Download doc - Porez na dodatu vrednost.doc

Seminarski rad :

Seminarski rad :

Porez na dodatu vrednost

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKO KOLSKA JEDINICA U PANEVU

PRAVNI FAKULTET

PRAVO UNUTRANJIH POSLOVA - KRIMINALISTIKA

SEMINARSKI RAD

FINANSIJE I FINANSIJSKO PRAVO

POREZ NA DODATNU VREDNOST (PDV)

Student Mentor

Zoltan orban Doc. Dr Alija Jaarevi

2-1834/11

Panevo, 2015.

Sadraj:

UVOD................................................................................................................................2

1.OSNOVE SISTEMA POREZA NA DODATU VREDNOST...................................3

1.1. Definicija PDV-a.....................................................................................................3

1.2. Naela PDV-a..........................................................................................................3

1.3.Metode naplate PDV-a.............................................................................................4

1.4.Prednosti PDV-a u odnosu na druge oblike oporezivanja prometa..........................4

2. PREDMET OPOREZIVANJA.....................................................................................4

3. PORESKI OBVEZNIK I PORESKI DUNIK...........................................................5

4. NASTANAK PORESKE OBAVEZE..........................................................................7

5. PORESKA OSNOVICA I PORESKA STOPA...........................................................7

5.1.Poreska osnovica.......................................................................................................7

5.2.Poreska stopa.............................................................................................................8

6. PORESKA OSLOBOENJA........................................................................................9

7. PRETHODNI POREZ..................................................................................................10

8. IZDAVANJE RAUNA...............................................................................................10

9. POVRAAJ I REFAKCIJA POREZA NA DODATU VREDNOST......................11

ZAKLJUAK....................................................................................................................12

LITERATURA..................................................................................................................13

UVOD

Porez na dodatu vrednost (PDV) ima iroku primenu u skoro svim razvijenim zemljama trine ekonomije. Sama ideja o oporezivanju prometa proizvoda primenom PDV-a prvi put se pojavila davne 1918 godine u Nemakoj. Francuska je prva uvela PDV 1954 godine kao oblik oporezivanja prometa proizvoda ali ne i usluga, za to je bio zasluzan Maurice Laure ( Moris Lore ). On je bio direktor francuske porezne sluzbe koja je 10 aprila 1954 godine uvela porez. Ovaj porez je isprva uveden kao optereenje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje proireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najznaajniji izvor javnog finansiranja i procenjuje se da donosi oko 45% prihoda. Danas PDV predstavlja jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju. Vie od 120 zemalja sveta koristi PDV, sem Australije i SDA-a.

PDV je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. U nekim zemljama se javlja i pod drugaijim nazivima na primer u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, Novom Zelandu i Singapuru gde je poznat kao porez na dobra i usluge (eng. goods and services tax (GST)), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje.

Od 01. januara 2005. godine, u naoj zemlji se zvanino primenjuje PDV koji predstavlja oblik oporezivanja prometa robe i usluga. U stranoj stunoj literaturi ovaj porez je poznat pod skraenicom VAT (engl. Value Added Tax).

.

1. Osnove sistema poreza na dodatu vrednost

1.1. Definicija PDV-a

Porez na dodatu vrednost obino se definie kao porez koji se obraunava i plaa u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa na nain da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti koja se ostvari u toj fazi proizvodno-prometnog ciklusa. Ovaj porez je dobio naziv po tome to ga svaki uesnik u ciklusu proizvodnje i prometa plaa samo na vrednost koju je dodao u tom ciklusu.

PDV je opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako zakonom nije drugaije propisano.

PDV je porez koji je ukljuen u cenu proizvoda ili usluga i koji plaaju krajnji potroai. Sistem PDV je zamenio dosadanji porez na promet, jer je sveobuhvatniji, njime se znaajno proiruje poreska baza, ne samo u pogledu kruga delatnosti i broja poreskih obveznika, ve i predmeta oporezivanja i broja poreskih transakcija, na taj nain se znatno vie para sliva u dravnu kasu.

Porez na dodatnu vrednost u naem zakonodavstvu (PDV) je savremeni oblik oporezivanja. To je viefazni porez koji se obraunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga. Ovim porezom oporezuje se samo ona vrednost koja je u odreenoj fazi dodata od strane obveznika, a ne celokupna vrednost prizvoda ili usluga. Konana cena u malo prodaji zaprao predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje. Na primjer, za odelo to je vrednost proizvoaa pamuka, pa tkaa, pa krojaa i svih ostalih koji su uestvovali u njegovoj proizvodnji. Razlika u odnosu na porez na promet proizvoda je ta to se PDV naplauje u svakoj fazi prodaje, dok se porez na promet proizvoda naplaije jednokratno, u fazi maloprodaje.

1.2. Naela PDV-a

Osnovna naela PDV-a vezuju se za pitanje oporezivanja dobara i usluga koje su predmet meunarodne razmene, i to pre svega sa stanovita mesta oporezivanja. S obzirom na to razlikuju se dva osnovna naela:

-Naelo porekla podraumeva da se PDV obraunava i naplauje za sva dobra i usluge koje su proizvedene i pruene u zemlji bez obzira da li se prodaju u zemlji ili se izvoze. S druge strane, sva dobra i usluge koje se u zemlju uvoze ne podleu oporezivanju.

-Naelo odredita podrazumeva da se dobra i usluge oporezuju u mestu gde se troe, bez obzira da li su proizvedeni u zemlji ili su uvezeni.

U poreskim sistemima veine zemalja primenjuje se naelo odredita, primena tog naela predviena je estom direktivom Evropske unije. Njegova prednost u odnosu na naelo porekla je u tome to obezbeuje da dobra i usluge iz zemlje i uvoza imaju isti poreski tretman na domaem tritu, to znai da se porezom ne utie na konkurentnost.

Osim navedenih osnovnih naela u strunoj literaturi se javljaju i druga naela koja kao opta vae u sistemu PDV-a. Najee se navode sledea pravila:

U vrednost nabavljenih dobara ne obraunava se PDV.

Oporezuje se samo dodata vrednost.

Izvoz dobara se ne oporezuje, a uvoz dobara je oporeziv.

Sistem PDV-a jednako se primenjuje i kod usluga.

1.3. Metode naplate PDV-a

U sistemu PDV-a svaki poreski obveznik utvruje svoju poresku osnovicu i vri obraun poreske obaveze, pri emu, na osnovu rauna svojih dobavljaa, odbija porez PDV plaen kao pretporez u prethodnim fazama. Takva metoda obrauna ima u sebi elemente samokontrole od strane poreskih obveznika, jer je svaki od njih zainteresovan da u raunu dobavljaa bude pravilno iskazan prethodni porez. U strunoj literaturi najee se navode tri metode izraunavanja dodate vrednosti kao poreske osnovice:

Metod oduzimanja primenom ovog metoda poreska obaveza se utvruje tako to poreski obveznik od ukupne vrednosti prodatih proizvoda i usluga oduzme ukupnu vrednost svojih nabavki i na dobijeni iznos primenjuje poresku stopu PDV-a.

Metod sabiranja kod ove metode dodatna vrednost kao poreska osnovica utvruje se zbirom elemenata koji ine tu vrednost (zarade, kamate, profit i dr.).

Kreditni metod PDV se utvruje tako to se obraunat porez na osnovicu koju ini iznos izvrenog prometa obraunat po svakom raunu za prodata dobra i usluge, umanjuje za iznos prenetog poreza po ulaznim raunima za nabavljena dobra i usluge.

I metod oduzimanja i metod sabiranja imaju vie nedostataka, dok je kamatni metod najjednostavniji za primenu i najaurniji u smislu obrauna i naplate PDV-a.

1.4. Prednost PDV-a u odnosu na druge oblike oporezivanja prometa

Primena PDV-a u velikom broju zemalja dokazuje da je PDV za sada najrasprostranjeniji oblik oporezivanja prometa sa brojnim prednostima u odnosu na klasini sistem poreza na promet.

Najvanije prednosti PDV-a su:

Neutralnost na trokove i cene dobara i usluga.

Proirenje poreske baze i izdanost fiskalnih prihoda

Eliminisanje kumuliranih efekata oporezivanja prometa

Automatizam u razlikovanju krajnje potronje od utroka za proizvadnju i dalju prodaju

Podsticanje investiranja u osnovna sredstva

Mogunost opcije statusa malog poreskog obveznika

Suzbijanje poreske evazije.

2. Predmet oporezivanja

Definisanje predmeta oporezivanja jedno je od sutinskih pitanja za pravilnu primenu poreskog sistema. Definisanjem predmeta oporezivanja treba dati odgovor na pitanje koje isporuke dobara i usluga podleu obavezi oporezivanja, a koje ne?

Prema odredbi lana 3. Zakona o PDV-u, predmet oporezivanja su:

Isporuke dobara i pruanje usluga koje poreski obveznik izvri u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti

Uvoz dobara u Republiku.

Da bi neka isporuka dobara, odnosno pruanje usluga postali predmet oporezivanja neophodno je da istovremeno ispune pet uslova, a to je:

Da postoji promet dobara i usluga

Da se promet vri uz naknadu

Da se promet vri u zemlji

Da se promet vri od strane poreskog obveznika

Da se promet vri u okviru obavljanje delatnosti poreskog obveznika.

Prema tome, samo ako je ispunjeno svih pet uslova isporuke dobara i pruanje usluga su predmet oporezivanja, sem ako Zakonom o PDV-u nije drugaije propisano.

Prometom dobara smatra se prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (materijalnim dobrima) licu koje tim dobrima moe raspolagati kao vlasnik, ako Zakonom o PDV-u nije drugaije propisano. Dobra mogu biti sirovine, poluproizvodi, gotovi proizvodi, iva bia, prirodna dobra, stvari ili skup stvari i dr. Prema stavu 2. lana 4. Zakona o PDV-u dobra koja podleu oporezivanju smatraju se i nematerijalne stvari kao sto su voda, elektrina energija, gas i toplotna energija.

Prometom usluga smatra se svako neinjenje i trpljenje. Prometom usluga smatra se i: prenos i ustupanje autorskih prava, patenata, licenci, zatitnih znakova, kao i druge intelektualne svojine; pruanje usluga uz naknadu na osnovu propisa dravnih organa; predaja dobara proizvedenih po nalogu naruioca, od materijala naruioca; razmena usluga za dobra i usluge; predaja jela i pia za konzumiranje na licu mesta; prenos vlasnikog udela na nepokretnostima; ustupanje drugih udela ili prava.

Uvozom se smatra unoenje dobara preko carinske linije na mestu gde vai Zakon o PDV-u, odnosno unoenje dobara preko carinske linije Republike Srbije i unoenje dobara iz slobodnih zona, carinskih zona i carinskih skladita u zemlju. Prema tome, za razliku od izvoza dobara koji je osloboen PDV-a, uvoz podlee PDV-u. Obraun poreza prilikom uvoza vri nadleni carinski organ, zajedno sa carinom i obvezniku poreza izdaje carinski raun u kojem iskazuje PDV.

3. Poreski obveznik i poreski dunik

Poreski obveznik definisan je Zakonom o PDV-u kao lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi dobra, u okviru obavljanja delatnosti, pod kojom se podrazumeva trajna aktivnost proizvoaa, trgovca ili pruaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, ukljuujui i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede, umarstva i samostalnih zanimanja.

Od poreske obaveze izuzeti su mali poreski obveznici, a to su lica iji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije vei od 8 miliona dinara.

Postoje etiri uslova za odreivanje da li je neko lice obveznik PDV-a, a to su:

Samostalnost u obavljanju prometa dobara i usluga

Obavljanje prometa dobara i usluga u okviru delatnosti

Obavljanje prometa dobara i usluga u cilju ostvarivanja prihoda

Da je ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci vei od 8 miliona dinara, a kod otpoinjanja delatnosti da e procenjeni ukupan promet u narednih 12 meseci biti vei od 8 miliona dinara.

Prema tome, ako su ispunjena sva etiri uslova obveznikom PDV-a postaje se po sili zakona. Meutim, ukoliko su ispunjena prva tri uslova, a etvrti nije, lice moe postati obveznik PDV-a ako se za to opredeli u skladu sa svojim interesom.

U poreske obveznike koje ispunjavaju sva etiri zakonska uslova mogu se razvrstati sledea pravna i fizika lica:

Preduzea (AD, DOO, drutvena preduzea, preduzee za zapoljavanje invalida i dr.)

Zadruge (zemljoradnike, stambene, zanatske, studentske i dr.)

Instituti ( iz oblasti zdravstva, nauke i dr.)

Centralna banka, poslovne banke, tedionice

Osiguravajue organizacije

Drutvene organizacije, privredne i druge komore

Udruenja graana (sindikalne organizacije, politike stranke i dr.)

Preduzetnici (STR, SUR i dr.)

Kulturne ustanove

Ostala pravna lica koja obavljaju promet roba i usluga

Fizika lica koja samostalno i trajno obavljaju delatnosti radi sticanja prihoda.

Zakon razlikuje poreskog obveznika i poreskog dunika, kojim se, pored poreskog obveznika, smatraju i druga lica koja moraju da plate dugovani PDV. Dakle obveznik je uvek i poreski dunik, ali poreski dunik ne mora uvek biti i obveznik PDV-a. Zakonom o PDV-u precizno je utvrena razlika, poreski dunici su:

Poreski obveznik iz lana 8. i 9. stav 2. Zakona o PDV-u

Poreski punomonik koga odredi strano lice koje u RS nema sedite ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet ili prijem dobara i usluga u Republici

Lice koje u raunu ili drugom dokumentu koji slui kao raun iskae PDV, a u skladu sa zakonom nije obavezno da obraunava ili plaa PDV

Lice koje uvozi dobro iz inostranstva, bilo da je re o pravnom ili fizikom licu.

Zakonom o PDV-u propisano je da obveznici PDV-a nisu RS i njeni organi i posebne organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom u cilju obavljanja poslova dravne uprave, ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova dravne uprave. Meutim dravni organi, nihove posebne organizacije i pravna lica koja obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga dravne uprave, a koji su oporezivi u skladu sa Zakonom, obveznici su PDV-a za taj promet dobara i usluga.

Zakonom o PDV-u precizirano je da se poljoprivrednici mogu opredeliti da li e biti stalni ili povremeni obveznici PDV-a.Uslov za ovakvo opredeljenje je da su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan prihod vei od 8 miliona dinara. Svi poljoprivrednici koji plaaju porez na dohodak imaju pravo na nadoknadu po osnovu PDV-a. U sluaju kada poljeprivrednici izvre promet dobara i usluga obveznicima PDV-a, kupac je duan da obrauna PDV nadoknadu u iznosu od 8% na vrednost primljenih dobara i usluga, o emu izdaje dokument za obrarun (priznanicu).

4. Nastanak poreske obaveze

Prema Zakonu o PDV-u poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvri jedna od sledeih radnji:

Promet dobara i usluga

Naplata ako je naknada ili deo naknade plaen pre prometa dobara i usluga

Nastanak obaveze plaanja carinskog duga, pri uvozu dobara, a ako te obaveze nema, danom u kojem bi nastala obaveza plaanja tog duga.

Treba imati u vidu da se nastanak poreske obaveze razlikuje od obaveze plaanja PDV-a. Nastanak poreske obaveze oznaava datum kada je poreski obveznik duan da obrauna PDV.

Nastanak poreske obaveze bitan je za obraunavanje poreza u odreenom poreskom preiodu. Poreski obveznik duan je da obrauna PDV za odgovarajui poreski period za promet dobara i usluga, ako je za njih nastala poreska obaveza u tom periodu. Poreski period je kalendarski mesec, a za one sa manjim prometom poreski period je kalendarsko tromeseje. Plaanje PDV vri se u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda.

Pri obraunu PDV-a prema primljenoj naplati ako je naknada ili deo naknade naplaen pre prometa dobara i usluga (avansno plaanje), poreska obaveza nastaje u poreskom periodu u koje je naknada primljena, odnosno avans naplaen. Obraun PDV-a po primljenim avansima vre obveznici koji vre naplatu pre izvrenog prometa dobara i usluga.

Prilikom uvoza dobara poreska obaveza nastaje danom nastanka carinskog duga. Porez obraunava i naplauje carinarnica koja sprovodi carinski postupak zajedno sa obraunom i naplatom carinskog duga. Ako pri uvozu ne nastaje carinski dug, poreska obaveza za PDV nastaje danom u kojem bi nastala obaveza plaanja tog duga.

5. Poreska osnovica i poreska stopa

5.1. Poreska osnovica

Prema Zakonu o PDV-u poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade u novcu, stvarima ili uslugama koju obveznik prima ili treba da primi za isporuena dobra ili pruene usluge, ukljuujui i subvencije, koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara i usluga, u koju nije ukljuen PDV.

Opte pravilo je da poresku osnovicu ini naknada za isporuena dobra i usluge u koju nije ukljuen PDV, prema tome osnovica poreza je neto naknada.

Ukoliko naknada ili njen deo nije u novcu, ve u dobrima ili uslugama, osnovicu za obraun poreza ini trina vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke, u koju nije ukljuen PDV.

U osnovicu PDV-a uraunavaju se i subvencije koje su neposredno povezane sa cenom dobara ili usluga, to su svi novani iznosi, stvari, usluge i druge benificije koje primalac dobara ili usluga, ili drugo lice, obezbeuje kao protivuslugu ili posebnu pogodnost isporuiocu za primljeno dobro ili uslugu.

U poresku osnovicu, pored naknade uraunavaju se svi javni prihodi koji se zaraunavaju primaocu dobara ili usluga kao to su akciza, carina, takse i druge javne dabine. U poresku osnovicu uraunavau se i svi sporedni trokovi koje obveznik zaraunav primaocu dobara i usluga. Sporedni ili zavisni trokovi su trokovi koji su vezani za osnovni, glavni promet, a koje obveznik zaraunava primaocu i koji kao takvi ulaze u prodajnu cenu dobara i usluga. Sporedni trokovi su:

Trokovi prevoza do kupca

Trokovi utovara, istovara, pakovanja, montae

Naknada za ambalau

Trokovi osiguranja

Ostali trokovi isporuke koji se istiu na fakturi prodatih dobara ili usluga.

U poresku osnovicu prema Zakonu o PDV-u ne uraunavaju se:

Popusti i druga umanjena cena koji se odobravaju primaocu dobara i usluga u momentu vrenja prometa dobara ili usluga (redovni popusti)

Snienja cena u formi diskonta za avansna plaanja

Iznos koji dobija poreski obveznik od primaoca dobara ili od korisnika usluge kao plaanje za trokove koje je napravio u njihovo ime i za njihov raun, ako je taj iznos evidentiran u knjigovodstvu.

Osnovica kod uvoza dobara je vrednost uvezenog dobra utvrena po carinskim propisima. U osnovicu za obraun PDV-a, pored vrednosti uvezenog dobra (iznos iz fakture ino-dobavljaa), uraunavaju se i:

Akcize, carina, takse i druge uvozne dabine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a

Svi zavisni, odnosno sporedni trokovi (ukljuujui trokove provizije, pakovanja, osiguranja) koji su nastali do prvog odredita u Republici.

5.2. Poreska stopa

Prema Zakonu o PDV-u propisane su dve poreske stope, opsta od 20% i posebna poreska stopa od 10%. PDV se obraunava prema stopi koja vai u momentu nastanka poreske obaveze, primenom propisane poreske stope na iznos neto naknade. Na iznos bruto naknade (u kojoj je uraunat PDV) primenjuju se preraunate stope.

Opta poreska stopa iznosi 20% i plaa se na oporezivi promet svih dobara i usluga ili na uvoz, osim onih koji su navedeni u lanu 23. stav 2. Zakona o PDV-u.

Posebna poreska stopa iznosi 10% i plaa se na promet ili uvoz sledeih dobara i usluga:

Hleba, mleka, brana, eera, jestivog ulja, jestive masnoe ivotinjskog i biljnog porekla

Sveeg i rashlaenog voa, povra, mesa, ribe i jaja

Lekova koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret zdravstvenog osiguranja

Ortotikih i protetikih sredstava, kao i medicinskih sredstava koji se hirurki ugrauju

Maretijala za dijalizu

ubriva, semena za reprodukciju biljaka, sadnog materijala i priplode stoke

Udbenika i nastavnih sredstava

Dnevnih novina

Monografskih i serijskih publikacija

Ogrevnog drveta

Usluga smetaja u hotelima, motelima, domovima i kampovima

Komunalnih usluga

Prirodnog gasa koji se isporuuje individualnim potroaima.

6. Poreska osloboenja

Sva osloboenja od plaanja PDV, Zakon o PDV-u podelio je u tri grupe:

Poreska osloboenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza

Poreska osloboenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza

Poreska osloboenja kod uvoza dobara

Meutim, u sutini sva poreska osloboenja dele se na potpuna i delimina. Potpuna osloboenja od PDV-a su ona osloboenja kod kojih se na promet dobara ili usluga ne obraunava PDV, a istovremeno se dozvoljava odbitak prethodnog poreza.

Poreska osloboenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza su osloboenja kod kojih se drava u celini odrie PDV-a za promet dobara i usluga. Ova osloboenja su nepovoljna za dravu, ali drava na ovaj nain eli da stimulie obveznika (pre svega na izvoz dobara). Obveznici koji vre isporuku dobra i pruanje usluga za koje je propisano poresko osloboenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza nisu iskljueni iz sistema PDV-a, ve se oporezuju po takozvanoj nultoj stopi. PDV se ne plaa na: prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara; izvozne isporuke dobara; dobra koja inostrani dravljanin nosi sa sobom u svom prtljagu; dobra koja se unose u slobodnu zonu i na pruanje usluga korisnicima slobodne zone; usluge oplemenjivanja, opravke ili ugradnje proizvoda, koji se otpremaju u inostranstvo; prevozne i druge usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara; usluge meunarodnog prevoza lica u vazdunom saobraaju; isporuke letilica u meunarodnom saobraaju, kao i na promet dobara i usluga namanjenih potrebama ovih letilica; usluge meunarodnog prevoza lica brodovima u renom saobraaju; isporuke brodova kao i na isporuke dobara i usluga u vezi sa njihovim korienjem; isporuke zlata Narodnoj banci Srbije; dobra i usluge namenjene diplomatskim i konzularnim predstavnitvima i meunarodnim organizacijama; usluge posredovanja u prometu dobara i usluga koji su osloboeni PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza.

Lice koje vri promet dobara i usluga za koji je propisano poresko osloboenje bez prava na odbitak prethodnog poreza ispostavljaju raune bez obraunatog PDV-a, i nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji su mu zaraunali prethodni uesnici u prometu, odnosno dobavljai. PDV se ne plaa u sluaju: odreene bankarske usluge u prometu novca i kapitala; usluga osiguranja i reosiguranja; promet zemljita; promet objekata osim kod prvog prenosa novoizgraenih objekata; usluge zakupa stanova i stambenih objekata ako se koristi za stambene potrebe; promet udela, hartija od vrednosti, potanskih vrednosnica, taksenih i drugih vaeih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u RS; promet potanskih usluga od strane javnog preduzea; zdravstvene usluge, usluge isporuke zubne proteze, ljudskih organa; usluge socijalnog staranja i zatite dece i odraslih; usluge smetaja i ishrane uenika i studenata; usluge obrazovanja; usluge iz oblasti nauke, sporta, kulture, kao i usluge verskog karaktera; usluge javnog radiodifuznog sistema; usluge prireivanja igara na sreu.

PDV se na plaa na uvoz dobara: iji je promet u skladu sa Zakonom o PDV-u osloboen PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza i bez prava na odbitak prethodnog poreza; koja se u okviru carinskog postupka privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja; koja se u okviru carinskog postupka privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo uvoze; za koja je u okviru carinskog postupka odobren postupak prerade pod carinskom kontrolom; u okviru carinskog postupka nad tranzitnom robom; za koja je u okviru carinskog postupka odobren postupak carinskog skladitenje; za koja je u skladu sa Carinskim zakonom propisano osloboenje od carine.

7. Prethodni porez

Prethodni porez je iznos PDV-a koji je obraunat u predhodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaen pri uvozu dobara, a koji obveznik moe da odbije od PDV-a koji duguje. Dakle, prethodni porez je iznos PDV-a: koji su obvezniku zaraunali u svojim raunima prethodni uesnici u prometu prilikom nabavke dobara ili korienja usluga za potrebe vrenja delatnosti, a koji su takoe obveznici PDV-a; koji je posebno iskazan u raunu za avansno plaanje koje je izvrio kupac, a koji jo nije izvren; koji je plaen za uvoz dobara i posebno iskazan u carinskoj dokumentaciji ( carinski raun), koju je obveznik pribavio u poreskom periodu. Pravo na odbitak prethodnog poreza omoguava poreskom obvezniku da plati PDV samo na vrednost koju je dodao u fazi prometa.

Pravo na odbitak prethodnog poreza imaju samo obveznici PDV-a, isto tako da bi obveznik PDV-a mogao ostvariti paravo na odbitak prethodno zaraunatog PDV-a, isporuilac dobara i pruilac usluga od kojih obveznik PDV-a nabavlja dobra i usluge, takoe moraju biti poreski obveznici.

Prvi i osnovni uslov da bi poreski obveznik stekao pravo na odbitak prethodnog poreza je to da nabavljena roba i primljene usluge koristi ili e ih koristiti za poslovne svrhe, odnosno za obavljanje delatnosti koje ne iskljuuju pravo na odbitak prethodnog poreza.

Drugi uslov je da poreski obveznik u poreskom periodu za koji sastavlja obraun PDV-a i podnosi poresku prijavu, poseduje: raun izdat od strane drugog obveznika PDV-a u prometu o iznosu prethodnog poreza; carinski dokument o izvrenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvruje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. Odbitak prethodnog poreza obveznik ne moe izvriti ako je ispunjen samo prvi uslov ili samo drugi uslov, nego samo kada su istovremeno ispunjena oba uslova.

8. Izdavanje rauna

U skladu sa zakonom o PDV-u obveznik je duan da podnese evidencionu prijavu za PDV, izdaje raune o izvrenom prometu dobara i usluga, vodi evidenciju u skladu sa Zakonom i obraunava i plaa PDV i podnosi poreske prijave.

U sistemu obrauna i plaanja PDV-a raun je osnovni dokument u kojem obveznik obraunava PDV na vrednost izvrenog prometa dobara i usluga i na osnovu kojeg obveznik kojem je izvren promet dobara ili usluga ostvaruje pravo na odbitak prethodnog poreza. Rauni su osnov za voenje poreske evidecije koju je obveznik duan da vodi radi pravilnog obraunavanja i plaanja PDV-a. Obavezu izdavanja rauna ima obveznik koji izvri promet dobara i usluga drugim poreskim obveznicima i licima koja nisu obveznici PDV-a. obaveza izdavanja rauna postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego to je izvren promet obara ili usluga (avansno plaanje), s tim to se u konanom raunu odbijaju avansna plaanja u kojima je sadran PDV. Raun prema Zkonu o PDV-u sadri sledee podatke:

naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca rauna

mesto i datum izdavanja i redni broj rauna

naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca rauna

vrsta i koliina isporuenih dobara ili vrsta i obim usluga

datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaanja

iznos osnovice

poreska stopa koja se primenjuje

iznos PDV koji je obraunat na osnovicu

napomena o poreskom osloboenju

9. Povraaj i refakcija poreza na dodatu vrednost

Prema zakonu o PDV-u, u sluaju da je iznos prethodnog poreza vei od iznosa poreske obaveze poreski obveznik moe da se opredeli za povraaj razlike PDV-a ili da se razlika PDV-a prizna kao poreski kredit. Ukoliko se obveznik opredeli za povraaj razlike PDV-a, odnosno poreski kredit takvo opredeljenje iskazuje u poreskoj prijavi.

Povraaj PDV-a vri se najkasnije u roku od 45 dana po isteku roka za predaju poreske prijave, odnosno u roku od 55 dana po isteku meseca, odnosno tromeseja. Izuzetak je povraaj PDV-a koji se vri u roku od 15 dana za obveznike koji preteno vre promet dobara u inostvanstvu.

Prema Zakonu PDV-u pravo na refakciju PDV-a ostvaruju:

strani obveznici

humanitarne organizacije

strani donatori

strani dravljani.

Zakljuak

PDV-om se zamenjuje dosadanji porez na promet proizvoda i usluga kao jednofazni porez na promet koji se realizovao uglavnom u zadnjoj prometnoj fazi. To je vrlo vana promena u poreskom sistemu zemlje koja implicira dva znaajna efekta:1.Obraun i naplatu poreza u svim fazama proizvodno i usluno-prometnog procesa,2.Organizovanje poreske administracije kao jedinstvene funkcije na nivou Republike Srbije.

Njegovo uvoenje bitno je uticalo na finansijsku poziciju korisnika poreskih prihoda, s jedne, i poreskih obveznika, s druge strane. Naime, porez na dodatu vrednost je izdaniji poreski oblik od poreza na promet to znai da institucije drave po osnovu njega bre i jednostavnije ostvaruju poreske prihode. PDV podstie izvoz i destimulie uvoz.

Danas u svetu PDV dominira meu etri najznaajnija poreska oblika. Ovaj poreski oblik zadovoljava i fiskalne i vanfiskalne ciljeve oporezivanja. U zemljama u kojima je na snazi PDV preko 70% ukupne line potronje je oporezivano, a u zemljama gde je dominantan maloprodajni porez oporezivanje je znatno nie izmeu 30% i 50%. Osnovna prednost PDV je lako otkrivanje i spreavanje izbegavanja plaanja poreza. U veini savremenih drava PDV se uvodi na centralnom nivou da se ne bi stvarala poreska konkurencija izmeu uih i irih nivoa vlasti. Uspenost primene PDV-a zavisi od efikasnosti, spremnosti i kvalitetne obuenosti poreske administracije.

Literatura:

1. Porez na dodatu vrednost, grupa autora, Privredni savetnik, 2010. Godina

2. Profesor dr Vid G. Ristanovi, Finansijski menadzment-2014-prezentacija za studente, str. 314

3. Finansiski menadment (poslovne finansije), Prof. dr. Nenad M. Vunjak, 2008. godina

4. Osnovi raunovodstva, Milica Nii, Privredna akademija Novi Sad, 2007. Godina

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dodatu_vrednost.html

Profesor dr Vid G. Ristanovi, Finansijski menadzment-2014-prezentacija za studente, str. 314

Finansiski menadment (poslovne finansije), Prof. dr. Nenad M. Vunjak, 2008.

HYPERLINK "http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dodatu_vrednost.html 10.05.2014" http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dodatu_vrednost.html 10.05.2014. 18:10


Osnovi raunovodstva, Milica Nii, Privredna akademija Novi Sad, 2007. Godina

Porez na dodatu vrednost, grupa autora, Privredni savetnik, 2010. Godina


Page 1