Renesansa u Italiji

Prekod sa srednjim vekomRenesansa je jedan od najkrupnijih pokreta u

kulturi zapadne Evrope, koji je doveo do preokreta u nauci, filozofiji, književnosti, i likovne umetnosti.

Naviši izraz renesansa je našla u Italiji, jer je u njoj najpre i došlo do razvoja gradova, ali se polako počinje širiti kroz celu Evropu.

Razvija se i duhovna umetnost, koja je sve više uzimala stilove antičke umetnosti.

Nositelji renesanse su humanisti.Kulturi su usmerili prema čoveku a ne prema

BoguUmetnik je obrazovan i svestran

Renesansa je podeljena na :

Katročento(rana

renesansa)

Činkvečento(visoka

renesansa)

Trajala je ceo 14 vek a nastala je pre svega u gradu Firenci, zatim u Padovi ,Rimu ,Veneciji...

Što se umetnosti tiče, velika pažnja se posvećuje čoveku, proporcijama tela čoveka, perspektivi i fizici.

Karakteristike su:- prikazana je atmosferskaperspektiva - kontrast svetla i senke - više se ne koristi zlatna boja - kompozicija se nalazi u prostoru

- proućava se anatomija ljudskog tela i pokret- proučava se optika

Katročento(rana renesansa)

Koristili su tri stila( dorski, jonski i korinstki stil)U arhitekturi se pojavljuje simetrija, harmonija i nema više pretrpanosti kao u gotičkom stilu već je javlja jednostavnost .Najpoznatije arhitekte bili su : Filipo Bruneleski , Donato Bramante

Arhitektura

<<Bruneleskijeva kupola, Firenca

Kapela sv.Petra,Rim >>

Slikarstvo u renesansi počinje pojavom Mazača, kojem je uzor bio gotički slikar Đoto di Bondone.Mozačovi likovi su učvršćeni konturnom linijom.

Pored Mozača tu je bio i Pjero dela Frančeska koji je prvi naučno dokazao perspektivu a takođe je uspeo da na slike istake zlatni presek!

Sledeći slikar bio je Andrea Mantenja koji je doveo perspektivu do vrhunca, što se i vidi na njegovoj slici Mrtvi Hrist

Sandro Botičeli jedan od najvećih slikara u Ranoj Renesansi, je svoje likove stavio u nestvaran pejzaž, potpuno osvetljen bez realnog izvora svetla.

Slikarstvo

<<Mazačo, Sveto trojstvo

Pjero dela Frančeska, Batiste Sforca i Federika de Montefeltra >>

<<Andrea Mantanja, Mrtav Hrist

Sandro Botičeli, Rođenje Venere >>

Skulptura tokom renesanse odbija arhitektonski okvir i postaje samostalno delo. Zadnji deo skulpture umetnici obrađuju isto tako pažljivo kao i prednji.

Jedan od najvećih skulptora je Firentinac Donatelo. Prvi je posle antike u bronzi izlio muški akt u prirodnoj veličini.To je njegova statua Davida. Donatelo je takođe isklesao i reljef sv. Đorđe ubiva aždaju kao i statuu konjanika Gatamelate.

Donatelo je na pravljen od bronze, prirodan stav i veličina

Skulptura

<<David

Konjanička statua Gatamelate >>

Sv. Đorđe ubiva aždaju

Je kasna faza renesanse koja se odvija do polovine 16 veka.

Razvija se nauka, pogotovo matematika, fizika i astronomija.

U ovom periodu javljaju se četiri velika genija koja su donela Renesansu do vrhunca. Bila su to:

-Leonardo da Vinči-Mikelanđelo Buonaroti-Rafaelo Santi-Ticijan

Činkvečento (visoka renesansa)

Ubedljivo najveći umetnik u Renesansi bio je Leonardo da Vinči. Njegovi radovi iz oblasti matematike, anatomije, fizike, mehanike,

botanike, i teorije o umetnosti izražavaju veliko intresovanje i poznavanje oblasti ljudskog duha.

Često je eksperementisao kao u nauci tako i u slikarstvu, zbog čega je mnoge slike ostavio ne dovršene ili su kao npr. Tajna večera ,počele da propadaju zbog njegovih tehnoloških eksperementisanja.

Među najpoznatijim delima su mu : Mona Liza, freska Tajna večera, Poklonjenje mudraca, kao i mnogo skica i crteža nacrtanim ugljom ili mastilom, kao i nacrte za vojna oružja.

On stvara novi stil slikanja SFUMATO – blagi prelaz između svetlosti i senke

Leonardo da Vinči(1452-1519)

Skice i crteži

Nacrti oružja>>

Proporcije čoveka

Lice mlade devojke>>

<<Mona Liza

Poklonjenje Mudraca

Tajna večera

Drugi veliki umetnik bio je Mikelanđelo Buonaroti.Monumentalnost postiže rano već svojom skulpturom Davida gde je isklesan svaki mišić na telu muškarca a takođe je postao simbol slobodne firentenske republike, David je isklesan u mermeru, visok 5 metara

Takođe je isklesao i Pietu, u grobnicui Đovana i Lorenca Medičija isklesao je njihove portrete i alegorije Dana i Noći ( muška i ženska figura), Mojsija, Robove

On je odgovran za preuređenje Bramanteovog nacrta u crkvi sv. Petra, i za rešavanje njene kupole, a kao arhitekta projektovao je Kampidoljo ispred crkve Sv. Petra u Rimu

Takođe jedno od njegovih najvećih dela bile su freske u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, gde je prikazao Strašni sud . ( njegova autoportret-oderana koža)

To je panorama Biblijske istorije od stvaranja sveta pa na dalje.

Mikelanđelo Buonaroti(1475-1564)

<< David

Mikelanđelova Pieta >>

Grobnica Đulijana Medičija>>

<<Siktinska kapela

Strašni sud

Stvaranje sveta

Rafael Santi je još kao mladić otišao u Firencu gde su na njega veliki uticaj ostavili Leonardo i Mikelanđelo.

Bio je najreprezentativniji slikar u renesansi. Nacrtao je alegoriju: - umetnosti - teologije - prava - filozofije (Aristotel i Platon) Takođe je bio odličan portretist , i razvio je svoj način

oslikavanja bogorodice, zbog čega ga nazivaju likarem Madina

Među najpoznatijim delima su mu bili : Anđeli, portret Pape Julije II, Tri gracije...

Rafael Santi(1483-1520)

Neki od portreta:

<<Anđeli

Papa Julije II >>

Tri Gracije

Atinska škola - filozofija

Madona

Slikar iz Venecije ( slika tehnikom uljanih boja, koja je došla iz Flandrije)

U XV veku slika u dihu renesanse, najpoznatija dela su mu : Zaspala Venera, Flora, Nebeska i zemaljska ljubav

U XVI veku sluka jače kontraste svetlosti i senke, dijagonalna kompozivija, - Krunisanje Hrista

Ticijan

Flora

Venera

Nebeska i zemaljska ljubav

Krunisanje Hrista

Kraj