Download pdf - Razumeti mozak - Rođenje nauke o učenju

Centarzaobrazovnaistraivanjaiinovacije

Raz u me ti mo zak:Roenjenaukeouenju

Organizacijazaekonomskusaradnjuirazvoj

Sa engleskog preveli:Je le na Kle ut

Strunirecenzent:DrVanjaKovi

PrevodistrunurecenzijuovogizdanjajefinansiraoFondzaotvorenodrutvo-Srbija

Or ga ni za ci ja za ekO nOm SkuSaradnjuirazvoj(oECd)

OECD je jedinstveni forumuokvirukogzajednodelujuvlade30demo-kratskihdravakakobiodgovorilenaekonomske,drutveneiekolokeiza-zoveglobalizacije.OECDtakoepredvodinaporeuciljurazumevanjanovihtrendovaiproblema,poputkorporativnogupravljanja,informacioneekono-mijeiizazovapopulacijekojastari,ipomaevladamadananjihreaguju.Or-ganizacijaobezbeujeokruenjeukomevlademoguporeditisvojaiskustva,traitiodgovorenazajednikeprobleme,identifikovatidobreprakseiraditinakoordinisanjudomaihimeunarodnihpolitika.

ZemljelaniceOECD-asu:Australija,Austrija,Belgija,eka,Danska,Fin-ska,Francuska,Grka,Holandija,Irska,Island,Italija,Japan,Kanada,Koreja,Luksemburg,Maarska,Meksiko,Nemaka,Norveka,NoviZeland,Poljska,Portugal,SjedinjeneAmerikeDrave,Slovaka,panija,vajcarska,vedska,Turska,VelikaBritanija.EvropskakomisijauestvujeuraduOECD-a.

OECD-ovoizdavakopreduzee(OECDPublishing)inijavnodostupnimrezultate prikupljenih statistikaOrganizacije i rezultate istraivanja o eko-nomskim,drutvenimiekolokimtemama,kaoikonvencije,smerniceistan-dardeokokojihsusedogovorilezemljelanice.

Za ob ja vlji va nje ovog de la od go vo ran je Ge ne ral ni se kre tar OECD-a. Iz lo e ni sta vo vi i ko ri e ni ar gu men ti ne pred sta vlja ju nu no zva ni no gle di te Or ga ni za ci je ili vla da ze ma lja la ni ca.

RAZuMETIMOZAK:Roenjenaukeouenju

Predgovor- 5

Pred go vor

OECD-ov Cen tar za obra zov na is tra i va nja i ino va ci je (CE RI) za po eo je pro-je kat Na u ke o ue nju i pro u a va nje mo zga 1999. go di ne. Na me ra ovog no vog pro jek ta bi la je da se pod stak ne sa rad nja iz me u na u ka o ue nju i is tra i va nja mo zga, sa jed ne stra ne, i is tra i va a i kre a to ra po li ti ka, sa dru ge. Uprav ni od bor CE RI-ja u ovom ci lju pre po znao je te ak i zah te van za da tak, ko ji je, ipak, vre-dan tru da. Po seb no je vla da la sa gla snost u shva ta nju da pro je kat ima iz vr stan po ten ci jal za una pre e nje raz u me va nja pro ce sa ue nja to kom ce log i vot nog ci klu sa i da ve li ki broj va nih eti kih pi ta nja mo ra bi ti po sta vljen u ovom okvi-ru. Za jed no su, ovi po ten ci ja li i pi ta nja, na gla si li po tre bu za di ja lo gom iz me u raz li i tih za in te re so va nih stra na.

Pro u a va nje mo zga, po la ko ali si gur no, sti e zna aj no me sto u pri me ni u po lju ue nja. Dru ga fa za pro jek ta uspe no je ini ci ra la raz me nu iz me u is tra i va kih obla sti i iz me u is tra i va a i po sta la je me u na rod no pri zna ta. Ovo je vo di lo us-po sta vlja nju mno gih na ci o nal nih ini ci ja ti va u ze mlja ma OECD-a ka ko bi se no va sa zna nja o mo zgu pri me ni la u obra zov noj prak si. Me u tim, broj ot kri a iz do me-na is tra i va nja mo zga ko ja sek tor obra zo va nja mo e ko ri sti ti i da lje je ma li, de li-mi no i za to to ne po sto ji ja san kon sen zus o mo gu no sti ma pri me ne is tra i va nja mo zga u obra zov nim po li ti ka ma. Ali, sna ni su i broj ni raz lo zi za pod sti ca nje pi o-nir skih cen ta ra za mo zak i ue nje i pro mo vi sa nje stva ra nja vi e mo sto va iz me u dve ju is tra i va kih za jed ni ca. Re zul ta ti po tvr u ju pla sti nost mo zga za po nov no ue nje to kom i vot nog ci klu sa i teh no lo gi je ne in va ziv nog ske ni ra nja mo zga i ne u-ro od sli ka va nja otva ra ju mo gu nost za pot pu no no ve pri stu pe. Zbli a va nje dve ju is tra i va kih za jed ni ca si gur no do no si kva li tet ni ja ot kri a.

Ova knji ga pro is ti e iz iz ve ta ja OECD-a Razumevanjemozga:Kanovojna-uciouenju, ob ja vlje nom 2002. (na se dam je zi ka; naj ve i deo te pu bli ka ci je pri su tan je i u ovoj). Njen cilj je da upo zna i ta o ce sa mo zgom, ka ko on ui i ka ko ue nje mo e bi ti op ti mi zi ra no raz vo jem i obu kom i pri la go e no pro ce si ma na-sta ve i prak se. Na me ra je da knji ga bu de pri stu pa na i i ta o ci ma la i ci ma i za to je iz be ga va na pre vi e stru na ter mi no lo gi ja. Sa dr aj knji ge na stao je iz tri tran-sdi sci pli nar ne mre e osno va ne 2002. go di ne sa fo ku som na je zi koj pi sme no sti, ma te ma ti koj pi sme no sti i do i vot nom ue nju. e tvr ti fo kus na emo ci je u ue nje ini ci ran je 2004. go di ne i te e pa ra lel no sa ra dom tri mre e. Veb sajt po sve en pro jek tu po slu io je kao ino va tiv ni in ter ak tiv ni iz vor in for mi sa nja ko ji je do no sio


po vrat ne in for ma ci je i ko men ta re lju di iz obra zov ne prak se i ci vil nog dru tva.Zna aj nu fi nan sij sku i ma te ri jal nu po dr ku od sa mog po et ka pru i li su:

Na ci o nal na fon da ci ja za na u ku (Di rek to rat za is tra i va nje, eva lu a ci ju i ko mu-ni ka ci ju, Ode lje nje za obra zo va nje, Sje di nje ne Ame ri ke Dr a ve);

Ja pan sko Mi ni star stvo za obra zo va nje, kul tu ru, sport, na u ku i teh no lo gi ju (MEXT) (Ja pan);

Ode lje nje za obra zo va nje i ve ti ne (DfES) (Ve li ka Bri ta ni ja); Fin sko Mi ni star stvo obra zo va nja (Fin ska); pan sko Mi ni star stvo obra zo va nja (pa ni ja); Fon da ci ja za ue nje to kom ce log i vo ta (Ve li ka Bri ta ni ja). Zna aj nu na u nu, fi nan sij sku i/ili or ga ni za ci o nu po dr ku pru i li su RI KEN

In sti tut za na u ku o mo zgu (Ja pan), Se kler in sti tut (SAD); Dan ska la bo ra to-ri ja za ue nje (Dan ska); ZNL unu tar Uni ver zi te ta u Ul mu (Ne ma ka); IN SERM (Fran cu ska), Uni ver zi tet u Kem bri du (Ve li ka Bri ta ni ja), Aka de mi ja na u ka (Fran cu ska), grad ska upra va i Uni ver zi tet u Gra na di (pa ni ja), Kra ljev ska in-sti tu ci ja (Ve li ka Bri ta ni ja).

U OECD-u je za Na u ke o ue nju i pro u a va nje mo zga bio za du en vo a pro jek ta Bru no de la i e za ko ji je i od go vo ran za ovaj iz ve taj, za jed no sa Ka san-drom Dej vis, Ko ji Mi ja mo to i Ke i ko Mo mi. Zna a jan do pri nos da le su Kri sti na Hin ton, Eimen Ke li, Ul ri ke Ri me le i Ro ni Stro bel-Dan, kao kon sul tan ti. Ver zi ju glav nog iz ve ta ja (Pr vi deo) na en gle skom je zi ku pri re dio je Dej vid Is tans i na fran cu skom je zi ku Bru no de la i e za. Knji gu su de li mi no ili u pot pu no sti re-cen zi ra li Jarl Bengtson, Del fin Gran di e us, Dej vid In stans, Kri sti na Hin ton, At su-i Iri ki, Ma sao Ito, Je le mer Jo les, Hi de a ki Ko i zu mi, Majkl Po sner, Ul ri ke Ri me le, Adri a na Ru iz Espar za, Ro ni Stro bel-Dan i Tim za mo zak CE RI-ja.

Unu tar se kre te ri ja ta, Jarl Neg tson pre u zeo je in ci ja ti vu da po kre ne ovaj pro-je kat i pru io stra te ku i kri ti nu po dr ku to kom nje go vog tra ja nja; Tom u ler do kra ja je is pra tio dru gu fa zu pro jek ta. Ve ne sa Kri stof, Emi li Grovz i Ke ri Tej ler (u ovom re do sle du) bi le su za du e ne za lo gi sti ku po dr ku. Ka san dra Dej vis ure-i va la je veb sajt pro jek ta.

Bar ba ra Iin ger,di rek tor kaDi rek to rat za obra zo va nje

6 -Predgovor


Rezahvalnosti- 7

Re za hval no sti

uimeSekretarijata,Brunodelaiezabivoleoda:PosvetiovodeloJarluBengtsonu,ocuprojektaNaukeouenjuiprouavanjemozga. IskaeposebnuzahvalnostErikuHamiltonu,MasouItou,EimenuKeliju,Hi-deakiKoizumiju,MajkluPosneruiEmiluServan-rajberuzanjihovuvelikuposveenostprojektu. Iskaezahvalnostglavnimpartnerimakojisupodraliprojekatsvojimdo-prinosom:RiarduBartolemejuinjegovomtimu,KristoferuBruksu,EimenKeli,HuanuGalouinjegovomtimu,ErikuHamiltonuinjegovomtimu,Ma-sajukiInoeinjenomtimu,SorenuHeruJensenuinjegovomtimu,ReijouLa-ukanenuinjegovomtimu,PjeruLenauinjegovomtimu,FranciskuLopezuRuperezu,HozeuMortaliinjegovomtimu,TeiiSato,SilvijimelkesdelVale,HansuSigarduJensenuinjegovomtimu,FinbaruSlounu.

Iskae zahvalnost eminentnim naunicima koji su se ukljuili u projekat:BrajanuBatervertu,StanislasuDeaenu,KristiniHinton,JelemeruJolesu,Hei-kiLitinen,BrusuMekendlisu,ulrikeRimele,NurijiSebastijan,Manfredupi-cer.

IskaezahvalnostHilariBart,AntonijuBatrou,DanijelBer,LeuBlomertu,ElisiBonili,DonuBrueru,TomuKaru,Mari eur,GajuKlekstonu,FrankuKofildu,StenlijuKolkomu,MargaretDelazer,GinevirEden,LineiEri,Mie-luFajolu,utiFirt,MajkluFricu,RemuFrostu,PeteruGerdenfors,KristijanuGerlahu,uiGosvami,eronGrifin,PiteruHanonu,TakaoHenu,KetrinHili,uuHuau,PetriHerks,ValouHumaheru,AtsuijuIrikiju,LejniKolblaj,Ri-utuKavaimi,ArturuKrejmeru,MortenuKringelbahu,StivenuKoslinu,JanudeLangu, SindiLini,DefuMastersu,MajkluMiniju,MajkluMileru,FreduMorisonu,RistoNatanenu,KevinuOksneru,DejviduPapou,RajiParasura-manu,EraldoPaulesu,KenuPjuu,DenisuRalfu,RikarduRosasu,Volfganguinaglu,MarkuSejdenbergu,DejviduServan-rajberu,Benetuejvicu, Seliejvic,ElizabetSpelke,PiouTudeli,Herijuujlingsu,DenetVerker,DenijeluVolpertu,iJohanesuCigleru,lanovimaprojektnemreeeksperata. Izrazizahvalnostzaprostorigostoprimstvokojisuomoguiliplodnetran-sdisciplinarnesastanke(pohronolokomredosledu):Seklerinstitutu,SAD;

univerzitetuuGranadi,panija;RIKENInstitutuzanaukuomozgu,Japan;Nacionalnom savetu za obrazovanje, Finska; Kraljevskoj instituciji VelikeBritanije;INSERM-u,Francuska;ZNL-unaPsihijatrijskojbolniciuniverzitetauulmuuNemakoj;Laboratorijizauenje,Danska;panskomMinistarstvuobrazovanja;Akademijinauka,Francuska;Istraivakominstitutuzanaukuitehnologijuzadrutvo(RISTEX)japanskeAgencijezanaukuitehnologiju(JST),Japan;iCentruzaneuronaukeuobrazovanjunauniverzitetuuKem-bridu,VelikaBritanija.

Izrazizahvalnostonimakojisupisaliilidoprineliovojpublikaciji:KristoferuBolu,Barti,FrenkuKofildu,MelaniDobros,GevinuDojlu,KerenEvans,KurtuFieru,RemuFrostu,KristijanuGerlahu,uauGosvamiju,RobuHarimenu,LijetHelwig,KetrinHili,KristiniHinton,DejviduIstansu,MarkuJamous,Je-lemeruJolesu,EimenuKeliju,SendrinKelner,HideakijuKoizumiju,MortenuKringelbahu,RajiParasuramana,OdilPavot,MajkuPosneru,ulrikeRimmel,AdrijaniRuizEsparza,NurijiSebastijan,EmiluServan-rajberu,RonituStro-bel-Dahanu,KoletTejler,RudolfuTipeltu,JohanesuCigleru. Izrazizahvalnostprevodiocima:Jean-DanielBrque,IzabelHeliar,DuanPe-res,EmberRobinson,MariSerders. Izrazi zahvalnostkolegama izOdeljenjaza ljudskeresursezapokretanje isprovoenjedvaskupaoznanjuomozgukojisuodraniusedituOECD-aikolegamaizOECD-ovogDirektoratazajavneposloveikomunikacijuzapo-drkuirazumevanje.

IskaezahvalnostzaposlenimauCentruzaobrazovnaistraivanjaiinovacije(CERI)kojisubiliukljueniuovajprojekat.Tosu:FranciskoBenavides,Trej-siBerns,EmiForbs,Stivenuirasuolo,DeniferGoubi,DelfinGrandrio,Dej-viduIstansu,KurtuLarsenu,SjuLindsej,SindiLageri-Babic,iTomuuleru. Inakraju,zahvalnostupuujeTimuzamozak:JarluBengtsonu,VenesiKri-stof,KasandriDejvis,EmiliGrovz,KojiuMijamotou,KeikoMomiiKeriTejler,bezkojihovajprojekatiovaknjiganebibilimogui.

8 -Rezahvalnosti


Sadraj- 9

Sa dr aj

Saetak...................................................................................................................................... 000

Pr vi deoMozakkojiui

Pr vo po gla vlje abecedamozga ................................................................... 000

Emocije..................................................................................................................................... 000Funkcionalnost,neuronskaosnovauenja............................................................... 000Genetika................................................................................................................................... 000Inteligencija............................................................................................................................ 000Je zik............................................................................................................................................ 000Kafka.......................................................................................................................................... 000Kognitivnefunkcije............................................................................................................. 000Kvalitetanizdravivot...................................................................................................... 000Memorija................................................................................................................................. 000Mozak........................................................................................................................................ 000Neuron...................................................................................................................................... 000Periodizauenje.................................................................................................................. 000Plastinost............................................................................................................................... 000Praksaiholistikauenjekrozrad............................................................................. 000Predstave................................................................................................................................. 000Rad............................................................................................................................................. 000Razvoj........................................................................................................................................ 000Timskeidrutveneinterakcije...................................................................................... 000univerzalnost......................................................................................................................... 000usvajanjeznanja................................................................................................................... 000Varijabilnost........................................................................................................................... 000Vetine...................................................................................................................................... 000Zadovoljstvouuenju........................................................................................................ 000...V,Z,....................................................................................................................................... 000

Dru go po gla vlje Kakomozakuitokomivota .......................................... 000


10-Sadraj

Osnov ni prin ci pi ar hi tek tu re mo zga .................................................................................000Funkcionalnaorganizacija............................................................................................... 000Strukturamozga................................................................................................................... 000Ka ko mo zak ui to kom i vo ta .............................................................................. 000Plastinostiosetljiviperiodi........................................................................................... 000Detinjstvo(odtreedodesetegodine)...................................................................... 000Adolescencija(oddesetedodvadesetegodine)..................................................... 000Odrasliistariji....................................................................................................................... 000Ue nje u ci lju od la ga nja gu bit ka kog ni tiv nih funk ci ja u sta ro sti ........... 000Borbaprotivgubitkakognitivnihfunkcija................................................................ 000Borbaprotivoteenjamodanihfunkcija............................................................... 000Zakljuci................................................................................................................................... 000Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000

Tre e po gla vlje uticajokruenjanauenjemozga ................................... 000

Drutveneinterakcije......................................................................................................... 000Emocionalnaregulacija..................................................................................................... 000Motivacija................................................................................................................................ 000Saniuenje............................................................................................................................. 000Zakljuci................................................................................................................................... 000Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000

e tvr to po gla vlje jezikapismenostimozak .............................................. 000

Jezikirazvojneosetljivosti.............................................................................................. 000Pi sme nost u mo zgu............................................................................................................. 000Lingvistikiposredovanrazvojpismenosti.............................................................. 000Razvojnadisleksija.............................................................................................................. 000Zakljuci................................................................................................................................... 000Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000

Pe to po gla vlje Matematikapismenostimozak ........................................ 000

Stvaranjematematikepismenosti.............................................................................. 000Beberaunaju........................................................................................................................ 000Matematikapismenostmozga..................................................................................... 000Brojiprostor.......................................................................................................................... 000ulogaobuke............................................................................................................................ 000Pol i ma te ma ti ka................................................................................................................... 000


Sadraj- 11

Barijereuuenjumatematike........................................................................................ 000Zakljuci................................................................................................................................... 000Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000

e sto po gla vlje razotkrivanjeneuromitova ............................................. 000

tajeneuromit?................................................................................................................ 000Nemavremenazagubljenjejersesveuvezisamozgom deavadotreegodine.................................................................................................. 000Postojekritiniperiodikadasenekestvarimorajupoduavatiiuiti.........000Ali,negdesamproitao/ladasvakakokoristimosamo10%mozga......... 000Jafunkcioniemlevomstranommozga,dokonafunkcioniedesnom..........000Suoimosestimmukarciideacisamoimajurazliitemozgoveodenaidevojica................................................................................................................................. 000Mozakdetetanemoedauidvajezikistovremeno........................................ 000Poboljajtesvojepamenje!......................................................................................... 000uiteusnu!.......................................................................................................................... 000Zakljuci................................................................................................................................... 000Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000

Sed mo po gla vlje Etikaiorganizacijaobrazovneneuronauke ............... 000

Eti ki iza zo vi pred obra zov nom ne u ro na u kom ............................................ 000ukojesvrheizakoga?....................................................................................................... 000Etikapitanjaoupotrebiproizvodakojiutiunamozak................................... 000Mozaksesreesamainomtaznaibitiljudskobie?.................................. 000Rizikpreteranonaunogpristupaobrazovanju?................................................... 000Stva ra nje no vog tran sdi sci pli nar nog pri stu pa raz u me va nju ue nja ..........000Transdisciplinarnost.......................................................................................................... 000Reciproneinformacijesaobestranedvosmernirazvoj................................ 000Prevazilaenjenacionalnihgranicaputemmeunarodnihinicijativa......... 000upozorenjaiogranienja.................................................................................................. 000Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000

zakljuciiizgledizabudunost ...................................................................... 000

Kljuneporukeizakljuci ................................................................................ 000Kljuneoblastizadaljaobrazovnaneuoronaunaistraivanja....................... 000Roenjenaukeouenju.................................................................................................... 000Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000


12 -Sadraj

Dru gi deolanci

la nak A. Mozak,razvojiuenjeuranomdetinjstvu .............................. 000

a.1.uvod.................................................................................................................................000

a.2.taznamoorazvojumozgakodnovoroenadi, odojadiideceniihuzrasta? ............................................................... 000

A.2.1.Poetakiprocesrazvojamozga........................................................................ 000A.2.2.ulogaiskustva........................................................................................................... 000A.2.3.Vremeiredosledvanifaktoruurazvojumozga................................... 000A.2.4.Plastinostkljunaosobinamozgaodojeta............................................ 000A.2.5.Kritiniiliosetljiviperiodiuneuronskomrazvoju?................................. 000A.2.6.Osetljiviperiodiimodanaplastinost.......................................................... 000A.2.7.uenjetokomranogdetinjstvaiposlenjega............................................... 000

a.3.Kolikosuvaneprvegodinerazvojaiuenja? .................................. 000A.3.1.uprilogranojintervencijiiobrazovnimprogramima............................ 000A.3.2.uenjedominiraranimdetinjstvom............................................................... 000A.3.3.Negativnikontekstizauenje............................................................................ 000A.3.4.Obrazovanjeibrigauranomdetinjstvuvaan,

alineisvemoguelement.................................................................................. 000

a.4.taznamoookruenjimazauenjekojapospeuju razvojuranomdetinjstvu? .................................................................... 000

A.4.1.Odnosiigreiuenjauovomperiodu.............................................................. 000A.4.2.Kurikulum,pedagokifokusirazvojuranomdetinjstvu...................... 000A.4.3.Okruenjazauenjekojapodstiurazvojjezika....................................... 000A.4.4.Strategijekojekoristenastavnicidabi

podstakliuenjeuranomdetinjstvu............................................................ 000

a.5.Kojisuizazoviprisintezineuronaunih istraivanjairanogobrazovanja? ......................................................... 000

a.6.odgovorljudiizprakse ............................................................................. 000

Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000


Sadraj- 13

la nak B. Mozakiuenjeuadolescenciji .................................................... 000

B.1.uvod ................................................................................................................. 000

B.2.razumevanjerazvojamozgatatraimo? ....................................... 000B.2.1Razvojmozganamikroskopskomnivou........................................................ 000B.2.2.Razvojmozganamakroskopskomnivou...................................................... 000B.2.3.Razvojmozgamoeseispitivatinavienivoa............................................ 000B.2.4.Tehnikeneuroodslikavanja................................................................................. 000B.2.5.Dalijetekoreiukojojmerirazvojzavisiodprirodei/iliodgoja?...... 000

B.3.Mozakjeskulpturaizvajanaiskustvom ............................................... 000B.3.1.Modanaaktivnostposmatranatokomvremena...................................... 000B.3.2.Modanastrukturaposmatranatokomvremena...................................... 000B.3.3.Odnosiizmeumozgaiponaanjauglavnomsuneposredni.............. 000B.3.4.Decaiodraslinekoristemozaknaistinain.............................................. 000B.3.5.Mozakadolescentaipromeneuponaanju................................................. 000B.3.6.Saetakiopteimplikacije.................................................................................. 000

B.4.Teorijeuenjauadolescencijiitokomivota .................................... 000B.4.1.Implikacijezapoduavanjeiuenjeuperioduadolescencije.............. 000

B.5.izazoviibuduipravci:kanovojsintezi? ............................................ 000

B.6.odgovorljudiizprakse:imamsan ........................................................ 000 B.6.1.Ponovnorazmatranjepoduavanja................................................................. 000B.6.2.Dalibitrebalodadefiniemonoveciljeve

zakoleinovemisijezanastavnike?............................................................ 000Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000

la nak C. Mozak,kognitivnostiuenjeodraslih....................................... 000

C.1.uvod ................................................................................................................. 000C.1.1.tajeuenje?............................................................................................................. 000C.1.2.Mozakodraslih......................................................................................................... 000C.1.3.Stukturarada............................................................................................................. 000

C.2.Starosnepromeneukognitivnostiiuenjukododraslih .............. 000C.2.1.Kognitivnostarenje................................................................................................. 000


14-Sadraj

C.2.2.Doivotnouenje:perspektivaobrazovanjaodraslih.............................. 000

C.3.Starenjeimodanefunkcije:strukturalnoneuroodslikavanje ........ 000

C.4.Starenjeimodanefunkcije:funkcionalnoneuroodslikavanje ........ 000

C.5.individualnerazlikeumodanimikognitivnim promenamapovezanesagodinama ..................................................... 000

C.6.Genetikaiindividualnerazlikeukognitivnosti ................................ 000

C.7.obukaistarenje ........................................................................................... 000C.7.1.Kognitivnaobuka..................................................................................................... 000C.7.2.Obukarazvojnaperspektiva............................................................................ 000

C.8.Stvaranjepozitivnogokruenjazauenjeodraslih ......................... 000C.8.1.uenjezasnovanonakompetencijama:

pripremazareavanjeproblema.................................................................... 000C.8.2.Konstruktivistikouenje:upotrebasubjektivnihiskustava................ 000C.8.3.Situacionouenje:organizovanjeokruenjazauenje........................... 000

C.9.Planradazabudunost ............................................................................. 000

C.10.odgovorljudiizprakse. .......................................................................... 000

Li te ra tu ra................................................................................................................................. 000

Do da tak A. Forumi ............................................................................................... 000Do da tak B. Tehnologijeneuroodslikavanja ................................................ 000

Poj mov nik

dostupnouCErikolekciji ................................................................................ 000Primeri .................................................................................................................... 0002.1.Terapijauenjem(Japan)......................................................................................... 0002.2.Smanjeneilioteenemodanefunkcijeimoguitretmani..................... 0003.1.Ishrana............................................................................................................................. 0003.2.Panjaposmatranakrozneurolokuprizmukaosistemorgana............ 0003.3.Fizikaaktivnost.......................................................................................................... 0003.4.Muzika.............................................................................................................................. 000


Sadraj- 15

3.5.Igra..................................................................................................................................... 0003.6.Video-igrice.................................................................................................................... 0003.7.Nivozvuka...................................................................................................................... 0007.1.um,mozakiobrazovanje......................................................................................... 0007.2.Centarzaneuonaukuuobrazovanju:

univerzitetuKembridu,VelikaBritanija...................................................... 0007.3.Danskalaboratorijazauenje................................................................................ 0007.4.Harvardskadiplomskakolazaobrazovanje.................................................. 0007.5.Stavovinastavnikaoneuronauciuobrazovanju........................................... 0007.6.Tehnologijaisvetskaobrazovnaperspektiva................................................. 0007.7.Transfernicentarzaneuronaukuiuenje,ulm,Nemaka........................ 0007.8.JST-RISTEX,NaukaitehnologijaJapanaIstraivaki

institutzanaukuitehnologijuzadrutvo,Japan....................................... 0007.9.InicijativeuoblastiobrazovneneuronaukeuHolandiji............................. 000A.1.Emocijeipamenje(uenje).................................................................................. 000A.2.Inicijalnirazvojgovora............................................................................................. 000A.3.Neuroni-ogledala......................................................................................................... 000B.1.PrincipiuosnoviMRI-ja........................................................................................... 000B.2.PrincipiuosnoviPET-aifMRI-ja.......................................................................... 000A.tajefMRI?........................................................................................................................ 000B.Bliskoinfracrvenaoptikatopografija(NIR-OT)unaukamao

uenjuiprouavanjumozga................................................................................... 000

Ta be le

2.1.Kakomozakuisaetak........................................................................................ 0002.2.Opadanjeilioteenjefunkcionisanjamozgaimoguiodgovor............ 000

Grafikoni

2.1.Sinaptikavezaizmeudvaneurona.................................................................. 0002.2.Osnovnidelovicerebralnogkorteksa................................................................. 0002.3.Frontalnireanj............................................................................................................ 0002.4.Mozakadolescenta...................................................................................................... 0003.1.unutranjastrukturaljudskogmozgasalimbikimsistemom............... 0005.1.Cerebralneoblasti....................................................................................................... 0007.1.Evolucijatransdisciplinarnosti.............................................................................. 0007.2.Dvosmernarazmenaizmeuistraivanjaiprakse....................................... 000A.Funkcionalnamagnetnarezonanca........................................................................ 000


Saetak- 17

Saetak

Obrazovanjejekaodvoseklima.Moesepreobratitiuopasnustvar,akosenjimenebaratanapravinain.Vu Ting-Fang

Posledvedecenijepionirskogradanaistraivanjumozgaobrazovnazajed-nicapoelajedashvatadarazumevanjemozgamoedonetiotvaranjeno-vihputevazaunapreenjeobrazovnihistraivanja,politikeiprakse.uovomizvetajuobjedinjenjenapredakpostignutupravcuobogaivanjauenjate-orijamaomozguiovajprogresiskorienjezaotvaranjekljunihpitanjazaobrazovnuzajednicu.Nenudibrzailakareenja,nititvrdidajeuenjezasno-vanonateorijamaomozgulekzasve.unjemuje steponuenaobjektivnaocenatrenutnogstanjauistraivanjukojepresecakognitivnuneuronaukuiuenjeimapiraistraivakeistratekeimplikacijezanarednedecenije.

Prvideo,Mozakkojiui,osnovni jeizvetajkoji jenastaodestilacijomsvih analiza i dogaaja tokom proteklih sedam godina projekta Nauke ouenjuiprouavanjemozga.OECD-ovogCentrazaobrazovnaistraivanjaiinovacije.Drugideolancisadri tri tekstaposveenamozgukojiuiuranomdetinjstvu,adolescencijiiustarijemdobu.Autorisvakogodnjihsupotrojeeksperatakojisuobjedinilisvojeiskustvoiznanjeusinergijurazliitihperspektivaneuronaukeiobrazovanja.uDodatkuAponovosupredstavljeninekiuvidiidijalozikojisunastalinainteraktivnomsajtuprojekta,otvorenomzacivilnodrutvo,ukljuujuiposebnoforumnastavnika.DodatakBupozna-jeitaocasarazvojemutehnologijamaneuroodslikavanja,kojesusepokaza-lefundamentalnimzanapredakokojemsediskutujeuovomizvetaju.

Prvopoglavljenudinovajlijiabecedusadrajaizvetaja,navodikljunereiidiskutujeonjima.Namerajedaseujednoponudikrataksaetaksloe-nihpojmovaidaseitalacusmerikarelevantnimpoglavljimakojasedetalj-nijebaveovimoblastima.Zatimsledi,uprvojpolovininarednogpoglavlja,kratak,aliznaajnipregledarhitekturemozga inainanjegovog funkcioni-sanja.


18 -Saetak

Ka ko mo zak ui to kom i vo ta

Neurolozisudobrouoilidamozakimaveomarazvijenusposobnostdaseme-njauskladusazahtevimaokruenja,rejeoprocesukojisenazivapla sti nost.Ovoobuhvatastvaranjeijaanjenekinervnihvezaislabljenjeilinestajanjedrugih.Stepenmodifikacijezavisiodti pauenjakojeseuodreenommomentuodvija,poreduenjatokomcelogivotakojevodidubljimpromenama.Takoe,zavisiiodpe ri o dauenja,kododojadise,recimo,deavaizuzetanporastsinapsi.Osnovnaporuka,ipak,jestedajepla sti nostkljunaodlikamozgatokomitavogivota.

Postoje optimalni ili osetljivi periodi tokom kojih su odreeni tipoviuenja najefikasniji, uprkosplastinosti koja traje tokomitavog ivota. Zasenzornenadraaje,poputzvukagovoraizaodreenaemotivnaikognitivnaiskustvapoputizlaganjajeziku,postojerelativnokrutiiraniosetljiviperiodi.Drugevetine,poputusvajanjarenika,neprolazekrozkruteosetljiveperio-deimogusenauitipodjednakodobroubilokojemtrenutkuivota.

Neuroodslikavanjeadolescenatadanasnampokazujedajemozakadole-scentadalekoodzrelogiprolazikrozekstenzivnestrukturnepromeneidale-koposlepuberteta.Adolescencijajeizuzetnoznaajanperiodupogleduemo-tivnograzvoja,deliminozbogbujicehormonaumozgu; idaljenedovoljnorazvijenprefrontalnikortekstinejderamoeobjasnitinestabilnoponaanjeuovojdobi.Ovukombinacijuemocionalnenezrelosti ivisokogkognitivnogpotencijalaobuhvatilismofrazomvelikakonjskasnaga,slaboupravljanje.

Kododraslihustarijimgodinama,naviknutostiliiskustvoprednekimza-datkommoesmanjitinivoeaktivnostimozgamoesereidaseradiove-ojefikasnostiobrade.Ali,modane funkcije, takoe,opadajutogamanjekoristimo i saprotokomvremena. Studije supokazaledauenjemoebitiefikasannaindasedelujeprotivslabljenjafunkcionisanjamozga:tojeviemogunostizaodrasleistarijeljudedanastavesauenjem(bilokrozobrazo-vanjeodraslih,radilidrutveneaktivnosti),veesuansedaseodloipoe-takiubrzanjeneurodegenerativnihbolesti.

Zna aj okru e nja

Rezultatiizistraivanjamozgapokazujudasuvaspitanjeinegakrucijalnizaprocesuenja ipoinjudapruajunagovetajeodgovarajueokoline zauenje.Mnotvo faktoraokruenjakojiutiunapoboljanje funkcionisanjamozga jesusvakodnevnestvarikvalitetdrutvenogokruenja i interakci-je,ishrana,fizikoiskustvoisantosemoeinitiprevieoiglednim,ali,ustvari,selakozaboravljanaznaajovihfaktorakojiutiunaobrazovanje.


Saetak- 19

Adekvatnimuslovljavanjemumaitelamoguejeiskoristitisposobnostmo-zga za pla sti nost ipodsticanjeprocesauenja.Ovozahtevaholistikipristupkojipriznajevrstevezefizikeiintelektualnedobrobitiivrstumeuzavi-snostemotivnogikognitivnog.

u centrumozga je set strukturapoznatihkao limbiki sistem, istorijskinazivan emotivnimozak. Nagomilavaju se dokazi koji potvruju da naeemocijemodifikujunervno tkivo.u situacijama izrazitog stresa ili snanogstraha,drutvenoprosuivanjeikognitivnaperformansapatezbogkompro-misanervnihprocesaemotivneregulacije.Pojedinevrstestresaznaajnesuzasusretsaizazovimaimogudovestidoboljekognicijeiuenja,alikadasepreeodreeninivo,efekatpostajesuprotan.tosetiepozitivnihemocija,jedanodnajmonijihokidaakojimotiviuljudedauejespoznajakojadola-zisarazumevanjemnovihpojmovamozaknaovodobroreaguje.Primarniciljranogobrazovanjatrebalobidabudedaosiguradadecaimajuovoisku-stvoprosveenjatojeranijemogueidapostanusvesnazadovoljstvakojemoedaproistekneizuenja.

upravljanjeemocijamajednajeodkljunihvetinaefikasnihuenika,asa-moregulacijajejednaodnajvanijihbihejvioralnihiemotivnihvetinakojesupotrebnedeciistarijimljudimaunjihovimdrutvenimokruenjima.Emocijeusmerevaju(iliometaju)psiholokeprocese,poputsposobnostiusmeravanjapanje,reavanjaproblemailipodrkeodnosimaivezama.Neuronauka,osla-njajuisenakognitivnupsihologijuiistraivanjarazvojakoddece,poinjedaidentifikujekritineoblastimozgaijaaktivnostirazvojsudirektnopovezanisasamokontrolom.

Je zik, pi sme nost i mo zak

Mozak jebiolokipripremljendausvaja jezikodsamogpoetkaivota;procesu usvajanja jezika potreban je katalizator iskustva. Postoji obrnutaproporcijaizmeudobiiefikasnostiuenjamnogihaspekatajezikauopteposmatrano,tojeniiuzrastizlaganjajeziku,uspenijejenjegovouenjeineuronaukajepoeladaidentifikujenainenakojemozakprocesuirajezik,uzavisnostiodtogadalijereodeciilioodraslimljudima.Ovorazumevanjerelevantnojezaobrazovnepolitikeposebnoupogledunastavestranihjezikakojaestonepoinjesvedoadolescencije.Adolescentiiodrasli,naravno,mo-gunauitinekinovijezik,alizanjihjetouenjedalekotee.

Dvostrukiznaajglasova(fonetika)idirektnogprocesuiranjaznaenja(se-mantika)moedoprinetiklasinojdebatiunastaviuenjakojapostojiizme-uonihkojizagovarajurazvojspecifinihfonetskihvetina,ponekadnazivan


20-Saetak

isilabikaobukaionihkojizagovarajuuenjecelogjezika.Razumevanjenainafunkcionisanjaobaovaprocesasugeriebalansiranipristupopisme-njavanjukojimoeufokusuimatinaglasaknajednomilidrugomopredelje-nju,uzavisnostiodjezikakojiseui.

Veinamodanihkolakoji delujupri itanju zajednika je velikombro-jujezika,alipostojenekerazlike,kadaspecifiniaspektijezikazahtevajudi-stinktivnefunkcije,poputrazliitihstrategijadekodiranja iliprepoznavanjarei.Kodalfabetskihjezika,osnovnarazlikaokojojsediskutujeuovomizve-tajujeznaajdubineortografijejezika:dubokijezik(ukomesuglasovipredstavljeninavierazliitihnaina),kaoufrancuskomiliengleskomjezikurazlikujuseodplitkih,mnogokonzistentnijihjezika,kakvisufinskiiturskijezik.uovimsluajevima,uigruseuvodeposebnestrukturemozgakakobipodraleaspekteitanjakarakteristinezasvakiodovihjezika.

Disleksijajeirokorasprostranjenaipojavljujeseuveomarazliitimkul-turnim i socio-ekonomskim kontekstima. Atipine karakteristike korteksakojesulokalizovaneulevojhemisferiuzadnjimregionimamozgauglavnomsepovezujusadisleksijom,kojarezultiranemogunouuparivanjauproce-suiranjuglasova.Doksulin gi vi sti ke poslediceovihpotekoarelativnomale(npr.brkanjereikojeslinozvue),smetenjemogubitimnogoznaajnijezapi sme nostjermapiranjefonetskihzvukovasaortografskimsimbolimapred-stavlja kljuni element uenja alfabetskih jezika. Neuronauka otvara novepravcezadaljiradiintervencije.

Ma te ma ti ka pi sme nost i mo zak

Matematikapismenost,poputjezike,stvaraseumozguputemsinergi-jebiolokihprocesaiiskustva.Bakaotosuodreenestrukturemozgadi-zajnirane,tokomevolucije,zajezik,postojeanalognestrukturezasmisaozakvantitet.Takoe,kaoikodjezika,genetikidefinisanestrukturemozganisudovoljnezamatematiku jermorajubitikoordinisanesadodatnimnervnimvezamakojenisuposebnodizajniranezaovajzadatak,ali,oblikovaneisku-stvom,unjemuuestvuju.Iztograzlogaznaajnajeulogaobrazovanjabiloukoli,kodkueilikrozigru;iiztogarazlogapanjejevrednauloganeuro-naukeubavljenjuovimobrazovnimizazovom.

Iakojeneuronaunoistraivanjenumerikepismenostiidaljeupovoju,napravljen jeznatanpomakuproteklojdeceniji.Onpokazujedaak i jed-nostavnenumerikeoperacijebivajurazmeteneurazliitimdelovimamo-zgaizahtevajukoordinacijuviestrukihstruktura.Smopredstavljanjebrojaukljuujekompleksnevezekojespajajuoseajzaveliinu,vizuelneiverbalne


Saetak- 21

predstave.Raunanjezahtevadrugekompleksnemreekojevarirajuuodno-sunaoperacije:deljenjejekljunozavisnooddonjegparijetalnogkola,doksabiranjeimnoenjeobuhvatajunekedrugeveze.Istraivanjasloenijihma-tematikihoperacijarelativnojemalo,aliinisedaonezahtevajumakarde-liminodistinktivneveze.

Razumevanjerazvojnihputevakojiineosnovuza,recimo,uenjemate-matikeizperspektivemozga,moepomoidarazumemokakodaoblikujemostrategijepoduavanja.Razliitemetodepoduavanjavodestvaranjuneural-nihputevakoji se razlikujupoefikasnosti:uenjeponavljanjem(drill lear-ning),naprimer,stvaraneuralneputevekojisumanjeefikasniodonihkojiserazvijajustratekimuenjem(strategylearning).Rastepodrkaizoblastineuronaukeonimnastavnimstrategijamakojeukljuujuuenjebogatodeta-ljima,nasuprotonomkojepoivanadavanjutanihinetanihodgovora.Ovojeuskladusafor ma tiv nim vred no va njem.

Iako je neuronska osnovadiskalkulije numerikog ekvivalenta dislek-sijiidaljenedovoljnoistraena,otkriebiolokihkarakteristikapovezanihsaspecifinimmatematikimuparivanjemsugeriedajematematikadalekoodistogkulturnogkonstrukta:onazahtevapunufunkcionalnostiintegritetspecifinihstrukturamozga.Verovatnojedanedostatakneuronskihkola,tojeuosnovidiskalkulije,moebitiublaenciljanomintervencijom,zahvalju-juipla sti no stifleksibilnostineuronskihkolaprimatematikimoperaci-jama.

Raz ot kri va nje ne u ro mi to vaTokomproteklihnekolikogodina,porastaojebrojzabludaomozgune-

uromitova.Ovojerelevantnozaobrazovanjejersumnogiodnjihnastalikaopristupiiliidejeouenju.Ovezabludeestopotiuiznekihnaunihkrugovatonjihovouoavanjeipobijanjeinijoteim.Kakosunekompletni,ekstra-poliraniizvandokaza,ilijednostavnopogreni,potrebnoihjerazotkritikakobisespreilosrljanjeobrazovanjauslepeulice.

Zasvakimitiligrupumitovadiskutujuseonjihovomporekluupopular-nomdiskursuirazlozimazbogkojihnisupotvrenineuronaunimdokazima.Grupisanisuusledeeceline:

Nemavremenazagubljenjejersesveuvezisamozgomdeavadotreegodine

Postojekritiniperiodikadasenekestvarimo ra jupredavatiiuiti Ali,negdesamproitao/ladasvakakokoristimosamo10%mozga Jafunkcioniemlevomstranommozga,dokonafunkcioniedesnom Suoimosesatimemukarciideacisamoimajurazliitemozgoveodenaidevojica


22 -Saetak

Mozakdetetanemoedauidvajezikaistovremeno Poboljajtesvojepamenje! uiteusnu!

Eti ka i or ga ni za ci ja obra zov ne ne u ro na u ke

Znaajimogunostikojeobeavaovonovopoljenisurazlozidaseodbacefundamentalnaetikapitanjakojasepostavljaju.

U ko je svr he i za ko ga?Vanojeponovopromislitiupotrebuimogunostizloupotrebesnimanjamozga.Kakoobezbediti,naprimer,damedicinskein-formacijekojusnimanjepruaostanupoverljive,aneprosleenekomercijal-nimorganizacijamaili,zatodane,obrazovniminstitucijama?topreciznijebudemomoglidasnimimomozakispecifine,dosadaskrivene,odlikepo-jedinaca,tojepotrebnijezapitatisekakobionemoglebitikorisnezaobra-zovanje.

Upo tre ba pro iz vo da ko ji de lu ju na mo zak:Granicaizmeumedicinskeinemedicinskeupotrebenijeuvekjasnaipostavljajuseodreenapitanja,po-sebnoozdravimpojedinicimakojikoristesupstancekojedelujunamozak.Dalibiroditelji,naprimer,trebalodaimajupravodasvojojdecidajusupstancekojestimuliuuspehukoli,uzrizikeiparalelekarakterisinezadopinguusportu.

Mo zak se sre e sa ma i nom:Napredakukombinovanjuivihorganasatehnologijomjestalan.Prednostitakvograzvojasuoigledneosobamasain-validitetomkojimabitakobiloomogueno,naprimer,dadaljinskikontroli-umaine.Ali,istovremeno,mogunostprimenetehnologijenakontrolisanjeponaanja,donosidubokuzabrinutost.

Su vi e na u an pri stup obra zo va nju?Neuronaukamoeznaajnodopri-netiobrazovanju,aliakoomoguidase,naprimer,dobrinastavniciprona-lazeputemverifikacijenjihovoguticajanamozgovestudenata,tobibiopot-punodrugaijiscenario.Tobinasdovelouopasnostdasestvoriobrazovnisistemkojijepreteranonauanivisokokonformistian.

Iakojeobrazovnaneuronaukaidaljenapoetku,razvijaesestratekiuko-likobudetransdisciplinarna,takodasluiinaunimiobrazovnimzajednicamaiimameunarodnidomet.Stvaranjezajednikogjezikakljunijekorak,adrugijeuspostavljanjezajednikemetodologije.Reciproneodnosetrebalobiuspo-stavitiizmeuobrazovneprakseiistraivanjauenja,analogneodnosumedici-neibiologije,stvaranjemiodravanjemstalnogidvostrukousmerenogproto-kakojibiosnaioobrazovnupraksudopunjenusaznanjimaomozgu.

Odreenbrojinstitucija,mreaiinicijativavejeuspostavljenioniupu-ujunamoguepravce.Kraiopisinekolikovodeihprimeradostupnisuu


Saetak- 23

ovomizvetaju.OniobuhvatajuJST-RISTEX,NaukaitehnologijaJapanaIs-traivakiinstitutzanaukuitehnologijuzadrutvo;Transfernicentarzane-uronaukeiuenje,ulm,Nemaka;Laboratorijuzauenje,Danska;Centarzaneuronaukeuobrazovanju:univerzitetuKembridu,VelikaBritanija;ium,mozakiobrazovanje,Harvardskudiplomskukoluzaobrazovanje,SAD.

Klju ne po ru ke i te me za bu du nost

Obra zov na ne u ro na u ka do no si vred no no vo zna nje ko je do pri no si obra zov nim po li ti ka ma i prak si:Namnogapitanjaneuronaukaodgovarako-risteipostojeaznanjaisvakodnevneopservacije,alinjihovvaandoprinosjeuobezbeivanjepomakaodkorelacijekakauzacijirazumevanjamehanizamakojistoje izapoznatihobrazacakakobise lakepronalaefikasnareenja.Nadrugapitanjaneuronaukaodgovaranovimsaznanjima,takootvarajuinoveputeve.

Pro u a va nje mo zga obez be u je va ne ne u ro na u ne do ka ze ko ji podu pi ru i ri cilj do i vot nog ue nja: Nasuprotnetrpeljivostipremastarimaitvrdnjamadajeobrazovanjeprovincijaukojojstanujusamomladimada,mo-ankapacitetuenjaumladostisvakakostojineuronaukapotvrujedajeue-njeaktivnostzaceoivotidatosevieproduava,postajesveefikasnije.

Ne u ro na u ka pru a do dat ne ar gu men te u pri log i re do bro bi ti od obrazo va nja, po seb no za sta ri ju po pu la ci ju: Neuronaukapruavanedodatnedokazeuprilogirihdobrobitiodobrazovanja(izvanistoekonomske,kojasetakovisokokotirameudonosiocimapolitika)jerukazujedajeobrazova-njeznaajandeostrategijeprotivogromnihiskupihproblemastarakede-mencijeunaimdrutvima.

Po tre ba za ho li sti kim pri stu pom za sno va nim na ve za ma iz me u tela i uma, emo tiv nog i kog ni tiv nog: Nasuprotpristupimamozguzasnovanihiskljuivonakognitivnoj,napostignuimazasnovanojperspektivi,predlaeseholistikipristupkojiprihvatavrstevezemeuzavisnostiizmeufizikei intelektualnedobrobiti, vrstuvezuemotivnog ikognitivnog,analitikih ikreativnihpristupa.

Raz u me va nje ado le scen ci je ve li ka konj ska sna ga, sla bo upra vlja nje: Saznanjaoadolescentimaposebnosuvanajerseradioperiodukadaseuobrazovnojkarijeripojedincanajviestvaridogaa,sadugotrajnimposledi-cama.uovojdobi,mladiljudiimajudobrorazvijenkognitivnikapacitet(ve-lika konjska snaga), ali su emocionalnonezreli (slaboupravljanje).Ovoneznaidasedonoenjevanihodlukamoejednostavnoodloiti,aliznaidaizborinebitrebalodazatvorevratazauvek.

Bo lje do pu nja va nje ku ri ku lu ma i obra zov nih fa za i ni voa sa zna nji ma

iz ne u ro na u ka: Porukajeiznijansirana:nepostojekritiniperiodikadasemo rauiti,alipostojeosetljiviperiodikadasupojedinciposebnospremnidaseukljueuodreeneaktivnostiuenja(uenjejezikadetaljnosediskutu-je).Porukaizvetajauvezisaranimstvaranjemsnaneosnovezadoivotnouenje,potvrujekljunuuloguranogobrazovanjadeceiosnovnogkolstva.

Obez be i va nje ne u ro na u nog do pri no sa osnov nim iza zo vi ma ue nja,uklju-ujui3D:disleksiju,diskalkulijuidemenciju.Naprimer,doskoranisubilipoznatiuzrocidisleksije.Danasjeprimarnorazumemokaorezultatatipinihkarakteristikaauditivnogkorteksa(iverovatno,unekimsluajevima,vizuel-nogkorteksa)iovekarakteristikemoguseuoitiuranojdobi.Raneinterven-cijeobinosuuspenijeodkasnijih,aliijednaidrugaopcijasumogue.

Per so na li zo va ni je vred no va nje u ci lju una pre e nja ue nja, a ne odabi ra i is klju i va nja: Neuroodslikavanjepotencijalnostvarasnaandodatnimehanizamnaosnovukojegsemoguidentifikovatikarakteristikeuenjapo-jedincainakojemsemoezasnovatipersonalizovanipristup,ali,ujedno,mo-edovestidokreiranjamonijihsredstavaodabiraiiskljuivanjaonihkojasutrenutnodostpuna.

Identifikovane sukljuneoblasti kaoprioriteti zadalje obrazovnoneu-ronauno istraivanje,nekao iscrpniplanoviradavekaoelementikojisudirektnozasnovaninaovomizvetaju.Ovajplanradazadaljaistraivanjakojipokrivaboljenaunorazumevanjepitanjakaotosuoptimalnovremezarazliiteoblikeuenja,emotivnirazvojiregulacija,kakospecifinimateri-jaliiokruenjaoblikujuuenjeikontinuiranaanalizajezikaimatematikeizperspektivemozgatrebalobi,jednomkadaseuradeistraivanja,daprueosnovustvaranjatransdisciplinarnenaukeouenju.

Ovojeaspiracijakojomsezakljuujeizvetajikojamudajenaslov.Tako-e,aspiracijaizvetajajedaonbudeumogunostidapoveeiiskoristina-rastajueznanjeouenjukakobisestvoriliobrazovnisistemikojisuujednopersonalizovaniirelevantnizasve.

24-Saetak

Pr Vi DeO

Mozakkojiui

PRVIDEO:Mozakkojiui- 27


Uvod

NichtdasGehirndenkt,sondernwirdenkendasGehirn.(Mozaknemisli,mi mislimomozgom).FridrihNie

Mogulizaistaneuronauke1unapreditiobrazovanje?Ovajizvetajnudislo-en,aliipakkonaanodgovor:moe,ali....Steklesuseokolnostikojeukazujunaglobalnopomaljanjeobrazovneneurologije.Skorirazvojuoblastineurolo-gijeznaajnojepoveaorelevantnostdisciplinezaobrazovanje.Tehnikesnima-njaomoguavajuposmatranjemozgakojiradi,obezbeujuiuvideupercepcij-ske,kognitivneiemotivnefunkcijekojesuznaajnezaobrazovanje.Ovajtrendkaveojprimenjivostineuronaukeuobrazovanjupraenjesvereceptivnijimdrutvom.uovomizvetajusumiranojestanjeistraivanjaupresekuneuro-nauke iuenje iukazujena istraivanja ipolitikekojemogubitiznaajnezanarednudeceniju.Rezultatinaunihistraivanjamogupomoisvimzaintere-sovanimstranamauobrazovanjuukljuujuiuenike,roditelje,nastavnikeikreatoreobrazovnihpolitikadaboljerazumejuprocesuenjaidastrukturiupodsticajnaokruenjazauenje.Ovorazumevanjemoepomoiobrazovnimsistemimadasepomerekapolitikamazasnovanimnadokazima,moeinformi-satiroditeljekakodastvoreadekvatnaokruenjazauenjesvojedeceipomoionimakojiuedarazvijusvojekompetencije.

Nikakonetvrdimodajeneuronaukalekzasvedaezapoetirevolucijuuobrazovanju,isvakakonetvrdimodaedatitrenutneefekte.Voeprojektasusvremenanavremeupozoravalidaneuronaukasamanemoedare isvaki,akomoeiijedan,obrazovniproblem.Odgovorinamnogaobrazovnapitanjamogusepronaidrugde,unutarsamogobrazovanjailiudrugimrelevantnimdrutvenimnaukama, iliufilozofiji. Ipak,postojeodreenapitanjazakoja jeneuronaukaposebnoadekvatna i veprua znaajandoprinosobrazovanju:pruanjenovihperspektivanastareizazove,pokretanjenovihpitanja,potvri-vanjeiliodbacivanjestarihpretpostavkiilipotvrivanjepostojeihpraksi.Ovaj

1 Termin neuronauka (nekada sepojavljujeupluralnoj formi,neuronauke)ovde sekoristiuirokomodreenju takodaobuhvati svapoljakojasepreklapaju,ukljuujuineurobiologiju,kognitivnuneuronauku,bihejvioralnuneuronauku,kognitivnupsihologijuitd.

28 -PRVIDEO:Mozakkojiui


izvetajpokazujedajepotrebanistinskitransdisciplinarnipristup,kojiseosla-njanamnogediscipline,kakobiseodgovorilonanasvekompleksnijapitanjasakojimasenaadrutvasuoavaju2.

Neuronaukapoinjedapruadetaljnaobjanjenjaotomeka koljudskabi-aililjudskimozgovireagujunarazliitaiskustvauenjaiuionikookru-enjeiza toreagujunatakavnain.Ovorazumevanjebitnojezaobrazovanjejersumnogeobrazovnepolitikeipraksazasnovaninasamodeliminimin-formacijama.unajboljemsluajukvalitativnaikvantitativnaistraivanjado-prinelasunekimobrazovnimpolitikamaipraksi,istraujuirazliiteprakseuenje,okruenjaiishoda.Iakoimamosolidnuosnovuznanjaooblicimaue-njakojisupovezanisauspehomilineuspehom,uvelikojmerinamnedostajudetaljnaobjanjenjaovihrezultata,amnotvopodatakaoprocesimakojisuuosnoviuenjaidaljesucrnakutija.

Kadaroditelji,nastavniciikreatoripolitika,naprimer,pokuajudaiden-tifikujupravovremezauenjestranogjezikakoddece,odlukazasnovananainformacijamamoebitidonetauporeivanjemiskustavaipostignuaue-nikakojisuzapoeliuenjestranihjezikaurazliitodoba.Ovomoevoditido zakljukadanastava stranog jezikaododreenoguzrastadajenajboljerezultate.Madaovajpodatak sampo sebimoebiti koristan, onnepotvr-ujedajesamovre mezanastavustranogjezikaonotojezapravovanozauspeneishode,nitipokazujeka kouenjestranihjezikamoebitiefikasnouodreenojdobi.

itaocieprimetitiodreenbrojtvrdnjiuovomizvetajukojesudatesarezervom(npr.zasnovanenaogranienimdokazima)ilisuponavljanjeusta-ljenihprincipa(npr.mudrostiizdecenijailiakvekovaprakseiistraivanjaobrazovanja3),ilionezakojenepostojikonsenzusunutarnaunihzajednica(alineemoulazitiusamenaunekontroverze,jerbitoprevaziloobimra-da).Privremenizakljucisu,meutim,iskrenerefleksijenatrenutnostanjeistraivanjauovojoblastiiimajukorisnunamenuuidentifikovanjupravacaistraivanjazabudunost.Dopunjavanjeonogtojevepoznatonaunimdo-kazimamoebitiodkoristikadaosnaujepodrkupraksamakojeprethodnonisuimaleracionalnuosnovu.Neuronaukamoetakoeotkritidanekepo-

2 SekretarijatOECD-abieleodasejasnodistanciraodbilo kojegtumaenjaovepublikacijekojebi,zasnovanonaindividualnimrazlikamairazliitimstilovimauenja,pokualodadovedeuve-zuodreenegeneikoeficijentinteligencije(IQ)teimalorasistikekonotacijekabilokojojgrupiiligrupamaljudiunutarnaeljudskezajednice.Takveinterpretacijemorajuseosuditi.

3italacmoeuoitidaovojizvetajnepredstavljaiscrpno,enciklopedijskoporeenjerezultataneuronaukeirazliitihteorijaouenju.Postojanjeznanjaidaljenedoputadasevezeizmeudvestranesistematskipovuku,madabitouskorotrebalodabudemogue.Gdevezevepostoje,upuujemonanjihbezpruanjadetaljnihobjanjenja.

PRVIDEO:Mozakkojiui- 29


stojeepraksenisuopravdaneizperspektivesaznanjaouenjumozga.Nekedugotrajnedebateuobrazovanjumogusedanaspokazatikaozastarele.Ali,prakseebitiobogaenenovimelementimakojeneuronaukamoedaosve-tli.Izsvihovihrazloga,nastajanjenaunihdokazaezasigurnoosnaitiobra-zovnepolitikeipraksu.

Ovaknjigaosmiljenajeinapisanatakodaomoguiitaocudaseusred-sredisamonajednoilidvapoglavlja,uzavisnostiodsvojihinteresovanja.Sto-gasenadamodasesvakopoglavljemoeitatinezavisnoodostalih.Cenaovefleksibilnostije,naravno,povremenoponavljanje.Nitanijesavreno.Zahva-ljujemosenarazumevanju.

Pr Vi DeO

Pr vo po gla vlje

abecedamozga

Jedinodobrojeznanjeijedinozlojeneznanje.So krat

Neznatijeloe.Neeletidasaznajejogore.(afri ka po slo vi ca)

U Pr vom po gla vlju nu di mo abe ce du sa dr a ja ovog iz ve ta ja na vo de i klju ne re i i poj mo ve, ko ji ma se ba vi mo u na red nim po gla vlji ma. Po i nje sa od red ni ca ma Emo ci je i Funk ci o nal nost, pre ko Va ri ja bil no sti, Za do volj stva u ue nju sve do slo va V, Z, . i ta lac mo e da oda be re te mu ko ja ga/je in te re su je i krat ki opis upu u je na re le vant na po gla vlja ko ja nu de de talj ni je po dat ke o te mi. Ovo po gla vlje re le vant no je za sve one ko ji su za in te re so va ni za pi ta nje na u ka o ue nju i pro u a va nje mo zga,uklju u ju i one ko ji ue, ro di te lje, na-stav ni ke, is tra i va e i kre a to re obra zov nih po li ti ka.

1.1.Abecedamozga- 33


Emocije

Emo ci o nal ni ele men ti du go su bi li za ne ma re ni u in sti tu ci o nal nom obra zo-va nju. Ot kri e emo tiv ne di men zi je ue nja unu tar ne u ro na u ka po ma e da se iz-le i ovaj ne do sta tak (vi de ti Tre e po gla vlje).

Zarazlikuodafekta,kojipredstavljanjihovusvesnuinterpretaciju,emo-cijenastajuizcerebralnihprocesaineophodnesuzaadaptacijuiregulacijuljudskogponaanja.

Emocijesusloenereakcijekojeseuoptenoopisujuputemtrikompo-nente:posebnogmentalnogstanja,psiholokepromeneiimplusadaserea-guje.Stogase,kodosobasuoenihsasituacijomkojasepercipirakaoopasna,pojavljujureakcijekojesesastojeododreenecerebralneaktivacijevezaza-duenihzastrah,telesnihreakcijatipinihzastrah(npr.ubrzanipuls,blediloiznojenje)ireakcijeboriseilibei.

Svakojemocijiodgovaradistinktivanfunkcionalnisistemisvakaimasvoj-stvenucerebralnuvezu,kojaobuhvatastruktureuonometoemozvatilim-biki sistem (takoe nazivan i sedite emocija), kao strukture korteksa,uglavnomprefrontalnogkorteksa,kojiimaodluujuuuloguuregulacijiemo-cija.Prefrontalnikorteksljudskihbiasazrevaposebnokasno,sakrajemraz-vojakojiseodvijautreojdecenijirazvojaindividue.Ovoznaidacerebralnaadolescencijatrajemnogoduenegotosedoskoramislilo,topomaedaseobjasneodreenekarakteristikeponaanja:konaanrazvojprefrontalnogkor-teksateiregulacijaemocijaikompenzacijamoguegpojaanogradalimbikogsistemapojavljujuserelativnokasnourazvojuindividue.

Neprestanerazmeneonemoguavajuodvajanjeirazlikovanjepsiholoke,emotivneikognitivnekomponenteodreenogponaanja. Jainaovemeu-povezanostiobjanjavaznaajanuticajkojiemocijeimajunauenje.ukolikoseemocijakoje jepercipiranakaopozitivnapoveesauenjem,doprineeuspehu,doknegativnopercipiraneemocijerezultirajuneuspehom.

Funkcionalnost,neuronskaosnovauenja

Neuronaunadefinicijauenjapovezujeovajprocessabiolokomosno-vom. Iz ove perspektive, uenje je rezultat integrisanja svih percipiranih iobraenihinformacija.Ovaintegracijaodvijaseuoblikustrukturnihmodifi-kacijaunutarmozga.Zaista,pojavljujusemikroskopskepromene,kojeomo-guavajudaobraeneinformacijeostavefizikitragosvomprolasku.

Da nas je ko ri sno, ak je i od su tin ske va no sti,na stav ni ci ma i svi ma ko ji se ba ve obra zo va njem da raz u me ju na u ne osno ve pro ce sa ue nja.

34-1.1.Abecedamozga


ge ne ti ka

Verovanjedapostoji jednostavnauzrono-posledina veza izmeuge-netike iponaanjaveoma jeesto.Snimanje linearnihodnosa izmeuge-netskih faktora i ponaanja na korak je od potpunog determinizma. Genne aktivira ponaanje, ve se sastoji od nizovaDNAkoji sadre relevant-neinformacijepotrebnezaproizvodnjuproteina.Ekspresijagenavarirauzavisnostiodbrojnihfaktora,posebnookruenja.Jednomkadaseproteinsintetieueliju,onzauzimaposebnomestoiimaodreenuuloguufunkci-onisanjuelije.uovomsmislu,tanojedaukolikogeniutiunafunkciju,onikonsekventnooblikujuiponaanje.Meutim,rejeokompleksnoj,neline-arnojvezisarazliitimnivoimaorganizacijekojiutiujedannadrugi.

Kakoistraivanjapolako,alisigurno,napreduju,verovanjeugranicuiz-meuuroenogiusvojenognestaje,otvarajuiputgledituomeuzavisno-stiizmeufaktoragenetikeiokruenjaprirazvojumozga.

Sva ko pred vi a nje po na a nja na osno vu ge ne ti ke bi e ne kom plet no: sva ki pri stup is klju i vo za sno van na ge ne ti ci ne sa mo da ni je na u no ute me ljen ve je i eti ki upi tan i po li ti ki opa san.

inteligencija

Pojaminteligencijeuvekjebiopredmetkontroverzi.Moelisamojedankoncept objasniti sve intelektualne sposobnosti pojedinca?Mogu li se ovesposobnostiizolovatiimeriti?Iposebno,taonepokazujuipredviajuoce-rebralnomfunkcionisanjuindividueiodrutvenomponaanju.

Pojaminteligencijeasociranavetine,bilodajereoverbalnimvetina-ma,prostornimvetinama,vetinamareavanjaproblemailiveomasloenimvetinamabavljenjakompleksnimstvarima.Meutim,svakiodovihaspekatazanemaruje koncept potencijala. Ipak, neurobioloka istraivanjauenja ikognitivnihfunkcija jasnopokazujudaoviprocesiprolazekrozneprestanuevolucijuizaviseodnizafaktora,posebnoemocionalnihionihizokruenja.Ovoznaidabistimulativnookruenjesvakompojedincutrebalodaponudimogunostdakultivieirazvijesvojevetine.

Izoveperspektive,mnogipokuajudaseputemtestovaizmeriinteligen-cija(uglavnommerenjemIQ-aislino)previesustatiniiproveravajustan-dardizovaneikulturno(nekadakideoloki)specifinesposobnosti.

Za sno va ni na apriori pret po stav ka ma, te sto vi in te li gen ci je su re strik tiv ni i sto ga pro ble ma ti ni. ta se mo e za klju i ti o prak sa ma ili ak iz bo ri ma u ve zi



sa ka ri je rom na osno vu ove ra u nalj ke in te li gen ci je ili dik su ta bli nom pri pi si-va nju raz li i tih ni voa in te li gen ci je?

jezik

Jezikjeljudimasvojstvenakognitivnafunkcijanamenjenakomuniciranju.Onaotvaraprostorkorienjusistemasimbola.Kadasekonanibrojarbitrar-nihsimbolaisetsemantikihprincipakombinujepremapravilimasintakse,mogue je stvaranjebeskonanogbroja iskaza. Sistemkoji takonastaje je-stejezik.Razliitijezicikoristesefonemama,grafemama,gestovimaidrugimsimbolimakakobipredstaviliobjekte,koncepte,emocije,idejeimisli.

Stvarnaekspresijajezikajestefunkcijakojapovezujemakarjednoggovor-nikaijednogsluaoca,ijeulogesesmenjuju.Ovoznaidasejezikmoepo-delitipremasmeru(percepcijailiprodukcija)ipremaoblikuiskaza(usmenoilipisano).usmenijezikusvajaseprirodnoudetinjstvu,jednostavnoizlaga-njemgovoru,dokjezasticanjeznanjapisanogjezikapotrebnaintencionalnaobuka(videtietvrtopoglavlje).

Jezik je jedna odprvih funkcija za koju je dokazano da ima cerebralnuosnovu.uXIXveku, studijeafazijekojusuvodilidvojicanaunika (Broka iVernike)otkrilesudasuodreenidelovimozgaukljueniuobraivanjejezi-ka.umeuvremenusustudijepotvrdiledaoveoblastipripadajucerebralnimvezamaukljuenimufunkcionisanjejezika(etvrtopoglavlje).

Aku mu li ra nje ve li kog kor pu sa ne u ro na u nih sa zna nja o je zi ku bi lo je mo gu-e zbog ve li kog in te re so va nja ko je je di sci pli na po ka za la za ovu funk ci ju. Raz-u me va nje je zi kih me ha ni za ma i na i na na ko ji se oni ue ve ima zna a jan uti caj na obra zov ne po li ti ke.

Kafka

Ka da u Zam ku opi su je uza lud ne na po re glav nog li ka da ostva ri svo je ci-lje ve (Po sto ji cilj, ali ne ma na i na: Es gibt zwar ein Ziel, aber kein Weg zum Ziel), Franc Kaf ka opi su je oa ja nje ko je po je di nac ose a ka da se su o i sa glu-vom i sle pom bi ro krat skom ma i nom. Na ovo pod se a i pri a Di na Bu ca ti ja (Di-no Buz za ti) K, tra ge di ja ne ra zu me va nja ko ja opi su je ka ko tu no, ali i opa sno mo e bi ti pre ka sno spo zna va nje stvar no sti...

Mnogojeotporauprihvatanjuneuronaunihotkriauobrazovnimpoliti-kamaipraksi,dovoljnodaobeshrabreinajvatrenijezagovarae.Razlozisura-znijednostavnonerazumevanje,mentalnainercija,kategorikoodbijanjeda

36-1.1.Abecedamozga


serazmotrenekeistinedokorporacijskihrefleksadaseodbranepostojeepozicije,akiuparloenabirokratija.Brojnesuprepreketransdisciplinarnomnaporudasestvorinovopolje, ili akskromnijedase iznoveperspektiveosmotreobrazovneteme.Ovopredstavljadelikatanproblemmenadmentaznanja.Konstruktivanskepticizamnemoenakoditiisvakiinovativanpro-jekatnaieseunekomtrenutkupozicijiK,itraitiputdaizaeizZamka.uprkospotekoama,postojiput:dacitiramoLaoCea:Putjecilj.

tavie, sameneuronaukenenamerno stvaraju obilje neuromitova za-snovanihnanerazumevanju,loiminterpretacijamaiakiskrivljavanjuistra-ivakihrezultata.Ovimitovi,kojiseuvreeujavnostiputemmedija,morajuseuoitiirazotkriti.Onipostavljajumnotvoetikihpitanjanakojaseude-mokratskomdrutvumoraodgovoritiputempolitikedebate.

Moemosezapitatidalije(makarsrednjorono)prihvatljivo,ubilokojojrefleksijinaobrazovanje,neuzetiurazmatranjeonotojepoznatoomozgukojiui.Dalijeetikiignorisatipoljerelevatnogioriginalnogistraivanjakojebacanovosvetlonafundamentalnorazumevanjeobrazovanja?

Kognitivnefunkcije

Iz u a va ne na raz li i tim ni vo i ma, kog ni tiv ne funk ci je ba ti ne po stig nu a mul ti di sci pli nar nog is tra i va kog po du hva ta. Iz tog raz lo ga, kom ple men tar no, ne u ro na u ke, kog ni tiv na ne u ro na u ka i kog ni tiv na psi ho lo gi ja na sto je da raz u-me ju ove pro ce se.

Kognicijasedefiniekaonizprocesakojiomoguavajuobraduinformacijairazvojznanja.Oviprocesinazivajusekognitivnimfunkcijama.Meunjima,viekognitivnefunkcijeodgovarajunajsloenijimprocesimaljudskogmozga.Onesuproizvodposlednje fazeevolucijemozga iuglavnomsusmeteneukorteksu,kojijeposebnovisokorazvijenastrukturakodljudi(videtiDrugopoglavlje).

Primeriovihfunkcijaodreenisuaspektipercepcije,pamenjaiuenja,aliijezika,miljenja,planiranjaidonoenjaodluka.

Kvalitetanizdravivot

Poputdrugihorganaljudskogtela,mozaknajboljefunkcioniekadaseivizdravo.u skoranjim studijamaposmatran je uticaj ishrane i fizike aktiv-nostinacerebralnesposobnostiiposebnonauenje.Rezultatipokazujedabalansiranaishranadobrinosirazvojuifunkcionisanjumozga,ujednospre-



avajuinekeproblemeuponaanjuiuenju(videtiTreepoglavlje).Slinotome,nekefizikeaktivnostipozitivnoutiunafunkcionisanjeljudskekogni-cije,modifikujuiaktivnostunekimregionimamozga.

Sanjetakoedeterminiuifaktorurazvojuifunkcionisanjumozga(Tre-eiestopoglavlje).Svakokomejenekadnedostajalosnaznadasuprvenaudarukognitivne funkcije.Tokomsnaodvijaju senekiprocesi zadueni zaplastinostikonsolidacijuznanja,procesikojisledstvenoimajuznaajnuulo-gupripamenjuiuenju.

Fak to ri okru e nja (bu ka, ven ti la ci ja itd.) i fi zi o lo ki fak to ri (is hra na, ve ba-nje, san itd.) uti u na ue nje. Na krat ke sta ze, na pre dak u ovoj obla sti tre ba lo bi da do ne se kon kret nu pri me nu u kol skim i obra zov nim prak sa ma.

Memorija

Tokomprocesauenja,ostajutragoviobradeiintegracijeinformacija.Naovajnainaktivirasepamenje.Memorijajekognitivniproceskojiomogua-vapamenjeprethodnihiskustava,paralelnosausvajanjemnovihinformaci-ja(razvojnafazatraga)ipamenjainformacija(fazareaktiviranjaovogtraga).tosevietragovareaktivira,memorijajevieobeleena.Drugimreima,biemanjeranjivaimanjeverovatnoeinformacijabitizaboravljena.

Memorijajezasnovananauenju,akoristioduenjatrajnesuzahvalju-juinjoj.Ovadvaprocesasuu takodubokojvezida jememorijapodlonaistimfaktorimakojiutiunauenje.Iztograzloga,memorisanjedogaajailiinformacijamoebitipoboljanosnanimemocionalnimstanjem,posebnimkontekstom,poveanommotivacijomilipanjom.

Ue nje ne ke lek ci je pre vi e e sto zna i nje no re pro du ko va nje. Obu ka i te-sti ra nje obi no su za sno va ni na po nov nom do la e nju do po da ta ka i sto ga na me mo ri sa nju in for ma ci ja, e sto po ce nu usva ja nja ve ti na ili ak raz u me va nja sa dr a ja. Da li je oprav da na ova ulo ga da ta ve ti na ma me mo ri sa nja? Ovo pi-ta nje od ve li ke je va no sti za oblast obra zo va nja i po i nje da pri vla i pa nju ne u ro na u ni ka.

Mozak

Iako ima fun da men tal nu ulo gu, mo zak je i da lje deo ce li ne or ga ni zma. In di-vi dua ne mo e bi ti sve de na sa mo na ovaj or gan po to je mo zak u stal noj in ter-ak ci ji sa dru gim de lo vi ma te la.

Mozakjeseditenaementalneaktivnosti.Imavitalnefunkcijejerutie

38-1.1.Abecedamozga


nabrzinuradasrca,telesnutemperaturu,disanjeitd.,izaduenjezatakozva-neviefunkcije,poputjezika,miljenjaisvesti.

Ovajorganinedvehemisfere(levaidesna)isvakajepodeljenaurenje-ve(okcipitalnipotiljani,parijetalnitemeni,temporalnislepooniifron-talnieoni)daljeobjanjeniuDrugompoglavlju.

Osnovnekomponentecerebralnogtkivasuglijeinervneelije(neuroni).Nervnaelijasmatraseosnovnomfunkcionalnomjedinicommozgazbogiz-razitemeupovezanosti izbogspecijalizovanostizakomunikaciju.Nervisuorganizovaniufunkcionalnemreesmeteneuodreenimdelovimamozga.

ne u ron

Organizovaniuveomapovezanemree,neuroniimajuelektrineihemij-skeodlikekojeimomoguujudarasprostirunervneimpulse(videtiPoglavlje2,posebnoGrafikon2.1.).Elektrinipotencijaliriseunutarnervneelijeihemijskiprocesprenosiinformacijeodjednedodrugeelije.Nervneelijesu,shodnotome,specijalizovanezakomunikaciju.

Elektrini prenos unutar elije je jednosmeran.Dendriti ili elijska telaprimaju podsticaje. Kao odgovor na njih, neuron stvara akcioni potencijal.Frekventnostovihpotencijalavarirauzavisnostiodpodsticaja.Zatoseakcio-nipotencijaliprenoseputemaksona.

Zo na na zva na si nap sasluikaospojizmeudvaneurona.Sinpsasesastojiiztrikomponente:zavretakaaksona,sinaptikepukotineidendritapostsinapti-kogneurona.Kadaakcionipotencijalastignedosinapse,oslobaahemijskusup-stancukojasezoveneurotransmiter,kojipremoujesinaptikepukotine.Ovuhemijskureakcijureguliutipikoliinaneurotransmitera,aliibrojreceptorakojisuukljueni.Koliinaneurotransmiterakojajeosloboenaibrojukljuenihre-ceptoraresponsivnisunaiskustvo,to jeelijskaosnovaplastinosti(videtiunastavku).uticajnapostsinaptikeneuronemoebitiekscitatorniiinhibitorni.

Iztograzloga,ovakombinacijaelektrineihemijskeaktivnostineuronaprenosiiregulieinformacijeunutarmreakojeformiraju.

uciljupoboljanjarazumevanjacerebralneaktivnosti,koristeserazliitetehnologijefunkcionalnogneuroodslikavanja(fMRI,MEG,PET,OTitd.)(vide-tiDodatakB),kojeomoguujuvizuelnopredstavljanjeiizuavanjeaktivnostipromenekrvotokakojestvarajunervneaktivnosti.

Stu di je ko je lo ci ra ju ce re bral ne mre e otva ra ju va na vra ta na em raz u me-va nju me ha ni za ma ue nja. to je bo lja tem po ral na ili spe ci jal na re zo lu ci ja, to je pre ci zni ja lo ka li za ci ja, a shod no to me i na e raz u me va nje ce re bral ne funk ci je.



Periodizauenje

Odreeniperiodiurazvojuindividueposebnosupogodnizauenjeodre-enihvetina.Tokomovihkljunihtrenutakamozgujepotrebanodreenvidstimulacijekakobiuspostavioiodravaodugoroanrazvojukljuenihstruk-tura.Ovosufazeukojimaindividualnoiskustvopostajeprimarnifaktor,od-govoranzadubokepromene.

Oviperiodinazivajuseosetljiviperiodiiliperiodizauenjepotopredsta-vljajuoptimalnetrenutkekadapojedinactrebadauiodreenevetine.Onisudeoprirodnograzvoja,alikakobipromene(uenje)bileefektne,potrebnojeiskustvo.Ovajprocesmoeseopisatikaouenjekojeoekujeiskustvo,takvojerecimousvajanjeusmenogjezika(videtietvrtopoglavlje).Ononijeistokaouenjekojezavisiodiskustvakakvojeuenjepisanogjezika,kojemoedaseodvijaubilokojemtrenutkuivota.

ukolikoseuenjenejaviuokviruovihperiodazauenje,neznaidaseneeuoptepojaviti.uenjeseodvijatokomcelogivota,madajezanjegaizvanovihpe-riodapotrebnovievremenaikognitivnihresursaiestoononijetolikoefektno.

Bo lje raz u me va nje ose tlji vih pe ri o da i ue nja ko je se od vi ja to kom ovih pe ri o-da je ste kru ci jal ni pra vac za bu du a is tra i va nja. Sve kom plet ni ja ma pa omo gu-i e nam da bo lje po ve e mo obu ku sa od go va ra ju im ose tlji vim pe ri o dom u obra-zov nim pro gra mi ma, sa pra te im po zi tiv nim po ma kom u efi ka sno sti ue nja.

Plastinost

Mozakjesposobandauizatotojefleksibilan(videtiDrugopoglavlje).Menjaseuskladusastimulansimaizokruenja.Fleksibilnostjejednaodunu-tranjihodlikamozganjegoveplastinosti.

Ovajmehanizamdelujenarazliitenainenanivousinaptikihveza(Gra-fikon2.1).Nekesinapsemogusestvoriti(sinaptogeneza),drugeeliminisati(sinaptiaeliminacija)injihovaefikasnostmoeseoblikovati,naosnovuin-formacijakojeobraujeiintegriemozak.

Tragovikojinastajuuenjemimemorisanjemplodsuovihmodifikacija.Sledstveno,plastinost jeneophodanuslovzauenje i inherentnosvojstvomozga:prisutnojetokomitavogivota.

Pla sti no sti i nje go ve im pli ka ci je pred sta vlja ju vi tal ne ka rak te ri sti ke mo-zga. Edu ka to ri, kre a to ri po li ti ka i svi ko ji ue mo gu se oko ri sti ti raz u me va njem spo sob no sti da ui mo to kom i ta vog i vo ta i za i sta mo da na pla sti nost pru a sna ne do ka ze u pri log do i vot nom ue nju. Ne bi li osnov na ko la bi la do bro me sto da po ne mo da ui mo ue ni ke ka ko i za to su spo sob ni da ue?

40-1.1.Abecedamozga


Praksaiholistikauenjekrozrad

ujemizaboravim,vidimizapamtim,uradimirazumemKon fu i je

Davnozaboravljenmeuedukatorima,ovajcitatponovojezadobioznaajuXXvekusapojavomkonstruktivizma.Nasuprotteorijamakojesuusredsree-nenastruneedukatorekojiprenoseznanje,ovastrujarazvilajenovikonceptuenja:konstruktivizamznanja.uenjepostajeusmerenokauenikuioslanjasenarazvojprethodnogznanjazasnovanognaiskustvu,eljamaipotrebamasvakogpojedinca.

Stoga je ovaj teorijski pokret inicirao takozvane aktivne ili iskustveneprakseuenjakrozrad.Ciljjeaktivnoukljuivanjeuenikauinterakcijuuhumanomimaterijalnomokruenju,naosnovuidejedaovovodidubljojinte-gracijiinformacija,nasuprotpercepciji.Aktivnostinunoimplicirajuoperaci-onalizacijuimplementacijupojmova.Onajkouinesamodamoradausvojiznanja,vemorabitisposobanda ihuinioperativnimustvarnojprimeni.Zatouenikpostajeaktivan,todonosiboljinivouenja.

Ne do no se sva ne u ro na u na ot kri a ino va ci je u di dak ti ci. Me u tim, ona nu-de te melj nu te o rij sku osno vu za do bro is pro ba ne prak se do ko jih se do lo is ku-stvom. Ovi na u ni uvi di slu e ute me lji va nju em pi rij skog i in tu i tiv nog zna nja do ko jeg se ve do lo i ob ja nja va ju za to su ne ke prak se us pe le, a ne ke pro pa le.

Predstave

Ljudskabianeprestanopercipiraju,obraujuiintegriuinformacije,odno-snoue.Pojedinciimajusvojepredstavekojesepostepenoizgraujunaosnovuiskustva.Ovajorganizovanisistemprevodispoljnisvetulinupercepciju.Si-stempredstavapojedincaupravljanjegovimilinjenimprocesimamiljenja.

Od Pla to no ve Pe i ne fi lo zo fi ja se ba vi la pi ta njem pred sta va. Oi to cilj ov de ni je da se od go vo ri na ve kov na pi ta nja o ve an stva, ma da ni je ne mo gu e da e jed nog da na na e zna nje o funk ci o ni sa nju mo zga da ti no ve do pri no se ovoj ve-noj fi lo zof skoj de ba ti.



rad

Mnogojeposlaveuraenoimnogivanizadacisuispunjenikakobiseraz-vilaobrazovnaneuronaukaiovopomaeizgradnjijoveegtransdiscciplinar-nogpoljanaukeouenju(videtiSedmopoglavlje).Ovajnapredak,meutim,inisemalimuporeenjusaonimtobitrebalojodauradeonikojinasbudupratiliuovompolju.Moemosenadatidaeoninaiinamanjebarijera,poseb-nopotoemoratidasebavejoveimkorpusomznanja.Jer,deavase...

razvoj

Mozakseneprestanomenjarazvijatokomivota.Ovimrazvojemupra-vljajuibiologijaiiskustvo(videtiDrugopoglavlje).Genetsketendencijeme-ajusesaiskustvomiodreujustrukturuifunkcijemozgauodreenomtre-nutkuuvremenu.Zbogoveneprestaneinterakcijesvakimozakjejedinstven.

Iakojerasponindividualnihrazlikaurazvojumozgaveomaveliki,mozakimakarakteristikekojezaviseoddobiionemoguimatevaneposledicenauenje.Naunicipoinjudamapirajuovepromeneusazrevanjuidarazume-vajukakointerakcijebiologijeiiskustvaupravljarazvojem.

Raz u me va nje raz vo ja iz na u ne per spek ti ve mo e ima ti mo ne efek te na obra zov nu prak su. Ka ko na u ni ci ot kri va ju pro me ne mo zga ko je su po ve za ne sa go di na ma, na stav ni ci e bi ti u mo gu nost da ih ko ri ste u osmi lja va nju di-dak ti kih pri stu pa ko ji su ade kvat ni ji i efi ka sni ji za od re e nu sta ro snu dob.

Timskeidrutveneinterakcije

Drutveneinterakcijesukatalizatoriuenja.Beznjihpojedinacnemoenidauinidaserazvijaadekvatno.Kadasesuoavasadrutvenimkontekstom,uenjepojedincasepoboljavauodnosunabogatstvoiraznolikostkonteksta.

Otkriejeokidaprocesakorienjaiizgradnjeznanjaivetina.Susretsadrugimaomoguujepojedincudarazvijastrategijeirafinirasvojerazmilja-nje.Zbogtogajedrutvenainterakcijanuanusloviranograzvojacerebralnihstrukturainormalnograzvojakognitivnihfunkcija(videtiTreepoglavlje).

Ko li ko pro sto ra osta vlja ju ko le za in ter ak ci ju me u ue ni ci ma? Po ja va no-vih teh no lo gi ja u obra zov nom sek to ru ima da le ko se ne po sle di ce po in ter ak tiv-nost u ue nju. ta je efe kat ovih pro me na na sa mo ue nje?

Naovapitanjaodgovoredatinarastajuepoljesocijalneneuronauke,ko-jasebavidrutvenimprocesimaiponaanjem.

42-1.1.Abecedamozga


univerzalnost

Brojneodlikekarakteriu ljudskuvrstu i razvojmozga jedna jeodnjih.Nastajeizprogramazapisanogugenetskomnaleusvakogpojedincaipro-gramiranjekaodeobaletaukojemseperfektnoregulisanigenineprestanonegujuiskustvom.

Jednaodunutranjihkarakteristikamozgajeplastinost(videtiDrugopo-glavlje).Mozakneprestanopercipira,obraujeiintegrieinformacijeizlinogiskustvaizatodolazidopromenaufizikimvezamaizmeumreaneurona.Ovajneprestanirazvojrezultatjenormalnogradamozgaipodrazumevane-prestanusposobnostuenja.Ovoznaidajerazvojtrajnaiuniverzalnaodlikacerebralneaktivnostiidaljudimoguuititokomitavogivota.

Svi ima ju pra vo na obra zo va nje (Uni ver zal na de kla ra ci ja o ljud skim pra vi ma, 10. de cem bar 1948, lan 26). Obra zo va nje re gu li e ue nje ta ko da sva ko ima pri stup osno va ma i ta nja, pi sa nja i ra u na nja (vi de ti e tvr to i Pe to po gla vlje).

Me u na rod ne eva lu a ci je spro vo de se da bi se pro ve ri li kva li tet i tra ja nje raz li i-tih obra zov nih si ste ma. Ma da je te ko me ri ti ste e no zna nje u raz li i tim kul tu ra-ma, ta kve eva lu a ci je stva ra ju svest o po tre bi ne pre sta nog po bolj a nja obra zo va nja.

usvajanjeznanja

Ne u ro na u ni pri stup ue nju nu di te melj no na u ni te o rij ski okvir obra zov-nim prak sa ma. Ovo po lje ko je br zo na ra sta, po la ko ali si gur no, stva ra te me lje za na u ku o ue nju.

ivobiesazdanojeizrazliitihnivoaorganizacije.Rezultatovogajedaisvakiljudskiprocesmoebitidefinisanrazliitouzavisnostiodnivoakojisekoristiiposmatra.Ovovaiizaprocesuenjaukojemdefinicijevarirajuuodnosunaperspektivuosobekojagaopisuje.

Razlike izmeu elijskih i bihejvioristikihdefinicija odslikavaju razlii-tagleditaneuronaukaiobrazovnihnauka.Neuronauniciposmatrajuue-njekaocerebralniprocesukojemmozakreagujenanadraaje,toobuhvatapercepciju,obraduiintegracijuinformacija.Edukatoriposmatrajuuenjekaoaktivanproceskojivodiusvajanjuznanja,topodrazumevatrajne,merljiveispecifinepromeneuponaanju.



varijabilnost

Iskustvoimakljunuuloguurazvojupojedincaistvaranjuljudskihbia,aliostajelinoisubjektivno.Predstavekojenastajukaorezultatiskustvasto-gaserazlikujuodosobedoosobe.Iskustvotakoeimavanuuloguustvara-njupreferiranihstilova,zbogkojihuenicikoristeodreenestrategijeuenjaprilagoenesituaciji.

Odreenevrsteuenja stvarajupromene tranziciju iz jednog stanjaudrugo.Ipak,raznolikostlinogiskustvaipredstavavenapoetkuimplicirajurazliiteuslovezasvakuosobu.Dodatno,modifikacijekojesurezultatuenjavarirajupremamotivaciji,interakcijamaistrategijama.Izovograzloga,uticajobukeserazlikujeodosobedoosobe,imigovorimoovarijabilnosti.

ueniciu jednojuionicikojisluaju istipredmetneenauiti istestva-ri.Njihovepredstavekoncepatakojisupredstavljenivariraejernemajusvijednakoosnovnoznanjenitiuenaistinain.Zbogtogasenjihovepredstaveneerazvijatinaistinain.Svieoniimatitragoveovogiskustvauenja,alionieserazlikovatiibitispecifinizasvakogpojedinca.

Is ku stvo ue nja mo ra uze ti u ob zir in di vi du al ne raz li ke ta ko da je di ver zi fi-ka ci ja ku ri ku lu ma u ci lju pre po zna va nja ovih raz li ka sve va ni ji obra zov ni cilj.

Pi ta nje raz li ka u kor tek su iz me u mu ka ra ca i e na ne pre sta no se po sta vlja. Za sa da, ne u ro na u ni po da ci ne po tvr u ju ni ti ne gi ra ju ovu ve zu.

vetine

Pojamvetineestosekoristiuengleskomjezikukadasediskutujeopo-naanjuiuenju.Ponaanjemoeseizdelitiuvetine,shvaenekaoprirodnejediniceponaanja.

Jezik,naprimer,moebitipodeljenuetirimetavetineprematransmi-sijiilirecepcijiilisredstvimakomuniciranja.Ovemetavetinesuusmenoraz-umevanje,usmenaproizvodnja,itanjeipisanje.Svakaodnjihmoesedaljepodelitinaposebnevetine.usmenorazumevanje,naprimer, sastoji seodnekihdesetvetinakojeobuhvatajukratkotrajnopamenje serije zvukova,raspoznavanjedistinktivnihglasovajezika,razlikovanjereiiprepoznavanjegramatikihkategorija.

Sva koj ve ti ni od go va ra spe ci fi na kla sa ak tiv no sti. Ovim se po sta vlja pi ta-nje o eva lu a ci ji in di vi du al nog na pret ka i pi ta nje o ra zli ci iz me u ve ti na i zna-nja. ta da oe ku je mo od de ce? Ve ti ne ili zna nja? ta e li mo da me ri mo ka da te sti ra mo de cu?

44-1.1.Abecedamozga


zadovoljstvouuenju

Recimiizaboraviu,nauimeiupamtiu,ukljuimeinauiu. Ben da min Fren klin

Ovamaksimaponovodajeukljuivanjuuloguesencijalnoguslovauenja.ukljuivanje semoe sumirati kaoposveenostpojedincanekoj aktivnosti.Ovakoshvaeno,onojedirektnirezultatprocesamotivisanjapojedinacadaseponaajunaodreennainilidateeodreenomcilju.Okidaiovogproce-samogubitiinterniilieksternifaktori.Zbogtogagovorimoounutranjojmo-tivaciji,kojazavisiiskljuivoodpotrebaieljaonoga/onekojauiiliospolja-njojmotivaciji,kojauzimauobzireksterneuticajenaindividue.Motivacijauglavnomzavisiodsamopouzdanja,samopotovanjaikoristikojepojedincimogusteiodciljanogponaanjailipostizanjacilja.

Kombinacijamotivacije i samopotovanja kljuna je za uspeno uenje.Kakobiseovimfaktorimadalomestokojezasluujuunutarstrukturaue-nja,sistemtutorstvadobijasveznaajnijemesto.Tutorstvouenicimanudipersonalizovanupodrkuiboljejeprilagoenonjenim/njegovimpotrebama.Linijaklimazauenje imazaciljmotivisanjeuenika,alinebi trebalodaodbacikljunuulogudrutvenihinterakcijausvimoblicimauenja.Persona-lizacijanebitrebalodavodiizolacijiuenika.

Mo ti va ci ja, po seb no unu tra nja, ima klju nu ulo gu u uspe no sti ue nja. Po-je di nac lak e ui uko li ko to ra di za se be, sa e ljom da raz u me.

Iako je tre nut no te ko ob li ko va ti obra zov ne pri stu pe ko ji bi iza li iz okvi ra ta pa i ar ga re pe i za cilj ima li ovu unu tra nju mo ti va ci ju, ko ri sti od ovog pri stu pa su to li ke da je od ogrom nog zna a ja za is tra i va nje da usme ri svo je na po re ka ovoj obla sti.



...v,z,

...priajedalekoodkraja.OvajprojekatCERI-jasamojepoetakavantureisadajenadrugimadapreuzmubarjak.Mnogisuseveukljuili(videtiSed-mopoglavlje).Avieodovatripreostalaslovapotrebnojedabisenapisalaabecedamozga.Naeznanjejepoputsamogmozga:neprestanoevoluira.

Pr Vi DeO

Dru go po gla vlje

Kakomozakuitokomivota

Mojmozak?Tomijedruginajdraiorgan.Vu di Alen

Ovo po gla vlje do no si pri stu pa an opis ar hi tek tu re mo zga. U nje mu je opi-sa no ka ko mo zak ui to kom i vo ta i da je se pre gled tri klju na pe ri o da u i vo-tu: odoj ad i de ca, ado le scen ti i od ra sli (uklju u ju i sta ri je). Ta ko e, di sku tu je se o uzro ci ma sma nje nja kog ni tiv nih funk ci ja i dis funk ci ja ko je na sta ju sta re-njem, a ko je se mo gu od lo i ti ue njem. Po to su osnov ni prin ci pi i da lje ana li ze, sa do dat kom gra fi ko na i ta be la, na me nje ni la i ci ma, ovo po gla vlje po seb no je ko ri sno i ta o ci ma ko ji ni su upo zna ti sa ne u ro na u nim sa zna nji ma o mo zgu.

48-1.2.Kakomozakuitokomivota


uenjejeveomakompleksanprocesinjegovedefinicijevarirajuuzavisno-stiodkontekstaiperspektive.Definicijekojekoristeneuroloziiistrai-vaiobrazovanjamogubitiveomarazliiteiovomoepredstavljatiizazovudijalogudvejuzajednica.Naprimer,neuronaunikKoizumi(Koizumi,2003)definieuenjekaoprocesukojemmozakreagujenastimulansestvarajuineuronskevezekojedelujukaokolazaobraduinformacijaiobezbeujuskla-ditenjeinformacija.Nasuprotovome,Kofild(Coffield,2005),izobrazovneperspektive,smatradaseuenjeodnosinaznaajnepromeneusposobno-stima,razumevanju,stavovimaivrednostimapojedinaca,grupa,organizacijailidrutva;autoreksplicitno iskljuujeusvajanjeonih informacijakojenedoprinosetakvimpromenama.

Ovopoglavljenemazaciljdaponudioptudefinicijuuenja,aknipre-gledrazliitihdefinicija.umestodaustanovidaznaenjepojmauenjevari-rauzavisnostiodkonteksta,svrhaovogpoglavljajestedaseizloeosnovniprincipiarhitekturemozgaidaseopieonotosedogaaumozgutokomrazliitihperiodauivotupriobradiinformacija.unjemusetakoerazma-trajunaininakojefunkcionisanjemozgamoebitiunapreeno,periodikadapoinjudaslabefunkcijemozgailifazekadasuoneveoteeneusledstaro-stiilibolesti.

Razvojnovihtehnologijaneuroodslikavanja(brainimaging)(videtiDoda-takB)omoguiojerazvojkognitivneneuronauke4.Neuronaunicisesvevieokreuuenjukakobiprimenilinovasaznanjaipostaviliokvirzaistraivakapitanjaubudunosti.Nekasaznanjaizneuronaukemogubitiveomavanazarazvojkurikuluma,nastavuinaineopismenjavanja.Kognitivnaneuronaukamoerasvetlitinainenakojeuenjeodraslihmoepomoiu leenjupro-blemastarenja,kakvisugubitakpamenjailiteahroninaoboljenja,poputstarakedemencije(npr.Alchajmerovabolest)5.Sveveibrojneuronaunihsaznanjaouenjutokomitavogivotapredstavljaosnovnunitkojapovezujeanalizuuovompoglavlju.

4Kognitivnaneuronaukabavisenaunimizuavanjemnervnihmehanizamakojisuuosnovikog-nicije.Kognitivnaneuronaukapreklapasesaneuronaukomkojaizuavacelokupnofunkcioni-sanjemozga,ikognitivnompsihologijom,kojajeusmerenakaneuralnimosnovamamentalnihprocesainjihovommanifestacijomuponaanju.

5Demencijajebolestkojaobuhvatasmanjenjeintelektualnihsposobnosti,poputpamenja,kon-centracije,rasuivanja,irezultatjeorganskebolestiiliporemeajamozga(videtiunastavku).

1.2.Kakomozakuitokomivota- 49


osnovniprincipiarhitekturemozga

Mozak je sazdanodogromnekoliineneurona i glijalnihelija6, koji i-neosnovneoperativnejedinicemozga.Tokomperiodanajrapidnijegprena-talnograzvojamozga,kojiseodvijaizmeudeseteidvadesetiestenedeljeposlezaea,procenjujesedamozakrastebrzinomod250.000neuronapominuti.Priroenju,mozaksadrinajveibrojelijakojeeikadaimati,itajbrojvariraod15do33milijarde.Ovajvelikirasponodraavanemogunostpreciznogbrojanjaelija,kaoiinjenicudabrojelijavariraodosobedooso-be.Poroenju,neuronskemreesemodifikuju:nekevezeizmeuneuronase formiraju i jaaju, neke slabe inestaju. Zbog toga sposobnostuenjanezavisisamoodbrojaneuronaveiodbogatstvavezaizmeunjih.Postojive-likiprostorzapromenu,posebnoakoznamodajesvakineuronobinopove-zansahiljadamadrugih.Dugosepretpostavljalodaseovepromeneodvijajuprimarnoudetinjstvujerdoestegodinemozakvedostie90%veliinemozgaodraslih.Danas jepotrebnorevidiratiovutvrdnju jernaunidokazipokazujudasemozakmenjatokomitavogivota.

Procesiuenjaipamenjasmetenisuumreepovezanihneurona.Svakineuronimatridela:dendrite,teloelijeiakson(videtiGrafikon2.1).Dendritisuveomarazgranatiprocesikojiprimajuhemijskesignaleoddrugihelija.Dendritiprenoseelektrinesignalekateluelije.Dendritiprimaju,aaksonialjusignaledrugimneuronima.Teloelijesadrijedro(nukleus)saDNAiovojemestonakojemsesintetieprotein.Elektrinisignalizatimpu-tujukrozakson,tojedugproceszakojijezaduenmasnimijelinskiomotakojisepruaiztelaelije.Aksonsegranauaksonskezavretkekrozkojeseoslobaajuhemijski signalikojiprenose informacijudendritimadrugihe-lija.Neuronkoji a lje informacijunaziva sepresinaptikineuron,aneuronkojipri mainformacijupostsinaptikineuron.Izmeuaksonapresinaptikogn