PlasreutiSelSrp 

Proju Bo 

Proc

   

 

 

Janua

an upedinicajilo ­ Bpska

ekat raosni i H

cjena e

ar, 2012. 

 

pravom ima zBijela) 

azvoja Hercego

ekološk

vljani druza poljina

sistemovini (

kih i so

nja žuštveodpra (Re

ma nav(IDP) 

ocijalni

ivotenimrojeepub

odnjav

ih utica

nomm kat blika

vanja 

aja  

m 

Novoa 

 

o 

 

KON

Naručila

Projekt: 

Naziv do

Računovšifra proBroj pro

Ostali dokoji se odUgovor: 

  

Ime i pre

DATUM 

10.1.201

 

NTROL 

ac: 

okumenta:  

vodstvena ojekta: tokola: 

 

 

okumenti dnose na 

ezime   

12. 

 

LNI LIS

MinistarstvoFederalno m Projekt razvEkološka i sPlan  upravlSelo – Bijeljid‐1091 

UP‐02‐996/ 

Broj protokUP‐02‐996 UP‐02‐996 

UP‐02‐996

UP‐02‐996

UP‐02‐996

Voditelj prMr Sanda Kurtagić, dPOTPIS 

ST 

o poljoprivreministarstvo p

voja navodnjaocijalna procljanja  životnoina (Republik

/11‐5 

kola:  Na/11‐1  Ok

/11‐2     Plapo 

/11‐3  Plapo 

/11‐4     Plaza  

/11‐6  Plaza Srp 

rojekta:Midžić‐dipl.inž.građ.

 

ede, šumarstvpoljoprivrede

avanja, Bosnacjena  om  sredinomka Srpska) 

aziv dokumenkvir okolišnog

an upravljanjodprojekat Go

an upravljanjodprojekat M

an upravljanjpodprojekat

an upravljanjpodprojekatpska) 

Interna

 Mr Dradipl.inžPOTPIS

va i vodoprivre, vodoprivre

a i Hercegovin

m i  društveni

ntag i društveno

ja okolišem i oražde (Fede

ja okolišem i ostarsko Blat

ja životnom st Gojkovo pol

ja životnom st AL 420 ‐ Gra

a kontrola: agana Selmanž.građ. S

rede Republikede i šumarst

na

m  uticajima 

og upravljanja

društvenim uracija BiH) 

društvenim uto (Federacija

sredinom i drje ‐ Pelagićev

sredinom i dradiška i Lakta

Direnagić, Prof

diplPOT

ke Srpske  tva 

za  podprojek

a 

uticajima za 

uticajima za a BiH) 

ruštvenim utivo (Republika

ruštvenim utiaši (Republik

ektor:  f. dr. Tarik Ku.inž.građ TPIS 

 

kat  Novo 

icajima a Srpska) 

icajima ka 

upusović, 

  

OPŠTI PODACI 

 

Nosilac izrade dokumenta: 

Institut za hidrotehniku G. F. U Sarajevu Prism Research     

Maršala Tita 6t Stjepana Tomića 1  71000 Sarajevo      

71000 Sarajevo  tel: + 387 33 251 230       

tel: + 387 33 212 466/7  fax: + 387 33 251 238       

fax: + 387 33 207 949  E‐mail: info@prismresearch.ba  

E‐mail: heis@heis.com.ba  Web:

Web: http://www.heis.com.ba http://www.prismresearch.ba 

Obrađivači:  Jasminka Bjelavac, dipl.inž.građ.

Semra Fejzibegović, dipl.inž.maš. 

Dino Đipa, MBA, dipl.psiholog 

Elma Zahirović, dipl. iz javne adm. 

Mr Vukašin Balta, dipl.geol. Aida Šabanović dipl.psiholog    

Admir Aladžuz, dipl.biol. 

Željko Lozančić, dipl.inž.građ. 

Nijaz Zerem, hidrolog 

 

 

  

  

 

Sadržaj 

1  UVOD  1 

1.1  KRATKI OPIS PROJEKTA  1 

1.2  CILJ PROCJENE SOCIJALNIH I EKOLOŠKIH UTICAJA  1 

2  PREGLED POTREBA ZA DOZVOLAMA  3 

3  OPIS PROJEKTA  5 

3.1  OPIS LOKACIJE PROJEKTA  5 

3.2  ISTORIJA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE NA LOKACIJI  5 

3.3  OPIS PRETHODNO KORIŠTENIH SISTEMA NAVODNJAVANJA  6 

3.4  POTREBE ZA VODOM  6 

3.5  OPIS PRIJEDLOGA REKONSTRUKCIJE SISTEMA  7 

3.6  NAČIN KORIŠTENJA I ODRŽAVANJA SISTEMA  8 

4  OPIS OKOLIŠA I DRUŠTVENOG OKRUŽENJA  8 

4.1  FIZIČKI OKOLIŠ  8 

4.2  BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE  13 

4.3  SOCIO‐KULTUROLOŠKE KARAKTERISTIKE  15 

5  PROCJENA UTICAJA PREDLOŽENIH AKTIVNOSTI NA OKOLIŠ  16 

5.1  UTICAJI NA RIJEČNI POD‐SLIV  16 

5.2  OSTALI UTICAJI  19 

5.3  OSTALI UTICAJI U FAZI KORIŠTENJA  21 

5.4  POZITIVNI UTICAJI PROJEKTA NA UPRAVLJANJE OKOLIŠEM  23 

6  JAVNA RASPRAVA  25 

6.1  GLAVNI ZAKLJUČCI I KOMENTARI SA JAVNE RASPRAVE  25 

7  PROCJENA UTICAJA PREDLOŽENIH AKTIVNOSTI NA DRUŠTVO  26 

7.1  RELEVANTNI AKTERI  26 

7.2  TRAJNO/PRIVREMENO PRESELJENJE I IZUZIMANJE ZEMLJIŠTA  26 

7.3  KARAKTERISTIKE DOMAĆINSTAVA I ZAJEDNICA  26 

7.4  BOJAZNI I OČEKIVANJA STANOVNIŠTVA  28 

7.5  PREDLOŽENE PROJEKTNE AKTIVNOSTI I NJIHOV DRUŠTVENI I POLITIČKI KONTEKST  29 

7.6  GLAVNA DRUŠTVENA PITANJA VEZANA ZA REFORME PODRŽANE PROJEKTOM RAZVOJA NAVODNJAVANJA  29 

7.7  POZITIVNI I NEGATIVNI UTICAJI PROJEKTA RAZVOJA NAVODNJAVANJA  30 

7.8  PROCJENA KLJUČNIH, FORMALNIH I NEFORMALNIH, INSTITUCIJA  30 

  

8  PLAN UPRAVLJANJA OKOLIŠEM  33 

8.1  PLAN MJERA ZA PREVENCIJU/UBLAŽAVANJE EKOLOŠKIH UTICAJA  33 

8.2  PLAN PRAĆENJA STANJA ŽIVOTNE SREDINE  40 

9  ANALIZA POTREBA ZA JAČANJEM KAPACITETA I OBUKOM  46 

9.1  NABAVKA OPREME  46 

10  KRATAK PREGLED ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO I NAVOĐENJE 

RAZLOGA ZA IZABRANO RJEŠENJE, S OBZIROM NA UTICAJE NA ŽIVOTNU SREDINU  48 

11  INFORMACIJE O MOGUĆIM TEŠKOĆAMA NA KOJE JE NAIŠAO NOSILAC PROJEKTA PRI 

PRIKUPLJANJU PODATAKA  49 

12  NETEHNIČKI REZIME  50 

13  IZVOD IZ PLANSKOG AKTA  56 

14  PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM  57 

15  PRILOZI  58 

 

1 

1 UVOD 1.1 Kratki opis projekta U  junu 2008.  godine, nadležne  institucije Bosne  i Hercegovine  (BiH)  su  formalno  zatražile  od Svjetske  banke  da  razmotri  mogućnost  finansiranja  projekta  Razvoj  sistema  navodnjavanja (engl.  IDP).  Opšti  cilj  projekta  je  da  se  poboljša  profitabilnost  i  produktivnost  poljoprivredne proizvodnje  unaprjeđenjem  načina  upravljanja  vodama  i  modernizacijom  sistema navodnjavanja.  Cilj  projekta  će  biti  dostignut  putem:  (i)  investicija  u  rehabilitaciju  i modernizaciju  struktura  za  navodnjavanje  i  odvodnjavanje,  (ii)  jačanja  institucionalnih kapaciteta  u  javnom  i  privatnom  sektoru  putem  organizacije  i  obučavanja  korisnika  voda  te proširenja  usluga  sistema  i  (iii)  izrade  studija  izvodivosti  i  idejnih  rješenja  za  drugi  krug prioritetnih  investicija.  Projekat  se  provodi  u  oba  entiteta,  Federaciji  BiH  (FBiH)  i  Republici Srpskoj (RS), te Brčko Distriktu (BD). 

Projekat se sastoji iz 3 komponente: 

Komponenta 1: Investicije u infrastrukturu za navodnjavanje i odvodnju,  Komponenta 2: Institucionalno jačanje i savjetodavne usluge za navodnjavanje,  Komponenta 3: Potpora implementaciji Projekta, Monitoring i Evaluacija.  

Projekat  će  se  implementirati  kroz  nekoliko  podprojekata  na  sljedećim  pojedinačnim lokacijama:  

RS: Novo Selo u opštini Bijeljina, Gojkovo  i Stakića polje u opštini Pelagićevo, AL420 u  blizini  grada  Aleksandrovca  koja  se  nalazi  na  teritorijama  opština  Gradiška  i  Laktaši, Pustara u opštini Modriča te Popovo polje u opštini Trebinje. 

FBiH:  pet  lokacija  u  opštini  Široki  Brijeg  zajedno  razmatranih  pod  nazivom podprojekat Mostarsko Blato, jedna lokacija u opštini Foča­Ustikolina i petlokacija u općini Goražde zajedno  razmatranih pod nazivom podprojekat Goražde,  Višićka Kaseta u opštini Čapljina, te opštine Odžak i Živinice. 

Cjelokupni  projekat  Razvoja  sistema  navodnjavanja  je  prema  operativnoj  politici  OP  4.01 Svjetske  banke  koja  se  odnosi  na  Procjenu  ekoloških  uticaja  klasificiran  kao  projekat  B kategorije. 

Lokacije  koje  su  posebno  označene  u  tekstu  gore  se  smatraju  prioritetnim  lokacijama  za investiranje.  One  su  predmet  detaljne  ekološke  procjene  i  za  njih  je  u  skladu  sa  zahtjevima Svjetske banke potrebno pripremiti Plan upravljanja životnom sredinom (engl. EMP) koji sadrži analizu  ekoloških  i  socijalnih  uticaja  predložene  šeme  za  navodnjavanje.  Sa  druge  strane  u skladu  sa  zahtjevima  Uredbe  o  projektima  za  koje  se  sprovodi  procjena  uticaja  na  životnu sredinu i kriterijima za odlučivanje o obavezi sprovođenja i obimu procjene uticaja na životnu sredinu,  „Sl.  Glasnik  Republike  Srpske“,  br.7/06  za  ove  projekte  neophodna  je  Prethodna procjena uticaja na životnu sredinu. 

Imajući  u  vidu  navedeno,  ovaj  dokument  je  urađen  kako  bi  svojim  sadržajem  zadovoljio  i potrebe Svjetske banke i potrebe legislative Republike Srpske u postupku podnošenje zahtjeva za Prethodnom procjenom uticaja na životnu sredinu. 

1.2 Cilj procjene socijalnih i ekoloških uticaja Cilj izrade dokumenta jeste da se: 

Analizira trenutno važeći zakonski okvir relevantan za projekte rehabilitacije i  izgradnje sistema navodnjavanja i odvodnjavanja, 

Analiziraju  raspoloživi  podaci  o  nultom  stanju  fizičkog  i  biološkog  okoliša  te  socijalnih uvjeta koji su prisutni na terenu, 

2 

Identificiraju mogući  negativni  i  pozitivni  ekološki  i  socijalni  uticaji  projekta  i  predlože mjere ublažavanja, 

Predloži program praćenja stanja životne sredine i socijalnih kretanja.   

3 

2 PREGLED POTREBA ZA DOZVOLAMA Poslije  početnog  pregleda  situacije  razvojnih  podprojekata  navodnjavanja  (screeninga)  od strane  Svjetske  banke  zaključeno  je  da  se  ne  očekuju  nikakvi  značajni  negativni  uticaji  te  su klasificirani kao Kategorija 'B' po proceduri Ekološke procjene OP 4.01. U skladu sa zahtjevima Svjetske  banke  za  ovaj  podprojekat  je  potrebno  pripremiti  ekološku  procjenu  u  formi  Plana upravljanja  životnom  sredinom  kao  i  Okvir  za  integralno  upravljanje  štetočinama,  Okvir preseljenja i Okvir za društvenu procjenu koji se odnose na sve podprojekte u okviru Projekta razvoja sistema navodnjavanja i koji su dati u Okviru upravljanja životnom sredinom. 

Sa druge strane u skladu sa zahtjevima Uredbe o projektima za koje se sprovodi procjena uticaja na životnu sredinu i kriterijima za odlučivanje o obavezi sprovođenja i obimu procjene uticaja na  životnu  sredinu,  „Sl.  Glasnik  Republike  Srpske“,  br.7/06  za  ove  projekte  neophodna  je Prethodna procjena uticaja na životnu sredinu. 

U  nastavku  je  dat  kratak  pregled  potreba  za  dozvolama  za  podprojekat  Novo  Selo.  Detaljan pregled  zakonskog  okvira  procjene  uticaja  na  životnu  sredinu  u  Bosni  i  Hercegovini  dat  je  u Okvirnom  dokumentu  upravljanja  životnom  sredinom  za  „Projekat  razvoja  sistema navodnjavanja  u  Bosni  i  Hercegovini  (IDP)“.  Okvir  upravljanja  životnom  sredinom  (EMF)  je dokument  u  kom  se  detaljno  analizira  usklađenost  aktivnosti  Projekta  sa  odredbama  zakona kojim se reguliše zaštita životne sredine u Bosni i Hercegovini, kao i sa zahtjevima operativnih politika Svjetske banke o ekološkoj procjeni (OP 4.01). Okvirni dokument upravljanja životnom sredinom takođe sadrži: 

listu  za  provjeru,  odnosno  prepoznavanje  (check  list)  najznačajnijih  uticaja  na  životnu sredinu  koje  mogu  uzrokovati  budući  podprojekti  u  okviru  Projekta  razvoja navodnjavanja; 

okvir  za  društvenu  procjenu  koji  se može  primijeniti  na  buduće  prioritetne  projekte  u okviru projekta razvoja navodnjavanja; i 

Integralni  plan  upravljanja  štetočinama,  koji  je  pripremljen  u  skladu  sa  zahtjevima operativnih politika Svjetske banke, OP 4.09 Pest Management  i  OP 4.01 Environmental Assessment. 

U skladu sa zahtjevima Uredbe o pogonima i postrojenjima koji mogu biti izgrađeni i pušteni u rad  samo  ako  imaju  ekološku  dozvolu  (“Službeni  glasnik  RS”  br.  7/06);  projekti izgradnje/rekonstrukcije  sistema  za  navodnjavanje  su  predmet  procjene  uticaja  na  životnu sredinu i podliježu proceduri izdavanja ekološke dozvole. 

Prema  Zakonu  o  vodama  („Službeni  glasnik  RS“,  broj  50/06)  projekti  razvoja  navodnjavanja podliježu  proceduri  izdavanja  vodnih  akata  za  čije  izdavanje  je  u  ovom  slučaju  zadužena Agencija  za  vode  oblasnog  riječnog  sliva  (distrikta)  Save.  U  Okviru  upravljanja  životnom sredinom detaljno  je  opisana  procedura  izdavanja  vodnih  akata,  i  njihova  veza  sa  ekološkom dozvolom. 

U  skladu  sa  propisima  RS  o  prostornom  uređenju  i  građenju,  za  projekte  izgradnje  sistema navodnjavanja  potrebno  je  pribaviti  odgovarajuće  akte  iz  oblasti  građenja  i  to  urbanističku saglasnost,  građevinsku  dozvolu  i  upotrebnu  dozvolu.  Za  projekte  rekonstrukcije  sistema navodnjavanja potrebno je pribaviti građevinsku i upotrebnu dozvolu. 

Također,  ova  vrsta  projekta  podliježe  proceduri  davanja  koncesije  za  crpljenje  vode  u  svrhu navodnjavanja, koja je u RS, uređena Zakonom o koncesijama („Službeni glasnik RS„ br. 25/02, 91/06 i 92/09). 

Naredna tabela daje sažetak svih potrebnih instrumenata za predloženi podprojekat Novo Selo. Važno  je naglasiti da podnosilac zahtjeva za vodne akte, koncesiju za vodozahvat te dozvole u skladu sa propisima o građenju jeste budući korisnik sistema. 

4 

 

Tabela 1. Instrumenti potrebni u skladu sa procedurama SB i zakonima RS 

Podprojekat  Kategorija prema SB 

Instrument ekološke procjene 

Instrument u skladu sa propisima o vodama 

Instrument u skladu sa propisima o građenju 

Novo Selo  B  Procjena uticaja na životnu sredinu, Zahtjev za izdavanje ekološke dozvole 

Vodni aktiKoncesija na pravo korištenja voda za navodnjavanje 

Urbanistička saglasnost Dozvola za građenje Dozvola za upotrebu  

5 

3 OPIS PROJEKTA 3.1 Opis lokacije projekta Podprojekat Novo Selo nalazi se u opštini Bijeljina, istočno od grada Bijeljine (Slika 1). 

 Slika 1 Lokacija područja podprojekta Novo Selo 

Prostor  opštine  Bijeljina  zahvata  734  km2.  Bijeljina  je  najznačajniji  centar  regije  Semberije, Majevice  i  Posavine.  Sa  juga  i  zapada  graniči  sa  opštinama  Brčko,  Lopare,  Ugljevik,  Zvornik, Teočak, sa sjevera rijekom Savom i sa  istoka rijekom Drinom,  te zauzima krajnji sjevero‐istok Bosne  i Hercegovine. Kroz  sam grad protiče kanal Dašnica koji  je  spojen  sa  rijekama Savom  i Drinom.  Teritorija  opštine  Bijeljina  je  pretežno  ravničarski  kraj,  sa  prosječnom  nadmorskom visinom od 90 metara. 

Bruto  površina  hidromelioracionog  područja  Novo  Selo  iznosi  693,30  ha,  dok  neto  površina navodnjavanja  iznosi  622  ha.  Iako  je  sistem  za  navodnjavanje  još  u  funkciji,  neophodna  su ulaganja kako bi se prevladale štete od posljedica rata i neredovnog održavanja. 

Zemljište  predviđeno  za  rekonstrukciju  sistema  za  navodnjavanje  je  državno  vlasništvo,  a trenutno njime gospodari Poljoprivredno dobro  „Semberija“ a.d., koje  je ovaj prostor dobilo u petnaestogodišnji najam. 

3.2 Istorija poljoprivredne proizvodnje na lokaciji Procjenjuje se da u opštini živi 150.000 stanovnika, od kojih su mnogi zaposleni u poljoprivredi puno radno vrijeme, ili dio vremena.  

Poljoprivredna proizvodnja na području podprojekta orijentisana  je prema proizvodnji stočne hrane  i  proizvodnji usjeva kako bi  se  zadovoljile potrebe  lokalne  industrije. Uzgajaju  se  razni usjevi,  ali  su  njihov  raspon  i  prinosi  ograničeni  nedostatkom navodnjavanja.  Ovaj  problem  je naglašen i u Predstudiji izvodivosti iz septembra 2010. godine gdje se kaže da su prinosi glavnih kultura mnogo niži od onih koji bi se mogli postići adekvatnim navodnjavanjem zemljišta. 

Glavni  usjev  predstavlja  hrana  za  stoku  (20%),  te  proizvodnja  žitarica  (pšenica,  ječam,  soja  i suncokret).  U  pogledu  hrane  za  stoku  najviše  se  uzgaja  kukuruz.  Uzgoj  povrća  se  odnosi  na 

6 

grašak  i  mahune.  U  prethodnom  periodu  je  menadžment  kompanije  postigao  određene sporazume sa predstavnicima „Sava Semberija“ d.o.o., također iz Bijeljine, o opskrbi graškom i mahunama,  što  bi  trebalo  dovesti  do  porasta  proizvodnje  navedenog  povrća  na  lokaciji podprojekta. 

3.3 Opis prethodno korištenih sistema navodnjavanja Sistemi za navodnjavanje u Novom Selu  snabdijevaju  se podzemnom vodom. Ovo  je  relativno jednostavan  sistem  koji  koristi  velike  lateralne  mašine  za  navodnjavanje  koje  se  opskrbljuju vodom  iz  plitkih  bušotina.  Voda  se  pumpa  iz  bušotina  putem  malih  dizel  pumpi,  koje  su povezane s mašinom za navodnjavanje pomoću  fleksibilnih polietilenskih cijevi, promjera 150 mm  i  dužine  100 m.  Rastojanje  između  bunara  varira  od  100  do  200 m.  Prema podacima  sa terena  postojeći  sistem  za  navodnjavanje  koristi  podzemnu  vodu  putem  18  bušenih  bunara, prečnika 315 mm, dubine 6‐8 m. 

Pokretanje mašina  za  navodnjavanje,  obezbjeđeno  je  putem  generatora,  koji  je  priključen  na samu mašinu.  Jednom  kada mašina  dostigne  granicu  fleksibilne  cijevi  iz  jednog  bunara  cijeli sistem prenosivih pumpi  i  cjevovoda, mora  se premjestiti do novog bunara. Ovo  iziskuje  jako puno vremena, te umanjuje efektivnost mašina za navodnjavanje. 

Da  bi  se  navodnjavanjem  pokrila  cijela  površina,  korišteno  je  13  linijskih  mašina  za navodnjavanje.  Sada  od  ukupnog  broja  radi  samo  šest  mašina,  a  ostalih  sedam  mašina neophodno je kako bi se osiguralo da ovaj prostor dobije adekvatno navodnjavanje. Trenutno se cijeli  prostor  uspijeva  navodnjavati,  ali  to  je  daleko  od  optimalnog  i  ima  značajan  negativan uticaj  na  prinose.  Linijski  sistem  za  navodnjavanje  radi  na  relativno  niskom  pritisku  (~2.0 kg/m2)  i  u  vrijeme  najveće  potražnje  za  navodnjavanje  se  koristi  sedmodnevna  rotacija. Trenutno  se  procjenjuje  da  manje  od  50%  ovog  prostora  dobiva  adekvatno  navodnjavanje. Premda se sistemom trenutno dobro upravlja, uticaj proteklih ratnih dešavanja, zanemarivanja svakodnevnog  održavanja  i  redovnog  rada,  dovelo  je  do  pogoršanja  i  oštećenja  mašina  za navodnjavanje. 

Glavni problem je nedovoljan broj mašina za navodnjavanje, kao i vrijeme potrebno za opskrbu mašina za navodnjavanje vodom. 

3.4 Potrebe za vodom Prema Studiji održivog razvoja irigacionih površina na području RS‐a, „Zavod za vodoprivredu“ d.o.o.  Bijeljina,  2007.  godine,  za  osiguranje  vode  u  vodoprivrednim  bilansima,  proračuni  su bazirani  na  10‐godišnjim  potrebama  kojima  treba  dodati  gubitke  kako  bi  se  dobile  bruto količine po 1 ha.  

Za proračun hidromodula navodnjavanja korišteni su podaci mjesečnih potreba vode (mjesečni manjak)  desetogodišnje  frekvencije  u  mjesecu  maksimalnog  manjka  (obično  mjeseci  juli  i august) i to manjak na nivou mjesečnih vremenski intervala. 

Tabela 2 Hidromodul navodnjavanja za podprojekat Novo Selo 

Lokacija 

Površina net (ha) 

Mjesečni  neto  manjak 1/10 (mm/m2) 

Koeficijent varijacije 

Neto  manjak (mm/m2) 

Hidromodul navodnjavanja  q24 (l/s/ha) 

Novo Selo  622  125  1,3  162,5  0,607 

Zalivna  norma  kod  kišenja  se  kreće,  ovisno  od  stanja  razvoja  biljke,  od  30  do  50  mm.  Kod primjene zalivne norme od 30 mm,  treba osigurati  turnus u  trajanju od 9 dana. To znači da u roku  od  9  dana  treba  izvršiti  zalijevanje  cijelog  natapnog  sistema  normom  zalijevanja  od  30 mm. 

7 

U  Projektu  revitalizacije  i  modernizacije  sistema  za  navodnjavanje  na  području  Novog  Sela, općina Bijeljina, koji je izradio „Zavod za vodoprivredu“ d.o.o. Bijeljina, oktobar 2011, potrebne količine vode za navodnjavanje određene su na osnovu usvojene norme navodnjavanja od 30 mm uz  9‐dnevni  turnus  i  poznate  neto  površine  za  navodnjavanje  od  622  ha.  Tako  potrebna količina za radno vrijeme od 24 h iznosi Q = 244,85 l/s. Ako se u obzir uzmu gubici od 15% na transport  i  distribuciju  vode  u  sistemu,  te  radno  vrijeme  od  16  h/dan,  dobije  se  ukupna potrebna količina vode za sistem navodnjavanja: 

Quk = 422,39 l/s 

3.5 Opis prijedloga rekonstrukcije sistema U okviru planiranog Projekta razvoja sistema navodnjavanja (IDP) planirana  je rekonstrukcija bivšeg  sistema  za  navodnjavanje,  kao  i  sistema  površinske  odvodnje  kako  bi  se  osigurale odgovarajuće količine vode pogotovo za potrebe navodnjavanja ljeti. U okviru ovog podprojekta biće  poboljšan  pristup  vodi,  pouzdanost  vodosnabdijevanja  i  poboljšana  efikasnost navodnjavanja kako bi se stimulisala komercijalna poljoprivreda na ovom području. 

Aktivnosti na rekonstrukciji sistema će uključiti: 

Umjesto mobilnog distributivnog  sistema,  koji  se  tokom navodnjavanja pomjera planira se  izgradnja  podzemnog  stacionarnog  sistema  PEHD  cjevovoda  prečnika  110/102, 150/148, 225/208,6, 315/292,2, te 355/329,2, na dužini od 18,220 km, sa hidrantima za svaku mašinu kako bi se olakšalo navodnjavanje i efektivna primjena mašina, 

Izgradnja pumpnih stanica i vodozahvata na bunarima,  Postavljanje dvije montažne stubne trafostanice TS 150 kVA i TS 250 kVA,  Rehabilitacija i popravka postojećih linearnih mašina za navodnjavanje,  Nabavka  novih  linearnih  mašina  za  navodnjavanje,  kako  bi  se  zamijenile  otuđene  i uništene mašine, 

Čišćenje sistema površinske odvodnje,  Revitalizacija makadamske putne mreže, odnosno proširenje postojećih i izgradnja novih puteva, te asfaltiranje saobraćajnica na trasi cjevovoda.  

8 

 Slika 2 Odabrano varijantno rješenje (zahvat bunarima) 

3.6 Način korištenja i održavanja sistema Predviđeno je da će troškove korištenja i održavanja sistema za navodnjavanje snositi korisnik lokacije odnosno Poljoprivredno dobro „Semberija“ a.d. 

4 OPIS OKOLIŠA I DRUŠTVENOG OKRUŽENJA 4.1 Fizički okoliš 

Klima 

Podaci o klimatskim karakteristikama pruzeti su iz Studije održivog razvoja irigacionih površina na području RS‐a, koju je izradio „Zavod za vodoprivredu“ d.o.o. Bijeljina, 2007. godine. 

Sjeverno  područje  BiH,  u  kojem  se  nalazi  razmatrana  podprojektna  lokacija,  pripada klimatskom  pojasu  sa  umjerenom  kontinentalnom  klimom  koja  je  karakteristična  po  dosta oštrim  zimama  i  toplim  ljetima.  Prema  postojećim  podacima,  najhladniji  mjesec  je  januar  sa srednjim  temperaturama  od  ‐1,0°C  do  ‐  0,5°C,  a  najtopliji  juli  sa  srednjim  temperaturama  od 20°C  do  21,5°C.  Srednje  godišnje  temperature  se  kreću  od  10  do  11°C.  U  narednoj  tabeli  su prikazane srednje mjesečne i srednje višegodišnje temperature reprezentativnih meteoroloških stanica koje se nalaze na ovom području. 

Tabela 3 Srednje višegodišnje i karakteristične srednje mjesečne temperature 

Meteorološka stanica 

Nadmorska visina 

Period obrade 

Srednja godišnja temperatura 

Minimalne srednje mjesečne 

Maksimalne srednje mjesečne 

m n.m.  god  °C  °C  mjesec  °C  mjesec 

MS Modriča  115  61‐90  10,4 ‐0,9 jan. 20,1  juli

9 

Meteorološka stanica 

Nadmorska visina 

Period obrade 

Srednja godišnja temperatura 

Minimalne srednje mjesečne 

Maksimalne srednje mjesečne 

m n.m.  god  °C  °C  mjesec  °C  mjesec 

MS Orašje  87  61‐90  11,3 ‐0,7 jan. 21,4  juli

MS Doboj  146  61‐90  10,6 ‐0,7 jan. 20,3  juli

MS Tuzla  305  61‐90  10,0 ‐0,7 jan. 19,3  juli

U  periodu od 1961‐1990  apsolutna maksimalna  temperatura  koja  je  zabilježena na MS Tuzla iznosila je 39,5°C, dok je minimalna iznosila ‐25,8°C. 

Osnovne  karakteristike  padavinskog  režima  umjereno  kontinentalnog  pojasa  su,  relativno pravilna  zastupljenost  padavina  unutar  cijele  godine,  sa  većim  prosječnim  padavinama  u toplijem dijelu godine (maksimum u junu od 85 do 100 mm) i manjim padavinama u hladnijem dijelu godine (minimum u februaru od 45 do 55 mm). Sume godišnjih padavina se kreću od 700 do 850 mm. Ovo je područje sa najmanjom količinom godišnjih padavine u BiH. Iako su godišnje padavine dobro raspoređene kroz godinu, u vrhuncu sezone rasta biljaka postoji varijabilnost u padavinama,  kako  u  vremenu,  tako  i  količinama,  tako  da  su  usjevi  pogođeni  nedostatkom vlažnosti tla. Prosječne sume godišnjih padavina i karakteristične srednje mjesečne padavine za reprezentativne kišomjerne stanice iz razmatranog područja dane su u narednoj tabeli. 

Tabela 4 Sume godišnjih padavina i karakteristične srednje mjesečne padavine 

Kišomjerna stanica 

Nadmorska visina 

Period obrade 

Suma godišnjih padavina 

Minimalne srednje mjesečne 

Maksimalne srednje mjesečne 

m n.m.  god  mm  mm  mjesec  mm  mjesec 

KS Modriča  115 61‐90  871 52 feb. 100  juni

KS Orašje  87  61‐90  720 47 jan. 84  juni

KS Brčko  96  53‐88  799 53 okt. 96  juni

KS Derventa  110 61‐90  906 60 feb. 103  juni

KS Doboj  146 61‐90  870 56 feb. 102  juni

KS Bijeljina  90  ‐  744 38 okt. 87  juni

KS Šamac  90  ‐  790 43 mart 85  juni

U januaru i februaru padavine se uglavnom javljaju u obliku snijega. 

Evaporacija  i  evapotransporacija  su  klimatski  faktori  koji  se  registriraju  samo  na  nekoliko meteoroloških stanica u BiH. Kako bi se dobila vrijednost evapotranspiracije na ovom području korištena  je  empirijska metoda  Tornthwite‐a  prema  kojoj  se  PET  računa  preko  temperature. Proračunata potencijalna evapotransporacija za MS Orašje  je PET = 615 mm, a za MS Modriča PET  =  585  mm.  Stvarna  evapotranspiracija  za  razmatrano  područje  iznosi  0,85xPET,  a evaporacija sa slobodne površine vode 1,25xPET. 

Uslijed  klimatskih  promjena  i  ljetnih  suša  na  ovom  području  bez  adekvatnih  sistema navodnjavanja nije moguće ostvariti očekivane prihode. Odatle  i potreba za rekonstrukcijom  i proširivanjem postojećih  sistema navodnjavanja.  Također,  potrebno  je  naglasiti  da  je  u  ovom području  važna i odvodnja poljoprivrednih zemljišta. 

10 

Zemljište 

Područje  podprojekta  Novo  Selo,  kategorizirano  je  kao  najviša  klasa  II  uz  svrstavanje  nekih prostora tla u klasu I. Obuhvaćeni su dobro dreniranim, uglavnom muljevito‐glinovitim tlima, u podlozi  bolje  propusnih  materijala,  pomiješanog  šljunka  i  pijeska.  Veoma  su  prikladni  za navodnjavanje,  ali  trenutno  postoji  problem  visokog  vodostaja  za  određen  period  godine  u nekim  područjima,  zbog  lošeg  funkcioniranja  površinskog  drenažnog  sistema.  To  je  rezultat neadekvatnog održavanja u periodu od više godina. 

Geološka i hidrogeološka obilježja lokaliteta 

U  hronostratigrafskom  smislu,  lokalitet  Novo  Selo  zastupljen  je  sedimentima  Kvartara, predstavljenim u vidu široko rasprostranjenih sedimenata prve riječne terase (t1), rijeke Drine (Slika 3). 

Litološki,  prva  riječna  terasa  zastupljena  je  pijeskovima  i  sitnozrnim  šljunkovima,  u  čijoj  se neposrednoj podlozi nalaze sedimenti Plio‐Kvartara (Pl,Q), koji u litološkom smislu označavaju prisustvo alevrita, glina, pijeskova i rjeđe šljunkova u debljini cca 200 metara. Ovo su u suštini slabopropusni materijali i označavaju se kao podinske hidrogeološke barijere. 

 

 Slika 3 Geološka karta područja 

Debljina sedimenata prve riječne terase dostiže vrijednosti do 60 metara i karakteriše ih znatna zavodnjenost, zbog čega je u velikoj mjeri i moguće održavati u funkciji sistem navodnjavanja. 

Predmetni sedimenti, kao dobro vodopropusni materijali sa karakteristikom akvifera, koji grade terene  poljoprivrednog  dobra  podprojekta  Novo  Selo,  u  krovinskom  dijelu  uglavnom  su pokriveni  humusnom  komponentom  i  muljevito‐glinovitim materijalima malih  debljina,  zbog čega je infiltracija atmosferilija, kao i infiltracija površinskih voda u podzemlje relativno brza. S tim u vezi važno  je naglasiti, kako zbog svoje značajne prostorne zastupljenosti,  tako  i dobrih filtracionih  karakteristika,  sedimentacionu  sredinu  prve  riječne  terase  unutar  istraživanog područja, karakteriše iznimno rijetka pojava deficita podzemnih voda. 

Vode Podprojektno područje Novo Selo nalazi se u slivu rijeke Drine, 15 km od ušća Drine u Savu. Iz Drine se prihranjuju podzemni vodonosnici u projektnom području, mada se može pretpostaviti 

11 

da  i  Sava  ima  uticaj  na  nivo  podzemnih  voda.  Voda  za  potrebe  navodnjavanja može  se  crpiti direktno iz rijeke Drine ili iz podzemnih vodonosnika. 

Kvantitet voda 

U  cilju  utvrđivanja  optimalnog  kapaciteta  bunara,  odnosno  potencijala  podzemnih  voda  za navodnjavanje,  u  sklopu  izrade  idejnog  rješenja  izvršeno  je  testiranje  izdašnosti  postojećih bunara B‐4 i B‐14 na lokaciji podprojekta (Slika 4). 

 

 Slika 4 Položaj bunara B­4 i B­14 i istražno­opitnih bušotina 

Tokom  istraživanja  izvedene  su  i  osposobljene  za  osmatranje  tri  istražno‐opitne  bušotine dubine 8 m, prečnika 101 mm, u koje su postavljene pocinčane pijezo‐konstrukcije prečnika 32 mm. 

Crpljenje  je provedeno sa tri različita kapaciteta u trajanju od po 12 sati za svako sniženje, uz praćenje povratka nivoa na statički nivo po prestanku crpljenja. U toku crpljenja konstantno je osmatran nivo podzemne vode u bunaru i pratećim pijezometrima. 

Proračun kapaciteta bunara B‐4  i B‐14  izveden  je na osnovu rezultata opitnog crpljenja sa  tri sniženja  do  ustaljenja  nivoa  i  pratećih  osmatranja  poznatih  hidrodinamičkih  empirijskih obrazaca.  Rezultati  su  pokazali  da  se  iz  bunara  B‐4  može  zahvatiti  optimalno  70  l/s,  sa radijusom dejstva od 75 m, dok se iz bunara B‐14 može zahvatiti 58 l/s, sa radijusom dejstva od 60 m.  

Obrada  podataka  crpljenja  pokazala  je  da  sa  aspekta  dozvoljenih  sniženja  i  ulaznih  brzina, bunari  daju  optimalne  kapacitete  vode  za  navodnjavanje,  uzimajući  u  obzir  obezbjeđenje sigurnosti i dugotrajnosti eksploatacije. 

12 

Kvalitet voda 

U  okviru  izrade  projektnog  rješenja  urađena  su  ispitivanja  kvalitete  vode  za  navodnjavanje. Ispitivanjima su obuhvaćena dva mjerna profila, odnosno bunar B‐14, te šljunkara „Despotović“. Šljunkara  „Despotović“  se nalazi 3‐4 km sjeveroistočno od Novog Sela. Opasana  je meandrom starače Drinice, izuzev na istoku gdje se teren blago spušta ka rijeci Drini. Šljunkara je formirana u  okviru  aluvijalne  tarase  rijeke  Drine  koja  je  predstavljena  heterogenim  šljunkovima  i grubozrnim  pjeskovima,  dobro  zaobljenim,  ali  loše  sortiranim.  Unutar  je  formirana  freatska izdan  koja  je  sa  slobodnim  nivoom,  čija  dubina  u  terenu  zavisi  direktno  od  vodostaja  rijeke Drine,  zato  što  se  ona  najvećim  dijelom  prihranjuje  direktno  iz  riječnog  korita.  Na  osnovu rezultata  ispitivanja  vršenih  1989.  godine  zaključeno  je  da  je  akvifer,  formiran  u  okviru aluvijalnih naslaga rijeke Drine sličnih karakteristika kao i akvifer formiran na lokaciji bunara B‐4 i B‐14. 

Ispitivanje  kvaliteta  voda  za  navodnjavanje,  kao  i  klasifikacija  i  kategorizacija,  obavljeno  je prema metodologiji propisanoj Uredbom o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 42 od 31.08.2001. godine) i Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode  za  piće  („Službeni  glasnik Republike  Srpske“,  br.  40/03  lista  I).  Ispitivanja  na  terenu  su obuhvatila mjerenja osnovnih  fizičko‐hemijskih parametara koji  se mjere  in‐situ:  temperatura vode,  temperatura  vazduha,  pH,  elektroprovodljivost,  rastvoreni  kiseonik,  procenat  zasićenja vode kiseonikom, kao i indikatore organskog i fekalnog opterećenja. Rezultati ispitivanja su dati u Prilogu. 

Na osnovu rezultata mjerenja u bunaru B‐14 može se zaključiti da većina analiziranih  fizičko‐hemijskih  parametara  zadovoljava  vrijednosti  koje  su  Uredbom  o  klasifikaciji  voda  i kategorizaciji vodotoka propisane za I i II klasu vodotoka. 

Parametri čije su vrijednosti veće od propisanih, su nitratni i ukupni azot. Vrijednosti navedenih parametara odgovaraju vrijednostima koje su Uredbom propisane za III klasu vodotoka. 

Na  osnovu  analize  rezultata  prisustva  aerobnih  heterotrofa,  indikatora  organskog  zagađenja, može  se  zaključiti  da  se  ispitivani  mjerni  profil  nalazi  u  propisanim  MDK  vrijednostima  za sirovu,  netretiranu  vodu.  Kod  parametara  fekalne  kontaminacija  postoje  odstupanja  od propisanih  vrijednosti  i  to  za  ukupan  broj  koliformnih  bakterija,  fekalne  streptokoko, Pseudomonas aeruginosa  i  sulfitoredukujuće  klostridije.  Grupa  koliformnih  bakterija  feklanog porijekla (gdje se rezultati primarno odnose na prisustvo Escherichia coli), nije detektovana. S obzirom da se radi o relativno niskim koncentracijama ispitivanih organizama, pretpostavljeno je  da  se  radi  o  lokalnom  zagađenju  mjernog  profila,  npr.  zbog  načina  održavanja  bunara, zaštićenosti lokaliteta, itd.  

Ovdje je također potrebno napomenuti da Bosna i Hercegovina nema vlastitu klasifikaciju vode obzirom na njenu primjenu za navodnjavanje. Prema Uredbi o klasifikaciji voda u poljoprivredi se mogu  koristiti  vode  koje  se  prema  ovoj  Uredbi  klasificiraju  kao  vode  III.  klase.  Vezano  za kriterije kvalitete vode  za navodnjavanje potrebno  je naglasiti  da  se oni  razlikuju od kriterija kvalitete  vode  za  piće,  premda  su  u  nedostatku  postojanja  odgovarajuće  regulative  korištene MDK iz Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Kad se radi o istovjetnim parametrima kriteriji  kvalitete  vode  za  piće  su  znatno  stroži  od  kriterija  kvalitete  vode  za  navodnjavanje. Tako da se u ovom slučaju može zaključiti da trenutno nema ograničenja u smislu kvalitete voda za navodnjavanje.  

Potrebno je naglasiti da se svaka lokacija na kojoj se namjerava navodnjavati, kao i svaki izvor vode kojom će  se navodnjavati moraju  stalno pratiti  kako bi  se  na vrijeme ustanovile opasne promjene i na njih pravovremeno reagiralo. Navodnjavanje nije nešto što se napravi jednom za uvijek  već  se  radi  o  jednom  vrlo  složenom  i  dinamičnom  procesu  čiji  se  razvoj  mora  stalno kontrolisati. 

13 

Na mjernom  profilu  šljunkara  „Despotović“  Uredbom  propisane  vrijednosti  ne  zadovoljavaju nitratni  i  ukupni  azot.  Navedeni  parametri  odgovaraju  vrijednostima  koje  su  uredbom propisane za IV klasu vodotoka.  

Analizom rezultata ispitivanja na mjernom profilu šljunkara „Despotović“ se može zaključiti da ispitivani  parametri,  pokazatelji  organske  i  fekalne  kontaminacije  ukazuju  na  to  da  se mjerni profil nalazi u granicama I, odnosno II klase vodotoka.  

4.2 Biološke karakteristike Prilikom posjete  lokalitetu Novo Selo, opština Bijeljina na predmetnoj podlozi namijenjenoj za navodnjavanje, te u neposrednoj blizini iste konstatovane su slijedeće vrste biljaka: 

Tabela 5. Vrste biljaka zastupljenih na lokalitetu 

Vrsta  Narodno ime Ambrosia artemisiifolia L. ambrozijaLolium perenne L.   ljuljArctium lappa L.  čičakHordeum secalinum Schreb.  ječmenicaConvolvulus arvensis L.  poponacAtropa belladonna L.  velebiljeCrataegus nigra Waldst. & Kit.  višesjmeni glogRubus idaeus L.  malinaMatricaria recutita L.  kamilicaCichorium intybus L.  vodopijaTaraxacum officinale F.H. Wigg  maslačakCirsium arvense(L.) Scop. osjakCarduus acanthoides L.   stričakDatura stramonium L.  tatulaFallopia convolvulus (L.) A. Löve  dvornikRumex obtusifolius L.  kiselica

Prostor opštine Bijeljina pripada eurosibirsko – boreoameričkoj regiji, koja je na ovom prostoru zastupljena  provincijom  higrofilnih  lišćarsko  –  listopadnih  šuma,  sektoru  šuma  sa  hrastom lužnjakom  (Quercetalia  roboris),  koja  zahvata  najveći  dio  sjeveroistočnih  nizija  Bosne  i Hercegovine. 

Vegetacija  predmetnog  područja  je  izuzetno  siromašna  vrstama.  Preovladavaju  uniformne kulture silažnog kukuruza (Zea mays L.). 

Na  samom  lokalitetu  nije  uočena  spratovnost  biljnih  vrsta,  zbog  stalne  kosidbe  koje poljoprivredno gazdinstvo PD „Semberija“ Bijeljina stalno vrši. Na samom lokalitetu, bilo zbog stalne  primjene  agrotehničkih  mjera  (kosidba,  oranje),  bilo  zbog  upotrebe  herbicida  biljne kulture  su  dosta  uniformne.  Na  svim  dijelovima  lokaliteta  prevladaju  biljne  vrste  Ambrosia artemisiifolia  L.  –  ambrozija, Hordeum secalinum  Schreb.,  Convolvulus arvensis  L.  –  poponac  i Abutilon theophrasti  Medik.  –  abutilion.  Ove  vrste  prate manje  otporne  vrste  korova Arctium lappa L. – čičak, te Lolium perenne L. – ljulj). 

Pošto na samom prostoru dominira vrsta Abutilon theophrasti Medik., može se zaključiti da na lokalitetu dominiraju vrste  invazivnih korova predvođena vrstom Ambrosia artemiisifolia  L. U blizini  predmetne  lokacije  na mjestima  koja  nisu  podložna  redovnoj  kosidbi,  niti  se  na  njima upotrebljavaju herbicidi, dominira klasa Secalinetea Br. – Bl. 51 reda Secalinetalia Br. – Bl. 31. u kojoj  je  brojna  vrsta Hordeum secalinum  Schreb.  Također,  na  neobrađenim mjestima  se može izdvojiti  poneka  individua  vrste  Atropa belladonna  L.,  Crataegus nigra  Waldst.  &  Kit.  i  Rubus idaeus L. koje nisu veće od pojedinih individua korovskih vrsta (ambrozija, abutilion) te se, iako se navedene vrste mogu smatrati grmolikim vrstama, ne može izdvojiti jasno uočljiv sprat šiblja do  dva metra  visine.  Vrijedi  napomenuti  da  su  na  ovom prostoru  nekada  dominirale  nizijske 

14 

listopadne šume iz klase Querco – Fagetea Br. – Bl. Et Vlieg 37, reda Populetalia albae Br. – Bl. 31,  sveze  Alno  ‐  Quercion  roboris Ht.  (37)  38,  asocijacije  Genisto  elathae­Quercetum  roboris Horvat, 38, koje su sječom pretvorene u poljoprivredne parcele. Pojedinačne individue visokog drveća  i  rastinja  koje  su  nekada  nastanjivale  asocijacije  Genisto  elathae­Quercetum  roboris Horvat, 38 prisutne su u okolini predmetnog područja. Na pojedinim (istočnim) dijelovima, zbog blizine  rijeke  Drine  postoje  pojedinačne  individue  vrste  Populus  sp.,  te  je  evidentno  da  su nekada na tom dijelu predmetne  lokacije obitavale šume  iz klase Querco – Fagetea Br. – Bl. Et Vlieg 37,  reda Populetalia albae Br.  – Bl.  31,  sveze Salicion albae  Tx.  55,  asocijacije Populetum nigro – albae Slavnić  52.  Na  ovaj  prostor  su  zasađene  i  vrste  Abies alba  Mill.  i  Picea abies  L. smrča, koje imaju estetsku funkciju. 

Siromaštvo biljnog svijeta prati siromaštvo životinjskog. Ipak, pojedine vrste su jako brojne na 

staništima  oranica  predmetnog  područja.  Na  samom  lokalitetu  dominiraju  brojne  vrste komaraca, domaća muha, te drugi mnogobrojni insekti i pauci. Najbrojnija skupina kičmenjaka predstavljaju  glodari  od  kojih  je  najbrojnije  vrste: Mus musculus Linnaeus,  1758  –  kućni miš, Apodemus agrarius (Pallas, 1771) – prugasti poljski miš, Micromys minutus (Pallas, 1771) – mali žitni miš, Rattus norvegicus (Berkenhout, 1769) – smeđi pacov, Rattus rattus (Linnaeus, 1758) – crni  pacov,  Lepus  europaeus  Pallas,  1778  –  zec.  Ptičji  svijet  je  svakako,  najraznovrsniji  a izdvajaju  se  vrste Passer domesticus  (Linnaeus,  1758)  –  vrabac, Columba livia  Gmelin,  1789  – obični golub, Streptopelia decaocto (Frivaldszky, 1838) – gugutka, Corvus corax Linnaeus, 1758 – gavran,  Corvus  cornix  Linnaeus,  1758  –  vrana,  Pica  pica  (Linnaeus,  1758)  –  svraka,  Corvus monedula (Linnaeus, 1758) – čavka, Falco tinnunculus Linnaeus, 1758 –vjetruša, Accipiter nisus (Linnaeus, 1758) – kobac ptičar, Strix aluco Linnaeus,1758 – mala sova. Na područje ne zalaze krupnija divljač zbog nepostojanja šuma. Pored divljih, uočljiv je i veliki broj domaćih životinja zbog  blizine  gradskih  naselja.  Životinje  koje  naseljavaju  predmetnu  lokaciju  koriste  obilne izvore  hrane  koju  im  pružaju  usjevi,  te  izvore  vode  koje  im  redovno  pruža  sistem  za navodnjavanje.  Zbog  nepostojanja  ugroženih  vrsta  životinja,  siromašnog  sastava  životinjskog svijeta  i  jednostavnosti  lanaca  ishrane  na  predmetnom području,  smatra  se  da  nadograđeni  i prošireni  sistem  za  navodnjavanje  neće  ugroziti  biljni  i  životinjski  svijet  koji  nastanjuje predmetnu lokaciju. 

 

Slika  5  Iskošena  korovska  vegetacija  na lokalitetu Novo Selo. 

Slika  6  Ostaci  nekadašnjih  šuma (pojedinačne  individue  drveća)  koje  su degradirane  do  tercijarnih  ekosistema ratarskih parcela. 

15 

4.3 Socio­kulturološke karakteristike Bijeljina  je grad i središte  istoimene opštine u sjevero‐istočnom dijelu Republike Srpske i BiH. Površina  opštine  iznosi  734  km²  i  obuhvata  sembersku  ravnicu  koja  na  jugu  prelazi  u  blago pobrđe Majevice. Opština Bijeljina se nalazi na ušću Drine u Savu i ove dvije rijeke predstavljaju sjevernu i istočnu granicu opštine prema Mačvi i Sremu. 

Drina i Sava predstavljaju i državne granice sa Srbijom i Hrvatskom, a grad Bijeljina je udaljen oko  šest  kilometara  od  granice  sa  Srbijom  i  oko  40  kilometara  od  granice  sa  Hrvatskom. Susjedne opštini Bijeljina su opštine Lopare, Ugljevik i Zvornik, kao i Distrikt Brčko. 

Bijeljina  je,  zbog svog geo‐političkog položaja,  raskrsnica puteva koji  vode od zapadnog dijela Republike Srpske prema Srbiji, kao i istočnog dijela Republike Srpske i južnog dijela BiH prema sjevernoj  Srbiji  i  dalje,  prema  Panonskoj  niziji  i  Srednjoj  Evropi.  Zahvaljujući  plodnom  tlu, Bijeljina  je  jedan od centara za proizvodnju  i  trgovinu hranom, a najzastupljenije  su  žitarice  i povrtarske kulture. 

Ukupna površina obradivog zemljišta je skoro 54.000 hektara (73 odsto površine opštine). To je jedan od glavnih resursa bijeljinske opštine. Poljoprivredno zemljište osnovni je prirodni resurs opštine.  94 % obradivog  zemljišta  je  u  privatnom vlasništvu.  Šuma  je malo  (9.824  hektara)  i također su uglavnom privatne (96 %).1 

Procjenjuje se da u opštini živi oko 150.000 stanovnika, a u samom gradu Bijeljini oko 100.000. Opština i grad Bijeljina su drugi po broju stanovnika u Republici Srpskoj – odmah iza Banjaluke. Opština  Bijeljina  spada  u  najgušće  naseljene  prostore  Republike  Srpske,  u  tzv.  zonu prenaseljenosti (preko 100 stanovnika na km2). 

Starosno  ‐  polna  struktura  stanovništva  opštine  Bijeljina  ne  može  se  iskazati  egzaktnim podacima zbog nedostatka kvalitetnih i validnih statističkih podataka (koji se dobijaju popisom stanovništva).  Prema  procjenama,  udio mladog  kontigenta  stanovništva  (0‐19  godina)  je  oko 28%, a udio najstarije populacije (više od 65 godina) je iznad 5%. 

Veličina obradivog zemljišta po stanovniku je 0,35 hektara, a oranica 0,33 hektara ‐ dva puta je veća  od  površine  koja  se  smatra minimumom  za  obezbjeđenje  ishrane  za  jednog  stanovnika, koja iznosi (0,17 ha). 

Prema  popisu  1991.  godine,  prosječna  površina  poljoprivrednog  posjeda  je  3,3  hektara  (u razvijenim ekonomijama ona iznosi 35 ‐ 50 ha) izdijeljeno u 4 ‐ 5 parcela. 

Broj poljoprivrednih domaćinstava  (1991)  je  iznosio 15.818,  odnosno  skoro dvije  trećine  (60 %)  stanovništva  obezbjeđivalo  je  svoju  egzistenciju  od  poljoprivrede  (Vojvodina  22,6  %, razvijene zapadnoevropske zemlje 3 ‐ 5 %, SAD 2 %). 

Realno  je  pretpostaviti  da  je  danas  oko  50  %  stanovništva  opštine  (75.000)  angažovano  u poljoprivredi. 

Na ovom prostoru postoji veliki broj kulturno istorijskih spomenika. Najstariji sakralni centar i, ujedno,  najstarija  građevina  u  opštini  Bijeljina  je  Manastir  Tavna  sa  crkvom  Svete  Trojice, građen, vjerovatno, početkom 14. vijeka. 

                                                            1Strategija razvoja opštine Bijeljina do 2015. godine 

16 

5 PROCJENA UTICAJA PREDLOŽENIH AKTIVNOSTI NA OKOLIŠ 

5.1 Uticaji na riječni pod­sliv Podzemne vode na razmatranom području prihranjuju se iz rijeke Drine i rijeke Save. Imajući u vidu  ovakav način  prihranjivanja  akvifera  u  nastavku  se  daju  određeni  podaci  o  hidrološkom režimu rijeke Drine na uzvodnoj VS Zvornik. 

Na rijeci Drini uspostavljeno je više vodomjernih stanica koje prate vodostaje i proticaje duži niz godina.  VS  Zvornik  nalazi  se  cca  43  km  uzvodno  od  podprojektne  lokacije.  Za  proračune  su korišteni  raspoloživi podaci  koje  je ova  vodomjerna  stanica  zabilježila u periodu od 1926. do 1974.  godine.  Budući  da  se  podprojektno  područje  nalazi  nizvodno  od  VS  Zvornik,  može  se zaključiti da su i proticaji rijeke Drine na lokaciji podprojekta veći zbog dodatne slivne površine koja  nije  uzeta  u  obzir,  a  pripada  rijeci  Drini  na  potezu  od  VS  do  podprojektne  lokacije  (na dužini toka od cca 57 km). 

Podaci za VS Zvornik preuzeti su iz Hidrološke studije površinskih voda vodnih resursa SR BiH (I tom – knjiga 10) koju je izradio Zavod za vodoprivredu Sarajevo 1978. godine. Za vodomjernu stanicu Zvornik korišteni  su podaci  za niz od 49  godina  (1926 – 1974),  što  se može  smatrati dovoljno dugim nizom osmatranja za kvalitetnu hidrološku obradu. 

Podaci  o  srednjim godišnjim proticajima  rijeke Drine na VS Zvornik  u periodu od 1926‐1974 godine dani su u narednoj tabeli: 

Tabela 6 Srednji godišnji i srednji mjesečni proticaji na VS Zvornik 

VS Zvornik 

rijeka Drina 

srQmj (m3/s)  srQgod 

I  II  III  IV  V  VI  VII  VIII  IX  X  XI  XII  (m3/s) 

387  398  519  651 631 376 215 135 139 256 467  472  387.0

 

Podaci o karakterističnim proticajima dani su u narednoj tabeli: 

Tabela 7 Karakteristični proticaji na VS Zvornik 

VS Zvornik 

rijeka Drina 

F sliv  Qsr  minQd,95  minQd,90  minQsr,95  minQsr,90 

km2  m3/s  m3/s  m3/s  m3/s  m3/s 

17886  387 40.5 45.8 51  65.6

 

gdje  su  minQd,95  i  minQd,90  minimalni  dnevni  proticaji  osiguranosti  95,  odnosno  90%,  a minQsr,95 i minQsr,90 minimalni srednjemjesečni proticaji osiguranosti 95 i 90%. 

Na sljedećoj Slici prikazan je histogram višegodišnjih srednjih mjesečnih proticaja i  izračunata minimalna srednjemjesečna vrijednost proticaja 95% osiguranosti. 

 

17 

 

Slika 7 Histogram višegodišnjih srednjih mjesečnih proticaja 

Može se vidjeti da su sušni mjeseci u godini 7, 8, 9 i 10, a višegodišnji srednji mjesečni proticaji za ovaj period se kreću između 135 i 256 m3/s. 

Kako se podzemni vodonosnici na predmetnoj lokaciji prihranjuju iz Drine, možemo usporediti potrebne količine potrebne za navodnjavanje Quk = 0,423 m3/s i srednji mjesečni proticaj Drine na VS Zvornik u najsušnijem mjesecu srQaug = 135 m3/s. Taj odnos je 0,003, odnosno zahvaćena količina iznosi 0,3% srednjeg mjesečnog proticaja rijeke Drine u najsušnijem mjesecu. 

Kako se podprojektno područje nalazi nizvodno od VS Zvornik, proticaji Drine na profilu koji se nalazi u blizini podprojektnog područja su veći zbog dodatne slivne površine koja pripada rijeci Drini na potezu od VS Zvornik do predmetne lokacije. Zbog toga su i provedene analiza na strani veće sigurnosti. 

Za VS Zvornik određena je minimalna srednjemjesečna vrijednost proticaja 95% osiguranosti i ona  iznosi  minQsr,95  =  61 m3/s.  Prema  važećoj  zakonskoj  regulativi  ovaj  proticaj  smatra  se ekološki prihvatljivim proticajem kojeg je nužno osigurati u koritu rijeke. 

Naime,  Zakonom o  vodama,  „Službeni  glasnik RS“,  br.  50/06,  od 11.05.2006.  godine,  ekološki prihvatljiv proticaj definisan je Članom 65. na sljedeći način: 

(1) Ekološki prihvatljivi  protok  se utvrđuje na osnovu  sprovedenih  istražnih  radova  i  u skladu  sa metodama  za  njegovo  određivanje  definisanih  u  podzakonskom  aktu  iz  stava 3.ovog  člana,  uzimajući  u  obzir  specifičnosti  lokalnog  ekosistema  i  sezonske  varijacije protoka. 

(2)  Do  donošenja  podzakonskog  akta,  ekološki  prihvatljivi  protok  će  se  utvrđivati  na osnovu hidroloških osobina vodnog tijela za karakteristične sezone, kao minimalni srednji mjesečni protok  devedesetpetpostotne obezbjeđenosti. 

(3)  Ministarstvo,  u  saradnji  sa  ministarstvom  nadležnim  za  ekologiju,  propisuje metodologiju  za  određivanje  ekološki  prihvatljivog  protoka.  Pored  metodologije, posebnim  podzakonskim  aktom  će  biti  definisana  minimalno  potrebna  prethodna istraživanja, nadležne institucije i procedure donošenja odluka. 

(4) Troškove potrebnih istraživanja snosi investitor, odnosno korisnik. 

387 398

519

651 631

376

215

135 139

256

467 472

610

100

200

300

400

500

600

700

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Proticaj (m

3/s)

Mjesec

Histogram višegodišnjih srednjih mjesečnih proticajarijeka Drina ‐ VS Zvornik

Qsr

minQsr,95

18 

Voda iz Drine koristi se uglavnom u elektroenergetske (hidroelektrane) i poljoprivredne svrhe. Kako  hidroelektrane  koriste  pad  rijeke  i  proticaj  vode  za  pokretanje  turbina,  one  “ne  troše” vodu nego je vraćaju nizvodno u korito rijeke. Zbog slabo razvijenih sistema navodnjavanja, ni poljoprivreda se ne može okarakterizirati kao značajan potrošač vode. 

Sa histograma višegodišnjih srednjih mjesečnih proticaja vidimo da su proticaji za VS Zvornik u 8  i 9 mjesecu  iznosili 135 m3/s, odnosno 139 m3/s,  tako da  je u prosjeku na raspolaganju 74 m3/s, odnosno 78 m3/s, što daleko premašuje stvarne količine potrebne za navodnjavanje. Kako je  već  rečeno,  proticaji  Drine  na  predmetnoj  lokaciji  podprojekta  su  i  veći,  ali  usvajanjem proticaja sa VS Zvornik na strani smo sigurnosti. 

Kako  se  sistem za navodnjavanje koristi  već 60  godina  i  nikakvi problemi po pitanju količina vode nisu postojali ni kada je sistem radio punim kapacitetom, može se pretpostaviti da opskrba zadovoljava potražnju za vodom i u sušnim periodima, što potvrđuju i dugogodišnji upravitelji poljoprivrednog dobra, kao i provedena istražna ispitivanja. 

Kao  što  je  navedeno  u  poglavlju  4.  Kvantitet  voda  radovi  na  izradi  idejnog  rješenje  sistema navodnjavanja  podprojekta  Novo  selo  obuhvatili  su  ispitivanje  izdašnosti  postojećih  bunara. Obrada  podataka  crpljenja  pokazala  je  da  sa  aspekta  dozvoljenih  sniženja  i  ulaznih  brzina, bunari  daju  optimalne  kapacitete  vode  za  navodnjavanje,  uzimajući  u  obzir  obezbjeđenje sigurnosti i dugotrajnosti eksploatacije.  

Ako bi ipak došlo do pomanjkanja vode u izrazito sušnim periodima, radno vrijeme sistema se može  produžiti  sa  16  h/dan  na  24  h/dan  tako  da  bi  se  dobile  manje  količine  vode  koje  je potrebno osigurati u jedinici vremena.  

U ovom slučaju potrebno je osigurati odgovarajuću opremu za praćenje nivoa podzemne vode. 

Jugozapadno  od  podprojektnog  područja  nalazi  se  vodozahvat  Grmič  iz  kojega  se  vrši vodoopskrba  Bijeljine  i  okolnih  naselja  (Slika  8).  Podprojektno  područje  graniči  sa  trećom vodozaštitnom zonom ovog izvorišta. Na ovom području nalaze se tri vodonosna horizonta koji su  razdvojeni  hidroizolatorima,  pa  između  vodonosnih  horizonata  nema  interakcije,  odnosno miješanja  voda.  Za  navodnjavanje  se  koriste  najplići  vodonosni  horizonti,  gdje  se  voda  za navodnjavanje  crpi  sa  4‐6  m  ispod  površine  tla.  Za  potrebe  vodoopskrbe  koristi  se  drugi vodonosni horizont koji se nalazi na znatno većoj dubini (cca 15 ‐ 40 m). 

19 

 Slika 8 Položaj vodozaštitnih zona 

Iz ovoga se može zaključiti da se zahvatanjem vode za navodnjavanje ne ugrožava ni kvaliteta ni količina vode raspoloživa za vodosnabdijevanje naselja, kao ni bilo koji drugi korisnici. 

5.2 Ostali uticaji Bijeljina  (Novo  Selo)  podprojekt  je  planiran  kako  bi  se  kroz  revitalizaciju  i  modernizaciju sistema  za  navodnjavanje  i  odvodnju  osigurale  ekonomske,  socijalne  i  okolišne  koristi, korisnicima zemljišta  i  lokalnoj  zajednici u ovom području. Ranija  iskustava  sličnih projekata, kao  i  iskustva  iz  perioda  kada  je  sistem  bio  u  funkciji,  govore  da  će  projekat  imati  brojne pozitivne uticaje na životnu sredinu kroz promociju dobrih praksi upotrebe zemljišta, metoda uzgoja i prerade poljoprivrednih proizvoda. 

Podprojekt bi trebao pomoći ojačati lokalne kapacitete u okolišno održivim pristupima razvoju poljoprivrede.  Potencijalni  pozitivni  uticaji  na  životnu  sredinu  kroz  implementaciju  ovog projekta uključuju: (i) smanjenje gubitaka vode kroz poboljšani rad i održavanje; (ii) smanjenje rizika  od  zaslanjivanja  i  zabarivanja  tla  putem  poboljšanja  odvodnjavanja;  (iii)  efektivnije zbrinjavanje otpada kroz veće učešće zajednice. 

Planirani građevinski  radovi  će  imati  za  cilj  revitalizaciju  i  poboljšanje dijelova distributivnog sistema za navodnjavanje, te u manjem obimu drenažnog sistema. Radovi će se izvoditi samo na određenim područjima unutar sistema za navodnjavanje. 

20 

Imajući u vidu da se projekt odnosi na revitalizaciju i modernizaciju postojećeg sistema, očekuje se da će njegovi direktni uticaji na životnu sredinu biti mali do neznatni. Bezobzira na veličinu uticaja  mjere  za  njihovo  sprječavanje/ublažavanje  moraju  biti  sastavni  dio  procesa projektovanja i implementacije. 

Potencijalni negativni uticaj projekta uključuje:  (i)  štete uzrokovane radovima na  izgradnji od strane  izvođača  radova  uključujući  odlaganje  iskopane  zemlje  i  drugih  materijala  iz  kanala  i drenažnih kolektora; (ii) dugoročni rizik od kontaminacije površinskih i podzemnih voda uslijed agrokemijskog zagađenja kao rezultat povećane upotrebe pesticida u budućnosti; i (iii) erozija zemljišta povezana sa postojećim praksama poljoprivredne proizvodnje. 

Uticaji u fazi izgradnje 

Za  potrebe  izgradnje  sistema neophodno  je  prisustvo  građevinske mehanizacije  (rovokopača, buldožera) manjih gabarita i radnika na terenu, te uspostavljanje gradilišne zone. Glavni uticaji izgradnje će uključivati upravljanje  iskopanom zemljom i građevinskim otpadom, te otpadnim vodama i gorivima i mazivima na gradilištu, ali također mogu uključivati: (i) ometanje pristupa i kretanja,  (ii)  poremećaj  u  odvijanju  poljoprivrednih  aktivnosti  koje  proizlaze  iz  pristupa ograničenja,  sabijanje  tla  i  kopanja  kanala,  (iii)  otpad,  buku,  blato  i  prašinu  na  lokaciji  i  na pristupnim cestama, (iv) oštećenje stabala  ili drugog rastinja na mjestu  izvođenja radova  i (v) uznemiravanje životinjskog svijeta na i u blizini područja. 

Zemljište.  Građevinski  radovi,  uključujući  uklanjanje  površinskog  sloja  zemljišta  (humusa), kopanje, kao i samo prisustvo mašinerije i radnika na gradilištu može imati negativan uticaj i na kvalitetu zemljišta. Prema tome, identificirani su slijedeći uticaji: 

Mehanički uticaj na tlo tokom iskapanja kanala;  Stimulacija erozije vjetrom i vodom;  Zagađenje  zemljišta  zbog  prosipanja  ili  odlaganja  ulja  i  uljnih  derivata, motornog  ulja  i sličnog otpada koji potiče od uređaja i vozila na gradilištu; 

Zagađenje zemljišta zbog nekontrolisanog odlaganja čvrstog otpada na zemljište;  Zagađenje  zemljišta  zbog  nekontrolisanog  ispuštanja  na  zemljište  ispusta  iz  toaleta  za radnike na gradilištu; 

Odlaganje vraćanja zemljišta u prvobitno stanje. 

Privremeno  uspostavljena  mreža  gradilišnih  cesti  će  biti  uklonjena  i  zemljište  vraćeno  u prvobitno stanje nakon završetka građevinskih radova, osim u situacijama gdje je neophodno da se ceste zadrže radi održavanja. 

U  područjima  gdje  je  potrebno  preći  preko  strmih  nagiba,  građevinski  radovi  mogu prouzrokovati  eroziju  tla  i  transport  nanosa.  Implementacijom  predloženih  mjera  za ublažavanje uticaja kao što su korištenje privremenih nasipa, ograda i rovova koji bi umanjili i ograničili nivo zagađenja, spomenuti uticaji će se minimizirati. 

Vraćanje  zemljišta  u  prvobitno  stanje  je  standardna  procedura  koja  se  provodi  nakon zavarivanja i zatrpavanja cijevi. Vraćanjem zemljišta u prvobitno stanje nastojat će se ostvariti dva cilja (i) kratkoročni cilj, koji se ogleda u zatrpavanju, odvodnji i stabilizaciji tla radi trajnog sprječavanja  erozije  i  rekultivacija,  odnosno  nanošenja  očuvanog  ili  zamjenskog  površinskog sloja  kako  bi  se  omogućio  rast  autohtone  vegetacije  i  (ii)  dugoročni  cilj,  koji  se  ogleda  u uspostavljanju  odgovarajućeg  vegetacijskog  pokrivača,  kojim  bi  se  nastojalo  vratiti  lokalne biljne zajednice i ekosistem u prvobitno stanje. Odlaganje vraćanja zemljišta u prvobitno stanje može  uzrokovati  pogoršanje  kvaliteta  očuvanog  površinskog  sloja  zemljišta,  kao  i  povećati troškove naknadnog vraćanja zemljišta u prvobitno stanje. 

Gore navedeni uticaji  su  privremenog karaktera  i moguć  je povratak u prvobitno  stanje prije izvođenja radova. Uticaj može biti značajan ukoliko se ne primjene mjere iz dobre građevinske prakse  u  skladu  sa  Zakonom  o  građenju  koje  će  biti  preporučene  ovom  Studijom,  te  izvrši vraćanje zemljišta u prethodno stanje. 

21 

Vode. Procjenjuje se da bi građevinski radovi mogli negativno uticati i na kvalitet podzemnih i to: 

zagađenje podzemnih voda putem prosipanja ili odlaganja ulja i uljnih derivata, motornog ulja i sličnog otpadnog materijala koji potiče od uređaja i vozila na gradilištu; 

promjene  u  kvaliteti  podzemnih  voda  zbog  nekontrolisanog  ispuštanja  iz  toaleta  za radnike na gradilištu. 

Svi  gore navedeni  uticaji  su privremenog karaktera. Ovom studijom će  se predložiti mjere  za ublažavanje kojima će se nastojati umanjiti negativni uticaji u fazi izgradnje i osigurati vraćanje u prethodno stanje. 

Vazduh.  Kao  posljedica  izvođenja  građevinskih  radova  očekuje  se  povećana  koncentracija zagađujućih materija, prvenstveno prašine i izduvnih gasova iz motornih vozila. Aktivnosti koje će  prouzrokovati  emisiju  zagađujućih  materija  su:  izgradnja  privremenih  pristupnih  putova, prevoz nepokrivenog građevinskog materijala,  kretanje mašinerije  i  vozila na gradilištu, kao  i radovi na iskopavanju rovova u koje će se polagati cijevi. Uticaj na kvalitetu zraka se očekuje na području udaljenom nekoliko stotina metara od mjesta na kojem će se odvijati radne aktivnosti. Ipak,  značajan  uticaj  na  lokalno  stanovništvo  se  ne  očekuje,  kao  ni  prekoračenje  zakonom dozvoljenih koncentracija za emisije u zrak. Stoga su svi uticaji usko vezani za lokaciju izvođenja radova,  privremenog  su  karaktera  sa  tendencijom  vraćanja  u  prvobitno  stanje  po  završetku radova. 

Buka.  Izgradnja  će  napredovati  postepeno  što  će  prouzrokovati  pojavu  privremene  buke. Proces izgradnje se ne može procijeniti na ovom stupnju, s obzirom da isti ovisi o nizu različitih faktora  kao  što  je  broj  radnika,  vrsta  mehanizacije,  vrsta  tla,  prisutnost  ostalih  faktora (postojeće podzemne cijevi) itd. Građevinski radovi će se uglavnom odvijati tokom radnih sati u danu, ali ovisno o prirodi posla, postoji mogućnost da će se određene aktivnosti obavljati izvan navedenog vremenskog okvira. Stoga će se kroz mjere za ublažavanje uticaja propisati dnevno radno vrijeme u zonama pod najvećim uticajem. Ovaj uticaj se ocjenjuje kao privremen i manje značajan. 

Flora i fauna. Prilikom  izvođenja građevinskih radova uz korištenje  teške mehanizacije može doći  do  oštećenja  biljnih  kultura  koje  se  uzgajaju.  Malo  je  vjerojatno  da  se  mogu  očekivati značajni  negativni  uticaji  na  floru  i  faunu.  Kao  što  je  ranije  naglašeno  vegetacija  predmetnog područja  je  izuzetno  siromašna  vrstama.  Siromaštvo  biljnog  svijeta  prati  siromaštvo životinjskog. 

Kretanje  stanovništva.  Uzimajući  u  obzir  da  projekat  podrazumijeva  izgradnju  gradilišnih cesti,  postavljanje  radničkog  kampa,  kretanje  mašina  lokalnim  cestama,  kopanje  rovova  radi polaganje cjevovoda, postoji mogućnost da će sve navedene aktivnosti ometati uobičajene rute kretanje  stanovništva  i motornih  vozila.  Ovi  uticaji  se mogu  ublažiti  primjenom mjera  dobre građevinske  prakse  uključujući  planiranje  razmještaja  mašina  i  opreme  u  vrijeme  kada  nisu velike  dnevne  gužve  u  saobraćaju  te  osiguranjem  sigurnog  prolaza  kroz  gradilište  ili alternativnog  prolaza  za  pješake  i  vozila  u  saradnji  sa  lokalnim  vlastima.  Osim  toga  postoji potencijalna  opasnost  po  zdravlje  vezana  za  prisutnost  otvorenih  rovova  u  blizini  naseljenih mjesta koja se može ublažiti odgovarajućom signalizacijom i ograđivanjem. 

Uopšteno  govoreći,  svi  uticaji  izazvani  građevinskim  radovima  su  privremeni  i  moguć  je povratak  u  prvobitno  stanje  prije  izvođenja  radova.  Uticaji  se  mogu  ublažiti  odgovarajućim dobrim građevinskim praksama koji će se propisati ovom Studijom. 

5.3 Ostali uticaji u fazi korištenja Pored  mnogih  značajnih  koristi  koje  navodnjavanje  ima  u  poljoprivrednoj  proizvodnji, navodnjavanje može imati i neželjene posljedice, naročito ukoliko se nepravilno primjenjuje ili se primjenjuje u neodgovarajućim uslovima. Potencijalni negativni uticaji koji su identificirani u 

22 

fazi korištenja se odnose na: (i) probleme sa zabarivanjem, zaslanjivanjem i erozijom zemljišta, (ii)  kvalitetom  površinskih  i  podzemnih  voda  zbog  agro‐hemijskog  zagađenja,  (iii)  te poremećaju ekološkog balansa u smislu pojave određenih vrsta štetočina i korova. 

Zemljište. Zabarivanje zemljišta nastaje kada nivo podzemne vode pređe kritičnu visinu koja je nepovoljna  za  razvoj  većine  poljoprivrednih  kultura.  Tada  dolazi  do  potpunog  zasićenja zemljišta vodom. Zabarena zemljišta ne mogu se na vrijeme, ili se uopšte ne mogu pripremiti za sjetvu,  niti  se  mogu  blagovremeno  zasijati.  Za  rješavanje  problema  zabarivanja  zemljišta potrebno je odvodnjavanje i primjena drugih agromelioracionih mjera. 

Zaslanjivanje zemljišta navodnjavanjem može nastati podizanjem nivoa podzemne vode koja je zaslanjena  i kada se navodnjava vodom koja sadrži povećanu količinu soli, a naročito kada se primjenjuju velike zalivne norme. S obzirom da nisu rađene analize zemljišta, u ovom trenutku nije  moguće  tvrditi  da  je  područje  ugroženo.  Ipak  je  potrebno  naglasiti  i  ovu  mogućnost  i preporučiti praćenje stanja saliniteta zemljišta koje se navodnjava. 

Pravilnim  određivanjem  zalivnih  normi,  izborom  odgovarajućeg  načina  i  opreme  za navodnjavanje  i  njihovim  prilagođavanjem  uslovima  zemljišta,  sprječava  se  ili  umanjuje pogoršanje vodno‐fizičkih svojstava zemljišta i pojava irigacione erozije. 

Ključna mjera prevencije se odnosi na stalnu edukaciju poljoprivrednika o pravilnim metodama navodnjavanja  i  dobrim  poljoprivrednim  praksama  te  praćenje  kvaliteta  zemljišta  koje  se navodnjava. 

Vode.  Primjena  hemijskih  sredstava  u  poljoprivredi  uključujući  primjenu  fitofarmaceutskih sredstava  i  mineralnih  i  organskih  đubriva  transportnim  mehanizmom  procjeđivanja  i površinskog oticanja mogu dospjeti u površinske vode i podzemne vode, te na taj način ugroziti njihov kvalitet. Nivo podzemne vode se nalazi relativno blizu ispod površine terena, te bi time eventualni  uticaj  bio  značajniji.  Sa  aspekta  prevencije  uticaja  neophodno  je  primijeniti mjere prevencije  koje  se  prvenstveno  odnose  na  stalnu  edukaciju  poljoprivrednika  o  pravilnim metodama  navodnjavanja  i  dobrim  poljoprivrednim  praksama  uključujući  integralne  mjere prevencije štetočina koje su detaljno opisane u Okvirnom dokumentu pripremljenom u okviru ovog projekta. 

Planom praćenja će biti predviđeno redovno vršenje analize kvaliteta vode iz bunara ne samo radi  utvrđivanja  uticaja  projekta  na  kvalitet  već  i  radi  utvrđivanja  kvaliteta  vode  koja  će  se koristiti za navodnjavanje kako bi se izbjegli negativni uticaji po usjeve i zemljište. 

Uzimajući  u  obzir  prezentovane  rezultate  analize  uticaja  na  pod‐sliv  ne  očekuju  se  da  će  se zahvatanjem  vode  za  navodnjavanje  ugroziti  ni  kvaliteta  ni  količina  vode  raspoloživa  za vodosnabdijevanje naselja, kao ni bilo koji drugi korisnici. 

Uticaj na  faunu.  Većina  sredstava  za  suzbijanje  štetočina  u  poljoprivredi  predstavlja  opasne otrove  za pčele  i  druge  korisne  insekte. Da bi  se pri  njihovoj  primjeni  izbjeglo  trovanje pčela neophodno je primijeniti odgovarajuće mjere primjene ovih sredstva koje se odnose na vrijeme prskanja,  vremenske  prilike  i  odabir  pesticida.  Također,  je  potrebno  ostvariti  kontakte  sa udruženjima pčelara, te ih blagovremeno obavještavati o akcijama korištenja sredstava kako bi oni mogli pravovremeno djelovati i zatvoriti pčele u košnice. 

Upravljanje  štetočinama  i korovima. Prostor  Semberije  je  dominantno  poljoprivredni  kraj smješten  u  ravničarskom  predjelu  istočnog  dijela  Bosanke  posavine,  što  ga  čini  izuzetno ranjivim po pitanju prenosa štetočina. Najveću opasnost predstavlja otvorenost prostora prema Panonskoj niziji sa sjeverne i istočne strane koja je jedan od najvećih Evropskih poljoprivrednih regiona.  Kako  je  lakoća  prenosa  štetnika  izražena,  na  prostoru  Semberije  konstatovane  su slijedeće  vrste  štetnika:  Puž  golać,  žitni  balac,  trips,  moljci,  siva  trulež  (Fussarium  sp.), plamenjača, pepelnica te druge vrste gljivičnih truleži, sovica, krompirova zlatica, mnoge vrste glodara i ptica koje čine veće ili manje štete ovisno o vremenskim prilikama i otpornosti samih usjeva.  Prostor  povremeno  trpi  najezde  glodara  koje  se  kontrolišu  rodenticidima  i  ručnim 

23 

uništavanjem  skloništa.  Prostor  je  jako  izložen uticaju  vjetra  koji  sa  svih  strana nanosi  sjeme invazivnih korovskih vrsta. 

S  obzirom  da  se  projekat  navodnjavanja  odnosi  na  područja  na  kojima  se  već  vrši poljoprivredna proizvodnja, što znači da se ne planira širenje na veća područja, te da je intencija povećati  obim proizvodnje na prijeratni nivo,  ne očekuje  se  značajan poremećaj u  ekološkom balansu i povećana najezda štetočina. 

Međutim, neophodna je stalna edukacija poljoprivrednika o dobrim poljoprivrednim praksama uključujući  integralne  mjere  prevencije  štetočina  kako  je  propisano  Planom  integralnog suzbijanja  štetočina  koji  čini  sastavni  dio  Okvira  upravljanja  životnom  sredinom.  Plan  je pripremljen  u  skladu  sa  zahtjevima  operativnih  politika  OP  4.09  Pest Management  i  OP  4.01 Environmental  Assessment.  Glavni  cilj  primjene  integralnog  plana  je  spriječiti  i  smanjiti upotrebu pesticida, a u isto vrijeme održavati populaciju štetočina na prihvatljivom nivou. 

Integralni  plan  suzbijanja  štetočina  treba  da  posluži  poljoprivrednicima  da  dobiju  potrebne informacije  o  dobrim  poljoprivrednim  praksama,  kako  bi  smanjili  teret  zagađenja  okoliša uzrokovan  prekomjernom  upotrebom  pesticida,  te  smanjili  rizik  po  zdravlje  ljudi  i  životinja potpunim  isključivanjem  pesticida  iz  upotrebe.  Ministarstvo  poljoprivrede,  vodoprivrede  i šumarstva,  Jedinica  za  implementaciju  projekata  (PIU)  će  pratiti  implementaciju  projekta  i osigurati da se aktivnosti na području podprojekta odvijaju u skladu sa izrađenim Integralnim planom suzbijanja štetočina. 

Uticaji  na  zdravlje  ljudi.  Kod  pripreme  i  nanošenja  fitofarmaceutskih  sredstava  u  slučaju neodgovarajuće  zaštite  korisnika može  doći  do  trovanja.  Rastvori  pesticida mogu  proći  kroz kožu, disajne puteve (udisanje pare pesticida) ili probavni trakt (konzumiranje). Trovanja nisu samo  akutne  prirode  (jednokratan  unos  velike  količine,  neposredan  dodir  s  kožom),  nego  se mogu  pojaviti  i  zbog  dugotrajnog  i  ponavljajućeg  nanošenja manjih  količina,  koje  u  primjeru jednokratnog  unosa  ne  pokažu  posljedice  (hronična  trovanja).  Dodir  sa  kožom  predstavlja najčešći oblik trovanja pesticidima. Do prodiranja pesticida kroz kožu dolazi puno brže ako su ruke,  dlanovi,  noge  i  lice  nezaštićeni.  Visoke  temperature  i  znojenje  ubrzavaju  prodiranje pesticida kroz kožu. 

Uzimajući  u  obzir  prethodno  navedeno,  prilikom  primjene  pesticida  neophodno  je  korištenje zaštitne  opreme  (gumene  rukavice,  gumene  čizme,  zaštitno  odijelo,  pokrov  za  glavu,  naočale, masku za nos i usta). 

Otpad  koji  nastaje  od  primjene  pesticida  se  smatra  opasnim  otpadom,  te  se  kao  takav  treba adekvatno privremeno skladištiti i odložiti u saradnji sa operaterima ovlaštenim za zbrinjavanje opasnog otpada. 

5.4 Pozitivni uticaji projekta na upravljanje okolišem Izgradnjom  sistema  za  navodnjavanje  osigurat  će  se  ekonomske,  socijalne  i  ekološke  koristi, korisnicima zemljišta i  lokalnoj zajednici u ovom području. Iskustava sličnih projekata, govore da će projekat  imati brojne pozitivne uticaje na životnu sredinu kroz promociju dobrih praksi upotrebe zemljišta, metoda uzgoja i upravljanjem štetočinama. 

Podprojekt bi trebao pomoći ojačati lokalne kapacitete u ekološko održivim pristupima razvoju poljoprivrede. 

Potencijalni pozitivni uticaji na životnu sredinu kroz implementaciju ovog projekta uključuju: 

(i) bolji nadzor nad korištenjem vodnih resursa; (ii) racionalnije korištenje vodnih resursa kroz poboljšani rad i održavanje; (iii) smanjenje  rizika  od  zagađivanja  vode  hemikalijama  provedbom  Integralnog  plana 

upravljanja štetočinama iz Okvira upravljanja životnom sredinom; 

24 

(iv) smanjenje rizika od zagađivanja podzemnih voda korištenjem velikog broja manjih generatora na mašinama za navodnjavanje, koji  se  trenutno koriste bez adekvatne kontrole i poduzimanja mjera za prevenciju uticaja od izlijevanja goriva i maziva. 

25 

6 JAVNA RASPRAVA U  skladu  sa  Okvirnom  politikom  zaštite  okoliša  i  smjernicama  Svjetske  banke,  Konsultant  je izradio  Plan  upravljanja  životnom  sredinom  (EMP)  sa  svrhom promicanja  dijaloga  i  rasprave između  svih  zainteresovanih  strana,  pružanja  relevantnih materijala  o  samome  projektu  koji može uticati na živote  zainteresovanih strana,  životnu sredinu  i dobrobit  zajednice,  a  s  ciljem transparentne saradnje sa zainteresovanim stranama i javnosti. 

Na  ovaj  način  zainteresovane  skupine  će  putem  objavljenih  dokumenata  biti  obaviještene  o projektu,  predloženim  mjerama  zaštite  životne  sredine,  nadzoru  i  programu  praćenja  stanja životne sredine, kao i odgovornosti svih sudionika u projektu. 

Također  u  skladu  sa  zakonskim  odredbama  u  fazi  Prethodne  procjene  utjecaja  na  životnu sredinu  (PUŽS),  osigurava  se  učešće  javnosti.  Ministarstvo  nadležno  za  ekologiju  Republike Srpske ima obavezu kopiju zahtjeva za prethodnu procjenu dati na uvid: 

organu uprave nadležnom za poslove uređenja prostora u jedinici lokalne samouprave, te  organima uprave i organizacijama nadležnim za zaštitu elemenata životne sredine. 

6.1 Glavni zaključci i komentari sa javne rasprave Glavni zaključci  i komentari sa  javne rasprave će biti dodati nakon održavanja  javne rasprave i/ili  pismenog  primanja  komentara.  Također  u  skladu  sa  zahtjevima  Svjetske  banke,  detaljni komentari i zapisnici sa planiranih javnih rasprava će biti prilog ovog dokumenta. 

26 

 

7 PROCJENA UTICAJA PREDLOŽENIH AKTIVNOSTI NA DRUŠTVO 

7.1 Relevantni akteri Kao ključni akteri na području Opštine Bijeljina se  izdvajaju proizvođači  (kompanije, korisnici projektnog  zemljišta,  individualni  proizvođači)  i  prerađivači  (kompanije  koje  vrše  otkup  i preradu poljoprivrednih proizvoda). Svakako je neizostavan značaj državnih struktura na razvoj poljoprivrede koji se očituje u davanju poticaja i razvoju strategije.  

Na  osnovu  rezultata  pregleda  postojećih  podataka  i  kvalitativnog  istraživanja  najznačajniji uticaj na situaciju u poljoprivredi i vodoprivredi imaju entitetske i opštinske vlasti nadležne za oblast  poljoprivrede  i  vodoprivrede,  sami  poljoprivredni  proizvođači,  udruženja  i preduzeća/poljoprivredna  dobra:  Ministarstvo  poljoprivrede,  šumarstva  i  vodoprivrede  RS, Opština Bijeljina, JP Vode, PD Semberija, Sava Bijeljina, Semberka Janja i Izgradnja u Patkovači, poljoprivredne zadruge, udruženja stočara, voćara i poljoprivrednici mjesnih zajednica Dvorovi, Popovi i Amajlije.  

7.2 Trajno/privremeno preseljenje i izuzimanje zemljišta  Na  osnovu  podataka  prikupljenih  tokom  kvalitativnog  istraživanja,  zaključujemo  da  na podprojektnoj  lokaciji  Novo  Selo  neće  biti  potrebe  za  eksproprijacijom  zemljišta,  kao  ni  za trajnim  ili  privremenim  preseljenjem  stanovništva.  Zaključak  donosimo  na  osnovu  stava predstavnika  lokalnih  vlasti  i  koncesionara  na  pomenoj  lokaciji.  Projekat  se  odnosi  na rekonstrukciju već postojećeg sistema navodnjavanja, gdje su  imovinsko‐pravna pitanja ranije riješena i prema koncesionom ugovoru projektna lokacija je data na korištenje Poljoprivrednom dobru Semberija, Bijeljina. 

Međutim,  ukoliko  bi  se  Projekat  širio  na  okolne  individualne  posjede,  trebalo  bi  utvrditi pojedinačne  stavove  vlasnika  zemljišta.  Stoga  smo  putem  ankete  prikupili  i  podatke  o raspoloženju  individualnih  poljoprivrednika  u  neposrednoj  blizini  projektne  lokacije  po pitanjima  trajnog  ili  privremenog  preseljenja,  izuzimanja  ili  korištenja  njihovog  zemljišta  za potrebe  Projekta.  Većina  ispitanika  (89%)  nije  spremna  ustupiti  dio  svoje  zemlje  za  potrebe realizacije  projekta  (za  postavljanje  cijevi,  kanala,  pumpe).  Kada  su  u  pitanju  eksproprijacija, trajno  ili  privremeno preseljenje,  ispitanici  u  gotovo  90%  slučajeva  ne  bi  pristali,  najčešće  ni pod kojim uslovima, na neku od navedenih mjera za potrebe realizacije Projekta.  

7.3 Karakteristike domaćinstava i zajednica  Projektna  lokacija  Novo  Selo  površine  720  ha,  administrativno  je  locirana  u  opštini  Bijeljina, Republika  Srpska.  Zemljište  je  u  državnom  vlasništvu  i  od  strane  Vlade  Republike  Srpske dodjeljeno  je  ugovorom  o  koncesiji  na  korištenje  Poljoprivrednom  dobru  Semberija.  Ovo Poljoprivredno dobro koristi 2600 ha zemljišta i ima 208 stalno uposlenih radnika.  

Istraživanje  je prošireno na stanovništvo u neposrednoj blizini projektne lokacije, te su putem ankete prikupljeni podaci o karakteristikama ovih zajednica i domaćinstava.  

Prema anketi, zemljište je u 97,5% slučajeva u privatnom vlasništvu poljoprivrednika. U većini slučajeva vlasništvo  je  stečeno naslijeđivanjem, ali  je  značajan  i procenat od 21,9%  ispitanika koji su zemljište kupili. Prosječna površina zemljišta koja je u vlasništvu ispitanika iznosi 30863 m2. A prosječna površina zemljišta koja  je u upotrebi za poljoprivrednu proizvodnju  je 27035 m2.  Kada  se  uporede  ove  dvije  vrijednosti,  može  se  zaključiti  da  je  velika  većina  zemljišta  u privatnom vlasništvu  iskorištena za poljoprivrednu proizvodnju. Ovi podaci potvrđuju da se u opštini Bijeljina značajan procenat stanovništva bavi poljoprivrednom proizvodnjom. 

27 

Većina  ispitanika  (70,5%)  za  poljoprivrednu  proizvodnju  koristi  zemljište  na  više  odvojenih parcela.  Prosječan  broj  parcela  je  4.  Kada  je  u  pitanju  vrijednost  zemljišta  u  vlasništvu, zanemarljivo mali broj ispitanika je dao konkretan odgovor. Većina ispitanika (92%) ne zna ili nije sigurna kolika je vrijednost zemljišta.  

Na  osnovu  podataka  prikupljenih  kvantitativnim  istraživanjem  nalazimo  da  je  58%  vlasnika poljoprivrednog  zemljišta  i  poljoprivrednih  proizvođača  muškog  spola,  dok  je  u  42% domaćinstava  to  osoba  ženskog  spola.  Prosječna  starost  poljoprivrednih  proizvođača  je  53 godina. Domaćinstva u prosjeku imaju po 3 člana.  

Kada  je  riječ  o  obrazovnom  profilu,  najviši  procenat  ispitanika  je  završio  srednju školu/gimnaziju (49%). Pozitivan je podatak da 11% ispitanika ima više i visoko obrazovanje. Ali, istovremeno, isti procenat ispitanika je bez završenog osnovnog obrazovanja. 

Odgovor na pitanje o prosječnoj godišnjoj zaradi dao je zanemarljivo mali broj ispitanika, ispod 5%, tako da ove podatke nismo mogli koristiti za analizu.  

Uočeno je da na većinu pitanja koja se tiču prihoda, vrijednosti zemljišta ili vrijednosti prinosa, ispitanici  uglavnom  nisu  davali  konkretne  odgovore  ili  su  odgovarali  u  zanemarljivo  malom procentu.  Ovakvu  reakciju  ispitanika  možemo  objasniti  određenom  dozom  nepovjerenjenja  i nedovoljnom  informisanošću  ispitanika  o  IDP  projektu.  Čak  81,5%  ispitanika  nije  prije anketiranja čulo nešto o ovom Projektu. Ipak, prikupljeni su sljedeći podaci o strukturi prihoda:  

U  nešto  više  od  pola  domaćinstava  poljoprivreda  je  glavna  aktivnost  (55,5%).  Ovaj podatak ne odgovara podatku da samo 35% ispitanika navodi da je poljoprivreda osnovni izvor prihoda njihovog domaćinstva.  

U  47,5%  domaćinstava  neko  od  članova  domaćinstva  je  zaposlen  negdje  drugo,  a  ne  u poljoprivrednoj djelatnosti. Prosječan broj članova domaćinstva koji su zaposleni negdje drugo je jedan član po anketiranom domaćinstvu. 

Više  od  polovine  anketiranih  domaćinstava  (66,5%)  imaju  i  druge  prihode  osim poljoprivredne proizvodnje. Ispitanici koji su naveli da njihovo domaćinstvo ima i druge izvore prihoda, naveli su i strukturu tih prihoda: u 60,2% domaćinstava neko od članova je zaposlen i na osnovu toga ima prihode po osnovu plate; u 30,8% domaćinstava neko od članova prima penziju.  

Najčešći odgovori o prosječnim mjesečnim prihodima domaćinstava  su:  za  isti procenat ispitanika, po 18% u rasponu od 301 do 500 KM, i u rasponu od 501 do 700 KM. Za 17,5% ispitanika prihod je u rasponu od 101 do 300 KM, a za 9,5% ispitanika u rasponu od 701 do  900  KM.  13%  ispitanika  navodi  da  su  im  prihodi  u  rasponu  od  901  do  1500 KM,  a najniže prihode do 100 KM ima 4% ispitanika. 

Ratarske  kulture  imaju  najveći  potencijal  za  razvoj  na  zemljištu  lokaliteta  Semberije,  koje  je izuzetne kvalitete. Međutim, taj potencijal se ne iskorištava dovoljno zbog nedovoljnog otkupa poljoprivrednih proizvoda, neorganizovanog izvoza i nedovoljnog navodnjavanja. 

Kulture  koje  se  uzgajaju  na  ovoj  lokaciji  u  najvećoj mjeri  su  ratarske,  te  žitarice  i  voće,  ali  i krmno bilje. S obzirom da podatke o visini prosječnih godišnjih prinosa po kulturi i prosječnoj godišnjoj  prodaji  po  kulturi  nismo  mogli  koristiti  za  analizu,  ne  možemo  ponuditi  pregled kultura koje donose više prinose i koje se uzgajaju uglavnom za prodaju.  

Prema  srednjoj  vrijednosti  odgovora  ispitanika,  stalno  angažovana  u  poljoprivrednoj proizvodnji nije niti jedna osoba. Ovi podaci iznenađuju, s obzirom da 55,5% ispitanika navodi da je poljoprivreda glavno zanimanje u njihovom domaćinstvu i 52,5% navodi da niti jedan član domaćinstva  nije  zaposlen  negdje  drugo  osim  u  njihovoj  poljoprivrednoj  proizvodnji.  Veoma mali  broj  ispitanika  za  poljoprivrednu  proizvodnju  angažuje  sezonske  radnike,  tako  da  u prosjeku  to  ne  iznosi  niti  jednu  osobu.  Pored  toga, 93%  ispitanika  navodi  da  su  sve  odrasle osobe  koje  rade  stalno  na  zemlji  članovi  domaćinstva/kućanstva.  Zaključujemo  da  je 

28 

poljoprivredna proizvodnja na ovoj lokaciji porodična djelatnost, u kojoj se u veoma maloj mjeri zapošljavaju sezonski ili radnici koji nisu članovi domaćinstva.  

Putem  odgovora  ispitanika  na  pitanja  o  poljoprivrednoj  opremi  i  mehanizaciji  došli  smo  do podatka da nizak procenat ispitanika posjeduje plastenike (3%). Shodno tome, zaključujemo da većina  poljoprivrednih  proizvođača  ne  investira  u  plasteničku  proizvodnju.  Neke  od poljoprivrednih mašina posjeduje većina ispitanika, npr. traktor 66,5% ispitanika, što odgovara podacima  o  prilično  velikim  površinama  koje  se  koriste  za  poljoprivrednu  proizvodnju  i podatku o uzgoju žitarica i krmnog bilja.  

23%  ispitanika  izjasnilo  se  da  trenutno  koristi  neki  sistem  navodnjavanja  poljoprivrednih površina.  34,8%  ispitanika  koji  koriste  neki  sistem  navodnjavanja,  koriste  ručne  pumpe,  a 30,4% ispitanika navode da koriste sistem „kap po kap“. U prosjeku, sistem navodnjavanja koji trenutno  koriste  ispitanici  poboljšava  prinose  za  34%.  Mjesečni  troškovi  korištenja  sistema navodnjavanja, u sezoni kada je najintenzivnije zaljevanje, iznose u prosjeku 34 KM.  

Najskuplja  stavka  u  poljoprivrednoj  proizvodnji  je  đubrivo,  prema  srednjoj  vrijednosti odgovora ispitanika. Ova stavka u ukupnim troškovima poljoprivredne proizvodnje učestvuje sa čak  45%.  Nabavka  sjemena  učestvuje  sa  26%,  zaštitna  sredstva  sa  20%,  najam mehanizacije 13%,  a  navodnjavanje  iznosi  11%  ukupnih  troškova.  Za  ličnu  upotrebu  poljoprivredne proizvode  uzgaja  98%  ispitanika.  39,5%  ispitanika  poljoprivredne  proizvode  prodaju  na lokalnom tržištu. Na širem tržištu BiH i inostranom tržištu ne plasiraju svoje proizvode.  

7.4 Bojazni i očekivanja stanovništva Prema  prikupljenim  podacima,  većina  ispitanika  navodi  da  su  najveći  problemi  u poljoprivrednoj  proizvodnji  skupo  đubrivo  (89%)  i  suša  (81%).  Kao  problemi,  ali  u  znatno nižem procentu, navedeni  su  i niska otkupna cijena, poplava, nedostatak kvalitetnog  sjemena, nedostatak tržišta za plasman, nelojalna konkurencija i skup sjemenski materijal.  

Poljoprivrednici  su  u  priličnoj  mjeri  pesimistični  u  očekivanjima:  gotovo  polovina  ispitanika 48%  očekuje  da  će  se  u  narednom  periodu,  od  npr.  5  godina,  poljoprivredna  proizvodnja donekle  pogoršati.  Veoma  mali  procenat  očekuje  poboljšanja.  41,3%  ispitanika  misli  da  na poljoprivrednu  proizvodnju  najveći  uticaj  ima  ekonomska  situacija,  19,2%  da  je  to  odnos zvaničnih institucija, a 18,6% ispitanika da je to generalni nedostatak promjena.  

Svega 15% ispitanika  je čulo za Projekat razvoja navodnjavanja. Nizak procenat  ispitanika  je  i nakon  upoznavanja  s  osnovnim  informacijama  o  Projektu  navelo  da  će  poboljšano navodnjavanje uticati u velikoj mjeri na njihovu poljoprivrednu proizvodnju. 43,5% ispitanika misle da Projekat neće nimalo uticati na njihovu proizvodnju.  

Ispitanici  koji  su  odgovorili  da  će  poboljšano  navodnjavanje  uticati  u  velikoj  mjeri  (1,5%), donekle  (33,5%)  i  malo  (17%)  na  njihovu  poljoprivrednu  proizvodnju,  odgovarali  su  na detaljnija  pitanja  o  ovom  uticaju.  41,3%  ispitanika  ne  zna  ili  nije  sigurno  na  koji  način  će realizacija Projekta uticati na njihovu proizvodnju. 36,5% ih misli da će rekonstrukcija sistema navodnjavanja na lokaciji Novo Selo pozitivno uticati  i na njihovu poljoprivrednu proizvodnju. Kao razlog navode poboljšanje prinosa ili mogućnost saradnje. 20,2% ih je mišljenja da će ovaj uticaj biti negativan, a kao razlog uglavnom navode konkurenciju na tržištu.  

Nizak  procenat  (7,5%)  ispitanika  je  zainteresovan  za  priključivanje  na  obnovljeni  sistem navodnjavanja, 31% nije zainteresovano, a 60,5%  ispitanika nije dalo odgovor na ovo pitanje. Dio  ispitanika  naveo  je  i  razloge  za  ovakvo  mišljenje  pa  navode:  da  nemaju  potrebu  za priključivanje, nedostatak finansijskih sredstava, bolji prinosi i povoljniji uslovi, itd. 

29 

7.5 Predložene projektne aktivnosti i njihov društveni i politički kontekst  

Predložene aktivnosti Projekta na  rekonstrukciji postojećeg  sistema navodnjavanja dovesti  će do poboljšanja u poslovanju direktnog korisnika Projekta, koncesionara PD Semberija, ali  i do izvjesnog  poboljšanja  u  sektoru  poljoprivredne  proizvodnje  u  Opštini  Bijeljina. Međutim,  ove aktivnosti ne mogu značajno uticati na širi društveni i politički okvir. Kao i u nalazima za druge podprojektne  lokacije,  za  značajne  efekte  na  ekonomsko‐socijalnu  situaciju  i  zapošljavanje  u poljoprivredi, neophodno je obezbjediti  i druge elemente:  tržište za poljoprivredne proizvode, lakši pristup poticajima i drugim vrstama pomoći.  

Očekivani  pozitivni  efekti  projekta  na  poljoprivrednu  proizvodnju  su:  povećanje  prinosa, uvođenje  dvije  žetve,  uvođenje  novih  kultura  u  proizvodnju,  poboljšanje  standarda, zapošljavanje.  Učesnici  u  istraživanju  naglašavaju  važnost  uključenja  individualnih poljoprivrednika u projekat navodnjavanja, kako bi Projekat ostvario veći uticaj.  

Predložene  komponente  Projekta,  komponenta  Investiranja  u  modernizaciju  sistema  za navodnjavanje  i  komponenta  Poboljšanja  institucionalnog  kapaciteta  u  javnom  i  privatnom sektoru omogućit će u prvom redu direktnom korisniku Projekta, PD Semberija, preduvjete za intenzivnije  bavljenje  poljoprivrednom  proizvodnjom.  Također,  putem  jačanja  kapaciteta javnog  i privatnog sektora, omogućit će se  indirektni uticaj na uslove u kojima se  individualni poljoprivrednici bave poljoprivrednom proizvodnjom.  

Kako  je  već  navedeno,  nizak  procenat  ispitanika  je  nakon  upoznavanja  s  osnovnim informacijama  o  Projektu  naveo  da  će  poboljšano  navodnjavanje  uticati  u  velikoj  mjeri  na njihovu poljoprivrednu proizvodnju. Prilično nizak procenat (7,5%) ispitanika je zainteresovan za priključivanje na obnovljeni sistem navodnjavanja, a većina  ispitanika nije dalo odgovor na ovo  pitanje.  Također,  većina  ispitanika  ne  bi  učestvovala  u  investiranju  u  novi  sistem navodnjavanja, kao ni u troškovima održavanja i korištenja novog sistema navodnjavanja.  

Navedeni  podaci  o  nezainteresovanosti  i  nespremnosti  na  saradnju  poljoprivrednika  u  cilju obnove,  proširenja  ili  uvođenja  sistema  navodnjavanja,  pokazuju  potrebu  za  informisanjem  i obukom poljoprivrednika u ovoj oblasti. Posebno ako se uzme u obzir podatak da su ispitanici kao jedan od najvećih problema u poljoprivredi naveli sušu.   

7.6 Glavna društvena pitanja vezana za reforme podržane Projektom razvoja navodnjavanja 

Kao i za druge podprojektne lokacije, i za lokaciju Novo Selo najvažnija društvena pitanja vezana za reforme  i promjene koje može donijeti realizacija  IDP projekta odnose se na zapošljavanje, povećanje  prihoda,  te  pozitivne  promjene  i  poboljšanje  poljoprivredne  proizvodnje. Realizacijom  IDP  omogućit  će  se  i  jačanje  lokalne  zajednice  kroz  poboljšanje  institucionalnog kapaciteta u javnom i privatnom sektoru. Na lokaciji Novo Selo, ovi efekti se uglavnom odnose na  PD  Semberija  i  zaposlene  u  ovom  poljoprivrednom  dobru.  Poljoprivredna  proizvodnja  na ovoj lokaciji ima značajnog potencijala za razvoj, a predstavnici lokalnih vlasti interesa da ulažu u  njeno  unapređenje.  Ovo  su  preduslovi  za  dalji  nastavak  Projekta  i  njegovo  eventualno proširenje na individualne poljoprivrednike u okolini podprojektne lokacije.  

Kalkulacija predviđenog porasta prihoda uslijed realizacije  IDP projekta za  lokaciju Novo Selo nije urađena, jer su anketirani poljoprivrednici koji su indirektni korisnici Projekta. Stoga za ovu lokaciju nismo prikupili podatke o povećanju prodaje proizvoda nakon realizacije Projekta.  

Uspješna  realzacija  prve  dvije  komponente  Projekta  razvoja  navodnjavanja  „Investiranje  u rehabilitaciju  i  modernizaciju  sistema  za  navodnjavanje  i  odvodnjavanje“  i  „Poboljšanje institucionalnog  kapaciteta  u  javnom  i  privatnom  sektoru  kroz  organiziranje  i  obuke  za korisnike voda“, omogućit će jednostavniju i bržu realizaciju treće komponente: „Izrada Studija 

30 

izvodivosti i priprema projekata za drugu seriju prioritetnih investiranja upravljanja vodama“. Iako u ovoj fazi Projekta, na lokaciji Novo Selo nije nužno postojanje Udruženja korisnika voda, druga  komponenta  projekta  može  se  realizovati  jačanjem  kapaciteta  u  PD  Semberija  za korištenje  obnovljenog  sistema  navodnjavanja,  kao  i  jačanjem  kapaciteta  lokalnih  vlasti  i postojećih udruženja poljoprivrednika.  

Pri  pripremi  projekata  za  drugu  seriju  prioritetnih  investiranja  upravljanja  vodama  na  ovoj lokaciji treba uključiti proširivanje sistema navodnjavanja na površine koje koriste individualni poljoprivrednici. 

7.7 Pozitivni i negativni uticaji Projekta razvoja navodnjavanja Pozitivan  društveni  uticaj  i  značaj  IDP  projekta  ogleda  se  u  prvom  redu,  u  činjenici  da  je poboljšano navodnjavanje, preduvjet za poljoprivrednu proizvodnju i njen razvoj, te da će imati pozitivne efekte na samozapošljavanje. Primjeri pozitivnog uticaja i prednosti koje će Projekat donijeti  su  povećanje  prinosa,  uvođenje  dvije  žetve,  uvođenje  novih  kultura  u  proizvodnju, poboljšanje standarda, zapošljavanja.  

Međutim, na podprojektnoj  lokaciji Novo Selo, korist  i pozitivan uticaj Projekta će  imati  samo direktni korisnici Projekta, PD Semberija. Ovo je istovremeno i jedina negativna strana projekta, izostavljanje  individualnih poljoprivrednih proizvođača iz Projekta. Problemi u implementaciji projekta  se  ne  očekuju,  obzirom  da  su  imovinsko‐pravni  problemi  uglavnom  rješeni  i  prema koncesionom ugovoru projektna lokacija je data na korištenje PD Semberija. 

Dalekosežni su efekti projekta navodnjavanja za ovo poljoprivredno dobro. Realizacija projekta će  uticati  na:  optimalnu  sjetvu,  na  kvalitet  proizvoda,  siguran  plasman,  na  povećanje  broja uposlenika. Također, jedan od problema koje navode u PD Semberija je i oduzimanje obradivog poljoprivrednog  zemljišta  od  strane  lokalnih  vlasti  i  za  stambenu  izgradnju.  Očekuju  da  će realizacija  IDP projekta zaustaviti ovu praksu,  jer se radi o značajnim ulaganjima. Uzimajući u obzir sve nabrojane pogodnosti dolazimo do generalnog mišljenja o velikom značaju projekta za PD Semberija. 

Za  sljedeću  fazu  realizacije  Projekta  i  njegovo  eventualno  proširivanje  na  individualne poljoprivrednike  važni  su  podaci  da  je  samo  mali  procenat  ispitanika  zainteresovan  za priključivanje  na  obnovljeni  sistem  navodnjavanja,  ili  za  učešće  u  investiranju  u  novi  sistem navodnjavanja i u troškovima održavanja i korištenja novog sistema navodnjavanja.  

7.8 Procjena ključnih, formalnih i neformalnih, institucija   Poljoprivredno  dobro  Semberija  direktni  je  korisnik  IDP  projekta.  Ima  208  stalno  zaposlenih radnika. Na oko 2600 ha zemljišta, koje koriste, uzgajaju pšenicu, kukuruz, soju, uljanu repicu. Imaju  i  prerađivačke  kapacitete.  Svoje  proizvode  plasiraju  samo  na  području  BiH. Poljoprivredno  dobro  ima  godišnji  prihod  od  oko  9  mliona  KM,  a  dobit  procjenjuju  na  10% prihoda.  

Ograničenja  i  problemi  sa  kojima  se  suočavaju  u  sektoru  poljoprivrede  su  tržište,  loš  otkup, neorganiziranost, ali i nerad. 

Trenutno  na  površini  od  700  ha  za  navodnjavanje  koriste  pivot  sistem,  koji  je  jako  skup  za održavanje. U ovom poljoprivrednom dobru  su upoznati  s detaljima Projekta  i  spremni  su na pokrivanje  jednog  dijela  troškova  u  samoj  investiciji,  ali  i  u  održavanju  sistema  za navodnjavanje.  Učešće  u  investiciji  i  učešće  u  održavanju  novog  sistema  navodnjavanja  je finansijsko  pitanje.  Naime,  volja  za  učešćem  postoji,  razumijevanje  također,  međutim  u  PD Semberija nisu sigurni koliko i kako će moći podnijeti finansijsko učešće, i nadaju se podršci od strane entitetske vlade. 

31 

Predstavnik  ustanove  JP  Vode  smatra  da  PD  Semberija  nema  kapacitete  u  radnoj  snazi  niti obnovljene resurse, te je mišljenja da bi Projekat imao puno bolji efekat kada bi se odnosio na individualne poljoprivredne proizvođače. 

Kapaciteti lokalnih vlasti nadležnih za oblast poljoprivrede i vodoprivrede u Opštini Bijeljina su na odgovarajućem nivou. Kontakt  osoba određena u Opštini Bijeljina za pomoć pri pripremi  i realizaciji  Projekta  je  efikasna  i  profesionalna.  Zaključujemo  da  će,  u  uskoj  saradnji  sa Ministarstvom  poljoprivrede,  šumarstva  i  vodoprivrede  RS,  uspješno  učestvovati  u  daljoj realizaciji  Projekta.  Formiranje  agrarnog  fonda  u  ovoj  Opštini  primjer  je  dobre  saradnje  sa poljoprivrednim proizvođačima. 

Međutim, saradnja između lokalnih vlasti i korisnika zemljišta na podprojektnoj lokaciji nije na zadovoljavajućem nivou. PD Semberija sve aktivnosti vezane za IDP projekat realizuje u saradnji sa  Ministarstvom  poljoprivrede,  šumarstva  i  vodoprivrede  RS,  i  lokalne  vlasti  se  trebaju aktivnije uključiti u ovaj Projekat.  

Mišljenje  individualnih  poljoprivrednika  o  lokalnim  vlastima  nije  pozitivno:  u  veoma  maloj mjeri uvažavaju  zahtjeve poljoprivrednika u vezi  sa njihovom proizvodnjom. Također,  gotovo svi  ispitanici navode da ne mogu uticati na odluke koje  se donose na  lokalnom  i višem nivou vlasti vezano za poljoprivredu.  

Gotovo  polovina  ispitanika  je  mišljenja  da  zaposleni  u  službama  lokalne  vlasti  za  oblast poljoprivrede  i  vodoprivrede  ne  trebaju  obuku  iz  upravljanja  za  optimalno  korištenje  vode. 21,5% ispitanika koristilo je poticaje ili neku vrstu pomoći za poljoprivrednu proizvodnju, a ovu pomoć najčešće su dobijali s entitetskog nivoa vlasti. Na osnovu navedenog zaključujemo da je potrebno poboljšati kapacitete lokalnih vlasti za saradnju sa individualnim poljoprivrednicima 

Poljoprivredni  proizvođači,  kao  indirektni  direktni  korisnici  Projekta  u  maloj  mjeri  su zainteresovani  za  njegovu  realizaciju  i  za  priključivanje  na  obnovljeni  sistem  navodnjavanja. Također, većina ispitanika ne bi učestvovala u investiranju u novi sistem navodnjavanja, kao ni u  troškovima  održavanja  i  korištenja  novog  sistema  navodnjavanja.  Većina  ispitanika  nije spremna  ustupiti  dio  svoje  zemlje  za  potrebe  realizacije  projekta.  A  kada  su  u  pitanju eksproprijacija,  trajno  ili  privremeno  preseljenje,  ispitanici  u  gotovo  90%  slučajeva  ne  bi pristali, ni pod kojim uslovima, na neku od navedenih mjera za potrebe realizacije Projekta. 

Navedeni  podaci  o  nezainteresovanosti  i  nespremnosti  na  saradnju  individualnih poljoprivrednika pokazuju potrebu za informisanjem i obukom poljoprivrednika u ovoj oblasti, iako se 95,5% ispitanika izjasnilo da nema potrebu za obukom u vezi sa planiranim sistemom navodnjavanja. 

Saradnju  uglavnom  ostvaruju  s  drugim  poljoprivrednicima  i  preduzećima  za  preradu poljoprivrednih proizvoda. Izrazito nizak procenat sarađuje sa predstavnicima lokalnih vlasti i udruženjima/zadrugama.  Najčešće  navode  da  ne  sarađuju  sa  svim  navedenim  akterima  jer proizvode za vlastite potrebe ili zbog toga što nemaju koristi od te saradnje. 

Navedeni podaci ukazuju da  je udruživanje poljoprivrednih proizvođača u Opštini Bijeljina na izuzetno  niskom nivou.  98,5%  ispitanika  nisu  članovi  udruženja  ili  zadruge  poljoprivrednika. Očekivanja  ispitanika  od  udruženja  ili  zadruge  poljoprivrednika  su  najčeće  u  zastupanju zajedničkih  interesa.  Poljoprivrednici  su  svjesni  potrebe  i  zainteresovani  su  za  jačanje  uloge udruženja u poljoprivredi. 

Stoga  ne  iznenađuje  podatak  da  je  61%  ispitanika  mišljenja  da  bi  Udruženje  korisnika  vode moglo  voditi  brigu  o  korištenju  i  distribuciji  vode  i  održavanju  sistema  navodnjavanja.  Za određivanje  cijene  korištenja  vode  i  održavanja  sistema  navodnjavanja  treba  biti  zaduženo  u prvom  redu Udruženje  korisnika  vode,  a  potom opštinska  služba  za poljoprivredu,  udruženje poljoprivrednika. 

Postojanje Udruženja korisnika vode na području Novog Sela nije nužno, jer projektna lokacija ne obuhvata privatne posjede.  Formiranje ovog Udruženja  relevantno  je  za  eventualnu drugu 

32 

fazu Projekta za koju se predviđa uključivanje individualnih proizvođača. Stoga pri poboljšanju institucionalnog kapaciteta,  i u  javnom  i u privatnom sektoru,  posebnu pažnju  treba posvetiti formiranju  i  obuci  udruženja  korisnika  voda.  Pored  obuke  za  distribuciju  vode,  korištenje  i održavanje  sistema  navodnjavanja,  ovim  udruženjima  bi  trebalo  obezbjediti  i  obuku  iz projektnog ciklusa, te lobiranja i zagovaranja zajedničkih interesa. 

 

 

33 

8 PLAN UPRAVLJANJA OKOLIŠEM 8.1 Plan mjera za prevenciju/ublažavanje ekoloških uticaja Plan  upravljanja  životnom  sredinom  je  pripremljen  na  temelju  rezultata  ekološke  procjene uticaja i uključuje mjere kako bi se smanjili mogući negativni uticaji koji će se primijeniti tokom implementacije  projekta,  uključujući  procjenu  troškova  i  odgovornost  za  njihovu implementaciju.  

Mjere ublažavanje su kategorizovane kao: 

Mjere ublažavanja u fazi planiranja prije izgradnje, 

Mjere ublažavanja u fazi izgradnje, 

Mjere ublažavanja u fazi korištenja, 

Mjere ublažavanja u fazi uklanjanja projekta. 

Mjere  za  ublažavanje  u  fazi  prije  izgradnje  se  odnose  na  ishodovanje  drugih  relevantnih dozvola, te planiranje vezano za odabir izvora vodosnabdijevanja i način izvođenja radova. 

Mjere  za  ublažavanje  u  fazi  izgradnje  uglavnom  se  odnose  na  implementaciju  dobrih građevinskih  praksi  kako  bi  se  izbjegli  negativni  uticaji  na  stabilnost  tla,  kvalitetu  voda  i zemljišta,  te na nivo buke. Njihova provedba  je odgovornost  Izvođača radova  i potrebno  ih  je, zajedno  sa  Planom  praćenja  stanja  životne  sredine  uključiti  u  Ugovor  sa  izvođačem  radova. Troškovi  provedbe  ovih mjera  trebaju  biti  uključeni  u  troškove  izgradnje,  iako  oni  uglavnom uključuju mjere dobrog gazdovanja i obično ne zahtijevaju značajna finansijska sredstva. Klijent i  imenovani nadzorni inženjer nadzirat će provedbu mjera ublažavanja i Plana praćenja. Popis dobrih građevinskih praksi  i  Plan upravljanja  otpadom koji  trebaju biti  ugrađeni u Ugovor  sa izvođačem radova su dati u Prilogu ovog dokumenta. 

Mjere  za ublažavanje u  fazi  korištenje  se  odnose na ublažavanje negativnih uticaja  koji mogu nastati  kao  posljedica  neadekvatnog  korištenja  i  održavanja  sistema,  te  upotrebe fitofarmaceutskih sredstava. 

 

34 

Tabela 8 Plan mjera za prevenciju/ublažavanje ekoloških uticaja za podprojekat Novo Selo – Bijeljina 

Faze  Problem  Mjera ublažavanja Troškovi  Institucionalne odgovornosti 

Komentari  Planiranje 

Implementacija 

Planiranje  Implementacija 

Planiranje/ projektovanje.  

Osigurati usklađenost sa relevantnom legislativom iz oblasti građenja, voda, životne sredine, i koncesija. 

Osigurati Ekološku, Urbanističku dozvolu, Vodne smjernice, Koncesiju za pravo korištenje voda.    

6.000 KM.  1.000. Predlagač projekta. 

Predlagač projekta. 

Planiranje/ projektovanje. 

Potencijalno oštećenja postojeće infrastrukture i objekata, osobito podzemnih instalacija (vodovodni i kanalizacijski cjevovodi i dr.), što uzrokuje smetnje u pružanju usluga korisnicima. 

Precizno locirati poziciju infrastrukturnih objekata i podzemnih instalacija u saradnji sa nadležnim institucijama na svim nivoima vlasti.  Izmijeniti trasu ili projektno rješenje sistema navodnjavanja kako bi se umanjila ili izbjegla moguća oštećenja.  dogovoriti saradnju sa pružateljima komunalnih i drugih usluga kako bi se  poduzeli potrebni zajednički koraci i ne bi došlo do prekida u isporuci usluge ili pravovremeno obavijestila javnost o privremenom prestanku pružanja usluge. 

‐   Projektant. 

Predlagač projekta u saradnji sa projektantima i predstavnicima nadležnih institucija lokalne vlasti. 

Planiranje/ projektiranje. 

Neovlaštena nabavka sirovina i građevinskog materijala predstavlja pritisak na prirodne resurse. 

Nabaviti građevinski materijal od pravnih lica registriranih za predmetnu djelatnost i sa važećim potrebnim dozvolama (okolišna, vodna, itd.). 

‐ ‐  Predlagač projekta. 

Izvođač radova. Problematiku regulirati kroz tendersku dokumentaciju. 

Planiranje/ projektovanje. 

Povećana mogućnost zapošljavanja i ostvarivanja prihoda za lokalnu zajednicu. 

Dati prednost pri zapošljavanju kvalifikovanom lokalnom stanovništvu. 

‐   Predlagač projekta. 

Izvođač radova. Problematiku regulisati kroz tendersku dokumentaciju. 

Izgradnja.  Erozija tla kao posljedica krčenja, čišćenja i iskopavanja. 

Osigurati zaštitu padina (zbijanje obala, stabilizacija ozelenjavanjem, oblaganje kosina). Odrediti lokaciju odlagališta zemljanog materijala, a humus sa travnatim pokrivačem odlagati posebno kako bi se ponovno mogao koristiti. 

‐ ‐  Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulirati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

35 

Faze  Problem  Mjera ublažavanja Troškovi  Institucionalne odgovornosti 

Komentari  Planiranje  Implement

acija Planiranje  Implementacija 

Izvršiti zamjensko sađenje ili presađivanje vegetacije.  Provoditi Plan upravljanja otpadom dat u Prilogu. 

Izgradnja.    

Narušavanje vegetacijskog pokrivača. 

Izvršiti zamjensko sađenje ili presađivanje vegetacije. Primijeniti mjere dobre građevinske prakse iz Priloga. 

‐ ‐  Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulirati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

Izgradnja.    

Emisije prašine sa odlagališta zemljanog materijala, zbog kretanja vozila makadamskim putevima i izvođenja građevinskih radova. 

Sabiti odloženi zemljani materijal.Prskati vodom izvore prašine kako bi se umanjili uticaji prašine na okolno stanovništvo. Kontrolisati brzinu vozila kako bi se umanjilo podizanje prašine. Pripremiti i provoditi Plan organizacije gradilišta koji uključuje mjere dobre građevinske prakse iz Priloga. 

‐   Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulisati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

Izgradnja.    

Emisija plinova i čestica iz vozila, mehanizacije i generatora. 

Redovno održavanje opreme.Izvođač je dužan priložiti dokaz o ispravnosti vozila u skladu sa propisima o emisiji štetnih plinova. Pripremiti i provoditi Plan organizacije gradilišta koji uključuje mjere dobre građevinske prakse iz Priloga. 

‐ ‐  Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulirati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

Izgradnja.  

Buka pri radu teške mehanizacije i generatora. 

Pridržavati se zakonski određenog radnog vremena na gradilištu. Zvučno izolirati kućišta za generatore ukoliko se nalaze u blizini stambenih objekata. Osigurati prigušivače zvuka za teške mašine. Pripremiti i provoditi Plan organizacije gradilišta koji uključuje mjere dobre građevinske prakse iz Priloga. 

‐   Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulisati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

Izgradnja.  Povećana mutnoća voda kao posljedica izvođenja radova. 

Iste mjere kao i za kontrolu erozije i stabilizaciju padina. Radove vršiti po suhom vremenu. Pripremiti i provoditi Plan organizacije 

  Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulisati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

36 

Faze  Problem  Mjera ublažavanja Troškovi  Institucionalne odgovornosti 

Komentari  Planiranje  Implement

acija Planiranje  Implementacija 

gradilišta.Provoditi Plan upravljanja otpadom dat u Prilogu. 

Izgradnja.  

Zagađenje podzemnih i površinskih voda uljima i mastima zbog lošeg održavanja i popravki opreme, te sipanja goriva na gradilištu. 

Izbjegavati servisiranje i sipanje goriva na terenu. Kod eventualnog sipanja goriva i održavanje vozila na gradilištu koristiti zaštitne folije.  Osigurati apsorbirajući materijal za slučaj izlijevanja goriva. Iskorištenim zauljenim materijalima i sredstvima upravljati u skladu sa Planom upravljanja otpadom. Pripremiti i provoditi Plan organizacije gradilišta koji uključuje mjere dobre građevinske prakse iz Priloga 4, mjere iz vodnih akata i mjere iz Plana upravljanja otpadom date u Prilogu. 

  Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulisati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

Izgradnja.  

Smanjena prohodnost kroz područje gdje se izvode radovi. 

Planirati premještanje opreme u vrijeme kada nisu velike dnevne gužve u prometu. Osigurati alternativni prolaz za pješake i vozila u saradnji sa lokalnim vlastima ili osigurati siguran prolaz kroz gradilište. Pripremiti i provoditi Plan organizacije gradilišta koji uključuje mjere dobre građevinske prakse iz Priloga. 

  Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulisati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

Izgradnja.  

Povećani rizici za stanovništvo od prometnih nesreća i građevinskih radova. 

Osigurati odgovarajuće znakove upozorenja, osvjetljenje, zaštitne ograde itd. Pridržavati se saobraćajnih pravila. Čistiti gradilište od građevinskog otpada kako u fazi građenja, tako i nakon završetka radova, pri zatvaranju gradilišta. Kroz institucionalne i administrativne dogovore sa opštinskim domom zdravlja osigurati sanitetski materijal i 

  Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulisati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

37 

Faze  Problem  Mjera ublažavanja Troškovi  Institucionalne odgovornosti 

Komentari  Planiranje  Implement

acija Planiranje  Implementacija 

ljekarsku pomoć na gradilištuPripremiti i provoditi Plan organizacije gradilišta. 

Izgradnja.  

Opasnost od ozljeda na radu. 

Zahtijevati od svih radnika da se pridržavaju Mjera zaštite na radu Duž trase izgradnje sistema postaviti znakove upozorenja Radnicima osigurati sanitarne i higijenske čvorove Pripremiti i provoditi Plan organizacije gradilišta i Plan mjera zaštite na radu. 

  Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulisati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

Izgradnja.  Uticaj na poslovne aktivnosti i prava korištenja zemljišta. 

Izraditi odgovarajuće Instrumente preseljenja u skladu sa Operativnom politikom 4.12 Nedobrovoljno preseljavanje. Zakonom o eksproprijaciji RS. Pravovremene konsultacije i saradnja sa ranjivim skupinama kako bi se smanjile smetnje u svakodnevnim aktivnostima. 

10.000. Procjena troškova će biti dostupna kroz Ekspropriacioni elaborat. 

Predlagač projekta. 

Predlagač projekta. 

Izgradnja.  Zagađenje voda i zemljišta uslijed neadekvatnog odlaganja otpada. 

Kratkoročno skladištenje na određenim lokacijama. Preuzimanje otpada i zbrinjavanje od strane ovlaštenih institucija. Zemlju i drugi inertni materijal iskoristiti za „landscaping“. Ponovno korištenje i reciklaža otpada gdje god je to moguće. Zabranjeno je spaljivanje otpada na otvorenom i na lokaciji.  Postupanje u skladu sa planom upravljanja otpadom dat u Prilogu. 

‐ ‐  Izvođač radova. 

Izvođač radova. Problematiku regulirati kroz Ugovor o izvođenju radova. 

Korištenje.  Postupno akumuliranje štetnih tvari u tlu i biljkama, zbog neuočenih zagađujućih materija u vodi koja se koristi za navodnjavanje što može rezultirati niskim 

Odrediti zahtijevani nivo kvalitete vode za navodnjavanje kako bi se mogla lako odrediti svaka buduća moguća prijetnja po zdravlje biljaka i ljudi. U slučaju pogoršanja kvalitete izabrati drugi izvor vode ili provesti mjere sanitarno‐higijenske sanacije. 

500 KM po mjestu uzorkovanja 

Korisnik sistema    

Ovlaštena laboratorija 

Posebno obratiti pažnju na prisustvo bakterija imajući u vidu prethodna ispitivanja u okviru izrade projektnog 

38 

Faze  Problem  Mjera ublažavanja Troškovi  Institucionalne odgovornosti 

Komentari  Planiranje  Implement

acija Planiranje  Implementacija 

prinosima i predstavljati moguću prijetnju za zdravlje potrošača 

rješenja. 

Korištenje.  Nedostatak vode za navodnjavanje uzrokovano prekomjernin crpljenjem 

Postavljanje pijezometarskih konstrukcija u bunar, redovno praćenje pijezometarskog nivoa.  Ako bi ipak došlo do pomanjkanja vode u izrazito sušnim periodima, radno vrijeme sistema se može produžiti sa 16 h/dan na 24 h/dan   

  Korisnik sistema 

Korisnik sistema U skladu sa projektnim zadatkom za izradu Projekta sistema navodnjavanja projektant je dužan pripremiti Plan upravljanja sistemom navodnjavanja i provesti edukaciju korisnika sistema navodnjavanja. 

Korištenje.  Zaslanjivanje tla, plavljenje, ispiranje zemljišta (erozija) i smanjeni prinosi zbog prekomjernog navodnjavanja. 

Definisati potrebe uzgajanih kultura za vodom. Uraditi Plan upravljanjem sistemom navodnjavanja i obučiti korisnike voda za njegovo korištenje. Planom predvidjeti redovnu kalibraciju i održavanje uređaja za upravljanje vodom. Odrediti i imenovati osobu(e) za redovan monitoring i ocjenu stanja sistema navodnjavanja.  

Ugrađeni u troškove projektovanja sistema. 

5.000 KM godišnje za kalibraciju i održavanje sistema. 

Projektant. Projektant i korisnici sistema. 

U skladu sa projektnim zadatkom za projektovanje sistema navodnjavanja,  projektant će pripremiti Plan upravljanja sistemom navodnjavanja i provesti edukaciju korisnika. 

Korištenje.  

Pogoršan kvalitet vode uslijed nakupljanja otpada u kanalima za odvodnjavanje. 

Uraditi Plan upravljanjem sistemom navodnjavanja i obučiti korisnike voda za njegovo korištenje. Planom predvidjeti redovno uklanjanje otpada iz kanala i adekvatno zbrinjavanje u dogovoru sa lokalnim komunalnim preduzećem. Jačanje svijesti stanovništva o potrebi ispravnog postupanja otpadom. 

Ugrađeni u troškove projektovanja sistema. 

500 KM godišnje. 

Projektant. Projektant i korisnici sistema. 

U skladu sa projektnim zadatkom za projektovanje sistema navodnjavanja,  projektant će pripremiti Plan upravljanja sistemom 

39 

Faze  Problem  Mjera ublažavanja Troškovi  Institucionalne odgovornosti 

Komentari  Planiranje  Implement

acija Planiranje  Implementacija 

navodnjavanja i provesti edukaciju. 

Korištenje.   

Uticaj na okoliš i zdravlje ljudi zbog nepravilne upotrebe fitofarmaceutskih sredstava (pesticida) i prirodnih i mineralnih gnojiva. 

Kontrolisana upotreba agrokemijskih sredstava na osnovu Integralnog plana upravljanja štetočinama  koji čini sastavni dio Okvira upravljanja životnom sredinom. Obuka poljoprivrednika o dobrim poljoprivrednim praksama koje uključuju ispravan odabir, doziranje i pravovremeno korištenje agrokemijskih sredstava kako bi se osigurala maksimalna apsorpcija biljaka i tla. Koristiti samo agrokemijska sredstva dopuštena od strane Državne uprave za zaštitu bilja. Korištenje zaštitne opreme kod primjene fitofarmaceutskih sredstava. Ostvariti saradnju sa udruženjima pčelara radi sprječavanja povećanja smrtnosti pčela. 

Ugrađeni u troškove projektovanja sistema. 

‐  Predlagač projekta. 

Projektant i korisnici sistema. 

U skladu sa projektnim zadatkom za projektovanje sistema navodnjavanja,  projektant će pripremiti Plan upravljanja sistemom navodnjavanja i provesti edukaciju. 

Uklanjanje.  Negativni uticaji na životnu sredinu zbog neadekvatnog odlaganja otpada nastalog uklanjanjem dijelova sistema navodnjavanja. 

Odlaganje otpada u skladu sa Planom upravljanja otpadom na ovlaštenim odlagalištima: Reciklirati otpad koji je podložan reciklaži (željezo, cijevi, itd). 

50 KM po toni otpada. 

Korisnik sistema. 

Izvođač radova.

Uklanjanje.  Negativni uticaj na okoliš zbog neadekvatnog odlaganja otpada nastalog prilikom uklanjanja sistema navodnjavanja i/ili prilikom redovnog održavanja. 

Adekvatno odložiti otpad u skladu sa Planom upravljanja otpadom na ovlaštenim odlagalištima. Reciklirati otpad koji je podložan reciklaži. 

‐ 50 KM/toni otpada. 

Korisnik sistema. 

Izvođač radova. ‐

 

 

40 

8.2 Plan praćenja stanja životne sredine 

41  

Tabela 9 Plan praćenja stanja životne sredine za podprojekat Novo Selo – Bijeljina 

Faza  Koji parametar treba pratiti? 

Gdje  

se vrši praćenje? 

Kako  

će se vršiti praćenje / vrsta 

opreme za praćenje? 

Kada  

će se vršiti praćenje – učestalost mjerenja ili kontinuirano? 

Zašto 

je potrebno praćenje? 

Troškovi  Odgovornost 

Planiranje  Implementacija 

Planiranje 

Implementacija 

Izgradnja.   

Pojava erodiranih površina i klizišta u blizini gradilišta.  

U neposrednoj okolini gradilišta. 

Vizualni nadzor. 

Dnevno. Zbog utvrđivanja pojave erozije tla i klizišta uzrokovanih građevinskim radovima. 

Ugrađeno u troškove izvođenja nadzora. 

Izvođač nadzora. 

Izvođač nadzora. 

Izgradnja.  

Broj i vrsta zasađenih biljaka Površina koja je podvrgnuta rehabilitaciji. 

Na mjestu izvođenja građevinskih radova. 

Vizuelni nadzor i usporedba sa planom rehabilitacije degradiranih područja. 

Nakon implementacije plana rehabilitacije degradiranih područja. 

Zbog potrebe vraćanja zemljišta u prethodno stanje. 

Ugrađeni u troškove izvođenja nadzora. 

Izvođač nadzora. 

Izvođač nadzora. 

Izgradnja.  

Pojava buke i aerozagađenja. 

Na mjestu izvođenja radova. 

Standardna oprema za mjerenje kvalitete zraka i razine buke. 

Po zaprimanju pritužbi građana. 

Radi utvrđivanja razine aerozagađenja i buke te uspoređivanja sa zakonskim graničnim vrijednostima. U slučaju odstupanja implementirati dodatne mjere ublažavanja. 

Izvođač nadzora. 

Izvođač radova. 

Izgradnja.  

Implementacija plana organizacije gradilišta Zaprimljene pritužbe građana zbog smanjene 

Na gradilištu. Vizualno i usporedbom sa planom organizacije 

Kontinuirano u toku izvođenja radova i uklanjanja 

Radi utvrđivanja usklađenosti sa Planom organizacije 

Ugrađeno u troškove izvođenja 

Izvođač radova. 

Izvođač nadzora. 

42  

Faza  Koji parametar treba pratiti? 

Gdje  

se vrši praćenje? 

Kako  

će se vršiti praćenje / vrsta 

opreme za praćenje? 

Kada  

će se vršiti praćenje – učestalost mjerenja ili kontinuirano? 

Zašto 

je potrebno praćenje? 

Troškovi  Odgovornost 

Planiranje  Implementacija 

Planiranje 

Implementacija 

prohodnosti, povećanog saobraćaja i neuređenosti gradilišta. 

gradilišta. gradilišta. gradilišta i izbjegavanja negativnih uticaja na stanovništvo. 

 

nadzora.

Izgradnja.  

Broj evidentiranih nezgoda Postojanje higijenskih uslova za radnike Korištenje zaštitne opreme. 

Na gradilištu. Vizuelno i uvidom u evidenciju. 

Kontinuirano u toku izvođenja radova i uklanjanja gradilišta. 

Radi utvrđivanje provedbe mjera zaštite na radu. 

Ugrađeno u troškove izvođenja nadzora. 

Izvođač radova. 

Izvođač nadzora. 

Faza izgradnje.  

Uticaj na stanovništvo zbog ograničavanja poslovne aktivnosti i prava na korištenja zemljišta. 

U lokalnoj zajednici. Uvidom u evidenciju. 

Nakon zaprimljenih pritužbi građana. 

Radi pravovremenog sprječavanja uticaja. 

Ugrađeno u troškove izvođenja nadzora. 

Predlagač projekta. 

Predlagač projekta. 

Izgradnja.  

Kvalitet izvedenih radova Kvalitet materijala koji se ugrađuje.  

Na gradilištu. Vizuelno opažanje i kroz evidenciju. 

Kontinuirano u toku izvođenja radova i uklanjanja gradilišta. 

Slab nadzor i ocjena kvalitete izvođenja radova može uzrokovati štete po okoliš, nekvalitetne konstrukcije i upotrebu nekvalitetnih materijala, što može dovesti do oštećenja konstrukcija i izložiti korisnike sistema za 

Ugrađeni u troškove izvođenja nadzora. 

Izvođač radova. 

Izvođač nadzora. 

43  

Faza  Koji parametar treba pratiti? 

Gdje  

se vrši praćenje? 

Kako  

će se vršiti praćenje / vrsta 

opreme za praćenje? 

Kada  

će se vršiti praćenje – učestalost mjerenja ili kontinuirano? 

Zašto 

je potrebno praćenje? 

Troškovi  Odgovornost 

Planiranje  Implementacija 

Planiranje 

Implementacija 

navodnjavanje rizicima i mogućim nesrećama. 

Korištenje.  Količina zahvaćene vode(l/s).   

Na vodozahvatu/bunarima. 

Očitanje vodomjera i vođenje evidencije. 

Dnevno. Kako bi se osiguralo odgovarajuće upravljanje vodom u sistemu i kompenzirali deficiti. 

Ugrađeni u troškove izgradnje. 

Bruto plata za osobu zaduženu za održavanje sistema. 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

Korištenje.  Pijezometarski nivo  Na pijezometarskoj cijevi u bunaru 

Očitanje nivoa 

Dnevno. Kako bi se preveniralo prekomjerno crpljenje podzemne vode. 

Ugrađeni u troškove izgradnje. 

Uključeno u platu osobe zadužene za održavanje sistema. 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

Korištenje.  Padavine (mm/dan).  Na lokaciji podprojekta. Očitanje padavina i vođenje evidencije. 

Po potrebi. Kako bi se utvrdile količine padavina i prilagodile količine vode u sistemu za navodnjavanje. 

50 KM po kišomjeru. 

 

Uključeno u platu osobe zadužene za održavanje sistema 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

44  

Faza  Koji parametar treba pratiti? 

Gdje  

se vrši praćenje? 

Kako  

će se vršiti praćenje / vrsta 

opreme za praćenje? 

Kada  

će se vršiti praćenje – učestalost mjerenja ili kontinuirano? 

Zašto 

je potrebno praćenje? 

Troškovi  Odgovornost 

Planiranje  Implementacija 

Planiranje 

Implementacija 

Korištenje.  Brzina i pravac vjetra.  Na lokaciji podprojekta. Očitanje anemometra i vođenje evidencije. 

Dnevno. Radi utvrđivanje parametara od značaja za poljoprivredu. 

150 KM po anemometru. 

Uključeno u platu osobe zadužene za održavanje sistema. 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

Korištenje  Temperatura vazduha  Na lokaciji podprojekta Očitanje termometra i vođenje evidencije 

Dnevno  Radi utvrđivanje parametara od značaja za poljoprivredu. 

10 KM po termometru. 

Uključeno u platu osobe zadužene za održavanje sistema. 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

Korištenje.  Količina vode koja se koristi za navodnjavanje (mm/dan). 

Na vodomjerima. Očitanje vodomjera i vođenje evidencije. 

Dnevno. Radi utvrđivanja količina isporučene vode. 

Ugrađeni u troškove izgradnje. 

Uključeno u platu osobe zadužene za održavanje sistema. 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

Korištenje.  Temperatura zemljišta.  Na lokaciji podprojekta. Očitanje instrumenta i vođenje evidencije. 

Dnevno. Radi utvrđivanje parametara od značaja za poljoprivredu. 

100 KM po termometru. 

Uključeno u platu osobe zadužene za održavanje sistema. 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

Korištenje.  Kvalitet zemljišta uključujući: 

Na reprezentativnim parcelama na lokaciji 

Uzimanjem uzoraka 

Jednom  Radi utvrđivanja uticaja 

1000 KM  Korisnik  Ovlaštena laboratorija

45  

Faza  Koji parametar treba pratiti? 

Gdje  

se vrši praćenje? 

Kako  

će se vršiti praćenje / vrsta 

opreme za praćenje? 

Kada  

će se vršiti praćenje – učestalost mjerenja ili kontinuirano? 

Zašto 

je potrebno praćenje? 

Troškovi  Odgovornost 

Planiranje  Implementacija 

Planiranje 

Implementacija 

Teške metale Azot i fosfor Soli Pesticidi. 

podprojekta. zemljišta. godišnje. poljoprivrednih aktivnosti na kvalitet zemljišta. 

po uzorku. sistema. .

Korištenje.  Kvalitet vode (hloridi, nitrati, koliformne bakterije i pesticidi).  

Na reprezentativnom bunaru. 

Uzimanjem uzoraka na bunaru. 

Dva puta godišnje u karakterističnim hidrološkim situacijama. 

Radi utvrđivanja uticaja poljoprivrednih aktivnosti na kvalitet podzemne vode. 

1000 KM po uzorku. 

Korisnik sistema. 

Ovlaštena laboratorija. 

Korištenje.  Pojava korovskih biljaka i štetočina. 

Na lokaciji podprojekta. Vizualna identifikacija i prebrojavanje jedinki. 

Dnevno. Radi utvrđivanja potrebe za primjenom fitofarmaceutskih sredstava. 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

Korištenje.  Smrtnost pčela.  Kod uzgajivača pčela u okruženju. 

Prebrojavanje jedinki. 

Po potrebi. Radi utvrđivanja uticaja nepravilne  primjene fitofarmaceutskih sredstava . 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

Korištenje.  Pojava bolesti koje se dovode u vezu sa nepravilnim rukovanjem fitofarmaceutskim sredstvima. 

Na lokaciji podprojekta. Uvidom u evidenciju domova zdravlja. 

Godišnje. Radi utvrđivanja uticaja nepravilne  primjene fitofarmaceutskih sredstava na zdravlje ljudi 

Korisnik sistema. 

Korisnik sistema. 

46  

 

9 ANALIZA POTREBA ZA JAČANJEM KAPACITETA I OBUKOM Za implementaciju Plana upravljanja životnom sredinom zaduženi su: 

u fazi planiranja i pripreme: predlagač projekta i projektant, 

u fazi izgradnje: izvođač radova i izvođač nadzora, 

u fazi korištenja: korisnici sistema navodnjavanja, odnosno Poljoprivredna dobra. 

Moguće  je  pretpostaviti  da  je  odgovarajući  nivo  znanja  i  potrebnih  vještina  za  projektovanje, izvođenje  radova  i  izvođenje  nadzora  prisutan  kod  domaćih  aktera  te  u  tom  smislu  nije potrebno  provoditi  posebne mjere  obrazovanja  kadrova  za  implementaciju  Plana  upravljanja životnom sredinom u fazi planiranja i izgradnje. 

Također,  u  slučaju  kad  su  korisnici  sistema  za  navodnjavanje  Poljoprivredna  dobra,  kao  u slučaju  Bijeljine,  postoje  i  određen  nivo  obrazovanja  vezano  za  upravljanje  sistemima  za navodnjavanje, kao  i upravljanje štetočinama. U svakom slučaju potrebno  je provesti program obuke vezano za: 

1. elemente doziranja vode, 2. održivo korištenje sistema navodnjavanja kako bi se ostvarili maksimalni efekti, 3. korištenje  dobrih  poljoprivrednih  praksi  između  ostalih  onih  koje  se  odnose  na 

korištenje metoda integralnog suzbijanja štetočina i prihranjivanje zemljišta prirodnim i mineralnim đubrivima. 

U pogledu prve dvije  tačke u okviru Projekta biti  će pripremljen Priručnik/Smjernice za  rad  i održavanje  sistema,  koji  će  pomoći  klijentu,  korisnicima  i  opštinskom  odjelu  u  njihovom budućem radu na upravljanju i održavanju sistema. 

Preporučuje se održavanje jednog seminara na lokalitetu podprojekta za poljoprivredna dobra, opštinske  organe,  te  ostalo  zainteresovano  lokalno  stanovništvo  na  kojem  bi  se  prezentirao Priručnik/Smjernice za rad i održavanje sistema. 

Što  se  tiče  preostale  tačke  3,  korištenje  dobrih  poljoprivrednih  praksi  jezgra  znanja  o upravljanja  zemljištem  i  primjeni  fitofarmaceutskih  sredstava  se  nalazi  na  poljoprivrednim fakultetima  i  njihovim  institutima.  Temeljem  zakona  relevantnih  za  poljoprivredu  i  primjenu fitofarmaceutskih  sredstava  poljoprivredni  proizvođači  moraju  proći  odgovarajuće  programe obuke  čiji  kontinuitet  trebaju  da  osiguraju  fakulteti  i  njihovi  instituti.  Programom  obuke  je neophodno  obuhvatiti  i  ostalo  zainteresirano  stanovništvo.  Programom  obuke  bi  trebalo obuhvatiti pitanja kao što su: 

najznačajniji problemi sa kojima se poljoprivrednici suočavaju na terenu,  načini za prevazilaženje problema,  koristi i uticaji vezani za korištenje đubriva i pesticida,  korištenje dobrih poljoprivrednih praksi između ostalih onih koje se odnose na korištenje metoda integralnog suzbijanja štetočina i prihranjivanje zemljišta prirodnim i mineralnim đubrivima. 

9.1 Nabavka opreme Imajući u vidu predloženi monitoring uticaja na životnu sredinu potrebno je da korisnik sistema posjeduje sljedeću opremu za praćenje uticaja. 

 

 

47  

Tabela 10. Potrebna oprema  

Vrsta  Količina  Jedinični troškovi Vodomjeri  1 po bunaru 200 KM

Anemometar  1   150 KM

Termometar za mjerenje temperature zraka 

1  10 KM

Kišomjer  1  50 KM

Termometar za mjerenje temperature zemljišta 

1  100

 

48  

10 KRATAK PREGLED ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO I NAVOĐENJE RAZLOGA ZA IZABRANO RJEŠENJE, S OBZIROM NA UTICAJE NA ŽIVOTNU SREDINU 

U okviru izrade idejnog rješenja razmatrana su dva varijantna rješenja. Varijantno rješenje „A“ koje podrazumijeva izgradnju 7 novih podsistema, sa 7 novih bunara na lokalitetu područja za navodnjavanje.  Varijantno  rješenje  „B“  koje  podrazumijeva  jedinstven  sistem,  odnosno dovod vode  iz  akumulacije  površinskog  kopa  „Despotović“,  koja  se  nalazi  3‐4  km  sjeveroistočno  od Novog Sela (Slika 9). 

Za navedene dvije varijante u fazi izrade idejnog rješenja urađena je procjena ukupnih troškova pogona i održavanja sistema za navodnjavanje za period 2013‐2023. godine. 

Varijanta  za  dalju  razradu  je  predložena  na  osnovu  tehno‐ekonomske  analize  varijantnih rješenja uz korištenje programskog paketa VIKOR (višekriterijumsko rangiranje). 

Za  izbor  najpovoljnije  varijante  u  principu  su  odabrani  kriteriji  koji  se  odnose na  finansijske, tehničko‐tehnološke i ekološke pokazatelje. 

 

 Slika 9 Razmatrana varijantna rješenja 

U okviru finansijskih kriterija razmatrani su: 

Investiciona ulaganja,  Operativni troškovi – tekuće i investiciono ulaganje i plate zaposlenih radnika,  Pogonski troškovi rada sistema za navodnjavanje. 

U  pogledu  tehničko‐tehnoloških  pokazatelja  razmatrana  je  sigurnost  i  tehnička  efikasnost sistema za navodnjavanje, a u pogledu ekoloških pokazatelja izvršeno je ekološko vrednovanje razmatranih varijanti. 

Na osnovu rezultata tehno‐ekonomske analize varijantnih rješenja za dalju razradu odabrana je varijanta „A“, odnosno vodozahvati bunarima na području „Novo Selo“. 

49  

11 INFORMACIJE O MOGUĆIM TEŠKOĆAMA NA KOJE JE NAIŠAO NOSILAC PROJEKTA PRI PRIKUPLJANJU PODATAKA 

Tokom prikupljanja svih potrebnih informacija za izradu Plana upravljanja životnom sredinom za  podprojektnu  lokaciju  Novo  Selo,  opština  Bijeljina  nije  se  naišlo  na  probleme.

50  

12 NETEHNIČKI REZIME U  junu 2008.  godine, nadležne  institucije Bosne  i Hercegovine  (BiH)  su  formalno  zatražile  od Svjetske  banke  da  razmotri  mogućnost  finansiranja  projekta  Razvoj  sistema  navodnjavanja (engl.  IDP).  Opšti  cilj  projekta  je  da  se  poboljša  profitabilnost  i  produktivnost  poljoprivredne proizvodnje  unaprjeđenjem  načina  upravljanja  vodama  i  modernizacijom  sistema navodnjavanja.  Cilj  projekta  će  biti  dostignut  putem:  (i)  investicija  u  rehabilitaciju  i modernizaciju  struktura  za  navodnjavanje  i  odvodnjavanje,  (ii)  jačanja  institucionalnih kapaciteta  u  javnom  i  privatnom  sektoru  putem  organizacije  i  obučavanja  korisnika  voda  te proširenja  usluga  sistema  i  (iii)  izrade  studija  izvodivosti  i  idejnih  rješenja  za  drugi  krug prioritetnih  investicija.  Projekat  se  provodi  u  oba  entiteta,  Federaciji  BiH  (FBiH)  i  Republici Srpskoj (RS), te Brčko Distriktu (BD). 

Projekat se sastoji iz tri komponente: 

Komponenta 1: Ulaganja u infrastrukturu (80‐90% troškova projekta),  Komponenta 2: Institucionalno jačanje i tehnička pomoć (10‐20% troškova projekta),  Komponenta 3: Podrška implementaciji projekta. 

Projekat  će  se  implementirati  kroz  nekoliko  podprojekata  na  sljedećim  pojedinačnim lokacijama:  

RS: Novo Selo u opštini Bijeljina, Gojkovo i Stakića polje u opštini Pelagićevo, AL420 u  blizini  grada  Aleksandrovca  koja  se  nalazi  na  teritorijama  opština  Gradiška  i  Laktaši, Pustara u opštini Modriča te Popovo polje u opštini Trebinje. 

FBiH:  pet  lokacija  u  opštini  Široki  Brijeg  zajedno  razmatranih  pod  nazivom podprojekat Mostarsko Blato, jedna lokacija u opštini Foča­Ustikolina i pet lokacija u općini Goražde zajedno  razmatranih pod nazivom podprojekat Goražde,  Višićka Kaseta u opštini Čapljina, te opštine Odžak i Živinice. 

Cjelokupni  projekat  Razvoja  sistema  navodnjavanja  je  prema  operativnoj  politici  OP  4.01 Svjetske  banke  koja  se  odnosi  na  Procjenu  ekoloških  uticaja  klasificiran  kao  projekat  B kategorije. 

Lokacije  koje  su  posebno  označene  u  tekstu  gore  se  smatraju  prioritetnim  lokacijama  za investiranje.  One  su  predmet  detaljne  ekološke  procjene  i  za  njih  je  u  skladu  sa  zahtjevima Svjetske banke potrebno pripremiti Plan upravljanja životnom sredinom (engl. EMP) koji sadrži analizu  ekoloških  i  socijalnih  uticaja  predložene  šeme  za  navodnjavanje.  Sa  druge  strane  u skladu  sa  zahtjevima  Uredbe  o  projektima  za  koje  se  sprovodi  procjena  uticaja  na  životnu sredinu i kriterijima za odlučivanje o obavezi sprovođenja i obimu procjene uticaja na životnu sredinu,  „Sl.  Glasnik  Republike  Srpske“,  br.7/06  za  ove  projekte  neophodna  je  Prethodna procjena uticaja na životnu sredinu. 

Imajući  u  vidu  navedeno,  ovaj  dokument  je  urađen  kako  bi  svojim  sadržajem  zadovoljio  i potrebe Svjetske banke i potrebe legislative Republike Srpske u postupku podnošenje zahtjeva za Prethodnom procjenom uticaja na životnu sredinu. 

Opis projekta 

Podprojekat Novo Selo nalazi se u opštini Bijeljina,  istočno od grada Bijeljine. Prostor opštine Bijeljina zahvata 734 km2. Bruto površina hidromelioracionog područja Novo Selo iznosi 693,30 ha,  dok  neto  površina  navodnjavanja  iznosi  622  ha.  Zemljište  predviđeno  za  rekonstrukciju sistema  za  navodnjavanje  je  državno  vlasništvo,  a  trenutno  njime  gospodari  Poljoprivredno dobro „Semberija“ a.d., koje je ovaj prostor dobilo u petnaestogodišnji najam. 

Postojeći  sistem  za  navodnjavanje  u  Novom  Selu  pretrpio  je  posljedice  proteklih  ratnih dešavanja,  zanemarivanja  svakodnevnog  održavanja  i  redovnog  rada,  što  je  dovelo  do 

51  

pogoršanja i oštećenja mašina za navodnjavanje. Trenutno se procjenjuje da manje od 50% ovog prostora dobiva adekvatno navodnjavanje. 

U  Projektu  revitalizacije  i  modernizacije  sistema  za  navodnjavanje  na  području  Novog  Sela, općina Bijeljina, koji je izradio „Zavod za vodoprivredu“ d.o.o. Bijeljina, oktobar 2011, potrebne količine vode za navodnjavanje određene su na osnovu usvojene norme navodnjavanja od 30 mm uz  9‐dnevni  turnus  i  poznate  neto  površine  za  navodnjavanje  od  622  ha.  Tako  potrebna količina za radno vrijeme od 24 h iznosi Q = 244,85 l/s. Ako se u obzir uzmu gubici od 15% na transport  i  distribuciju  vode  u  sistemu,  te  radno  vrijeme  od  16  h/dan,  dobije  se  ukupna potrebna količina vode za sistem navodnjavanja: 

Quk = 422,39 l/s 

U okviru planiranog Projekta razvoja sistema navodnjavanja (IDP) planirana  je rekonstrukcija bivšeg  sistema  za  navodnjavanje,  kao  i  sistema  površinske  odvodnje  kako  bi  se  osigurale odgovarajuće količine vode pogotovo za potrebe navodnjavanja ljeti. U okviru ovog podprojekta biće  poboljšan  pristup  vodi,  pouzdanost  vodosnabdijevanja  i  poboljšana  efikasnost navodnjavanja kako bi se stimulisala komercijalna poljoprivreda na ovom području. 

Aktivnosti na rekonstrukciji sistema će uključiti: 

Umjesto mobilnog distributivnog  sistema,  koji  se  tokom navodnjavanja pomjera planira se  izgradnja  podzemnog  stacionarnog  sistema  PEHD  cjevovoda  prečnika  110/102, 150/148, 225/208,6, 315/292,2, te 355/329,2, na dužini od 18,220 km, sa hidrantima za svaku mašinu kako bi se olakšalo navodnjavanje i efektivna primjena mašina, 

Izgradnja pumpnih stanica i vodozahvata na bunarima,  Postavljanje dvije montažne stubne trafostanice TS 150 kVA i TS 250 kVA,  Rehabilitacija i popravka postojećih linearnih mašina za navodnjavanje,  Nabavka  novih  linearnih  mašina  za  navodnjavanje,  kako  bi  se  zamijenile  otuđene  i uništene mašine, 

Čišćenje sistema površinske odvodnje,  Revitalizacija makadamske putne mreže, odnosno proširenje postojećih i izgradnja novih puteva, te asfaltiranje saobraćajnica na trasi cjevovoda. 

Predviđeno je da će troškove korištenja i održavanja sistema za navodnjavanje snositi korisnik lokacije odnosno Poljoprivredno dobro „Semberija“ a.d. 

Opis okoliša i društvenog uređenja 

Fizički okoliš 

Područje  podprojekta  Novo  Selo,  kategorizirano  je  kao  najviša  klasa  II  uz  svrstavanje  nekih prostora tla u klasu I. Obuhvaćeni su dobro dreniranim, uglavnom muljevito‐glinovitim tlima, u podlozi bolje propusnih materijala, pomiješanog šljunka i pijeska. 

Podprojektno područje Novo Selo nalazi se u slivu rijeke Drine, 15 km od ušća Drine u Savu. Iz Drine se prihranjuju podzemni vodonosnici u projektnom području, mada se može pretpostaviti da i Sava ima uticaj na nivo podzemnih voda. 

U  cilju utvrđivanja optimalnog kapaciteta bunara u  sklopu  izrade  idejnog  rješenja  izvršeno  je testiranje  izdašnosti postojećih bunara B‐4  i B‐14 na  lokaciji  podprojekta. Tokom  istraživanja izvedene su i osposobljene za osmatranje tri istražno‐opitne bušotine dubine 8 m, prečnika 101 mm, u koje su postavljene pocinčane pijezo‐konstrukcije prečnika 32 mm. Rezultati su pokazali da se  iz bunara B‐4 može zahvatiti optimalno 70  l/s,  sa  radijusom dejstva od 75 m, dok se  iz bunara B‐14 može zahvatiti 58 l/s, sa radijusom dejstva od 60 m. 

Na osnovu rezultata mjerenja kvalitete podzemne vode može se zaključiti da većina analiziranih fizičko‐hemijskih  parametara  zadovoljava  vrijednosti  koje  su  uredbom  o  klasifikaciji  voda  i 

52  

kategorizaciji  vodotoka  propisane  za  I  i  II  klasu  vodotoka,  tako  da  se  voda može  koristiti  za potrebe navodnjavanja. 

Prostor opštine Bijeljina pripada eurosibirsko – boreoameričkoj regiji, koja je na ovom prostoru zastupljena  provincijom  higrofilnih  lišćarsko  –  listopadnih  šuma,  sektoru  šuma  sa  hrastom lužnjakom  (Quercetalia  roboris),  koja  zahvata  najveći  dio  sjeveroistočnih  nizija  Bosne  i Hercegovine.  Vegetacija  predmetnog  područja  je  izuzetno  siromašna  vrstama.  Na  samom lokalitetu, bilo zbog stalne primjene agrotehničkih mjera (kosidba, oranje), bilo zbog upotrebe herbicida  biljne  kulture  su  dosta  uniformne.  Siromaštvo  biljnog  svijeta  prati  siromaštvo životinjskog.  Na  samom  lokalitetu  dominiraju  brojne  vrste  komaraca,  domaća muha,  te  drugi mnogobrojni insekti i pauci. Najbrojnija skupina kičmenjaka predstavljaju glodari. Ptičji svijet je također vrlo raznovrstan. Na područje ne zalaze krupnija divljač zbog nepostojanja šuma. Pored divljih,  uočljiv  je  i  veliki  broj  domaćih  životinja  zbog  blizine  gradskih  naselja.  Životinje  koje naseljavaju  predmetnu  lokaciju  koriste  obilne  izvore  hrane  koju  im  pružaju  usjevi,  te  izvore vode koje im redovno pruža sistem za navodnjavanje. 

Socio – kulturološke karakteristike 

Opština  Bijeljina  spada  u  najgušće  naseljene  prostore  Republike  Srpske,  u  tzv.  zonu prenaseljenosti  (preko 100 stanovnika na km2). Veličina obradivog zemljišta po stanovniku  je 0,35 hektara, a oranica 0,33 hektara ‐ dva puta je veća od površine koja se smatra minimumom za obezbjeđenje ishrane za jednog stanovnika, koja iznosi (0,17 ha). 

Realno  je  pretpostaviti  da  je  danas  oko  50  %  stanovništva  opštine  (75.000)  angažovano  u poljoprivredi. 

Procjena uticaja predloženih aktivnosti na okoliš 

Uticaji na riječni pod­sliv 

Podzemne vode na razmatranom području prihranjuju se iz rijeke Drine i rijeke Save. Kako se sistem za navodnjavanje koristi već 60 godina i nikakvi problemi po pitanju količina vode nisu postojali  ni  kada  je  sistem  radio  punim  kapacitetom,  može  se  pretpostaviti  da  opskrba zadovoljava potražnju za vodom i u sušnim periodima, što potvrđuju i dugogodišnji upravitelji poljoprivrednog dobra, kao i provedena istražna ispitivanja. 

Jugozapadno  od  podprojektnog  područja  nalazi  se  vodozahvat  Grmič  iz  kojega  se  vrši vodoopskrba Bijeljine i okolnih naselja. Podprojektno područje graniči sa trećom vodozaštitnom zonom ovog izvorišta. Na ovom području nalaze se tri vodonosna horizonta koji su razdvojeni hidroizolatorima, pa između vodonosnih horizonata nema interakcije, odnosno miješanja voda. Za navodnjavanje se koriste najplići vodonosni horizonti, gdje se voda za navodnjavanje crpi sa 4‐6m  ispod  površine  tla.  Za  potrebe  vodoopskrbe  koristi  se  drugi  vodonosni  horizont  koji  se nalazi na znatno većoj dubini (cca 15 ‐ 40 m). 

Ostali uticaji 

Potencijalni pozitivni uticaji na životnu sredinu kroz implementaciju ovog projekta uključuju: (i) smanjenje gubitaka vode kroz poboljšani rad i održavanje; (ii) smanjenje rizika od zaslanjivanja i  zabarivanja  tla  putem  poboljšanja  odvodnjavanja;  (iii)  efektivnije  zbrinjavanje  otpada  kroz veće učešće zajednice. 

Imajući u vidu da se projekt odnosi na revitalizaciju i modernizaciju postojećeg sistema, očekuje se da će njegovi direktni uticaji na životnu sredinu biti mali do neznatni. Bezobzira na veličinu uticaja  mjere  za  njihovo  sprječavanje/ublažavanje  moraju  biti  sastavni  dio  procesa projektovanja i implementacije. 

Potencijalni negativni uticaj projekta uključuje:  (i)  štete uzrokovane radovima na  izgradnji od strane  izvođača  radova  uključujući  odlaganje  iskopane  zemlje  i  drugih  materijala  iz  kanala  i drenažnih kolektora; (ii) dugoročni rizik od kontaminacije površinskih i podzemnih voda uslijed 

53  

agrokemijskog zagađenja kao rezultat povećane upotrebe pesticida u budućnosti; i (iii) erozija zemljišta povezana sa postojećim praksama poljoprivredne proizvodnje. 

Uticaji u fazi izgradnje 

Za  potrebe  izgradnje  sistema neophodno  je  prisustvo  građevinske mehanizacije  (rovokopača, buldožera) manjih gabarita i radnika na terenu, te uspostavljanje gradilišne zone. Glavni uticaji izgradnje će uključivati upravljanje  iskopanom zemljom i građevinskim otpadom, te otpadnim vodama i gorivima i mazivima na gradilištu, ali također mogu uključivati: (i) ometanje pristupa i kretanja,  (ii)  poremećaj  u  odvijanju  poljoprivrednih  aktivnosti  koje  proizlaze  iz  pristupa ograničenja,  sabijanje  tla  i  kopanja  kanala,  (iii)  otpad,  buku,  blato  i  prašinu  na  lokaciji  i  na pristupnim cestama, (iv) oštećenje stabala  ili drugog rastinja na mjestu  izvođenja radova  i (v) uznemiravanje životinjskog svijeta na i u blizini područja. 

Građevinski radovi, uključujući uklanjanje površinskog sloja zemljišta (humusa), kopanje, kao  i  samo prisustvo mašinerije  i  radnika na gradilištu može  imati negativan uticaj  i na kvalitetu zemljišta. Prema tome, identificirani su slijedeći uticaji: 

Mehanički uticaj na tlo tokom iskapanja kanala;  Stimulacija erozije vjetrom i vodom;  Zagađenje  zemljišta  zbog  prosipanja  ili  odlaganja  ulja  i  uljnih  derivata, motornog  ulja  i sličnog otpada koji potiče od uređaja i vozila na gradilištu; 

Zagađenje zemljišta zbog nekontrolisanog odlaganja čvrstog otpada na zemljište;  Zagađenje  zemljišta  zbog  nekontrolisanog  ispuštanja  na  zemljište  ispusta  iz  toaleta  za radnike na gradilištu; 

Odlaganje vraćanja zemljišta u prvobitno stanje. 

Procjenjuje se da bi građevinski radovi mogli negativno uticati i na kvalitet podzemnih i to: 

zagađenje podzemnih voda putem prosipanja ili odlaganja ulja i uljnih derivata, motornog ulja i sličnog otpadnog materijala koji potiče od uređaja i vozila na gradilištu; 

promjene  u  kvaliteti  podzemnih  voda  zbog  nekontrolisanog  ispuštanja  iz  toaleta  za radnike na gradilištu. 

Kao posljedica  izvođenja  građevinskih  radova  očekuje  se  povećana  koncentracija  zagađujućih materija, prvenstveno prašine i izduvnih gasova iz motornih vozila. Uticaj na kvalitetu zraka se očekuje na području udaljenom nekoliko stotina metara od mjesta na kojem će se odvijati radne aktivnosti.  Ipak,  značajan  uticaj  na  lokalno  stanovništvo  se  ne  očekuje,  kao  ni  prekoračenje zakonom dozvoljenih koncentracija za emisije u zrak. 

Izgradnja će napredovati postepeno što će prouzrokovati pojavu privremene buke. Građevinski radovi  će  se  uglavnom  odvijati  tokom  radnih  sati  u  danu,  ali  ovisno  o  prirodi  posla,  postoji mogućnost da će se određene aktivnosti obavljati izvan navedenog vremenskog okvira. Stoga će se kroz mjere  za ublažavanje uticaja propisati dnevno  radno vrijeme u  zonama pod najvećim uticajem. 

Prilikom  izvođenja  građevinskih  radova  uz  korištenje  teške  mehanizacije  može  doći  do oštećenja  biljnih  kultura  koje  se  uzgajaju.  Malo  je  vjerojatno  da  se  mogu  očekivati  značajni negativni uticaji na floru i faunu. 

Uzimajući u obzir da projekat podrazumijeva izgradnju gradilišnih cesti, postavljanje radničkog kampa,  kretanje  mašina  lokalnim  cestama,  kopanje  rovova  radi  polaganje  cjevovoda,  postoji mogućnost  da  će  sve  navedene  aktivnosti  ometati  uobičajene  rute  kretanje  stanovništva  i motornih vozila. 

Ostali uticaji u fazi korištenja 

Pored  mnogih  značajnih  koristi  koje  navodnjavanje  ima  u  poljoprivrednoj  proizvodnji, navodnjavanje može imati i neželjene posljedice, naročito ukoliko se nepravilno primjenjuje ili 

54  

se primjenjuje u neodgovarajućim uslovima. Potencijalni negativni uticaji koji su identificirani u fazi korištenja se odnose na: (i) probleme sa zabarivanjem, zaslanjivanjem i erozijom zemljišta, (ii)  kvalitetom  površinskih  i  podzemnih  voda  zbog  agro‐hemijskog  zagađenja,  (iii)  te poremećaju ekološkog balansa u smislu pojave određenih vrsta štetočina i korova. 

Zabarivanje zemljišta nastaje kada nivo podzemne vode pređe kritičnu visinu koja je nepovoljna za razvoj većine poljoprivrednih kultura. Za rješavanje problema zabarivanja zemljišta potrebno je  odvodnjavanje  i  primjena  drugih  agromelioracionih  mjera.  Zaslanjivanje  zemljišta navodnjavanjem može  nastati  podizanjem  nivoa  podzemne  vode  koja  je  zaslanjena  i  kada  se navodnjava  vodom  koja  sadrži  povećanu  količinu  soli,  a  naročito  kada  se  primjenjuju  velike zalivne norme. 

Primjena hemijskih sredstava u poljoprivredi uključujući primjenu fitofarmaceutskih sredstava i  mineralnih  i  organskih  đubriva  transportnim  mehanizmom  procjeđivanja  i  površinskog oticanja  mogu  dospjeti  u  površinske  vode  i  podzemne  vode,  te  na  taj  način  ugroziti  njihov kvalitet.  Nivo  podzemne  vode  se  nalazi  relativno  blizu  ispod  površine  terena,  te  bi  time eventualni uticaj bio značajniji. 

Većina  sredstava  za  suzbijanje  štetočina  u  poljoprivredi  predstavlja  opasne  otrove  za  pčele  i druge  korisne  insekte.  Da  bi  se  pri  njihovoj  primjeni  izbjeglo  trovanje  pčela  neophodno  je primijeniti  odgovarajuće  mjere  primjene  ovih  sredstva  koje  se  odnose  na  vrijeme  prskanja, vremenske prilike i odabir pesticida. 

Prostor  Semberije  je  dominantno  poljoprivredni  kraj  smješten  u  ravničarskom  predjelu istočnog  dijela  Bosanke  posavine,  što  ga  čini  izuzetno  ranjivim  po  pitanju  prenosa  štetočina. Najveću opasnost predstavlja otvorenost prostora prema Panonskoj niziji sa sjeverne i istočne strane koja je jedan od najvećih Evropskih poljoprivrednih regiona. 

Kod  pripreme  i  nanošenja  fitofarmaceutskih  sredstava  u  slučaju  neodgovarajuće  zaštite korisnika  može  doći  do  trovanja.  Rastvori  pesticida  mogu  proći  kroz  kožu,  disajne  puteve (udisanje pare pesticida) ili probavni trakt (konzumiranje). Trovanja nisu samo akutne prirode (jednokratan  unos  velike  količine,  neposredan  dodir  s  kožom),  nego  se mogu  pojaviti  i  zbog dugotrajnog i ponavljajućeg nanošenja manjih količina, koje u primjeru jednokratnog unosa ne pokažu  posljedice  (hronična  trovanja).  Otpad  koji  nastaje  od  primjene  pesticida  se  smatra opasnim otpadom, te se kao takav treba adekvatno privremeno skladištiti i odložiti u saradnji sa operaterima ovlaštenim za zbrinjavanje opasnog otpada. 

Pozitivni uticaji projekta na upravljanje okolišem 

Potencijalni pozitivni uticaji na životnu sredinu kroz implementaciju ovog projekta uključuju:  

(i) bolji nadzor nad korištenjem vodnih resursa; (ii) racionalnije korištenje vodnih resursa kroz poboljšani rad i održavanje; (iii) smanjenje  rizika  od  zagađivanja  vode  hemikalijama  provedbom  Integralnog  plana 

upravljanja štetočinama iz Okvira upravljanja životnom sredinom; (iv) smanjenje rizika od zagađivanja podzemnih voda korištenjem velikog broja manjih 

generatora na mašinama za navodnjavanje, koji  se  trenutno koriste bez adekvatne kontrole i poduzimanja mjera za prevenciju uticaja od izlijevanja goriva i maziva. 

Plan upravljanja okolišem 

Plan mjera za prevenciju/ublažavanje ekoloških uticaja 

Mjere ublažavanje su kategorizovane kao: 

Mjere ublažavanja u fazi planiranja prije izgradnje, 

Mjere ublažavanja u fazi izgradnje, 

Mjere ublažavanja u fazi korištenja, 

Mjere ublažavanja u fazi uklanjanja projekta. 

55  

Mjere  za  ublažavanje  u  fazi  izgradnje  uglavnom  se  odnose  na  implementaciju  dobrih građevinskih  praksi  kako  bi  se  izbjegli  negativni  uticaji  na  stabilnost  tla,  kvalitetu  voda  i zemljišta, te na nivo buke. 

Kratak  pregled  alternativa  koje  je  nosilac  projekta  razmatrao  i  navođenje  razloga  za izabrano rješenje, s obzirom na uticaje na životnu sredinu 

U okviru izrade idejnog rješenja razmatrana su dva varijantna rješenja. Varijantno rješenje „A“ koje podrazumijeva izgradnju 7 novih podsistema, sa 7 novih bunara na lokalitetu područja za navodnjavanje.  Varijantno  rješenje  „B“  koje  podrazumijeva  jedinstven  sistem,  odnosno dovod vode  iz  akumulacije  površinskog  kopa  „Despotović“,  koja  se  nalazi  3‐4  km  sjeveroistočno  od Novog Sela. Za  izbor najpovoljnije varijante u principu su odabrani kriteriji koji  se odnose na finansijske, tehničko‐tehnološke i ekološke pokazatelje. Na osnovu rezultata tehno‐ekonomske analize  varijantnih  rješenja  za  dalju  razradu  odabrana  je  varijanta  „A“,  odnosno  vodozahvati bunarima na području „Novo Selo“. 

 

56  

13 IZVOD IZ PLANSKOG AKTA  

57  

14 PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM Plan upravljanja otpadom dat je u prilogu 1. 

 

58  

15 PRILOZI

15‐1  

PRILOG 1 PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM 

2  

1. UVOD Upravljanje  otpadom  je  provođenje  propisanih  mjera  postupanja  sa  otpadom  u  okviru sakupljanja,  transporta,  skladištenja,  ponovnog  iskorištenja  i  odlaganja  otpada,  uključujući  i nadzor nad tim aktivnostima. U skladu sa članom 26 Zakona o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“  53/02,  te  „Sl.  glasnik  RS“  65/08  ‐  izmjene  i  dopune),  operator  postrojenja  za  koje  je potrebna ekološka dozvola izrađuje Plan o upravljanju otpadom. 

U  skladu  sa  Članom  27.  operator  postrojenja,  kao  proizvođač  otpada,  mora  odrediti  lice odgovorno  za  poslove  upravljanja  otpadom,  odnosno  koordinatora  za  otpad.  Prilikom  izrade ovoga Plana uzete su u obzir odredbe Pravilnika o kategorijama otpada s katalogom („Sl. Glasnik RS“ 39/05) i odredbe Člana 2. Pravilnika o uslovima za prenos obaveza upravljanja otpadom sa proizvođača i prodavača na operatera sistema prikupljanje otpada („Sl. Glasnik RS“ 118/05). 

U cilju potpunog razumijevanja ovog Plana, u nastavku se daju pojašnjenja osnovnih pojmova koja  se  koriste,  a  proizlaze  iz  Zakona  o  upravljanju  otpadom  („Sl.  glasnik  RS  53/02“,  te  „Sl. glasnik RS“ 65/08 ‐ izmjene i dopune): 

“otpad”  znači  sve materije  ili  predmete  koje  imalac  odlaže,  namjerava  odložiti  ili mora odložiti u skladu sa jednom od kategorija navedenih u podzakonskom aktu kojeg donosi ministar nadležan za zaštitu životne sredine, a nalaze se u Katalogu otpada usvojenom u posebnom zakonskom propisu; („Sl. Glasnik RS“ 39/05); 

"komunalni otpad" ‐ znači iz domaćinstva i ostali otpad, koji je po svojoj prirodi ili sastavu sličan otpadu iz domaćinstva; 

"opasni otpad" ‐ znači otpad koji  je utvrđen posebnim propisom  i koji  ima  jednu ili više karakteristika  datih  u  podzakonskom  aktu  koji  donosi  ministar  nadležan  za  zaštitu životne  sredine  koje  uzrokuju  opasnost  po  zdravlje  ljudi  i  životnu  sredinu,  po  svom porijeklu,  sastavu  ili  koncentraciji,  kao  i  otpad  koji  je  naveden  u  katalogu  otpada  kao opasni otpad i regulisan posebnim propisima; 

"neopasni otpad" ‐ znači otpad koji nije definisan kao "opasni otpad";  "inertni  otpad"  ‐  znači  otpad  koji  nije  podložan  značajnim  fizičkim,  hemijskim  ili biološkim promjenama. Inertni otpad se neće rastvarati, spaljivati ili na drugi način fizički i  hemijski  obrađivati,  biološki  razgrađivati  ili  nepovoljno  uticati  na  druge  supstance  sa kojima dolazi u kontakt na način da prouzrokuje zagađenje životne sredine ili ugrožavanje zdravlja ljudi; 

"imalac" znači svako fizičko ili pravno lice, koje posjeduje otpad;  "proizvođač"  je pravno  ili  fizičko  lice  čijom djelatnošću  se proizvodi  otpad  ili  pravno  ili fizičko  lice  koje  obavlja  predtretman,  sortiranje  ili  druge  operacije  koje  dovode  do promjena fizičkih karakteristika ili sastava otpada; 

"pravno  ili  fizičko  lice"  je  fizičko  ili pravno  lice odgovorno  za bilo koju vrstu djelatnosti upravljanja otpadom; 

"upravljanje  otpadom"  –  je  sistem  djelatnosti  i  radnji  koji  podrazumijevaju  prevenciju nastanka otpada, smanjivanje količine otpada  i njegovih opasnih karakteristika,  tretman otpada, planiranje i kontrolu djelatnosti i procesa upravljanja otpadom, transport otpada, uspostavljanje, rad, zatvaranje i održavanje uređaja za tretman otpada nakon zatvaranja, monitoring, savjetovanje i obrazovanje u vezi djelatnosti i radnji upravljanja otpadom.  

2. UPRAVLJANJE OTPADOM U FAZI IZGRADNJE 

2.1 Klasifikacija otpada koji se javlja u fazi izgradnje i uklanjanja objekta 

U  nastavku  se  određuje  klasifikacijski  spisak  svih  vrsta  otpada  koje  mogu  nastati  u  toku pripreme, uređenja i zatvaranja gradilišta u toku građenja i u  fazi zatvaranja objekta. Za svaku 

3  

kategoriju  daju  se  smjernice  za  postupanje  odnosno,  načine  sakupljanja,  prijevoza,  prerade  i odstranjivanja otpada. 

Tabela 11 Klasifikacija otpada koji se javlja u toku izgradnje  Br.  Grupa  Šifra otpada NEOPASNI OTPAD 1  OPŠTINSKI OTPAD 1.1  Miješani opštinski otpad  20 03 01 1.2  Papir i karton  20 01 01 1.3  Plastika  20 01 39 1.4  Drvo  20 01 38 2.  GUME 2.1.  Potrošene gume 16 01 03 3.  Gvožđe 3.1.  Struganje i obrada ferometala  12 01 01 3.2.  Struganje i obrada obojenih metala 12 01 03 3.3.  Gvožđe i čelik  17 04 05 4.  GRAĐEVINSKI OTPAD i OTPAD OD RUŠENJA4.1.  Beton   17 01 01 4.2.  Cigle  17 01 02 4.3.  Pločice i keramika  17 01 03   Mješavina betona, opeke i keramičkih pločica koje ne sadrže 

opasne tvari 17 01 07 

4.4.  Drvo, staklo i plastika  17 02 01, 02  i 03   Zemlja i kamenje, i iskopana zemlja radom bagera 17 05 04 i 06 4.5.  Izolacioni materijali   17 06 04 4.6.  Miješani otpad otpad od građenja i rušenja drugačiji od onih 

navedenih pod 17 09 01, 17 09 02 i 17 09 03 17 09 04 

OPASNI OTPAD * 1.0  OTPADNA ULJA, BITUMENI, SUPSTANCE KOJE SADRŽE ULJA1.1  Mješavine bitumena koje sadrže katran od uglja 17 03 01* 1.2  Biorazgradiva hidraulična ulja  13 01 12* 1.3  Mašinska ulja  13 02 06* i  07* 1.4  Ambalaža  koja  sadrži  ostatke  opasnih  tvari  ili  su 

kontaminirane s štetnim tvarima 15 01 10* 

1.5  Olovne baterije 16 06 01* 1.6  Apsorbenti,  materijali  za  filtere,  krpe  za  brisanje,  zaštitna 

odjeća, koji su konatminirani opasnim supstancama 15 02 02*  

1.7  Neorganska sredstva za zaštitu drva 03 02 04* 1.8  Otpad nastao iz primjene i uklanjanja boja i lakova 08  01  11*,  13*,  15*,  17*,  19*  i 

21* 1.9  Mješavina ulja i masti iz uljnih/vodnih separatora 19 08 10* 1.10  Sintetička ulja za prijenos toplote 13 03 08*  

2.2. Plan upravljanja otpadom u fazi izgradnje i uklanjanja objekta 

Metode prikupljanja, skladištenja i rukovanja sa otpadom 

Cilj  selektivnog  prikupljanja,  skladištenja  i  rukovanja  otpadom  je  spriječiti  ugrožavanje čovjekova zdravlja i životne sredine, a posebno ispuštanje štetnih materija u vode i tlo. 

Skupljanje  i  skladištenje  otpada  će  biti  organizovano  na  prostoru  gradilišta,  a  temelji  se  na osnovnim načelima upravljanja otpadom: 

Načelu odvojenog prikupljanja,  Prevencije, 

4  

Reciklaže. 

Otpad nastao na području gradilišta će se skupljati selektivno, odnosno u odvojenim posudama u  skladu  sa  klasifikacijom  otpada.  Sakupljani  otpad  se  ne  smije  spaljivati  na  licu  mjesta  na otvorenom. 

Osnovni princip  je odvajanje opasnog od neopasnog otpada,  zatim odvajanje građevinskog od ostalih kategorija, te posebno odvajanje otpada koji se može reciklirati. 

Opasni  otpad  i  njihova  ambalaža  moraju  biti  označeni  u  skladu  sa  propisima  koji  uređuju označavanje  opasnih  stvari.  Opasni  otpad  treba  skupljati  i  sortirati  po  kategorijama  koje  su definisane u gornjoj tabeli. 

Otpadna  ulja  treba  skupljati  i  čuvati  odvojeno.  Zabranjeno  je  izlijevanje  otpadnih  ulja  u površinske i podzemne rijeke, kanalizaciju ili na tla, što važi i za tvari u kojima su mineralna ili sintetička ulja. 

Skladištenje  ili čuvanje razdvojenog otpada se  izvodi na za  to posebno određenim mjestima u odgovarajuće kontejnere: 

1. Kontejner za opasni otpad‐ miješani opasni otpad (15 01 10*, 16 06 01*, 15 02 02*, 08 01 11*, 13*, 15*, 17*, 19* i 21*, 03 02 04*), 

2. Kontejner za neopasni otpad‐ miješani opštinski otpad (20 03 01), 3. Kontejner za neopasni otpad‐ miješani ambalažni otpad koji se može reciklirati (20 01 

01 , 38 i 39), 4. Kontejner za neopasni otpad – miješani metalni otpad koji se može reciklirati (12 01 i 03 

i 17 04 05). 

Kontejneri moraju  biti  proizvedeni  za  navedene  namjerne,  iz  kojih materijali  ne  smiju  curiti. Svaki kontejner mora biti odgovarajuće označen. 

Skupljena otpadna ulja (13 02 06* i 07*) će se skladištiti u burad ili druge odgovarajuće posude, tako da ne može doći do isticanja. Servisiranje vozila se smije odvijati  isključivo na servisnom platou  koji  je  udaljen  od  vodotoka  i  osjetljivih  područja,  gdje  će  se  pozicionirati  i  burad  za čuvanje otpadnih ulja. 

Za zbrinjavanje kategorija građevinskog otpada,  Izvođač  treba predvidjeti privremene  i  trajne lokacije za deponovanje duž trase, u zoni građenja i na posebnoj lokaciji. 

Privremene deponije potrebne su za deponovnje humusa, iskopanih materijala, kao i za manje količine  tamponskog materijala  i  kamenih  frakcija.  Izvođač  je  dužan  identifikovati  lokacije  za stalno i privremeno deponovanje te ishodovati sve potrebne saglasnosti. 

Odvoz otpada 

Proizvođač  otpada  će  sav  selektivno  prikupljeni  otpad  predati  ovlaštenim  preduzećima  za prikupljanje, transport i preradu otpada u skladu sa Zakonom o otpadu („Sl. glasnik RS“ 53/02). 

U  postupku  traženje  najbolje  ponude  za  odvoz  (opasnog)  otpada  proizvođač  će  od  ponuđača zatražiti  dokaz  o  registraciji  za  obavljanje  poslova  upravljanja  otpadom  u  skladu  sa odgovarajućim propisima. 

Izvođač će potpisati ugovor sa odabranom firmom. 

Vođenje evidencije 

Proizvođač  otpada  će  voditi  evidenciju  o  vrsti  i  količinama  otpada  koji  proizvede.  Evidencija podrazumijeva sljedeće podatke: 

• podaci o proizvedenom otpadu i uzrocima njihova nastanka, • skladištenje otpada, • uklanjanje otpada. 

5  

Proizvođač  će  za  svaku pošiljku otpada pripremiti  evidencijski  list u dva primjerka,  čiji  jedan primjerak  predaje  Preduzeću  za  prikupljanje,  transport  i  preradu  otpada,  a  jedan  čuva  u vlastitoj arhivi. 

Evidencijske  liste  predanog  otpada  treba  čuvati  u  stalnom  uredu  Izvođača  a  kopiju  na privremenim lokacijama radi inspekcije. 

Odgovornost 

Izvođač  je  dužan  imenovati  lice  koje  će  biti  odgovorno  za  poslove  nadzora  nad  upravljanjem otpada na gradilištu (koordinatora za otpad). 

   

6  

3. UPRAVLJANJE OTPADOM U FAZI KORIŠTENJA 

3.1. Klasifikacija otpada koji se javlja u fazi korištenja 

U  fazi  korištenja otpad  se  javlja kod održavanja pumpne  stanice  i  eventualno  rezervoara  te u slučaju potrebe za zamjenom cijevi radi kvarova, pucanja ili sličnog. Također, u fazi korištenja imamo otpad od poljoprivrednih aktivnosti. 

Pumpne stanice su predviđene kao automatske bez posade,  tako da  jedini otpad koji  se može javiti je otpad nastao od održavanja elektroenergetske opreme i pumpi za vodu. 

U nastavku se prezentiraju vrste otpada koji nastaje na pojedinim lokacijama u toku korištenja planiranog sistema za navodnjavanje. 

Tabela 12 Klasifikacija otpada koji se javlja u toku korištenja sistema Br.  Grupa  Šifra otpada NEOPASNI OTPAD 1  OPŠTINSKI OTPAD 1.1  Miješani opštinski otpad  20 03 01 2  GRAĐEVINSKI OTPAD I OTPAD OD RUŠENJA 2.1  Plastika   17 02 03  2.2  Zemlja i kamenje, i iskopana zemlja radom bagera 17 05 04 i 06 3  OTPAD IZ POLJOPRIVREDE, HORTIKULTURE, AKVAKULTURE, ŠUMARSTVA, LOVA I RIBOLOVA, 

PRIPREME I PRERADE HRANE  3.1.  Muljevi od pranja i čišćenja  02 01 01 3.2.  Otpad od biljnog tkiva  02 01 03 3.3.  Otpadna plastika (isključujući ambalažu) 02 01 04 3.4.  Otpad  od  hemikalija  koje  se  koriste  u  poljoprivredi  a  koji 

nije naveden pod 02 01 08 02 01 09 

3.5.  Otpad od metala  02 01 10 3.6.  Otpad koji nije na drugi način specifikovan 02 01 99 OPASNI OTPAD * 1  OTPADNA ULJA, BITUMENI, SUPSTANCE KOJE SADRŽE ULJA1.1  Mašinska ulja  13 02 06* i  07* 1.2  Ambalaža  koja  sadrži  ostatke  opasnih  supstanci  ili  je 

kontaminirana s opasnim supstancama 15 01 10* 

1.3  Apsorbenti,  materijali  za  filtere,  krpe  za  brisanje,  zaštitna odjeća, koji su konatminirani opasnim supstancama 

15 02 02*  

2.   OTPAD IZ POLJOPRIVREDE, HORTIKULTURE, AKVAKULTURE, ŠUMARSTVA, LOVA I RIBOLOVA, PRIPREME I PRERADE HRANE  

2.1.  Otpad  od  hemikalija  koje  se  koriste  u  poljoprivredi  a  koji sadrži opasne materije  

02 01 08* 

 

3.2 Upravljanje otpadom u fazi korištenja 

Skupljanje  i  skladištenje  otpada  će  se  i  u  ovom  slučaju  temeljit  će  na  načelima  prevencije  i odvojenog prikupljanja. Upravljanje otpadom prezentira se kao što slijedi: 

Metode prikupljanja, skladištenja i rukovanja otpadom Proizvođač  otpada,  tj.  poljoprivredna  dobra  ili  individualni  korisnici  udruženi  u  Udruženje korisnika voda, će voditi brigu da se upravljanje otpadom odvija po načelu dobre radne prakse i u  skladu  sa  zakonskim  propisima.  Ograničenje  može  postaviti  trenutni  način  upravljanja otpadom u predmetnim opštinama koji ne favorizira odvojeno prikupljanje opštinskog otpada. 

7  

U  fazi  rada  i  održavanja  sistema  moguće  je  da  će  doći  do  pojave  taloga  u  kanalima  za navodnjavanje i odvodnjavanje (talozi od pranja i čišćenja 02 01 01) koje je potrebno redovno čistiti  i  odložiti  na  adekvatan način. Ovaj  otpad koji  se uglavnom sastoji  od  zemlje  i  otpadnih biljnih tkiva treba tretirati zajedno sa otpadnim biljnim tkivima. 

Prilikom  redovnog  održavanja  elektroenergetske  opreme  i  pumpi  za  vodu  u  pumpnim stanicama nastaje otpad u vidu zamašćenih i zauljenih krpi, otpadnih ulja i drugo, označen kao 15  02  02*  u  Tabeli  2.  Ovaj  otpad  treba  prikupiti,  selektirati  i  privremeno  odložiti  na  lokaciji planiranih objekata za vrijeme trajanja održavanja. Za čuvanje skupljenih otpadnih ulja (13 02 06*  i  07*),  koja  spadaju  u  opasni  otpad,  nabavit  će  se  burad  ili  druge  odgovarajuće  posude, propisno označene, tako da ne može doći do zagađenja okoliša. Ovako prikupljen otpad plasirati preduzećima koja se bave zbrinjavanjem ove vrste otpada sa kojim korisnici sistema bilo da se radi  o  Poljoprivrednim  dobrima  ili  Udruženju  korisnika  voda  trebaju  sklopiti  ugovor  prije početka rada. U slučaju mjestimične pojave curenja ulja  i masti,  iste  treba odstraniti krpom, a zauljene  krpe  privremeno  odložiti  u metalnu  burad. Mast  koja  se mjestimično  odstranjuje  sa opreme, zbog pojave mehaničkih čestica ili zbog zamjene, treba odstraniti na isti način. 

U procesu poljoprivredne proizvodnje uglavnom nastaje organski otpad u vidu otpadnih biljnih tkiva (02 01 03) koji je potrebno prikupiti posebno i podvrgnuti procesu kompostiranja. 

Kod zaštite bilja koriste  se hemikalije čija ambalaža se smatra opasnim otpadom (02 01 08*). Takvu ambalažu treba selektovati i prikupiti odvojeno u posebno označene vreće u organizaciji korisnika sistema (Poljoprivredna dobra ili Udruženja korisnika voda). Ovako prikupljen otpad predati preduzeću koje se bavi zbrinjavanjem opasnog otpada i sa kojim korisnik sistema treba sklopiti ugovor prije puštanja sistema u funkciju. 

Na lokaciji koja se navodnjava može nastati komunalni otpad označen 20 03 01, 17 02 03,02 01 04, 02 01 10 i 02 01 99 u Tabeli 2 koji generiraju individualni proizvođači posebno u vrijeme sjetve i žetve. U slučaju da u opštinama nije uspostavljen sistem odvojenog prikupljanja otpada od  strane  opštinskih  struktura,  takav  otpad  će  se  prikupiti  i  privremeno  odložiti  u  plastične kante  ili  kontejnere  koje  opštinsko  komunalno  preduzeće  ima  postavljeno  u  regionu.  U  ovu kategoriju  spada  i  neopasni  otpad  od  hemikalija  koje  se  koriste  u  poljoprivredi  (02  01  09). Ukoliko  nije  prisutan  servis  prikupljanja  otpada,  svaki  proizvođač  je  dužan  sam  organizirati prikupljanje  i  odvoz  do  najbliže  kante/kontejnera  za  odlaganje  koje  je  postavilo  opštinsko komunalno  preduzeće.  Po  uspostavljanju  organizovanog  odvojenog  prikupljanja  otpada  od strane  opštinskih  struktura,  reciklažni  otpad  (plastika,  papir,  staklo  i  željezo)  će  se  odvajati  i odlagati u posebne kontejnere predviđene za tu namjenu. 

Prilikom  izvođenja  radova  kod  zamjene  cijevi  u  slučaju  kvarova,  pucanja  cijevi  ili  sličnog zemljani sloj (17 05 04  i 06) posebno deponirati  i nakon postavljanja cijevi vratiti. Eventualni višak materijala nakon sanacije potrebno  je deponovati na unaprijed predviđenim lokacijama, do odvoza na deponiju. 

Sakupljani otpad se ne smije spaljivati na licu mjesta na otvorenom. 

Odvoz otpada 

Za odvoz i zbrinjavanje svih nastalih vrsta otpada potrebno je sklopiti ugovore sa preduzećima koje imaju ishođene sve potrebne dozvole za upravljanje otpadom. 

Proizvođač otpada će sav (selektivno) prikupljeni otpad predati operatoru, odnosno ovlaštenim poduzećima  za  prikupljanje,  transport  i  preradu  otpada  u  skladu  sa  Uredbom  o  selektivnom prikupljanju, pakovanju  i označavanju otpada, koja preuzimaju obvezu  transporta do konačne prerade otpada, odnosno konačnog zbrinjavanja. 

8  

Konačno  zbrinjavanju  komunalnog  otpada  će  se  vršiti  redovno  na  općinskoj/regionalnoj deponiji kamionima općinskog javnog komunalnog poduzeća prema ugovoru koji treba sklopiti sa njima. 

Opasni otpad će se predavati ovlaštenim operaterima za opasni otpad. U toku transporta mora biti  označen  i  pakiran  u  skladu  sa  posebnim  propisom.  Prijevoz  opasnog  otpada  mora  biti usklađen sa općim zahtjevima za prijevoz opasnih roba. Transport opasnog otpada bit će praćen odgovarajućom  dokumentacijom  utvrđenom  u  skladu  sa  Pravilnikom  o  kategorijama  otpada, karakteristikama  koje  ga  svrstavaju  u  opasni  otpad,  djelatnostima  povrata  komponenti  i odlaganja otpada („Službeni glasnik RS“ br. 39/05). 

Vođenje evidencije 

Osoba  zadužena  ispred  korisnika  sistema  bilo  da  se  radi  o  Poljoprivrednom  dobru  ili  o Udruženju  korisnika  voda,  će  voditi  evidenciju  o  nastajanju  svih  vrsta  otpada  na  lokaciji. Potrebno je voditi zapise o vrsti i količinama otpada. 

Proizvođač  će  za  svaku pošiljku otpada pripremiti  evidencijski  list u dva primjerka,  čiji  jedan primjerak predaje ovlaštenom preduzeću  a jedan čuva u vlastitoj arhivi. 

Na  osnovu  pohranjenih  dokumenata  se  lako  utvrđuje  tačna  količina  predanog  opasnog  i neopasnih otpada. 

Odgovornost  Odgovornost u pogledu upravljanja otpadom je sljedeća: 

Korisnik sistema Poljoprivredno dobro  ili Udruženje korisnika voda će  imenovati osobu koja  će  između  ostalog  biti  odgovoran  za  organizaciju  skupljanja  i  privremenog skladištenja opasnog otpada i otpada koji će biti podvrgnut kompostiranju.  

  

PRILOG  2.  REZULTATI  ISPITIVANJA KVALITETA VODE ZA NAVODNJAVANJE:  BIJELJINA (NOVO SELO) 

  

Rezultati ispitivanja kvaliteta vode za bunare B4 i B14, Novo Selo  

Rezultati ispitivanja fizičko‐hemijskih parametara za postojeća dva bunara dato je u preglednoj Tabeli 1.1. 

Tabela 1.1: Rezultati ispitivanja fizičko‐hemijskih ispitivanja 

Ispitivani parametar  Metoda ispitivanja  Jedinica mjere  Rezultat 

Elektroprovodljivost  BAS EN 27888:2002 µS/cm  547pH  BAS ISO 10523:2002 ‐ 7.03*HPK( O2  permanganatni)  Standardne metode za ispitivanje 

hemijske ispravnosti, SZZZ Beograd 1990.

g/m3  1.09

HPK( O2  bihromatni)  Standard methods 5220‐D,izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005.god. 

g/m3  <5.0

BPK5 (bez razblaženja) BAS EN 1899‐2:2002 g/m3  1.82

Ukupni alkalitet  BAS EN ISO 9963‐1: 2000 g/m3  247Ukupne suspendovane materije 

BAS ISO 11923:2002 g/m3  <1.0

Suma kalcijuma i magnezijuma 

BAS ISO 6059:2000 g/m3  305

*Kalcijum  Standard methods 3500 (B), izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005 

g/m3  104

*Magnezijum  Računski g/m3  11.3

NH3­N  BAS ISO 7150‐1: 2002 g/m3  0.03NO2­N  BAS EN 26777:2002 g/m3  0.003NO3 ­N  BAS EN ISO 10304‐1:2002. g/m3  8.89Ukupni N po Kjeldalu  BAS EN  25663:2000 g/m3  <0.5Ukupni  N  Računski iz sadržaja nitritnog, 

nitratnog i azota po Kjeldalu g/m3  9.39

Ukupni fosfor  BAS ISO 6878 :2002 g/m3  0.006Gvožđe  Standard methods 3111‐B,

izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005.god. g/m3  <0.03

Mangan  Standard methods 3111‐B,izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005.god. 

g/m3  <0.01

Arsen  Standard methods 3113‐B,izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005.god. 

mg/m3  0.51

Živa  AMA 254, Advanced mercury analiser, Operating Manual 

mg/m3  <0.04

Hrom  BAS ISO 9174:2002 mg/m3  <1.00* Metode za koje laboratorija nije akreditovana 

Na  osnovu  rezultata  ispitivanja  može  se  zaključiti  da  većina  analiziranih  fizičko‐hemijskih parametara  zadovoljava  vrijednosti  koje  su  Uredbom  o  klasifikaciji  voda  i  kategorizaciji vodotoka propisane za prvu i drugu klasu vodotoka.  

Parametri  čije  su  vrijednosti  veće  od  propisanih  na  mjernom  profilu  Novo  Selo  (bunar)  su nitratni  i  ukupni  azot.  Vrijednosti  navedenih  parametara  odgovaraju  vrijednostima  koje  su Uredbom propisane za treću klasu vodotoka. 

 

  

Tabela 1.2.:  Lista  metoda  koje  se  koriste  u    ispitivanju  mikrobioloških  (bakterioloških)      parametara kvaliteta voda  

R.br.  Mikrobiološki i biološki parametri uzorkovanja i analize 1  Određivanje ukupnog broja aerobnih heterotrofa na  

(22±2)oC u toku (68±4)h BAS ISO 6222:2003

2  Određivanje ukupnog broja aerobnih hetertrofa na  (36±2)oC u toku (44±4)h 

BAS ISO 6222:2003

3  Ukupan broj koliformnih bakterija određen  kao najverovatniji broj, MPN/100 ml 

BAS ISO 9308‐2:2004

4  Ukupan broj koliformnih bakterija fekalnog porekla određen kao najverovatniji broj, MPN/100ml 

BAS ISO 9308‐2:2004

5  Određivanje ukupnog broja fekalnih streptokoka, MF, cfu/100ml 

ISO 7899‐2:2003 

6  Određivanje prisustva i brojnosti Pseudomonas aeruginosa, metoda membran filtracije, cfu/100ml 

BAS ISO 16 266:2009

7  Određivanje prisustva i brojnosti sulfitoredukujućih klostridija metoda membran filtracije, cfu/100ml 

BAS EN 26461‐2:2003

8  Određivanje prisustva Proteus vrsta* Voda za piće, privredni pregled, 1990. 

* Metode za koje laboratorija nije akreditovana 

Tabela 1.3.:   Rezultati ispitivanja mikrobioloških parametara – pour plate tehnika 

PARAMETAR  METODA  BROJ METODE  Jedinica Izmjerena vrijednost 

MDK 

Određivanje ukupnog broja 

aerobnih heterotrofa na (22±2)oC u toku 

(68±4)h 

Metoda sipanja       (Pour plate – metoda) 

BAS EN ISO 6222:2003 (preuzeto  od ISO 6222, druga edicija 1993‐10‐14, Ref.No.ISO6222:1999 E) 

cfu/ml  25  300 

Određivanje ukupnog broja 

aerobnih heterotrofa na  (36±2)oC u toku 

(44±4)h 

Metoda sipanja       (Pour plate – metoda 

BAS EN ISO 6222:2003 (preuzeto  od ISO 6222, druga edicija 1993‐10‐14, Ref.No.ISO6222:1999 E) 

cfu/ml  25  100 

 

Tabela 1.4.:   Rezultati ispitivanja mikrobioloških parametara – MPN‐tehnika 

PARAMETAR  METODA  BROJ METODE  Jedinica Izmjerena vrijednost 

MDK 

Najvjerovatniji broj koliformnih bakterija 

MPN metoda 

BAS ISO 9308‐2:2004 (preuzeto  od ISO 9308‐2, prva edicija 1990‐10‐01, Ref.No. ISO 9308‐2:1990 E)

MPN/100ml  23  10 

Najvjerovatniji broj ternotolerantnih 

bakterija 

MPN metoda 

ISO 9308‐2:2004  (preuzeto  od ISO 9308‐2, prva edicija 1990‐10‐01, Ref.No. ISO 9308‐2:1990 E) 

MPN/100ml Organizam 

nije detektovan 

0 

Najvjerovatniji broj koliformnih bakterija fekalnog porijekla 

MPN metoda 

ISO 9308‐2:2004  (preuzeto  od ISO 9308‐2, prva edicija 1990‐10‐01, Ref.No. ISO 9308‐2:1990 E) 

MPN/100ml Organizam 

nije detektovan 

0 

 

Tabela 1.5: Rezultati ispitivanja mikrobioloških parametara – Tehnika membranske filtracije 

PARAMETAR  METODA  BROJ METODE  Jedinica Izmjerena vrijednost 

MDK 

Detekcija i određivanje brojnosti E.coli i koliformnih 

MF metoda BAS ISO 9308‐1:2003 (preuzeto  od ISO 9308‐1, prva edicija 2000‐09‐15, Ref.No. ISO 9308‐1:2000 E) 

cfu/100ml  ‐  10 

  

bakterija (37oC/48h) 

Detekcija i određivanje brojnosti E.coli i koliformnih bakterija (44oC/24h) 

MF metoda BAS ISO 9308‐1:2003 (preuzeto  od ISO 9308‐1, prva edicija 2000‐09‐15, Ref.No. ISO 9308‐1:2000 E)

cfu/100ml  ‐  0 

Detekcija i određivanje brojnosti 

intestinalnih (fekalnih) streptokoka 

MF metoda BAS ISO 7899‐2:2003 (preuzeto  od ISO 7899‐2, prva edicija 2000‐04‐15, Ref.No. ISO 7899‐2:2000 E)

cfu/100ml  5  0 

Detekcija i određivanje brojnosti 

Pseudomonas aeruginosa 

MF metoda BAS EN ISO 16 266:2009 

(preuzeto  od ISO 16 266:2006,   Ref.No. ISO 16 266:2006 E) 

cfu/100ml  7  0 

Izolacija i određivanje brojnosti sulfito­redukujućih klostridija 

MF metoda BAS EN 26461‐2:2003 (preuzeto iz EN 26461‐2:2003, Ref.No.EN 

26461‐2:2003(en) cfu/100ml  53  1 

Izolacija i određivanje brojnosti ­ Clostridia 

perfringens MF metoda  The microbiology of Drinking 

Water 2007:Part 6  cfu/100ml  ‐  1 

Određivanje prisustva Proteus vrsta* 

Iz kolimetrije 

Voda za piće, NIP Privredni pregled, 1990 

prisutno/ odsutno  odsutno  0 

 

*‐metode za koje laboratorija nije akreditovana 

“‐“ parametri koji nisu ispitivani. 

Tumačenje:  Boldom  i  italikom  označene  su  vrijednosti  koje  ne  zadovoljavaju  kriterijume  propisane  pravilnikom (Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, „Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 40/03, lista I) 

Na osnovu analize rezultata prisustva aerobnih heterotrofa (22oC i 36oC), indikatora organskog zagađenja,  može  se  zaključiti  da  se  ispitivani  mjerni  profl  nalazi  u  propisanim  MDK vrijednostima za sirovu, netretiranu vodu.  

Kod  parametara  fekalne  kontaminacije  postoje  odstupanja  od  propisanih  vrijednosti  i  to  za ukupan  broj  koliformnih  bakterija,  fekalne  streptokoke,  Pseudomonas  aeruginosa  i sulfitoredukujuće klostridije. 

Grupa koliformnih bakterija fekalnog porijekla (gdje se rezultati primarno odnose na prisustvo Escherichia coli), nije detektovana.  

Rezultati ispitivanja kvaliteta vode za akumulaciju šljunkare "Despotović" 

Rezultati  ispitivanja  fizičko‐hemijskih  parametara  za  potencijalno  izvorište  sistema  za navodnjavanje  ,  akumulacija  podzemne  vode  na  napuštenom  šljunčištu,  dato  je  u  preglednoj Tabeli 1.6.. 

Tabela 1.6.: Rezultati ispitivanja fizičko‐hemijskih ispitivanja 

Ispitivani parametar  Metoda ispitivanja  Jedinica mjere  Rezultat 

*Temperatura vazduha ‐ 0C  23.0Temperatura vode  Standard Methods 2550 B,

izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005.god. 0C  18.8

Elektroprovodljivost  BAS EN 27888:2002 µS/cm  515

pH  BAS ISO 10523:2002 ‐  7.85

  

Ispitivani parametar  Metoda ispitivanja  Jedinica mjere  Rezultat 

*HPK( O2  permanganatni)  Standardne metode za ispitivanje hemijske ispravnosti, SZZZ Beograd 

1990.

g/m3  1.62

HPK( O2  bihromatni)  Standard methods 5220‐D,izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005.god. 

g/m3  <5.0

BPK5 (bez razblaženja) BAS EN 1899‐2:2002 g/m3  1.39Ukupni alkalitet  BAS EN ISO 9963‐1: 2000 g/m3  255Ukupne suspendovane materije 

BAS ISO 11923:2002 g/m3  <1.0

Suma kalcijuma i magnezijuma 

BAS ISO 6059:2000 g/m3  296

*Kalcijum  Standard methods 3500 (B), izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005 

g/m3  93.1

*Magnezijum  Računski g/m3  15.6NH3­N  BAS ISO 7150‐1: 2002 g/m3  0.07NO2­N  BAS EN 26777:2002 g/m3  0.012NO3 ­N  BAS EN ISO 10304‐1:2002. g/m3  16.63Ukupni N po Kjeldalu  BAS EN  25663:2000 g/m3  <0.50Ukupni  N  Računski iz sadržaja nitritnog, 

nitratnog i azota po Kjeldalu g/m3  17.14

Ukupni fosfor  BAS ISO 6878 :2002 g/m3  0.003Gvožđe  Standard methods 3111‐B,

izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005.god. g/m3  <0.03

Mangan  Standard methods 3111‐B,izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005.god. 

g/m3  <0.01

Arsen  Standard methods 3113‐B,izd. APHA‐AWWA‐WEF 2005.god. 

mg/m3  1.66

Živa  AMA 254, Advanced mercury analiser, Operating Manual 

mg/m3  <0.04

Hrom  BAS ISO 9174:2002 mg/m3  <1.00* Metode za koje laboratorija nije akreditovana 

Na mjernom  profilu  Šljunkara  „Despotović“  Uredbom  propisane  vrijednosti  ne  zadovoljavaju nitratni  i  ukupni  azot.  Navedeni  parametara  odgovaraju  vrijednostima  koje  su  Uredbom propisane za četvrtu klasu vodotoka. 

Lista metoda koje se koriste u  ispitivanju mikrobioloških (bakterioloških) parametara kvaliteta voda data je u prethodnoj tački. 

Tabela 1.7.: Rezultati ispitivanja mikrobioloških parametara – pour plate tehnika 

PARAMETAR  METODA  BROJ METODE  JedinicaIzmjerena vrijednost  MDK  Kategorija 

vodotoka Određivanje ukupnog broja aerobnih 

heterotrofa na  (22±2)oC u toku 

(68±4)h 

Metoda sipanja      (Pour plate – metoda) 

BAS EN ISO 6222:2003 (preuzeto  od ISO 6222, druga 

edicija 1993‐10‐14, Ref.No.ISO6222:1999 E) 

cfu/ml  1.2·103  300  II 

Određivanje ukupnog broja aerobnih 

heterotrofa na  (36±2)oC u toku 

(44±4)h 

Metoda sipanja      (Pour plate – metoda 

BAS EN ISO 6222:2003 (preuzeto  od ISO 6222, druga 

edicija 1993‐10‐14, Ref.No.ISO6222:1999 E) 

cfu/ml  900  100  ‐ 

  

Tabela 6.14.: Rezultati ispitivanja mikrobioloških parametara – MPN‐tehnika 

PARAMETAR  METODA  BROJ METODE  Jedinica  Izmjerena vrijednost  MDK  Kategorija 

vodotoka 

Najvjerovatniji broj koliformnih 

bakterija 

MPN metoda 

BAS ISO 9308‐2:2004 (preuzeto  od ISO 9308‐2, prva edicija 1990‐10‐01, Ref.No. ISO 9308‐2:1990 E) 

MPN/100ml  2.4·103  10  II 

Najvjerovatniji broj 

ternotolerantnih bakterija 

MPN metoda 

ISO 9308‐2:2004  (preuzeto  od ISO 9308‐2, prva edicija 1990‐10‐01, Ref.No. ISO 

9308‐2:1990 E) 

MPN/100ml  7  0  ‐ 

Najvjerovatniji broj koliformnih bakterija fekalnog 

porijekla 

MPN metoda 

ISO 9308‐2:2004  (preuzeto  od ISO 9308‐2, prva edicija 1990‐10‐01, Ref.No. ISO 

9308‐2:1990 E) 

MPN/100ml  7  0  I 

 

Tabela 1.8: Rezultati ispitivanja mikrobioloških parametara – Tehnika membranske filtracije 

PARAMETAR  METODA  BROJ METODE  Jedinica  Izmjerena vrijednost  MDK  Kategorija 

vodotoka Detekcija i određivanje 

brojnosti E.coli i koliformnih bakterija 

((37oC/48h) 

MF metoda 

BAS ISO 9308‐1:2003 (preuzeto  od ISO 9308‐1, prva edicija 2000‐09‐15, Ref.No. ISO 9308‐1:2000 E) 

cfu/100ml  ‐  10  ‐ 

Detekcija i određivanje 

brojnosti E.coli i koliformnih bakterija (44oC/24h) 

MF metoda 

BAS ISO 9308‐1:2003 (preuzeto  od ISO 9308‐1, prva edicija 2000‐09‐15, Ref.No. ISO 9308‐1:2000 E) 

cfu/100ml  ‐  0  ‐ 

Detekcija i određivanje brojnosti 

intestinalnih (fekalnih) streptokoka 

MF metoda 

BAS ISO 7899‐2:2003 (preuzeto  od ISO 7899‐2, prva edicija 2000‐04‐15, Ref.No. ISO 7899‐2:2000 E) 

cfu/100ml  27  0  II 

Detekcija i određivanje brojnosti 

Pseudomonas aeruginosa 

MF metoda 

BAS EN ISO 16 266:2009 (preuzeto  od ISO 16 

266:2006,   Ref.No. ISO 16 266:2006 E) 

cfu/100ml  70  0  ‐ 

Izolacija i određivanje 

brojnosti sulfito­redukujućih klostridija 

MF metoda 

BAS EN 26461‐2:2003 (preuzeto iz EN 26461‐2:2003, Ref.No.EN 26461‐

2:2003(en) 

cfu/100ml  1  1  ‐ 

Izolacija i određivanje brojnosti­  Clostridia perfringens 

MF metoda 

The microbiology of Drinking Water 2007:Part 6  cfu/100ml  ‐  1  ‐ 

Određivanje prisustva Proteus 

vrsta* 

Iz kolimetrije 

Voda za piće, NIP Privredni pregled, 1990 

prisutno/ odsutno  odsutno  0  ‐ 

*‐metode za koje laboratorija nije akreditovana 

“­“ parametri koji nisu ispitivani. 

MDK‐ maksimalno dozvoljena količina 

  

 

Tumačenje: Slova koja su označena "Boldom i italikom" su vrijednosti koje ne zadovoljavaju kriterijume propisane pravilnikom (Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, „Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 40/03, lista I). 

Analizom rezultata ispitivanja se može zaključiti da ispitivani parametri, pokazatelji organske i fekalne kontaminacije ukazuju na to da se mjerni profil nalazi u granicama I, odnosno II klase vodotoka.  

U  izvještaju  o  ispitivanjima  na  datom  profilu,  uz  klasifikaciju  vodotoka,  date  su  i  MDK vrijednosti. 

 

 

 

  

PRILOG 3. DETALJNA ANALIZA DRUŠTVENE PROCJENE 

  

REZULTATI KVALITATIVNOG ISTRAŽIVANJA 

PREGLED POSTOJEĆIH INFORMACIJA 

Tokom  procesa  prikupljanja  informacija,  utvrđeno  je  da  je  projektna  lokacija  Novo  Selo površine 720 ha, administrativno locirana u opštini Bijeljina, Republika Srpska.   Zemljište  je u državnom vlasništvu i od strane Vlade Republike Srpske dodjeljeno je ugovorom o koncesiji na korištenje Poljoprivrednom dobru Semberija. 

S obzirom da na podprojektnoj lokaciji nema zemljišta u privatnom vlasništvu, niti stanovnika, nije bilo moguće sprovesti anketu domaćinstava ‐ direktnih korisnika Projekta navodnjavanja. Nakon  konsultacija  s  članovima  projektnog  tima,  anketa  domaćinstava  je  proširena  na domaćinstva  koja  žive  u  neposrednoj  blizini  projektne  lokacije,  i  bave  se  poljoprivrednom proizvodnjom. U neposrednoj blizini prostora gdje će biti realizovan Projekat nalaze se mjesne zajednice Dvorovi, Popovi i Amajlije. Na područjima koja obuhvataju ove mjesne zajednice živi oko 1100 domaćinstava, prema informacijama iz Opštine Bijeljina.  

INTERVJUI 

U okviru kvalitativnog istraživanja, na području Opštine Bijeljina, podprojektna lokacija “Novo Selo”, sprovedeni su individualni intervjui sa tri ključna aktera: predstavnikom opštine Bijeljina, predstavnikom  ustanove  Javno  preduzeće  Vode  i  sa  glavnim  i  odgovornim  direktorom poljoprivrednog dobra “Semberija”. 

Vodičima  za  intervjue  je  predviđeno  nekoliko  opštih  pitanja  koja  su  ista  za  sve  učesnike istraživanja. Radi lakšeg poređenja i formiranja jasnije slike o stanju poljoprivrede u Bijeljini  u narednoj sekciji predstavićemo  istovremeno odgovore gore pomenutih predstavnika, a potom se koncentrisati posebno na specifična pitanja za svakog učesnika u intervjuu. 

Opšta pitanja 

Stavovi učesnika istraživanja se ne razlikuju kada je riječ o procjeni poljoprivrede u BiH. Stanje poljoprivrede  predstavnici lokalne uprave i zadruge procjenjuju kao izuzetno loše, ali u svojim procjenama  uglavnom  se  fokusiraju  na  područje  Semberije.  Govoreći  o  poljoprivredi  također navode  i  neke  glavne  probleme  sa  kojima  se  poljoprivredni  proizvođači  susreću:  klimatsku uslovi, nesigurno tržište, niski poticaji. 

„Kad je u pitanju područje Semberije,  ... ja mislim da je katastrofalno. Mi smo imali prošle godine nenormalne uslove,  gdje  su  područje  Semberije  zahvatile  velike poplave,  pa  smo imali štete kao preduzeće na rod negdje oko 1,5 miliona maraka.“ (PD Semberija) 

„Stanje u poljoprivredi ... kako u BiH tako i u RS­u, pa i u okviru opštine Bijeljina je teško i pored  primjenjenih  svih  agrotehničkih  mjera  još  uvijek  zavisi  od  klimatskih  uslova  u vrijeme proizvodnje, dal  je  to  suša dal  su padavine,  ipak  je  teško  i  zavisimo,  što bi  rekli njiva je fabrika na otvorenom polju.“ (Opština Bijeljina) 

„Glavni problemi što se tiče  poljoprivrede da ona nema zaštitu od države, poljoprivrednici nemaju nikakvu garanciju da neki proizvod mogu da siju i nemaju sigurno tržište. ... Drugi problem je što država, odnosno RS nema stimulacije za pojedine grane poljoprivrede, ... ne mogu da budu konkurentni sa zemljama u regionu ...“ ( JP Vode) 

I odgovore na pitanje: koje sektore poljoprivrede ocjenjujete kao one sa najvećim potencijalom za razvoj u BiH   intervjuisani predstavnici  su usmjerili na područje Semberije. Mišljenja su da kulture  pšenice,  kukuruza  najrazvijenije,  odnosno  da  ratarske  kulture  najbolje  uspijevaju  na njihovom području. 

„... kukuruz kao osnovni prehrambeni artikal kojim se vrši dalji tov,  ... Ako bi kukuruz bio stimulisan onda bi  išao kroz tov  i onda bi  imali svoje hrane ne bi trošili ogroman novac na uvoz, ne bi stvarali deficit državi koji je svake godine otprilike 3­5 milijardi.“ (JP Vode) 

  

„U području Semberije to su ratarske kulture, pšenica, kukuruz, to su velike parcele, na tim parcelama zalud je raditi neke manje jednostavnije kulture koje zahtijevaju manje površine. Dok u Federaciji, zbog nedostatka obradivih površina  tamo  trebaju kulture koje ne zahtijevaju velike površine, gdje nije potrebna teška mehanizacija za obradu.“ (PD Semberija) 

Zemljište  je  glavni  potencijal  područja  Semberije,  međutim  postoje  brojne  spone  i ograničavajuće okolnosti koje se negativno reflektuju na lokalno poljoprivredno preduzetništvo. Kao glavni problem predstavnik korisnika zemlje  izdvaja prije svega  loš otkup proizvoda, dok predstavnik Opštine ističe kao ograničavajući faktor navodnjavanje. 

„Plasman proizvoda  je ograničavajući  faktor a nije problem proizvesti.  ... Problem  je nemamo organizovan otkup nismo stekli uslove za izvoz, na području BiH imamo jedno dvije  labaratorije  koje mogu da prate  izvoz  jer  svojim  certifikatima pokrivaju  samo područje BiH,  a  vani  su  rigorozni,  skupe  analize,  a  i  proizvođači  nisu  edukovani,  ja mislim da  se  i prekomjerno koriste  i  sredstva zaštite, herbicidi, da  se ne poštuje rok, karenca, ...“. (PD Semberija) 

„Na području opštine Bijeljina  jedan dio  ima  izuzetne potencijale, pogotovo kad  je u pitanju zemljište, jer to je zemljište 1, 2 i 3 kategorije. Jedan dio u uslovima suše može djelimično da priušti sebi navodnjavanje, drugi dio, gdje je zemljište 4 i više klase tu je stvarno  teška  situacija.  Semberija  može  da  obezbjedi  dosta  kako  ratarskih  i povrtlarskih kultura tako i voćarskih, ...“. (Opština) 

Odnos  opštinske  vlasti  prema  poljoprivrednicima  predstavnici  opštine  i  ustanove  JP  Vode ilustruju  kroz  primjer  formiranja  agrarnog  fonda,  na  taj  način  iskazuju  brigu  i  podršku poljoprivrednim proizvođačima. 

„Mi smo jedina opština u RS, a možda i u BiH koja je napravila tzv. agrarni fond. Dakle, pored što Republika daje sad je i opština izdvojila tri do pet miliona godišnje, gdje daje stimulacije,  ...  i za  sad  se  to u praksi pokazalo kao vrlo dobro,  ... konkuriše  se  i  ljudi mogu da se uzdaju u nešto“. (JP Vode) 

„Opština preko agrarnog  fonda pokušava da podstakne proizvodnju, ulaže upravo u proširenje voćarstva, ulaže u stočarstvo i u biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru.“ (Opština) 

Kada je riječ o ključnim akterima u oblasti poljoprivrede postoji izvjesno slaganje u odgovorima predstavnika lokalne uprave. Predstavnici opštine i ustanove JP Voda smatraju da na području Bijeljine  egzistira  nekoliko  kompanija  koje  se  bave  preradom  i  otkupom  poljoprivrednih proizvoda. Također, predstavnik Opštine navodi  značaj  i ulogu Ministarstva  i udruga.  S druge strane,  predstavnik  korisnika  zemlje  PD  Semberija  u  prvi  plan  ističe  značaj  zemljišta  PD Semberija i ostalih individualnih proizvođača.  

„Značajni su nam ovi naši prerađivački kapaciteti, prije svega Sava Semberija,  ... Postoje i poljoprivredne, zemljoradničke zadruge i one, najviše se vrši otkup sirovog mlijeka ... Samo Ministarstvo  svojim programom za podsticanje podstiče određene proizvode na određen način, za proizvodnju u zaštićenom prostoru vrše subvencije, nabavku mehanizacije, kad je u pitanju tov stoke daju premije. Postoje udruženja stočara, voćara ...“ (Opština) 

„Ključni akteri su individualni poljoprivredni proizvođači, drugo imamo dva, tri preduzeća koji  se bave  intenzivnom preradom voća  i povrća,  to  su Sava Bijeljina, Semberka  Janja  i Izgradnja u Patkovači.“ (JP Voda) 

„Što se tiče proizvodnje PD Semberija je vodeća u BiH, što se tiče površina i onog što radi. Što  se  tiče  povrća  imamo  dosta  poljoprivrednih  proizvođača  koji  to  rade. Mislim  da  i lokalne  vlasti moraju  te načelnike privrede  i  vodoprivrede, da  ta odjeljenja, moraju  više raditi i na edukaciji proizvođača ali i na edukaciji otkupljivača.“ (PD Semberija) 

  

Prema iskazima svih intervjuisanih predstavnika sa područja Bijeljine dolazimo do zaključka da su  bar  djelimično  upoznati  sa  projektom  navodnjavanja.  Svaki  od  predstavnika  je  u  domenu svoje radne pozicije informisan o projektnoj lokaciji te nosiocima projekta. 

„Ja sam upoznat da je to donacija Vlade, mi smo to prihvatili i smatramo da nećemo moći funkcionisati ako se to ne završi. Mi planiramo izmjenu sjetvene strukture, moramo ići na profitabilnije  kulture,  imamo  prerađivačke  kapacitete,  ...  pa  postepeno mi  ćemo  kroz  te sisteme  dobiti  da  možemo  raditi  dvije  kulture  tokom  godine  a  sad  ne  možemo.“(PD Semberija) 

„Djelimično  sam  upoznat.  Dobio  sam  od  ove  Agencije  koja  je  dolazila,  Institut  za hidrogradnju Sarajevo.“ (JP Vode) 

„Što se tiče projekta navodnjavanja upoznat sam ... djelimično. Znamo da je PD Semberija pokrenula  tu  revitalizaciju  sistema  za  navodnjavanje.  Nosilac  projekta  je  Zavod  za vodoprivredu  podršku  daju Ministarstvo  poljoprivrede,  šumarstva  i  vodoprivrede RS­a  i Svjetska banka.“ (Opština) 

Značaj i ideja projekta nailaze na odobravanje i potpunu podršku od strane svih intervjuisanih. Značajno  je  primjetiti  slaganje  predstavnika  JP  Voda  i  PD  Semberija  o  važnosti  uključenja individualnih poljoprivrednih proizvođača u projekat navodnjavanja. 

„Ovaj  projekat  ...  će  bitno  uticati  na  povećanje  proizvodnje  na  imanju  PD  Semberija, omogućit  će  da  proizvodnju  kojom  se  bave mogu  da  obavljaju na  što  bolji  i  kvalitetniji način, jer ... biće im omogućen jedan od bitnih faktora proizvodnje, a to je voda.“ (Opština) 

„Ako bi se to ispunilo, al ne da to ide ciljano na jedno preduzeće, nego da se obuhvati šira masa tih poljoprivrednih proizvođača, onda bi to bio pun pogodak, jer znate šta znači, ove godine nismo  imali  tačno 87 dana kiše, u periodu kad  je bio najintenzivniji nismo  imali kiše. Poljoprivredna proizvodnja ove godine u odnosu na planirano biće ostvarena oko 35­40%. Da postoji navodnjavanje ostvarilo bi se 85­90%.“ (JP Voda) 

„Mi  smo  čak  predlagali  individualni  proizvođačima  da  nam  se  priključe,  ovdje  ovaj  dio, prema Zvorniku dio,  e  sad  šta  će biti, koliko  će oni biti  zainteresovani, mi ne  znamo, al znamo da mi ne možemo bez toga“.(PD Semberija) 

Kada je riječ o uticaju projekta na poljoprivredu i samu perspektivu poljoprivredne proizvodnje učesnici  intervjua  navode  samo  pozitivne  efekte  i  pozitivne  rezultate  primjene  projekta navodnjavanja. 

„Ovim  sistemima  kada  budu  završeni  omogućit  će  optimalnu  sjetvu,  optimalno  nicanje, optimalne uslove u procesu proizvodnje, kada imamo sve to onda znamo da imamo dobre i kvalitetne proizvode.“ (Opština) 

„Uticalo bi to na sve, kad uzmete u obzir. Jer onaj koji proizvodi imao bi siguran plasman, pa onda ovi koji to rade, ta dva­tri preduzeća, oni bi angažovali svoje radnike, sad rade sa kapacitetom možda 20­30%, tad bi radili sa 80­90%, veća bi platežna moć bila ljudi, znači tih hiljadu ljudi koji se zaposli dobili bi svoje plate koje bi potrošili na robu ....“ (JP Vode) 

„PD Semberija je nekad jednim dijelom radila sjemensku proizvodnju, pa su zadnjih godina smanjili,  ja  ću  nastojati  da  se  više  radi  sjemenske  robe  iz  ekonomski  razloga.“  (PD Semberija) 

Glavnim  nedostatkom  projekta  navodnjavanja  predstavnik  ustanove  JP  Vode  smatra  upravo izabranu  projektnu  lokaciju.  Dok  predstavnici  Opštine  i  ustanove  PD  Semberija  ne  uočavaju nedostatke niti neke značajne probleme koji bi se mogli pojaviti u implementaciji projekta. 

„Mislim da je to potpuno promašena stvar ako se samo ide na njih, jer nemaju radnu snagu, niti obnovljene resurse, što se tiče mehanizacije.., oni su jedno polumrtvo preduzeće ...“ (JP Vode) 

  

„Da znam koji su ja bih već reagovao, mi smo cijelo vrijeme učestvovali u projektu tako da sve ono što smo mislili da  je nedostatak mi smo njima sugerisali  i oni su  ispravljali.“ (PD Semberija) 

„Ne bi trebalo da bude problema, al problemi su uvijek mogući.“ (Opština) 

Na pitanje o mogućim imovinsko‐pravnim problemima koje bi  implementacija projekta mogla izazvati predstavnici Opštine i ustanove PD Semberija jedinstvenog su stava. Prema projektnoj dokumentaciji područje planirano za navodnjavanje u cjelosti pripada PD Semberiji, samim tim mogućnost javljanja imovinsko‐pravnih problema je isključena.  

„Nemamo  mi  tih  problema,  mi  imamo  drugih  problema  koje  upravo  rješavamo  ovim projektom. Dio zemlje su nam uzimale gradske vlasti i otvarale stambene prostore.  ... ovo obradivo zemljište pretvaraju u građevinsko, sa ovim sistemom to ćemo zaustaviti jer skup je ovo projekat.“ (PD Semberija) 

„Neće sigurno,  jer PD Semberija, znam da  je  jedan dio uzet pod koncesiju na  jedan dosta duži period, tako da s te strane nema problema, a drugo zemljište je u njihovom vlasništvu znači ne bi trebalo da bude problema.“ (Opština) 

Predstavnici Opštine  i  PD  Semberije  smatraju  da  je  problem navodnjavanja  rješen  adekvatno kroz  projektnu  dokumentaciju.  Predstavnik  ustanove  JP  Vode  ipak  je  drugačijeg  mišljenja  i navodi svoj prijedlog navodnjavanja na području Opštine Bijeljina.  

„Mi  smo  učestvovali  u  projektu,  da  smo  imali  bolje  rješenje  mi  bi  ga  i  tražili.“  (PD Semberija) 

„Moje mišljenje i viđenje najboljeg rješenja navodnjavanja, da to treba ići tipom bunara, su i oni sami potvrdili da sam bio upravu i da se bukvalno podudara sa tim dijelom.“ (Opština) 

„Generalno problem navodnjavanja može se riješiti ovako kako  je vlada zacrtala, a  to  je vodoprivredno uređenje Semberije, al  to  je  jedan dio samo koji  ima hidromelioraciju  ... a ovaj dio koji nije zvršen 80­ih godina, prema  jugu, u  Janji  ima 20 hiljada stanovnika koji imaju izuzetno dobru zemlju, vrijedni ljudi ali nemaju razrješenu situaciju, i treba se malo fokusirati na te ljude, koji su se vratili iz Federacije i koji su ostali tu ...“ (JP Voda) 

Govoreći  o  ulozi  i  zadacima  udruženja/zadruga  u  projektu  navodnjavanja  nailazimo  na podijeljene stavove učesnika u intervjuu.  

„Ja  sam  pokušao  Udruženje  poljoprivrednika  Semberije  da  uključim  ali  oni  nisu  našli interesa, mislim da oni nisu spremni za takve stvari.“ (PD Semberija) 

„Ne vjerujem da bi udruženja mogla nešto da urade u tom smislu.“ (JP Vode) 

„Sigurno, pod broj jedan udruženja pod broj dva zadruge, mada bi to trebalo biti obrnuto, ...  zadruge  su  te  oko  kojih  se  proizvođači  trebaju  da  okupljaju  i  da  sve  svoje  probleme rješavaju tu al trenutno ...  udruženja lakše prolaze u prezentaciji svojih ideja i projekata...“ (Opština) 

Projekat  navodnjavanja  će  se  pozitivno  odraziti  i  u  segmentu  zapošljavanja,  mišljenja  su učesnici  istraživanja.  Oni  navode  da  su  svjesni  da    broj  novih  uposlenika,  vrstu  obuke,  profil kadrova diktiraju i drugi uvjeti. 

„Naslijedio sam ovdje 15  inžinjera tako da  je to sasvim dovoljno i mnogo, trebalo bi neke penzionisati pa dovesti mlađe, a na  samom  terenu  imamo  službu za navodnjavanje koja funkcioniše  i  radi. Normalno moraće da prođu obuku  ti koji budu na  tom  radili  ...“  (PD Semberija) 

„I  tu  su  rekli  da  će  se morati  uposliti  određen  broj  ljudi  koji  će  raditi  na  tim  crpnim stanicama, opsluživati sistem za navodnjavanje.“ (Opština) 

  

„Očekujem, rekao sam da  je to  jedan  lanac, to nije samo  jedna grana.  ...   to  je  jedan širok spektar  ljudi i mislim da bi došlo do značajnog povećanja,  ..., više tih projekata dali bi na neki način ljudima sigurnost da ostanu, posebno mladi koji svi žele da odu.“ (JP Voda) 

Saradnju  između  Opštine  i  kompanija  predstavnici  lokalne  zajednice,  predstavnik  JP  Vode  i predstavnik  Opštine,  procjenjuju  kao  dobru,  uz  korektan  angažman  Opštine  za  dobrobit kompanija. Prema navodima predstavnika PD Semberija saradnja Opštine sa kompanijama nije na zadovoljavajućem nivou iako ne navode niti jedan aktuelan međusobni problem. 

„Opština  je skoro dobila odjeljenje za poljoprivredu  i vodoprivredu,  imaju  jednog mladog ambicioznog,  završio  je  čovjek  poljoprivredni  fakultet,  i  on  nastoji  da  poveže  sve  te organizacije koje  se bave poljoprivredom  i mislim da  je na dobrom putu da  se napravi  i Opština je uvidila da je nedovoljno to davanje od strane Republike, uvidila da mora pomoći tim ljudima i samo to osnivanje fonda.“ (JP Voda) 

„Što se tiče saradnje do sada su bili na zadovoljavajućem nivou, uvijek su bili obaviješteni, uključeni,  na  vrijeme  pozvani  to  govori  i  ovo  naše  prisustvo  kada  je  promovisan  ovaj projekat.“ (Opština) 

„Nemamo probleme  ... mada mislim da  lokalna zajednica  treba da učestvuje u pomoći u realizaciji projekta, mislim da ne učestvuju dovoljno. Njihov predstavnik nije bio prisutan ni  na  jednom  sastanku  ...  mislim  da  nisu  dovoljno  uključeni.  Trebaju  i  finansijski  da pomognu, ipak tu radi 200 ljudi. Mi sve što radimo radimo sa Ministarstvom, ne bi trebali preskakati Opštinu...“ (PD Semberija) 

Probleme u  implementaciji  IDP nije moguće uzrokovati  lošom saradnjom  između kompanija  i okolnog stanovništva jer su prije svega na projektnoj lokaciji rješeni imovinsko‐pravni odnosi. 

„Ne vidim da bi tu mogli biti problemi,  jer su ti imovinsko­pravni problemi rješeni, nigdje nema  prelaska  preko  imanja,  tako  da  je  sve  u  okviru  imanja  koje  trenutno  koristi  PD Semberija, u bilo kom smislu ne vidim.“ (Opština) 

Specifična pitanja za aktere iz lokalne uprave 

Na  pitanje  o  broju  naseljenih  mjesta  i  stanovnika  na  projektnoj  lokaciji  predstavnici  lokalne uprave su  odgovorili da je pomenuta lokacija dodijeljena na koncesiju PD Semberiji. 

„Što se tiče Novog Sela, ta firma je nekad bila poznata, ona je sad pred raspadom i mislim da je tu gubljenje vremena s njima.... Velika je stvar kad bi moglo da se ide na individualne poljoprivredne proizvođače, ... to je izvršena privatizacija jednog dijela, zemlja je uzeta pod koncesiju, i tako to, mislim da tu ulaganja nisu opravdana.“(JP Voda) 

Govoreći  o  koncesiji,  moramo  napomenuti  da  predstavnici  lokalne  uprave  nisu  detaljno  niti konkretno upoznati  sa uslovima pod kojim su koncesije date  kompanijama niti  sa  sigurnošću znaju da li su ti uslovi ispoštovani. 

„Zvanično  nekih  saznanja  i  nemam,  informacije  imamo  da  oni  svoje  obaveze  prema Ministarstvu izmiruju redovno.“ (Opština) 

„Ne  znam.  Znam  da  je  vlada  raspisivala  koncesije  i  da  su  uzimali  i  oni,  znači  Sembrija preduzeće, ali su uzimali i individualni poljoprivredni proizvođači.“ (JP Vode) 

Specifična pitanja za kompanije, vlasnike i korisnike zemljišta 

Prije  svega  zanimali  su  nas  neki  opšti  podaci  o  samoj  ustanovi  PD  Semberija  i  o  projektnoj lokaciji  kao  što  su broj  zaposlenih  radnika, površina  zemljišta koju kompanija koristi,  kulture koje uzgajaju, te plasman proizvoda na tržište. 

„PD  Semberija  ima  208  stalno  zaposlenih,  u  sezoni  oni  su  imali  potrebe  za  jedno  100 radnika još.“ 

  

„Koristi  2600  hektara,  projektna  lokacija  obuhvata  720  hektara.  To  je  otprilike  bila pšenica, kukuruz, soja, uljana repica ...“ 

„Samo  na  području  BiH,  mi  imamo  saradnju  sa  Lijanovićem  kad  je  u  pitanju  stočna proizvodnja, iz Ljubuškog Mate komerc sjemenska pšenica...“ 

Predstavnik PD Semberije na pitanje o sistemu navodnjavanja koji trenutno koriste ističe: 

„Koristimo, kako ga zovu pivot sistem al jako je skup za održavanje. Mi imamo 12 bunara svojih na površini od 700 hektara, imamo dovoljno vode ali imaju potapajuće pumpe koje dosta  troše,  imamo  agregate  na  naftu,  pa  ti  agregati  proizvode  stuju,  dosta  su  veliki troškovi.“ 

S obzirom da je intervju realizovan kada su radovi na poljoprivrednom zemljištu već privedeni kraju,    predstavnik  PD  Semberije  na  pitanje:  koliko  košta  trenutno  korištenje  i  održavanje sistema navodnjavanja, ne daje konkretan odgovor o troškovima navodnjavanja.  

„Ne znam tačno, al ja sam zaustavio sve,  ... jer nema više potrebe  ... u ovom kraju gdje mi radimo predviđeno  je  sve na  struju,  znači dva  trafoa na parcelama  koji  će  snadbijevati struju. Mi  imamo  problem  čuvanja  i  obezbjeđivanja  tih  sistema, mi  smo  imali  devet  tih sistema al ljudi kradu kablove, to su bakarni kablovi, na 100­tine kila kablova oni ukradu preko noći.“ 

Kada se govori o zaradi na poljorivrednim proizvodima, predstavnik korisnika zemlje ističe da je riječ o maloj dobiti. 

„Poljoprivredno  dobro  ima  negdje  oko  9  mliona  maraka  prihod,  a  znajući  da  je  u poljoprivredi negdje oko 10% dobit.“ 

Iako  je  u  ranijim  iskazima  na  pitanja  o  ograničenjima  i  problemima  u  sektoru  poljprivrede učesnik u intervjuu navodio različite probleme: tržište, loš otkup, neorganiziranost, na pitanje o najvećem  i  najtežem  problemu  na  konkretnoj  lokaciji  odgovara  sasvim  neočekivano  da  je  to nerad. 

„Za PD Semberiju najveći problem je nerad.“ 

Imovinsko‐pravna  situacija  vezana  za  zemljište  koje  PD  Semberija  koristi  je  regulisana koncesionim ugovorima. 

„To su koncesioni ugovori sa Vladom.“ 

Učešće u  investiciji  i  učešće u održavanju novog  sistema navodnjavanja  je  finansijsko pitanje. Naime, volja za učešćem postoji, razumijevanje također, međutim predstavnik PD Semberija nije siguran koliko i kako će moći podnijeti to finansijsko učešće, te se nada podršci od strane Vlade. 

„Ovim projektom je pokriveno kompletno tih 700 hektara, kako sam ja shvatio. Ova firma neće moći  raditi  bez  tih  sistema  pogotovo  na  ove  klimatske  promjene  koje  se  dešavaju svake godine.“ 

„Mi smo shvatili da Vlada snosi troškove investicija dovođenja i razvođenja tog sistema na površine, mi smo sve površine isparcelisali i doveli ih u neki oblik koji će moći koristiti ... Što se tiče održavanja, mi ćemo moći održavati, al pitanje je novih sistema, kako nabaviti nove sisteme.  ...  da  bar Ministarstvo  finansira  jedan  dio  a  jedan  dio  da  se  ide  u  kredit  ...  ili ostaviti  ove  stare  sisteme  koji  su  dotrajali.“

  

REZULTATI KVANTITATIVNOG ISTRAŽIVANJA 

Detaljne tabele sa prikupljenim podacima date su u Prilogu ovog izvještaja. U daljem tekstu neki od podataka su predstavljeni tabelarno radi ilustracije. 

97,5% ispitanika navodi da su vlasnici zemljišta na lokaciji Novo Selo i u neposrednoj blizini. Od ukupnog broja vlasnika zemljišta, 21,9% ih je zemljište kupilo, a 75,5% ispitanika zemljište su naslijedili.  

Prosječna  površina  zemljišta  koja  je  u  vlasništvu  ili  posjedu  ispitanika  iznosi  30863  m2.  A prosječna površina zemljišta koja je u upotrebi za poljoprivrednu proizvodnju je 27035 m2.  

Većina  ispitanika,  70,5%,  za  poljoprivrednu  proizvodnju  koristi  zemljište  na  više  odvojenih parcela.  (Tabela  1.)  Prosječan  broj  parcela  je  4.  Kada  je  u  pitanju  vrijednost  zemljišta  u vlasništvu, zanemarljivo mali broj ispitanika je dao konkretan odgovor. Većina ispitanika, 92%, ne zna ili nije sigurna. (Tabela 2.) 

Tabela 1: Koliko odvojenih zemljišnih parcela koristite za poljoprivrednu proizvodnju?  

P5. Koliko odvojenih zemljišnih parcela koristite za poljoprivrednu proizvodnju? 

   N  % 

Jedna parcela  59  29,5 

Više parcela  141  70,5 

Total  200  100 

Tabela 2: Možete li izvršiti procjenu trenutne stvarne tržišne vrijednosti zemljišta u KM/m2 koje je u Vašem vlasništvu, posjedu? 

P7. Možete li izvršiti procjenu trenutne stvarne tržišne vrijednosti zemljišta u KM po m2 koje je u Vašem vlasništvu, posjedu? 

   N  % 0‐10 KM  3  1,5 Više od 20  4  2,0 Ne zna/Nije siguran/a  184  92,0 Bez odgovora  9  4,5 Total  200  100 

Velika  većina  ispitanika  za  kulture  koje  uzgajaju  navode  luk  (93%),  krompir  (92%),  salatu (89%), mrkvu (88%), paradajz (87,5%), papriku (86%) i kupus (83,5%). Druge kulture koje su u značajnom postotku navedene kao kulture uzgoja su: kukuruz (67%), pšenica (60,5%), voće (55,5%),  cvijeće  (53,5%).  37%  ispitanika  naveli  su  da  uzgajaju  neke  druge  kulture,  osim ponuđenih u odgovorima, a to su uglavnom ječam i djetelina. 

Na  pitanja  o  visini  prosječnih  godišnjih  prinosa  po  kulturi  i  prosječnoj  godišnjoj  prodaji  po kulturi  odgovorio  je  zanemarljivo  mali  broj  ispitanika,  ispod  5%,  stoga  ove  podatke  ne uvrštavamo u analizu.  

U prosjeku,  stalno angažovana u poljoprivrednoj proizvodnji nije niti  jedna osoba. Ovi podaci iznenađuju,  s  obzirom  da  55,5%  ispitanika  navodi  da  je  poljoprivreda  glavno  zanimanje  u njihovom  domaćinstvu  i  52,5%  navodi  da  niti  jedan  član  domaćinstva  nije  zaposlen  negdje drugo  osim  u  njihovoj  poljoprivrednoj  proizvodnji.  Također,  veoma  mali  broj  ispitanika  za poljoprivrednu  proizvodnju  angažuje  sezonske  radnike,  tako  da  u  prosjeku  to  ne  iznosi  niti 

 

jednu  osobu.  Pored  toga, 93%  ispitanika  navodi  da  su  sve  odrasle  osobe  koje  rade  stalno  na zemlji članovi domaćinstva/kućanstva.  

Mali procenat  ispitanika posjeduje plastenike (3%). Traktor posjeduje velika većina  ispitanika (66,5%), freze 5,5% ispitanika, itd.  

23%  ispitanika  izjasnilo  se  da  trenutno  koristi  neki  sistem  navodnjavanja  poljoprivrednih površina.  34,8%  ispitanika  koji  koriste  neki  sistem  navodnjavanja,  koriste  ručne  pumpe,  a 30,4%  ispitanika  navode  da  koriste  sistem  „kap  po  kap“.  (Tabela  3.)  U  prosjeku,  sistem navodnjavanja  koji  trenutno  koriste  ispitanici  poboljšava  prinose  za  34%.  Mjesečni  troškovi korištenja sistema navodnjavanja, u sezoni kada je najintenzivnije zaljevanje, iznose u prosjeku 34 KM.  

Tabela 3: Koji sistem navodnjavanja koristite? 

P15. Koji sistem navodnjavanja koristite?* 

   N  % 

Ručne pumpe  16  34,8 

Električne/dizel pumpe  6  13,0 

Ukopane cijevi  1  2,2 

Kap po kap  14  30,4 

Nešto drugo  10  21,8 

Total  46  100,0 

*Samo ispitanici koji koriste određeni sistem navodnjavanja 

Odgovor na pitanje o prosječnoj godišnjoj zaradi dao je zanemarljivo mali broj ispitanika, ispod 5%, tako da podaci nisu uvršteni u ovu analizu.  

Najskuplja stavka u poljoprivrednoj proizvodnji  je đubrivo. Ova stavka u ukupnim troškovima poljoprivredne  proizvodnje  učestvuje  sa  45%.  Nabavka  sjemena  učestvuje  sa  26%,  zaštitna sredstva  sa  20%,  najam  mehanizacije  13%,  a  navodnjavanje  iznosi  11%  ukupnih  troškova. (Tabela 4.) Za ličnu upotrebu poljoprivredne proizvode uzgaja 98% ispitanika. 39,5% ispitanika poljoprivredne proizvode prodaju na lokalnom tržištu. 

Na  pitanje  o  problemima  koji  imaju  najviše  uticaja  na  smanjenje  poljoprivredne  proizvodnje većina ispitanika navodi da je to skupo đubrivo (89%) i suša (81%), a potom u nižem procentu niska  otkupna  cijena  (50%),  poplava  (35,5%)  i  nedostatak  kvalitetnog  sjemena  (25,5%).  Za 16,5%  ispitanika  to  je  nedostatak  tržišta  za  plasman,  za  15,5%  ispitanika  to  je  nelojalna konkurencija, te za 15% to je skup sjemenski materijal.  

48%  ispitanika  očekuje  da  će  se  u  narednom  periodu,  od  npr.  5  godina,  poljoprivredna proizvodnja donekle pogoršati. 28% ispitanika ne očekuje promjene, a djelimična poboljšanja u poljoprivrednoj  proizvodnji  očekuje  9%  ispitanika.  Niti  jedan  ispitanik  ne  očekuje  da  će  se proizvodnja jako poboljšati, a 1% ispitanika očekuje da će se proizvodnja jako pogoršati. 41,3% ispitanika misli da na poljoprivrednu proizvodnju najveći uticaj ima ekonomska situacija, 19,2% da je to odnos zvaničnih institucija, a 18,6% ispitanika da je to generalni nedostatak promjena.  

15% ispitanika je čulo za Projekat razvoja navodnjavanja. Nizak procenat ispitanika je i nakon upoznavanja  s  osnovnim  informacijama  o  Projektu  naveo  da  će  poboljšano  navodnjavanje uticati  u  velikoj  mjeri  na  njihovu  poljoprivrednu  proizvodnju.  43,5%  ispitanika  misle  da Projekat neće nimalo uticati na njihovu proizvodnju.  

Ispitanici  koji  su  odgovorili  da  će  poboljšano  navodnjavanje  uticati  u  velikoj  mjeri  (1,5%), donekle  (33,5%)  i  malo  (17%)  na  njihovu  poljoprivrednu  proizvodnju,  odgovarali  su  na 

 

detaljnija  pitanja  o  ovom  uticaju.  41,3%  ispitanika  ne  zna  ili  nije  sigurno  na  koji  način  će realizacija Projekta uticati na njihovu proizvodnju. 36,5% ih misli da će rekonstrukcija sistema navodnjavanja na lokaciji Novo Selo pozitivno uticati  i na njihovu poljoprivrednu proizvodnju. Kao razlog navode poboljšanje prinosa ili mogućnost saradnje. 20,2% ih je mišljenja da će ovaj uticaj biti negativan, a kao razlog uglavnom navode konkurenciju na tržištu.  

Nizak  procenat  (7,5%)  ispitanika  je  zainteresovano  za  priključivanje  na  obnovljeni  sistem navodnjavanja, 31% nije zainteresovano, a 60,5%  ispitanika nije dalo odgovor na ovo pitanje. Dio  ispitanika  naveo  je  i  razloge  za  ovakvo  mišljenje,  pa  navode:  da  nemaju  potrebu  za priključivanje, nedostatak finansijskih sredstava, bolji prinosi i  povoljniji uslovi, itd. 

56% ispitanika vjerovatno ne bi učestvovalo, a 19,5% sigurno ne bi učestvovalo u investiranju u novi sistem navodnjavanja. 57,5% ispitanika vjerovatno ne bi učestvovalo, a 21% sigurno ne bi učestvovalo u troškovima održavanja i korištenja novog sistema navodnjavanja. (Tabela 5.) 

Tabela  4:  Procentualno  učešće  troškova  u  ukupnim  troškovima  poljoprivredne  proizvodnje, srednja vrijednost svih odgovora. 

P18. Molimo vas da nam za slijedeće stavke troškova vaše poljoprivredne proizvodnje kažete koliko procentualno učestvuju u ukupnim troškovima!? 

   N  M 

Nabavka sjemena  200  26 

Zaštitna sredstva  200  20 

Najam mehanizacije  200  13 

Navodnjavanje  200  11 

Dodatna radna snaga  200  14 

Đubrivo  200  45 

 

Tabela 5: Koliko  je  vjerovatno da  biste Vi  lično učestvovali u pokrivanju  troškova  održavanja  i korištenja novog sistema navodnjavanja? 

P31. U slučaju da se od Vas zahtijeva da učestvujete i sami u pokrivanju troškova održavanja i korištenja ovog novog sistema navodnjavanja, koliko je vjerovatno da biste Vi lično učestvovali u tim troškovima? 

   N  % 

Vjerovatno da  25  12,5 

Vjerovatno ne  115  57,5 

Sigurno ne  42  21,0 

Ne zna/Nije siguran/a  16  8,0 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100,0 

 

89% ispitanika nije spremno ustupiti dio svoje zemlje za potrebe realizacije projekta, odnosno za postavljanje cijevi, kanala, pumpe i sl. Od ovih ispitanika, njih 37,6% zemlju ne bi ustupili ni pod  kojim  uslovima,  38,8%  bi  zemlju  ipak  ustupili  uz  dogovor/nadoknadu,  23%  bi  zemlju prodali. 

87% ispitanika ne bi pristalo da dio njihovog zemljišta bude predmet eksproprijacije ukoliko bi bilo neophodno za izgradnju sistema navodnjavanja. Od ovih ispitanika, njih 35,3% ne bi pristali ni pod kojim uslovima, a isti procenat (35,3%) bi ipak pristali uz dogovor/nadoknadu.  

92%  ispitanika  ne  bi  pristalo  na  privremeno  preseljenje  ukoliko  bi  bilo  neophodno  radi izgradnje  sistema  navodnjavanja. Od  ovih  ispitanika,  njih  64,6%  ne  bi  pristali  ni  pod  kojim uslovima, a 25,3% bi ipak pristali uz dogovor/nadoknadu.   

88%  ispitanika  ne  bi  pristalo  na  trajno  preseljenje  ukoliko  bi  bilo  neophodno  radi  izgradnje sistema navodnjavanja. Od ovih  ispitanika,  njih  71,4% ne  bi  pristali  ni  pod  kojim uslovima,  a 16,3% bi ipak pristali uz dogovor/nadoknadu.   

30,5%  ispitanika  sarađuje  sa  drugim  lokalnim  poljoprivrednicima;  2,5%  sarađuje  sa predstavnicima  lokalne  vlasti  nadležnim  za  oblast  poljoprivrede;  sa  predstavnicima  lokalne vlasti nadležnim za oblast vodoprivrede ne sarađuju; 1% sarađuje sa udruženjima/zadrugama; 20% sa nekim preduzećem za preradu poljoprivrednih proizvoda i samo 0,5% sa PD Semberija. (Tabela 6.) 

Tabela 6: Da li surađujete ili ne surađujete sa svakim od navedenih aktera? 

P44. Da li surađujete ili ne surađujete sa svakim od navedenih aktera? 

  Da 

Ne  Ne zna 

Bez 

odgovora 

N % N % N  %  N  %

Drugi lokalni poljoprivrednici  61  30,5  99  49,5  9  4,5  31  15,5 

Predstavnici lokalne vlasti nadležni za oblast 

poljoprivrede 5  2,5  149  74,5  15  7,5  31  15,5 

Predstavnici lokalne vlasti nadležni za oblast 

vodoprivrede 0  ,0  155  77,5  14  7,0  31  15,5 

Udruženja poljoprivrednika / zadruge  2  1,0  153  76,5  13  6,5  32  16,0 

Preduzeća za preradu poljoprivrednih proizvoda  40  20,0  126  63,0  3  1,5  31  15,5 

PD Semberija, Novo Selo  1  ,5  154  77,0  14  7,0  31  15,5 

 

Zanemarujuće mali broj ispitanika odgovorio je i na pitanje koliko su zadovoljni tom saradnjom, stoga ove podatke ne navodimo kao relevantne.  

Ispitanike koji su se izjasnili da ne sarađuju s prethodno navedenim akterima pitali smo i zašto ne ostvaruju saradnju s navedenim akterima. Zanačajan procenat ispitanika nije dao odgovor na ovo pitanja (od 20,2–33,3% ispitanika za različite aktere), a ako jesu odgovorili najčešće navode da ne sarađuju sa navedenim akterima jer proizvode za vlastite potrebe ili zbog toga što nemaju koristi od te saradnje.  

Lokalne vlasti u veoma maloj mjeri (90% ispitanika) i u prilično maloj mjeri (6,5% ispitanika) uvažavaju  zahtjeve poljoprivrednika u  vezi  sa  njihovom proizvodnjom.  (Tabela 7.)  Gotovo  svi ispitanici (99%) navode da ne mogu uticati na odluke koje se donose na lokalnom i višem nivou vlasti vezano za poljoprivredu. (Tabela 8.) 49,5% ispitanika mišljenja je da zaposleni u službama 

 

lokalne  vlasti  za  oblast  poljoprivrede  i  vodoprivrede  ne  trebaju  obuku  iz  upravljanja  za optimalno korištenje vode. 

21,5% ispitanika koristilo je poticaje ili neku vrstu pomoći za poljoprivrednu proizvodnju. Ovu pomoć  najčešće  su  dobijali  s  entitetskog  nivoa  vlasti  (74,4%),  te  od  Opštine  (27,9%), poljoprivredne  zadruge  (16,3%),  itd.    98,5%  ispitanika  nisu  članovi  udruženja  ili  zadruge poljoprivrednika. Očekivanja ispitanika od udruženja ili zadruge poljoprivrednika su najčeće u zastupanju  zajedničkih  interesa  (78%).  Pomoć  u  sjemenskom  materijalu  ili  novcu  očekuje 27,5% ispitanika; 19,5% ispitanika očekuje rješenje otkupa proizvoda, 14% informacije, itd.  

Tabela  7:  U  kojoj  mjeri  lokalne  vlasti  uvažavaju  vaše  zahtjeve  u  vezi  s  poljoprivrednom proizvodnjom? 

P48. U kojoj mjeri lokalne vlasti uvažavaju vaše zahtjeve u vezi s poljoprivrednom proizvodnjom? 

   N % 

U prilično značajnoj mjeri  3  1,5 

U prilično maloj mjeri  13  6,5 

U veoma maloj mjeri  180  90,0 

Ne zna/Nije siguran/a  2  1,0 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100,0 

Tabela 8: Da li možete uticati na odluke koje se donose na lokalnom i višem nivou vlasti vezano za poljoprivredu? 

P49. Da li možete uticati na odluke koje se donose na lokalnom i višem nivou vlasti vezano za poljoprivredu? 

   N  % 

Da  0  ,0 

Ne  198  99,0 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100,0 

61%  ispitanika  je mišljenja  da  bi  Udruženje  korisnika  vode moglo  voditi  brigu  o  korištenju  i distribuciji vode i održavanju sistema navodnjavanja. Za ispitanike koji su suprotnog mišljenja (34,5%)  to  bi  trebala  biti  opštinska  služba  za  poljoprivredu  (30,8%),  ili  udruženje poljoprivrednika  (30,8%),  ili  opštinska komunalna  služba/preduzeće  (21,8%). Za određivanje cijene  korištenja  vode  i  održavanja  sistema  navodnjavanja  treba  biti  zaduženo  Udruženje korisnika vode (33,5%), opštinska služba za poljoprivredu (32%), udruženje poljoprivrednika (15,5%),  itd.    95,5%  ispitanika  se  izjasnilo da nema potrebu  za obukom u vezi  sa planiranim sistemom navodnjavanja. 

SOCIO­DEMOGRAFSKI PROFIL ISPITANIKA 

U  ovom  istraživanju  58%  ispitanika  su  muškog  spola,  a  42%  ispitanika  je  ženskog  spola. Prosječna starost ispitanika je 53 godine. Anketirana domaćinstva u prosjeku imaju po 3 člana. 

Kada  je  riječ  o  obrazovnom  profilu,  najviši  procenat  ispitanika  je  završio  srednju školu/gimnaziju  (49%),  a  potom osnovnu  školu  (28%). Nije  zanemarljiv  ni  procenat  od  11% 

 

ispitanika  koji  su  bez  osnovne  škole  ili  nisu  završili  osnovnu  školu.  5,5%  ispitanika  ima  više obrazovanje, i isti procenat visoko obrazovanje. 

U  više  od  polovine  domaćinstava  poljoprivreda  je  glavna  aktivnost  (55,5%).  U  47,5% domaćinstava neko od  članova domaćinstva  je  zaposlen negdje drugo,  a  ne u poljoprivrednoj djelatnosti. Prosječan broj članova domaćinstva koji su zaposleni negdje drugo je jedan član po anketiranom domaćinstvu.  

Većina  anketiranih  domaćinstava  (66,5%)  imaju  i  druge  prihode  osim  poljoprivredne proizvodnje. Ispitanici koji su naveli da njihovo kućanstvo ima i druge izvore prihoda, naveli su i strukturu  tih  prihoda:  60,2%  domaćinstava  ima  nekog  zaposlenog  člana  i  na  osnovu  toga prihode po osnovu plate; u 30,8% domaćinstava neko od članova prima penziju.  

35%  ispitanika  navodi  da  je  poljoprivreda  osnovni  izvor  prihoda  njihovog  domaćinstva. Najčešći odgovori o prosječnim mjesečni prihod domaćinstava su: za isti procenat ispitanika, po 18% u rasponu od 301 do 500 KM, i u rasponu od 501 do 700 KM. Za 17,5% ispitanika prihod je u rasponu od 101 do 300 KM, a za 9,5% ispitanika u rasponu od 701 do 900 KM. 13% ispitanika navodi da su im prihodi u rasponu od 901 do 1500 KM, a  najniže prihode do 100 KM ima 4% ispitanika. 

 

PODACI PRIKUPLJENI PUTEM KVANTITATIVNOG ISTRAŽIVANJA 

Tabela  P1.  Da  li  ste  vlasnik,  posjednik  ili  zakupac parcele na lokaciji Novo Selo (ili u neposrednoj blizini)? 

P1. Da li ste vlasnik, posjednik ili zakupac parcele na lokaciji Novo Selo, Bijeljina? 

   N  % 

Vlasnik  195  97,5 

Posjednik  2  1,0 

Zakupac  2  1,0 

Bez odgovora/Odbijanje  1  ,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela P2. Da li ste zemlju naslijedili ili kupili? 

P2. Da li ste zemlju naslijedili ili kupili?* 

   N  % 

Naslijedio/la  148  75,5 

Kupio/la  43  21,9 

Bez odgovora/Odbijanje  5  2,6 

Total  196  100,0 

*Samo  ispitanici  koji  su  vlasnici  parcela,  ili  nisu  dali odgovor. 

Tabela  P3.  Pod  koji  uslovima  koristite  zemlju  kao zakupac, na koji period, po kojoj cijeni godišnje? 

P3. Pod koji uslovima koristite zemlju kao zakupac, na koji period, po kojoj cijeni godišnje?* 

   N  M 

Period (godine)  0  . 

Godišnja cijena (KM)  2  1470 *Samo ispitanici koji su zakupili zemljište 

Tabela  P4.  Navedite  površinu  zemljišta  u vlasništvu/posjedu/pod  zakupom?  Kolika  je  površina zemljišta u upotrebi za poljoprivrednu proizvodnju? (u m2) 

P4. Navedite površinu zemljišta u vlasništvu/posjedu pod zakupom? Kolika je 

površina zemljišta u upotrebi za poljoprivrednu proizvodnju? (u m2) 

   N  M  

Površina zemljišta u vlasništvu/posjedu/pod zakupom 

160  30863 

Površina zemljišta u upotrebi za poljoprivrednu proizvodnju  190  27035 

Tabela P5. Koliko odvojenih zemljišnih parcela koristite za poljoprivrednu proizvodnju? 

P5. Koliko odvojenih zemljišnih parcela koristite za poljoprivrednu proizvodnju? 

   N  % 

Jedna parcela  59  29,5 

Više parcela  141  70,5 

Total  200  100  

Tabela P6. Možete li navesti broj parcela? 

P6. Možete li navesti broj parcela?* 

   N  M 

Prosječan broj parcela  141  4 

*Samo ispitanici koji imaju više parcela 

Tabela P7. Možete  li  izvršiti procjenu trenutne stvarne tržišne  vrijednosti  zemljišta  u  KM  po  m2  koje  je  u Vašem vlasništvu, posjedu? 

P7. Možete li izvršiti procjenu trenutne stvarne tržišne vrijednosti zemljišta u KM po m2 koje je u 

Vašem vlasništvu, posjedu? 

   N  % 

0‐10 KM  3  1,5 

Više od 20  4  2,0 

Ne zna/Nije siguran/a  184  92,0 

Bez odgovora  9  4,5 

Total  200  100 

 

Tabela P8. Koje sve od navedenih kultura uzgajate? 

P8.Koje sve od navedenih kultura uzgajate?  

   N  % 

Kukuruz  134  67,0 

Pšenica  121  60,5 

Mrkva  176  88,0 

Paprika  172  86,0 

Vinova loza  2  1,0 

Krompir  184  92,0 

Luk  186  93,0 

 

P8.Koje sve od navedenih kultura uzgajate?  

   N  % 

Salata  178  89,0 

Paradajz  175  87,5 

Kupus  167  83,5 

Duhan  6  3,0 

Jagodičasto voće  12  6,0 

Voće  111  55,5 

Cvijeće  107  53,5 

Nešto drugo  66  33,0 

Total  200  100,0 

 

Tabela P11. Koliko osoba radi na zemlji? 

P11. Koliko osoba radi na zemlji? 

   N  MStalno  154  ,5 

Sezonski  200  ,5  

Tabela P12. Da li su sve odrasle osobe koje rade stalno na zemlji članovi Vaseg domaćinstva/kućanstva? 

P12. Da li su sve odrasle osobe koje rade stalno na zemlji članovi Vaseg domaćinstva/kućanstva? 

   N  % Da  186  93,0 

Ne  1  ,5 

Bez odgovora  13  6,5 

Total  200  100,0  

Tabela P13. Šta od navedene poljoprivredne opreme  i mehanizacije posjedujete? 

P13. Šta od navedene poljoprivredne opreme i mehanizacije posjedujete? 

   N  % Plastenik  6  3 

Motokultivator  4  2 

Kombajn  2  1 

Traktor  133  66,5 

Freza  11  5,5 

Nešto drugo  12  6 

P13. Šta od navedene poljoprivredne opreme i mehanizacije posjedujete? 

   N  % Bez odgovora  54  27 

Total  200  100  

Tabela  P14.  Da  li  trenutno  koristite  neki  sistem navodnjavanja? 

P14. Da li trenutno koristite neki sistem navodnjavanja? 

   N  % 

Da  46  23,0 

Ne  151  75,5 

Bez odgovora  3  1,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela P15. Koji sistem navodnjavanja koristite? 

P15. Koji sistem navodnjavanja koristite?* 

   N  % 

Ručne pumpe  16  34,8 

Električne/dizel pumpe  6  13,0 

Ukopane cijevi  1  2,2 

Kap po kap  14  30,4 

Nešto drugo  10  21,8 

Total  46  100,0 

*Samo  ispitanici  koji  koriste  određeni  sistem navodnjavanja 

Tabela  P16.  Koliko  po  Vašoj  procjeni  sistem navodnjavanja koji  trenutno koristite poboljšava Vaše prinose, izraženo u procentima? 

P16. Koliko po Vašoj procjeni sistem navodnjavanja koji trenutno koristite poboljšava 

Vaše prinose, izraženo u procentima?* 

N  M 

43  34 

*Samo  ispitanici  koji  koriste  određeni  sistem navodnjavanja  

 

 

 

Tabela  P17.  Koliko  Vas  mjesečno  košta  korištenje sistema navodnjavanja, u sezoni kada je najintenzivnije zaljevanje? 

P17. Koliko Vas mjesečno košta korištenje sistema navodnjavanja, u sezoni kada je 

najintenzivnije zaljevanje?*  

   N  M 

Prosječni iznos mjesečno (KM)  33  34 

*Samo  ispitanici  koji  koriste  određeni  sistem navodnjavanja 

Tabela  P18.  Molimo  vas  da  nam  za  slijedeće  stavke troškova vaše poljoprivredne proizvodnje kažete koliko procentualno učestvuju u ukupnim troškovima!? 

P18. Molimo vas da nam za slijedeće stavke troškova vaše poljoprivredne proizvodnje kažete 

koliko procentualno učestvuju u ukupnim troškovima!? 

   N  M 

Nabavka sjemena  200  26 

Zaštitna sredstva  200  20 

Najam mehanizacije  200  13 

Navodnjavanje  200  11 

Dodatna radna snaga  200  14 

Đubrivo  200  45 

Nešto drugo  200  21 

 

Tabela  P20.  Gdje  sve  plasirate/prodajete  svoje poljoprivredne proizvode? 

P20. Gdje sve plasirate/prodajete svoje poljoprivredne proizvode? 

   N  % Proizvodim samo za ličnu upotrebu  196  98,0 

Na lokalnom tržištu  79  39,5 

Na širem tržištu BiH  0  0 

Na inostranom tržištu  1  ,5 

Ne zna/Nije siguran/a  1  ,5 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100 

 

Tabela P21. Koji od navedenih problema, ili neki drugi ima  najviše  uticaja  na  smanjenje  prinosa  u  Vašoj poljoprivrednoj proizvodnji? 

P21. Koji od navedenih problema, ili neki drugi ima najviše uticaja na smanjenje prinosa u Vašoj 

poljoprivrednoj proizvodnji? 

   N  % Suša  162  81,0 

Poplava  71  35,5 

Nedostatak radne snage  7  3,5 

Skupo đubrivo  178  89,0 

Nedostatak tržišta za plasman  33  16,5 

Niska otkupna cijena  100  50,0 

Nelojalna konkurencija  31  15,5 

Nedostatak kvalitetnog sjemena  51  25,5 

Nešto drugo  30  15,0 

Bez odgovora/Odbijanje  1  ,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela  P22.  Kakva  su  vaša  očekivanja  od poljoprivredne  proizvodnje  u  narednom  periodu,  od npr. 5 godina? 

P22. Kakva su vaša očekivanja od poljoprivredne proizvodnje u narednom periodu, od npr. 5 

godina?    N  % 

Jako će se poboljšati  0  0 

Donekle će se poboljšati  18  9,0 

Ostati će približno ista  56  28,0 

Donekle će se pogoršati  96  48,0 

Jako će se pogoršati  2  1,0 

Ne zna/Nije siguran/a  25  12,5 

Bez odgovora/Odbijanje  3  1,5 

Total  200  100 

 

 

 

 

 

 

Tabela P23. Zbog čega tako mislite? 

P23. Zbog čega tako mislite?* 

   N  % 

Nema promjena, generalno  32  18,6 

Ekonomska situacija  71  41,3 

Nezainteresovanost mladih  5  2,9 

Odnos zvaničnih institucija   33  19,2 

Optimističnost  15  8,7 

Ostalo  1  ,6 

Ne zna/Nije siguran/a  14  8,1 

Bez odgovora/Odbijanje  3  1,7 

Total  172  100,0 

*Samo  ispitanici  koji  imaju  određena  očekivanja  od poljoprivredne proizvodnje u narednom periodu 

Tabela  P24.  Da  li  ste  čuli  nesto  o  Projektu  razvoja navodnjavanja  u  RS,  koji  će  se  implementirati  na nekoliko  lokacija?  Jedna  od  predloženih  lokacija  je  i lokacija Novo Selo, Bijeljina. 

P24. Da li ste čuli nesto o Projektu razvoja navodnjavanja u RS koji će se implementirati na nekoliko lokacija? Jedna od predloženih lokacija 

je i lokacija Novo Selo, Bijeljina.    N  % 

Da  30  15,0 

Ne  163  81,5 

Ne zna/Nije siguran/a  2  1,0 

Bez odgovora/Odbijanje  5  2,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela P25. U kojoj mjeri će poboljšano navodnjavanje na  lokaciji  Novo  Selo,  Bijeljina,  uticati  na  Vašu poljoprivrednu proizvodnju? 

P25. U kojoj mjeri će poboljšano navodnjavanje na lokaciji Novo Selo, Bijeljina, uticati na Vašu 

poljoprivrednu proizvodnju? 

   N  % 

U velikoj mjeri  3  1,5 

Donekle  67  33,5 

Malo  34  17,0 

Nimalo  87  43,5 

P25. U kojoj mjeri će poboljšano navodnjavanje na lokaciji Novo Selo, Bijeljina, uticati na Vašu 

poljoprivrednu proizvodnju? 

   N  % 

Ne zna/Nije siguran/a  9  4,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela  P26.  Na  koji  način  mislite  da  će  poboljšano navodnjavanje  na  navedenoj  lokaciji  uticati  na  Vašu poljoprivrednu proizvodnju? 

P26: Na koji način mislite da će poboljšano navodnjavanje na navedenoj lokaciji uticati na 

Vašu poljoprivrednu proizvodnju?* 

   N  % 

Pozitivno  38  36,5 

Negativno  21  20,2 

Ne zna/Nije siguran/a  43  41,3 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,9 

Total  104  100,0 

*Samo  ispitanici  koji  očekuju  da  će  poboljšano navodnjavanje u velikoj mjeri, donekle ili malo uticati na njihovu poljoprivrednu proizvodnju 

Tabela P27. Zbog čega tako mislite? 

P27. Zbog čega tako mislite? 

   N  % 

Nove investicije/saradnja  19  9,6 

Bolji prinosi  21  10,7 

Konkurencija  30  15,2 

Mali proizvođači  14  7,1 

Bez interesa  27  13,7 

Ne zna/Nije siguran/a  80  40,6 

Bez odgovora/Odbijanje  9  4,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela  P28.  Da  li  biste  bili  zainteresovani  da  se priključite na ovaj obnovljeni sistem navodnjavanja? 

P28: Da li biste bili zainteresovani da se priključite na ovaj obnovljeni sistem 

navodnjavanja? 

   N  % 

Da  15  7,5 

 

P28: Da li biste bili zainteresovani da se priključite na ovaj obnovljeni sistem 

navodnjavanja? 

   N  % 

Ne  62  31,0 

Ne zna/Nije siguran/a  2  1,0 

Bez odgovora/Odbijanje  121  60,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela P29. Koji su glavni razlozi zašto tako mislite? 

P29: Koji su glavni razlozi zašto tako mislite? 

   N  % 

Nema potrebe  26  44,1 

Povoljnost uslova  8  13,6 

Nedostatak finansijskih sredstava  15  25,4 

Bolji rod  10  16,9 

Total  59  100,0 

 

Tabela  P30.  Koliko  je  vjerovatno  da  biste  Vi  lično učestvovali u investiranju u novi sistem navodnjavanja, kupovina, instalacija cijevi, prskalica i sl.? 

P30. Koliko je vjerovatno da biste Vi lično učestvovali u investiranju u novi sistem 

navodnjavanja, kupovina, instalacija cijevi, prskalica i sl.? 

   N  % 

Vjerovatno da  30  15,0 

Vjerovatno ne  112  56,0 

Sigurno ne  39  19,5 

Ne zna/Nije siguran/a  16  8,0 

Bez odgovora/Odbijanje  3  1,5 

Total  200  100,0 

 

 

 

 

 

Tabela  P31.  U  slučaju  da  se  od  Vas  zahtijeva  da učestvujete  i  sami u pokrivanju  troškova održavanja  i korištenja ovog novog sistema navodnjavanja, koliko je vjerovatno  da  biste  Vi  lično  učestvovali  u  tim troškovima? 

P31. U slučaju da se od Vas zahtijeva da učestvujete i sami u pokrivanju troškova održavanja i korištenja ovog novog sistema 

navodnjavanja, koliko je vjerovatno da biste Vi lično učestvovali u tim troškovima? 

   N  % 

Vjerovatno da  25  12,5 

Vjerovatno ne  115  57,5 

Sigurno ne  42  21,0 

Ne zna/Nije siguran/a  16  8,0 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100,0 

 

Tabela P32. Da  li  biste  bili  spremni ustupiti  dio  svoje zemlje  za  potrebe  realizacije  projekta,  odnosno  za postavljanje cijevi / kanala / pumpe i slično? 

P32. Da li biste bili spremni ustupiti dio svoje zemlje za potrebe realizacije projekta, odnosno za postavljanje cijevi / kanala / pumpe i slično? 

N  %

Da  10  5,0 

Ne  178  89,0 

Ne zna/Nije siguran/a  9  4,5 

Bez odgovora/Odbijanje  3  1,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela P33. Pod kojim bi uslovima pristali da date na korištenje  dio  svoje  zemlje  za  ove  potrebe?  Šta  biste tražili zauzvrat? 

P33. Pod kojim bi uslovima pristali da date na korištenje dio svoje zemlje za ove potrebe? Šta 

biste tražili zauzvrat? 

   N  % 

Uz nadoknadu  4  18,2 

Po dogovoru  6  27,3 

Ne zna/Nije siguran/a  9  40,9 

Bez odgovora/Odbijanje  3  13,6 

 

P33. Pod kojim bi uslovima pristali da date na korištenje dio svoje zemlje za ove potrebe? Šta 

biste tražili zauzvrat? 

   N  % 

Total  22  100,0 

*Samo ispitanici koji navode da bi pristali ustupiti dio svoje  zemlje,  ne  znaju/nisu  sigurni  ili  nisu  dali odgovor. 

Tabela  P34. A  pod  kojim  bi  uslovima  ipak  pristali  da date na korištenje dio svoje zemlje za potrebe Projekta razvoja navodnjavanja? 

P34. A pod kojim bi uslovima ipak pristali da date na korištenje dio svoje zemlje za potrebe Projekta 

razvoja navodnjavanja? 

   N  % 

Ni pod kojim uslovima  67  37,6 

Uz dogovor/nadoknadu  69  38,8 

Prodaja zemlje  41  23,0 

Bez odgovora/Odbijanje  1  ,6 

Total  178  100,0 

*Samo ispitanici koji navode da ne bi pristali ustupiti dio svoje zemlje 

Tabela P35. Da  li biste pristali da dio Vašeg zemljišta bude  predmet  eksproprijacije  (izuzet  uz  nadoknadu) ukoliko  bi  bilo  neophodno  za  izgradnju  sistema navodnjavanja? 

P35. Da li biste pristali da dio Vašeg zemljišta bude predmet eksproprijacije (izuzet uz nadoknadu) ukoliko bi bilo neophodno za 

izgradnju sistema navodnjavanja?    N  % 

Da  10  5,0 

Ne  174  87,0 

Ne zna/Nije siguran/a  9  4,5 

Bez odgovora/Odbijanje  7  3,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela  P36.  Pod  kojim  bi  uslovima  pristali  da  Vaše zemljište bude predmet eksproprijacije? Šta biste tražili zauzvrat? 

P36. Pod kojim bi uslovima pristali da Vaše zemljište bude predmet eksproprijacije? Šta biste 

tražili zauzvrat?*    N  % 

P36. Pod kojim bi uslovima pristali da Vaše zemljište bude predmet eksproprijacije? Šta biste 

tražili zauzvrat?*    N  % 

Dogovor  3  30,0 

Novčana naknada  7  70,0 

Total  10  100,0 

*Samo  ispitanici  koji  bi  pristali  da  njihovo  zemljište bude predmet eksproprijacije  

Tabela  P37. A  pod  kojim  bi  uslovima  ipak  pristali  da Vaše zemljište bude predmet eksproprijacije? 

P37. A pod kojim bi uslovima ipak pristali da Vaše zemljište bude predmet eksproprijacije? 

   N  % 

Ni pod kojim uslovima  67  35,3 

Po dogovoru/nadoknada  67  35,3 

Prodaja zemljišta  40  21,1 

Ne zna/Nije siguran/a  7  3,7 

Bez odgovora/Odbijanje  9  4,7 

Total  190  100,0 

*Samo  ispitanici  koji  ne  bi  pristali  da  njihovo zemljište bude predmet eksproprijacije, ne znaju/nisu sigurni ili nisu dali odgovor. 

Tabela  P38.  Da  li  biste  pristali  na  privremeno preseljenje,  ukoliko  bi  bilo  neophodno  radi  izgradnje sistema navodnjavanja? 

P38. Da li biste pristali na privremeno preseljenje, ukoliko bi bilo neophodno radi izgradnje sistema 

navodnjavanja? 

   N  % 

Da  2  1,0 

Ne  184  92,0 

Ne zna/Nije siguran/a  8  4,0 

Bez odgovora/Odbijanje  6  3,0 

Total  200  100,0 

 

Tabela  P39.  Pod  kojim  bi  uslovima  pristali  da  se privremeno preselite? Šta biste tražili zauzvrat? 

P39. Pod kojim bi uslovima pristali da se privremeno preselite? Šta biste tražili zauzvrat? 

   N  % 

Po dogovoru  2  100,0 

 

P39. Pod kojim bi uslovima pristali da se privremeno preselite? Šta biste tražili zauzvrat? 

   N  % 

Total  2  100,0 

*Samo ispitanici koji bi pristali na preseljenje 

Tabela P40. A pod kojim bi uslovima ipak pristali da se privremeno preselite? 

P40. A pod kojim bi uslovima ipak pristali da se privremeno preselite?    N  % 

Ni pod kojim uslovima  128  64,6 

Uz dogovor/nadoknadu  50  25,3 

Prodaja zemljišta  6  3,0 

Ne zna/Nije siguran/a  4  2,0 

Bez odgovora/Odbijanje  10  5,1 

Total  198  100,0 

*Samo ispitanici koji ne bi pristali na preseljenje 

Tabela  P41.  Da  li  biste  pristali  na  trajno  preseljenje, ukoliko  bi  bilo  neophodno  radi  izgradnje  sistema navodnjavanja? 

P41. Da li biste pristali na trajno preseljenje, ukoliko bi bilo neophodno radi izgradnje sistema 

navodnjavanja?    N  % 

Da  4  2,0 

Ne  176  88,0 

Ne zna/Nije siguran/a  9  4,5 

Bez odgovora/Odbijanje  11  5,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela P42. Pod kojim bi uslovima pristali da se trajno preselite? Šta biste tražili zauzvrat? 

P42. Pod kojim bi uslovima pristali da se trajno preselite? Šta biste tražili zauzvrat? 

   N  % 

Po dogovoru  3  75,0 

Prodaja zemljišta  1  25,0 

Total  4  100,0 

*Samo ispitanici koji bi pristali na trajno preseljenje 

 

Tabela P43. A pod kojim bi uslovima ipak pristali da se trajno preselite? 

P43. A pod kojim bi uslovima ipak pristali da se trajno preselite? 

   N  % 

Ni pod kojim uslovima  140  71,4 

Uz dogovor/nadoknadu  32  16,3 

Prodaja zemljišta  11  5,6 

Ne zna/Nije siguran/a  8  4,1 

Bez odgovora/Odbijanje  5  2,6 

Total  196  100,0 

*Samo  ispitanici  koji  ne  bi  pristali  na  trajno preseljenje 

Tabela P44. Da li surađujete ili ne surađujete sa svakim od navedenih aktera? 

P44. Da li surađujete ili ne surađujete sa svakim od navedenih aktera? 

  Da 

Ne  Ne zna 

Bez odgovora 

N  %  N  %  N  %  N  % Drugi lokalni poljoprivrednici 

61 

30,5  99  49,

5  9  4,5 

31 

15,5 

Predstavnici lokalne vlasti nadležni za oblast poljoprivrede 

5  2,5  149 

74,5 

15 

7,5 

31 

15,5 

Predstavnici lokalne vlasti nadležni za oblast vodoprivrede 

0  ,0  155 

77,5 

14 

7,0 

31 

15,5 

Udruženja poljoprivrednika / zadruge 

2  1,0  153 

76,5 

13 

6,5 

32 

16,0 

Preduzeća za preradu poljoprivrednih proizvoda 

40 

20,0 

126 

63,0  3  1,

5 31 

15,5 

PD Semberija, Novo Selo 

1  ,5  154 

77,0 

14 

7,0 

31 

15,5 

 

 

 

Tabela P47. Zbog čega ne sarađujete? Možete li navesti razlog! 

P47. Zbog čega ne sarađujete? Možete li navesti razlog! 

  

Drugi lokalni 

poljoprivrednici 

Predstavnici 

lokalne 

vlasti nadležni za oblast 

poljoprivrede 

 Predstavnici 

lokalne 

vlasti nadležni za oblast 

vodoprivrede 

Udruženja poljoprivrednika / zadruge 

Preduzeća za 

preradu 

poljoprivrednih proizvoda 

PD Semberija, Novo Selo 

N  %  N  %  N  %  N  %  N  % N %Nisu zainteresovani 

4 4,0 

10 

6,7 

12 

7,7 

12 

7,8 

10 

7,9 

12

7,8 

Nema koristi 

18 

18,2 

20 

13,3 

21 

13,5 

21 

13,7 

20 

15,9 

21

13,6 

Neprofesionalni su 

1 1,0 

2 1,3 

2 1,3 

2 1,3 

2 1,6 

21,3 

Nedostatak informacija 

5 5,1 

13 

8,7 

14 

9,0 

14 

9,2 

12 

9,5 

14

9,1 

Nemam im šta ponuditi 

38 

38,4 

40 

26,7 

40 

25,8 

40 

26,1 

40 

31,7 

40

26,0 

Nemam potrebu/Ostalo 

13 

13,1 

14 

9,3 

15 

9,7 

14 

9,2 

15 

11,9 

15

9,7 

Ne zna/Nije siguran/a 

0  ,0  0  ,

0  1  ,6  1  ,

7  1  ,8  1 ,

6 

Bez odgovora/Odbijanje 

20 

20,2 

50 

33,3 

50 

32,3 

49 

32,0 

26 

20,6 

49

31,8 

Total 

99 

100,0 

149 

100,0 

155 

100,0 

153 

100,0 

126 

100,0 

154

100,0 

*Samo  ispitanici  koji  ne  sarađuju  sa  prethodno navedenim akterima  

 

Tabela P48. U kojoj mjeri lokalne vlasti uvažavaju vaše zahtjeve u vezi s poljoprivrednom proizvodnjom? 

P48. U kojoj mjeri lokalne vlasti uvažavaju vaše zahtjeve u vezi s poljoprivrednom proizvodnjom? 

   N  % 

U prilično značajnoj mjeri  3  1,5 

U prilično maloj mjeri  13  6,5 

U veoma maloj mjeri  180  90,0 

Ne zna/Nije siguran/a  2  1,0 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100,0 

 

Tabela  P49.  Da  li  možete  uticati  na  odluke  koje  se donose  na  lokalnom  i  višem  nivou  vlasti  vezano  za poljoprivredu? 

P49. Da li možete uticati na odluke koje se donose na lokalnom i višem nivou vlasti vezano za 

poljoprivredu?    N  % 

Da  0  ,0 

Ne  198  99,0 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100,0 

 

Tabela P51. Mislite  li da zaposleni u službama  lokalne vlasti  za  oblast  poljoprivrede  i  vodoprivrede  trebaju obuku iz upravljanja za optimalno korištenje vode? 

P51. Mislite li da zaposleni u službama lokalne vlasti za oblast poljoprivrede i vodoprivrede trebaju obuku iz upravljanja za optimalno 

korištenje vode?    N  % 

Da  88  44,0 

Ne  99  49,5 

Ne zna/Nije siguran/a  9  4,5 

Bez odgovora/Odbijanje  4  2,0 

Total  200  100,0 

Tabela  P52.  Da  li  ste  koristili  poticaje  ili  neku  vrstu pomoći za poljoprivrednu proizvodnju? 

P52. Da li ste koristili poticaje ili neku vrstu pomoći za poljoprivrednu proizvodnju? 

   N  % 

Da  43  21,5 

 

P52. Da li ste koristili poticaje ili neku vrstu pomoći za poljoprivrednu proizvodnju? 

   N  % 

Ne  156  78,0 

Bez odgovora/Odbijanje  1  ,5 

Total  200  100,0 

 

Tabela P53. Od koga  ste dobili  taj poticaj  ili pomoć,  s kog nivoa vlasti ili od nekog udruženja? 

P53. Od koga ste dobili taj poticaj ili pomoć, s kog nivoa vlasti ili od nekog udruženja? 

   N  % 

Opština  12  27,9 

Entitet  32  74,4 

Poljoprivredna zadruga  7  16,3 

Udruženje poljoprivrednika  1  2,3 

Total  43  100,0 

*Samo  ispitanici  koji  su  koristili  poticaje  ili  neku drugu vrstu pomoći za poljoprivrednu proizvodnju 

Tabela P54. Da  li  ste  član udruženja poljoprivrednika ili poljoprivredne zadruge? 

P54. Da li ste član udruženja poljoprivrednika ili poljoprivredne zadruge? 

   N  % 

Da  3  1,5 

Ne  197  98,5 

Total  200  100,0  

Tabela  P55.  Šta  očekujete  od  udruženja poljoprivrednika ili zadruge? 

P55. Šta očekujete od udruženja poljoprivrednika ili zadruge? 

   N  % Pomoć u sjemenskom materijalu ili novcu  55  27,5 

Donaciju mehanizacije ili stočnog fonda  6  3,0 

Rješenje otkupa proizvoda  39  19,5 

Izgradnju skladišnih objekata  4  2,0 

Informacije  28  14,0 

Zastupanje zajedničkih interesa  156  78,0 

Nešto drugo?  6  3,0 

P55. Šta očekujete od udruženja poljoprivrednika ili zadruge? 

   N  % 

Bez odgovora/Odbijanje  4  2,0 

Total  200  100,0 

 

Tabela  P56. Mislite  li  da  bi Udruženje  korisnika  vode moglo  voditi  brigu  o  korištenju  i  distribuciji  vode  i održavanju sistema navodnjavanja? 

P56. Mislite li da bi Udruženje korisnika vode moglo voditi brigu o korištenju i distribuciji vode 

i održavanju sistema navodnjavanja? 

   N  % 

Da  122  61,0 

Ne  69  34,5 

Ne zna/Nije siguran/a  7  3,5 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100,0 

 

Tabela  P57.  Ko  bi,  po  vašem  mišljenju,  trebao  biti najprije  zadužen  za  distribuciju  vode  i  održavanje sistema navodnjavanja? 

P57. Ko bi, po vašem mišljenju, trebao biti najprije zadužen za distribuciju vode i održavanje 

sistema navodnjavanja?    N  % 

Opštinska služba za poljoprivredu  24  30,8 

Opštinska komunalna služba/preduzeće  17  21,8 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS  2  2,6 

Udruženje poljoprivrednika  24  30,8 

Udruženje korisnika vode  5  6,4 

Ne zna/Nije siguran/a  3  3,8 

Bez odgovora/Odbijanje  3  3,8 

Total  78  100,0 

*Samo ispitanici koji smatraju da Udruženje korisnika vode  ne  bi  moglo  voditi  brigu  o  optimalnom korištenju  i  distribuciji  vode,  ili  održavanju  sistema navodnjavanja,  ne  znaju/nisu  sigurni  ili  nisu  dali odgovor na prethodno pitanje. 

 

Tabela  P58.  Ko  bi,  po  vašem  mišljenju,  trebao  biti najprije zadužen za određivanje cijene korištenja vode i održavanja sistema navodnjavanja? 

P58. Ko bi, po vašem mišljenju, trebao biti najprije zadužen za određivanje cijene korištenja 

vode i održavanja sistema navodnjavanja?    N  % 

Opštinska služba za poljoprivredu  64  32,0 

Opštinska komunalna služba/preduzeće  16  8,0 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS  17  8,5 

Udruženje poljoprivrednika  31  15,5 

Udruženje korisnika vode  67  33,5 

Ne zna/Nije siguran/a  3  1,5 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100,0 

Tabela P59. Da  li  imate potrebu  za obukom u  vezi  sa planiranim sistemom navodnjavanja? 

P59. Da li imate potrebu za obukom u vezi sa planiranim sistemom navodnjavanja? 

   N  % 

Da  5  2,5 

Ne  191  95,5 

Ne zna/Nije siguran/a  2  1,0 

Bez odgovora/Odbijanje  2  1,0 

Total  200  100,0 

Tabela  P60.  Iz  kojih  od  navedenih  oblasti,  ili  nekih drugih biste najprije voljeli imati obuku? 

P60. Iz kojih od navedenih oblasti, ili nekih drugih biste najprije voljeli imati obuku?* 

   N  % 

Optimalno planiranje navodnjavanja vaših parcela  1  20,0 

Optimalno korištenje vode za navodnjavanje  3  60,0 

Zastupanje zajedničkih interesa vezano za navodnjavanje  2  40,0 

Total  5  100,0 

*Samo ispitanici koji imaju potrebu za obukom u vezi s planiranim sistemom navodnjavanja 

Tabela D01. Spol ispitanika 

D01. Spol ispitanika 

   N  % 

Muški  116  58,0 

Ženski  84  42,0 

Total  200  100,0 

Tabela D02. Koliko imate navršenih godina? 

D02. Koliko imate navršenih godina? 

   N  M 

   200  53 

Tabela D03. Možete  li  reći koji  je Vaš najviši  završeni stepen obrazovanja? 

D03. Možete li reći koji je Vaš najviši završeni stepen obrazovanja? 

   N  % Bez osnovne škole ili nezavršena osnovna škola  22  11,0 

Završena osnovna škola  56  28,0 

Srednja škola/gimnazija  98  49,0 

Viša škola (6 stepen)  11  5,5 

Fakultet (7 stepen)  11  5,5 

Ne želi odgovoriti  2  1,0 

Total  200  100,0 

Tabela  D04.  Da  li  je  u  Vašem  domaćinstvu poljoprivreda glavna ili sporedna aktivnost? 

D04. Da li je u Vašem domaćinstvu poljoprivreda glavna ili sporedna aktivnost? 

   N  % 

Glavna  111  55,5 

Sporedna  85  42,5 

Ne želi odgovoriti  4  2,0 

Total  200  100,0 

 

 

 

 

 

Tabela D05. Koliko članova ima Vaše domaćinstvo? 

D05. Koliko članova ima Vaše domaćinstvo? 

   N  M 

   200  3 

Tabela  D06.  Da  li  je  neko  od  članova  Vašeg domaćinstva  zaposlen  negdje  drugo,  a  ne  u  Vašoj poljoprivrednoj djelatnosti? 

D06. Da li je neko od članova Vašeg domaćinstva zaposlen negdje drugo, a ne u Vašoj 

poljoprivrednoj djelatnosti? 

   N  % Da  95  47,5 Ne  105  52,5 Total  200  100,0 

Tabela  D07.  Koliko  članova  vašeg  domaćinstva  je zaposleno negdje drugo? 

D07. Koliko članova vašeg domaćinstva je zaposleno negdje drugo?* 

N  M 

95  1 

*Samo  ispitanici  koji  su  naveli  da  su  članovi domaćinstva zaposleni negdje drugo 

Tabela D08. Da li osim poljoprivredne proizvodnje Vaše domaćinstvo/kućanstvo ima i druge izvore prihoda? 

D08. Da li osim poljoprivredne proizvodnje Vaše domaćinstvo ima i druge izvore prihoda? 

   N  % 

Da  133  66,5 

Ne  66  33,0 

Bez odgovora/Odbijanje  1  ,5 

Total  200  100,0 

Tabela D09. Koji su to izvori prihoda? 

D09. Koji su to izvori prihoda?  

   N  % 

Plata/plaća  80  60,2 

Penzija/mirovina  41  30,8 

D09. Koji su to izvori prihoda?  

   N  % 

Više izvora  10  7,5 

Ostalo  2  1,5 

Total  133  100,0 

*Samo  ispitanici  koji  su  naveli  da  njihovo  kućanstvo ima i druge izvore prihoda 

Tabela  D10.  Da  li  je  poljoprivredna  proizvodnja osnovni izvor prihoda vašeg domaćinstva? 

D10. Da li je poljoprivredna proizvodnja osnovni izvor prihoda vašeg domaćinstva? 

   N  % Da  70  35,0 Ne  129  64,5 Bez odgovora/Odbijanje  1  ,5 Total  200  100,0 

Tabela  D11.  Kako  biste  opisali  prosječni  mjesečni prihod  Vašeg  domaćinstva  iz  svih  izvora,  znači  kada uračunate sve plate, i sva ostala primanja svih članova domaćinstava? 

D11. Kako biste opisali prosječni mjesečni prihod Vašeg domaćinstva iz svih izvora, znači kada uračunate sve plate, i sva ostala primanja svih 

članova domaćinstava?    N  % 

Do 100 KM  8  4,0 

Od 101 do 300 KM  35  17,5 

Od 301 do 500 KM  36  18,0 

Od 501 do 700 KM  36  18,0 

Od 701 do 900 KM  19  9,5 

Od 901 do 1100 KM  12  6,0 

Od 1101 do 1500 KM  14  7,0 

Od 1501 do 2000 KM  3  1,5 

Od 2001 do 3000 KM  1  ,5 

Ne zna/Nije siguran/a  29  14,5 

Bez odgovora/Odbijanje  7  3,5 

Total  200  100,0 

 

 

 

 

 

 

PRILOG 4. DOBRE GRAĐEVINSKE PRAKSE

 

Zahtjevi u pogledu dobrih građevinskih praksi koji će biti uključeni u Ugovor o izvođenju radova su slijedeći: 

Opći zahtjevi 

Izvođači  će  biti  dužni  slijediti  praksu  dobre  okolišne  gradnje  u  svim  građevinskim djelatnostima,  te  smanjiti  na  najmanju  moguću  mjeru  štete  nanesene  vegetaciji,  tlu, podzemnim  vodama,  površinskim  vodama,  krajoliku,  kao  i  uznemiravanje  naselja  i lokalnih komunikacija. 

Primjena zaštite okoliša i mjera za ublažavanje, kao i monitoring, provodit će se paralelno s  građevinskim  aktivnostima.  Oni  će  početi  u  trenutku  kada  se  radnici,  oprema  i/ili materijal  smjeste na gradilište,  a  završit  će  s prestankom građevinskih  radova, kada  svi radnici,  oprema  i/ili materijal  napuste  gradilište  i  kada  okoliš  bude  vraćen u  prvobitno stanje. 

Izvođač  ima obvezu da  imenuje koordinatora za  zaštitu na radu  i  zaštitu okoliša koji  će biti  odgovoran  za  osiguranje  usklađenosti  sa  zakonima  i  ciljevima  zaštite  okoliša, sigurnosti na radu i zaštite od požara. 

Izvođač  treba  osigurati  red,  disciplinu  i  profesionalnu  odgovornost  svih  zaposlenika  na gradilištima. Rad i boravak moraju biti ograničeni isključivo na zonu građevinskih radova, a  štetu  na  privatnom  vlasništvu,  zemljištu  i  usjevima  treba  izbjegavati.  Treba  osigurati redovne  kontakte  s  predstavnicima  lokalnih  stanovnika  (mjesnih  zajednica)  sa  svrhom razmjene  informacija  ili  radi  pronalaženja  rješenja  za  eventualne  sporove  (nastale povredom prava vlasništva, oštećenjima prilikom građevinskih radova, itd.). 

Snabdijevanje i prevoz materijala 

Prilikom  kupovine  materijala  za  izgradnju  sistema  navodnjavanja  i  rekonstrukciju rezervoara,  Izvođač  će  odabrati  proizvođača/dobavljača  koji  radi  u  skladu  s  važećom okolišnom dozvolom, ukoliko mu je  ista potrebna u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine  RS  („Službeni  glasnik  RS“  br.  28/07),  ili  drugim  okolišnim  standardima  koji  su priznati u BiH i/ili EU. 

U  cilju  sprječavanja  emisije  prašine,  Izvođač  je  dužan  prevoziti  asfalt,  šljunak,  kamen, zemlju i drugi materijal u kamionima prekrivenim ceradom. Prevoz kamena i šljunka vrši se  u  vlažnom  stanju.  Brzina  vozila  ne  smije  prelaziti  30  km/h.  Izvođač  će  izbjegavati nepotrebne vožnje. 

Organizacija gradilišta 

Izgradnja  bi  trebala  početi  (ako  je  moguće)  u  doba  godine  kada  se  mogu  koristiti prednosti suhog tla, tj. kada je zbijanje i degradacija kroz korištenje na minimalnoj razini. 

Koristit  će  se  odgovarajuće  mašine  i/ili  zaštitne  ploče  koje  bi  mogle  spriječiti  zbijanja tokom  uklanjanja  zemljišta,  npr.  korištenjem  tračnica  ili  pneumatika  niskog  tlaka  na mjestima  koja  ukazuju  na  mogućnost  zbijanja.  Koristit  će  se  odgovarajući  postupci  za odvojeno uklanjanje, rukovanje, skladištenje i zamjenu humusa i podzemlje. 

Izvođač  će  uspostaviti  privremeno  odlagalište  za  građevinski  materijal,  prostor  za ispiranje  pumpi  za  beton  i miješalica,  te  prostor  za  pranje  auto‐guma  s  odgovarajućim sredstvom  za  čišćenje.  Privremena  odlagališta  za  iskopni  materijalom  (zemlja)  bit  će smanjen  na  maksimalno  2m  visine,  kako  bi  se  spriječilo  zbijanje  uzrokovano  težinom zemlje, a vrijeme čuvanja će se smanjiti na minimum. 

Izvođač  će  osigurati  da  je  sva  građevinska  oprema  licencirana  i  odobrena  u  skladu  s lokalnim propisima, i ako je moguće, certificirana u skladu sa standardima EU. 

Izvođač  radova  dužan  je  koristiti  moderne  mašine  i  vozila  koji  zadovoljavaju  okolišne standarde  u  pogledu  emisije  štetnih  gasova  (potpuno  izgaranje).  Također  će  koristiti 

 

filtere  za  smanjenje  emisije  čestica  čađi,  i  gorivo  sa  povoljnom  hemijskom  strukturom (nizak sadržaj sumpora) i učinkovito/sigurno pretakanje. 

Izvođač radova dužan je koristiti moderne mašine i vozila koji predstavljaju izvore buke (motor,  ispušni  sistem).  Ovo  uglavnom  podrazumijeva  nabavku  novih  mašina  ili provođenje  mjera  za  ugradnju  dodatne  zvučne  izolacije,  kao  i  njeno  konstantno održavanje. Osim toga, preporučuje se da mašine jedino trebaju raditi u razdoblju 07‐17 sati na svim dionicama trase čija udaljenost od najbliže stambene kuće iznosi manje od 60 m. 

Izvođač  radova  dužan  je  koristiti  biorazgradiva  maziva  i  ulja  za  mjenjače.  Održavanje, punjenje  i  čišćenje  mašina  mora  biti  obavljeno  izvan  gradilišta  i  izvan  područja  s površinskom vodom. 

Izvođač će odrediti  i slijediti kontrolne mjere za prašinu koja nastaje tokom rukovanja s opremom  i/ili  prilikom  radova  na  obnovi.  Izvođač  mora  dostaviti  plan  u  kojem  su predloženi putevi za prevoz materijala, a također treba dati  izjave o predloženoj metodi za kontrolu prašine na mjestima gdje se ne može izbjeći prevoz kroz naselja. 

Izraditi projekt organizacije gradilišta sa odgovarajućim rješenjima za odvodnju i tretman sanitarnih otpadnih voda, kao i oborinske vode iz zone gradilišta. Odvoditi korištenu vodu sa  gradilišta  sa  odgovarajućim  kanalizacionim  sistemima,  po  potrebi  sakupljati  u vodonepropusnim  spremnicima  i  tretirati  na  propisani  način  (bilo  na  licu mjesta,  ili  na udaljenoj lokaciji), a prije ispuštanja u recipijent ili sistem gradske kanalizacije. 

Izvođač će osigurati da se parkirna mjesta mašina i vozila te smještajni kontejneri radnika ne  nalaze  unutar  šumskih  područja,  da  ne  utječu  na  vodotoke  i  ne  utječu  na  ugroženu floru i faunu. 

Izvođač će osigurati zaštitu područja koja su osjetljiva na eroziju s agentima stabilizacije (privremene brane, ograde, jame) i presađivanje nakon završetka građevinskih radova. 

Izvođenje građevinskih radova 

Kako  se  ne  bi  ugrozila  stabilnost  tla,  na  nestabilnim  ili  uvjetno  stabilnim  terenima, građevinski radovi će se obavljati u kraćim intervalima. 

Tokom izvođenja zemljanih radova, humusni sloj će se odlagati na hrpe koje neće biti više od 2 m i bit će zaštićen od zagađenja kako bi zadržao svoju plodnost. 

U cilju  smanjenja negativnih uticaja na rijeku  i  riječne obale  na minimum, aktivnosti na izgradnji  koje  se  vrše  na  ili  u  blizini  površinskih  vodnih  tijela,  trebaju  se  provoditi  u vrijeme sezone malih voda, koja je najčešće u razdoblju od jula do septembra. Preporučuje se da se ovo uzme u obzir prilikom pripreme rasporeda aktivnosti. 

Sva  rukovanja  sa  naftom  i  njenim  derivatima  u  procesu  izgradnje  i  nabavke  mašina, obavljaju se uz najveće mjere zaštite radi izbjegavanja prolijevanja. Sva ambalaža za naftu i  ostale  naftne  derivate  mora  biti  sakupljena  i  odnesena  na  kontrolirano  odlagalište Izvođača, odakle će biti odvezeni od strane ovlaštenog komunalnog poduzeća. U slučaju nesreća,  izlijevanja  goriva  ili maziva  u  okoliš,  potrebne  su  hitne  intervencije  u  skladu  s postupcima za ispuštanje goriva i maziva. 

Mašine i vozila se neće prati u zoni radova.  Otpadne vode iz WC‐a radnika neće biti ispuštene u zemlju niti u vodotoke.  Otpadom  će  se  upravljati  u  skladu  sa  Planom  upravljanja  otpadom  (detalji  su  dati  u nastavku). 

Odlaganje  iskopanog materijala  i  bilo  kakvog  drugog  čvrstog  otpada  u  vodotoke  bit  će zabranjeno. 

Vožnja mašina u rijekama, potocima, ili na njihovim obalama ne bi trebala biti dozvoljena, osim u situacijama kada se to ne može izbjeći zbog izgradnje neke posebne strukture. 

Dna korita rijeka će biti zaštićena i ne smiju biti potpuno blokirana tokom kopanja u cilju zaštite  postojećih  vodnih  koridora  za  neometanu  komunikaciju  između  živih  vrsta  koje 

 

žive na dnu i onih koji slobodno plivaju. Restauraciju postojećih obala treba osigurati kroz sadnju odgovarajuće vegetacije na oštećenim terenima. 

Izvođač  će  provesti  odgovarajuće  mjere  kontrole  prometa,  u  skladu  sa  zakonom,  za vrijeme  trajanja  ugovora,  i  takve  mjere  moraju  najprije  biti  odobrene  od  strane Nadzornog  inženjera.  Mjere  za  upravljanja  sigurnosti  u  prometu  će  uključivati privremenu rasvjetu i odgovarajuću signalizaciju tokom kopanja i radova na rehabilitaciji. 

Izvođač  treba  imenovati  stalno osoblje koji  će biti  angažirano  na pitanjima  sigurnosti u prometu,  te  će  biti  odgovorno  za  provedbu  mjera  sigurnosti  prometa  i  provedbu prometnih mjera koje su propisane državnim zakonima, a koje će uključivati: (i) pregled stanja i položaja opreme za kontrolu prometa u upotrebi, (ii) pregled nacrta ‐ dio koji se odnosi  na  opremu  za  kontrolu  prometa  koja  je  potrebna  za  osiguranje  sigurnog  i učinkovitog  protoka  prometa,  (iii)  ispravka  svih  prometnih  nedostatka  gdje  je  to primjenjivo,  (iv)  kontrola  radnih  zona,  rukovanje  opremom  i  skladištenje,  rukovanje materijalom i skladištenje vezano uz sigurnost u prometu. 

Izvođač  ne  smije  ostaviti  iskopane  rovove  bez  nadzora,  te  mora  ograditi  i  označiti  sve otvorene rovove kako bi se spriječile eventualne nesreće. 

Organizacija gradilišta nakon završetka radova 

Izvođač također mora ukloniti sve posebne objekte i mjesta koja se koriste kao podrška izgradnji uključujući privremene zgrade i njihove temelje, privremene instalacije (elektro, vodne  i  kanalizacijske  instalacije)  i  opremu  (bazen  za  sedimentaciju),  vraćanje privremenih  cesta  u  prvobitno  stanje  (posebno  u  šumskom  području  i  na  privatnoj imovini), i radnih površina, uklanjanje ograde, znakova i obavijesti. 

Izvođač će ukloniti sav građevinski otpad.  Sva  građevinska  područja  i  ostala  područja  koja  su  bila  pod  uticajem  tokom  izgradnje, vratit će se u prvobitno stanje, ovisno o budućem korištenju zemljišta. 

Aktivnosti na vraćanju u prvobitno stanje će započeti odmah nakon zakopavanja cijevi.  Građevinsko  područje  se  mora  zasaditi  vrstama  sačuvanim  u  tresetu  i  dopunjeno odgovarajućim materijalom, ako je potrebno. 

Poljoprivredne površine moraju se vratiti u stanje koje je prikladno za zemljoposjednika kako bi mogli ponovno saditi vlastite zasade.