Predmet: Privredno pravo Smer: Poslovna informatika i e - biznis

SEMINARSKI RAD Tema: Pravna lica

Profesor: dr. uro urovi Student: eljko Nikoli 2A1/0185/10Beograd 2012.

Sadraj:1. Uvod..........................................................................................................................................4 2. Pravno lice i organizacija..........................................................................................................5 2.1 Organizacije sa statusom pravnih lica...................................................................................5 2.2 Pravno lice kao pravnosposobna organizacija......................................................................5 3. Naelo pravne razdvojenosti i samostalnosti...........................................................................6 3.1 Samostalnost u spoljnom i unutranjem odnosu..................................................................6 3.2 Samostalnost organizacija koje nisu pravna lica..................................................................6 3.3 Odstupanja od naela..............................................................................................................7 4. Funkcije pravnog lica................................................................................................................7 4.1 Ostvarivanje trajnih nadindividualnih ciljeva......................................................................7 4.2 Olakanje odvijanja pravnih odnosa, pogotovo pravnog prometa.....................................8 4.3 Obezbeenje namirenja poverilaca (garantna funkcija).....................................................8 4.4 Ogranienje odgovornosti (limitna funkcija)........................................................................9 5. Vrste pravnih lica.......................................................................................................................9 5.1 Udruenja.................................................................................................................................9 5.1.1 Jednolana i vielana udruenja........................................................................................9 5.1.2 Lina i korporativna udruenja........................................................................................10 5.2 Ustanove.................................................................................................................................11 5.2.1 Zadubine............................................................................................................................11 6. Komercijalna i nekomercijalna pravna lica..........................................................................11 7. Jednosvojinska i meovita oravna lica...................................................................................12 8. Privatnopravna i javnopravna pravna lica...........................................................................13 9. Elementi pravnog lica..............................................................................................................13 9.1 Pravilima ureena organizacija............................................................................................13 9.2 Organi.....................................................................................................................................14 9.3 Cilj...........................................................................................................................................14 9.4 Sredstva i imovina..................................................................................................................15 10. Indetitet pravnog lica.............................................................................................................15 11. Pravni subjektivitet................................................................................................................16 11.1 Nastanak organizacije i nastanak pravnog lica................................................................162

11.2 Naini (sistemi) priznavanja pravnog subjektiviteta........................................................16 11.3 Pravna poslovna i deliktna sposobnost..............................................................................18 11.4 Pravna sposobnost...............................................................................................................18 11.5 Poslovna sposobnost............................................................................................................18 11.6 Deliktna sposobnost.............................................................................................................19 12. Uenje o pravnim licima........................................................................................................20 13. Zakljuak................................................................................................................................21 14. Literatura................................................................................................................................22

3

1. UvodPravni subjekti ili linosti u pravu mogu se definisati kao imaoci pravne sposobnosti, koja se sastoji u mogunosti da se bude imalac prava i obaveza (mogunost biti vlasnik, poverilac, dunik, naslednik, itd.). Pravni subjekti se esto nazivaju nosiocima prava i obaveza, to je jedan rogobatan nain odravanja, jer se prava i obaveze imaju ili nemaju, pa je stoga bolji naziv imaoci. Za pojam pravnog subjekta dovoljno je postojanje same pravne sposobnosti, ak i ako bi se zamislilo da se na osnovu nje ne poseduje nijedno pravo niti obaveza, mada u praksi takvih subjekata praktino nema (i dete im se rodi ima npr. Pravo na izdravanje, pravo svojine na stvarima koje su mu kupljene i sl.). Na dananjem stupnju drutvenog i pravnog razvoja postoje dve vrste pravnih subjekata: 1. Ljudi kao pojedinci (fizika lica); 2. Organizacije snabdevene pravnom sposobnou(pravna lica); ivotinjama zasad nije priznat pravni subjektivitet, a pravnu zatitu koju uivaju(zabrana ubijanja i zlostavljanja), pravnici objanjavaju na razliite naine: da su to zatiene stvari, da je re o krivinopravnim propisima ija je svrha suzbijanje niskih instikata i postupaka brutalnosti. S obzirom na opte elemente pravno lice se definie kao pravilima ureena organizacija, koja radi ostvarenja doputenog cilja, objedinjuje organe i imovinu, poseduje identitet(ime, sedite i dravljanstvo) i priznati pravni subejktivitet (pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost). Pravno lice je drutvena tvorevina kojoj je priznato svojstvo subjekta prava jer je dovoljno organizovana i uobliena celina. Iako pravno lice nema svoju posebnu svest i volju, ono je ipak priznato kao subjekat prava kao i fiziko lice koje tu svest i volju ima. To je uinjeno stoga to i pravno lice raspolae ovlaenjima i obavezama koje odgovaraju njegovom karakteru i cilju zbog koga je osnovano. Fizikim licima je dozvoljeno da neto ine ili ne ine sve dok njihovo ponaanje izriito nije zabranjeno pravnim normama, to je u skladu sa shvatanjem da je pravno dozvoljeno sve to nije zabranjeno. Pravna lica smeju neto slobodno da ine ili ne ine, samo ako je to izriito dozvoljeno pravnim normama, to je u skladu sa shvatanjem da je slobodno ono samo to je pravno dozovoljeno.

4

2. Pravno lice i organizacijaPravno lice i organizacija nisu isto, kao to ni fiziko lice i ovek ne znae isto. Biti pravno lice, to za organizaciju znai imati prava i obaveze u graansko pravnim odnosima. Pravno lice oznaava tek jedno pravno svojstvo organizacije njen pravni status (da je u oblasti prava subjekat prava i obaveza) kao to su njena druga vanpravna svojstva, da je ekonomski subjekat, politiki, kulturni i dr.

2.1 Organizacije sa statusom pravnih licaVeliki broj organizacija u kojima ovek uestvuje (preduzea, banke, bolnice, optine, fakulteti, politike stranke itd.) jesu, kao i ovek, subjekti prava. Dok je danas svaki ovek pravni subjekat (fiziko lice), svaka organizacija nije pravno lice. Svako pravno lice jeste organizacija, ali svaka organizacija nije pravno lice. Da bi organizacija bila pravno lice, neophodno je da bude: 1. Pravno urediva Pravna lica mogu postati samo organizacije koje jesu ili bi mogle i trebale da budu pravno ureene. Ukoliko nisu takve spadaju u tzv pravno slobodan prostor, jer ne dobijaju status pravnog lica, kao to su npr.: kafansko drutvo, grupa penzionera koja se sastaje u parku, izletnika druina, sedeljka i sl. Ali, ni sve pravno uredive organizacije nisu pravna lica, kao to su npr.: ortakluk, porodina zadruga, dobrotvorna akcija, suvlasnitvo i sl. 2. Pravno dopustiva pravna lica mogu postati samo pravnouredive organizacije koje su ureene na pozitivan nain tj. Pravno doputene. Ako su pravom zabranjene, ne dobijaju status pravnog lica, koa to je sluaj, npr. Sa zloinakim udruenjima, udruenjima za nasilno obaranje vlasti, za irenje nacionalne mrnje, politika stranka koja se finansira iz inostranstva i sl. Ali ni sve pranvno doputene organizacije nisu pravna lica, kao to je sluaj, npr., sa branom zajednicom, porodinim domainstvom, porodinom stambenom zgradom, tuilatvom, sudom, radnjama i sl. 3. Da joj je priznata sposobnost da ima prava i obaveze od pravno uredivih i pravno doputenih organizacija samo one kojima pravni poredak prizna moguost da stiu prava i obaveze postaju pravna lica. Pravni poredak odreuje vrste organizacija koja mogu biti pravna lica (tzv. Numerus clausus) : preduzea, zadubine, fondovi, fakulteti, zadruge, udruenja graanja, stambene zgrade u drutvenoj svojini i sl.2.2

Pravno lice kao pravnosposobna organizacija

Status pravnog lica ima samo ona organizacija uz koju pravni poredak vezuje subjektivna prava i obaveze kao njena prava i njene obaveze. Prema tome, ono to je najjasnije razlikuje organizaciju koja jeste pravno lice od one koja to nije, jeste sposobnost organizacije da ima svoja prava i obaveze: pravna sposobnost organizacije. Po tom najodluenijem momentu moe se pravno lice definisati kao pravno sposobna organizacija. Organizacija je pravno lice ako je pravno sposobna odnosno pravno lice je organizacija koja je pravno sposobna.5

3. Naelo pravne razdvojenosti i samostalnostiAko je organizacija pravno lice, sama organizacija je imalac prava i obaveza, a nisu to njeni osnivai i uesnici (organi, lanovi, zaposleni): njij, a ne njima, pripadaju prava i obaveze. Pravno lice nastaje, postoji, funkcionie i prestaje nezavisno od svojih osnivaa i uesnika. Pravna razdvojenost i samostalnost ispoljava se naroito u sledeem. Imovinska i neimovinska prava i obaveze, koja pravni poredak priznaje organizaciji, pripadaju njoj samoj i samo njoj a nisu ujedno prava i obaveze njenih osnivaa i uesnika. I obrnuto. Na primer: zgrada preduzea nije i direktorova; ko banci duguje kamatu, ne duguje je njenim slubenicima. Kada organizacija tui ili je tuena, stranka u postupku nisu i njeni osnivai i uesnici. Ni obrnuto. Organizacija odgovara samo za svoje obaveze, samo svojim poveriocima i samo svojom imovinom, a tako isto njeni osnivai i uesnici. Ako npr. Fakultet ne vrati zajam, ne mogu se zapleniti sredstva sa tekueg rauna dekana. Pravne radnje (ugovori, delikti i dr.) koje uesnici organizacije preduzmu kao delovi organizacije, raunaju se samo njoj, a za njih ne proizvode pravna dejstva. Npr. Ako se radnici godinama slue alatom kao da pripada fabrici, odrajem stie svojinu fabrika, a ne oni; ako lekar nestruno lei pacijenta, bolnica mu duguje naknadu tete. Ime, sedite i dravljanstvo organizacije ne odreuje se po osnivaima i uesnicima. Npr. Ako organizacija i dobije ime po osnivau, njegovo ime ini samo jedan deo njenog imena. U javnim registrima (npr. Zemljinoj knjizi) vode se prava i obaveze na ime organizacije, a ne njenih osnivaa i uesnika. Organizacija ne prestaje niti se menja usled smrti, izmene, iskljuenja i sl. osnivaa i uesnika. Prestaje i menja se iz razloga koji se tiu nje same zbog zabrane rada, neuspenog poslovanja, ostvarenja cilja i dr.

3.1Samostalnost u spoljnom i unutranjem odnosuPravna osamostaljenost organizacije spram osnivaa i uesnika ispoljava se kako u spoljnom odnosu sa treima, tako i u unutranjem sa uesnicima. U oba, ona je samostalan pravni subjekat, jasno razliit od osnivaa i uesnika. U odnosu sa treima samo je organizacija pravni subjekat. Uesnik se javlja tek kao deo organizacije. Za trea lica uesnici organizacije ni ne postoje kao subjekti prava (kao imaoci prava i obaveza). Npr. Ugovor, obaveze naknade, tete, upis u zemljinu knjigu itd., ne glasi ni na koga iz organizacije, niti na sve uesnike zajedno, ve na samu organizaciju. Organizacija je pravni subjekat i u odnosu sa uesnicima. Uesnici su u pravnom odnosu sa njom, a ne meusobno. Npr. kada se zapoljava, radnik ne stupa u radni odnos sa drugim zaposlenima, nego je organizacija poslodavac; kada jedan slubenik drugome na radu prouzrokuje tetu, nije slubenik dunik ve ustanova.

3.2Samostalnost organizacija koje nisu pravna licaNeke organizacije koje nisu pravna lica brana zaednica, porodina zadruga, i dr. poseduju vei ili manji stepen pravne samostalnosti organizacije spram osnivaa i uesnika, u spoljnom6

odnosu, unutranjem ili u oba. Imalac prava i obaveza tada je grupa : svi uesnici zajedno, u svojoj povezanosti. Prava i obaveze grupe razdvojeni su od pojedinevih (zajednika imovina od posebne i sl.). Ono to duguje grupa, ne duguje uesnik i obrnuto. Grupa se javlja pod sopstvenim imenom, u pravnom prometu, u zemljinoj knjizi i sl., stranka je u postupku. Ne prestaje smru i promenoom uesnika. Ali takvim organizacijama uvek nedostaje vie ili manje elemenata pravne samostalnosti grupe, u spoljnom odnosu, unutranjem ili u oba. Sanaslednici, suvlasnici, ortaci, etani vlasnici porodine zgrade, nisu kao grupa npr. ugovorna stranka, parnina stranka, subjekti upisa u zemljnu knjigu, nego su to svi uesnici poimence. No, element koji uvek ne dostaje, makar svi ostali bili zastupljeni, jeste to da nije organizacija kao takva imalac prava i obaveza: prava i obaveze pripadaju grupi svim uesnicima zajedno, a ne organizaciji kao odvojenoj od uesnika i grupe. Po tome je pravna samostalnost uvek najpotpunija kod pravnih lica. Organizacija koja je pravno lice pravno je osamostaljena od osnivaa i uesnika u najveoj moguoj meri, i u oba odnosa, spoljnom i unutranjem. Jedino je kod takve organizacije pravna samostalnost naelo.

3.3Odstupnja od naelaPoto je kod organizacija koje su pravna lica pravna samostalnost naelo, odstupanja moraju biti posebno predviena da bi vaila. Naroito su znaajna odstupanja od iskljuive odgovornosti pravnog lica svojom imovinom za svoje obaveze. Za obaveze nekih vrsta pravnih lica zadruga, drutava sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova (ortakih trgovakih drutava, komanditnih drutava), i dr. neodgovara samo organizacija svojom imovinom nego i pojedini ili svi uesnici svojom imovinom. Kod svake vrste pravnog lica mogu je tzv. Prodor kor pravno lice do uesnika: sud ne uvaava da su razdvojene pravne sfere organizacije i uesnika, i uzima da su uesnik i organizacija jedno, kako bi i uesnika obvezao da svojom imovinom odgovara poveriocima za obaveze organizacije. Uslov za prodor do uesnika je da je uesnik svojim postupkom namerno nakodio interesima poverilaca organizacije (subjektivna zloupotreba naela samostalnosti) ili bez obzira imali namere koenja, da bi odgovornost samo pravnog lica bila protivna svrsi instituta pravno lice i naela pravne samostalnosti (objektivna zloupotreba). Npr. ako bi poverioci bili osujeeni da se namire, jer su lanovi organizacije putem povoljnih zajmova sebi razdelili imovinu organizacije, ili jer su osnivai opremili organizaciju imovinom ija je veliina u gruboj nesrazmeri sa veliinom rizika koji prati njenu delatnost.

4. Funkcije pravnog licaPravno lice omoguuje: ostvarivanje trajnijih nadindividualnih ciljeva, lake odvijanje pravnih odnosa, pogotovo pravnog prometa, obezbeenja namirenja poverilaca i ogranienja rizika (odgovornosti).

4.1 Ostvarivanje trajnih nadindividualnih ciljevaZahvaljujui pravnom osamostaljivanju organizacije, ovek moe putem nje da ostvari one ciljeve za ije postizanje njemu samo nedostaju sredstva, snage, znanja, sposobnosti ili vreme.7

Za ostvarivanje takvih trajnih ciljeva koji nadilaze moi pojedinaca, pravno lice je podesnije od drugih pravnih oblika (od ortakluka, suvlasnitva i sl.) jer je nezavisnije nego oni od osobina i sudbina fizikih lica (osnivaa i uesnika) i neposrednije i jae vezano za cilj. Za razliku od oveka i od drugih pravnih oblika, pravno lice je besmrtno teoretski veno. Tako se putem pravnog lica imovini osigurava nosilac koji nije unapred niim vremenski ogranien. Drugi pravni oblici, koji takoe mogu sluiti trajnijem povezivanju imovine, delatnosti i cilja, nisu toliko neostljivi na personalne promene, jer princip razdvojenosti nigde nije ostvaren u toj meri kao kod pravnog lica. Institutom pravno lice imovina je jae i neposrednije vezana za opredeljeni cilj, nego drugim pravnim oblicima, jer je veza imovine i cilja manjepodlona uticaju osnivaa i uesnika. Isti cilj se moe ostvariti npr. poklonoom sa nalogom i legatom ili jednom vrstom pravnog lica zadubinom. Ali, dok u prva dva sluaja privoenje imovine nameni zavisi od toga hoe li legatar primiti legat, korisnik ispuniti nalog, hoe li se idocnije nadzirati sprovoenjem namere, nee li poklonodavac opozvati poklon i sl. dotle je samim nastankom pravnog lica imovina smesta i nepovratno posveena opredeljenom cilju.

4.2 Olakanje odvijanja pravnih odnosa, pogotovo pravnog prometaInstitut pravno lice omoguuje da kao imalac prava i obaveza kao vlasnik, kupac, oteeni, tuilac itd. figurira samo jedan jedini subjekat organizacija, umesto da mora da ih bude onoliko koliko je osnivaa i uesnika organizacije. da nije pravnog lica, svi bi oni, koliko da ih je, morali biti titulari prava i obaveza, svi bi zajedno morali preduzimati pravne poslove (npr. ugovarati), uestvovati u vrenju prava i obaveza, podnositi tubu, biti tueni, biti poimence upisani u zemljinu knjigu itd. I u unutranjem odnosu svi su usmereni samo na jednog subjekta pravno lice, umesto da svako sa svakim iz organizacije zasniva pravne odnose. Da nije pravnog lica, svakom promenom sastava organizacije iznova bi morale da se menjaju ogovorne stranke, proiruje tuba, menja upis u zemljinoj knjizi itd. Drugi pravni oblici- ortakluk, suvlasnitvo i sl., nisu sposobni da u toj meri redukuju sloenost i tako pojednostave odvijanje pravnih odnosa a prue sigurnost: kod njih je onoliko pravnih odnosa koliko je uesnika organizacije, a izmena sastava uesnika odrava se na odnos.

4.3 Obezbeenje namirenja poverilaca (garantna funkcija)Institut pravno lice (pravnim razdvajanjem organizacije od osnivaa i uesnika) omoguuje poveriocima poveane izglede za namirenje. Niz pravila o pravnom licu koja ne vae za druge pravne oblike (ortakluk, suvlasnitvo i sl.), ni za fizika lica ine da je organizacija sa statusom pravnog lica pouzdaniji dunik, a njena imovina izdaniji i pouzdaniji garantni fond za namirivanje poverilaca. Pravno lice za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom, a drugaija odgovornost je izizetak. Nekada i uesnici svojom imovinom odgovaraju za obaveze pravnog lica. Iz imovine pravnog lica namiruju se samo poverioci i organizacije, a ne i poverioci osnivaa i uesnika. Organizacija ne moe bez imovine postati pravno lice odn. Bez izgleda da imovinu odri i obnavlja; pravna lica su nekad pod obavezom da ouvaju odreenu vrednost imovine, ili ograniena u raspolaganju njome. Prezaduenom pravnom licu zabranjeno je da preduzima nove pravne poslove; prezadueno, plateno nesposobno i pravno lice koje posluje s gubitkom obavezni8

su da iniciraju postupak za saniranje ili za steaj. Obaveza pravnog lica da naknadni tetu ne moe se sniziti zbog njegovog slabog imovinskog stanja.

4.4 Ogranienje odgovornosti (limitna funkcija)Institut pravno lice omoguuje da se iskljuivo organizacija uini odgovornom za obaveze, ini se osnivaima i uesnicima prua izvesnost u pogledu njihovog sopstvenog rizika. Poto za obaveze organizacije ne odgovaraju svojom imovinom, rizik se svodi na ona sredstva (prava, predmete, novac) koja su uneli u imovinu organizacije. Osniva odnosno uesnik ne bi se ni odvaio na osnivanje organizacije odnosno uea u njoj, ako bi mogua odgovornost sopstvenom imovinom znatno nadrastala valiinu njegovog udela u imovini organizacije (npr. lanarinu), njegov uticaj na rad organizacije (npr. broj glasova koje ima) i njegovu korist (npr. dividendu). Ako bi se ipak odluio na osnivanje organizacije ili uee u njoj, suoen spretnjom nesrazmerne odgovornosti sopstvenom imovinom postupao bi preterano oprezno, kako se ne bi izloio odogovornosti, a to bi kodilo efikasnosti organizacije, a onda posredno i drutvu. Garantna funkcija postoji u interesu poverilaca organizacije, a limitna, u interesu osnivaa i uesnika. Limitna funkcija ne bi mogla da se opravda bez garantne: ovako, odgovornost jeste dodue ograniena, ali je zato sigurna. Odmeravanje vanosti interesa poverilaca i vanosti interesa osnivaa i uesnika opredeljuje zakonodavca da li e predvideti iskljuivu odgovornost pravnog lica ili je upotpuniti odgovornou osnivaa i uesnika (do odreenog iznosa ili neogranienog supsidijernom ili solidarnom).

5. Vrste pravnih licaZa organizaciju sa statusom pravnog lica pravno je vano da li je po svojoj strukturi udruenje ili ustanova, po cilju i vrsti delatnosti komercijalna ili nekomercijalna, po tipu svojine jednosvojinsko pravno lice ili meovito. Pravna lica se u naem pravu ne dele na javnopravna i privatnopravna.

5.1 UdruenjaUdruenje je,dakle, organizacija iji cilj, postojanje, ureenje i funkcionisanje opredeljuju sami lanovi. Nekoliko je pravno vanih podela udruenja. 5.1.1 Jednolana i vielana udruenja Po broju lanova udruenja su jednolana( inokosna, unipersionalna) ili vielana ( kolegijalna, multipersonalna, udruenja u uem ili tradicionalnom smislu rei). Ne odluuje broj uesnika, nego broj lanova. Uesnik je svako ko je u sastavu organizacije (organ,lan, zaposleni), a lan je samo onaj uesnik koji ima odgovarajui (lanski) status: ko u odnosu sa oganizacijom ima prava i obaveze odreene vrste - pravo na udeo u dobiti, na uee u upravljanju , u voenju poslova, obavezu uloga, lanarine, uea u snoenju gubitaka, odgovornost i dr.9

Udruenje je vielano ako vie uesnika ima status lana. U naelu dovoljno je da udruenje ima bar dva lana, osim ako njegova priroda ili propis zahtevaju vei broj, npr. za zadrugu tri, za politiku stranku sto. Maksimalan broj lanova propisuje se samo izuzetno, bilo neposredno kao npr. da drutvo sa ogranienom odgovornou moe imati najvie trideset lanova, bilo posredno kao npr. ogranienim brojem deonica. Jednolano udruenje ima samo jednog lana: jednom jedinom uesniku pripadaju sva lanska prava i obaveze. Dok sve vrste udruenja mogu biti vielana, jednolana mogu biti samo ona kojima to doputa njihova priroda i propis. Npr. zadruga upravo nastaje radi uzajamnog pomaganja, pa ne moe neko sam sebi biti zadrugar, komanditno drutvo rezultat je potrebe da se podele uloge izmeu komplementara i komanditora. Udreenje moe biti jednolano od poetka ako jedno lice npr. upie sve deonice, uplati sve udele drutva sa ogranienom odgovornou, a moe to postati naknadno, pretvaranjem vielanog u jednolano tako npr. to se u jednom licu steknu sve deonice ili svi udeli. Dok je samo odreenim vrstama vielanih udruenja doputeno da prerastu u jednolana, a da se time ne ugase, svako jednolano uvek moe postati vielano. Jednolano udruenja uvek je latentno vielano. Neka udruenja zbog svoje prirode tee mnoini lanova, npr. deoniko drutvo da bi se uveao kapital, drutvo sa ogranienom odgovornou da bi se rizik lana smanjio i podelio s drugima. 5.1.2 Lina i korporativna udruenja Po intezitetu line veze izmeu lana i udruenja i izmeu lanova meusobno, udruenja su lina ili korporativna. Lino udruenje karakterie jaka lina veza izmeu lana i udruenja i izmeu lanova meusobno, to se ispoljava naroito u sledeem: 1. lan udruenja postaje se svojom voljom. lanovi saglasnim izjavama volje (ugovorom zajednikim aktom) ureuju i menjaju organizaciju i meusobne odnose. 2. lanovi su nezamenljivi, lanstvo neprenosivo i nenasledivo. Izmena lana iziskuje saglasnost svih. Smrt lana, lienje poslovne sposobnosti, istupanje, iskljuenje i sline line okolnosti mogu biti razlog za prestanak u udruenju. 3. Svaki lan uestvuje u odluivanju, upravljanju i voenju poslova. Za odluku je potrebna saglasnost. 4. Samo lan moe biti organ (biti ovlaen da preduzima pravne poslove udruenja). 5. lanovi svojom imovinom odgovaraju za obaveze udruenja. 6. Ime lana sadri se u imenu udruenja. lina udruenja su npr. durtvo sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova, komanditnom drutvu, savezna drava. Korporativno udruenje odlikuje slaba lina veza udruenja i lana i lanova meusobno. lanom udruenja nekada se postaje i bez obzira na svoju volju (obavezno lanstvo). Organizacija i meusobni odnosi lanova ureuju se i menjaju aktom koji nepodrazumeva saglasnost svih (statutom). lanovi su izmenjivi, a lanstvo prenosivo i nasledivo. Ne trei se pristanak svih za promenu lana. Line okolnosti (smrt lana i drugo) ne uzrokuju prestanak udruenja. Upravljati i voditi poslove udruenja mogu i lica koja nisu lanovi. Odluuje se veinom glasova. Uloga

10

organa nije rezervisana samo za lanove. Za obaveze udruenja iskljuivo ono odgovara svojom imovinom. Ime udruenja ne mora da sadri ime lana. Korporacije su npr. deoniko drutvo, komanditno drutvo na deonice, drutvo sa ogranienom odgovornou, zadruga, udruenje graana, politika stranka, sindikat, komora, optina, verska zajednica.

5.2 UstanoveUstanova je organizacija iji cilj, ureenje i nain funkcionisanja odreuje osniva, a u ivot sprovode uesnici ( organi, zaposleni). Kako ni osniva ni uesnici ne gospodare ustanovom, ne odgovaraju svojom imovinom za njene obaveze. Uticaj osnivaa na cilj, ureenje i funkcionisanje iscrpljuje se aktom o osnivanju, a potom on, eventualno samo nadzire kako uesnici ostvaruju cilj ustanove. Ni osniva ni uesnici ne mogu po svom nahoenju ukinuti ustanovu, jer ona ni ne postoji u njihovom interesu, ve u korist treih (destinatera). Ali ni korisnici ne mogu da je ukinu, jer niti su osnovali, niti su njeni uesnici. Figurativno reeno, jednom osnovana, ustanova ( kao da) pripada sebi samoj. Dok se uesnici udruenja slue imovinom udruenja da bi ostvarili svoje ciljeve, zbog ega se kae da udruenje imaju personalni supstrat, da su kod njih lica u prvom planu, uesnici ustanove slue imovini ustanove da bi ostvarili ciljeve kojima je imovina nepovratno posveena, to kod ustanove u prvi plan istie imovinu, realni supstrat. Graansko pravnim normama iscrpno su regulisane zadubine, retko ostale imovine. 5.2.1 Zadubine Zadubina je organizacija iju je imovinu osniva nepovratno zamenio da svojim prihodima dobroino ostvaruje neki drutvenokoristan cilj. Ciljevi su po pravilu ili mecetanski: pomaganje i unapreivanje obrazovanja, kulturnog, umetnikog, naunog stvaralatva i sl. ili humanitarni: zatita siromanih, starih, bolesnih, dece, socijalno ugroenih i sl. Zadubina je uvek dobrotvorna ustanova (princip altruizma): inidbe vri korisnicima dobroino, bez naknade, protiv koristi i ekvivalentnosti. Po krugu korisnika, zadubine su privatne ili javne. Privatne zadubine deluju u korist zatvorenog kruga lica, koja pripadaju nekoj instituciji nekoj porodici, preduzeu, fakultetu itd. Tipine privatne zadubine su sledee: zadubine preduzea i drugih organizacija koriste pripadincima nekog preduzea ili druge organizacije, npr. pomau penzionisane lanove, lanove porodica radnika nastradalih na radu, nagrauju najuspenijeh stvaraoca odreenog udruenja, najboljeg studenta dotinog fakulteta.

6. Komercijalna i nekomercijalna pravna licaKomercijalna (preduzetnika, lukrativna, profitna) organizacija dela prvenstveno da bi ostvarila dobit (sa lukrativnim ciljem), a nekomercijalna nema takav cilj (ve idealan). Dobi je prvenstveni cilj ako organizacija svoju delatnost vri uz naknadu (preduzimajui teretne pravne poslove), koju11

ostvaruje na tritu (po principu ponude i tranje, i u uslovima konkurencije), i to ini sistematski (a ne tek od sluaja do sluaja) i kao svoju osnovnu delatnost (a ne kao sporednu ili jednu od sporednih). Kada nedostaje neki od tih elemenata, organizacija je nekomercijalna. I privredna delatnost (proizvodnja robe, trgovina, prometi robe, kapitala, rada, pruanja usluga, bankarski poslovi, osiguranje) i ne privredna delatnost (obrazovanje, nauka, kultura, zdravstvo, drutvena briga o deci, socijalna zatita itd.) mogu se vriti kako rad i dobiti komercijalno, tako i bez tenje dobiti nekomercijalno. U oblasti privrede, nekomercijalne organizacije su npr. proizvodna zadruga, stambena zadruga, izdava verske literature za potrebe lanova nekog reda, a komercijalne npr. zadruno proizvodno preduzee, zadruno stambeno preduzee, izdavako preduzee. U vanprivredno oblasti deluju rad i dobiti, komercijalne su: privatne bolnice, radiodifuzne ustanove, muzike, sportske i druge kole, muzeji, a nekomercijalne npr. javne ustanove bolnice, radiodifuzne ustanove i muzeji. Priroda organizacije viestruko je pravno vana. Za komercijalne organizacije predvieni su drugaiji statusni oblici (tipovi pravnih lica) nego za nekomercijalne, i to kao obavezni. Osnovni statusni oblik pravnog lica za komercijalnu organizaciju je preduzee, a i obavezan je, kao to je za nekomercijalnu to ustanova. Pravni reim preduzea drugaiji je od pravila koja vae za ustanove: razliiti su uslovi i postupak osnivanja, nain priznavanja pravne sposobnosti, ureenje, vrste i sastav organa, nadzor, izbori imovine, prestanak, mogunost steaja i dr. Nije ista ni sudska nadlenost (sudovi opte nadlenosti ili privredni sudovi; privredni sudovi su uvek nadleni za sporove iz privrednih odnosa komercijalnih pravnih lica).

7. Jednosvojinska i meovita pravna licaSredstva pravnog lica mogu biti u pravnom reimu drutvene, dravne, zadrune i privatne svojine. Ako su sva sredstva pravnog lica podvrgnuta samo jednom od tih reima, pravno lice je jednosvojinsko (isto): drutveno pravno lice, dravno pravno lice, zadruno pravno lice ili privredno pravno lice. Kada za sredstvo vee bar dva reima, pravno lice je meovito (viesvojinsko): privratno dravno pravno lice, privatno drutveno, privatno zadruno dravno itd. Vrste svojine viestruko je pravno vano. Sve vrste pravnih lica ne mogu se osnivati svakom vrstom osnivake svojine, niti mogu imati svaku vrstu prava svojine. Nekim vrstama pravnih lica priroda stvari odreuje moguu vrstu ili vrste prava svojine, a drugima propis. Npr. statusni oblik koji se naziva drutveno preduzee predvien je samo za sredstva u drutvenoj svojini, privatno preduzee samo za ona u privatnoj svojini, zadruno samo u zadrunoj svojini. Kod drugih vrsta pravnih lica jedan te isti statusni oblik mogu je bez obzira na vrstu svojine, pa ni promena vrste svojine tokom postojanja pravnog lica ne iziskuje da se promeni vrsta pravnog lica. Neke vrste pravnih lica, koje mogu, dodue, biti osnovane samo odreenom vrstom svojine, mogu potom, od asa nastanka ili kasnije, promeniti vrstu svojine. Vrsta svojine moe da utie i na vrstu doputene delatnosti, na uslove i nain sticanja pravne sposobnosti, nain upravljanja, vrstu i sastav organa, vrstu organizacionih pravila itd.

12

8. Privatnopravna i javnopravna pravna licaPodela je strana naem pravu (propisi ne upotrebljavaju te izraze), a u porecima nemakog i francuskog uticaja trojako je pozitivnopravno znaajna. Materijalnopravno: npr. pravna lica javnog prava imaju specijalnu a privatnog prava optu pravnu i poslovnu sposobnost; odgovornost za tetu pravnih lica javnog prava ua je; drugaiji su sistemi nastanka i uslovi prestanka. Procesnopravno: zahtevi (tube) prema pravnom licu javnog prava ostvaruju se tzv. Vandrednim pravnim putem, pred drugim organima i primenom drugaijih procesnih pravila. Zakonodavno: u sloenim dravama regulisanje pravnih lica javnog prava u nadlenosti je zakonodavca kompetentnog da donosi javnopravne norme. Podela se poela uvrivati u 19.v., ali je sve do danas sporno i u nauci i u praksi po kom kriterijumu odreivati prirodu pravnog lica. ee se zagovaraju ovi kriterijumi (zasebno ili kombinovano): posedovanje prerogativa vlasti; sluenje optim interesima; nastanak javnopravnim aktom; obaveznost lanstva; direktan uticaj i kontrola drave. Ista pravna lica se zato razliito kavalifikuju.

9. Elementi pravnog licaSvaka vrsta pravnog lica poseduje vei ili manji broj elemenata karakteristinih i neophodnih za dotinu vrstu (posebni elementi pravnog lica). Primera radi udruenje ne moe bez lanova, komanditno drutvo bez podele uloga izmeu komplementara i komanditora, zadubina bez destinatera. Ali ni jedno pravno lice ne moe bez organizacionog jedinstva, identiteta i priznatog pravnog subjektiviteta (opti elementi). Svim organizacijama sa statusom pravnog lica zajedniki su sledei elementi: pravilima ureena organizacija, organi, doputen cilj i imovina (kao elementi organizacionog jedinstva), ime, sedite i dravljanstvo (kao elementi identiteta), i pravna, poslovna i deliktna sposobnost (kao elementi priznatog pravnog subjektiviteta). Definisano s obzirom na te opte elemente, pravno lice je pravilima ureena organizacija, koja radi ostvarivanja doputenog cilja objedinjuje organe i imovinu, poseduje identitet (ime, sedite i dravljanstvo) i priznati pravni subjektivitet (pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost).

9.1 Pravilima ureena organizacijaOrganizacija predstavlja ureenu celinu, jednistvo elemenata, a organizaciona pravila su norme kojima se celina ureuje, jedinstvo uspostavlja. Zakonodavac postavlja samo opta organizaciona pravila, opti okvir organizacije npr. zakonom o preduzeima, zakonom o zadrugama, zakonom o zadubinama itd. a osniva i uesnici organizacije onda ispunjavaju taj okvir svojim pravilima npr. aktom o osnivanju, statutom, pravilnicima itd. Svako pravno lice, po prirodi ustvari, ima akt o osnivanju, dok statut moraju imati samo one vrste pravnih lica za koje se to propie. Unutranja organizaciona pravila su glavna pravila ivota ogranizacije, jer reguliu sve ono to je bitno za13

njeno ureenje i funkcionisanje. Unutranja organizaciona pravila mogu regulisati ono to zakoonodavac naloi da se uredi pravilima organizacije, i sve ono to zakonodavac sam ne uredi ni dispozitivnim normama, a neophodno je za postojanje i funkcionisanje dotine organizacije.

9.2 OrganiOrganizacija najee putem organa stupa u pravne odnose, stie, prenosi, menja i gasi prava i obaveze. Organi su ona fizika lica koja su ovlaena da izjavljuju volju pravnog lica njihove izjave volje raunaju se pravnom licu kao njegove. Zato se kae da pravno lice deluje putem organa. Npr. kada prodavaica zakljui ugovor sa kupcem, pravno lcie postaje ugovorna stranka, a ne ona. Radnja organa npr. ponuda, prihvat, otkaz ne rezlikuje se faktiki od iste takve radnje bilo kog drugog lica koje je preduzme. Pravno, meutim, to nije njegova radnja kao to jeste radnja svakog drugog nego je radnja pravnog lica: radnja organa uzima se kao radnja organa pravnog lica. Organ ne izjavljuje svoju volju, ve volju pravnog lica. Uslov da bi se radnja raunala pravnom licu jeste da je fiziko lice doista ovlaeno da je preduzme (da je doista organ) i da ju je preduzelo u vezi s delatnou organizacije, a ne u privatno svojstvo. Pravno lice bez organa nije mogue, budui da ne postoji drugi nain da se izjavi volja i uestvuje u svim onim graanskopravnim odnosima koji nastaju izjavom volje. Pravno lice bi i bez organa moglo imati pravnu sposobnost, ali ne bi bilo poslovno sposobno, ni sposobno za vrenje prava i obaveza i zatitu. Stoga organ nije samo ovlaen ve je i obavezan da obavlja delokrug svoji poslova, a za nevrenje odgovara pravnom licu. Propisi i nauka najee organ nazivaju zastupnikom pravnog lica. Zastupnik e onaj ko je ovlaen da izjavi volju ili primi izjavu volje u ime (u korist i na teret) drugog (npr. roditelj za dete, advokat za klijenta), tako da prava i obaveze ne stie on ve zastupljeni. Zastupnik je u odnosu na zastupljenog potpuno odvojen, samostalan pravni subjekat, a ne, kao to je organ, njegov sastojak; zastupnik nije, kao to je organ, jedini mogui izvor volje zastupljenog. U teorijskom sporu, zapoetom u 19.v., da li su organi deo pravnog lica, tako da ono dela putem njih, ili organi postupaju za pravno lice kao zastupnici, kao trei, samo prvi stav je u stanju da objasni zato pravno lice odgovara za delikte svojih organa, kada zastupljeni ne odgovaraju za delikte zastupnika, i zato se organ sasluava kao stranka u postupku, kada se zastupnici sasluavaju kao svedoci.

9.3 CiljSvaka je organizacija ciljna tvorevina; besciljna organizacija nije mogua. Uvek poseduje cilj, bilo da ima vie uesnika, bilo jednog jedinog: vie lica moe da se ujedini samo ako imaju neki cilj pred sobom, ali i uee jednog lica takoe je ciljno. Cilj je element same organizacije. Osamostaljen je u odnosu na uesnike organizacije (nadindividualan, nadpersonalan): promena fizikih lica i sastava organizacije makar i svih odreda ne dira u cilj organizacije. jednom odreen cilj moe se izmeniti samo po odreenoj proceduri i uslovima. Da bi organizacija mogla postati pravno lice, cilj mora biti uvek doputen i odreen, a nekada i koristan i trajan. Ne sme biti protivan pravu i moralu. Ako isprva doputen cilj naknadno postane zabranjen, to je razlok za gubitak statusa pravnog lica. Mora biti dovoljno odreen. Odreuje se osnivakim aktom, a mora se navesti u statutu i javnom registru. Ne mora biti koristan, osim kada14

je to izriito odreeno (npr. u sistemu koncesije, ali za zadubinu). Dobvoljno je da nije drutveno tetan. Cilj moe biti i privremen. Organi su obavezni da se rukovode ciljem, a zbog odstupanja mogu odgovarati pravnom licu. U sistemu tzv. specijalne pravne sposobnosti pravno lice sme stei samo ona prava i obaveze i preduzeti samo one pravne poslove koji su mu potrebni radi ostvarivanja cilja. Pravno lice odgovara oteenom samo ako je njegov organ ili drugi uesnik tetu prouzroukovao u vezu sa ciljem pravnog lica. Ostvaren cilj i nemogunost ostvarenja razlog su za prestanak pravnog lica.

9.4 Sredstva i imovinaOrgani i drugi uesnici ostvaruju cilj organizacije koristei neka sredstva (sredstva i predmete rada, proizvoda) i vrei imovinska prava nad njima (svojinu, zakup i dr.) i na drugim objektima (autorska prava, potraivanja i dr.). Organizacija moe postati pravno lice samo ako su pripremljena odgovarajua sredstva i namenjena joj odreena prava. U prirodi stvari je da sredstva i imovina budu proporcionalni cilju organizacije, da bi se on mogao ostvarivati, a to je i propisno za neka prvna lica. Imovinom se odgovara za obaveze, iz nje se namiruju poverioci; kod nekih pravnih lica propisana je minimalna vrednost osnivakih sredstava kao garantni fond za izvrenje obaveza. Neobnavljanje i gubitak sredstava i imovine razlog su za prestanak pravnog lica i za druge mere ( sanacija, steaj, likvidacija).

10. Indetitet pravnog licaElementi koji odredjuju indetite pravnog lica su: 1. Ime komercijalnog pravnog lica (preduzea) zove se firma, a nekomercijalnog (ustanove) naziv. Pravno lice se oznaaba (nominuje) , razvrstava (klasifikuje) i razlikuje od drugih (distingvira) pomou svog imena. Putem imena drugi oznaavaju organizaciju, a i ona oznaava sebe kao i svoje emanacije, npr. proizvode, usluge, publikacije. Ime stoji za subjekta odn. umesto njega. Ime sadri podatak o vrsti pravnog subjekta. ini vidljivim: da je posredi pravno lica, a ne fiziko, vrstu pravnog lica i delatnosti (trgovinsko preduzee, zadubina, stambena zadruga i dr.), uee u drugom pravnom licu (zadruni savez, holdihg i dr.). Putem imena razlikuje se dotino pravno lice od svih drugih pravnih lica iste vrste (od drugih istovrsnih preduzea, istovrsnih ustanova itd.). 2. Sedite sredstva organizacije (zgrade, uredjaji, zemljite i dr.) i delatnost organizacije mogu biti locirani na jednom mestu ili na raznim. Sedite je ono mesto gde se nalazi sredite delatnosti i upravljanja organizacije, a u sluaju sumnje, mesto gde se nalaze rukovodstvo organizacija. Ono se ne moe odrediti proizvoljno; nee se uvaiti, pogotovo kad se time tei zloupotrebi, a ako je kao sedite odreeno mesto koje faktiki ne odgovara centru poslovne odn. druge delatnosti i uprave. Da bi sedite bilo izvesno, propisno je da se navodi u osnivakom aktu odn. statutu i upisuje u registar. Sedite se uzima za mesto gde je pravno lice duno da izvri obavezu. Po seditu se odreuje koji je sud mesno nadlean da raspravi spor, da vodi postupak steaja i likvidacije, da izvri registraciju i dr. Na osnovu sedita odreuje se dravna pripadnost pravnog lica.15

3. Dravljanstvo Dravna pripadnost pravnog lica nije, kao kod fizikog, jedna ista u svim

graanskopravnim odnosima. Da li je pravno lice domae ili strano, odreuje se na osnovu njegovog sedita (opti supsidijeran kriterijum), osim ako je predvieno drugaije za neku vrstu pravnog odnosa (specijalni primaran kriterijum). Strana pravna lica ne mogu imati ona prava koja su rezervisana za domaa (ograniena pravna sposobnost stranih pravnih lica). Uslovi za sticanje i onih prava i obaveza, koja mogu imati kao i domaa pravna lica, nekada su drugaiji (npr. postoji svojinski maksimum, oteanost sticanja nepokretnosti). Razliito dravljanstvo stranaka izaziva sukob zakona u prostoru.

11. Pravni subjektivitetPravna, zapeta poslovna i deliktna sposobnost pravnog lica su elementi njegovog pravnog subjektiviteta, koji stie priznanjem od strane pravnog poretka. Pravno lice je samo ona organizacija koji joj pravni poredak prizna takav status. Organizacija i postaje pravno lice upravo time to joj pravo prizna status.

11.1 Nastanak organizacije i nastanak pravnog licaKao to organizacija i pravno lice nisu isto, tako valja pojmovno i praktino razlikovati nastanak organizacije i nastanak pravnog lica. Dok nastanak pravnog lica nije mogu bez uea pravnog poretka drave, nastanak organizacije ne podrazumeva u nae vreme obavezno uestvovanje drave. Danas je ustavom zajemena sloboda organizovanja, pa za formiranje organizacije u naelu nije potrebna dozvola drave. Organizacija nastaje ve organizovanjem, a odvojeno je pitanje njenog pravnog subjektiviteta. Da bi neka organizacija bila pravno lice odn. mogla to da postane, potrebno je: da spada u vrstu organizacija koje su podesne da budu pravna lica, da zadovolje uslove za pravni subjektivitet, predviene u vrstu organizacija u koju spada, i da joj pravni subjektivitet bude priznat na nain predvien za njenu vrstu. Pravni poredak odreuje vrste organizacije koje mogu biti pravna lica. Broj tih vrsta je ogranien tzv. Numerus clasus pravnih lica. Zakonodavac proglaava neku vrstu organizacije podesnom da bude pravno lice ako proceni da potreba da se kod te vrste ostvare funkcije instituta pravno lice pretee nad negativnim posledicama tog instituta. Krug vrsta organizacija, podesnih da postanu pravna lica odreen je kogetnim normama, pa stranke svojom voljom ne mogu organizaciji odrediti status pravnih lica (da li e osnovati preduzee ili zadubinu, hoe li za preduzee izabrati statusni oblik deoniarskog drutva, komanditnog itd.).

11.2 Naini (sistemi) priznavanja pravnog subjektivitetaOrganizacija koja spada u vrstu podesnu da bude pravno lice (npr. politika stranka), stei e status pravnog lica ako ispuni uslove predviene za njenu vrstu (npr. broj osnivaa, osnivaka skuptina) i ako priznanje pravnog subjektiviteta usledi na nain predvien za njenu vrstu. Ne postoji samo jedan nain (sistem, metod) priznavanja za sve vrste pravnih lica. Naini se razlikuju po ulozi drave u postupku priznavanja i po osnovu nastanka pravnog lica.16

Izdvojeno mesto ima nain na koji sama drava postaje pravno lice. Od ostalih naina, vaeih za sve ostale organizacije, jedne karakterie uee drave samo kao zakonodavne vlasti i opti ili pojedinani propis o nastanku pravnog lica na osnovu osnivakog akta, a druge uee drave kao sudske ili upravne vlasti i sudski ili upravni akt na osnovu kojeg nastaje pravno lice. Sistem autopriznanja (imanentnog priznanja). Jedino drava stie pravni subjektivitet samim organizovanjem, bez iijeg priznanja njoj status pravnog lica nema ko da prizna. Za sve ostale organizacije potrebno je da im drava prizna pravni subjektivitet, na jedan od sledeih naina. Sistem propisa (nastanka na osnovu osnivakog akta). Ovaj nain ima dve varijante: a) Posebnom (specijalnom) pravnom normom zakona ili podzakonskog akta odredi se da poimence navedena organizacija ima status pravnog lica (npr. zakonom o narodnoj banci, zakonom o osnivanju nekog javnog preduzea). b) Optom (generalnom) normom zakona ili podzakonskog akta odredi se za sve organizacije neke vrste ili za sve organizacije koje ispune neke uslove. Da imaju status pravnog lica. Kad se obrazuje imenovana organizacija odn. organizacija iz imenovane vrste ili sa traenim uslovima, ona po sili zakona postaje pravno lice ve na osnovu osnivakog akta, bez ikakvog daljeg uea drave. Sistem odobrenja, koncesije (nastanka na osnovu diskrecione odluke). Dravni organ (upravni ili sudski) daje odobrenje za nastanak organizacije odn. za sticanje pravnog subjektiviteta, ako nae da je to celishodno. Nadleni organ nema obavezu da odobrenje da im utvrdi da su ispunjeni opti uslovi (meu njima i doputenost cilja). Ovlaen je da povrh toga prosudi, diskreciono oceni da li je celishodno (oportuno, svrsishodno) da organizacija nastane odn. postane pravno lice. Budui da davanje odobrenja zavisi od diskrecione ocene, ne postoji pravo (zahtev) na priznavanje pravnog subjektiviteta organizaciji, niti pravni put (postupak) da se ono ostvari. Sistem utvrivanja, deklaracije (uobiajeno: normativni)(nastanka na osnovu vezane odluke). Optom (generalnom) normom zakona ili podzakonskog akta odrede se uslovi za sve organizacije neke vrste, a im dravni organ (sudski ili upravni) ustanovi da su u datom sluaju ispunjeni uslovi, obavezan je da o tome donese akt na osnovu kojeg organizacija postaje pravno lice (to vai npr. za preduzea, zadruge, radnje). Nadleni organ je ovlaen jedino ispituje da li su ispunjeni oni uslovi koje norma trai, a ne i da diskreciono sudi o celishodnosti da organizacija nastane odn. postane pravno lice, i da to odobrava. Prema tome, postoji pravo (zahtev) na priznanje pravnog subjektiviteta organizaciji, a predvien je i pravni put (postupak) za njeno ostvarenje. Dopunski (pomoni) i kombinovani sistemi; osnov (titulus) i nain (modus) sticanja pravnog subjektivitita. Za nastanak pravnog lica nije nekada dovoljan osnivaki akt, koncesija odn. deklaracija o ispunjenosti uslova (to su osnovani sistemi). Potreban i jo neki pojedinani pravni akt dravnog organa ili neto drugo. Najee : akt registrovanja (upisa u javni registar), akt publikovanja (objaviti u slubenom listu statut, koncesiju, odluku o ispunjenosti uslova i sl.) ili prijava osnivanja dravi, predaja statuta organu i sl. (dopunski sistemi). U takvim sluajevima, pravno lice ne nastaje ve u asu osnivanja, davanja koncesije odn. donoenja akta o ispunjenosti uslova, nego tek kada se ostvari i traena dodatna injenica registracija, publikacija, prijavljivanje, predaja statuta i sl. npr zadubina ne postaje pravno lice u asu odobravanja osnivanja, nego tek u asu upisa u registar. Osnivaki akt, koncesija odn. deklaracija o ispunjenosti uslova predstavljaju pravni osnov sticanja pravnog subjektiviteta (titulus acquirendi), a registracija, publikacija, prijavljivanje, podnoenje pismena i dr. nain sticanja (modus acquirendi). A potrebno je oboje dakle kumulativno.

17

11.3 Pravna, poslovna i deliktna sposobnostPravni subjektivitet obuzhvata mogunost imati prava i obaveze (pravnu sposobnost), sticati ih, menjati, prenositi i gasiti svojim radnjama (poslovnu sposobnost) i odgovarati za deliktne radnje ( deliktnu sposobnost). Minimum pravnog subjektiviteta ini kod fizikog lica pravna sposobnost, jer ovek je fiziko lice i kada nije poslovno i deliktno sposoban. Pravno lice, meutim, uvek je pravno i poslovno sposobno; ne postoji, osim prolazno, poslovno nesposobno pravno lice, ali moe u nekom sluaju biti deliktno nesposobno.

11.4 Pravna sposobnostSposobnost pravnog lica da bude imalac subjektivnih prava i obaveza naziva se pravna sposobnost. Drugaijeg je obima nego pravna sposobnost fizikog lica. Neimovinska pravna sposobnost pravnog lica ua je od takve sposobnosti fizikog lica. Pravno lice ne moe imati ona neimovinska prava iji su objkti vezani jedino za ljudske jedinke: porodina prava, brana, prava iz odnosa roditelja i dece, usvojioca i usvojenika i sl., neka lina prava kao npr. pravo na fiziki integritet na psihiki integritet, zdravlje, lik polnu ast. Pravno lice ne moze imati ona imovinska i neimovinska prava, ija je funkcija vezana samo za ljudske jedinke, npr. prava na izdravanje, pravo stanovanje (habitatio), stanarsko pravo, pravo na novanu statistifikaciju za duevne i fizike boli ili strah, pravo nasleivanja po osnovu srodstva. Pravno lice moe imati sva ostala imovinska prava i obaveze ako se pravni poredak opredelio za sistem tzv. opte imovinske pravne sposobnosti pravnih lica. Ako pak usvoji sistem tzv. specijalne imovinske pravne spsobnosti, tada cilj organizacije odreuje krug preostalih stecivih imovinskih prava i obaveza: pravno lice moe stei samo ona imovinska prava i obaveze koji su mu potrebni za ostvarivanje cilja i obavljanje delatnosti. Raznim pravnim licima doputen je tada razliit sastav imovine, jer su im i ciljevi nejednaki. Pravni fakultet npr. ne bi mogao stei pravo svojine na stadu, a poljoprivredna zadruga bi mogla. Pravni poredak moe predvideti jedan sistem za sva pravna lica, a moe za neke vrste pravnih lica da vai jedan sistem, a za druge drugi. Tako kod nas nekomercijalna pravna lica imaju specijalnu pravnu sposobnost, a komercijalna su ophte pravno sposobna.

11.5 Poslovna sposobnostSposobnost pravnog lica da svojim izjavama volje (pravniim poslovima) stie, prenosi, menja i gasi prava i obaveze, nazva se poslovna sposobnost. Ona znai da se izjave volje organa raunaju pravnom licu. Kako pravno lice putem organa preuzima pravne poslove, poslovnu sposobnost organizacija ne moe da stekne pre nego to se obrazuju organi. Ako, pak, ostane bez organa, faktiki postaje poslovno nesposobno jer nema drugog naina da preduzima pravne poslove. Obim njegove poslovne sposobnosti najvie zavisi od toga da li je ono opte ili specijalno pravno sposobno: ako imaoptu imovinsku pravnu sposobnost, imae i optu poslovnu sposobnost; ako mu je imovinska pravna sposobnost specijalna, bie i takva poslovna sposobnost. Glavna funkcija specijalne poslovne sposobnosti upravo jeste da irganizaciju vee za njen cilj, da bi svoju delatnost usredsredila i ograniila jedino na njegovo ostvarivanje. Stepen stvarne vezanosti (ogranienosti) ciljem zavisi od toga kakvu sudbinu pravo predvia za pravne poslove preduzete van cilja. Ogranienje je najslabije ako pravni posao uprkos tome ostane18

punovaan, a pravno lice se samo podvrgava kazni. Jai je, ako posao tek naknadno moe postati punovaan ukoliko se odobri ili u potpunosti izvri. Vezanost je najjaa ako je pravni posao po sili zakona nitav (bez pravnog dejstva), bez mogunosti da naknadno postane punovaan. Specijalna poslovna sposobnostsa svoje strane ograniava pravnu sposobnost, i to apsolutno ili relativno. Ako je predvieno da pravni posao preduzet van cilja ne moe da proizvede pravno dejstvo (sticanje prava i obaveza), takvom specijalnom poslovnom sposobnou ujedno je i apsolutno ograniena i pravna sposobnost pravo i obaveze ne mogu se stei van cilja. Ako je predvieno da pravni posao preduzet van cilja ipak proizvodi pravno dejstvo, bilo odmah, bilo samo naknadno, takvom specijalnom poslovnom poslovnom sposobnou samo relativno je ograniena pravna sposobnost sticanje prava i obaveza van cilja zavisi, naime, od toga da li e zaprena kazna odvratiti pravno lice od preduzimanja poslova odn. da li e uslediti odobrenje ili izvrenje poslova. Takvu relativno specijalnu poslovnu (a time i pravnu) sposobnost imaju kod nas komercijalna pravna lica (preduzea): posao koji preduzmu van svog cilja ipak je punovaan (te i van cilja organizacije stiu prava i obaveze), ali po cenu kazne. Za nekomercijalne pravna lica (zadubine, ustanove, fondove, fakultete itd.) primeren je sistem apsolutne (stroge) specijalne poslovne (a time i pravne) sposobnosti: pravni poslovi preduzeti van cilja ostaju bez dejstva.

11.6 Deliktna sposobnostPravno lice je pravno sposobno da ima kako pravo na naknadu tete, tako i obavezu da tetu naknadi. Sposobno je da odgovara kako za tete za koje se odgovara bez obzira na krivicu (tzv. Objektivna odgovornost), tako i za tete za koje se odgovara samo ako postoji krivica (odgovornost na osnovu krivice, tzv. Subjektivna ili deliktna odgovornost). Ta druga sposobnost pravnog lica, da odgovara za tete koje su licu sposobnom za rasuivanje mogu upisati u krivicu, naziva se deliktna sposobnost. Ona znai da se deliktne (skrivljene) radnje uesnika pravnog lica (organa, lanova, zaposlenih) raunaju pravnom licu (kao njegovi delikti). Pravno lice odgovara na osnovu krivice njegovih uesnika (orana, lanova, zaposlenih). Kako jedino lice sposobno za rasuivanje moe biti krivo, pravno lice je deliktno sposobno i odgovorno samo ako je njegov uesnik pri vrenju tetne radnje bio sposoban za rasuivanje i kriv. U protivnom je pravno lice deliktno nesposobno i neodgovorno. Vai pravna pretpostavka da je uesnik pravnog lica sposoban za rasuivanje i kriv za tetu (tzv. Presumirana krivica). Pravno lice nee odgovarati ako obori tu pretpostavku: ako dokae da je njegov uesnik u datoj prilici postupao onako kako je trebalo (ekskulpacija). Pravno lice odgovara samo ako njegov uesnik tetnu radnju izvri kao uesnik pravnog lica (kao organ, lan, zaposleni), dakle u vezi s delatnou pravnog lica. Ako je ne izvri u tom svojstvu, ve nezavisno od delatnosti pravnog lica (privatno), odgovarae on sam.

12. Uenje o pravnim licimaTokom 19.v. nastaje niz novih vrsta organizacija: sa razvojem trine privrede, koncentracije kapitala i dr., javljaju se razni tipovi privrednih organizacija, deonika drutva, drutva sa ogranienom odgovornou i dr.; sa zadrunim pokretom ekonomskog povezivanja, javljaju se razne vrste zadruga, zanatske, poljoprivredne, pozajmne itd., kao i njihovi savezi; sa razvijanjem oblika graanskog ivota razna udruenja, dobrotvorna, muzika, gimnastika, prosvetna, duhovna i sl. ; sa sazrevanjem klasne svesti i organizovanjem radi zatite klasnih interesa razni radniki sindikati, sindikati poslodavaca i dr.; sa irenjem birakog prava politike partije kao19

masovne organizacije sa profesionalnim tabovima. S obzirom na pojavu tolikih drutveno znaajnih i monih organizacija, za ije je postojanje i funkcionisanje bitno da su pravna lica, gotovo da je prirodno to je tek u takvnom ambijentu bilo oformljeno uenje o pravnim licima, sa svim sastojcima koji to uenje ine i danas. U 19.v. je, naime, prvi put jasno uoblien pojam pravnog lica i ideja o pravnoj samostalnosti organizacije, skovan izraz pravno lice, njime obuhvaena udruenja i ustanove, zapoeo teorijski spor o sutini pravnog lica, pravno lice pridrueno fizikom i zajedno s njim, kao dva dela statusnog prava, smeteno u opti deo pandektne sistematike formulisan svaki od 3 osnovna sistema nastanka pravnih lica.

20

13. ZakljuakPojam pravnog lica podrazumeva predstavu da prava i obaveze pripadaju samoj organizaciji, pravno razdvojenoj od uesnika organizacije. tu predstavu jasno je izgradila tek pravna nauka 19.veka. Pre toga ni rimski, ni srednjovekovni, ni docniji pravnici nikada nisu u potpunosti apstrohovali uesnike organizacije kao titulare prava i obaveza. Prava i obaveze, dodue, pridavana samo pojedincu, ali se nije stiglo ni dalje od grupe ljudi, skupa pojedinaca kao zajednikog titulara (zajednika imovina). Ni izraz lice (persona), ni drugi koji sadre tu re nisu stajali za organizaciju samu. Lice (persona) iskljuivo se nepravno upotrebljava u rimskom pravu, srednjem veku i kasnije oznaava oveka kao ljudsko bie, a tek e ga jusnaturalisati upotrebiti pravnotehniki za oveka kao imaoca prava i obaveza (fiziko lice). Ali ne i za samu organizaciju. Govorilo se npr. za ortakluk, branu zajednicu, gildu i sl. da predstavljaju jedno lice, ali ne u smislu da su oni pravni subjekti, nego da su ljudi koji ih ine zajedniki imaoci prava i obaveza. Ni izrau moralno lice persona moralis, potekao od jusnaturalista, nije oznaavao organizaciju kao titulara, ve oveka kad sam ima prava i obaveze (persona moralis simplex) ili kad ih ima zajedno sa drugima (persona moralis composita). No, prava pravnog lica nisu zajednika prava (zajednika imovina) uesnika organizacije, ve samo njena. Taj, za predstavu o pravnom licu nuan korak apstrahovan je usnika organizacije kao titulara u toj meri da se sama organizacija i samo ona smatra titularem bie uinjen tek u 19.v. Termin pravno lice persona juris, skovao je na kraju 18.v. Hugo, ali je njime oznaavao jedino udruenja (korporacije). Heise ga je prvi upotrebio kao generiki za udruenja i ustanove (tanije: korporacije i zadubine), u emu ga je sledio Savingy, a ovoga potom ostali, ime je pojam pravno lice dobio obim koji i danas ima.

21

14. Literatura1. Privredno pravo sa osnovama graanskog prava dr- uro urovi 2. Uvod u pravo Dragan M. Mitrovi 3. Uvod u graansko pravo dr. Obren Stankovi i dr Vladimir V. Vodineli

22