VISOKA POSLOVNA SKOLA
VISOKA POSLOVNA SKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI SAD
PROBLEM NEZAPOSLENOSTI U SRBIJI
SEMINARSKI RAD
Nastavni predmet: osnovi ekonomije
Profesor: Student: Saradnik: Br. indexa:
Novi Sad Decembar 2009. godine
Sadrzaj1. Uvod32. Vrste nezaposlenosti3
3. Zaposlenost predstavljena u tabelama.4-6
4. Reavanje problema nezaposlenosti...6
5. Zakljucak7
Literaturahttp://www.ekof.bg.ac.yu/centri/nde/2009/01/Domazet_Zubovic.pdfhttp://teme.junis.ni.ac.rs/teme4-2008/teme4-2008-14.pdfhttp://webrzs.statserb.sr.gov.yuhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Nezaposlenost
1.UVOD
Aktivno stanovnitvo (radnu snagu) jedne zemlje ine sva zaposlena
i nezaposlena lica od 15 do 64 godine zivota. Taj pojam se odnosi
na stanovnitvo sa prebivalitem u zemlji ali ne i na i radnike koji
su zaposleni na teritoriji ali na njoj i ne zive.
Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom
broju aktivnih stanovnika. Nezaposleno stanovnitvo ine lica koja su
raspoloziva za rad ili traze zaposlenje, svejedno dali primaju
dohodak ili ne razlike nema prema definiciji Meunarodnog biroa
rada.
Administrativna stopa nezaposlenosti dobija se kada se popiu
nezaposlena lica prijavljena u drzavnim sluzbama za zapoljavanje.
Brojke uzete iz anketa koje se redovno vode na reprezentativnim
uzorcima stanovnistva omoguavaju da se izrauna usklaena stopa
nezaposlenostu. 2.VRSTE NEZAPOSLENOSTIPostoje tri vrste
nezaposlenosti:
Frikcijska nezaposlenost
Ciklicna nezaposlenost
Strukturna nezaposlenost
Visoka nezaposlenost utice na smanjenje bruto domaceg proizvoda.
Znaci tom prilikom ne koristimo resurse koliko je to moguce, tako
da nismo u prilici proizvesti dobra i usluge koja ce omoguciti
ljudima da prezive i uzivaju. Gubici u razdobljima visoke
nezaposlenosti najveci su gubici u savremenoj ekonomiji. 3.
ZAPOSLENOST PREDSTAVLJENA U TABELAMA
U tranzicionom periodu 2003 -2006 godina zabeleen je proces
opadanja broja zaposlenih. Ukupna zaposlenost sa 2,046 miliona
opala je na 1,992 miliona u 2006 godini. Broj zaposlenih opada u
preduzeima, dok je u pomenutom periodu imao trend rasta u privatnom
preduzetnitvu, odnosno u sektoru koji predstavljaju radnje.
Samozapoljavanje kroz otvaranje radnji i zapoljavanje kod tih
preduzetnika belei trend rasta sa 418 hiljada iz 2003 godine na 536
hiljade u 2006 godini.Trend rasta samozapoljavanja i zaposlenih kod
sitnih preduzetnika predstavljao je faktor amortizacije otputanja
radnika iz drutvenih, dravnih i novoprivatizacionih preduzea.
Sitni preduzetnici u proseku pored samozapoljavanja u proseku
otvaraju od 1.1 do 1.36 novih radnih mesta.
3.1 Zaposlenost period mart 2003 mart 2007 godine
GodinaZaposleni kod pravcnih licaPrivatni preduzetniciZaposleni
kod privatnih preduzetnikaUkupno zaposleni
2003 Mart1.6281982202.046
2004 Mart1.6012082552.065
2005 Mart1.5572282852.070
2006 Mart1.4962283082.032
2007 Mart1.4202423301.992
Izvor: RSZ - Polugodinji izvetaji o zaposlenima i zaradama
RAD-1/P, Ankete za dopunu polugodinjih izvetaja RAD -1, Polugodinji
izvetaji o privatnim preduzetnicima i zaposlenima kod njih
RAD-15.
Broj zaposlenih u periodu 2003- mart 2007 godina je opao za 54
hiljade. Istovremeno broj lica koja trae zaposlenje se u istom
periodu poveao sa 945.960 na 997.306 lica koja trae zaposlenje3.2
Zaposlenost i struktura zaposlenih po odabranim sektorima period
2004 - 2006 godine. 200420052006u % 2006
UKUPNO 2.050.8542.068.9642.025.627
Preraivaka industrija483.654459.950420.95720,78
Proizvod. prehra. proizvoda i pia95.33490.77981.7274,03
Graevinarstvo88.27488.06385.5124,22
Finansijsko posredovanje29.38129.26429.9791,48
3.3 Registrovana nezaposlenost period mart 2003 mart 2007
godineLica koja trae zaposlenjeStopa nezaposlenosti
2003 mart945.96025,8
2004 mart948.83726,0
2005 mart992.14725,0
2006 mart1.012.24526,6
2007 mart997.30628,2
Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje (NSZ) * Lice koje trai
zaposlenje je nezaposleno lice i zaposleni koji trai promenu
zaposlenja, ** Stopa registrovane nezaposlenosti od septembra 2004
godine raunata je prema nezaposlenim licima, dakle ne prema licima
koja trae zaposlenje.Stopa nezaposlenosti bez obzira na promenu
metodologije za evidentiranje i odreivanje broja nezaposlenih u
periodu 2003- mart 2007 godina zabeleila je rast sa 25,8 na 28,2%,
to predstavlja veoma visoku stopu nezaposlenosti.
Dalji rast nezaposlenosti treba oekivati sa restruktuiranjem i
privatizacijom velikih javnih, odnosno dravnih preduzea.
2000200120022003200420052006
Stopa nezaposlenosti ukupna12,0312,2313,2814,6318,5020,820,9
Stopa nezaposlenosti lica starosti od 15-64
godine13,2613,3614,4716,019,5321,8321,56
3.4 Dinamika kretanja stope nezaposlenosti u Srbiji u periodu
2000- 2006 godina
Procenat nezaposlenih se odnosi na ukupan broj aktivnih
stanovnika. Aktivno stanovnistvo (radnu snagu) ine sva zaposlena I
nezaposlena lica.
Iz prezentiranih podataka o dinamici rasta stope nezaposlenosti
u Srbiji da se zakljuiti da je stopa nezaposlenosti lica izmeu 15 i
64 godine starosti porasla u periodu intenzivnih tranzicionih
tokova sa 13,26% u 2000 godini na 21,56% u 2006 godini. 4.
RESAVANJE PROBLEMA NEZAPOSLENOSTI
Jedan od naina da se problem nezaposlenosti u Srbiji rei jeste
podsticanje razvoja preduzetnistva. Meutim da bi se do toga doslo
potrebno je prethodno stvoriti odgovarajuci privredni ambijent i
zakonsku regulativu uskladiti sa meunarodnim standardima to bi dalo
podsticaj i stranim investitorima pod uslovom da se i politicka
situacija u zemlji stabilizuje, za ta e biti potrebno odreeno
vreme. 5. ZAKLJUCAKVisoka nezaposlenost radne snage u Srbiji
uslovljena je njenim niskim stepenom ekonomskog razvoja i procesima
ekonomskih reformi koje ona sprovodi zadnjih godina. Kao takva cini
da radna snaga bude nedovoljno iskorien potencijal i izaziva brojne
socijalne probleme u drustvu. Takva nezaposlenost neodrziva je iz
ekonomskih i socijalnih razloga kao i zbog evrointegracijskih
procesa u koje je Srbija usla. Poveane zaposlenosti treba da bude u
samom vrhu razvojnih prioriteta Srbije. Mnogi ljudi od svog posla
ne sticu samo dohodak vec i osecaj zadovoljstva ispunjenosti. Zbog
toga gubitak radnog mesta neznaci samo nizi zivotni standard nego
gubitak samopostovanja i oseaj neizvesnosti u pogledu
buducnosti.PAGE 7
