Download pdf - Psiho-fizicka Zrelost Za Polazak u Skolu

8/12/2019 Psiho-fizicka Zrelost Za Polazak u Skolu

1/22

Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa MihailoPalov

SEMINAS!I A"

Pred#et$ Psiho%izika zrelost de&e za polazak u kolu'e#a$ Varija&ije u ko#unika&iji de&e u predkolskoj ustanovi

Mentor$ Student$Pro%( dr adovan )randi* Marina Surla

Vra&+ ,-..(

0


2/22

SA"/A0$

1. Uvod.........................................................................................................................2

2. Miljenje i jezik........................................................................................................3

3. Komunikacija...........................................................................................................5

4. Funkcije govora, komunikativne unkcije...............................................................!

5. Uloga vrti"a kao #inioca razvoja govora...............................................................10$. %a&'ita# kao 'artner i kreator komunikacij&kog kontek&ta...................................12

!. %arijacije u komunikaciji dece u 'redkol&koj u&tanovi.......................................14

(. )aklju#ak...............................................................................................................1*

*. +iteratura................................................................................................................21

1


3/22

1V2"

ete je aktivno, interaktivno i kreativno -i"e. no je 'rimarno &ocijalno/

interaktivno -i"e. dma 'o roenju, dete o&tvaruje interakciju/komunikaciju, naj're &a

odra&lima, u krugu 'orodice.

ovor, kao jedino 'ri&utna unkcija kod #oveka, je #e&t 'redmet 'rou#avanja

&tru#njaka razli#iti 'roila ilozoa, &ociologa, lingvi&ta, kao i '&iologa. Kao jedno od

&red&tava 'o&redovanja &tvarno&ti, govor ima dve o&novne unkcije

1. komunikativnu ili &ocijalnu unkciju/&lui kao &red&tvo koordinacije

&ocijalnog 'onaanja, ta je unkcija govora 'rva 'o &ledu javljanja

2. 'rivatnu ili individualnu unkciju/govor je &red&tvo &trukturiranja i

reguli&anja individualnog 'onaanja, odno&no &red&tvo razvoja vii

'&ii#ki unkcija.

6redkol&ka u&tanova je &naan 'o&rednik izmeu drutvene &redine i deteta.

%a&'ita# je 7model u'otre-e govora, 'reno&nik jezi#ki znanja, 'o&rednik izmeu

razli#iti medija i dece, 'artner u komunikaciji i aktivan &lualac dece.8 9r. :utora,1**$.g.;.


4/22

MI340EN0E I 0E5I!

Miljenje i jezik &u unkcije koje i&klju#ivo 'o&toje kod #oveka i kod nai 'redaka/

antro'oidni majmuna. 6o#ev od &tariji i&traivanja, 'reko i&traivanja -ra#nog 'ara

radner i .6remaka, jedini nau#no validan zaklju#ak je da kod antro'oida 'o&toje

za#eci &enzo/motorne inteligencije, a govor uz &ve na'ore ek&'erimentatora o&taje na

nivou 'o#etaka ozna#avanja denotata. >o &u, za &ad, grani#ni domaaji &'o&o-no&ti

ivotinja.

Uzrok neu&'ea u ovladavanju govorom lei u ograni#eno&ti mentalni 'red&tava

im'anza koje &u &tati#ne i onemogu"avaju tran&ormi&anje i kom-inovanje, to

onemogu"ava 'ojavu &intak&e i izraavanje &emnati#ki odno&a.

Kod #oveka moemo razmatrati odno& miljenja i govora na razli#ite na#ine

1. govor je neo'odan za miljenje i odreuje ga,

2. miljenje 'retodi govoru i neo'odno je za njegov razvoj,

3. govor i miljenje imaju nezavi&ne korene.

1.


5/22

o'tije &im-oli#ke unkcije, kojoj je &voj&tveno da do'uta 're&tavljanje

realnog 'o&redovanjem oznaka, razli#iti od ozna#eni &tvari. =im-oli ne

dodaju zna#enju nita novo, oni &amo omogu"avaju da &e na razli#ite

na#ine uo-li#i ve" 'oznato. ovor olakava o'eracionalno miljenje,

'ogodan je no&ilac ormalne mi&li/omogu"ava tran&cendiranje ovde i &ada,

jer &e odno&i vie na mogu"e nego na realne &vetove i na ono to je

i'oteti#no vie nego na ono to je 'otrveno. Ato je inteligencija

razvijenija, ve"a je vano&t jezika. 6ijae zaklju#uje da &u govor i miljenje

karike u genet&kom krugu i da o-a zavi&e od inteligencije, koja 'retodi

govoru i nezavi&na je od njega.

?. Kromer je jedan od zna#ajniji '&iolingvi&ta koji &ledi kognitivno/razvojnu

teoriju @. 6ijaea i &toji na &tanovitu da kognitivni razvoj 'retodi jezi#kom, jezik &amoodraava miljenje/mi&ao &truktirira jezik. U &vom tek&tu 7?azvoj jezika i &aznanja/

kognitivi&ti#ka teza8, Kromer izno&i dokaze u 'rilog tezi da &aznanje 'retodi jeziku/

gukanje i 'rve re#i &u 'od uticajem &aznanja iz &'oljanjeg &veta. 6rema Kromeru, jezik

ne odreuje mi&ao u 'ot'uno&ti, ali uti#e na miljenje, jer neke kategorije &aznanja -ivaju

do&tu'ne &amo zavaljuju"i jeziku.

3. )a&tu'nik tre"e teze je %igot&ki. n &matra da je #ovek 'o &vojoj 'rirodi

&ocijalno -i"e.


6/22

&kokovitog 'ove"anja zalia re#i. ?azvoj govora reorganizuje miljenje, 'reta#e ga u

nove orme, &tvara o&nove za izgraivanje ver-alnog miljenja. 6rema %igot&kom &e

mi&ao ne izraava re#ju, ve" &e o&tvaruje u re#i.

!2M1NI!A6I0A

Cazi#na 'otre-a deteta za interakcijom/komunikacijom &a drugima, 'oti#e iz

'rimarne &ocijalno&ti deteta. Bnterakcija je aktuelan odno& izmeu dve ili vie jedinki 'ri

kome jedna jedinka uti#e na 'onaanje drugi, dok je komunikacija vr&ta interakcije/

odno& meu jedinkama, koji &e deinie kao uzajamna razmena zna#enja meu ljudima,

odvija &e 'reteno 'o&red&tvom jezika i mogu"a je &amo u onom &te'enu u kojem

'ojedinci imaju zajedni#ka &aznanja, 'otre-e i &tavove ili emitovanje i 'rimanje znakova,

-ilo da &u ti znakovi &ignali ili &im-oli, -ilo da je komunikacija dvo&merna ili

jedno&merna.

Komunikacija je aktuelni no&ilac &ocijalnog 'roce&a. 6reko nje &u ljudi 'o&tali

&ocijalna -i"a i odraavaju &e kao takva. Cez nje ljudima ne -i -ilo mogu"e da &e

'ovezuju, da 'reduzimaju koo'erativne 'oduvate ili da na'reduju u ovladavanju

izikalnim &vetom. 6ronala&ci i otkri"a &u gotovo uvek zavi&ni od akumulacije

inormacija i od 'o&tu'nog razvitka 'ojmova, 'redavani od jedne generacije &lede"oj.6o&e-no razvoj &im-oli#ke unkcije i intenzivno kori"enje &im-ola omogu"ili &u

#oveku da &e izdvoji od &vi o&tali ivi -i"a kao najmo"nije i najrazvijenije.

%igot&ki 'ridaje dominantan zna#aj komunikaciji za na&tanak i razvoj vii

mentalni unkcija. 6o njemu, iza &vi vii unkcija i njiovi odno&a &toje &ocijalni,

&tvarni odno&i meu ljudima.

5


7/22

)a +uriju je komunikacija deteta &a odra&lima o&novni o-lik ivotne aktivno&ti u

kome &e odigrava celoku'an razvoj deteta.

6o&e-an do'rino& 'rou#avanju geneze dala je M.B.+i&ina. na naj're 'olazi od

deinicije komunikacije kao meu&o-nog delovanja ljudi u&merenog ka u&klaivanju

odno&a i udruivanju na'ora ka 'o&tizanju zajedni#kog cilja.

?azvoj komunikacije je 'roce& &menjivanja kvalitetno/&'ecii#ni o-lika

komunikativne delatno&ti, koji &e odlikuju &vojim 'otre-ama i motivima, 'revladavanjem

&'ecii#ni o'eracija i &red&tava komunikacije. 6o +i&inoj, aze razvoja komunikacije

dece 'redkol&kog uzra&ta &u

/&ituacij&ko/li#na, kod odoj#eta do kraja 1. godine,

/&ituacij&ko/'rakti#na, u 2. i 3. godini,

/izvan&ituacij&ko/&aznajna komunikacija, 4. i 5. godina i/izvan/&ituacij&ka komunikacija orijenti&ana na li#no&t, od 5. do !. godine.

6re&udan zna#aj 'o +i&inoj u razvoju govora ima druga aza/&ituacij&ko/'rakti#na

komunikacija & o-zirom da je 'o&redovana zajedni#kim radnjama &a 'redmetima to

'od&ti#e razvoj detetove 'redmete aktivno&ti i 'ojavu i razvoj govora.

dma 'o roenju dete &tu'a u kontakt &a &ocijalnom &redinom naj're never-alnim

&ignalima 9o&me, 'la#, gukanje, vokalizovanje;. >e &ignale odra&li 'rimaju, tuma#e i

reaguju na nji.


8/22

odra&lim, vana je i komunikacija &a vrnjacima jer &tvara u&love za aktualizaciju

detetovi govorni 'otencijala.

71N!6I0E )2V2A+ !2M1NI!A'IVNE 71N!6I0E

6ut razvoja govora 'odrazumeva &talnu jeti#ku 'rak&u u kojoj dete aktivno

u#e&tvuje. %e" je kon&tatovano da &amo izlaganje deteta jezi#kom uzoru, &amo u#enje

jezi#ki izraza ni&u dovoljni za ovladavanje govorom. >ek aktivno u#e"e u govornoj

komunikaciji u kojoj &e 'raktikuje razli#ita u'otre-a govora omogu"ava detetu da

'o&tane aktivan no&ilac &vog govornog razvoja i ovladava unkcijama govora.

6ijae o&novnu unkciju govora vidi u i&kazivanju 'o&tignutog, &aznatog 'omo"u

inteligencije.


9/22

o'teg komunikacij&kog kontek&ta, na 'rvo me&to &tavi u#enje u'otre-e razli#iti

govorni o-lika/u'otre-e njiovi razli#iti unkcija, za ta &u odgovorni odra&li.

Moemo zaklju#iti da jezik 9govor; kao &red&tvo 'o&redovanja &tvarno&ti i

u&'o&tavljanja kontakta ima dve o&novne unkcije

1. komunikativnu ili &ocijalnu/govor je &red&tvo koordinacije 'onaanja.

2. 'rivatnu ili individualnu/govor je &red&tvo &trukturiranja i reguli&anja

individualnog 'onaanja, odno&no &red&tvo razvoja vii '&ii#ki unkcija.

Komunikativne unkcije govora &e mogu razli#ito 'odeliti &a &tanovita logike,

'&iologije, &ociologije/ali z-og raznovr&no&ti u'otre-e ver-alni izraza mnoge 'odele ne

'okrivaju &ve unkcije govora. >akoe, u jednom i&kazu moe -iti &adrano vie unkcija

govora, to dodatno oteava kla&iikaciju unkcija govora.

Eolidej 'olazi od teze da je jezik 9govor; takav kakav je&te z-og &voje unkcije kojuima u drutvenoj &trukturi i da &e jezik kod dece razvija kao odgovor na li#ne i drutvene

'otre-e deteta. n navodi &edam modela u'otre-e jezika ili modele unkcija jezika koji

o'i&uju detetovo i&ku&tvo &a jezikom

1. model &red&tva/jezik &e kori&ti da zadovolji neke materijalne 'otre-e,

2. model u&meravanja/za u'ravljanje 'onaanjem drugi,

3. model in&trukcije/jezik &e u'otre-aljava da odrazi i tran&ormie &ocijalne

odno&e,

4. li#ni model/jezik &e u'otre-ljava za izraavanje li#nog identiteta kao govornika,

5. euri&ti#ki model/jezik &lui za i&traivanje okoline,

$. model imaginacije/za igru i matanje i

!. model 'red&tavljanja/za izraavanje 'ro'ozicija.

=li#nu 'odelu komunikativni unkcija daju i Bgnjatovi" i Bvanovi", a njiov

zaklju#ak je da dete u#i govor kroz u'otre-u u raznovr&nim 'rirodnim &ituacijama

komuniciranja, kori&te"i ga kao &red&tvo da o&tvari ono to eli. &novni cilj razvoja

govora u komunikativne &vre je u tome da dete nau#i da to ja&nije izrazi ono to o"e

da &ao'ti, vode"i ra#una o &ituaciji u kojoj &e razmena odvija, kao i o o&o-inama

&agovornika.

U knjizi 7ovor u 'redkol&koj u&tanovi8 91*(!. god.; komunikativne unkcije &e

dele na

(


10/22

1. unkciju u&'o&tavljanja i odravanja odno&a &a drugima,

2. unkciju &amoizraavanja 9ek&'re&ije;,

3. traenja odgovora na 'itanja koja &e 'o&tavljaju o &vetu i

4. 'ri#anje o &vetu mate.

U &vojoj knjizi 7?azvojna 'ragmatika8


11/22

142)A V'I8A !A2 9INI26A A5V20A )2V2A

6redkol&ka u&tanova je &naan 'o&rednik izmeu drutvene &redine i deteta.


12/22

'ti cilj 'redkol&kog va&'itanja i o-razovanja je da do'rine&e celovitom razvoju

deteta tako to "e mu 'ruiti u&love i 'od&ticaje da razvija &voje &'o&o-no&ti i izgrauje

&aznanja o &e-i, drugim ljudima i &vetu.

6redkol&ka u&tanova tre-a 're &vega da &lui deci, a ne 'orodici i koli, nego

'rven&tveno deci i njiovim o&novnim 'otre-ama.

=utina va&'itnog delovanja je odno&/ljud&ka relacija koja 'odrazumeva vreme

i&'unjeno zajedni#kim ivljenjem, u&meravanim 'o&tu'cima, -ogat&tvom odno&a i

&adraja.

6redkol&ka u&tanova -i tre-alo da deluje 'rakti#no na razvijanju &'o&o-no&ti

komuniciranja, 'od&ticanju &'o&o-no&ti ja&nog izraavanja mi&li i o&e"anja, izraajno&ti

de#jeg govora, kulture govorne komunikacije, uvaavanja &agovornika, &'o&o-no&ti

aktivnog u#e"a u razgovoru. vi ciljevi mogu &e 'o&ti"i 'ruanjem to ve"eg -roja i toraznovr&niji 'rilika detetu za komunikaciju &a razli#itim &agovornicima, to

'odrazumeva konce'ciju vrti"a kao otvorenog &i&tema 'rema &vojim #iniocima drutva,

'olaze"i od teze da 7dete u#i ono to ivi8.

11


13/22

VASPI'A9 !A2 PA'NE I !EA'2 !2M1NI!A6I0S!2)

!2N'E!S'A

7%a&'ita# najvie va&'itava onim to je&te, kao li#no&t i onim to ume da radi8 9r.

:utora, 1**$.god.;.

%rti" je za dete nova i ne'oznata &redina. Kako "e &e i koliko -rzo dete 'rilagoditi

zavi&i, 're &vega, od u&'o&tavljanja komunikacije &a va&'ita#em. o je odno& a&imetri#ne 'artner&ke komunikacije u

kojoj va&'ita# uti#e, 're &vega kao li#no&t, a zatim kao &tru#njak.

6artner&ki odno& je o&nova demokrat&kog va&'itanja. Giji je cilj &tvaranje

&amo&talni, odgovorni i &tvarala#ki li#no&ti. Uloga 'artnera olakava 'o&ao va&'ita#u,

'rua mu mogu"no&t da &e du-lje i intimnije angauje na &vom 'o&lu, dok deci 'artner&ki

odno& 'rua mogu"no&t u#enja kroz zajedni#ke aktivno&ti &a va&'ita#em, -ez 'ri&ile

kol&kog u#enja.U literaturi &e #e&to 'ominje uloga va&'ita#a kao kreatora komunikacij&kog

kontek&ta/va&'ita# -i tre-alo da &tvara -ogat re'ertoar komunikacij&ki &ituacija koje "e

delovati 'ozitivno na razvoj komunikativni 'otre-a, od 'otre-e za u&'o&tavljanjem i

odravanjem kontakta, do 'otre-e za &aznavanjem izi#kog i &ocijalnog &veta.

12


14/22

U &avremenoj teoriji i 'rak&i va&'itanja &ve je 'ri&utniji konce't uzajamnog

va&'itanja koji 'olazi &a 'ozicija da je mogu" 'roce& u kome 'odu#avanje i razvijanje

autonomije ni&u kontradiktorni/da je dete mogu"e u i&to vreme u#iti i razvijati njegovu

autonomiju i meuzavi&no&t. >o 'odrazumeva da va&'ita# ima 're ulogu kormilara, nego

ka'etana, on je onaj #lan tima koji 'omae da tim ide u eljenom 'ravcu o'timalnom

-rzinom, &igurnim 'utem ka zajedni#kom cilju. U odno&u na o&tale #lanove tima, njegov

ta& 'retee za teinu odgovorno&ti.

Komunikacija va&'ita#/dete je naj're na aektivnom, 'a 'rakti#no/&ituacionom

nivou. =ve vreme, va&'ita# -i tre-alo da never-alnu, 'revodi u ver-alnu komunikaciju,

imaju"i u vidu da je jezik e&encijalni medij razmene u 'roce&u u#enja i ima zna#ajnu

ulogu u razvoju de#ji intelektualni aktivno&ti. 6ri tom, va&'ita# uvaava &tvarne

mogu"no&ti dece i u &kaldu &a njima 'redlae zajedni#ke aktivno&ti u kojima deca moguda 'raktikuju raznovr&nu u'otre-u govora 'o&taju"i na taj na#in aktivni no&ioci &vog

govornog razvoja. %a&'ita# je govorni model deteta i tre-alo -i da na&toji da -ude

'ozitivan model, i kao &agovornik, 'reno&nik odreeni vredno&ti, &tvaralac jezika,

kori&nik razli#ite u'otre-e govora.

Uloga va&'ita#a je vie&truka. n je organizator, #ovek koji motivie, modelira,

'omae, i&trauje, inicira, 'od&ti#e, 'rati, u&merava, traga za novim vidovima

organizacije, nalaze"i i &am zadovolj&tvo u &vojoj kreativno&ti i kreatovno&ti &voji

va&'itanika.

VAI0A6I0E 1 !2M1NI!A6I0I "E6E 1 PE"3!24S!20

1S'AN2VI

13


15/22

Istra:ivanje Mirjane =tankovi"/Horevi", &'ecijali&te razvojne

'&iologije i '&io'atologije

!ljune rei$ interpersonalni obras&i+ ko#unikativne %unk&ije+ trans;enera&ijska+

intra;enera&ijska ko#unika&ija

U 'redkol&koj u&tanovi deca ver-alno komuniciraju na vie nivoa/inter'er&onalni

o-razaca. -ra&ci koji dominiraju &u komunikacija va&'ita#/dete 9deca; i dete/dete

9deca;. 6ret'o&tavka je da je tran&generacij&ka komunikacija va&'ita#/dete 'od&ticajnijaza govorni i kognitivni razvoj deteta, nego intrageneracij&ka. ?adi 'rovere ove i'oteze

analizirane &u e'izode komunikacije/govorne u'otre-e, 'rema modiikovanoj

tak&onomiji


16/22

'&ioizi#kog razvoja dece na &tvaranju u&lova za kvalitetan ivot, u#enje i razvoj dece8

9&nove 'rograma,... 1**$.;. Ato &e 'od&ticanja razvoja govora ti#e, %igot&ki &matra da je

zadatak va&'ita#a da 7deci otvori &vet umetno&ti re#i8 i deluje u )oni narednog razvoja.

6od&ticanje vetine komunikacije je 'roce& koji o-uvata &ocijalne, lingvi&ti#ke i

kognitivne vetine. %a&'ita#i &u, #ini &e naj'ozvaniji i naj&tru#niji za o-avljanje ovog

&loenog zadatka.

%rnja#ka komunikacija je, 'o 'rirodi &tvari, &matrana drugorazrednom/jo uvek

nizak edukativni nivo, nedo&tatak i&ku&tva, kao i govor koji je tek u razvoju, ni&u garanti

koji o-ez-euju delovanje u )oni narednog razvoja.

a -i &e u&tanovila 'rava 'riroda ver-alne komunikacije u 'redkol&koj u&tanovi

i&'itivane &u govorne u'otre-e I e'izode komunikacije va&'ita# I deca i deca I deca,&krivenim &nimanjem na audio/trake de&etominutni govorni &ekvenci o&novni

aktivno&ti u vrti"u

&trukturi&ani/razvoj govora i likovno va&'itanje i

ne&trukturi&ani/&lo-odna igra i uzimanje o-roka.

-e vr&te aktivno&ti -ile &u 'odjednako za&tu'ljene 9 'o 400 min.;, o-zirom da &e

elelo utvrditi 'ri&u&tvo komunikativni unkcija govora u aktivno&tima u kojimadominira va&'ita# i u aktivno&tima u kojima je u 'rvom 'lanu vrnja#ka komunikacija.

rijentacija ovog i&traivanja je razvojno/'ragmati#ka koja 'rati %igot&kijan&ku tradiciju

i&ticanja zna#aja &ocijalnog kontek&ta za kognitivni razvoj i neo'odno&t delovanja u

)oni narednog razvoja/7Moemo re"i da mi 'o&tajemo 7mi8 kroz druge i da ovo 'ravilo

ne vai &amo za li#no&t kao celinu, ve" i za razvoj &vake 'ojedine unkcije8. 9%igot&ki,

1**$;. U knjizi 76ragmati#ni razvoja8 91**$;


17/22

6&eudo/komunikativne unkcije re'rodukovanje, voeni odgovori,

inicijativa 9 u &mi&lu nege i zadovoljavanja 'otre-a;.

Uku'no je analizirano 1*1$ e'izoda komunikacije/u aktivno&tima razvoja govora

'ravi komunikativni unkcija je -ilo 2,!0J, na&u'rot '&eudo/komunikativni koji je

-ilo 1(, 3!J, tokom aktivno&ti likovnog va&'itanja odno& 'ravi i '&eudo/

komunikativni unkcija je -io &li#an/4,04J, 'rema 15, !1J, dok je tokom uzimanja

o-roka odno& -io 21, !5J, 'rema 1, !!J u kori&t 'ravi komunikativni unkcija, a

tokom &lo-odne igre -ilo je 2*, 43J 'ravi komunikativni unkcija 'rema 1, 04J

'&eudo/komunikativni unkcija.

6rocentualna za&tu'ljeno&t e'izoda komunikacije/'ravi i '&eudo komunikativni

unkcija govora 'o o&novnim aktivno&tima

:naliza ovog i&traivanja 'okazuje da &u 'rave komunikativne

unkcije za&tu'ljenije u vrnja#koj komunikaciji 6regovaranje/*,(1J, zna#avanje/

1$


18/22

$,(*J, i&ku&ija/2(,2*J, Bgra/5,2!J, &vega 51,20J, 'rema 11,01J u tran&generacij&koj

komunikaciji. Kada 'o&matramo '&eudo/komunikativne unkcije, one &u za&tu'ljenije u

komunikaciji va&'ita#/deca/35, 01J 9?e'rodukcija 3,*$J, dgovori/23, $*J i

inicijativa/!,3$J;, 'rema 2, (2J '&eudo/komunikativnim unkcijama u vrnja#koj

komunikaciji.

5akljuak istra:ivanja vrnja#ka/intrageneracij&ka komunikacija je za&i"enija

'ravim komunikativnim unkcijama/deluje 'od&ticajnije na razvoj komunikacije.

>ran&generacij&ka komunikacija o-iluje '&eudokomunikativnim unkcijama i kao takva

je manje 'od&ticajna za razvoj ver-alne komunikativno&ti.


19/22

=lika intargeneracij&ke komunikacije u ne&trukturi&anim aktivno&tima 9jer je u

&trukturi&anim, tkzv. u&merenim aktivno&tima, ometena; je &a&vim druga#ija/u njoj

dominiraju 'rave komunikativne unkcije/od 'regovaranja, 'reko ozna#avanja, do

di&ku&ije, ver-alni izraza u igri, vrednovanja &voje i tue aktivno&ti. U ovom ti'u

inter'er&onalni o-razaca 'ri&utna je ve"a kognitivna angaovano&t dece, kada je u

'itanju igra/zaintere&ovano&t igrom i ve"a &loeno&t igre, e'izode komunikacije &u due i

&adrajnije.

5A!4019A!

1(


20/22

%rnja#ka komunikacija je o&lo-oena -remena 'ouke, deca &e u njoj meu&o-no

'od&ti#u, do'unjavaju, ire &voja znanja, -ez &traa od &ankcija, -ez &tre'nje da gree.eca ne mere &voje kognitivne zateve/ele da znaju &ve i ele odma. Bntrageneracij&ka

komunikacija 'odrazumeva kreativno&t, koo'erativno&t, o-ojena je rado"u ivljenja,

#uenjem i za'itano"u 'red #udima &veta. =ve ovo #ini element aktivnog kognitivnog

u#enja i &tvarnog, autenti#nog u#e"a u komunikaciji.

?azlika u komunikativnoj kom'etenciji dece u meu&o-noj komunikaciji i u

komunikaciji &a va&'ita#em je oz-iljna, da -i -ila zanemarena. B&traivanja ukazuju da je

ve"i kognitivni i komunikativni izazov komunikacija &a vrnjacima &a &vim njiovim

ograni#enjima i nei&ku&tvom, nego &a va&'ita#ima, koji -i 7tre-alo8 da rade &miljeno i

organizovano na 'od&ticanju u#enja i razvoja dece.

?azloge za takvo &vatanje &tvari moemo videti u &lede"em

1. karakteri&tikama &ami va&'itni aktivno&ti,

2. ne&kladu izmeu 'o&toje"i teorij&ki znanja o razvoju govora i im'licitne

'edagogije va&'ita#a,

3. konkretnim u&lovima rada u vrti"ima.

%a&'itne aktivno&ti jo uvek #ine zadate teme, okrenute u#enju, 7'relaenjugradiva8, reguli&anju i i&'ravljanju 'onaanja, a manje u&'o&tavljanju 'ozitivni &ocio/

emocionalni veza.


21/22

'otre-a dece, ve" od 'otre-a odra&li, do'unjava &liku vrti"a i va&'ita#a i njiovog

delovanja na komunikativnu kom'etentno&t dece.

?ad na 'od&ticanju komunikativno&ti dece 'redkol&kog uzra&ta name"e odgovore

na 'itanja

ta initi < 'od&ticati govornu kom'etencu dece dozirano, &a merom,

individualizovano,

kako initi = kroz izazove, otkrivanje uz-uenja, trajniju i eika&niju

konverzaciju I govorne radionice, mozgalice, govorno &tvaralatvo,

kada initi =delovati u )oni narednog razvoja, i"i za korak i&'red deteta,

zato initi = radi 'lodne interakcije i meu&o-ne razmene mudro&ti

va&'ita#a i dece, 'ri #emu dete na'reduje kakom'etentnoj komunikaciji.

6rema autorima ovog o&traivanja, va&'ita#i &u jo uvek na 'ozicijama &tarog,

tradicionalnog 'ri&tu'a va&'itanju i o-razovanju na 'redkol&kom uzra&tu. %a&'ita# -i

tre-alo da -ude vodi# u &vet realno&ti i &vet mate, neko ko a&i&tira i &lui, a ne 'ou#ava i

u&merava, ko ide za korak i&'red deteta i doivljava u#enje kao udrueno ulaganje i

razmenu &a decom.

>ime &e 'okre"e jo jedna vana i zna#ajna tema, a to je reorma o-razovanja

va&'ita#a, #iji -i cilj -io va&'ita# kao autenti#na i o&tvarena li#no&t, &'remna da 'rivati

nove izazove u interakciji &a decom.

20


22/22

4I'EA'1A$

1. =tankovi"/Horevi", Mirjana, 7Umetno&t re#i8, %ia kola za o-razovanje

va&'ita#a, 6irot, 2001.

2. =tankovi"/Horevi". Mirjana, 7%arijacije u komunikaciji dece u 'redkol&koj

u&tanovi8, %ia kola za o-razovanje va&'ita#a, 6irot