Visoka poslovna škola strukovnih studija – Čačak

Seminarski rad iz predmeta

PORESKA I CARINSKA POLITIKA

Tema:

POREZ I PORESKA POLITIKA

Mentor: Student: Prof. dr Miroslav Dinčić Andrejić Sanja, 118-019-06

2009, Kladovo

Sadržaj

Sadržaj........................................................................................................................................2Uvod...........................................................................................................................................31. PORESKI SISTEM...........................................................................................................4

1.1 Pojam i definicija poreza..................................................................................................51.2 Svrha oporezivanja...........................................................................................................5

2. Ciljevi oporezivanja...............................................................................................................62.2 Problemi i teškoće u ostvarivanju nefiskalnih ciljeva oporezivanja................................6

3. Osnovna obeležja poreza........................................................................................................74. Tipovi poreza.........................................................................................................................7

4.1 Osnovni porezi ................................................................................................................83. Ekonomski poreski principi...................................................................................................9

3.1 Klasifikacija poreskih principa........................................................................................94. Struktura poreskih sistema u članicama EU........................................................................105. Zaključak..............................................................................................................................125. LITERATURA.....................................................................................................................13

2

Uvod

U savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane

bez konstantnog uticaja države. Kada god proizvodnja upadne u krizu,

država je tu da preduzme odgovarajuće mere koje će pružiti pomoć

posrnuloj privredi i unaprediti je.

Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika

predstavlja zasebnu grupu mera države u cilju regulisanja potrošnje,

investicija i zaposlenosti. Drugi njen naziv jeste i aktivna budžetsko-

poreska politika. To je zato što su joj osnovne ekonomske kategorije pre

svih budžet, a potom i porezi, kao osnovni državni prihodi. Postoji mnogo

vrsta poreza, od kojih je neke lakše, a neke teže naplatiti. U manje

razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lakše prikupljaju,

indirektni porezi, jer se vezuju za robe i usluge.

Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovlađuju direktni porezi,

vezani za lica i preduzeća. Iako se znatno teže sakupljaju, oni mogu da

čine čak i do 90% ukupnih poreskih prihoda u razvijenim državama. Zbog toga je

njihov uticaj na državni budžet neizmerno važan. Porezi su najvažniji izvor državnih prihoda,

a direktni porezi čine najveći deo poreskih prihoda u razvijenim zemljama.

3

1. PORESKI SISTEM

Iako je kapitalizam u početku bio zasnovan na nemešanju države u privredne poslove,

pokazalo se da su državne intervencije ipak neophodne. Kapitalizam je bio nemoćan da se

samostalno izvuče iz svake krize u koju zapadne. Iz tog razloga kapitalističke države još od

tridesetih godina prošlog veka počinju da preduzimaju efikasne mere, sa ciljem

obezbeđivanja stabilnog privrednog razvoja i pune zaposlenosti. Postoji nekoliko metoda

koje kapitalistička država koristi za sprovođenje određenih mera, koje podrazumevaju

ulaganje državnog novca u one grane proizvodnje za koje je privatni kapital manje

zainteresovan ili uopšte nezainteresovan. Time država podstiče povećanje efektivne tražnje.

Prva u nizu metoda jeste aktivna budžetsko-poreska politika ili kraće, fiskalna politika.

Poreski sistem je skup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u jedinstven

mehanizam, a u svrhu ostvarenja određene poreske politike.

Slika br1.

Izvor: http://sr.wikipedia.org/srel/%D0%9%D1%8%D1%9F%D0%B5%D1%2#searchInput (datum pristupa: 19.05.2009)

4

1.1 Pojam i definicija poreza

Porezi predstavljaju osnovni oblik ili instrument finansiranja javnih prihoda, pokrića

budžetskih rashoda i zadovoljavanje javnih potreba. Porezima smatramo davanje novca ili

druga materijalna davanja državi ili drugim javno pravnim telima u cilju zadovoljavanja

javnih potreba od strane javne vlasti, koja se ubiraju na osnovu jednostrano utvrđenog načina

i u jedinstveno utvrđenim iznosima prema nekom opštem merilu.1 Poreski sistem, u užem

smislu, predstavlja skup poreskih oblika koji se u određenom periodu primenjuju u određenoj

zemlji. Poreski sistem, u širem smislu, predstavlja skup poreskih oblika i drugih javnih

prihoda koji se primenjuju u određenoj zemlji. Poreski sistem određene zemlje obično sadrži

relativno veliki broj poreskih oblika (nekoliko stotina) koji su uvedeni u poreski sistem u

različitim periodima i sa različitom namenom.

Stoga, pojedinačni poreski oblici ne moraju biti u skaldu sa poreskim principima kao

ni sa aktulenim ekonomskim i socijalnim ciljevima.

1.2 Svrha oporezivanja

Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih nadležnosti države

i njenih jedinica. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi mogla da

funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i

prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo , infrastrukturu i slično.

Pored ovog glavnog cilja, drugi ciljevi oporezvianja su: a) redistribucija dohotka ili

imovine, gde se neki građani opterećuju porezom više, a drugi manje, b) destimulisanje

neželjenog ponašanja, kao potrošnje duvana i alkohola kroz visoke akcize, i/ili c) ugradnja

stabilizatora ukupnog dohotka zmelje kroz progresivno oporezivanje, kako veruju neki

ekonomisti.

Važna osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona može biti proporcionalna,

kada stopa ostaje ista bez obzira na rast dohotka, progresivna, kada stopa raste sa povećanjem

dohotka, i regresivna, kada se stopa smanjuje sa povećanjem dohotka.

1 M. Dinčić i drugi, Poreska i carinska politika, VPŠ Čačak, 2006, str 21

5

2. Ciljevi oporezivanja

Nefiskalni ciljevi javljaju se sa razvojem ekonomske teorije i jačanjem stavova da je

kroz poresku politiku moguće uticati na ostvarenje različitih ekonomskih i društvenih ciljeva

Nefiskalni ciljevi postaju značajniji od 40-tih godina XX veka.

Nefiskalni ciljevi mogu biti:

Ekonomski

Neekonomski

Ekonomski ciljevi oporezivanja

Mikroekonomski (stimulisanje konkretnih subjekata i aktivnosti)

Makroeekonomski (stabilnost cena, rast privredne aktivnosti i

zaposlenosti, uravnoteženje platnog bilansa, međunarodna konkurentnost)

Neekonomski ciljevi oporezivanja su socijalni (zaštita sirmašnih, rešavanje

stambenog pitanja), zdravstveni, demografski (podsticanje sklapanja brakova i rađanja dece i

dr.) i dr.

Neekonomski ciljevi ostvaruju se diferenciranim oporezivanjem proizvoda i usluga,

različitim odbicima, poreskim kreditima, poreskim oslobađanjima.

2.2 Problemi i teškoće u ostvarivanju nefiskalnih ciljeva oporezivanja

Namera da se kroz poresku politiku ostvari mnoštvo nefiskalnih ciljeva dovodi do:

povećanje alokativne pristrasnosti poreskog sistema

povećanje njegove složenosti

stvara se prostor za lobiranje i korupciju

raste utaja poreza (oslobadjanje nekih aktivnosti i proizvoda, zahteva

preterano opterećanje drugih)

u nekim situacijama raste degresivnost poreza

Poreski sistem kroz koji se nastoji ostvariti mnoštvo ekonomskih i neekonomskih

ciljeva udaljava se od poreskih principa. Stoga jača stav da različite nefiskalne ciljeve,

naročito neekonomske, treba realizovati kroz politiku rashoda, a ne kroz poresku politiku.

6

3. Osnovna obeležja poreza

Poreze karakterišu sledeće osnovne osobine:

1. Porez je javni (državni) prihod koji se plaća za zadovoljavanje opštih interesa,

2. Porez je prinudno davanje koje se naplaćuje kroz finansijsku prinudu državne vlasti,

3. Porez je davanje poreskih obveznika bez direktne protivnaknade, što je usko vezano

za nepovratnost poreza,

4. Porez je davanje iz viška proizvoda ili, što je retko, iz imovine

5. Porezi su redovni prihodi,

6. Jednostrano su utvrđeni od strane države,

7. Redovno se naplaćuju u novcu,

8. Porezi su nedestinirani javni prihodi i dr.

Tim svojim osobinama porezi snažno deluju na preraspodelu nacionalnog dohotka.2

4. Tipovi poreza

Postoji mnogo različitih vrsta javnih prihoda. Neki od njih se

naplaćuju na nivou cele države, dok se neki naplaćuju na nivou jedinice

lokalne samouprave. Najvažniji i najveći izvori državnih prihoda su porezi.

Postoji nekoliko načina na koje se može izvršiti klasifikacija poreza.

Najčešće se dele na direktne i indirektne. Direktni su oni koji porezi koji se

odnose na lica i preduzeća. Sa druge strane, indirektni porezi se odnose

na robe i usluge.

Veoma je česta i podela poreza na sledeće tri grupe:

1. porezi na dohodak

2. porezi na potrošnju

3. porez na imovinu

2 M. Dinčić i drugi, Poreska i carinska politika, VPŠ Čačak, 2006, str23

7

Osnovna podela poreza je na neposredne i posredne. Neposredni porezi su oni koje

plaćaju poreski obveznici koji ih i snose (porezi na dohodak građana, dobit preduzeća i

slično), dok se kod posrednih poreza (porezi na promet, carine i slično) unapred zna da će ih

poreski obveznik (trgovinsko preduzeće ili uvoznik) prebaciti na nekog drugog (potrošača).

Podela je ipak nepotpuna i nejasna, budući da postoji prevaljivanje i neposrednih poreza, pa

nije uvek jasno ko ih snosi.

4.1 Osnovni porezi su:

Porezi na dohodak građana, koji pokušava da obuhvati sve prihode jednog

građanina (ili ponekad porodice). Pogodan je za redistribuciju i obično progresivan, kako bi

se jače zahvatili dohoci najbogatijih. Znatna progresivnost iz prvih decenija posle II svetskog

rata (marginalna poreska stopa i do 70%) napuštena je u većiuni zemalja, jer se pokazala

negativno sa stanovišta produktivnog rada, investiranja i odliva kapitala iz zemlje. Sada je

progresija obično umerena, ili je čak nema. Od ukupnog prihoda obično se odbijaju neke

stavke da bi se dobio oporezivani dohodak, kao što su izdržavanje članova porodice,

zdravstveni troškovi, donacije i slično. Naplatu poreza olakšava tehnika zvana oporezivanje

po odbitku, gde akontaciju poreza ne uplaćuje sam obveznik,već onaj ko njemu upčaćuje

prihod/dohodak, kao što je poslodavac za porez naplatu ili isplatilac autorskog honorara.

Porez na dobit preduzeća, koji plaćaju preduzeća na profit koji ostvare u jednoj

godini. Dobit se tretira kao razlika između ukupnih prihoda i troškova poslovanja. Moguća su

i dodatna umanjenja, na primer za za izvršene investicije, ubrzanu amortizaciju i slično.

Stopa je uvek proporcionalna. U Srbiji je 2004-2006. godine 10%.

Porez na promet, je monofazni porez koji se naplaćuje u maloprodaji. I dalje postoji

u SAD.

Porez na dodatu vrednost je porez na promet koji se naplaćuje u svakoj fazi

prometa. Ideja je da se uzajamnom kontrolom platilacа poreza, a u sopstvenom interesu,

smanji stepen izbegavanja plaćanja poreza. Prvi put je primenjen u Francuskoj, а danas ga

koristi velika većina zemalja u svetu. Srbija ga je uvela 1. januara 2005. godine.

8

Akciza је dodatan i visok porez na promet koji se obično naplaćuje na robu sa niskom

elastičnošću tražnje, kao što su alkohol, duvan, kafa, nafta i i naftni derivati.

Porez na imovinu је porez kojim se obično obuhvataju nepokretna imovina i,

ponekad,vrednosni papiri. Obično pripada lokalnim vlastima.

Porez na nasleđe. Ideja sa ovim porezom je da se makar povremeno, u trenutku

smrti vlasnika, oporezuje ukupan kapital pojedinaca ili porodice. U Srbiji su nasledstva

najbilžih rođaka izuzeta od poreza.

Porez na kapitalne dobitke је porez koji se plaća u trenutku prodaje neke imovine

(nekretnine, vrednosni papiri itd) na njenu uvećanu vrednost od trenutka nabavke.3

3. Ekonomski poreski principi

Eknomski poreski principi treba da obezbede da poreski sistem bude u funkciji

ostvarenje ekonomskih i društvenih ciljeva. Poreski principi predstavljaju orijentire koje treba

da zadovoljava poreski sistem u celini, a ne svaki pojedinačni porez. Neki principi su

međusobno konkurentni tako da je neophodno tražiti trade off između njih (npr. ekonomska

efikasnost i pravdenost).

Svaki poreski sistem se mora oslanjati na određene poreske principe. Poreski pincipi

treba da omoguće ispunjavanje određenih ciljeva poreske politike koji se u datom trenutku

postavljaju. Poreski principi važe za poreski sistem u celini, a ne i za svaki pojedinačni

poreski oblik u tom sistemu.

3.1 Klasifikacija poreskih principa

Finansijski principi

• izdašnost poreza

• elastičnost poreza

Ekonomski principi

• efikasnost oporezivanja

• umerenost poreskog opterećenja

3 http://sr.wikipedia.org/srel/%D0%9%D1%8%D1%9F%D0%B5%D1%2#searchInput (datum pristupa:05.05.2009)

9

• izbor poreskog izvora

• fleksibilnost

• stabilnost poreskog sistema i

• identitet poreskog destinara i nosioca poreskog tereta

Socijalno-politički principi

• opštost oporezivanja i

• ravnomernost oprezivanja

Pravno-administarativni principi

• zakonitost poreza

• minimizacija administrativnih troškova

• minimizacija troškova plaćanja poreza

Finansijski poreski principi

Elastičnost poreza: porezi treba da se što brže i potpunije prilagođavaju visini javnih

rashoda. Princip je opravdan samo ako su rashodi uskladu sa ekonomskim

mogućnostima zemlje.

Elastičnost poreza može biti

legalna (pravna) i ostvaruje se promenama poreskih stopa

ekonomska:

• Kretanje poreskih prihoda automatski da prati kretanje BDP

• Postiže se adekvatnim izborom poreskih osnovica i poreskih stopa 4

4. Struktura poreskih sistema u članicama EU

Struktura poreskih sistema zemalja članica EU međusobno se značajno razlikuje.

Naročito su značajne razlike između starih i novih članica EU. U starim člnicama EU u

proseku najznačanijii porezi su:

• Doprinosi za socijalno osiguranje (oko 28%)

• Porezi na dohodak (oko 25 %)

4 http://www.mfin.sr.gov.yu/html/modules.php?op=modload&name=Subjects&file=index&req=viewpage&pageid=19

(datum pristupa: 19.05.2009)

10

• PDV (oko 19%)

• Posebni porezi na potrošnju – akcize (oko 10%)

• Porez na dobit (oko 9%)

Zaključak je da u zemljama - starim članicama EU dominiraju neposredni porezi

(uključujući i doprinose) u odnosu na posredne (PDV i akcize), približno u odnosu 2:1. U

novim članicama EU posredni porezi su značajniji u odnosu na neposredne.

Odnos između neposrednih i posrednih poreza u 12 novih članica EU iznosi 1,35:1, a

u Srbiji 1,15:1. Veći značaj posrednih poreza u zemljama u tranziciji u skladu je sa davanjem

prednosti ekonomskim u odnosu na socijalne ciljeve u tim zemljama. Davanje prednosti

ekonomskim ciljevima (brz rast, smanjenje nezaposlenosti i dr.) održava nameru ovih

zemalja da otklone zaostatak u nivou razvijenosti u odnosu na stare članice EU.

Slika br. 2:

11

izvor: http://blog.b92.net/arhiva/node/861 (datum pristupa:19.05.2009)

5. Zaključak

Porezi predstavljaju jedno od najvažnijih izvora javnih prihoda. Porezima se u svim

razvijenim državama pokriva se preko 50% javnih rashoda.

12

Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih nadležnosti države

i njenih jedinica. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi mogla da

funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i

prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo , infrastrukturu i slično.

Porezi postaju snažno sredstvo kojima se deluje na proces proizvodnje, raspodele,

potrošnje, investicija, demografske faktore, izvoz-uvoz i niz drugih privrednih agregata.

Jednako su bitni fiskalni kao nefiskalni ciljevi koji se njime postižu.

Međutim, usled kolizije principa, poreska politika mora često praviti kompromise

između suprotstavljenih principa, što dovodi do samo delimično zadovoljavanja pojedinih

principa Zato je pitanje prioriteta veoma bitno.

13

5. LITERATURA

1. http://blog.b92.net/arhiva/node/861 (datum pristupa:19.05.2009)

2. http://pks.komora.net/zakonodavstvo/Porezi/Poreznaimovinu/tabid/2/

Default.aspx#1 (datum pristupa: 15.05.2009)

3. http://sr.wikipedia.org/srel/%D0%9%D1%8%D1%9F

%D0%B5%D1%2#searchInput (datum pristupa: 05.05.2009)

4. http://www.mfin.sr.gov.yu/html/modules.php?

op=modload&name=Subjects&file=index&req=viewpage&pageid=19 (datum pristupa:

19.05.2009)

5. M. Dinčić i drugi, Poreska i carinska politika, VPŠ Čačak, 2006

6. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

7. Zakon o porezima na imovinu

14