanski nain plaanja.

Sa stanovita domicila subjekta platnog prometa koji u njemu uestvuju razlikujemo:

a) platni promet u zemlji, ako su oba korisnika sredstava, uesnika u platnom prometu, unutar zemlje,

b) platni promet sa inostranstvom, ako domai korisnik sredstava ima poslovni odnos, a pri tome plaanja sa partnerom iz druge zemlje.

Sve obaveze, prava i poslovi koji su zakljueni u domicilnom privrednom prostoru izraavaju se samo u dinarima.

Platni promet na podruju Srbije obavlja se prema jedinstvenim naelima, iju podlogu ine elementi jedinstvenosti privrednog sistema, kao to su: jedinstveno trite robe, jedinstvena valuta, jedinstveni devizni i kreditno-monetarni sistem i dr.

Osnovni subjekti platnog prometa su fizika i pravna lica koja stupaju u odreene finansijske odnose, plaanja i naplate, bez obzira na osnove uspostavljanja tih odnosa.

Nosioci platnog prometa su: Zavod za obraun i plaanja, sa svojim centralama, filijalama, ekspoziturama i poslovnicama, zatim bankarske organizacije i pote. Narodna banka Jugoslavije obavlja posebno deo funkcije platnog prometa sa inostranstvom, za svoje potrebe i za potrebe drave.

Krajem devedesetih godina, bankarski sektori u Srbiji i Crnoj Gori su bili praktino u stanju kolapsa, sa visoko negativnim kapitalom i aktivom u kojoj su dominirali zajmovi u docni. Takoe, veliko optereenje predstavljalo je i ogromno nepoverenje stanovnitva. U to vreme bilo je '' normalno '' da se u finansijskim transakcijama zaobilaze banke i prednost su imali koferi puni gotovine, odnosno razni oblici uzajamnog prebijanja obaveza.

U 2001. godini izvrene su krupne promene u bankarskom sistemu, emu je prethodilo definisanje strategije rekonstrukcije bankarskog sistema. Banke su klasifikovane u etiri grupe :

1. zdrave banke

2. banke kojima je potrebna dokapitalizacija

3. banke u kojima je nuno prestruktuiranje i zbog toga se nalaze pod upravom Agencije federacije za sanaciju banaka

4. banke nad kojima je pokrenut postupak likvidacije ili steaja.

Budui da su nedostajala sredstva za dokapitalizaciju bankarskog sektora, NBJ i Vlada su preduzele hrabar korak zatvaranjem etiri najvee banke, a est meseci pre toga 19 banaka je ve bilo zatvoreno, dok je 17 banaka bilo podstaknuto na spajanje. Krajem 2001. godine, u Srbiji je poslovalo

49 banaka, a ostalim bankama su dati vrsti rokovi do kada moraju poeti da se pridravaju prudencijalnih normi.

U toku 2002. godine testirani su softveri za ukljuenje banaka u jedinstvenu mreu nosilaca platnog prometa i za meubankarski kliring i obraun preko jednog klirinkog obraunskog centra. Uporedo sa aktivnostima na prenoenju platnog prometa u banke uraen je i predlog nove organizacione i funkcionalne transformacije Zavoda za obraun i plaanja.

U sklopu reforme finansijskog sistema izvrena je i transformacija sistema platnog prometa, kojom su poslovne banke dobile znaajnu ulogu u njegovom faktikom sprovoenju.

Svi uesnici platnog prometa bili su, po Zakonu, duni da nove raune, koje karakterie nova struktura, za obavljanje poslova platnog prometa otvore kod svoje depozitne ili druge banke do 1. januara 2003. godine, odnosno do datuma faktikog prebacivanja platnog prometa u poslovne banke.

Poetkom januara 2003. godine realizovan je jedan od najveih sistemskih projekata u naoj zemlji platni promet je iz Zavoda za obraun i plaanja prenet u poslovne banke.

Za realizaciju takvog projekta u svetu je obino potrebno vie od dve godine priprema, dok su kod nas te pripreme izvedene za samo pet meseci, bez veih potekoa u finansijskoj sferi.

Meunarodni monetarni fond je u svom izvetaju iz maja 2003. godine ocenio da je: Prenos platnog prometa iz Zavoda za obraun i plaanja u poslovne banke, u januaru 2003. godine, vana prekretnica u finansijskom razvoju Srbije. Infrastruktura platnog prometa Narodne banke Srbije sada je uporediva sa najboljim centralnim bankama u Evropi. Prelazak na moderan sistem plaanja, koji je obavljen u jednom danu, bio je neverovatan u tome to je postignut za samo pet meseci priprema.Sektor za platni sistem je novi organizacioni deo Narodne banke Srbije, koji, od 6. januara 2003. godine, obavlja poslove platnog prometa, a lociran je u Beogradu, u Pop-Lukinoj ulici br. 7-9.

Sektor se sastoji iz tri odeljenja: Odeljenja za operativne poslove platnog sistema, Odeljenja za nadgledanje platnog sistema i Odeljenja za metodologiju, razvoj i upravljanje rizikom.

2.0.Banke kao nosioci funkcije platnog prometa

Za razliku od aktivnih i pasivnih bankarskih poslova, koji predstavljaju osnovnu delatnost banaka, poslovi platnog prometa koji obavljaju banke pripadaju uglavnom grupi neutralnih bankarskih poslova. Banka ima ulogu posrednika, kada za raun svojih klijenata obavlja plaanje prema njihovim nalozima.

Sa sektorom stanovnitva banke u domenu platnog prometa obavljaju poslove: voenja iro i tekuih rauna graana, rauna tednje i rauna kredita, kao i prometa i evidencije promena po tim raunima. Promene na ovim raunima - uplate i isplate po iro, tekuim i tednim raunima stanovnitva, kao i isplate i otplate kredita - obavljaju se instrumentima platnog prometa.

Osim poslova platnog prometa za stanovnitvo, banke obavljaju znaajan deo platnog prometa i sa pravnim licima korisnicima sredstava: osnivaima banke, deponentima, komitentima.

Uesnici platnog prometa mogu kod banke (banaka) otvarati i voditi i raune za plaanje u stranoj valuti, a dozvoljena im je i mogunost vie od jednog rauna u jednoj banci, odnosno vie rauna kod razliitih banaka.

Narodna banka propisuje uslov i nain otvaranja, voenja i gaenja rauna kod banaka, plan rauna za obavljanje platnog prometa kod banke, kao jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju rauna.

Banka raune uesnika u platnom prometu otvara na osnovu pismenog zahteva za otvaranje rauna koji sadri sve neophodne podatke o buduem imaocu rauna:

naziv podnosioca zahteva,

mesto - sedite,

adresu,

telefon,

predmet poslovanja - delatnost,

matini broj podnosioca zahteva,

peat i potpis ovlaenog za zastupanje.

Uz zahtev za otvaranje i voenje rauna neophodno je priloiti svu potrebnu dokumentaciju kojom se nedvosmisleno dokazuje istinitost podataka iz zahteva i koji slue za jednoznanu identifikaciju imaoca rauna kao uesnika u platnom prometu. Ovo je vano, pre svega radi identifikovanja rauna uesnika u platnom prometu koji se vode kod razliitih banaka, s obzirom da je u tom sluaju Centralni registar raune Narodne banke jedini nain identifikovanja rauna uesnika platnog prometa.

Komercijalna banka prua mogunost obavljanja najsigurnijeg, najeftinijeg i najefikasnijeg domaeg platnog prometa. Nudi najpovoljnije tarife za te usluge. Za one koji se odlue da posluju iz fotelje, putem e-bankinga Komercijalne banke, usluge platnog prometa nie su od redovnih za dodatnih 15%.

U obavljanju novog platnog prometa vam komercijalna banka, ad Beograd obezbeuje:

otvaranje jednog ili vie rauna u ekspozituri Banke koju izaberete,

ispostavljanje naloga za plaanje na bilo kom alteru Banke,

izvrenje naloga u internom bankarskom plaanju istog momenta kada je plaanje izvreno,

izvrenje naloga u medjubankarskom transferu odmah po odobravanju sredstava na raun banke u medjubankarskom transferu,

dostavljanje izvetaja o promenama na raunu, elektronski ili na alteru banke,

tajnost rauna i sredstava na tekuem raunu.

3.0.Duniki nasuprot poverilakim instrumentima plaanja

Saglasno pozitivnim zakonskim propisima transakcije plaanja u okviru platnog prometa mogu biti u obliku :

1. transfera odobrenja (transfer dunikovim nalogom)

2.transfera zaduenja (transfer poverioevim nalogom)

Bez obzira o kojem se transferu plaanja radilo, transakciju plaanja inicira nalogodavac podnoenjem poslovnoj banci naloga da izvri dotinu transakciju. Kod transfera odobrenja inicijator je dunik, koji daje nalog za plaanje i instrukciju svojoj banci da sa njegovog rauna izvri transfer sredstava na raun poverioca. Kod transfera zaduenja inicijator je poverilac koji, na osnovu ovlaenja dunika daje instrukciju svojoj poslovnoj banci da naplati sredstva sa rauna dunika.

Rauni dunika i poverioca mogu biti u istoj poslovnoj banci ili mogu biti u dve razliite poslovne banke. U sluajevima kada su rauni dunika i poverioca u istoj poslovnoj banci, tada se radi o internom transferu plaanja. U ovom sluaju transakcija plaanja se obavlja tako to poslovna banka zaduuje raun dunika i istovremeno odobrava raun poverioca. Kod internog transfera plaanja prisutna su tri subjekta: (1) nalogodavac (dunik), (2) primalac (poverilac), (3) poslovna banka (inicijalna i odredina banka).

U sluajevima kada su rauni dunika i poverioca u razliitim poslovnim bankama, tada se radi o meubankarskom transferu plaanja. U ovim sluajevima transakcija plaanja se obavlja, tako to poslovna banka poverilac daje nalog da se naplate sredstva sa rauna dunika, a banka dunika daje nalog da se izvri transfer sredstava sa njegovog rauna na raun poverioca. Kod meubankarskog transfera prisutna su etiri uesnika: (1) nalogodavac (dunik), (2) primalac (poverilac), (3) inicijalna banka, (4) odredina banka.

Za dunika je karakteristino da u transferu zaduenja moe opozvati svoje ovlaenje koje je dao poveriocu kao nalogodavcu. Opoziv e biti punovaan, ukoliko se o istom obavesti poslovna banka dunika i to pre izvrenja transakcije plaanja. Dakle poslovna banka dunika je u takvim sluajevima obavezna da odbije nalog za plaanje poslat od strane poverioca. Dunik iji je raun zaduen, a da pri tome od strane njega nije data saglasnost, ima pravo da stavi pismeni prigovor u roku od tri dana od dana saznanja o zaduenju njegovog rauna.

Transfer odobrenja se smatra izvrenim kada se izvri plaanje od strane inicijalne banke (banke dunika) kao nalogodavca ka odredinoj banci (banka poverioca). Ako je u pitanju interni transfer odobrenja, plaanje se smatra izvrenim kada banka zadui raun nalogodavca (dunika) sa iznosom koji se nalazi u nalogu za plaanje. Ako je u pitanju meubankarski transfer odobrenja, plaanje je izvreno odredinoj banci kada se izvri meubankarski obraun izmeu inicijalne banke i odredine banke. Plaanje poveriocu se vri odobravanjem njegovog rauna, i to najkasnije narednog bankarskog dana, posle dana izvrenja transfera odobrenja.

Ukoliko primalac sredstava (poverilac) i njegov raun nisu adekvatno identifikovani u nalogu za plaanje (iji je primalac odredina banka), tada je odredina banka duna da odbije dotini nalog za plaanje i da o istom obavesti poiljaoca (dunika i njegovu inicijalnu banku).

Duniki nalozi/transferi ili (iro plaanja) posebna prednost dunikih naloga ogleda se u tome to primalac ne mora da vodi brigu o dunikovoj verodostojnosti jer po definiciji duniki transfer/nalog ne moe biti bez odobrenja dunikove banke, to znai da njegov raun u banci mora biti najpre odobren.

Direktni poverilaki transfer jesu oni sa unapred datim ovlaenjima od strane dunika/platca koji daje dozvolu svojoj banci da zadui njegov raun po osnovu instrukcija koje inicira poverilac. Ovaj instrument je specijalno namenjen da olaka povratno plaanje i kao tajni nalog pogodan je za automatizaciju.

Pretpostavimo da dunik/platac daje direktno nalog za plaanje svojoj banci da na raun primaoca tj. njegove banke dostavi naznaeni iznos sredstava. U gornjem delu dijagrama dva ilustrovano je da se u ovom sluaju kao instrument platnog prometa koristi dunikov (virmanski) nalog. Gornji deo dijagrama ilustruje (isprekidanom linijom) kretanje instrumenta plaanja koje se ostvaruje u istom smeru kao i kretanje sredstava sa rauna platca tj. kod njegove banke na raun primaoca kod njegove banke. U donjem delu dijagrama poiljalac najpre daje instrument primaocu lino, to jo uvek ne predstavlja iniciranje plaanja odnosno nije nalog za plaanje/naplatu.

Slika br.1.

Neophodno je ukazati i na nain na koji se banke meusobno obraunavaju, kako bi operacije bezgotovinskog plaanja na kraju za rezultat imale zaduenje rauna korisnika sredstava. Ovaj proces predstavlja sutinu i glavni deo sistema platnog prometa.

Slika br.2.

U savremenim razvijenim platnim sistemima banke preferiraju da meusobne raune dre kod tree strane, kod neke vrste agencije, odnosno institucije za kliring i obraun. Klirinke institucije mogu biti sasvim odvojene i samostalne, ali sito tako institucija za kliring moe biti neka komercijalna banka ili to je najee i sluaj Centralna banka.

4.0.Bruto nasuprot neto obraunu

Meubankarska poravnanja mogue je sprovoditi na dva naina, kroz bruto ili neto obraun.

U bruto obraunu u realnom vremenu (Real Time Gross Settlement ili RTGS) svaki nalog za plaanje se prenosi iz banke u Centralnu banku i pojedinano obraunava izmeu banke platca/dunika i banke primaoca / poverioca sredstava.

Slika br.3.

Suprotno tome u neto obraunu broj obraunskih pozicija se redukuje kroz proces saldiranja izlaznih i ulaznih plaanja pre nego to se izvri meusobni obraun. Bilateralni aranman podrazumeva postojanje uzajamnih rauna banaka preko kojih su vrena prebijanja meusobnih potraivanja.

Postoje dva vida neto meubankarskog obrauna, bilateralni i multilateralni. Kada je u pitanju multilateralni neto meubankarski obraun, svaka banka u sistemu izravnava svoje ukupne pozicije sa drugim bankama, lanicama sistema. U prvom sluaju, kao to pokazuje dijagram, podrazumeva se izravnavanje (kliring) bilateralnih potraivanja i obaveza svakog para banaka. To znai da e banka imati tri odvojene bilateralne pozicije u odnosima sa ostalim bankama, lanicama sistema. Mogue su tri pozicije: neto plaanje, neto primanje i nulta neto pozicija.

Slika br.4.

Domai platni promet obuhvata meubankarski platni promet koji se obavlja izmeu uesnika u RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije, i interni platni promet koji se obavlja izmeu klijenata koji imaju otvorene raune kod iste banke.

RTGS sistem (obraun u realnom vremenu po bruto principu) podrazumeva prijem i izvravanje pojedinanih naloga za plaanje banaka u najkraem moguem vremenu od momenta njihovog prijema i to do visine pokria na raunu. U RTGS-u se mogu izvravati svi nalozi za plaanje, s tim to se obavezno izvravaju nalozi za plaanje koji glase na iznose vee od 200.000 dinara (velika plaanja), a to je utvreno operativnim pravilima za RTGS i kliring.

Pod kliringom, tj. neto obraunom, podrazumeva se prijem pojedinanih naloga za plaanje, ili grupa naloga za plaanje, uz koje se dostavlja specifikacija pojedinanih naloga, radi obrauna multilateralnih neto iznosa na obraunskim raunima. Nakon toga, za svakog uesnika u kliringu utvruje se neto pozicija, ije se poravnanje vri preko njegovog iro-rauna.

Plaanja u kliringu (mala plaanja) jesu nalozi iji je iznos do 200.000 dinara. Plaanja u kliringu izvravaju se u procesu neto poravnanja u tri klirinka ciklusa svakog radnog dana (u 11.00, 13.30 i 16.15 asova).

Uesnici u RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije povezani su u jedinstvenu celinu, u kojoj se platne transakcije razmenjuju porukama, zasnovanim na SWIFT standardu, kroz privatnu komunikacionu mreu Narodne banke Srbije.

4.1.RTGS SISTEM

Uesnici u rtgs i kliring sistemu

1. Narodna banka Srbije,

2. Banke,

3. Republika Srbija - Ministarstvo finansija,

4. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, i

5. Udruenje banaka i drugih finansijskih organizacija Srbije.

Radno vreme rtgs i kliring sistema

Radno vreme RTGS i kliring sistema utvreno je Dnevnim terminskim planom. Sistem izvrava transakcije uesnika u toku radnog dana od 9.00 do 17.30 asova.

Istovremeno plaanje i isporuka hartija od vrednosti (delivery versus payment- DVP)

Sistem obezbeuje primenu DVP principa u obraunu hartija od vrednosti.

Rauni

Pravna i fizika lica mogu imati vie od jednog rauna u jednoj banci i raune u vie banaka.

Naknade za usluge platnog prometa

Za usluge platnog prometa Narodna banka Srbije naplauje naknadu po odredbama tarife iz Odluke o jedinstvenoj tarifi po kojoj Narodna banka Srbije naplauje naknadu za izvrene usluge.

Za meubankarska plaanja (bruto i neto obraun) naplauje se:

1. naknada za ukljuenje u sistem RTGS: 300.000 dinara

2. mesena pretplata za uee u RTGS-u i kliringu: 50.000 dinara

3. naknada za obraun u RTGS-u po nalozima za plaanje u vremenskim terminima: - za plaanja korienjem mree Narodne banke Srbije: od 8 do 14 asova 25 dinara po nalogu, od 14 do 16.30 asova 60 dinara po nalogu i od 16.30 do 17.30 asova 120 dinara po nalogu, - za plaanja korienjem SWIFT mree: od 8 do 14 asova 35 dinara po nalogu, od 14 do 16.30 asova 70 dinara po nalogu i od 16.30 do 17.30 asova 130 dinara po nalogu;

4. naknada za obraun u kliringu: - za naloge date korienjem mree Narodne banke Srbije obraunate u prvom ciklusu 3 dinara po nalogu, obraunate u drugom ciklusu 3,50 dinara po nalogu i za naloge obraunate u treem ciklusu 4,50 dinara po nalogu, - za naloge date korienjem SWIFT mree obraunate u prvom ciklusu 5 dinara po nalogu, obraunate u drugom ciklusu 5,50 dinara po nalogu i za naloge obraunate u treem ciklusu 6,50 dinara po nalogu.

Mala plaanja (do 200.000,00 dinara) koja se izvravaju u realnom vremenu, porukama MT-102 sa prioritetom za RTGS, naplauju se po istoj tarifi koja vai za plaanja u kliringu.

Novi servis u okviru RTGS sistema

Od 1. januara 2005. godine Narodna banka Srbije je, u okviru RTGS sistema, ponudila novi servis, kojim je bankama i Upravi za javna plaanja Ministarstva finansija Republike Srbije omogueno da mala plaanja izvravaju u realnom vremenu. Tim reenjem likvidnije i kvalitetnije banke imaju mogunost da svojim klijentima prue znatno vii kvalitet i brzinu usluga.

Izmenom Uputstva o formatu i nameni poruka za razmenu podataka u obavljanju poslova platnog prometa i Odluke o jedinstvenoj tarifi po kojoj Narodna banka Srbije naplauje nadoknadu za izvrene usluge omogueno je korisnicima usluga Narodne banke Srbije da mala plaanja (do 120.000,00 din.) izvravaju u realnom vremenu, porukama MT-102 sa prioritetom za RTGS, po istoj tarifi koja vai za plaanja u kliringu.

NBS STATISTIKA

Direkcija za platni sistem, na osnovu podataka o obavljenom meubankarskom platnom prometu i prikupljenih podataka o internom platnom prometu banaka, analizira i obrauje odreene pokazatelje, na osnovu kojih sastavlja mesene, tromesene, polugodinje i godinje izvetaje.

Slika br.5.Kretanje vrednosti ukuopnog meubankarskog platnog prometa u RTGS kliring sistemu NBS po mesecima za 2004.godinu.

Vrednost prometa i broj plaanja u RTGS i kliring sistemu

Narodne banke Srbije u oktobru 2005. godine

U RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije u oktobru 2005. godine, za 21 radni dan,

realizovano je ukupno 11,14 miliona meubankarskih plaanja u vrednosti od 961,57 milijardi dinara. Od toga, u kliringu je realizovano 66,47 milijardi dinara, ili 6,91% prometa. Dnevna proseno realizovana vrednost prometa iznosila je 45,79 milijardi dinara, a prosean dnevni broj plaanja dostigao je 530.643, s tim to su u proseku 199.697 bila RTGS plaanja i 330.946 plaanja u kliringu.

Od 11,14 miliona meubankarskih plaanja realizovanih tokom oktobra, 6,95 miliona, ili

62,37% bili su nalozi za plaanja u kliringu i 4,19 miliona, ili 37,63% plaanja u RTGS-u. Dnevni prosek plaanja u kliringu iznosio je 3,17 milijardi dinara.

Slika br.6. Ukupna vrednost prometa i broj plaanja u RTGS i kliring sistemu u oktobru

Tokom 10.710 minuta produkcije u oktobru nije bilo zastoja i raspoloivost RTGS i kliring sistema je iznosila 100,00%.

5.0.Instrumenti platnog prometa

Instrumenti platnog prometa se najee razvrstavaju prema mestu i uesnicima u platnom prometu. Polazei sa tog stanovita razlikujemo:

1. Instrumente platnog prometa u zemlji,

2. Instrumente platnog prometa sa inostranstvom.

5.1.Instrumenti platnog prometa u zemlji

Platni promet u zemlji obavlja se na jedinstvenim naelima:; saglasno tome uvedeni su u upotrebu i jedno obrazovni instrumenti platnog prometa. Definisani obrasci platnog prometa u zemlji svoju ulogu instrumenata dobijaju tek njihovom realnom funkcijom u tokovima platnog prometa.

Zakonom o platnom prometu propisani su: oblici, sadrina i nain korienja jedinstvenih instrumenata platnog prometa, putem kojih se vre plaanje ili naplate sa rauna klijenata banke. Instrumenti platnog prometa mogu se podeliti na:

U zavisnosti od naina plaanja, gotovinskog ili bezgotovinskog, razlikujemo instrumente platnog prometa u zemlji koji su u upotrebi za te oblike plaanja:

1. gotovinske instrumente plaanja,

2. bezgotovinske instrumente plaanja,

Posebna grupa instrumenata unutranjeg platnog prometa su:

3. posebni (specijalni) instrumenti plaanja.

1.Gotovinski instrumenti platnog prometa odnose se na:

a) nalog za uplatu novanih sredstava,

b) nalog za isplatu novanih sredstava.

2.Bezgotovinski instrumenti platnog prometa odnose se na:

a) nalog za prenos,

b) nalog za naplatu novanih sredstava.

Nalog za uplatu kao gotovinski instrument platnog prometa koristi se za uplatu gotovog novca u korist rauna klijenta, a to je najee sluaj uplata: dnevnog pazara, naplate obaveza u gotovom, kao i drugih gotovinskih uplata u korist rauna. Nalog za isplatu kao gotovinski instrument platnog prometa koristi se za podizanje gotovog novca sa rauna dotinog klijenta. Dakle, primenom ovog instrumenta klijent na teret svog rauna nalae isplatu u gotovom novcu nekom drugom klijentu, koji je primaoc novanih sredstava.

Nalog za prenos kao bezgotovinski instrument platnog prometa koristi se u sluajevima, kada dunik daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovog rauna prenese novana sredstva u korist rauna poverioca. U ovom sluaju se radi o prenosu novanih sredstava izmeu dva poslovna rauna. Mogua je i varijanta, kada se vri evidentiranje istog iznosa novanih sredstava na teret i u korist istog poslovnog rauna, zatim po osnovu izmirenja meusobnih novanih obaveza to je sluaj asignacije, cesije i kompenzacije).

Nalog za naplatu kao bezgotovinski instrument platnog prometa koristi se kada poverilac (saglasno ovlaenju dunika) daje nalog da se izvri naplata novanih sredstava sa rauna dunika. Da bi se ovakav nalog mogao sprovesti, neophodno je da postoji pismeno ovlaenje o istom, koje dunik daje svojoj poslovnoj banci i svom poveriocu.

Ovlaenje sadri osnovne podatke o duniku koji se odnose na. Naziv, sedite, matini broj, poreski broj, broj tekueg rauna, banku kod koje je otvoren dotini raun, iznos potraivanja, rok dospea potraivanja i peat i potpis ovlaenog lica dunika i poverioca.

Nalog za uplatu tampa se na samokopirajuem papiru bele boje, koji ima crne linije. Sastoji se iz dva primerka. Prvi primerak, overen od strane banke, vraa se uplatiocu gotovog novca. Drugi primerak ostaje banci kao dokument na osnovu koga je izvrena dotina uplata.

Nalog za isplatu tampa se na samokopirajuem papiru bele boje, koji ima crvene linije. Sastoji se iz dva primerka. Prvi primerak se vraa isplatiocu, a drugi ostaje u banci kao dokument na osnovu koga je izvrena isplata.

Nalog za prenos tampa se na papiru bele boje, koji ima crne linije. Sastoji se iz dva primerka. Nalog sli da bi se izvrio prenos sredstava sa rauna dunika na raun poverioca (zaduuje se raun dunika i odobrava se raun poverioca). Nalog moe da slui i za zaduenje jednog poslovnog rauna i odobrenje drugog poslovnog rauna kod istog klijenta, kao i za zaduenje i odobrenje istog poslovnog rauna za isti iznos.

Nalog za naplatu tampa se na samokopirajuem papiru bele boje, koji ima crvene linije. Sastoji se iz dva primerka. Prvi primerak se od strane banke vraa poveriocu i slui kao dokument da je banka primila nalog za naplatu. Drugi primerak ostaje kod banke i slui kao dokument na osnovu koga je izvrena naplata (zaduenje rauna dunika i odobrenje rauna poverioca).

Nalozi moraju biti pravilno popunjeni da bi bili prihvaeni od strane uesnika i nosioca platnog prometa. Pri popunjavanju obrazaca treba voditi rauna o sledeem:

(1) u rubrici "broj rauna dunika (isplatioca), broj rauna (primaoca)", upisuju se numeriki znaci (18 ili manje), koji se odnose na broj banke, tekui raun preduzea i kontrolni broj,

(2) u rubrici "iznos", upisuje se numeriki podatak u dinarima (ispred iznosa stavljaju se dve paralelne linije ili zvezdice i dve decimale u parama koje su odvojene zarezom od dinara), odnosno u stranoj valuti (ispred iznosa upisuje se slovna oznaka valute, a valuta se upisuje zaokrueno u apoenima),

(3) u rubriku "svrha plaanja", odnosno "svrha uplate" i "svrha isplate", upisuje se opisno i numeriki osnov doznake sredstava, odnosno osnov isplate u gotovom novcu,

(4) u rubriku "igra plaanja" upisuju se numeriki 3 ifre (klasifikacija prema obliku plaanja, a potom klasifikacija prema osnovu plaanja),

(5) u rubriku "poziv na broj (zaduenje)" upisuje se numeriki podatak koji blie odreuje poslovne promene dunika (broj garancije, broj akreditiva i sl.),

(6) u rubriku "poziv na broj (odobrenje)", upisuje se numeriki podatak koji ble objanjava osnov doznaenih sredstava (broj fakture kod plaanja robe, broj ugovora pri plaanju avansa, serijski broj eka, broj menice, broj polise osiguranja i sl.),

(7) u rubriku "broj modela", upisuje se kontrolni broj dobiven po sistemu modela 97 (niz brojeva koji se odnosi na raun banke i raun klijenta podeli se sa 97, da bi se nakon toga dobiveni rezultat oduzeo od broja 98),

(8) u rubriku "mesto i datum", upisuje se mesto i datum prijema naloga u poslovnoj banci,

(9) u rubriku "datum valute", upisuje se datum izvrenja naloga.

Instrumente platnog prometa potpisuju ovlaena lica koja treba da imaju deponovane potpise kod poslovne banke kod koje se vodi njihov raun. Pored potpisa, na instrumente platnog prometa treba staviti: peat nalogodavca, koji je takoe deponovan u dotinoj poslovnoj banci.

Sve ira upotreba elektronsih naloga, odnosno elektronskih bankarskih usluga dovodi do nunosti razvoja jake komunikacione infrastrukture od strane drave na ijoj se teritoriji platni promet sprovodi, kao i do nunosti razvoja sistema za pruanje elektronskih usluga samih banaka, to sa sobom nosi, ne malu cenu. Opravdano je postaviti pitanje, da li ovakvo dodatno optereenje ionako slabo i nerazvijeno bankarskom, a i privrednom sistemu uopte, bilo neophodno? Odnosno, s obzirom da bi odgovor na prethodno pitanje verovatno bio potvrdan, da li je izabran pravi trenutak za transformaciju sistema platnog prometa.

Slika br.7. -Nalog za uplatu

Slika br.8.-Nalog za isplatu

Slika br.9.-Nalog za prenos

Slika br.9-Nalog za naplatu

3.Posebni (specijalni) instrumenti plaanja

Posebni, specijalni instrumenti plaanja u unutranjem platnom prometu imaju razliite funkcije i najee slue za gotovinska i bezgotovinska plaanja. U ove instrumente plaanja spadaju:

1. menica,

2. akreditiv,

3. cirkularno kreditno pismo,

4. ek,

5. garancija.

1. Menica koja se najee upotrebljava u praksi, koristi se u plaanjima sa vremenskim rokom, od dana nastanka duniko-poverilakog odnosa, kao i u sluajevima osiguranja plaanja po kreditu;

2. Neopozivi dokumentarni akreditiv koristi se u plaanjima na osnovu

dokumentacije utvrene u ugovoru izmeu dunika i poverioca;

3. ek se koristi u sluajevima plaanja bez odlaganja;

4. Garancija se koristi za plaanja sa vremenskim pomakom, s tim da je rok dospea jednak roku iz ugovora o poslu.

5.1.1.Menica

Menica je HOV po naredbi na osnovu zakona kojom se njeni izdavalac (trasant) obavezuje da e sam ili po njegovom nalogu, odreenom treem licu remitentu o dospelosti biti isplaen menini iznos i to na odreenom mestu od strane lica kome je upuena naredba za isplatu trasat ili od strane izdavalaca menice trasanta. U savremenom platnom prometu menica ima trojaku funkciju, i pojavljuje se kao:

1. sredstvo plaanja,

2. sredstvo za obezbeenje kredita

3. instrument za obezbeenje plaanja.

Vrsta menica koje se mogu razvrstati prema sledeim kriterijumima:

a) prema kriterijumu perfektnosti

popunjene menice,

nepopunjene (blanko) menice,

b) prema pojavnim oblicima na

vuene, ili transirane menice (poziv na plaanje)

vlastite, ili solo menice (obeanje plaanja)

c) prema nainu odreivanja dospelosti:

po vienju,

na odreeni dan,

na odreeno vreme po vienju,

na odreeni dan od dana izdavanja

d) prema osnovu nastanka na:

robne menice,

finansijske menice,

ostale menice.

1) Za blanko menicu stoji samo potpis izdavaoca menice (trasanta), a da je ispunjavanje pojedinih elemenata na menici preputeno imaocu menice, blanko menica je budua menica, jer tek kada se naknadno ispune nedostajui elementi na menici ona se moe tretirati kao menica. Blanko menica se izdaje kao sigurnosni polog za budua potraivanja.

2) Robna ili trgovaka menica javlja se u robnom prometu kada se isporuuje roba uz akcept. Robnu menicu izdaje prodavac robe. Ona dospeva za odreeni broj dana od datuma izdavanja fakture, i to u visini iznosa fakture. Obaveza je kupca da akceptira tako izdatu menicu. Stavljanjem akcepta kupac obeava da e u odreenom roku izmiriti obavezu navedenu u menici.

3) Finansijska menica se izdaje sa svrhom obezbeenja kredita daljom prodajom menice. Ona nastaje poslovnim odnosom izmeu banaka i preduzea kada se pribavljaju finansijska sredstva.

4) Rekta-menica predstavlja menicu koja sadri klauzulu: "ne po naredbi". Menica ovakvom klauzulom ne moe se vie prenositi u svojinu indosiranjem, ve samo graansko-pravnom cesijom.

5) Komisiona menica predstavlja menicu kod koje trasant u svojstvu komisionara vue menicu u svoje ime, ali za raun svog komitenta.

6) Trasirana ili vuena menica ima oblik poziva na plaanje, dok vlastita menica ima oblik obeanja plaanja. Kod trasirane menice izdava (trasant) daje nalog nekom drugom subjektu-licu (trasatu) da u vremenskom roku dospelosti menice isplati naznaeni novani iznos nekom treem subjektu - licu (remitentu - korisniku).

Najee se koristi kao sredstvo obezbeenja kredita. Banka prima ispravno popunjenu menicu, koja sadri sve bitne menine elemente, i zajedno sa nalogom za naplatu na kojem je naznaen menini iznos podnosi banci kao sredstvo za obezbeenje kredita. Ukoliko podnosilac menice ne izvrava obaveze iz ugovora o kreditu, banka da bi naplatila potraivanja prema duniku po osnovu uzetog kredita blokira sve raune dunika koje on poseduje, kako dinarske tako i devizne raune u svim bankama, ukoliko je na menici naznaeno "BEZ PROTESTA".

Ukoliko dunik ima odreena sredstva na raunu, iz tih sredstava se naplauje poverilac. Kada na menici nije naznaeno "BEZ PROTESTA" naplauje se odreeni iznos koji dunik ima na raunu. Ova naplata se evidentira na poleini menice i overava od strane banke. Ovako obraena menica se predaje poveriocu, koji svoja potraivanja naplauje sudskim putem.

5.1.2.Akreditiv

Akreditiv je specijalni instrument plaanja kojim banka, na osnovu zahteva korisnika sredstava daje nalog drugoj banci da nekom fizikom ili pravnom licu isplati odreenu sumu novca. Akreditiv kao instrument plaanja moe se otvoriti samo ako na iro-raunu nalogodavca ima pokria u sredstvima. Akreditivi se mogu razvrstati na:

a) opozive i neopozive akreditive,

b) potvrene i nepotvrene akreditive,

c) prenosive i neprenosive akreditive,

d) uslovne i bezuslovne akreditive.

5.1.3.Cirkularno kreditno pismo

Cirkularno kreditno pismo je instrument platnog prometa koji izdaje banka, odnosno Zavod za obraun i plaanja, odreenom licu, kako bi ono kod druge organizacione jedinice Zavoda moglo podii gotov novac do odreenog iznosa u jednom ili vie navrata. Isto mora glasiti na odreeno ime. Izdaje se u tri primerka (originalni i dve kopije). Posle potpisivanja cirkularnog kreditnog pisma korisnik dobija originalni primerak i drugu kopiju pisma, dok prva kopija ostaje u organizacionoj jedinici Zavoda za obraun i plaanja. Korisnik cirkularnog kreditnog psima moe podii novani iznos naznaen u pismu popunjavanjem obrazaca platnog prometa, te njihovim podnoenjem Zavodu, uz prikaz originalnog primerka psima.

5.1.4.ek

ek je HOV kojom se njen izdavalac trasant nalogom obraa drugom licu trasatu koji je bankarska organizacija, da o dospelosti isplati ekovni iznos na teret njegovog pokria zakonitom imaocu eka. ek kao instrument platnog prometa treba da sadri sledee osnovne elemente:

oznaka da je ek napisan u samom slogu isprave,

bezuslovni uput da se plati odreena svota novca iz trasantovogpokria,

ime onoga koji treba da plati (trasat)

mesto gde treba da se izvri uplata,

oznaka dana i mesta izdavanja eka,

potpis izdavaoca eka (trasant).

ekovi se mogu razvrstati po obliku, nameni i kriterijumima koji blie odreuju njihov sadraj:

a) gotovinski, isplatni ek,

b) obraunski, vremenski ek,

c) barirani ek,

d) akceptni ek,

e) certificirani ek,

f) bankarski ek,

g) putniki ek,

h) evro-ek,

i) cirkularni ek,

j) loro-ek,

k) nostro-ek,

l) privatni ek,

m) konvertibilni, odnosno klirinki ek

ek je instrument plaanja koje "Komercijalna banka" A.D. Beograd pored menice esto koristi u obavljanju platnog prometa. Ukidanjem kreditne funkcije eka oekuje se da e ekove posedovati i koristiti samo fizika lica za bezgotovinsko plaanje. Upravo zbog ukidanja kreditne funkcije eka poslovne banke izdaju kreditne kartice, ija je upotreba u stalnom porastu. Dok se na ek, koji se koristio kao sredstvo za odloeno plaanje, nije zaraunavala kamata, ve je ona bila uraunata u cenu robe, kod kreditne kartice banke naplauju kamatnu stopu, ija visina zavisi od poslovne politike banke.

"Komercijalna banka" A.D. Beograd otkupljuje i ekove izdatih od strane drugih poslovnih banaka. Prilikom otkupa ekova izdatih od strane inostranih banaka, koje glase do USD 100,00 odmah iskupljuje, ukoliko utvrdi da postoji pokrie na raunu izdavaoca. ekove koje glase na vee iznose banka otkupljuje na dva naina:

1. inkaso,

2. polog.

1. U sluaju inkasa ekovi se sa specifikacijom alju u inostranstvo, gde se vri provera pokria. Ukoliko se utvrdi da postoji osnova za otkup, ekovi se otkupljuju. Ovaj proces moe trajati do 1-2 meseca.

2. Polog se vri preko korespondentske banke i traje krae od inkaso otkupa eka.

5.1.5.Garancije

Pod garancijom se podrazumevaju isprave kojima se garant obavezuje da plati dug umesto dunika, ako dunik to ne uini u ugovorenom roku.

Banka moe dati i super-garanciju drugoj banci, kojom se bezuslovno obavezuje da e izvriti plaanje po garanciji koju je dala druga banka, ukoliko ta druga banka ne ispuni svoje obaveze po datoj garanciji.

Razlikujemo po sadrini sledee garancije:

a) kreditne garancije,

b) uslovne garancije,

c) bezuslovne garancije

d) fiksne garancije

e) limitirane garancije

f) neposredne garancije

g) posredne garancije

h) inidbene garancije

i) nostro-garancije

j) loro-garancije.

Uz zahtev za izdavanje garancije, preduzea su duna da dostave osnovne podatke i dokumentaciju

Dinarske garancije

Komercijalna Banka izdaje sve vrste plativih (po kreditima i za obezbeenje plaanja) i inidbenih garancija (za uee na licitacijama, za dobro izvrenje posla, za vraanje avansa, za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, za plaanje carine itd.) Uslovi izdavanja garancije se definiu ugovorom o izdavanju garancije i u zavisnosti su od vrste garancije, kreditne sposobnosti komitenta, doprinosa depozitnom potencijalu banke, obima platnog prometa preko dinarskog i deviznog rauna otvorenih kod Banke.

Ostala jemstva

Komercijalna banka avalira menice svojih komitenata u iznosima i pod uslovima koji zavise od vrste posla (namene), kreditne sposobnosti komitenta, doprinosa depozitnom potencijalu banke, obima platnog prometa preko dinarskog i deviznog rauna otvorenih kod Banke.

OBEZBEENJE DINARSKIH PLASMANA- hipoteka na nepokretnostima u vlasnitvu zajmotraioca, vlasnika preduzea ili treeg lica- runa zaloga na opremi ili robi- garancija druge banke ili preduzea prihvatljiva za banku- sigurnosni depoziti (dinarski i devizni)- ostali instrumenti obezbeenja prihvatljivi za Banku

PROCEDURE ODOBRAVANJA DINARSKIH PLASMANAZahtevi komitenata sa seditem van podruja Beograda sa potrebnom dokumentacijom podnose se preko glavnih filijala, filijala, a preduzea sa seditem u Beogradu podnose zahteve i potrebnu dokumentaciju u Beogradu,

5.2.Platni promet sa inostranstvom

Posebno znaajan za bankarske organizacije je platni promet sa inostranstvom. Ovaj deo platnog prometa obavlja se posredstvom banaka sa tzv. srednjim i velikim ovlaenjem, odnosno onih banaka koje centralna monetarna ustanova ovlasti da mogu obavljati devizno poslovanje i kreditne odnose sa inostranstvom.

Platni promet sa inostranstvom obuhvata sva plaanja i naplate u inostranstvu koje se obavljaju posredstvom banaka. Poslovni odnosi izmeu domaih i inostranih partnera s e javljaju po osnovu robnih i nerobnih finansijskih odnosa u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

Obaveza je korisnika sredstava da za svoje devizno poslovanje imaju otvorene devizne raune kod banaka sa velikim ovlaenjem i da poslove platnog prometa sa inostranstvom obavljaju posredstvom tih institucija. Korisnici sredstava kod ovlaenih banaka za poslove sa inostranstvom otvaraju devizne raune u konvertibilnim devizama, preko kojih se obavljaju sve devizne transakcije. Banke ovlaene za poslove sa inostranstvom imaju nostro i loro otvorene raune u konvertibilnim devizama radi bre cirkulacije deviznih sredstava u platnom prometu. Na osnovu raspoloivih sredstava ovlaene banke za poslove platnog prometa i kreditne odnose sa inostranstvom otvaraju devizne raune kod banaka u inostranstvu.

Robni osnov meunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa na izvoznoj strani, odnosno u delu naplate potraivanja odnosi se na:

1. obavljanje raznih usluga,

2. trokova putovanja i boravka slubenih i privatnih lica u inostranstvu,

3. poklone, naslea i prihode od imovine u inostranstvu,

4. prava iz inostranstva (autorska, patenti, licence)

Meunarodni platni promet ima i svoje posebne karakteristike po kojima se razlikuju od unutranjeg platnog prometa. Ta obeleja su:

1. prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u meunarodnom platnom prometu,

2. obavljanje meunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaih i inostranih banaka,

3. razlike izmeu domaih i stranih zakonskih akata kojima se blie regulie nain meunarodnog plaanja,

4. primena u okviru meunarodnog platnog prometa, razliitih novanih jedinicaSistem plaanja u platnom prometu sa inostranstvom

Isti obuhvata tri vida:

a) oblik plaanja u konvertibilnim valutama,

b) oblik plaanja na klirinki nain,

c) oblik plaanja u domicilnoj valuti.

Instrumenti plaanja u meunarodnom platnom prometu

U poslovima platnog prometa sa inostranstvom najvaniju ulogu imaju ovalaene banke i njihovi inostrani korespodenti i kontokorenti kod kojih banke imaju otvorene raune. Posebnu ulogu u svemu tome imaju instrumenti plaanja u meunarodnom platnom prometu.

U izvrenju meunarodnih plaanja, najvaniji instrumenti su:

1. Bankarska doznaka jeste pismeni telegrafski ili SWIFT nalog jedne banke drugoj banci za isplatu tano odreenog iznosa odreenom licu (korisniku). U platnom prometu se najee koriste dve vrste doznaka: nostro i loro doznaka. Jo su poznate: robna i nerobna doznaka, uslovna i bezuslovna doznaka, obina, telefaks i SWIFT doznaka.;

2. Meunarodni ek jeste strogo formalna hartija od vrednosti i kao bezgotovinski instrument plaanja potisnuo je upotrebu gotovog novca i pruio znaajne prednosti sa aspekta rizika i trokova. Postoji vie vrsta ekova: bankarski, nebankarski, obraunski, obini, putniki, i dr.;

3. Dokumentarni akreditiv - predstavlja ugovor ili sporazum na osnovu koga banka, koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca), preuzima obavezu da izvri plaanje korisniku akreditiva (treem licu), ili da e ovlastiti neku drugu banku da izvri plaanje uz podnoenje pismenog dokumenta. Nastao je iz prakse meunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Subjekti akreditivnog posla su: nalogodavac, akreditivna banka, korisnik akreditiva, avizirajua banka, potvrujua banka, isplatna banka i negocirajua banka. Odnos nalogodavca i akreditivne banke se zasniva na ugovoru o otvaranju akreditiva. Najvanije vrste akreditiva su sledee:

Prema pravcu uvoza i izvoza nostro (odlazei) i loro (dolazei);

Prema vrstini obaveza koju na sebe preuzima akreditivna banka opozivi i neopozivi;

Prema vrstini obaveza koje na sebe preuzima trea banka potvreni i ne potvreni;

Prema mestu isplate domicilirani u zemlji ili domicilirani u inostranstvu;

Prema mogunosti prenosa akreditiva na novog korisnika prenosivi i neprenosivi;

Prema momentu kada se vri isplata akreditivi po vienju i terminski akreditivi;

Prema mogunosti obnavljanja obini i revolving;

Prema nainu obezbeenja menini i akceptni.

4. Lini akreditiv isplata po ovom akreditivu moe se usloviti nekom zalogom i vezati za ispunjenje nekog uslova od strane korisnika. Dostavlja se neposredno isplatnoj banci.;

5. Kreditno pismo jeste pismeni nalog domae banke, kojim ovlauje banku kontokorenta u inostranstvu da licu koje je navedeno u pismu isplati odreenu sumu novca, odjednom ili delimino, u unapred definisanom vremenskom periodu. Ovo pismo moe biti cirkularno ili obino.;

6. Bankarska garancija izdaje se u pismenom obliku, a poslovi se prema ovoj formi objavljuju izmeu sledeih lica: nalogodavca garancije, banke garanta i korisnika garanvije. Ovo je poseban instrument osiguranja plaanja ili izvrenja ugovornih obaveza o roku, kojim banka garantuje da e ona, ukoliko njen komitent ne izvri obaveze, izvriti sigurno prema propisanoj garanciji.Garancije se dela:

Prema vrsti obaveza koja se garantuje platene i inidbene;

Prema nainu izvrenja obaveza banke neposredne, posredne, obine, solidarne, bezuslovne, uslovne, loro, nostro, notificirane, konfirmirane;

Prema broju banaka koje uestvuju u garancijskom poslu supergarancija (kontragarancija).

7. Zlato, kovano i u polugama koje slui za izravnavanje trajnijeg deficita u platnom bilansu izmeu zemalja sa konvertibilnom valutom;

8. Efektne strane valute koje se upotrebljavaju za sitna plaanja u turizmu, ali nikada za vea finansijska i robna plaanja, jer se tada koriste devize.

U realizaciji platnog prometa sa inostranstvom najee uestvuje vei broj subjekata, a jedna od glavnih karakteristika ovog prometa sastoji se u tome to se kod plaanja izmeu zemalja uvek pojavljuju bar dve nacionalne valute. Tako da se, meunarodna plaanja danas, obavljaju iskljuivo preko banaka i to u devizama, odnosno prenosom potraivanja u valutama na raunima kod banaka putem konverzacije.

Platni promet sa inostranstvom mogu da obavljaju samo banke koje su za to ovlaene od strane centralne banke te zemlje. Dakle, poslovne banke vode devizne raune preduzea preko kojih se vre sva plaanja i naplaivanja u poslovima sa inostranstvom, ostvaruju korespodentske i kontokorentne odnose i sklapaju ugovore i sporazume radi korienja sistema plaanja. Meunarodni odnos poslovnih banaka je iskljuivo trini, kao uostalom i odnos sa svim partnerima.

Meunarodni platni promet, prema svemu navedenom, predstavlja skup procedura i pravila potrebnih za njegovo sprovoenja u delo. Cilj svih ovih postupaka jeste olakavanje meunarodnih palanja i naplata, a to se sve postie uz odgovarajucu primenu instrumenata paltnog prometa sa inostranstvom.

Zahvaljujui permanentnoj i besprekornoj deviznoj likvidnosti, kao i dugo godina graenom visokom ugledu u meunarodnim finansijskim krugovima, Komercijalna banka ad Beograd je spremna da svojim cenjenim deponentima prui sve usluge vezane za devizno poslovanje, na najefikasniji i najstruniji nain. Izmeu ostalih, to su:

I Otvaranje deviznih rauna

- Otvaranje, praenje i izvetavanje o stanju i prometu deviznih rauna domaih i stranih, pravnih i fizikih lica.

II Plaanja prema inostranstvu *

- Plaanje i prenosi doznakom po tekuim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju. - Mogunost davanja naloga za plaanje elektronskim putem. - Otvaranje svih vrsta pokrivenih i nepokrivenih nostro akreditiva za plaanje uvoza roba i usluga iz inostranstva, uz mogunost konfirmacije UBS banke, bez kolaterala. - Izdavanje nostro ekova za potrebe plaanja prema inostranstvu. - Plaanja po loro incaso dokumentima. - Isplata efektivnog stranog novca i izdavanje ekova za potrebe obavljanja slubenih putovanja.

III Naplate iz inostranstva *

- Naplata priliva po osnovu izvoza roba i usluga, nerobne naplate i transferi iz inostranstva u korist rauna klijenata Banke. - Prijem i obrada loro dokumentarnih akreditiva. - Prijem, obrada i naplata nostro incaso dokumenata.

IV Naplate i plaanja deviznim sredstvima u zemlji

- Prijem efektivnog stranog novca po poslovima naplate prodate robe sa konsignacionih skladita, kao i naplate u slobodnim carinskim prodavnicama. - Sva plaanja u devizama u zemlji, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.- Plaanja i naplate preko rauna stranih lica otvorenih u Banci u dinarima i devizama. - Plaanja i naplate za potrebe stranih i domaih humanitarnih organizacija, meunarodnih organizacija i afilijacija Ujedinjenih nacija, ambasada i diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih zemalja.

* Komercijalna banka ad Beograde je prva poslovna banka u Srbiji, lanica RTGS Plus klirinkog sistema, kojim automatski i najjeftinije vri transfer novca. Devizno poslovanje obavlja sa 50 kontokorentnih bankaka u 27 zemalja (u Evropi, SAD, Kanadi i Japanu).

Komercijalna banka izdaje sve vrste deviznih garancija po nalogu svojih komitenata i to:

Plativih: po svim vrstama kredita - finansijskim, komercijalnim, za obezbeenje plaanja (odloeno plaanje robe i usluga) inidbenih: za licitaciju, za dobro izvrenje posla, za vraanje avansa, za vraanje garantnog depozita, po lizing poslovima, konsignacionih, carinskih po privremenom izvozu izvoenje investicionih radova u inostranstvu. Izdavanje kontragarancija, supergarancija i garancija za strano lice (G-1). Prijem svih vrsta loro garancija. Konfirmacija loro garancija.

OBEZBEENJE DEVIZNIH PLASMANA- hipoteka na nepokretnosti u vlasnitvu zajmotraioca, vlasnika preduzea ili treeg lica- runa zaloga na opremi ili robi- garancija druge banke ili preduzea prihvatljiva za banku- sigurnosni depoziti (dinarski i devizni)- ostali instrumenti obezbeenja prihvatljivi za Banku

PROCEDURE ODOBRAVANJA DEVIZNIH PLASMANAZahtevi komitenata sa seditem van podruja Beograda sa potrebnom dokumentacijom podnose se preko glavnih filijala, filijala, a preduzea sa seditem u Beogradu podnose zahteve i potrebnu dokumentaciju u Beogradu.

6.0.Platne kartice

Razvijeni trini ambijent karakterie tenja za uvoenje plastinih kartica, kao naina plaanja, koji e zameniti tradicionalno plaanje keom i ekovima.

Savremeno drutvo nastoji da postane '' drutvo bez kea ''.

Plastine platene kartice mogu se jednostavno kategorizovati u tri vrste i to:

1. pay later cards (kreditne kartice)

2. pay now cards (dugovne kartice)

3. pay before cards (plaanje pre kupovine)

1. Pay later cards - kreditne kartice podrazumevaju kreditne i dunike kartice. One omoguavaju potroau da kupi robu i usluge, a plati svoj dug delimino ili u celosti, tek po dobijanju izvetaja o saldu za odreeni period. Ako se dug ne plati u celosti, zaraunava se kamata, u zavisnosti od iznosa kreditnog duga. Ove kartice se esto nazivaju putnike ili zabavne kartice. Osnovna im je karakteristika da saldo rauna mora biti izravnat do kraja odreenog perioda.

Dalji razvoj vezan je za pojavu co-branded kreditnih kartica, koja vlasnicima donose popuste i nagrade proporcionalno njihovog troenja. General Motors i Ford odobravaju popust od 5% od vrednosti svake kupovine sa koje se vri njihovom karticom do maksimalnog nivoa popusta za kupovinu novih kola od ovih proizvoaa. Sunday Times daje besplatne kopije ovih novina proporcionalno potroenoj vrednosti njihovim karticama.

Trite kreditnih kartica je vrlo fregmentirano i raznoliko, koriste ih finansijski dalekovidi ljudi, koji uoavaju dodatnu vrednost koju im donosi potronja ovim karticama, a sa druge strane sposobni su da kontroliu veliinu duga koju im donosi ovakva potronja.

2) Pay now cards (dugovne kartice) omoguavaju vlasniku da plati za robu i usluge i istovremeno dobije ke u ATM punktovima, s obzirom da se za taj iznos umanjuje njihov saldo na tekuem ili tednom raunu. Pri korienju ovih kartica novac istog momenta prelazi sa rauna potroaa na raun prodavca. Kartica se nudi besplaltno za one koji imaju otvoren tekui ili tedni raun, jer finansijske organizacije smatraju da e prelaz sa papirnog na elektronsko plaanje umanjiti njihove trokove. Dokle god je potroaki raun u plusu, upotreba kartice je slobodna kao kod ekova. Ako raun ue u minus, plaa se kamata u zavisnosti od uslova svake pojedinane finansijske institucije i tada se javljaju trokovi po osnovu ovakvih plaanja.

3) pay before cards (plaanje pre kupovine) su ve neko vreme u opticaju, ali sa ogranienom upotrebom i nesigurnom tehnologijom (magnetna traka). Najei oblik ovakvih kartica su telefonske kartice kod kojih se vrednost poloena na karticu troi sa njenom upotrebom u telefonskim govornicama. Najveim delom e ove kartice zameniti ke, kao i nisko vrednosne ekovne transakcije.

Sve vea funkcionalnost plastinih kartica vodi ka jednom cilju - uvoenje smart cards, koje e biti zamena, odnosno objedinie sve tri vrste postojeih kartica. To e dovesti do mnogih pogodnosti i smislu smanjivanja trokova same izrade kartica, terminala, smanjie se trokovi zbog manje upotrebe papira u plaanju i slino.

''Drutvo sa manje kea'' je neminovno, a samim tim i plaanje plastinim karticama e u budunosti biti u porastu.

Tenja ka "svetu bez novanika" navodi banke da uvode brojne promene u mnogim podrujima poslovanja. Za banke i uslune organizacije najbolja i najekonominija bi bila saradnja i udruivanje napora i trokova u smislu masovnog uvoenja pametnih kartica kada osete da je trite spremno za to.

Jedan od problema koji se javlja u korienju pametnih kartica jeste, da uporedo sa porastom korienja ovih kartica raste i kriminal povezan sa s njima. Osnovni problem kod prevara plastinim karticama je (ne)mogunost utvrivanja porekla vlasnika kartice. To se delimino moe reiti zahtevanjem od vlasnika kartice da demonstrira poznavanje ifre (PIN-a) ili proverom vlasnika u smislu jedinstvenih karakteristika ljudskog tela. U tom pravcu razvijaju se i biometrike metode za proveru identiteta. Postoje:

Metoda ponaanja

potpis

glas,

Fizioloka metoda

otisak prsta,

geometrija ruke i prsta i

snimci lica.

Mnoge biometrike metode su jo uvek u fazama razvoja, ali bi uskoro neke od njih mogle postati najefikasnije reenje za spreavanje plastic-card prevara.

Panju treba svakako posvetiti i novom, ali veoma znaajnom mediju komunikacije, putem koga se ostvaruje direktan odnos izmeu prodavca i kupca - Internet. Razvoj Interneta je najvie posledica razvoja web-stranica, koje su veoma privlane i "prijateljski" usmerene na korisnika.

Sve vea funkcionalnost plastinih kartica kao naina plaanja vodi ka jednom cilju - uvoenju pametnih kartica, koje e biti zamena, odnosno objedinie sve tri postojee vrste: i kreditne i dugovne i plaanje pre kupovine kartice.

U toku ove godine je, usled ekspanzije kartiarstva, dolo do korienja novih termina u bankarstvu, ali i u svakodnevnom ivotu. Naveu neke od njih:

Platna kartica - kartica od plastike, ravna (flat) ili reljefna (embosirana), sa magnetnim zapisom na poleini i sve ee sa mikroipom na prednjem delu. I magnetni zapis i mikroip nose informacije o korisniku, tj. O vlasniku kartice i spreavaju zloupotrebu.

Debitna kartica (Debit Card) - platna kartica ija je namena troenje novca do postojeeg iznosa na raunu ili do iznosa eventualnog dozvoljenog prekoraenja. Novac se sa rauna vezanog za debitnu karticu skida u realnom vremenu ili najkasnije do 24 asa od transakcije obavljene na bankomatu ili POS-terminalu. Najpoznatiji brendovi debitnih kartica su: VISA Electron, Maestro/Cirrus, a u Srbiji jo i DINA, YUBA.

Kreditna kartica (Credit Card) - platna kartica ija je namena troenje novca koji u trenutku transakcije nemamo na raunu. Banka izdavalac zaduuje raun vezan za kreditnu karticu najee jednom meseno , limit kartice je odreen bonitetom klijenta i depozitom, a dug se sve ee otplauje u vie mesenih rata (rivolving kredit). Najpoznatiji brendovi kreditnih kartica su: VISA, Master Card, Diners Club International, American Express.

Kobrending kartica (Cobranding Card) - platna kartica iji je izdavalac, uz banku, neka trgovaka kua, sportski klub ili finansijska institucija. Ova vrsta kartice prua brojne popuste na tano odreenim trgovakim pozicijama. Cilj je privlaenje korisnika sa specifinim potroakim navikama (npr. navijai odreenog kluba).

Kartica lojalnosti (Loyality Card) - bliska kobreding kartici, ova kartica omoguava brojne popuste na odreenim mestima, nakon tano utvrenog broja kupovina na datom prodajnom mestu, ali npr. i nakon vie letova jednom istom avio-kompanijom i slino.

Online kartica (Net Card) - platna kartica koja se koristi iskljuivo za on-line plaanja putem Interneta i koju je nemogue koristiti na bankomatima i POS-terminalima, jer ne poseduju ni magnetni zapis ni mikro-ip.

POS (Point Of Sale) - ureaj koji slui za komunikaciju trgovakog mesta sa bankom ili switch centrom za platne kartice, radi dobijanja potvrde o posedovanju dovoljne svote novca da bi se obavila kupovina (autorizacija transakcije). POS terminal je ureaj koji radi na principu modema, a vezu sa centrima za autorizaciju uspostavlja telefonskim putem, putem mobilne GSM ili GPRS telefonije. Neki od poznatih proizvoaa POS terminala su: Verifone, DA Sistemi itd.:

Bankomat (ATM) - elektronski alter, dostupan korisnicima 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Poseduje sef sa novcem, raunar povezan sa bazom podataka, ekran i numeriku tastaturu. Prua potpuni komfor i bezbednost korisnicima pri podizanju gotovine i smanjuje verovatnou ekanja u redovima radi podizanja novca. Bankomati se strateki postavljaju na vie lokacija u gradovima (tamo gde je vea cirkulacija ljudi), ali i na izlozima samih banaka. Mogu izdavati novac korisnicima jedno, dva ili svih tipova kartica, u zavisnosti od banke koja je postavila bankomat. U poslednje vreme u svetu, ali i kod nas, bankomati slue za razna on-line plaanja ili kupovinu dopuna za pre-paid brojeve mobilne telefonije.

PIN kod - tajna numerika lozinka, najee sastavljena iz etiri cifre, koja slui kao elektronski potpis i unosi se na bankomatu ili na PIN padu POS terminala, u zavisnosti od tipa kartice. PIN kod spreava "peglanje" - termin jako popularan u SAD, ali i u razvijenim zemljama EU, koji u argonu oznaava besomuno troenje novca sa kreditne kartice, zloupotrebu platne kartice i ne treba ga nikome saoptavati.

CVV i CVV2 kod - sigurnosni trocifreni kod odtampan na poleini platnih kartica, slui kao dodatna provera autentinosti elektronskog plaanja u on-line transakcijama putem Interneta.

Imprinter - ureaj koji se koristi sve ree, pretea POS terminala. Funkcija imprintera je izdavanje priznanica za robu ili uslugu plaenu platnom karticom.

Slip - raun odtampan na POS terminalu ili imprinteru u dva primerka, koji potpisuje korisnik platne kartice.

Centar za autorizaciju - baza podataka odreenog izdavaa platnih kartica, sa podacima svih korisnika srodnih platnih kartica.

Akceptantsko mesto - mesto na kome se moe kupovati roba ili plaati usluga nekom od platnih kartica. S obzirom da je broj takvih mesta sve vei, najlake ete ih prepoznati po nalepnicama na ulazu, sa oznakom odreenog vrenda platne kartice.

Evropsko trite plastinih platenih kartica

Za mnoge putnike, turiste, posetioce konferencija i seminara ivot bi bio mnogo tei bez mogunosti plaanja roba i usluga plastinim karticama. Mnoge avio kompanije, eljeznike mree, rent-a-car agencije, hoteli i restorani prihvataju plaanje karticama, kao i mnogi prodavci i trgovci u svojim prodavnicama i na taj nain smanjuju potrebu noenja kea u lokalnoj valuti ili putnikih ekova. Velike internacionalne asocijacije za izdavanje kartica, kao to su Visa, Master Card, American Express, Diners Club i JCB tee da proire spisak prodajnih mesta na kojima se prihvataju njihove kartice. Zaista, Visa i Master Card su dve najvee asocijacije ove vrste. 7.0.Elektronski nain obavljanja platnog prometa

Prema zakonskim propisima, elektronski platni promet se obavlja razmenom elektronskih poruka kroz informacione sisteme uesnika u transakcijama plaanja. Elektronske poruke obuhvataju informacije koje su: elektronski generisane, poslate, proverene, primljene i elektronski sauvane. Elektronski prenos novanih sredstava, izmeu klijenata u okviru platnog prometa, smatraju se elektronskim platnim transakcijama.

Uesnici u elektronskom platnom prometu su:

a) poslovne banke,

b) klijenti poslovnih banaka,

c) agenti u platnom prometu.

Provera autentinosti elektronskih poruka i ispravnosti njihovog prenosa (putem mree centralne banke), vri se primenom tehnologije javnih kljueva. Za certifikaciju javnih kljueva zaduena je centralna banka. Ukoliko je u pitanju prenos elektronskih poruka putem SWIFT mree, tada proveru autentinosti i ispravnosti prenosa obezbeuje SWIFT sistem. Nain razmene elektronskih poruka, izmeu banke i njihovih klijenata, ureuje se putem ugovora. Za elektronsku poruku se kae da je ispravna: a) ako je propisanog formata, b) overena sa elektronskim potpisom, c) primljena bez promena sadrine, d) ako je njen nalogodavac (poiljalac) registrovan uesnik u elektronskom platnom prometu.

Elektronski nalog za plaanje sadri pored elemenata utvrenih za jedinstveno korienje instrumenata platnog prometa (oblik, sadrina i nain korienja) i elemente za proveru autentinosti i tanosti naloga, kao i njihovog podnosioca. Elektronska platna transakcija smatra se zavrenom, samo u sluajevima kada krajnji korisnik primi elektronsku potvrdu o njenom prijemu. Uesnici u elektronskom platnom prometu imaju obavezu, da elektronsku poruku uvaju najmanje 5 godina posle isteka poslovne godine u kojoj je izvrena elektronska platna transakcija. Pored elektronske poruke, neophodno je 5 godina uvati podatke o sredstvima za verifikaciju autentinosti dotine elektronske poruke.

Elektronski novac koji se danas koristi u sistemu elektronskog plaanja susree se pod razliitim nazivima: digitalni novac (digital cash), e-novac (e-money), elektronski novac, sajbernovac i slino. U osnovi, ovaj pojam predstavlja sistem u kojem se plaanje odreene robe ili usluga obavlja prenoenjem odreenih brojeva (iznosa novca) sa jednog rauna na drugi. Digitalni novac je bezgotovinski i u osnovi postaje samo informacija. Elektronski novac se uglavnom koristi za on-line kupovine. Vlasnik elektronskog novca posredstvom svog raunara i odgovarajueg softvera "podie" novac iz banke i smeta ga u svoj virtualni novanik. Prilikom kupovine robe plaanje se realizuje tako to iz svog virtualnog novanika, posredstvom raunara, kupac prenosi novac trgovini. Banka od trgovine otkupljuje preneti elektronski novac sredstvima koja su na raunu deponenta.

Savremeni platni promet i transakcioni mehanizmi u bankarstvu se prosto ne mogu zamisliti bez Interneta. Dva su kljuna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo:

Korisnici Interneta su klijenti sa viim stepenom obrazovanja i prihodima veim od prosenog;

Internet je efikasan i jeftin distribucioni kanal;

U osnovi sistem plaanja treba da ima sledee karakteristike:

da bude siguran i da obezbedi privatnost, autentinost i poverljivost;

lak za upotrebu i razumevanje od strane kupaca i prodavaca;

jasan za bankarsko upravljanje;

konturan za razliite valute i

sa niskim trokovima za implementiranje transakcija.

Elektronsko plaanje tedi vreme i novac za korisnike. Bankama nudi jeftinije alternative brannog bankarstva i ansu za osvajanje udaljenih kupaca. S toga, danas mnoge banke pristupaju upotrebi tzv. "kunog bankarstva", a neke od banaka elektronsku trgovinu koriste kao jednu od glavnih konkurentskih strategija. Neke od prednosti "kunog bankarstva" su:

-mogunost dobijanja tekueg stanja rauna u bilo koje vreme - prua laku proveru stanja ekova, rauna i slino.

-Izvrena naplata i pruanje izvetaja po osnovu kreditnih kartica - se obezbeuje kroz isplate sa rauna kreditnih kartica automatski za svaki mesec.

-Plaanje rauna - elektronski isti dan ili sledei dan, pri emu su elektronski trokovi plaanja verovatno manji u odnosu na potansko slanje.

-Uitavanje raunskih transakcija - kroz lako direktno uvoenje u program menadmenta novca.

-Transfer novca izmeu rauna - eliminie ekanja i odlazak do automatskih maina.

-Bilansiranje rauna - kroz on-line bankarstvo postaje organzovano jer sa transakcijama i unoenjem u registar podataka dobija se stanje rauna .

-Stanje e-maila banci - je prisutno u sluaju problema sa raunom, pri emu korisnik moe poslati brzu napomenu predstavniku on-line banke.

-Novi raspored vremena "bankarskih asova" - daje mogunost pristupa raunima na putu, pa ak i mogunost plaanja rauna bez prisustva.

-Dodatne usluge - kupci nekih banaka kroz on-line bankarske usluge primaju besplatno usluge kroz telefonsko bankarstvo (na primer, Union Bank of California vri besplatno ekiranje, povlaenje novca iz automatskuh maina i plaanje rauna za jednu godinu).

Na osnovu iznetog moe se kontatovati da elektronsko plaanje nudi proirenje baze kupaca i utede po osnovu papirnih transakcija. Uz banke koje sve vie imaju on-line usluge prisutne su i virtualne banke koje u potpunosti svoje poslovanje podreuju Internet transakcijama.

Upotreba digitalnog novca u sistemu elektronskog plaanja u sebi sadri brojne rizike. Tako se uoavaju sledee vrste rizika:

operativni;

reputacioni i

pravni rizik.

Operativni rizik u elektronskom sistemu plaanja nastaje zbog nedovoljnog integriteta i pouzdanosti sistema, eventualnih zloupotreba klijenata, organizovanog elektronskog kriminala i neadektvatno dizajniranih i implementiranih sistema elektronskog plaanja.

Reputacioni rizik se odnosi na stvaranje negativnog javnog mnjenja o odreenoj banci koja moe da izgubi klijente, a time i izvore finansiranja. On nastaje kada banka ne funkcionie u skladu sa oekivanjima, pa se stvara negativno javno mnjenje. Poverenje u banku se znaajno moe poljuljati ukoliko se desi eksterni ili interni proboj u banku i neovlaeni pristup raunima klijenata.

Pravni rizik nastaje ukoliko se ne potuju propisana pravila poslovanja ili kada ta pravila nisu precizno definisana, odnosno postoji pravna praznina. irenje elektronske trgovine iziskuje elektronske sertifikate za ije izdavanje e najverovatnije pripasti bankama. Izdavanjem sertifikata banka na sebe preuzima pravni rizik i odgovornost za klijenta koji se u poslu nesavesno ili kriminalno ponaao.

Na osnovu implementacije bankarstva i on-line trgovine dolazi se do zakljuka da se radi o potpunoj njihovoj interaktivnosti. U mnogim sluajevima moe se videti da jedna finansijska institucija nudi obe usluge svojim korisnicima. Mnoge velike banke danas u svetu dozvoljavaju svojim velikim kupcima personalizovane usluge kroz pristup bankovnom Internetu. Kupcima se prua mogunost da vide svoje dospele ekove, raune i drugu on-line korespondenciju, a sve to je omogueno i pojednostavljeno zahvaljujui mainama za istraivanje. Navedene usluge veina banaka prua besplatno.

Uspeno on-line finansijskih transakcija u velikom stepenu zavisi od:

izgradnje i uspostavljanja partnerstva sa ostalim bankama, prodavcima softvera i provajderima informacija;

efikasnosti kupevog informacionog sistema;

mogunosti fokusiranja na profitabilne kupce kako bi se obezbedio to iri kanal distribucije za proizvode i usluge;

mogunosti odravanja centralne uloge on-line finansijske transakcije u okruenju gde se vri plaanje.

On-line finansijske usluge mogu biti od koristi kako pojedinanim kupcima, tako i u celokupnom poslovanju, ukljuujui sve uesnike u elektronskom poslovanju. Mnogi pojedinani korisnici mogu kombinovati kuno bankarstvo, sa portfolio menadmentom i personalnim finansijama. Specijalizovani prodavci nude diversifikovane usluge kao to su:

plaanje rauna korisnicima i elektronsko ispitivanje i slanje

ekova;

praenje bankarskih rauna i kreditnih kartica;

portfolio menadment ukljuujui slanje izvetaja;

praenje investicija i nadgledanje sigurnosti;

organizaciju budeta;

izraunavanje poreza, dranje zapisa o toku gotovine itd.

Istraivanja pokazuju da korisnici ovih usluga najee pristupaju naplati svojih mesenih rauna on-line (npr. Telefona, komunalija, kablovske televizije itd.). Tako se meu osnovnim oblicima ovih plaanja sreu:

automatska plaanja hipoteka - gde su korisnici ovlastili banke da plaaju hipoteke, poreze i slino.

Automatski transfer za mesene korisnike raune - gde korisnici imaju mogunost plaanja gasa, vode itd.

Plaanje rauna sa on-line bankarskog rauna - omoguuje plaanje mesenih nadoknada direktno sa bankarskog rauna platioca.

Direktno izdavanje rauna od strane trgovine i njegovo usmeravanje ka kupcu - gde davaoci korisnikih usluga pruaju mogunost kupcu da plati raun preko njihovog Web-a.

Digitalni novanik je softverski program koji stvara digitalni novac. Osnovna funkcija digitalnih novanika vezana je za identifikaciju potroaa kroz upotrebu digitalnih sertifikata ili drugih metoda ifriranja; memorisanje vrednosti transfera i osiguranje procesa plaanja od potroaa do prodavca. Zahvaljujui digitalnom novaniku, on-line potroa na bilo kojem Web sajtu plaa bilo ta to eli da kupi koristei bilo koji od nekoliko sistema plaanja (npr. Kreditne kartice, digitalnu gotovinu, digitalne kreditne kartice, digitalni ek). Digitalni novanik poseduje niz pogodnosti za potroae. To se pre svega odnosi na snienje trokova transakcije, jer klikom na digitalni novanik softver ispunjava raun i pristupa otpremi. Time dolazi do ubrzanja procesa narudbine, smanjenja rizika pronevere i upotrebe ukradenih kreditnih kartica. Finansijski posrednici zahvaljujui ijem angaovanju funkcioniu digitalni novanici, dobijaju proviziju od svake obraene transakcije u B2C poslovnom modelu elektronske trgovine.

Digitalna gotovina ili e-ke predstavlja jedan od prvih sistema plaanja u elektronskoj trgovini. Koncept digitalne gotovine se fokusira na anonimnost prilikom plaanja, koji je jedan od glavnih razloga za gotovinska plaanja, gde platilac ne mora da brine da e otkriti svoje line (personalne) podatke. Nemogue je ostati anoniman pri plaanju ekom ili kreditnom karticom.

U odnosu na kreditne kartice, pametne kartice sadre znatno vie podataka i informacija (npr. zdravstveno osiguranje, transport, personalnu identifikaciju, bankarske raune, programe lojalnosti), kao i lozinku, to predstavlja dodatni nivo sigurnosti. U stvarnosti postoje

dva tipa pametnih kartica: kontaktne i beskontaktne, u zavisnosti od ugraene tehnologije. Oitavanje kontaktnih kartica zahteva njihovo fiziko smetanje u ita kartica, dok beskontaktne kartice imaju specijalne antene koji omoguuju transmisiju podataka bez direktnog kontakta.

Alternativni sistemi plaanja u odnosu na ek imaju mnogobrojne prednosti i to: ne zahtevaju od potroaa otkrivanje informacija sa rauna drugim pojedincima; ne zahtevaju od potroaa otkrivanje informacija sa rauna drugim pojedincima; ne zahtevaju od potroaa da alju osetljive finansijske informacije preko Web-a; znatno su jeftiniji od kreditnih kartica za trgovce i mnogo su bri od tradicionalnih papirnih ekova. Usluge su potpuno besplatne za potroae, a trgovci plaaju naknadu za obradu koja je znatno nia u odnosu na obradu kreditne kartice.

"EK NA POEK"

Srbija je bila jedina zemlja u Evropi u kojoj su se ekovi koristili kao instrument kreditiranja, a ne kao plateno sredstvo.

Narodna banka Srbije (NBS) najavila je ukidanje kreditne funkcije ekova graana, odnosno "ekova na poek", to praktino ne znai njihovo potpuno ukidanje i povlaenje iz upotrebe, ve samo vraanje njene funkcije platenog sredstva, koju oni imaju svuda u svetu.

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se ek, umesto kao instrument platnog prometa, koristi kao instrument kreditiranja, tako da e ulogu kreditiranja graana ubudue morati da preuzmu trgovine i banke, direktno kroz potroake kredite i kreditne kartice.

Centralna banka je upravo zbog toga predvidela prelazni rok od godinu dana za postepeno otklanjanje kreditne funkcije ekova.

NBS je procenila da se blizu 85% kupovine "na poek" odvija preko tri eka, tako da e, u dinamici postepenog smanjivanja rokova dospea ekova koje banke primaju u eskont ili zalogu, faza u kojoj e biti mogue kreditiranje kupovine na tri eka trajati najdue do 1. septembra 2005. godine.

8.0.Ograniene mogunosti zloupotreba

Na putu ka evropskim integracijama kojima naa zemlja tei, jedna od pojava sa kojima se susreemo jeste i sve rasprostranjenija upotreba platnih i kreditnih kartica i kupovina putem Interneta. Ekspanzija korienja plastinog novca i uvoenje elektronskog poslovanja kod nas, meutim, nije praeno i adekvatnim razvojem pravne regulative. Shodno tome raskorak izmeu novih pojava u elektronskom poslovanju i neadekvatnog i zastarelog pravnog sistema u ovoj oblasti posebno je izraen.

Popisani prevaranti

Objanjavajui da je ve napravljena baza podataka onih koji se bave prevarom. Veoma je vano da banke i ostali izdavaoci kartica ralane ta je konkurencija, a ta je neophodna saradnja. Kao konkurenti borimo se za klijente, bolja prodajna mesta, vee provizije.... Ali ako neko uspe da prevari jednu banku, pa to uradi u jo nekoliko, jasno je da moramo u takvim situacijama saraivati i imati dobru komunikaciju.

Vano je ukrasti kartu koja ima dobru podlogu u dolaru ili evru. U roku od nekolik minuta na scenu stupa haker koji pomou laptopa dekodira karticu. Putem interneta plaa se roba koja je ve odabrana i rezervisana u nekoj od ekskluzivnih prodavnica sa afirmiranom robom.

Dok policija ue u trag tokovima novca, roba je ve stigla, najee na lager adresu "galantnih" muterija. Osnivanjem Foruma za zatitu kartiarskog posla predstavnici Dajnersa, VISE, Mastersa i DIBE zajedniki i jedinstveno nastupaju u zatiti i prevenciji od svih vrsta prevara. Ukoliko brz razvoj informacionih tehnologija ne budu pratila i adekvatna zakonska reenja, teko moemo oekivati da e se piratima kartiarima stati na rep.

Od kupovine do krae putem interneta

Postupak kupovine putem interneta iziskuje da korisnik ukuca broj kartice, da proveri validnost. Presudno je dakle, koji se stepen deskripcije koristi za sajt preko kojeg je klijent nauio da pazari.

Izdavaoci kao jednu od mera prevencije nude posebne kartice za kupovinu na internetu sa fiksno odreenim sumama koje su predviene da se na ovaj nain potroe. Ako neko deifruje ovakvu karticu, praktino nema ta da troi.

Postoji ideja da izdavaoci kartica svoje klijente o svakoj promeni obavetavaju putem SMS poruke na mobilni telefon.

Ta poruka bi sadrala iznos, vreme transakcije, prodajno mesto i druge relevantne podatke. Kada se klijentu uini neto sumnjivo, moe odmah reagovati i stopirati dalje skidanje

novca sa rauna. Sve u svemu, postoje vieslojni sistemi zatite, koji moraju biti jednostavni za korienje da ne bi nepotrebno optereivali korisnike.

Milionske prevare

Budui da je u evropskim dravama organizovana zatita od prevara, svi "bolji igrai" u oblasti prevara otili su na Bliski istok, gde ovo polje takorei nije regulisano. Nepostojanje zakonom predvienih sankcija, loa komunikacija i nepostojanje saradnje dovelo je do toga da je VISA za prva tri meseca 2004. godine samo u ovom delu sveta oteena za punih 135 miliona amerikih dolara.

Zanimljivo je da kod nas mere bezbednosti i zatite mogu biti pouzdanije nego u mnogim razvijenim privredama. Dobra strana, generalne tehnoloke zaostalosti, jeste ta to emo sve deje bolesti u zatiti i prevenciji zaobii jer emo koristiti iskustva razvijenih.

Neophodno zajednitvo

Duh zajednitva je u spreavanju zloupotreba u kartiarstvu posebno vaan jer svi konkurenti u poslu na ovom polju su na udaru istih kriminalaca. "Postojanjem zajednikog softvera, odnosno baze podataka koja e biti dostupna svim izdavaocima kartica, stvaramo dobru osnovu i za kasnije regionalno udruivanje".

Baze podataka sadrae crnu listu prodajnih mrea, crnu listu korisnika kartica koji su zloupotrebili poverenje, a bie mogua i on-line komunikacija na relaciji: izdavaoci - policija - pravosue.

9.0.Elektronska banka Komercijalne banke, ad Beograd

PAKET KOMBANK ON-LINE SADRI:

1. Elektronsku banku za pravna lica

2. Web E-bank za graane

3. SMS servis

4. Mobilni bank

ELEKTRONSKA BANKA ZA PRAVNA LICA

E banking za pravna lica je korisniki servis za obavljanje domaeg platnog prometa kojim se klijentu omoguava:

- Obavljanje bezgotovinskog platnog prometa u zemlji iz kancelarije pravnog lica, bez

posredovanja altera Banke,

- Visok stepen zatite klijenta i banke primenom reenja baziranih na svetskim standardima,

- Prijem izvoda rauna pravnog lica elektronskim putem,

- Uvid u dnevni promet platnih naloga i priliva na sopstvenom raunu,

- Provera stanja rauna klijenta,

- Jednostavna i brza realizacija plaanja sa sopstvenih rauna,

- Mogunost davanja naloga "na ekanje" i realizaciju istih po prioritetima koje odredi

vlasnik rauna,

- Kompletna arhiva sopstvenih naloga, priliva na raun i izvoda na raunaru pravnog lica,

- Prenos naloga za plaanje iz knjigovodstva pravnog lica u elektronsku banku,

- Prenos izvoda rauna iz elektronske banke u knjigovodstvo pravnog lica,

- Prenos sredstava izmeu rauna pravnog lica kod nae banke, bez naplate provizije,

- Besplatna instalacija kod klijenta i obuka radnika za korienje elektronske banke, pomo klijentima banke razmenom poruka i telefonom.

Ako imate otvoren raun u Komercijalnoj banci ad Beograd potrebno je da popunite pristupnicu i jedno ili vie ovlaenja i ta dokumenta predate na svom matinom alteru. Kada se podaci obrade, na istom tom alteru uruuje se paket sa potrebnom opremom i telefonom radnika Banke koji e izvriti instalaciju i obuku vas i radnika.

Sadraj paketa

-Instalacioni CD (programi i uputstvo)

-Koverat sa PIN-om

-Smart kartica

-Smart card reader

9.1.WEB E-BANK ZA GRAANE

Web e-bank Komercijalne banke a.d. je nov korisniki servis namenjen fizikim licima, koji omoguavaju proveru stanja i prometa svim klijentima koji poseduju tekui transakcioni raun kod banke. Prednosti koje prua ovaj servis :

- Mogunost provere stanja po tekuem raunu sa bilo kog mesta u zemlji i svetu, 24 h

dnevno, 7 dana u nedelji.

- Ne postoji potreba odlaska na alter Banke, to tedi vae dragoceno vreme.

- Usluga obavljena putem web e-banke je jeftinija nego usluga realizovana na alteru

banke.

- Jednostavan i brz nain obavljanja bankarskih transakcija. Klijentu je omoguena potpuna tajnost podataka.

Potrebno za korienje usluga Web e-bank Komercijalne banke :

- Obezbediti pristup do Interneta, kao i nalog kod bilo kog provajder-a, a prijava se vri putem dobijenog korisnikog imena i lozinke.

- Popuniti Pristupnicu za korienje usluge web e-banke u bilo kojoj od 300 ekspozitura

Komercijalne banke, gde ete ujedno dobiti i sve dodatne informacije.

Korienje usluge Web e-bank Komercijalne banke

Web e-banku moete da koristite poto, na osnovu popunjene Pristupnice, putem elektronske pote, dobijete korisniko ime (user name), a koverat sa lozinkom (password) podignete nakon 7 dana na alteru na kome ste popunili i predali pristupnicu za korienje web e-banke.

Za korienje Web e-banke, potrebno je konektovati se na site:

http:/ebankweb.kombank.com, a potom izvriti prijavu korienjem user name i password-a.

Prilikom unosa korisnikog imena vodite rauna da je korisniko ime osetljivo na velika i mala slova.

Vau lozinku moete da promenite pomou odgovarajue funkcije u aplikaciji Web e-banke. Odgovore na esto postavljena pitanja i napomene o sigurnosti dobiete klikom mia na "Info". Osnovna uputstva vezana za trenutno korienu funkciju Web e-banke dobiete klikom na mia na "Pomo".

Po zavretku rada obavezno se odjavite sa sistema klikom mia na "Odjavi" u gornjem levom uglu ekrana.

U skladu sa Optim uslovima za upotrebu lozinke za zatitu, nakon prve prijave, najmanje jedanput meseno poeljno je promeniti svoju lozinku. Lozinku treba promeniti i kada se sumnja da je sa njom upoznato neovlaeno lice.

U sluaju da se izgubi ili zaboravi lozinka, mora da se popuni formular za dodelu nove lozinke na alteru u Komercijalnoj banci.

9.2.SMS SERVIS

Ukoliko ste prezauzeti, ukoliko verujete da je vreme novac i zato ne elite da ga rasipate dolazei svakog dana na alter Vae banke kako biste proverili stanje na vaem tekuem raunu ili niste u mogunosti da koristite usluge nae Web e-banke, pravo reenje je korienje usluge SMS servisa.

Prednosti koje prua korienje usluga SMS servisa kod Komercijalne banke

- Mogunost provere stanja po tekuem raunu sa bilo kog mesta u zemlji i svetu 24h

dnevno, 7 dana u nedelji. Dovoljno je samo da posedujete mobilni telefon.

- Korisnik ima sa sobom uvek dostupnu potrebnu informaciju na najjednostavniji mogui nain, i konano, ima mobilnu banku u svom depu!

- Ne postoji potreba odlaska na alter Banke, to tedi dragoceno vreme.

- Jednostavan i brz nain obavljanja bankarskih transakcija.

- Klijentu je omoguena potpuna tajnost podataka.

- Potrebno je da posedujete mobilni telefon, koji omoguava slanje i prijem SMS poruka.

- Potrebno je da popunite Pristupnicu za korienje usluge SMS servisa u jednoj od 300 ekspozitura Komercijalne banke, gde ete ujedno dobiti i sve dodatne informacije.

Nakon to se na osnovu popunjene Pristupnice va zahtev obradi, od banke ete dobiti SMS poruku, putem vaeg mobilnog telefona, sledee sadrine.

"Aktiviran vam je SMS servis Komercijalne banke" i od tog trenutka moete da koristite SMS servis za