www.osjosifmarinkovic.wordpress.com

ПРАТИТЕ НАШ САЈТ И УЧЕСТВУЈТЕ У ЊЕГОВОЈ ИЗРАДИ

ISSN 1452 - 9068

:asopis za decu l januar 2013 l broj 5 l godina 7

Изложба Јоване Ташин Представа ”Прва журка”

Батерија перкусиониста - ”Ритам душе” ОШ ” Јосиф Маринковић”

Ђачки кутак и задруга Гимнастичариcmyk

Ми смо питали, а они су овако одговарали:

~ Насеља су они који се селе.~Ангенспал – маскенбал~Пешаци се крећу тротинетом (тротоаром)~Где сам видео? Нисам још ни крмељове повадио!~Водио сам козу са татом, да добије стомак.~Сунце супротно греје.~Шта је варка? То је оно када неко вари, па оно ситно падне.~Шта је дијалог? То је дијагноза.~Сисар је сисојед.~Учитељица: Шта жваћеш? Ученик: Жваће цице из носа.~Учитељица: Зар се не плашиш да гурнеш дечака који је јачи и виши од тебе?

Ученик: Али ја сам бржи! ~Ако ми закључаш лептира (ликовни рад) у орман, угинуће!~Дрвеће може бити листопадно и листорасно.~Човек користи биљке за мирисање.~Човек користи биљке за размножавање.~Животиње које лете су летелице.~Кад угледа аждају, само што је није шлог стрефио.~Тад је аждаја чвегером опаучи са торња.

Ученици III- 1, учитељица Оливера Делић

ВЕЛИКЕ МИСЛИ МАЛИХ ЂАКА

ШТА ЈЕ ЉУБАВ?- Љубав је када се заљубимо и оженимо и када идемо у свате и када жена баци букет.- Када се неко воли, као што се воле Милана и Аца.- Ја волим Немању.

ОДАКЛЕ ДОЛАЗИ ДЕДА МРАЗ и ЧИМЕ?

- Долази са неба са санкама.- Аутом, са Северног пола.

КАКО СЕ ЗОВЕ ЖЕНА ДЕДА МРАЗА?- Деда Мразица.- Дедамраска.

ЗАШТО ДЕДА МРАЗ ДОНОСИ РАЗЛИЧИТЕ ПОКЛОНЕ?

- Зато што нема истих поклона.- Јер сам ја дечак, а она девојчура.

ШТА ЈЕ БОЖИЋ?- Када фарбамо јаја.- То је Нова година.

ЗАШТО СЕ КОРИНЂА?- Зато што је то легенда и корин ђамо за паре.- Да би добили ораје.- Зато што треба.

КАКО СЕ ЗОВЕ ДЕДА МРАЗ КОЈИ ДОЛАЗИ ЗА БОЖИЋ?

- Лука.- Коринђаш.- Човек.- Божићњак.

ШТА ЈЕ КРСНА СЛАВА?- Кад мама и тата иду код попе.- Светац, ондак нам долазу гости.- Крштење.- То је кад изнесу колача.

B I S E R : I " I

Ученици I разреда

KУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ НОВОГ БЕЧЕЈА КРОЗ ВЕКОВЕ

У Новом Бечеју и његовој околини постоје многа налазишта, археолошке ископине и историјски локалитети.Они су доказ постојања живота на овом подручју и нашег трајања.

ПРАИСТОРИЈА

МАТЕЈСКИ БРОД – вишеслојно археолошко налазиште на обали некадашњег рукавца Тисе,Малог Бегеја. Елипсоидног је облика, а датира из времена неолита. Кроз овај локалитет се може уочити и хронолошки пратити континуирани развој насеља старчевачке културе преко рановинчанске па до позне потиске културе. На налазишту су откривени остаци кућа,оруђа, култне керамике,посуда, фигура (неолитски идол). Матејски брод се налази на око шест километара североисточно од Кикинде.

СРЕДЊИ ВЕК

АРАЧА- рушевина средњовековне романичке цркве, која се налази на око дванаест километара северно од Новог Бечеја. Не зна се тачна година изградње (око 1230. ), али у свом постојању више пута је разарана, пљачкана и обновљена. Арача је у средњем веку била црква, чија је историја била веома моћна, бурна и драматична.

СТАРИ ГРАД- По наредби турског султана Сулејмана Величаанственог (1520-1566) румелијски беглербег Мехмед –паша Соколовић (1505-1579) пошао је у освајање утврђених места у Банату. Са одлучном турском војском Мехмед-паша је у периоду од 15- 19. септембра 1551. Опседао Бечејску тврђаву. Сама по себи била је лакши плен за освајаче са истока јер се налазила у лошем стању.Одбрана под вођством угарских великаша Томаша Сантнаја, Габриела Фигедија, Емриха Нађа, пружила је достојанствен отпор до коначног слома.Турци у следећем налету 1552. Заузимају читав Банат.Бечејска тврђава је

имала стратешки важно место и за мађарску и за турску страну с обзиром на свој повољан географски положај и место на реци Тиси.

САВРЕМЕНО ДОБА

Самоуправним радом и залагањем свих грађана Нови Бечеј се развија у снажан политички-административно -правни , привредни и културно-просветни центар општине. Одлуком скупштине СР Србије 1954. Нови Бечеј јепостао члан Конференције градова Југославије.

Из прошлости

2

Мехмед-паша Соколовић

c1m1y1k1

Разговор водиле Ивана Тортоски иДејна Станачев

Поштовани читаоци,

Прошло је доста времена од изласка задњег броја „Ђачке искре“. Мада имамо „дебеле“ разлоге за то( те нема времена, те нема пара и сл.), стидимо се што смо дозволили да оваква идеја лежи и чека на нас. Јер:

-увек има оних који на овај начин могу и желе да се афирмишу;

-увек има вести и то - да ти памет стане;

-увек има по школи потенцијалних извештача и репортера- колико год хоћеш-само треба неко да „ћушне“ и погура!

И тако, једног дана,на часу, пред ЂАЦИМА ЗАИСКРИ мени да бих то могла бити ја.Волим и да „ћушкам“ и да (се) гурам, а поготово да пишем и терам на писање. Волећу и да будем уредник. (Како тек то лепо звучи!)

Дакле, нека „Ђачка искра“ настави да траје, у старом и руху и духу!

Биће ово по реду број 5.Као петица у дневнику, као петокрака звезда, као пет прстију

на руци или нози, као пет наших чула, као симбол средишта ,склада и равнотеже, као средина првих девет бројева и симбол човека (који раширених руку одаје утисак да је сачињен од пет делова : глава, руке и ноге)...

Било како било,овај број „Ђачке искре“ пун је новости.Ту су, најпре, информације о новим пројектима у школи ( Друга шанса, нови Школски развојни план, Професионална оријентација и др.), на којима вредно раде директор, педагог и наставници , па пуна кола школских вести, па шаљиве стране и страна малишана...

Надамо се да ћете ове новине читати у једном даху јер сте део њих, а оне ваше огледало.

Душица Варга, професор српског језика

Ђачка искраДечији часопис основне школе ”Јосиф Маринковић”, Јосифа Маринковића 79, Нови Бечеј, тел/факс 023 771 041, zocaosjmnb@yahoo.com

РЕДАКЦИЈАУредник:Душица Варга

Новинари:Ивана ИбрајтерНикола МилинковДаница ВребаловМилана МарићАнастасиа ПоповАлександра СтојшинИвана ТортоскиДејна Станаћев

Графички дизајн:“Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј

Штампа:”Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј

CIP-Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад373.3/4(497.113 Нови Бечеј)Ђачка искра: Часопис за децу/Уредник Душица Варга. - Год. 7, Број 5 (2013) - Нови Бечеј: Основна школа ”Јосиф Маринковић”, 2013. - Илустр.; 30 цм

Тромесечно.ISSN 1452 - 9068

COBISS.SR - ID 222383111

СадржајИз прошлости .................................................................. 2Реч уредника .................................................................. 3Актуелности .................................................................. 4-5Школске вести ............................................................. 6-11Роми су наша стварност .................................... 12Може свако, а не мора нико .................... 13-14Нови школски развојни план .......................... 15Ми питамо... они одговарају ..................... 16-17Занимања .................................................................... 18-19Сазнајте, ако случајно нисте знали . 20-21Из пера наших ученика ........................................ 22Реч педагога ............................................................. 23-24Један несвакидашњи пример ............... 24-25Слово о матерњем језику ................................ 26Бисери из ђачких клупа ............................. 27-28Мозгалице ........................................................................ 29Јесен у мом крају ......................................................... 30Страна малишана ......................................................... 31

Редакција

Јесен у мом краЈу

Тихим коракам прикрала се у наш град чаробна, кишовита и магловита јесен.

Као горда царица у шареној хаљини, даровала нам је бујну корпу воћа. Небо је добило сиву и тмурну боју, а у ваздуху се осећа хладноћа и влага.

Немирни облаци прикривају сунце које нас слабије греје. Дрвеће скида зелене капуте и облачи нове, жуте , јесење кабанице. Паркови су пуни опалог лишћа бакарних боја.

Чаробни јесењи ветрови помажу крошњама да скину жуте јесење хаљине, а опало лишће учи да игра јесењу игру, распирујући их по травњацима, стазама и пустим улицама. На оголелим крошњама остала је још по нека јабука, стрпљиво чекајући да је убере неко весело дете.

Лоза грожђа у мом дворишту, која нам је даровала слатке плодове, одбацује пожутело лишће што весело игра са јесењим ветром и спрема се за дуг зимски сан.

Волим јесен јер нам је даровала богату корпу зрелог воћа и природу препуну шаренила.

Николина Михајлов IV 2

Моји снови

Једне летње вечери, утонула сам у дуг, дуг сан. Сањала сам разна чуда, а сада ћете чути која.

У једном харему седим са Сулејманом. Чудно, зар не? Висок је, има крупне очи, прћаст нос и дугу браду. Харем је био пун робиња. Ја сам, наравно, била прва жена Сулејмана. Водили смо рат много година, побеђивали, губили.

Чудан летњи сан. Ух, пробудила сам се! Хвала Богу! Само кад је ово готово!

Бојана Радонић III- 1

Моји снови

Једне летње ноћи нисам могла да заспим, па сам читала књигу о вилењацима. Одједном, ни не слутећи сам заспала.

Сањала сам да гледам цртани филм “Миа и ја”.У телевизору сам видела велику црну рупу која ме је снажно вукла. То је било баш чудно, зато што сам ушла у цртани и у свет вилењака. Упознала сам Миу, Јуко и Mоа.

Замолили су ме да им помогнем. Водена купола се покварила, а Пантеа и Гаргона су отеле Оливера. Када сам то чула, одмах сам кренула у палату. Уз помоћ водогледа сам средила неколико Пантеиних и Гаргониних чувара. Средила сам Пантеу и Гаргону и спасила Оливера. Када сам вилењацима однела Оливера, толико су били срећни да су приредили забаву у моју част. Одједном сам се пробудила.

Била сам тужна што сам се пробудила и на све начине сам пробала да заспим, али ми никако није ишло од руке. Рекла сам себи:” Опет ћу то сањати” , али до овог дана нисам.

Марина Блажин III - 1

330

Ивана Исаков IV1

Марија Медве IV2

Махајло Барбул

Од изласка четвртог броја „Ђачке искре“ прошло је доста времена. Шта се све важно догодило за то време?

На Ваше питање тешко је одговорити а да сви буду задовољни. Ви, наши новинари, родитељи којима се на овај начин посебно обраћам, учитељи, наставници, педагог, помоћно

особље, наши сарадници, сви ви сте у неком тренутку живота школе учествовали у њеном раду уложивши своје знање, искуство, младост, енергију и тиме школски живот обогатили новим садржајима или унапредили рад школе кроз многобројне програме и пројекте који су се реализовали од изласка последњег броја часописа до данас.

У овом тренутку, а сада је половина децембра, тешко је сетити се свих актера многобројних догађаја. Надам се да се неће наљутити они које нећу споменути и због недостатка простора овог броја часописа. Споменућу само неке крупније догађаје, мада за нас запослене у ОШ „Јосиф Маринковић“ „крупнији догађаји“ су и они свакидашњи проблеми, радости, несташлуци наших ученика.

Увођење инклузивне праксе у школе Србије није мимоишло ни нашу школу. Уз велике непознанице и отпоре, полако улазимо у нове начине рада са ученицима за које се израђују индивидуални образовни планови. Цео процес изискује много рада, папирологије и одговорности наставника, родитеља и стручних служби. Утисак свих актера у овом процесу је да је потребно још додатних едукација на тему инклузивне наставе како би за све нас нови приступ ученику био примењен на најбољи могући начин.

Када смо код едукације, да споменем и нови Правилник о стручном усавршавању наставника који подразумева веће ангажовање свих како би се стекли услови за напредовање у струци.

Протекле две године били смо у прилици да и сами осетимо „чари“ улоге едукатора за две школе из наше општине, кроз пројекат „Зауставимо насиље заједно“. Искуство је било надасве занимљиво.

Кроз пројекат „Моја школа – школа без насиља“ успоставили смо сарадњу са светском невладином организацијом Уницеф, која се бави правима и потребама деце. Сарадња је настављена кроз продају новогодишњих честитки од чијег прихода помажемо деци Србије.

ОШ „Јосиф Маринковић“ је протекле године била партнер школа локалној самоуправи у пројекту „И ја хоћу, и ја знам, и ја могу“. Пројекат је имао за циљ да кроз различите активности са ученицима и родитељима, нашим суграђанима Ромима, избрише разлике које постоје. Овом приликом бих се захвалио НВО „Роми за декаду Рома“ који су били одлични партнери у овом пројекту.

Екуменска хуманитарна организација из Новог Сада са нашом школом спроводи пројекат помоћи за ученике – повратнике из иностранства. За ове ученике организовани су додатни часови из српског језика и математике за нижа и виша одељења.

„Професионална оријентација – на прелазу ка средњој школи“ је пројекат који се реализује у нашој школи, ево већ друга година, а има за циљ да помогне ученицима седмог и осмог разреда у одабиру будућег занимања.

Као логичан наставак свих пројеката намењених Ромима, а реализованих у нашој школи, отпочела је и реализација пројекта Функционалног основног образовања одраслих - „Друга шанса“. Подршку за реализацију пројекта добили смо од невладиних организација и институција које се баве питањима Рома јер 80% наших полазника су управо Роми. Циљ пројекта је да се смањи број неписмених људи у Србији.

У наставни процес су имплементирани и образовни стандарди који артикулишу најважније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и мишљењу ученика. Увођењем стандарда дошло је до велике промене у начину рада школе, која изискује пуно напора свих актера.

Каква је сарадња школе са институцијама локалног, покрајинског и републичког значаја?

Знање и искуства других радо прихватамо и веома нам је драгоцена сарадња са институцијама, које само могу да помогну у нашим напорима усмереним ка побољшању квалитета рада школе.

На разноврсне теме успостављена је сарадња са Ловачким домом, Природним резерватом птица „Слано копово“, Институтом за заштиту природе Нови Сад, позориштем „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, Центром за стручно усавршавање Кикинда, Покрајинским секретаријатом за образовање, управу и националне заједнице, Канцеларијом за инклузију Рома, Женске студије и истраживање „Милева Марић Ајнштајн“ Нови Сад, Истраживачи Роми Жабаљ, РТВ – ромска редакција, итд.

АКТУЕЛНОСТИ У ШКОЛИИНТЕРВЈУ СА В. ДАВИДОВИЋЕМ, ДИРЕКТОРОМ ШКОЛЕ

294

Мозгалице

По Важем мишљењу шта то издваја нашу школу од осталих школа у околини?

Ђачка задруга, осим продаје радова ученика са посебним потребама израђеним у радионицама Геронтолошког центра, у 450 квадрата пластеника поседује капацитете за производњу поврћа, што нас издваја од осталих школа у широј околини.

Захваљујући заједничким залагањима НИС-а и локалне самоуправе добили смо „Ђачки кутак“. Невладина организација „Астреа“ успешно је током годину дана спроводила пројекат „Месечина НБ“. Кроз овај пројекат ученици су добили прилику да се друже сваког петка увече, те тако квалитетно проводе своје слободно време, а уз свесрдну подршку и волонтерски рад чланова НВО „Астреа“, Данијеле Манасијевић, Сенке Кочиш и наставника ф и з и ч к о г в а с п и т а њ а Милутина Исакова. Незаборавни су тренуци играња друштвених игара и стоног тениса, припремања палачинки, слушања музике и турнира у стоном фудбалу и пикаду.

Низ година уназад ученици виших разреда су кроз интердисциплинарни приступ и очигледну наставу, а у сарадњи са Ловачким домом, били у прилици да посете и своје знање практично примене на самом локалитету „Слано копово” и упознају се са природним ресурсима наше околине.

Један од брендова наше школе је и “наше чедо“, како ми у шали називамо Одбојкашки клуб „Јединство“, основан је на иницијативу Ђачког парламента наше школе уз свесрдну подршку, вође Ђачког парламента, наставнице биологије Драгице Бачкалић. Клуб сада обухвата око седамдесеторо деце, који припадају различитим категоријама такмичења и има велику подршку Спортског савеза општине.

Не смемо изоставити ни драмску секцију наше школе. Она делује у две јединице, у нижим и вишим разредима. Обе су „наш понос и дика“ јер нас сваке године за Дан школе обрадују својим представама и то тако да увек једва чекамо да видимо шта су припремили . Без обзира на узраст, деца обожавају „ даске које живот значе“ , а у нашој школи имају сјајну подршку – учитељица и наставница Душице

Варга и Дражане Богданов . За претходни Дан школе уживали смо у представи „Прва журка“ за коју су се заинтересовали позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина и координатори пројекта ИДЕАЛ из Београда, па су уврстили ову представу у смедеревски фестивал „ Патософирање“. И тамо су нас наши глумци сјајно презентовали , као што то чине увек и у нашој средини.

Батерија перкусиониста „Ритам душе“ је настала из жеље да се у школи уведе још један нови садржај, кроз који ће ученици развијати сарадничке односе

и квалитетно п р о в о д и т и слободно време. Незаборавни су тренуци проведени на наступима на Беби егзиту, где смо заокупили пажњу великог броја посетилаца Петроварадинске тврђаве, затим наступи у Дому културе у Бечеју, Културном центру Зрењанин, мото сусрету у Новом Бечеју, дану школе у Бачком Градишту, као и на отварањима с п о р т с к и х

приредби. Наступ на сцени Сава центра донео нам је велико задовољство јер су са „званичне говорнице“ све школе, а било их је 340, биле позване да следе наш пример и обрате нам се како бисмо им пренели наше искуство у стварању оркестра перкусиониста. Без вође радионице Ђуре Ернста, који је велику љубав и вештину свирања на перкусијама пренео деци, не би било овако успешног оркестра.

Да ли сте задовољни односом средине према школи?

Све активности које су се дешавале од изласка последњег броја часописа „Ђачка искра“ па до данас, не би се оствариле без подршке наше мале средине, али и институција виших нивоа. Међутим, као по правилу у малим срединама често долази до неразумевања и немогућности да се успех прихвати. Иако окружени разним захтевима за учешће у којекаквим „популарним“ манифестацијама сумњивог квалитета, ми нећемо одустати од наше улоге носиоца развоја кроз образовање и васпитање будућих нараштаја, те ћемо се трудити да негујемо проверене вредности упркос провинцијском односу према нама, а са циљем стварања бољих услова за живот и напредовање наше деце.

ПоРАнио КРАЉЕвиЋУ МАРКо~Лик Марка Краљевића је велики човек са брадом, огромним телом и са својим коњом Шарцом.

~Дуги бркови, велики нос и буљаве очи са подочњацима стварале су бесно лице.

~Дуга коса му се умрсивала док је јахао свога Шарца.

~Фаца му је била опасно љута.

~Марко је заштитио народ од Арапових злих сила.

~Коњ му се звао Шарац јер је шарен као пас.

~Имао је дугачку црну косу која га је непрепознавалa.

~Дуге руке су му висиле поред колена.

~Очи су му мале као кликери, а уши му велике као орас.

~Очи су му увек избечене и румен је у лице.

~Уши су му увек црвене

~Очи су му се слагале уз његову црну косу, а прћаст нос му се слаже узбуши.

~Мислим да има и већих јунака од Марка али и он је довољно јак за описивање.

~Ја волим песме од Марка Краљевића јер је он у неке песме јунак и добро глуми у песмама

~Српски народ га је у песмама описивао као бркату не много дрску људину.

~Јако није могао да подноси Турце.

нАДУЛА сЕ јУГовиЋА МАјКА~Надува се Југовића мајкА, НАДУВА СЕ ПА СЕ И РАСПАДЕ СА СВОЈИХ ДЕВЕТ Југовића и десетим Стар Јуже Богдане.

~Дамјанов коњ је трчао на све стране по дворишту јер је био тужан што му је газда погинуо у Косовском боју.

~Испратила је девет синова и десетог мужа Стар Југа Богдана.

~Мајка Југовића кад је пронашла децу пронашла је и будућег можа.

ПоД РАЗно~Моја висина је ту око средњег раста.

~У школама иду многи ђаци, али нису сви одлични, има и горих.

~Први играч треба да окрене две крушке ако нису исте на пример једна крушка а друга вишња.

~Људи у граду мало раду а пуно зараду, а људи на селу много раде а мало зараде.

~У животу има много распарених људи и непарних комбинација.

~Има велике плаве очи и велику дугачку косу до кукова, има тен коже јој је смеђ.

~По занимаљу тренира бокс.

~Његов физички изглед је браон очи, црна коса, плав је Србин.

~Она је културно васпитана особа.

~Од првог разреда школе имао сам 7 година.

~Једном је мој друг убио жабу и ја сам се загадио.

~У Србији је сва природа узбуркана, свака птичица пева своју песму.

~Иво се сукобио са алгом од Рибника.Карикатуре израдила: Јована Ташин

528

НАШИ ГЛУМЦИ НА „ПАТОСОФИРАЊУ“ У СМЕДЕРЕВУ

Наша драмска секција , коју чине ученици виших разреда, а воде наставнице Душица Варга и Дражана Богданов, за протекли Дан школе припремила је позоришну представу „Прва журка“ , по тексту Тодета Николетића. Представа је побрала буран аплауз на својој „премијери“ и , као и све представе изведене претходних година, шармирала нашу публику. Била је весела, тинејџерска, врцава и – нескромно али тако сви кажу– готово професионална. Урађена је уз скромне техничке могућности, али велики ентузијазам њених глумаца и редитељки . Снимак представе послат је координаторима пројекта ИДЕАЛ који финансира Европска унија у оквиру програма Подршка цивилном друштву. Допала се одговорним људима и одмах је уследио позив за учешће на „Патософирању“, фестивалу мултимедијалних драмских остварења деце и омладине у Смедереву. Мада по жанру потпуно другачија од концепта фестивала, наша „Прва журка“ освојила је и „патосирала“ смедеревску публику, наилазећи на заиста добар пријем и одличну оцену. За глумицу вечери публика је прогласила Ивану Тортоски , у представи Кату Шљивић. Представа је изведена у ревијалном делу, на камерној сцени Дома културе , 30. јуна 2012.године.

Школске вести Бисери из ђачких клупа

ПУТОВАЊЕ У ПРОШЛОСТ

Наша школа је прилично стара и има много физичких недостатака. Немамо модерне кабинете, трпезарију, добар санитарни чвор, па чак ни завесе на многим прозорима .Али оно што имамо,немају многе друге школе,а то је неисцрпна машта и много ентузијаста и међу ученицима и међу наставницима. А да машта заиста може свашта, доказују увек нове појединости у школском окружењу, према којима нико једноставно не може да остане равнодушан.

Сада је то мали школски изложбени простор, наш минијатурни етнолошки музеј са експонатима из прве половине 20. века, везан за свадбене обичаје Баната. Као и претходних прилика, када су у оквиру изборног предмета Свакодневни живот у прошлости и Грађанског васпитања, ученици са наставницом Јеленом Чивчић уприличили изложбу старих употребних предмета из домаћинстава, старинских ручних радова, оруђа, оружја и др. , блиста у холу и мами погледе радозналих и ова прелепа поставка.

Ту су старе фотографије које сведоче о свадбеним обичајима, прастари фотоапарат, чутуре, деверски пешкир, венчаница и младожењино венчано одело...

И то све у застакљеном ормару, са подацима испод експоната и именима њихових сакупљача, баш као у правом музеју. Брижљиво чувано негде , по ормарима или таванима, сада отргнуто од заборава, само да се гледа,а не дира.

Шта друго рећи осим да и у овом претешком времену ми нисмо престали да чувамо рејтинг школе јер волимо своју професију и све што она од нас тражи. А деца то увек осете и ту су на сваки наш миг, и на најмањи наш подстицај одазивају се и дају свој допринос да се у школи сви осећамо лепо.

нЕ БиХ ТАКо сМАТРАЛА

~Мислим да нисам лош дечко и добар друг.

~Рак и бронхитис су проузроковани из катрана и угљен-моноксида који је узет из плућа.

~Непушач који је окружен пушачима је исто учесник у обољењу унутрашњих органа.

~Дрога изазива независност и троши много новца.

~Наркомани у кризи су јако нервозни, пасивни и имају велику температуру.

~Боље је један неоправдани него један у дневник. Неоправдани ћу оправдати , а јединицу нећу добити.

~На интернету вребају јако лоше ствари а некад и добре.

~Недавно, систем вредности није био важан, еколошко и материјално стање није било значај пријатељства.

~Од фудбала постајеш привлачан па девојке не знају шта ће.

~По мом мишљењу не бих тако сматрала.

МАЛЕ МисЛи о вЕЛиКиМ ЉУДиМА

~Тесла је рођен у Смиљану код Госпојца.

~Отац је умро док је Тесла полагао студије.

~Моја улица се зове Боре Главашкова.Има музеј где је клавир и његов сто који је јако тежак.

~На нашу велику жалост Јосиф је умро 13. маја 1931. ~Јосиф је компоновао солум песме и остале копузиције.Он је умро при чистој свести и здравој памети.

ЛЕПоТА јЕДнА

~Тиса је веома широка уздуж па је права мука препливати је.

~И птице долазе , а камоли да кажем како су роде лепе.

~Тополе процвету, тиски цвет мириши, људи у чамцима плуту. Жабе кекећу милина их слушати.

~Била је лепша од разнобојног пауна.

~Коса јој је лепша него више пољана зелене траве са сјајним цвећем.

~Многи тавани су велики,средњи,мали...

~Соба је зелено-розе боје.

~Слике на зидовима су карактеристичне за нашу

породицу пошто се на њима налазе портрети наших успомена из некадашњости.

~Креч је пао с ње и само се види тулај.

~Треба да зидамо кућу да би могли да је окречимо.

~Ову кућу што сам описао нигде ћете видети.

~Мој деда је шинтер па са зове шинтерница.

~То је девојка анђелског осмеха, рајских очију и божије лепоте.

~Волела бих да буде пажљив, осећајан, не превише интелигентан, да буде музичар.

~Иако је носат, глават, он је добар у души.

~Када устанем видим моју улицу како нестаје у виду јутарње магле.

~Људи у мојој улици се припремају за огрев.

~Ветеринари имају са природом јако пуно посла.

~Ја мислим да ми морамо да се пазимо јесени

~По причи других мислила сам да су наставници као нека страшила.

~Чују се трактори како човек вози и кола како човек у њима тидиче.

~Ветар је лагано дувао уз птице које су летеле.

~Чујем како мали хладњикави ваздух пирка.

~Дрвеће полако почиње да сазрева.

~Кад пролазим поред куће осетим смрад и нехигијену чистоће.

~Моја учионица се налази у подземљу школе.

{TO NA UM, TO NA DRUM

276

DE:JA NEDEQA- |IVA BIBLIOTEKA -

Прва недеља октобра, свима нама позната као Дечија недеља, протекла је и ове године у бројним активностима, како у нижим, тако и у вишим разредима. Од спортских такмичења, вашара, маскенбала, цртања, певања и опуштеног уживања наших најмлађих ђака, до турнира у фудбалу и стоном тенису, промоције занимања у оквиру професионалне оријентације, маникира и чега све не код старијег узраста. Ове године имали смо и новину названу Жива библиотека ,реализовану са познатим и мање познатим особама из нашег окружења.

Жива библиотека значила је заправо окупљање личности занимљивих и ученицима и наставницима,

и отворен разговор са њима. Могли смо да од њих сазнамо све што нас занима, као да јавно читамо неку књигу. У госте смо позвали две наше бивше ученице, веома успешне спортисткиње, Сању Радин и Тању Тодоровић, затим др Саву Иванића, стручњака за пливање и ватерполо и аутора студије о најстаријим спортским играма Баната, Јовану Ташин, ученицу наше школе и Хуана Антонија Лопеса Љеренаса Брисуелу , осамнаестогодишњег младића из Мексика, који је овде на размени ученика ради интеркултуралне

сарадње и учења језика. Најпре смо у кратким цртама најавили сваког од гостију, затим су се они детаљније представили, а онда су запљуштала питања радозналих присутних ученика. Било их је толико да је време једноставно пролетело.

Па да кренемо са присећањем на

овај догађај који се реализовао још боље него што смо сви очекивали. Заправо, окупили смо сјајну екипу и свако од њих нас је фасцинирао на свој начин. Ево шта су нам испричали о себи.

Школске вести

У нижим разредима основне школе имала сам проблема са слабим костима па су ми лекари посаветовали да одаберем неки борилачки спорт и почнем да се бавим њиме.Избор је пао на кикбокс.Имала сам тада свега 9-10 година и нисам ни слутила шта ме чека. У групи са којом сам почела да тренирам били су сами дечаци, који су ме тако немилосрдно ударали да сам редовно долазила кући уплакана, и буквално ,модра и крвава. Стотину пута сам могла због тог одустати и одабрати неки други спорт,али ја сам се увек надала да наредног дана неће бити овако. У мени је расла жеља да покажем свим оним дечацима да не само да нисам кукавица, него да сам јака и одлучна, и да ћу им једног дана бити равноправни противник. Богами, то се и догодило, млатила сам и ја њих, све се прашило! Пролазиле су године ,

ја сам се и телом и духом посветила овом спорту, били су тренинзи, тренинзи и само тренинзи и одрицања, али не жалим ни за једним минутом проведеним на њима. Почела сам да нижем медаље... Добитник сам бројних медаља што ми је омогућило да у Француској полажем судијски испит. Можда ћу због једне повреде морати да престанем да се борим у рингу, али наставићу да тренирам децу у нашем клубу.

Сања је освојила следеће медаље:

* укупно 15 освојених првих места на Првенствима Војводине од 2009 до 2012 ( 10 пута у НС-у, 3 пута у Руми и 2 пута у НБ-у)

* 10 златних медаља на Првенствима Србије од 2009 до 2012( 2 пута у Сремској Митровици, 3 пута у Београду, 1 у Новом Бечеју, 2 пута у Вршцу, 2 пута у Бечеју)

*3 златне медаље на Куп-у Београда (2010, 2011, 2012)

*6 златних медаља на меморијалним турнирима под називом “Торе”, “Горан Остојић” (2010, 2011, 2012)

* 2 сребрне медаље у 2009 на Првенству Србије ( Рума, Београд)

* Европски куп у кунг фуу 2010-златна медаља(Сегедин)

* Европски куп у кик боx-у 2010-златна медаља (Темишвар)

*Светски куп у Саватеу 2010-златна медаља (Лион)

*Европски куп у кик боx-у 2011-златна медаља( Тешањ)

*Европски куп у ултимат фигхт-у 2012-сребрна медаља (Москва)

*Светско првенство 2012 - ЗЛАТО У Хајделбергу

Са Светским Првенством и златном медаљом завршава ову сезону!

Сања је данас међународни судија кикбокса, а има свега 21 годину!

САЊА РАдин

Јавне поруке на зидовима,израз нечијег револта, тренутна експресија, народни хумор... Све би ово могло ући у дефиницију оног што ми зовемо графитима. А ради се,заправо, о следећем:

Право значење речи графит ( од италијанске речи graffiti ) је шкрабање, а односи се на натписе и цртеже по зидовима. Ипак, у предрасуди су они који мисле да су графити само шкработине доконих и неодговорних појединаца. Они су се само развили и издвојили од жврљотина. Најпре је то био одраз социјалног стања људи који су их цртали,искључиво у сиротињским црначким четвртима америчких метропола и нехуманим градским срединама. Њима се изражавао бунт против различитих лоших појава у друштву. Касније је додавана боја да би се текст лакше уочио и прочитао. Онда су слова почела да добијају нове, стилизоване облике праћене сликом. Тада се из жврљотине на зиду родила зидна уметност,натписи са порукама против дехуманизованог окружења у којем су се налазили они што су их цртали, и слике које имају за циљ да улепшају простор и средину на било који начин. Е, то је већ био задатак уметности.

Код нас се сматра да су сви натписи по зидовима графити, што није исправно. Када бисмо то уважили, став о графитима би се умногоме променио.Истина је да има највише баналних натписа и личних порука(типа- Јелена, волим те или Србија до Токија ) , али има ту и филозофије, политике , доста порнографије, а пре свега духовитости, тзв. народног хумора.

Одабрали смо за вас неке натписе са зидова, а ви сами процените ком типу припадају и да ли имају неку значајну, дубљу поруку или само попуњавају празан простор.

Не слушај народњаке, умри природном смрћу!

Будалу не треба тражити, сама се јави!

Каква гиљотина, боли глава!

Вук Караџић: ШИПИ КАО ШТО ВОРИШГО,А ВОРИГО КАО ШТО ШЕШПИ!

Позови ме било када, било лавабо!

Слабији пол је јачи пол због слабости јачег пола према слабијем полу .

Кад ја тамо ,а оно међутим..

Боље је осећати се добро, него на километар.

Добар пасуљ далеко се чује!

Бити злобан значи осветити се унапред.

Нисам више уображен, сад сам савршен!

Неки пију од радости,неки од туге,а ја од ране зоре.

Боље шест сати у школи него не спавати уопште.

Врхунац глупости је кад ти властити отац објашњава да си постао од мајмуна.

СМВТ ЛОГОПЕДИМА!

Од сутра почињем да учим!За крај приче о графитима ево једног практичног

савета: Ако имате намеру да било кад и било где напишете или нацртате неки графит, прво добро размислите да ли ћете њиме некога наљутити или увредити . Можда власник свеже окреченог зида неће у вама видети уметника него вандала, а онда сте надрљали!

Душица Варга

Слово о матерњем језику

726

Свој таленат за цртање открила сам у млађим годинама. Увек сам томе посвећивала пуно времена.Сада идем и на часове сликања код Зорана Тодоровића,који је иначе и наш кућни пријатељ и који ме веома мотивише да радим. Идем на часове три пута недељно по два сата, али за мене то време тако брзо прође да и

не приметим. Сада већ имам своју п р и в а т н у г а л е р и ј у слика, а 29. н о в е м б р а имаћу и самос та лну и з л о ж б у . Н а ј ч е ш ћ и м о т и в и

који привлаче моју пажњу су мртва природа, ликови људи, маске , животиње... Највећу подршку ми дају моја породица и пријатељи.На недавно одржаном такмичењу сликара аматера из наше општине , мој рад је одабран заједно са још четири рада мојих колега , у конкуренцији од четрдесетак радова.Рад (једна од мојих маски) одлази у Зрењанин, на окружно такмичење, а ако и тамо прође – иде на покрајинско и још даље. Ја се надам добром пласману.

Јована је ученица седмог разреда, а слика тако зрело да је за велики корак испред свог физичког узраста. Њене слике плене и фасцинирају и врсне познаваоце ликовне уметности и лаике. Оне просто одишу лепотом и шармом, и јасно преносе поруке које садрже.Њихова ауторка има само тринаест година, а далеко је изнад свог времена.Својом појавом разбила је предрасуду да се уметничка зрелост мери годинама. Јована је , заправо, једно чудо од детета, а наше је горе лист и врло смо поносни што је међу нама!

Школске вести А такмичења?Ласло: Може се рећи да често идем на такмичења.

Имамо око тридесет такмичења годишње годишње само у Србији, два-три пута годишње идемо у иностранство на светске купове и још, све зависи каква је година, поред тих такмичења организује се за нас европско или светско такмичење или Параолимпијада.

После колико година тренирања сте постигли неки бољи резултат?

Ласло: После отприлике пет година активног бављења стрељаштвом.

Да ли сте освојили неку медаљу?

Ласло:Јесам, освојио сам доста медаља,све укупно имам их око 120.

Коју бисте издвојили?Ласло:Златну медаљу са Светског купа у Хрватској.

У којим дисциплинама се такмичите?Ласло: У четири дисциплине, две у гађању

ваздушном пушком и две у гађању малокалибарском пушком.

Да ли имате неку медаљу која Вам је посебно драга и зашто?

Ласло: Све су ми једнако драге. Тог дана кад је освојим, можда ми је мало дража од осталих, а после их једнако вреднујем.

Ко Вам даје највећу подршку?Ласло: Моја породица и пријатељи.

А да ли Вам општина или било ко други помаже?Ласло: Да, општина ми је много помогла, поготово

кад сам почињао. Ја сам то не бих могао себи да приуштим пошто је стрељаштво веома скуп спорт.

Да ли сте задовољни својим доприносом популаризацији овог спорта?

Ласло: Задовољан сам пре свега материјалном подршком Општине Нови Бечеј, а мислим да сам својим резултатима показао колико вредим и оправдао оно што је уложено. Сматрам да свакодневно доприносим популаризацији овог спорта и код нас и шире.

Да ли су ово биле Ваше прве Параолимпијске игре ?Ласло: Јесу, али сам се квалификовао и за претходне,

само нисам био изабран од стране тренера.

Како је било у Лондону?Ласло: Супер! Сјајно и незаборавно... Време нас је

послужило, с обзиром да је Лондон познат по магли и киши. Упознао сам нове људе. Организација, смештај , храна... све је било одлично.

Да ли сте задовољни оним што сте показали на Параолимпијским играма?

Ласло: Нисам. Очекивао сам много бољи резултат, а и други су то очекивали од мене. Али, шта сад могу, такав ми је био дан... Како је било, било је. Надам се да ћу следећи пут,ако будем имао прилику, бити много успешнији.

Ми Вам то желимо од свег срца!

Која Вас сада већа такмичења очекују?Ласло: Европско првенство следеће године.

Хвала Вам пуно на овом разговору! Навијаћемо за Вас!

Разговор водила Дејна Станаћев VII 1

И ја сам имала проблем са слабим костима па сам почела да се бавим спортом. Мењала сам их и у почетку ниједним нисам била задовољна. Ништа ми није било довољно занимљиво, чак ни теквондо, све док нисам добила прву медаљу. Кад се то догодило, кад сам осетила укус славе и заслуженог признања, све се променило.Почела сам да тренирам пре пет-шест година, свакодневно и напорно, по пар сати сваког дана, уз пуно одрицања. За мене су постојале,а и данас постоје, поред теквондоа само школске обавезе, све друго је мање важно. Тренинзи су захтевни, спорт тражи да му се посветите целим својим бићем. Откад је уврштен у Олимпијске игре,

теквондо је постао још популарнији. Упознала сам на једном такмичењу и Милицу Мандић , и видела да је она обична девојка као и ја.Упорна је и борбена па је медаља на Олимпијади за њу сасвим очекивана. Надам се да ћу и ја једног дана у теквондоу далеко догурати, можда и до Олимпијаде, ко зна... То је мој сан.

Тања Тодоровић освојила је злато на Првенству Војводине 2009.,сребро у борбама на Првенству Војводине 2010. ,сребро у борбама на „5. Milennium open Вршац“ 2011. ,сребро у борбама на „Elit open –Инђија“ 2011. и сребро у борбама на „Купу Београда“ ове године.

Рођен сам у Новом Бечеју, и то у Врањеву, ту сам одрастао и за Врањево ме везују најраније и најлепше успомене. Играо сам се са својим братом и вршњацима по врањевачким улицама и ту сам схватио да ће спорт бити моје животно опредељење.Завршио сам Факултет физичке културе у Београду, касније магистрирао па докторирао из области пливање и ватерполо.Ако нисте знали, ватерполо се у Новом Бечеју играо још половином прошлог века! Постојала је екипа, тренер, само није постојао базен, него смо играли у Тиси.А по улицама (шоровима, како се тада говорило), играле су се две старе игре, шоре и пилцикање, из којих се развио данашњи бејзбол. Сигурно знате да га је у Америку одавде „понео“ наш велики Михајло Пупин,пореклом Идворац.За шоре је требало имати штап и што правилније направљену крпењачу. Делили смо се у две екипе , једни су се звали ударачи, а други хватачи. Нисмо тада мерили време, играли смо до изнемоглости... Друга игра звала се пилцикање.За њу је такође било потребно имати штап и лоптицу.Играло се тако што играч стане поред лоптице, држи штап у руци . Када ту лоптицу баце увис, он је дочекује штапом, „хвата“ је, смирује, усмерава ка другом играчу или је пак враћа назад високо, зависи већ која се варијанта ове игре игра. Побеђује онај ко баци лопту највише или који је најдуже држи под контролом.

Др Сава Иванић написао је неколико научних радова из области спорта, између осталог и о шорама и пилцикању.Волео би да се те дисциплине уврсте у програм физичке културе или бар да се деца у оквиру слободних спортских активности науче овој игри па да се одржавају турнири између локалних школа. Бави се и писањем поезије. Своју објављену књигу поклонио је школској бинлиотеци и још двадесетак примерака присутној деци. Живи са породицом у Београду.

ТАЊА ТОдОРОВић

дР САВА иВАнић ЈОВАнА ТАШин

258

Школске вести

ИЗВЕШТАЈ СА ШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА У МАЛОМ ФУДБАЛУ

Школско такмичење одржано од понедељка 4. октобра-среде 6. октобра 2012. у школском дворишту у оквиру Дечије недеље. Учествовали су ученици 5-8. разреда,А такмичили су се у категорији 5-6. разред и 7-8. разред.

Победници у категорији 5-6. разред: 1.Вребалов Јован VI1 2.Мишковић СлађанV2 3.Раднов Мирослав VI1 4.Слободан ПавловV2 5.Предраг Ђуричин V 2

Победници у категирији 7-8. разред:

1.Василије Перић VII2 2.Ален Бехрамај VII2 3.Здравко Ковачев VII2 4.Страхиња Јованић VII2 5.Синиша Фодок VII2 6.Далибор Шељмеши VII 2

Oрганизатори такмичења:Наставници физичког васпитања

је велика вештина, нарочито када су у понуди и многи други, не тако потребни, али занимљиви подаци. Критички однос према информацијама, кључна је карактеристика успешних ученика, који одговарају захтевима данашњег времена.

Међутим, интернет не може бити самостално дидактичко средство за учење које ће ученицима пружити све потребне информације и успешно их подучавати. Ни једна машина не може заменити додатна објашњења наставника јер све што је доступно на интернету унапред је програмирано и не може пружити додатна објашњења. Међуљудска комуникација је незаменљива у настави, као и у свим другим сегментима живота. Тек комбинација технике и „живе речи“ дају највећи допринос учењу.

У оној мери колико помаже, интернет може да представља и опасност. На мрежи се могу пронаћи и непримерени садржаји, превише идеолошки обојени. Деца су и најчешћа мета злоупотреба преко

интернета, али и дезинформисаности и ширења погрешних информација. Да би се то спречило, неопходно је ученике припремити за правилну употребу интернета, усмерити их и омогућити им избор примерених и занимљивих садржаја за њихов узраст.

У осавремењавању наставе, значајну улогу има настава информатике која треба да ученицима пружи неопходна теоријска, али и практична знања о правилној употреби интернета, као и да их усмери на начине проналажења информација. У наредном периоду значај информатичке писмености ће се све више повећавати, а повезивање свих наставних предмета са информатиком постајати неминовност и потреба савременог образовања.

У XXI веку писмен је, не више онај ко зна да чита и пише, већ онај ко зна да учи и влада информатичким вештинама!

Јована Станисављев, педагог школе

ЈЕДАН НЕСВАКИДАШЊИ ПРИМЕРПрича о параолимпијцу из нашег градаДа у животу не треба никад губити ни главу ,ни наду, може да вам звучи као фраза или празне речи. Човек се

увери у истинитост и тежину тих речи тек кад му се догоди нешто озбиљно у животу. Тада буде на испиту снага његове воље , јачина карактера. Ако у тешким тренуцима човек остане стабилан и настави да се бори, не преда се, можемо рећи да је јака личност.

Овај млади човек, о ком ће сада бити речи, већ десетак година везан је за инвалидска колица, али није клонуо духом. Победио је најпре самог себе, подигао главу и окренуо се спорту.Решили смо да га представимо јер га многи не познају, а он је понос Новог Бечеја, једини наш суграђанин који је био учесник Параолимпијских игара, одржаних ове године у Лондону.

Молим Вас, реците нам нешто о себи!Ја сам Шурањи Ласло, рођен сам 1978.,

живим овде у Новом Бечеју, а завршио сам Електротехничку школу у Зрењанину.

Којим спортом се бавите?Ласло: Стрељаштвом.

Да ли сте сами дошли на идеју да се бавите овим спортом или је то била нечија идеја?

Ласло: Сам сам дошао на идеју и почео да се бавим стрељаштвом.

Колико и где тренирате?Ласло: Тренирам скоро сваког дана по

неколико сати.Тренирам овде у Новом Бечеју, у просторији коју сам сам за то уредио. Најмање једном недељно идем у Зрењанин, тамо имамо стрељачки клуб, а овде још немамо. Понекад идем у Нови Сад. Тамо је све још боље организовано.

Сви наши саговорници потрудили су се да нам открију у чему је тајна успеха, здравог и испуњеног живота и лакоће са којом се доносе велике одлуке у животу. Уверили су нас да увек треба веровати у себе, следити своје жеље и никада не одустати.

Текст припремиле: Анастасија Попов и Душица Варга

Овај шармантни млади Мексиканац,прелетео је авионом огромну раздаљину, дошао са другог краја света овде да би се дружио са нама, упознао нашу културу, обичаје,људе, учио наш језик...Свој осамнаести рођендан прославио је у Србији. Одушевљен је начином на који је прихваћен од стране свих, нашом комуникативношћу и спремношћу да увек примимо госте и дружимо се.Био је у Београду, Новом Саду, Кикинди, Бечеју, али каже да му је најлепши наш Нови Бечеј. Ту већ има пуно

пријатеља, другу породицу, школске другаре...Био је и на неколико рођенданских прослава, пробао чак и ракију, слушао Цецу, заволео нашу храну. Просто не зна шта би издвојио као најбоље. За све што ваља, Хуан једноставно каже: „Здра’о добро!“ Деца су га обасипала питањима о животу у Мексику и у разговору са њим проверила своје знање енглеског језика, јер су једино тако могли да комуницирају.Наш нови пријатељ научио је тек неколико једноставних реченица на српском, али обећава да ће до краја свог боравка у Србији научити српски.

Хуан Антонио Лопес Љеренас Брисуела

ОШ”Јосиф Маринковић”Нови Бечеј Датум:03.10.2012.

ИЗВЕШТАЈ СА ШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА У ОДБОЈЦИ

Такмичење је одржано у оквиру дечије недеље 03.10.2012.године после наставе.Пријавиле су се две екипе девојчица VII и VIII разреда.Одиграна је једна утакмица у два добијена сета,а публика је навијала тј.била укључена у спровођење правила,као и дежурна наставница Дражана Богданов.

1. ЕКИПА И I МЕСТО: 1.Марковић Марина2.Јованов Александра3.Марић Милана4.Вребалов Даница5.Влашкалин Наташа 2. ЕКИПА И II МЕСТО:

1.Стојшин Александра2.Давидовац Мирела3.Станаћев Дејна4.Јухас Драгана5.Станковић Александра Организатор такмичења наставник физичког васпитањаСветлана Перовић

СПОРТСКИ ТУРНИРИ У ТОКУ ДечИје НеДеље

924

ИЗВЕШТАЈ СА ШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА У СТОНОМ ТЕНИСУ

Школско такмичење у стоном тенису одржано је 04.10.2012.године у сали за физичко васпитање.Учествовали су ученици виших разреда,у две различите категорије: у категорији девојчица и дечака.

Системом елиминација у полуфинале су се пласирале Попов Анастасиа и Марић Драгана,, а директан пролаз је имала Марковић Марина.

Редослед прва три места:1.Попов Анастасиа 2.Марић Драгана3.Марковић Марина

Системом елиминације у полуфинале су се пласирали Пецарски Немања и Копренов Милош,као и други полуфинални пар Јагарчев Георгије и Ален Бехрамај.У финале су се пласирали Копренов Милош и Ален Бехрамај,а за треће место су се борили Јагарчев Георгије и Немања Пецарски.

Редослед прва три места:

1.Копренов Милош VII12.Ален Бехрамај. VII23.Јагарчев Георгије VI3

Школске вести Реч педагога

НЕУМОРНИ НАСТАВНИК MИЛУТИН

Милутин Исаков одувек је волео децу , у њима видео нашу будућност и своју професију везао за њих. Цео радни век вођен је том љубављу ,коју су деца осећала, разумела и узвраћала . И данас, кад год се појави у школи, деца га опколе уз радосне поклике. Наставник физичке културе, ни после недавног одласка у заслужену пензију није престао да ради на популаризацији спорта, посебно гимнастике.

Годинама уназад његова воља и незмеран труд не пресушују, што , наравно, доноси и сјајне резултате. На републичком такмичењу у Це програму мушке спортске гимнастике које организују Министарство просвете и Гимнастички савез Србије, Милутин се већ низ година појављује са својом екипом .

То су дечаци (сада осмаци) који су школске 2009/10. године, на свом звезданом почетку били пети на републичком такмичењу одржаном у Костолцу.

Већ наредне , 2010/11. на истом такмичењу освојили су бронзу , да би у 2011/12. , на почетку школске године, били у Новом Саду први на покрајинском и чак други на нивоу државе .

Исте године ( у другом полугодишту ) стигли су до Школске олимпијаде у Сремској Митровици и на њој опет екипно били четврти.

Наставник Милутин каже да његов ентузијазам не престаје, у шта ми уопште не сумњамо. Пратиће рад деце у школи и свим својим бићем навијати за њих. Биће и саветодавац кад год то затреба , али сматра да је време да све преда својим колегиницама и колегама који сада раде у школи и уместо њега развијају спортски дух код деце.

ИНТЕРНЕТ КАО САВРЕМЕНИ ИНСТРУМЕНТ ОБРАЗОВАЊАОбразовање је старо

колико и људско друштво и вековима се стицало само у школи. Међутим, данас, у XXI веку - времену убрзаног напретка науке, технике и технологије се ситуација значајно мења. Стицање знања, вештина и навика се одвија и у другим институцијама и различитим начинима. Један од тих начина је образовање путем интернета.

Интернет је занимљиво средство за учење јер у себи садржи слику, звук, текст, видео и анимацију, што привлачи и одржава пажњу, али и утиче на развој креативности и маште. Такође, интернет омогућује мењање садржаја и даје брзу повратну информацију, што је у потпуности у складу са развојем деце која одрастају уз телевизију, компјутере и остале медије који су динамични, где се слике мењају великом брзином и где је пажња усмерена на више садржаја истовремено.

Ученик, у оваквим условима образовања, више не може само да пасивно седи у учионици и слуша наставника, примајући „већ готове“ информације које код куће учи, а затим на часу репродукује. Потребно је да ученик добије могућност да и сам претражује, трага и проналази податке који су му неопходни, анализира их и упоређује, а затим и да их примењује у различитим ситуацијама и добија повратну информацију о свом знању. У таквом учењу интернет заузима значајно место. Уз помоћ њега, ученик добија могућност да вежба и развија своје потенцијале и способности: мотивацију, пажњу, вештине прикупљања података и учења, упорност, систематичност, планирање и управљање временом до веома високог нивоа.

Да би ученици били припремљени за учење путем интернета и да би га адекватно користили, битно је да прво савладају одређене вештине, као што је вештина решавања проблема. Са обзиром да је виртуелна стварност, сада веома доступна уз помоћ интернета, веома слична реалној стварности, научени обрасци се могу врло лако применити и у сличним ситуацијама ван интернета.

Учење путем решавања проблема обухвата: сагледавање проблемске ситуације (постављање проблема), постављање могућих решења у циљу разрешавања проблема, разлагања проблема на ситније делове и сагледавање сваког дела посебно, решавање проблема и испитивање решења, доношење закључака и примена тих закључака у новим (и другачијим) ситуацијама. Овакав начин учења је интелигентно учење за које је потребно ангажовати и развијати низ мисаоних функција. Управо, учење путем интернета, захтева овакву врсту учења јер да би решио одређени задатак, ученик мора да осмисли низ ација које воде ка решењу.

Претраживање и трагање за информацијама, од ученика захтева постављање циља јер у противном се може изгубити у „мору“ информација, често веома небитних за задатак. Као почетни задатак, ученицима нижих разреда основне школе може се поставити да само проналазе потребне податке на интернету, док ученици у вишим разредима могу пронађене податке и употребљавати у различитим контекстима, разматрати могућности њихове примене,

проналазити и нека друга решења и упоређивати их са претходним, проверавати

их по неколико пута, а затим и сами размишљати о свом

постигнућу и примени свог знања у другим ситуацијама и наставним

предметима. На овај начин ученици се приближавају научном учењу

које ће користити и током даљег школовања.

Да би учење путем интернета било што ефикасније, потребно

је да ученици савладају и вештине брзог читања и ефикасног учења.

Брзо читање постаје све значајније у условима где је потребно за релативно кратко време прегледати велики број информација. Интернет пружа велики број могућих одговора за одређени проблем, а за детаљно ишчитавање свих тих понуђених материјала потребно је доста времена, често и много више него што је на располагању. У таквим условима је приоритет научити разлику између летимичног и сконцентрисаног читања и када се користи једно, а када друго. За ученике је важно и да науче технике ефикасног учења, одвајање битног од небитног, класификовање информација, кориштење фотографија, графикона и мапа, које ће успешно користити у свом учењу.

Интернет представља огромну базу знања у којој су смештени бројни подаци. Одабир правих података

ИЗВЕШТАЈ СА ЈЕСЕЊЕГ КРОСА 2012/2013. Дана 05.10.2012.године одржан је редован Јесењи крос за све ученике од IV- VIII разреда Основне школе “Јосиф Маринковић”.Крос је заказан у 16.30h, на Тиском кеју у Новом Бечеју.. Учесвовали су следећи ученици са следећим нормама:

-девојчице 300м -учествовало 29 девојчица.-IV разред-дечаци 400м -учествовало 37 дечака. Укупно 66 учесника. -девојчице 400м -учествовало 22 девојчице -V разред-дечаци 500м -учествовало 22 дечака. Укупно 44 учесника.

-девојчице 500м -учествовало 13 девојчица.-VI разред -дечаци 600м -учествовало 35 дечака. Укупно 48 учесника.

-девојчице 600м -учествовало 13 девојчица. -VII разред-дечаци 700м -учествовало 20 дечака. Укупно 33 учесника.

-девојчице 700м -учествовало 11 девојчица.-VIII разред-дечаци 800м -учествовало 22 дечака. Укупно 33 учесника.

Организатори кроса наставници физичког васпитањаГарчев Љиљана , Перовић Светлана

Организатор такмичењанаставник физичког васпитања

Светлана Перовић

2310

ПОСЛЕДЊИ ПУТ НА ЗАЈЕДНИЧКОЈ ЕКСКУРЗИЈИ

Јутро је. Аутобус пун радосних лица. Дочекасмо и тај дан, одлазак на нашу матурску екскурзију.Мада од узбуђења већина нас није најбоље спавала, сви смо одморни и орни за провод.Крећемо. У аутобусу као и увек добра атмосфера.Само смех, музика, радост...

Нисмо још ни из Новог Бечеја изашли, а сендвичи углавном поједени.Дуг пут нисмо ни осетили, а ево нас већ у Јагодини . Сам по себи, град је леп, делује да је велик и пун дешавања. Прво посећујемо Аква парк , замишљамо летње лудости у њему. Следи Музеј воштаних фигура у којем смо занемели. Величанствене фигуре познатих људи, креативност какву нисмо имали прилике да видимо.Пауза у оближњем паркићу па опет пут под ноге.За веома кратко време стижемо на наше коначно одредиште – Врњачку Бању.Шетамо по центру града , погледа упртих у „мост уздаха“.

Школске вести

Novi Bečej – my hometown

ШТО ЈЕ ЛЕПО, КРАТКО ТРАЈЕ

Све је почело тек тако.Свакодневно дружење довело нас је до тренутка кад смо се зближили.Свако би волео да има неког таквог поред себе. Живот никад није био лепши него тих месеци.Време проведено заједно показало је колико једно другом значимо. Али, наравно, ништа се не може задржати вечно, па ни он. Jа сам заиста желела

да заувек буде мој и бежала чак и од помисли да може отићи од мене – али догодило се. Одједном је нестао, однео све осмехе, пољупце, загрљаје и разговоре, а оставио ми успомене. Никада се није освртао на нашу причу, а ја никад нисам ишла даље од ње. Кад год бих покушала да се померим с мртве тачке, створио би се ниоткуд и ја бих опет била ухваћена у мрежу. Разлог његовог одласка никад нисам потпуно разумела. Нисам се ни

трудила да мислим о томе јер – болело је. Никоме не причам о њему јер чим га се сетим , обарам поглед, а у грудима ме нешто стеже и не пушта. Онда чекам да тај бол прође , присиљавам себе на неке лепе мисли, али бол не пролази...

Mилана Марић ,VIII 1

СМАК СВЕТА

Сви мислеЈош дана петИ нестаће цео свет.

Сви претпоставке имајуИ филмове снимају.

Још четири…Ево још три…

Остало још два,Тресе се земља сва.

Ево сутра,Најављују сви,Плашите се и ви!

Стиже и дан тај.Ништа од тога,знај!

Теодора Радић VI 1

ПАУК

На какву врсту паука мислиш?Пробај да размислиш.

Да ли на оног што возила носиИл’ оног у ћошку што пркоси?

Кућног или птичијег,Воденог ил’ вучијег?

Свеједно, сви су језиви и страшни.Слични су машни.

А девојке вриснуКад их нађу у ташни.

Теодора Радић VI 1

MATURSKA EKSKURZIJA 2012.Ученици осмог разреда Основне школе „Јосиф Маринковић“ октобра ове године били су у Врњачкој Бањи , на

својој матурској екскурзији. Из Новог Бечеја кренули су у јутарњим сатима према Новом Саду, затим аутопутем до Јагодине. Тамо су стали да би посетили јединствени музеј воштаних фигура и предивни аквапарк. У музеју су имали прилику да виде фигуре значајних личности Србије из 19. , 20. и 21. века, у природној величини. Аквапарк је био такође веома занимљив. Тобогани у базену, велики и мали базени са игралиштем и етно ресторан, нису их могли оставити равнодушним. Пут су наставили до главног одредишта, Врњачке Бање. Шетњом кроз овај значајан град стигли су до моста љубави, парка, а затим и до хотела где су имали вечеру, па журку. Преноћили су у хотелу и у јутарњим сатима, после доручка, наставили пут. Обилазак манастира Студенице и Жиче био је такође занимљив. Уследио је око поднева повратак у хотел, затим паковање и повратак кући. У Нови Бечеј стигли су у вечерњим сатима. Сви су били задовољни и, што је најважније, све је прошло у најбољем реду.

Александра Стојшин VIII 2

Након обиласка града стижемо у хотел, који нам на први поглед изгледа сасвим пристојно, али ускоро се наш утисак мења.Ипак, вечера нам враћа расположење јер смо сви поштено изгладнели.После вечере разлаз по собама па грозница суботње вечери , спремање за вечерњи излазак и диско. И ништа није толико занимњиво као заједничка ноћ далеко од наших кућа.Скоро пробдевена ноћ, замајавање наставника , јурњава из једне у другу собу...Заједнички проведено време са друштвом, јавним и тајним симпатијама. Онда ново јутро. Уморни, поспани , вучемо се на доручак ( коме је до тога ? ) ... Затим нас воде у Студеницу и Жичу, ( Е, сад смо баш за манастир! ) , па на ручак, па полако кући.Пут је сада много дужи и заморнији, као да нисмо туда дошли.

Очи на пола копља. Само да се дочепамо својих кревета... Доме, слатки доме!

Даница Вребалов и Никола Милинов , VIII 1

Из пера наших ученика

1122

Novi Bečej is a town and municipality in the Central Banat District, in Vojvodina, Serbia. The town has a population of 13,123 inhabitants. The municipality has 23,847 inhabitans. In the last three censuses, there has been a decrease in number of people who live here. There are many nationalities in Novi Bečej: Serbs, Hungarians, Roma, Romans etc. Novi Bečej is a multicultural town.

It’s a town on the bank of the Tisa River. The name of the place comes from a family name Bečei, who had possessions here, or a noun beč, which means „fortification on the water”. Novi Bečej is known by different names in other languages: Törökbecse (in Hungarian), Neu Betsche (in German). From 1946 to 1952 Novi Bečej was called Vološinovo, after a Soviet soldier who was killed here in the liberation of Novi Bečej, in the Second World War. Since 1952 to the present time, it is called Novi Bečej.

Our primary school is called Josif Marinković School and it is situated in Vranjevo, a part of Novi Bečej. The school got its name after a famous composer Josif Marinković. It is located close to a musеum called Glavaševa kuća.

Today, Novi Bečej is famous for a manifestation called Velikogospojinski dani, which is a well-known brand. This celebration shows different cultures of Novi Bečej and has many interesting sporting and cultural events. Many film and music stars come to Novi Bečej during the Velikogospojinski dani event.

I like Novi Bečej a lot and I have many friends here. Igor Skrofanov, VI2

Дејна Станаћев

EUROBIRDWATCH WEEK ( 6. октобар 2012.)Eurobirdwatch је манифестација коју организује „Birdlife

International“, највећа међународна орнитолошка организација.Циљ манифестације је популаризација посматрања птица, боравка у природи и истраживања живог света , као и едукација и подизање еколошке свести људи. Eurobirdwatch има традицију дугу преко десет година. У овој манифестацији је досад учествовало преко 750 000 људи из целог света.

У суботу, 6. октобра 2012. године, поводом европског викенда посматрања птица, у Основној школи „Јосиф Маринковић“ из Новог Бечеја спроведена је акција у организацији Ловачког удружења из Новог Бечеја.

Дванаест ученика наше школе , педагог и Силвија Шимончик, дипломирани биолог-заступник Ловачког удружења, кренули су пут Сланог копова. Овај резерват један је од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији и Европи, где се гнезди знатан број врста са светске црвене листе угрожених птица. До сада је на Сланом копову забележено присуство више од 200 различитих врста . Ово подручје је најзначајнија успутна миграторна станица за више стотина хиљада птица водених станишта из многих крајева Европе и западног Сибира . Ученици су провели три сата дружења у природи са дипломираним биологом која је износила важност и значај овог резервата .

Милана Гаковић, професор разредне наставе

На основу лингвистичких налаза данас знамо да су Роми пореклом из Индије, али званично немају своју матичну земљу, домовину. Они су номадски народ , расут по целом свету. Многи имају стално место боравка,куће, породице, радна места... али још увек има и оних који живе у чергама, привременим насељима и принудним смештајима.

Долазећи давно из Индије,Роми су усвајали речи из турског, јерменског, грчког, румунског...и сваког другог језика са којим су долазили у контакт. До данас ромски језик није стандардизован, мада је било више покушаја да се то уради. Зато још увек нема наставе на ромском језику,иако је он дефинисан као језик националне мањине код нас ( поред мађарског, словачког, румунског, русинског, бугарског и албанског језика). Роми, дакле, не могу да реализују своје право да уче на матерњем језику, па им можда школа теже пада него осталој деци.

Постоје и разне предрасуде о Ромима- да варају, краду,просе, немају хигијенске навике, знају да проклињу, врачају, не планирају породицу, не воде рачуна о својој деци...Ово све треба схватити условно јер многи људи,који нису Роми, чине баш ово горенаведено, а због тога нису етикетирани.

Може се рећи да Роме прати несрећа и беда , али

и то само условно – ако се предају предрасудама без борбе, ако не размишљају позитивно о животу и не мењају своје навике. Ако пак посматрамо све из ведријег угла, открићемо много лепих чињеница о њима.

Роми су пре свега људи пуни оптимизма и живота.Обратите пажњу како се понашају кад чују музику : очи им зацакле и сви, чак и они сасвим мали, почињу да играју. И то не „реда ради“, њима сваки мишић трепери док играју! То им је просто у крви. Воле и да певају. Надалеко су чувене циганске романсе. У љубави су страсни, због ње пате, гину...Роми знају шта је срећа, знају да се смеју ,

радују. Чак и они у чергама прихватају своју судбину и радују се што су живи. Можда би нам могли свима бити пример како треба ценити живот.

У нашој школи има доста Рома, од укупног броја ученика њих је добра петина. Неки се и не декларишу као Роми, из различитих разлога . Међу њима има обичне, просечне деце, али и веома успешних , којима се школа поноси јер доприносе општем позитивном утиску о нашој школи.Имали смо међу Ромима одличних глумаца, рецитатора, математичара, спортиста...Речју, они су део наше свакодневнице и наша стварност.

ROMI SU NA{A STVARNOST

2112

САЗНАЈТЕ, АКО СЛУЧАЈНО НИСТЕ ЗНАЛИ

СЛАНО КОПОвО – бисер нашег завичаја На први поглед за Банат би се могло рећи да је широка, бескрајна равница у којој нема много занимљивог. Једноличан предео, ретко дрвеће , а њиве личе једна на другу.Ипак, то није тако.Банат, па и наш ужи завичај, крију многе лепоте, чак права чуда природе. Једно од њих је и наше Слано копово , јединствено слано језеро у Европи . Ту се може срести више од 200 врста птица и неколицина ендемских биљних врста . Да бисте

га упознали , пожељно је да будете заљубљеник природе и имате развијену еколошку свест . На свему овоме ,као и на упознавању природних ресурса локалне средине, кроз интердисциплинарни приступ и очигледан начин , много ради један велики ентузијаста у нашој школи , дипломирани биолог Драгица Бачкалић . Она је иницијатор бројних активности и пројеката везаних за Слано копово као и изложбе о њему.

Захваљујући њој ми смо ове године учествовали у међународном викенду посматрања птица, а у холу школе сада имамо минијатурну симулативну поставку Сланог копова, коју је она направила са младим биолозима. Поставка је намењена онима који на Сланом копову још нису били. Има за циљ да испровоцира радозналост код најмлађих ђака и пружи им прва сазнања о том локалитету.

Милион пута смо чули реченицу : „Колико језика знаш, толико вредиш.“ Зато у школи учимо енглески, па немачки, негде шпански или француски... све у жељи да постанемо полиглоте или само да се боље оспособимо за све што нас у животу чека, а то ћемо са знањем с т р а н и х језика лакше савладати.Учимо , дакле, стране језике , што је корисно и похвално, а ретко ко учи језик наших суседа и суграђана, што би такође било пожељно из више разлога. Велики је број деце из мешовитих бракова која не говоре добро или не говоре никако мађарски.Ето им сада прилике да га науче. Ако само коракнемо било где по нашој Војводини, чућемо на сваком кораку мађарски језик, а ретко га ко од нас разуме или говори. Зашто? Мађарски је, истини за вољу , веома тежак за учење. Није сродан словенским језицима па нам је потпуно неразумљив. То је ипак велики изазов за језички талентоване појединце, а таквих има

увек и свугде.Ако се и не савлада перфектно, често је довољно једно топло и срдачно SZIA ili JÓ NAPOT па да видите осмех на лицу саговорника. То је корак у приближавању и толеранцији, уважавању различитости у заједничком животу за који смо сви опредељени.

Уз то , наша школа је прави пример мултинационалне заједнице – као Војвидина у малом. Има највише Срба, па Рома, Румуна, Мађара... И као што је Војводина јединствена у свету по поштовању националних мањина, њихових права и

културних потреба (постоје школе, позоришта, штампа и други медији на језицима народности), тако је наша школа једна од ретких која је увела могућност учења мађарског језика. Тако сада наши малишани могу ако хоће да га уче. Могу, а не морају. Све што се мора, теже и пада, а кад

је необавезно, звучи привлачније.Захваљујући разумевању и подршци Општине Нови Бечеј и удружењу грађана Радионица

снова , овај предмет је уведен и општеприхваћен.

Наставу мађарског језика реализује Агнеш Жели, по професији учитељица. Ових пар часова недељно са децом сада су

јој сваки контакт са просветом , њеном великом љубави . Ситна, по

грађи готово неупадљива, ова женица је сушта супротност свом изгледу.

Сигурно је највеселија особа међу свим новобечејским просветарима. Она просто

зрачи ведрином , оптимизмом и животном енергијом.

Увек је у пратњи деце која једноставно трче за њом.

МОЖЕ СВАКО , А НЕ МОРА НИКО( TANULUNK MAGYARUL )

Ево шта нам је Драгица Бачкалић рекла о Сланом копову.

СЛАНО КОПОВО - СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ-

Слано копово представља једну од последњих очуваних бара на слатинама Војводине и Србије, односно сланих језера у палеомеандрима. У давној прошлости Тиса је често мењала свој ток, разливала се и плавила околне низије. Меандрирајући, Тиса је током миленијума, пробијала своје корито кроз седименте Панонског мора, селећи корито на запад. Један од старих меандара реке Тисе је Слано копово, јединствен локалитет са очуваном природном биолошлом разноврсношћу панонских сланих језера. Име је добило тако што Банаћани ритове и мочваре зову “копови”, док “слано”потиче од соли натријума које су присутне на овом подручју. Уредбом од 28. 12. 2001. год. Слано копово добија статус специјалног резервата природе. Према IBA пројекту,1989. године је проглашено за значајно станиште птица у Европи, а 22. 07. 2004. године рамсарским подручјем, чиме је уврштено у листу водених подручја од светског значаја. Резерват карактерише 25 врста сисара, 203 врсте птица, 2 биљне врсте критично угрожене - јурчица и цаклењача, Шварценбергова боквица од међународног значаја са аспекта очувања глобалног биодиверзитета(ова врста је једна од ретких из Флоре Србије која је уврштена у Европску црвену листу ендемичних васкуларних биљака). Поред navedenih biqnih vrsta, на подручју Сланог копова услове за опстанак налазе још три панонска ендема. Током периода миграције и зимовања, на пространим воденим површинама Сланог копова

и околним пољима, окупља се велики број птица

водених станишта. У периодима најинтензивнијег пролаза може се задржавати чак до 20 000 различитих врста. Посебно се својом бројношћу издвајају гуске и патке које се окупљају зими, у јатима, од неколико десетина хиљада јединки. Слано копово, једно од последњих станишта бара на слатинама, специфично по јединственом панонском екосистему сланих муљевитих бара, са посебном биолошком разноврсношћу представља прави изазов за љубитеље природе. Близина резервата омогућава ученицима наше школе, већ три године, да се активно укључују у едукативне пројекте које подржава Ловачко удружење( старатељ специјалног резервата природе). Силвија Шимончик, биолог сарадник Ловачког удружења је креатор свих активности( радионице, предавања, презентације) које смо до сада веома успешно реализовали.

1320

волела бих да се и школска деца придуже одржавању и очувању ове наше лепе средине, да посаде и они неко дрво или жбун за неку бољу будуђност.

Са каквим

се проблемима срећете у свом послу?

Н а ј в е ћ и проблем нам је уништавање и друге врсте вандализама, нпр. ломљење саксија, жардињера, клупа…Све то говори о нашој некултури. Хвала богу, ова појава је последњих година у опадању. Грађани су се навикли на ову лепоту, чувају више уређене површине, које су, уствари, и постављене ради њиховог уживања. Материјални проблеми постоје , али они нису

кључни. Важно је да нам је свима стало да град буде леп и чист. Ми правилно радимо и економишемо, купујемо квалитетан садни материјал и семе па од тога сами умножавамо даљи расад.

Који су Ваши п о с л о в н и

планови за будућност ?

У н а ј с к о р и ј е

в р е м е прошириће се

одржавање кружног тока са падинама и окружењем.Сваке године планирам да направим нешто ново. За пар година , рецимо, волела бих да Нови Бечеј има свој фестивал цвећа. Кеј би био идеално место

за то. Биће и изненађења ако све буде текло по мом плану.

Да ли има наде да и наша школа промени свој спољни изглед у скорије време?

Наравно да има. За почетак би могле бити мале ствари које би дале добар визуелни ефекат једне сређене површине. Мислим на улазну страну школе. Касније би се могле уредити и зелене површине унутар школе, оба дворишта. Оно што је лепо треба задржати , детерминисати огласним таблама. То би све допринело новом изгледу школе.

Једва чекамо да својим чаробним штапићем дотакнете и нашу околину. Хвала на овом разговору и одвојеном времену. Желимо да се остваре сви ваши планови и идеје.

Pozdrav iz Novog Be;eja

Питали смо је :

Колико деце у нашој школи тренутно учи мађарски?

Агнеш: На почетку их је било тридесетак , али се тај број стално повећава тако да их сада има скоро четрдесет.Има и оних који остају и са својом , и са другом групом. Недавно смо добили и једну девојчицу из вртића, Патрицију, која има свега пет ипо година. Никог не одбијамо, сви су нам добродошли..

Како је дошло до увођења мађарског језика ?

Агнеш: Било је заинтересованих, школа је то регистровала, у жељи да се задовоље све образовне потребе наших ученика обратила се општини која је ову идеју реализовала тако што је прихватила финансирање овог пројекта. Захваљујући разумевању и подршци људи из општине, ја сам данас овде, на овом задатку.

А шта је Ваш задатак и који су циљеви овог програма?

Агнеш:Да науче да комуницирају са својим вршњацима и одраслим људима друге националности, да препознају и поштују различитост међу људима, да упознају језик, културу, традицију мађарског народа, обичаје... нпр. Микулаша, коринђање уочи Божића и сл.

Како деца напредују, да ли сте задовољни?

Агнеш: За оне који уче другу годину , сигурна сам да се не би изгубили ни у Мађарској. Знају основну комуникацију, да се представе и кажу најважније податке о својој породици... Веома сам задовољна њиховим напретком.

Како изгледа настава мађарског језика?

Агнеш: Ја сама налазим садржаје и покушавам да у њиховој реализацији будем што креативнија. Увек тражим нове начине да их нешто научим, кроз игру, разне песме, квиз... Они увек активно учествују у раду и мислим да им је веома занимљиво.. Пошто овде нема оцена, а деци је оцена једна од најјачих мотива, ја им увек делим добре и лоше картице.

Нпр. Добре картице: Активно учествујем у раду, Лепо и правилно изговарам речи, Пажљиво пратим наставу мађарског језика ... Лоше картице : Нисам био пажљив на часу мађарског језика . сл. Једна добијена лоша

картица уништава једну добру, а осам добрих картица доносе ЦД са цртаним филмом или песмама на мађарском језику, што такође служи за учење.

Да ли је ипак неко одустао од учења?

Агнеш:Само двоје и то зато јер родитељима није одговарало да деца остају на седмом часу, а ми нисмо могли другачије да решимо питање распореда.

Шта мислите о одрживости овог предмета убудуће?

Агнеш: Мислим да то зависи

од самог наставника.Ако би им било досадно, не би долазили и предмет би се угасио. Зато се ја трудим да дам све од себе. Засад нескромно мислим да ми полази за руком.

Köszönjük szépen!

Ágnes: Szivesen, máskor is!

Разговор водила: Душица Варга

1914

У оквиру професионалне оријентације наших ученика, сталне и континуиране активности наше школе, представљамо вам овог пута занимање пејзажног архитекте и Софију Блажин , која се веома успешно бави овим послом. Запослена у ЈП „Комуналац“, већ осам година она креира изглед нашег града. Све цветне и зелене површине у центру града, на Кеју , кружном току и уопште у нашем окружењу, њена су идејна решења и њених руку дело. Она је обукла град у ово ново рухо.Због ње сада , током целе године, он изгледа рајски.

Да бисте постали пејзажни архитекта, који факултет сте морали да завршите?

Шумарски факултет у Београду, смер дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру. Ја сам пре њега завршила Пољопривредну школу у Зрењанину, смер хортикултуре.То ми се јако допало и одлучила сам да се бавим тиме. Сам факултет је веома захтеван и тежак, али кад се нешто воли, није тешко.

Чиме се заправо бави пејзажни архитекта?

Пејзажна архитектура је коплексна област која има више грана: пројектовање зелених површина у насељеним местима и ван њих, затим одржавање истих и уређење предела као део урбанизма на вишем нивоу, производња цвећа и садног материјала. Један аспект пејзажне архитектуре подразумева студије утицаја на животну средину и усклађивање свих елемената,такође се уводи и нови принцип `одрживог развоја`, који има за циљ стварање таквих средина која ће бити квалитетна

за живот човека, али у чије одржавање се неће много улагати, то значи да ће решење бити економичније. У смислу избор врста дрвећа, шибља и цвећа које ће најповољније расти у условима дате средине без неких додатних утицаја, неге. Други аспект је производња цвећа и садног материјала Пејзажно пројектовање је једна од битних иницијалних карика, без које се не може замислити подизање и најмањег уређемог простора – врта, сквера, дрвореда и осталог а такође и реконструкција већ постојећих. Познато је да се изградња и обликовање објеката пејзажне архиктектуре, било

да је то парк, сквер,школско игралиште, стамбени блок, фабрички или болнички комплекс или већи шумски масиви парк-шуме, излетишта, споменици природе или национални паркови, остварују на основу пројеката. Пројектовање је сложен процес

просторне организације и креативног решењаобјеката пејзажне архитектуре, који такође представља синтезу и резултат, свих пресходних знања из биолошких, техничких и стручно уметничких предмета који се изучавају на Шумарском Факултету на одсеку за Пејзажну архитектуру.Ја се овде у „Комуналцу“ бавим пројектовањем и одржавањем зелених и цветних површина.

Значи, ови прелепи делови града, који нас све фасцинирају, Ваших су руку дело?

Да, и веома се поносим тиме. За осам година, колико сам на овом радном месту, доста се урадило. На почетку сам некако издејствовала да направимо пар савремених пластеника и почнемо сами да производимо садни материјал. Уследило је уређење цвећњака у центру града и на кеју,

уређење гробља и његове непосредне околине , уређење црквених објеката (травњаци, ружичњаци) , музеја, кружни ток на чијем се додатном уређењу још ради… Ово је све реализовано захваљујући великој подршци локалне самоуправе, која је препознала добру идеју да град треба улепшати. Заправо, један део туристичке понуде Новог Бечеја, о којој се толико прича, базирана је на овој нашој акцији Ја сам велики ентузијаста. Схватам да је тешко мењати свест људи, научити их да цене туђ рад и уживају у лепом. Ипак, полако успевамо у томе, а на нашу срећу и сами грађани нам помажу. А

Занимања

PEJZA|NI ARHITEKTA НОВИ ШКОЛСКИ РАЗВОјНИ ПЛАНШколски развојни план је стратешки документ који садржи основне правце развоја наше

школе. Он се доноси на сваке три године. Од јасне визије и добро дефинисаних циљева за унапређење рада, као и благовремене повратне информације о успесима , слабостима и постигнутим резултатима зависиће укупан развој наше школе.

У протекле три године ми смо остварили мисију којом смо постали школа која има јасне и дефинисане циљеве на чијој реализацији одговорно ради, која се п о с т е п е н о и дугорочно мења. Кроз јавне наступе допринели смо афирмацији школе, постали смо партнерска школа која успешно сарађује са локалном заједницом и свим заинтересованим организацијама. Позитивна ш к о л с к а клима резултат је добрих међуљудских односа.

И поред тога, школа има одређене слабости и зато постоје потребе да се те слабости превазиђу, а школа и рад у њој побољшају и унапреде.

Тимови за самовредновање су током протекле три године вредновали све кључне области. Анализом резултата закључено је да постоји велика разлика у напредовању ученика. Мањи број је оних ученика који добро напредују и постижу запажене резултате, док је с друге стране велики број ђака са којима је потребно радити по индивидуалним програмима и за које је потребно прилагођавати стандарде. Такво стање је последица лоше образовне и социјалне структуре средине, која уједно условљава и недовољну сардњу са родитељима.

Једна од слабости наше школе је и недостатак адекватног школског простора као што су санитарни чвор за ученике и трпезарија.

Због свега тога циљеви развојног плана у следеће три године су унапређивање постигнућа ученика кроз имплементацију образовних стандарда и уз стручну помоћ службе задужене за подршку у процесу учења и подстицање сарадње са родитељима у циљу напретка у свим областима рада и учења.Такође ћемо радити на подстицању локалне заједнице за пружање материјалне подршке за изградњу санитарног чвора и трпезарије.

Остваривање ових циљева планирано је кроз разне активности које су изнете у плану акције гШколслког развојног плана.

Ако остваримо планиране циљеве испунићемо нашу визију , а то је да будемо школа која ће континуирано унапређивати постигнућа ученика и подизати углед школе.Ми желимо да у наредне три године будемо школа за пример.

Дражана Богданов, професор српског језика

Чланови тима за Школско развојно планирање:

Владимир Давидовић, директор школеЈована Станисављев, педагогМилосава Стевковић, председник ШОСиниша Давидовац, представник Савета родитељаРужица Ранков, наставник разредне наставеСтанислава Сараволац, професор разредне наставеДражана Богданов, професор српског језикаЈелена Чивчић, професор историје

1518

МИ: Господине председниче, да ли сте упознати са материјалним проблемима који постоје у Основној школи „Јосиф Маринковић“ , нпр. недостатак трпезарије, дотрајали санитарни чвор и др. што је скоро недопустиво за време у ком живимо?

- Наравно да сам упознат. То су проблеми који постоје одавно и чије се решење не може наћи одједном јер живимо у врло тешким временима. Само реализација санитарног чвора коштала би шездесет милиона динара, а Општина тренутно нема толико пара. Зато се чека да управа школе потражи неку донацију са стране, а општина ће већим делом учесвовати у решавању овог проблема. Ако се не нађу никакви спонзори, општина ће једног дана морати и то да реши сама , али у том случају проћи ће још времена. Што се тиче трпезарије , она ће морати да причека боља времена.

МИ: Знате ли да имамо Ђачки кутак и пластеник ?

- Да, и то ме веома радује. Знам да сте по томе јединствени у нашој општини. Био сам и у кутку и у пластенику , мислим да је Ђачки кутак одлична идеја и да је један од најлепших делова школе.

МИ: А остали брендови наше школе , наши гимнастичари, одбојкаши, бројне медаље и освојена места на такмичењима и из спорта и из других предмета...?

- И претходни председник и ја смо увек афирмисали спорт и доприносили да се он што више популарише по школама. Знам да све то код вас одлично функционише. Чуо сам и за вашу драмску секцију и чувене приредбе поводом Дана школе , а о малим перкусионистима да и не говоримо . Они ће бити позвани да улепшају програм у центру града поводом навогодишњих празника и кићења велике јелке коју је општина добила као поклон од наше братске општине . Ево , овом приликом позивам и све вас да присуствујете том догађају .

МИ: Од прошле године имамо и сајт...

-То пратим. Мој вам је предлог да школа има и фејсбук профил.

МИ: Да ли увиђате разлику у односу општине према појединим школама и зашто је то тако?

- Општина једнаким очима гледа сваку од пет школа, не фаворизује ни једну од њих! Све су нам школе једнако важне јер су у свакој наша деца . Ако мене лично питате, ја сам бивши ђак „Јоссифа Маринковића“ и та ми је школа као таква посебно драга, али нећу и не смем да будем субјективан. Радујем се сваком успеху ваше школе и нећу дозволити да се било ко фаворизује. Не би требала ни једна школа да се осећа угроженом.

МИ: Шта општина предузима да се помогне социјално веома угроженој деци којих је у нашој школи много ?

- Многим угроженим породицама општина је помогла у обезбеђивању огрева , хране... Као и претходних година, деци ће се поделити новогодишњи пакетићи .МИ: Које активности општина и Ви као њен председник планирате за зимски распуст ?

-Основали смо канцеларију за младе која ће почети са радом после Нове године и која ће се бавити ангажовањем деце и младих у разним активностима.За сада знам да ће се правити тзв. снежни град на обали Тисе и то ће сигурно бити веома атрактивно за све . Потрудићемо се да у Дому културе пројектујемо још неки познати филм .

МИ: А да ли ћемоћи деца да се без новчане надокнаде баве рекреативно неким спортом , макар за време распуста ?

- Буџет за спорт за ову годину је повећан баш из тог разлога да се талентованој деци пре свега омогући бављење одабраним спортом . Видећемо како ће они који су за то задужени одрадити свој део посла . Надам се да ће свима бити боље.

МИ: Чујемо да успешна и вредна деца из других општина као награду добијају разна путовања . Шта би се на овом плану могло очекивати код нас?

- Општина има у власништву једно одмаралиште на Старој планини, али тамо већ дуго нико није ишао. Планирали смо да већ ове сезоне заменимо то одмаралиште за један хотел у Књажевцу и тамо пошаљемо децу на зимовање. Али проблем је што се тај хотел баш сад реновира па ове сезоне неће бити ништа од тога. Већ следеће године можете очекивати и ову могућност за зимовање .

МИ: Некад је Нови Бечеј имао биоскоп, зашто га сад нема и да ли га може бити?

- Класични биоскоп више није у моди. Скоро сва деца данашњице имају компјутере па гледају преко интернета нове филмове тако да њихово приказивање у биоскопу не би нило исплативо, а то мора да се гледа. И опрема у старом биоскопу је застарела, а ми немамо услова да је модернизујемо. Имамо позоришну салу која има услове за приказивање филмова јер има велико платно. Недавно је приказиван филм са заштићеним ауторским правом, није могао бити приказиван на интернету. Био је то „Шешир професора Косте Вујића“, све карте су биле распродате. И убудуће ћемо се трудити да такве филмове набављамо.

МИ: А шта планирате за Великогоспојинске дане, које сви једва чекамо?

- Е, то је добро питање! Великогоспојински дани су прославили наш град и постали манифестација од великог значаја за нас . Рано је да говоримо ко ће од естрадних звезда доћи, то се још и не зна , али обећавам да ћу вам обезбедити, као новинарима, сликање и интервју са ким будете хтели . Само ми се на време јавите.

МИ: Шта још као председник планирате да покренете за Нови Бечеј у скорије време?

- Планира се постављање телескопа на крају Арачке улице, адаптација старог магацина , отварање старе продавнице код чувеног „Кума“ и још доста тога.

МИ: Хвала Вам што сте за нас одвојили своје време . Надамо се поновном сусрету са Вама.

Чланови редакције „Ђачке искре“ 11. децембра 2012. у кабинету председникаОпштине Нови Бечеј, господина Саше Шућуровића. У срдачној и другарској атмосфери председник

одговорио на бројна питања везана за школу и живот у Новом Бечеју.Разговору присуствовао и Миљан Исаков, шеф председниковог кабинета.

Ми питамо ... они одговарају

ПОСЕТА ПРЕДСЕДНИКУ ОПШТИНЕ

1716

МИ: Господине председниче, да ли сте упознати са материјалним проблемима који постоје у Основној школи „Јосиф Маринковић“ , нпр. недостатак трпезарије, дотрајали санитарни чвор и др. што је скоро недопустиво за време у ком живимо?

- Наравно да сам упознат. То су проблеми који постоје одавно и чије се решење не може наћи одједном јер живимо у врло тешким временима. Само реализација санитарног чвора коштала би шездесет милиона динара, а Општина тренутно нема толико пара. Зато се чека да управа школе потражи неку донацију са стране, а општина ће већим делом учесвовати у решавању овог проблема. Ако се не нађу никакви спонзори, општина ће једног дана морати и то да реши сама , али у том случају проћи ће још времена. Што се тиче трпезарије , она ће морати да причека боља времена.

МИ: Знате ли да имамо Ђачки кутак и пластеник ?

- Да, и то ме веома радује. Знам да сте по томе јединствени у нашој општини. Био сам и у кутку и у пластенику , мислим да је Ђачки кутак одлична идеја и да је један од најлепших делова школе.

МИ: А остали брендови наше школе , наши гимнастичари, одбојкаши, бројне медаље и освојена места на такмичењима и из спорта и из других предмета...?

- И претходни председник и ја смо увек афирмисали спорт и доприносили да се он што више популарише по школама. Знам да све то код вас одлично функционише. Чуо сам и за вашу драмску секцију и чувене приредбе поводом Дана школе , а о малим перкусионистима да и не говоримо . Они ће бити позвани да улепшају програм у центру града поводом навогодишњих празника и кићења велике јелке коју је општина добила као поклон од наше братске општине . Ево , овом приликом позивам и све вас да присуствујете том догађају .

МИ: Од прошле године имамо и сајт...

-То пратим. Мој вам је предлог да школа има и фејсбук профил.

МИ: Да ли увиђате разлику у односу општине према појединим школама и зашто је то тако?

- Општина једнаким очима гледа сваку од пет школа, не фаворизује ни једну од њих! Све су нам школе једнако важне јер су у свакој наша деца . Ако мене лично питате, ја сам бивши ђак „Јоссифа Маринковића“ и та ми је школа као таква посебно драга, али нећу и не смем да будем субјективан. Радујем се сваком успеху ваше школе и нећу дозволити да се било ко фаворизује. Не би требала ни једна школа да се осећа угроженом.

МИ: Шта општина предузима да се помогне социјално веома угроженој деци којих је у нашој школи много ?

- Многим угроженим породицама општина је помогла у обезбеђивању огрева , хране... Као и претходних година, деци ће се поделити новогодишњи пакетићи .МИ: Које активности општина и Ви као њен председник планирате за зимски распуст ?

-Основали смо канцеларију за младе која ће почети са радом после Нове године и која ће се бавити ангажовањем деце и младих у разним активностима.За сада знам да ће се правити тзв. снежни град на обали Тисе и то ће сигурно бити веома атрактивно за све . Потрудићемо се да у Дому културе пројектујемо још неки познати филм .

МИ: А да ли ћемоћи деца да се без новчане надокнаде баве рекреативно неким спортом , макар за време распуста ?

- Буџет за спорт за ову годину је повећан баш из тог разлога да се талентованој деци пре свега омогући бављење одабраним спортом . Видећемо како ће они који су за то задужени одрадити свој део посла . Надам се да ће свима бити боље.

МИ: Чујемо да успешна и вредна деца из других општина као награду добијају разна путовања . Шта би се на овом плану могло очекивати код нас?

- Општина има у власништву једно одмаралиште на Старој планини, али тамо већ дуго нико није ишао. Планирали смо да већ ове сезоне заменимо то одмаралиште за један хотел у Књажевцу и тамо пошаљемо децу на зимовање. Али проблем је што се тај хотел баш сад реновира па ове сезоне неће бити ништа од тога. Већ следеће године можете очекивати и ову могућност за зимовање .

МИ: Некад је Нови Бечеј имао биоскоп, зашто га сад нема и да ли га може бити?

- Класични биоскоп више није у моди. Скоро сва деца данашњице имају компјутере па гледају преко интернета нове филмове тако да њихово приказивање у биоскопу не би нило исплативо, а то мора да се гледа. И опрема у старом биоскопу је застарела, а ми немамо услова да је модернизујемо. Имамо позоришну салу која има услове за приказивање филмова јер има велико платно. Недавно је приказиван филм са заштићеним ауторским правом, није могао бити приказиван на интернету. Био је то „Шешир професора Косте Вујића“, све карте су биле распродате. И убудуће ћемо се трудити да такве филмове набављамо.

МИ: А шта планирате за Великогоспојинске дане, које сви једва чекамо?

- Е, то је добро питање! Великогоспојински дани су прославили наш град и постали манифестација од великог значаја за нас . Рано је да говоримо ко ће од естрадних звезда доћи, то се још и не зна , али обећавам да ћу вам обезбедити, као новинарима, сликање и интервју са ким будете хтели . Само ми се на време јавите.

МИ: Шта још као председник планирате да покренете за Нови Бечеј у скорије време?

- Планира се постављање телескопа на крају Арачке улице, адаптација старог магацина , отварање старе продавнице код чувеног „Кума“ и још доста тога.

МИ: Хвала Вам што сте за нас одвојили своје време . Надамо се поновном сусрету са Вама.

Чланови редакције „Ђачке искре“ 11. децембра 2012. у кабинету председникаОпштине Нови Бечеј, господина Саше Шућуровића. У срдачној и другарској атмосфери председник

одговорио на бројна питања везана за школу и живот у Новом Бечеју.Разговору присуствовао и Миљан Исаков, шеф председниковог кабинета.

Ми питамо ... они одговарају

ПОСЕТА ПРЕДСЕДНИКУ ОПШТИНЕ

1716

У оквиру професионалне оријентације наших ученика, сталне и континуиране активности наше школе, представљамо вам овог пута занимање пејзажног архитекте и Софију Блажин , која се веома успешно бави овим послом. Запослена у ЈП „Комуналац“, већ осам година она креира изглед нашег града. Све цветне и зелене површине у центру града, на Кеју , кружном току и уопште у нашем окружењу, њена су идејна решења и њених руку дело. Она је обукла град у ово ново рухо.Због ње сада , током целе године, он изгледа рајски.

Да бисте постали пејзажни архитекта, који факултет сте морали да завршите?

Шумарски факултет у Београду, смер дипломирани инжењер шумарства за пејзажну архитектуру. Ја сам пре њега завршила Пољопривредну школу у Зрењанину, смер хортикултуре.То ми се јако допало и одлучила сам да се бавим тиме. Сам факултет је веома захтеван и тежак, али кад се нешто воли, није тешко.

Чиме се заправо бави пејзажни архитекта?

Пејзажна архитектура је коплексна област која има више грана: пројектовање зелених површина у насељеним местима и ван њих, затим одржавање истих и уређење предела као део урбанизма на вишем нивоу, производња цвећа и садног материјала. Један аспект пејзажне архитектуре подразумева студије утицаја на животну средину и усклађивање свих елемената,такође се уводи и нови принцип `одрживог развоја`, који има за циљ стварање таквих средина која ће бити квалитетна

за живот човека, али у чије одржавање се неће много улагати, то значи да ће решење бити економичније. У смислу избор врста дрвећа, шибља и цвећа које ће најповољније расти у условима дате средине без неких додатних утицаја, неге. Други аспект је производња цвећа и садног материјала Пејзажно пројектовање је једна од битних иницијалних карика, без које се не може замислити подизање и најмањег уређемог простора – врта, сквера, дрвореда и осталог а такође и реконструкција већ постојећих. Познато је да се изградња и обликовање објеката пејзажне архиктектуре, било

да је то парк, сквер,школско игралиште, стамбени блок, фабрички или болнички комплекс или већи шумски масиви парк-шуме, излетишта, споменици природе или национални паркови, остварују на основу пројеката. Пројектовање је сложен процес

просторне организације и креативног решењаобјеката пејзажне архитектуре, који такође представља синтезу и резултат, свих пресходних знања из биолошких, техничких и стручно уметничких предмета који се изучавају на Шумарском Факултету на одсеку за Пејзажну архитектуру.Ја се овде у „Комуналцу“ бавим пројектовањем и одржавањем зелених и цветних површина.

Значи, ови прелепи делови града, који нас све фасцинирају, Ваших су руку дело?

Да, и веома се поносим тиме. За осам година, колико сам на овом радном месту, доста се урадило. На почетку сам некако издејствовала да направимо пар савремених пластеника и почнемо сами да производимо садни материјал. Уследило је уређење цвећњака у центру града и на кеју,

уређење гробља и његове непосредне околине , уређење црквених објеката (травњаци, ружичњаци) , музеја, кружни ток на чијем се додатном уређењу још ради… Ово је све реализовано захваљујући великој подршци локалне самоуправе, која је препознала добру идеју да град треба улепшати. Заправо, један део туристичке понуде Новог Бечеја, о којој се толико прича, базирана је на овој нашој акцији Ја сам велики ентузијаста. Схватам да је тешко мењати свест људи, научити их да цене туђ рад и уживају у лепом. Ипак, полако успевамо у томе, а на нашу срећу и сами грађани нам помажу. А

Занимања

PEJZA|NI ARHITEKTA НОВИ ШКОЛСКИ РАЗВОјНИ ПЛАНШколски развојни план је стратешки документ који садржи основне правце развоја наше

школе. Он се доноси на сваке три године. Од јасне визије и добро дефинисаних циљева за унапређење рада, као и благовремене повратне информације о успесима , слабостима и постигнутим резултатима зависиће укупан развој наше школе.

У протекле три године ми смо остварили мисију којом смо постали школа која има јасне и дефинисане циљеве на чијој реализацији одговорно ради, која се п о с т е п е н о и дугорочно мења. Кроз јавне наступе допринели смо афирмацији школе, постали смо партнерска школа која успешно сарађује са локалном заједницом и свим заинтересованим организацијама. Позитивна ш к о л с к а клима резултат је добрих међуљудских односа.

И поред тога, школа има одређене слабости и зато постоје потребе да се те слабости превазиђу, а школа и рад у њој побољшају и унапреде.

Тимови за самовредновање су током протекле три године вредновали све кључне области. Анализом резултата закључено је да постоји велика разлика у напредовању ученика. Мањи број је оних ученика који добро напредују и постижу запажене резултате, док је с друге стране велики број ђака са којима је потребно радити по индивидуалним програмима и за које је потребно прилагођавати стандарде. Такво стање је последица лоше образовне и социјалне структуре средине, која уједно условљава и недовољну сардњу са родитељима.

Једна од слабости наше школе је и недостатак адекватног школског простора као што су санитарни чвор за ученике и трпезарија.

Због свега тога циљеви развојног плана у следеће три године су унапређивање постигнућа ученика кроз имплементацију образовних стандарда и уз стручну помоћ службе задужене за подршку у процесу учења и подстицање сарадње са родитељима у циљу напретка у свим областима рада и учења.Такође ћемо радити на подстицању локалне заједнице за пружање материјалне подршке за изградњу санитарног чвора и трпезарије.

Остваривање ових циљева планирано је кроз разне активности које су изнете у плану акције гШколслког развојног плана.

Ако остваримо планиране циљеве испунићемо нашу визију , а то је да будемо школа која ће континуирано унапређивати постигнућа ученика и подизати углед школе.Ми желимо да у наредне три године будемо школа за пример.

Дражана Богданов, професор српског језика

Чланови тима за Школско развојно планирање:

Владимир Давидовић, директор школеЈована Станисављев, педагогМилосава Стевковић, председник ШОСиниша Давидовац, представник Савета родитељаРужица Ранков, наставник разредне наставеСтанислава Сараволац, професор разредне наставеДражана Богданов, професор српског језикаЈелена Чивчић, професор историје

1518

волела бих да се и школска деца придуже одржавању и очувању ове наше лепе средине, да посаде и они неко дрво или жбун за неку бољу будуђност.

Са каквим

се проблемима срећете у свом послу?

Н а ј в е ћ и проблем нам је уништавање и друге врсте вандализама, нпр. ломљење саксија, жардињера, клупа…Све то говори о нашој некултури. Хвала богу, ова појава је последњих година у опадању. Грађани су се навикли на ову лепоту, чувају више уређене површине, које су, уствари, и постављене ради њиховог уживања. Материјални проблеми постоје , али они нису

кључни. Важно је да нам је свима стало да град буде леп и чист. Ми правилно радимо и економишемо, купујемо квалитетан садни материјал и семе па од тога сами умножавамо даљи расад.

Који су Ваши п о с л о в н и

планови за будућност ?

У н а ј с к о р и ј е

в р е м е прошириће се

одржавање кружног тока са падинама и окружењем.Сваке године планирам да направим нешто ново. За пар година , рецимо, волела бих да Нови Бечеј има свој фестивал цвећа. Кеј би био идеално место

за то. Биће и изненађења ако све буде текло по мом плану.

Да ли има наде да и наша школа промени свој спољни изглед у скорије време?

Наравно да има. За почетак би могле бити мале ствари које би дале добар визуелни ефекат једне сређене површине. Мислим на улазну страну школе. Касније би се могле уредити и зелене површине унутар школе, оба дворишта. Оно што је лепо треба задржати , детерминисати огласним таблама. То би све допринело новом изгледу школе.

Једва чекамо да својим чаробним штапићем дотакнете и нашу околину. Хвала на овом разговору и одвојеном времену. Желимо да се остваре сви ваши планови и идеје.

Pozdrav iz Novog Be;eja

Питали смо је :

Колико деце у нашој школи тренутно учи мађарски?

Агнеш: На почетку их је било тридесетак , али се тај број стално повећава тако да их сада има скоро четрдесет.Има и оних који остају и са својом , и са другом групом. Недавно смо добили и једну девојчицу из вртића, Патрицију, која има свега пет ипо година. Никог не одбијамо, сви су нам добродошли..

Како је дошло до увођења мађарског језика ?

Агнеш: Било је заинтересованих, школа је то регистровала, у жељи да се задовоље све образовне потребе наших ученика обратила се општини која је ову идеју реализовала тако што је прихватила финансирање овог пројекта. Захваљујући разумевању и подршци људи из општине, ја сам данас овде, на овом задатку.

А шта је Ваш задатак и који су циљеви овог програма?

Агнеш:Да науче да комуницирају са својим вршњацима и одраслим људима друге националности, да препознају и поштују различитост међу људима, да упознају језик, културу, традицију мађарског народа, обичаје... нпр. Микулаша, коринђање уочи Божића и сл.

Како деца напредују, да ли сте задовољни?

Агнеш: За оне који уче другу годину , сигурна сам да се не би изгубили ни у Мађарској. Знају основну комуникацију, да се представе и кажу најважније податке о својој породици... Веома сам задовољна њиховим напретком.

Како изгледа настава мађарског језика?

Агнеш: Ја сама налазим садржаје и покушавам да у њиховој реализацији будем што креативнија. Увек тражим нове начине да их нешто научим, кроз игру, разне песме, квиз... Они увек активно учествују у раду и мислим да им је веома занимљиво.. Пошто овде нема оцена, а деци је оцена једна од најјачих мотива, ја им увек делим добре и лоше картице.

Нпр. Добре картице: Активно учествујем у раду, Лепо и правилно изговарам речи, Пажљиво пратим наставу мађарског језика ... Лоше картице : Нисам био пажљив на часу мађарског језика . сл. Једна добијена лоша

картица уништава једну добру, а осам добрих картица доносе ЦД са цртаним филмом или песмама на мађарском језику, што такође служи за учење.

Да ли је ипак неко одустао од учења?

Агнеш:Само двоје и то зато јер родитељима није одговарало да деца остају на седмом часу, а ми нисмо могли другачије да решимо питање распореда.

Шта мислите о одрживости овог предмета убудуће?

Агнеш: Мислим да то зависи

од самог наставника.Ако би им било досадно, не би долазили и предмет би се угасио. Зато се ја трудим да дам све од себе. Засад нескромно мислим да ми полази за руком.

Köszönjük szépen!

Ágnes: Szivesen, máskor is!

Разговор водила: Душица Варга

1914

САЗНАЈТЕ, АКО СЛУЧАЈНО НИСТЕ ЗНАЛИ

СЛАНО КОПОвО – бисер нашег завичаја На први поглед за Банат би се могло рећи да је широка, бескрајна равница у којој нема много занимљивог. Једноличан предео, ретко дрвеће , а њиве личе једна на другу.Ипак, то није тако.Банат, па и наш ужи завичај, крију многе лепоте, чак права чуда природе. Једно од њих је и наше Слано копово , јединствено слано језеро у Европи . Ту се може срести више од 200 врста птица и неколицина ендемских биљних врста . Да бисте

га упознали , пожељно је да будете заљубљеник природе и имате развијену еколошку свест . На свему овоме ,као и на упознавању природних ресурса локалне средине, кроз интердисциплинарни приступ и очигледан начин , много ради један велики ентузијаста у нашој школи , дипломирани биолог Драгица Бачкалић . Она је иницијатор бројних активности и пројеката везаних за Слано копово као и изложбе о њему.

Захваљујући њој ми смо ове године учествовали у међународном викенду посматрања птица, а у холу школе сада имамо минијатурну симулативну поставку Сланог копова, коју је она направила са младим биолозима. Поставка је намењена онима који на Сланом копову још нису били. Има за циљ да испровоцира радозналост код најмлађих ђака и пружи им прва сазнања о том локалитету.

Милион пута смо чули реченицу : „Колико језика знаш, толико вредиш.“ Зато у школи учимо енглески, па немачки, негде шпански или француски... све у жељи да постанемо полиглоте или само да се боље оспособимо за све што нас у животу чека, а то ћемо са знањем с т р а н и х језика лакше савладати.Учимо , дакле, стране језике , што је корисно и похвално, а ретко ко учи језик наших суседа и суграђана, што би такође било пожељно из више разлога. Велики је број деце из мешовитих бракова која не говоре добро или не говоре никако мађарски.Ето им сада прилике да га науче. Ако само коракнемо било где по нашој Војводини, чућемо на сваком кораку мађарски језик, а ретко га ко од нас разуме или говори. Зашто? Мађарски је, истини за вољу , веома тежак за учење. Није сродан словенским језицима па нам је потпуно неразумљив. То је ипак велики изазов за језички талентоване појединце, а таквих има

увек и свугде.Ако се и не савлада перфектно, често је довољно једно топло и срдачно SZIA ili JÓ NAPOT па да видите осмех на лицу саговорника. То је корак у приближавању и толеранцији, уважавању различитости у заједничком животу за који смо сви опредељени.

Уз то , наша школа је прави пример мултинационалне заједнице – као Војвидина у малом. Има највише Срба, па Рома, Румуна, Мађара... И као што је Војводина јединствена у свету по поштовању националних мањина, њихових права и

културних потреба (постоје школе, позоришта, штампа и други медији на језицима народности), тако је наша школа једна од ретких која је увела могућност учења мађарског језика. Тако сада наши малишани могу ако хоће да га уче. Могу, а не морају. Све што се мора, теже и пада, а кад

је необавезно, звучи привлачније.Захваљујући разумевању и подршци Општине Нови Бечеј и удружењу грађана Радионица

снова , овај предмет је уведен и општеприхваћен.

Наставу мађарског језика реализује Агнеш Жели, по професији учитељица. Ових пар часова недељно са децом сада су

јој сваки контакт са просветом , њеном великом љубави . Ситна, по

грађи готово неупадљива, ова женица је сушта супротност свом изгледу.

Сигурно је највеселија особа међу свим новобечејским просветарима. Она просто

зрачи ведрином , оптимизмом и животном енергијом.

Увек је у пратњи деце која једноставно трче за њом.

МОЖЕ СВАКО , А НЕ МОРА НИКО( TANULUNK MAGYARUL )

Ево шта нам је Драгица Бачкалић рекла о Сланом копову.

СЛАНО КОПОВО - СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ-

Слано копово представља једну од последњих очуваних бара на слатинама Војводине и Србије, односно сланих језера у палеомеандрима. У давној прошлости Тиса је често мењала свој ток, разливала се и плавила околне низије. Меандрирајући, Тиса је током миленијума, пробијала своје корито кроз седименте Панонског мора, селећи корито на запад. Један од старих меандара реке Тисе је Слано копово, јединствен локалитет са очуваном природном биолошлом разноврсношћу панонских сланих језера. Име је добило тако што Банаћани ритове и мочваре зову “копови”, док “слано”потиче од соли натријума које су присутне на овом подручју. Уредбом од 28. 12. 2001. год. Слано копово добија статус специјалног резервата природе. Према IBA пројекту,1989. године је проглашено за значајно станиште птица у Европи, а 22. 07. 2004. године рамсарским подручјем, чиме је уврштено у листу водених подручја од светског значаја. Резерват карактерише 25 врста сисара, 203 врсте птица, 2 биљне врсте критично угрожене - јурчица и цаклењача, Шварценбергова боквица од међународног значаја са аспекта очувања глобалног биодиверзитета(ова врста је једна од ретких из Флоре Србије која је уврштена у Европску црвену листу ендемичних васкуларних биљака). Поред navedenih biqnih vrsta, на подручју Сланог копова услове за опстанак налазе још три панонска ендема. Током периода миграције и зимовања, на пространим воденим површинама Сланог копова

и околним пољима, окупља се велики број птица

водених станишта. У периодима најинтензивнијег пролаза може се задржавати чак до 20 000 различитих врста. Посебно се својом бројношћу издвајају гуске и патке које се окупљају зими, у јатима, од неколико десетина хиљада јединки. Слано копово, једно од последњих станишта бара на слатинама, специфично по јединственом панонском екосистему сланих муљевитих бара, са посебном биолошком разноврсношћу представља прави изазов за љубитеље природе. Близина резервата омогућава ученицима наше школе, већ три године, да се активно укључују у едукативне пројекте које подржава Ловачко удружење( старатељ специјалног резервата природе). Силвија Шимончик, биолог сарадник Ловачког удружења је креатор свих активности( радионице, предавања, презентације) које смо до сада веома успешно реализовали.

1320

EUROBIRDWATCH WEEK ( 6. октобар 2012.)Eurobirdwatch је манифестација коју организује „Birdlife

International“, највећа међународна орнитолошка организација.Циљ манифестације је популаризација посматрања птица, боравка у природи и истраживања живог света , као и едукација и подизање еколошке свести људи. Eurobirdwatch има традицију дугу преко десет година. У овој манифестацији је досад учествовало преко 750 000 људи из целог света.

У суботу, 6. октобра 2012. године, поводом европског викенда посматрања птица, у Основној школи „Јосиф Маринковић“ из Новог Бечеја спроведена је акција у организацији Ловачког удружења из Новог Бечеја.

Дванаест ученика наше школе , педагог и Силвија Шимончик, дипломирани биолог-заступник Ловачког удружења, кренули су пут Сланог копова. Овај резерват један је од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији и Европи, где се гнезди знатан број врста са светске црвене листе угрожених птица. До сада је на Сланом копову забележено присуство више од 200 различитих врста . Ово подручје је најзначајнија успутна миграторна станица за више стотина хиљада птица водених станишта из многих крајева Европе и западног Сибира . Ученици су провели три сата дружења у природи са дипломираним биологом која је износила важност и значај овог резервата .

Милана Гаковић, професор разредне наставе

На основу лингвистичких налаза данас знамо да су Роми пореклом из Индије, али званично немају своју матичну земљу, домовину. Они су номадски народ , расут по целом свету. Многи имају стално место боравка,куће, породице, радна места... али још увек има и оних који живе у чергама, привременим насељима и принудним смештајима.

Долазећи давно из Индије,Роми су усвајали речи из турског, јерменског, грчког, румунског...и сваког другог језика са којим су долазили у контакт. До данас ромски језик није стандардизован, мада је било више покушаја да се то уради. Зато још увек нема наставе на ромском језику,иако је он дефинисан као језик националне мањине код нас ( поред мађарског, словачког, румунског, русинског, бугарског и албанског језика). Роми, дакле, не могу да реализују своје право да уче на матерњем језику, па им можда школа теже пада него осталој деци.

Постоје и разне предрасуде о Ромима- да варају, краду,просе, немају хигијенске навике, знају да проклињу, врачају, не планирају породицу, не воде рачуна о својој деци...Ово све треба схватити условно јер многи људи,који нису Роми, чине баш ово горенаведено, а због тога нису етикетирани.

Може се рећи да Роме прати несрећа и беда , али

и то само условно – ако се предају предрасудама без борбе, ако не размишљају позитивно о животу и не мењају своје навике. Ако пак посматрамо све из ведријег угла, открићемо много лепих чињеница о њима.

Роми су пре свега људи пуни оптимизма и живота.Обратите пажњу како се понашају кад чују музику : очи им зацакле и сви, чак и они сасвим мали, почињу да играју. И то не „реда ради“, њима сваки мишић трепери док играју! То им је просто у крви. Воле и да певају. Надалеко су чувене циганске романсе. У љубави су страсни, због ње пате, гину...Роми знају шта је срећа, знају да се смеју ,

радују. Чак и они у чергама прихватају своју судбину и радују се што су живи. Можда би нам могли свима бити пример како треба ценити живот.

У нашој школи има доста Рома, од укупног броја ученика њих је добра петина. Неки се и не декларишу као Роми, из различитих разлога . Међу њима има обичне, просечне деце, али и веома успешних , којима се школа поноси јер доприносе општем позитивном утиску о нашој школи.Имали смо међу Ромима одличних глумаца, рецитатора, математичара, спортиста...Речју, они су део наше свакодневнице и наша стварност.

ROMI SU NA{A STVARNOST

2112

ПОСЛЕДЊИ ПУТ НА ЗАЈЕДНИЧКОЈ ЕКСКУРЗИЈИ

Јутро је. Аутобус пун радосних лица. Дочекасмо и тај дан, одлазак на нашу матурску екскурзију.Мада од узбуђења већина нас није најбоље спавала, сви смо одморни и орни за провод.Крећемо. У аутобусу као и увек добра атмосфера.Само смех, музика, радост...

Нисмо још ни из Новог Бечеја изашли, а сендвичи углавном поједени.Дуг пут нисмо ни осетили, а ево нас већ у Јагодини . Сам по себи, град је леп, делује да је велик и пун дешавања. Прво посећујемо Аква парк , замишљамо летње лудости у њему. Следи Музеј воштаних фигура у којем смо занемели. Величанствене фигуре познатих људи, креативност какву нисмо имали прилике да видимо.Пауза у оближњем паркићу па опет пут под ноге.За веома кратко време стижемо на наше коначно одредиште – Врњачку Бању.Шетамо по центру града , погледа упртих у „мост уздаха“.

Школске вести

Novi Bečej – my hometown

ШТО ЈЕ ЛЕПО, КРАТКО ТРАЈЕ

Све је почело тек тако.Свакодневно дружење довело нас је до тренутка кад смо се зближили.Свако би волео да има неког таквог поред себе. Живот никад није био лепши него тих месеци.Време проведено заједно показало је колико једно другом значимо. Али, наравно, ништа се не може задржати вечно, па ни он. Jа сам заиста желела

да заувек буде мој и бежала чак и од помисли да може отићи од мене – али догодило се. Одједном је нестао, однео све осмехе, пољупце, загрљаје и разговоре, а оставио ми успомене. Никада се није освртао на нашу причу, а ја никад нисам ишла даље од ње. Кад год бих покушала да се померим с мртве тачке, створио би се ниоткуд и ја бих опет била ухваћена у мрежу. Разлог његовог одласка никад нисам потпуно разумела. Нисам се ни

трудила да мислим о томе јер – болело је. Никоме не причам о њему јер чим га се сетим , обарам поглед, а у грудима ме нешто стеже и не пушта. Онда чекам да тај бол прође , присиљавам себе на неке лепе мисли, али бол не пролази...

Mилана Марић ,VIII 1

СМАК СВЕТА

Сви мислеЈош дана петИ нестаће цео свет.

Сви претпоставке имајуИ филмове снимају.

Још четири…Ево још три…

Остало још два,Тресе се земља сва.

Ево сутра,Најављују сви,Плашите се и ви!

Стиже и дан тај.Ништа од тога,знај!

Теодора Радић VI 1

ПАУК

На какву врсту паука мислиш?Пробај да размислиш.

Да ли на оног што возила носиИл’ оног у ћошку што пркоси?

Кућног или птичијег,Воденог ил’ вучијег?

Свеједно, сви су језиви и страшни.Слични су машни.

А девојке вриснуКад их нађу у ташни.

Теодора Радић VI 1

MATURSKA EKSKURZIJA 2012.Ученици осмог разреда Основне школе „Јосиф Маринковић“ октобра ове године били су у Врњачкој Бањи , на

својој матурској екскурзији. Из Новог Бечеја кренули су у јутарњим сатима према Новом Саду, затим аутопутем до Јагодине. Тамо су стали да би посетили јединствени музеј воштаних фигура и предивни аквапарк. У музеју су имали прилику да виде фигуре значајних личности Србије из 19. , 20. и 21. века, у природној величини. Аквапарк је био такође веома занимљив. Тобогани у базену, велики и мали базени са игралиштем и етно ресторан, нису их могли оставити равнодушним. Пут су наставили до главног одредишта, Врњачке Бање. Шетњом кроз овај значајан град стигли су до моста љубави, парка, а затим и до хотела где су имали вечеру, па журку. Преноћили су у хотелу и у јутарњим сатима, после доручка, наставили пут. Обилазак манастира Студенице и Жиче био је такође занимљив. Уследио је око поднева повратак у хотел, затим паковање и повратак кући. У Нови Бечеј стигли су у вечерњим сатима. Сви су били задовољни и, што је најважније, све је прошло у најбољем реду.

Александра Стојшин VIII 2

Након обиласка града стижемо у хотел, који нам на први поглед изгледа сасвим пристојно, али ускоро се наш утисак мења.Ипак, вечера нам враћа расположење јер смо сви поштено изгладнели.После вечере разлаз по собама па грозница суботње вечери , спремање за вечерњи излазак и диско. И ништа није толико занимњиво као заједничка ноћ далеко од наших кућа.Скоро пробдевена ноћ, замајавање наставника , јурњава из једне у другу собу...Заједнички проведено време са друштвом, јавним и тајним симпатијама. Онда ново јутро. Уморни, поспани , вучемо се на доручак ( коме је до тога ? ) ... Затим нас воде у Студеницу и Жичу, ( Е, сад смо баш за манастир! ) , па на ручак, па полако кући.Пут је сада много дужи и заморнији, као да нисмо туда дошли.

Очи на пола копља. Само да се дочепамо својих кревета... Доме, слатки доме!

Даница Вребалов и Никола Милинов , VIII 1

Из пера наших ученика

1122

Novi Bečej is a town and municipality in the Central Banat District, in Vojvodina, Serbia. The town has a population of 13,123 inhabitants. The municipality has 23,847 inhabitans. In the last three censuses, there has been a decrease in number of people who live here. There are many nationalities in Novi Bečej: Serbs, Hungarians, Roma, Romans etc. Novi Bečej is a multicultural town.

It’s a town on the bank of the Tisa River. The name of the place comes from a family name Bečei, who had possessions here, or a noun beč, which means „fortification on the water”. Novi Bečej is known by different names in other languages: Törökbecse (in Hungarian), Neu Betsche (in German). From 1946 to 1952 Novi Bečej was called Vološinovo, after a Soviet soldier who was killed here in the liberation of Novi Bečej, in the Second World War. Since 1952 to the present time, it is called Novi Bečej.

Our primary school is called Josif Marinković School and it is situated in Vranjevo, a part of Novi Bečej. The school got its name after a famous composer Josif Marinković. It is located close to a musеum called Glavaševa kuća.

Today, Novi Bečej is famous for a manifestation called Velikogospojinski dani, which is a well-known brand. This celebration shows different cultures of Novi Bečej and has many interesting sporting and cultural events. Many film and music stars come to Novi Bečej during the Velikogospojinski dani event.

I like Novi Bečej a lot and I have many friends here. Igor Skrofanov, VI2

Дејна Станаћев

ИЗВЕШТАЈ СА ШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА У СТОНОМ ТЕНИСУ

Школско такмичење у стоном тенису одржано је 04.10.2012.године у сали за физичко васпитање.Учествовали су ученици виших разреда,у две различите категорије: у категорији девојчица и дечака.

Системом елиминација у полуфинале су се пласирале Попов Анастасиа и Марић Драгана,, а директан пролаз је имала Марковић Марина.

Редослед прва три места:1.Попов Анастасиа 2.Марић Драгана3.Марковић Марина

Системом елиминације у полуфинале су се пласирали Пецарски Немања и Копренов Милош,као и други полуфинални пар Јагарчев Георгије и Ален Бехрамај.У финале су се пласирали Копренов Милош и Ален Бехрамај,а за треће место су се борили Јагарчев Георгије и Немања Пецарски.

Редослед прва три места:

1.Копренов Милош VII12.Ален Бехрамај. VII23.Јагарчев Георгије VI3

Школске вести Реч педагога

НЕУМОРНИ НАСТАВНИК MИЛУТИН

Милутин Исаков одувек је волео децу , у њима видео нашу будућност и своју професију везао за њих. Цео радни век вођен је том љубављу ,коју су деца осећала, разумела и узвраћала . И данас, кад год се појави у школи, деца га опколе уз радосне поклике. Наставник физичке културе, ни после недавног одласка у заслужену пензију није престао да ради на популаризацији спорта, посебно гимнастике.

Годинама уназад његова воља и незмеран труд не пресушују, што , наравно, доноси и сјајне резултате. На републичком такмичењу у Це програму мушке спортске гимнастике које организују Министарство просвете и Гимнастички савез Србије, Милутин се већ низ година појављује са својом екипом .

То су дечаци (сада осмаци) који су школске 2009/10. године, на свом звезданом почетку били пети на републичком такмичењу одржаном у Костолцу.

Већ наредне , 2010/11. на истом такмичењу освојили су бронзу , да би у 2011/12. , на почетку школске године, били у Новом Саду први на покрајинском и чак други на нивоу државе .

Исте године ( у другом полугодишту ) стигли су до Школске олимпијаде у Сремској Митровици и на њој опет екипно били четврти.

Наставник Милутин каже да његов ентузијазам не престаје, у шта ми уопште не сумњамо. Пратиће рад деце у школи и свим својим бићем навијати за њих. Биће и саветодавац кад год то затреба , али сматра да је време да све преда својим колегиницама и колегама који сада раде у школи и уместо њега развијају спортски дух код деце.

ИНТЕРНЕТ КАО САВРЕМЕНИ ИНСТРУМЕНТ ОБРАЗОВАЊАОбразовање је старо

колико и људско друштво и вековима се стицало само у школи. Међутим, данас, у XXI веку - времену убрзаног напретка науке, технике и технологије се ситуација значајно мења. Стицање знања, вештина и навика се одвија и у другим институцијама и различитим начинима. Један од тих начина је образовање путем интернета.

Интернет је занимљиво средство за учење јер у себи садржи слику, звук, текст, видео и анимацију, што привлачи и одржава пажњу, али и утиче на развој креативности и маште. Такође, интернет омогућује мењање садржаја и даје брзу повратну информацију, што је у потпуности у складу са развојем деце која одрастају уз телевизију, компјутере и остале медије који су динамични, где се слике мењају великом брзином и где је пажња усмерена на више садржаја истовремено.

Ученик, у оваквим условима образовања, више не може само да пасивно седи у учионици и слуша наставника, примајући „већ готове“ информације које код куће учи, а затим на часу репродукује. Потребно је да ученик добије могућност да и сам претражује, трага и проналази податке који су му неопходни, анализира их и упоређује, а затим и да их примењује у различитим ситуацијама и добија повратну информацију о свом знању. У таквом учењу интернет заузима значајно место. Уз помоћ њега, ученик добија могућност да вежба и развија своје потенцијале и способности: мотивацију, пажњу, вештине прикупљања података и учења, упорност, систематичност, планирање и управљање временом до веома високог нивоа.

Да би ученици били припремљени за учење путем интернета и да би га адекватно користили, битно је да прво савладају одређене вештине, као што је вештина решавања проблема. Са обзиром да је виртуелна стварност, сада веома доступна уз помоћ интернета, веома слична реалној стварности, научени обрасци се могу врло лако применити и у сличним ситуацијама ван интернета.

Учење путем решавања проблема обухвата: сагледавање проблемске ситуације (постављање проблема), постављање могућих решења у циљу разрешавања проблема, разлагања проблема на ситније делове и сагледавање сваког дела посебно, решавање проблема и испитивање решења, доношење закључака и примена тих закључака у новим (и другачијим) ситуацијама. Овакав начин учења је интелигентно учење за које је потребно ангажовати и развијати низ мисаоних функција. Управо, учење путем интернета, захтева овакву врсту учења јер да би решио одређени задатак, ученик мора да осмисли низ ација које воде ка решењу.

Претраживање и трагање за информацијама, од ученика захтева постављање циља јер у противном се може изгубити у „мору“ информација, често веома небитних за задатак. Као почетни задатак, ученицима нижих разреда основне школе може се поставити да само проналазе потребне податке на интернету, док ученици у вишим разредима могу пронађене податке и употребљавати у различитим контекстима, разматрати могућности њихове примене,

проналазити и нека друга решења и упоређивати их са претходним, проверавати

их по неколико пута, а затим и сами размишљати о свом

постигнућу и примени свог знања у другим ситуацијама и наставним

предметима. На овај начин ученици се приближавају научном учењу

које ће користити и током даљег школовања.

Да би учење путем интернета било што ефикасније, потребно

је да ученици савладају и вештине брзог читања и ефикасног учења.

Брзо читање постаје све значајније у условима где је потребно за релативно кратко време прегледати велики број информација. Интернет пружа велики број могућих одговора за одређени проблем, а за детаљно ишчитавање свих тих понуђених материјала потребно је доста времена, често и много више него што је на располагању. У таквим условима је приоритет научити разлику између летимичног и сконцентрисаног читања и када се користи једно, а када друго. За ученике је важно и да науче технике ефикасног учења, одвајање битног од небитног, класификовање информација, кориштење фотографија, графикона и мапа, које ће успешно користити у свом учењу.

Интернет представља огромну базу знања у којој су смештени бројни подаци. Одабир правих података

ИЗВЕШТАЈ СА ЈЕСЕЊЕГ КРОСА 2012/2013. Дана 05.10.2012.године одржан је редован Јесењи крос за све ученике од IV- VIII разреда Основне школе “Јосиф Маринковић”.Крос је заказан у 16.30h, на Тиском кеју у Новом Бечеју.. Учесвовали су следећи ученици са следећим нормама:

-девојчице 300м -учествовало 29 девојчица.-IV разред-дечаци 400м -учествовало 37 дечака. Укупно 66 учесника. -девојчице 400м -учествовало 22 девојчице -V разред-дечаци 500м -учествовало 22 дечака. Укупно 44 учесника.

-девојчице 500м -учествовало 13 девојчица.-VI разред -дечаци 600м -учествовало 35 дечака. Укупно 48 учесника.

-девојчице 600м -учествовало 13 девојчица. -VII разред-дечаци 700м -учествовало 20 дечака. Укупно 33 учесника.

-девојчице 700м -учествовало 11 девојчица.-VIII разред-дечаци 800м -учествовало 22 дечака. Укупно 33 учесника.

Организатори кроса наставници физичког васпитањаГарчев Љиљана , Перовић Светлана

Организатор такмичењанаставник физичког васпитања

Светлана Перовић

2310

Школске вести

ИЗВЕШТАЈ СА ШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА У МАЛОМ ФУДБАЛУ

Школско такмичење одржано од понедељка 4. октобра-среде 6. октобра 2012. у школском дворишту у оквиру Дечије недеље. Учествовали су ученици 5-8. разреда,А такмичили су се у категорији 5-6. разред и 7-8. разред.

Победници у категорији 5-6. разред: 1.Вребалов Јован VI1 2.Мишковић СлађанV2 3.Раднов Мирослав VI1 4.Слободан ПавловV2 5.Предраг Ђуричин V 2

Победници у категирији 7-8. разред:

1.Василије Перић VII2 2.Ален Бехрамај VII2 3.Здравко Ковачев VII2 4.Страхиња Јованић VII2 5.Синиша Фодок VII2 6.Далибор Шељмеши VII 2

Oрганизатори такмичења:Наставници физичког васпитања

је велика вештина, нарочито када су у понуди и многи други, не тако потребни, али занимљиви подаци. Критички однос према информацијама, кључна је карактеристика успешних ученика, који одговарају захтевима данашњег времена.

Међутим, интернет не може бити самостално дидактичко средство за учење које ће ученицима пружити све потребне информације и успешно их подучавати. Ни једна машина не може заменити додатна објашњења наставника јер све што је доступно на интернету унапред је програмирано и не може пружити додатна објашњења. Међуљудска комуникација је незаменљива у настави, као и у свим другим сегментима живота. Тек комбинација технике и „живе речи“ дају највећи допринос учењу.

У оној мери колико помаже, интернет може да представља и опасност. На мрежи се могу пронаћи и непримерени садржаји, превише идеолошки обојени. Деца су и најчешћа мета злоупотреба преко

интернета, али и дезинформисаности и ширења погрешних информација. Да би се то спречило, неопходно је ученике припремити за правилну употребу интернета, усмерити их и омогућити им избор примерених и занимљивих садржаја за њихов узраст.

У осавремењавању наставе, значајну улогу има настава информатике која треба да ученицима пружи неопходна теоријска, али и практична знања о правилној употреби интернета, као и да их усмери на начине проналажења информација. У наредном периоду значај информатичке писмености ће се све више повећавати, а повезивање свих наставних предмета са информатиком постајати неминовност и потреба савременог образовања.

У XXI веку писмен је, не више онај ко зна да чита и пише, већ онај ко зна да учи и влада информатичким вештинама!

Јована Станисављев, педагог школе

ЈЕДАН НЕСВАКИДАШЊИ ПРИМЕРПрича о параолимпијцу из нашег градаДа у животу не треба никад губити ни главу ,ни наду, може да вам звучи као фраза или празне речи. Човек се

увери у истинитост и тежину тих речи тек кад му се догоди нешто озбиљно у животу. Тада буде на испиту снага његове воље , јачина карактера. Ако у тешким тренуцима човек остане стабилан и настави да се бори, не преда се, можемо рећи да је јака личност.

Овај млади човек, о ком ће сада бити речи, већ десетак година везан је за инвалидска колица, али није клонуо духом. Победио је најпре самог себе, подигао главу и окренуо се спорту.Решили смо да га представимо јер га многи не познају, а он је понос Новог Бечеја, једини наш суграђанин који је био учесник Параолимпијских игара, одржаних ове године у Лондону.

Молим Вас, реците нам нешто о себи!Ја сам Шурањи Ласло, рођен сам 1978.,

живим овде у Новом Бечеју, а завршио сам Електротехничку школу у Зрењанину.

Којим спортом се бавите?Ласло: Стрељаштвом.

Да ли сте сами дошли на идеју да се бавите овим спортом или је то била нечија идеја?

Ласло: Сам сам дошао на идеју и почео да се бавим стрељаштвом.

Колико и где тренирате?Ласло: Тренирам скоро сваког дана по

неколико сати.Тренирам овде у Новом Бечеју, у просторији коју сам сам за то уредио. Најмање једном недељно идем у Зрењанин, тамо имамо стрељачки клуб, а овде још немамо. Понекад идем у Нови Сад. Тамо је све још боље организовано.

Сви наши саговорници потрудили су се да нам открију у чему је тајна успеха, здравог и испуњеног живота и лакоће са којом се доносе велике одлуке у животу. Уверили су нас да увек треба веровати у себе, следити своје жеље и никада не одустати.

Текст припремиле: Анастасија Попов и Душица Варга

Овај шармантни млади Мексиканац,прелетео је авионом огромну раздаљину, дошао са другог краја света овде да би се дружио са нама, упознао нашу културу, обичаје,људе, учио наш језик...Свој осамнаести рођендан прославио је у Србији. Одушевљен је начином на који је прихваћен од стране свих, нашом комуникативношћу и спремношћу да увек примимо госте и дружимо се.Био је у Београду, Новом Саду, Кикинди, Бечеју, али каже да му је најлепши наш Нови Бечеј. Ту већ има пуно

пријатеља, другу породицу, школске другаре...Био је и на неколико рођенданских прослава, пробао чак и ракију, слушао Цецу, заволео нашу храну. Просто не зна шта би издвојио као најбоље. За све што ваља, Хуан једноставно каже: „Здра’о добро!“ Деца су га обасипала питањима о животу у Мексику и у разговору са њим проверила своје знање енглеског језика, јер су једино тако могли да комуницирају.Наш нови пријатељ научио је тек неколико једноставних реченица на српском, али обећава да ће до краја свог боравка у Србији научити српски.

Хуан Антонио Лопес Љеренас Брисуела

ОШ”Јосиф Маринковић”Нови Бечеј Датум:03.10.2012.

ИЗВЕШТАЈ СА ШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА У ОДБОЈЦИ

Такмичење је одржано у оквиру дечије недеље 03.10.2012.године после наставе.Пријавиле су се две екипе девојчица VII и VIII разреда.Одиграна је једна утакмица у два добијена сета,а публика је навијала тј.била укључена у спровођење правила,као и дежурна наставница Дражана Богданов.

1. ЕКИПА И I МЕСТО: 1.Марковић Марина2.Јованов Александра3.Марић Милана4.Вребалов Даница5.Влашкалин Наташа 2. ЕКИПА И II МЕСТО:

1.Стојшин Александра2.Давидовац Мирела3.Станаћев Дејна4.Јухас Драгана5.Станковић Александра Организатор такмичења наставник физичког васпитањаСветлана Перовић

СПОРТСКИ ТУРНИРИ У ТОКУ ДечИје НеДеље

924

Свој таленат за цртање открила сам у млађим годинама. Увек сам томе посвећивала пуно времена.Сада идем и на часове сликања код Зорана Тодоровића,који је иначе и наш кућни пријатељ и који ме веома мотивише да радим. Идем на часове три пута недељно по два сата, али за мене то време тако брзо прође да и

не приметим. Сада већ имам своју п р и в а т н у г а л е р и ј у слика, а 29. н о в е м б р а имаћу и самос та лну и з л о ж б у . Н а ј ч е ш ћ и м о т и в и

који привлаче моју пажњу су мртва природа, ликови људи, маске , животиње... Највећу подршку ми дају моја породица и пријатељи.На недавно одржаном такмичењу сликара аматера из наше општине , мој рад је одабран заједно са још четири рада мојих колега , у конкуренцији од четрдесетак радова.Рад (једна од мојих маски) одлази у Зрењанин, на окружно такмичење, а ако и тамо прође – иде на покрајинско и још даље. Ја се надам добром пласману.

Јована је ученица седмог разреда, а слика тако зрело да је за велики корак испред свог физичког узраста. Њене слике плене и фасцинирају и врсне познаваоце ликовне уметности и лаике. Оне просто одишу лепотом и шармом, и јасно преносе поруке које садрже.Њихова ауторка има само тринаест година, а далеко је изнад свог времена.Својом појавом разбила је предрасуду да се уметничка зрелост мери годинама. Јована је , заправо, једно чудо од детета, а наше је горе лист и врло смо поносни што је међу нама!

Школске вести А такмичења?Ласло: Може се рећи да често идем на такмичења.

Имамо око тридесет такмичења годишње годишње само у Србији, два-три пута годишње идемо у иностранство на светске купове и још, све зависи каква је година, поред тих такмичења организује се за нас европско или светско такмичење или Параолимпијада.

После колико година тренирања сте постигли неки бољи резултат?

Ласло: После отприлике пет година активног бављења стрељаштвом.

Да ли сте освојили неку медаљу?

Ласло:Јесам, освојио сам доста медаља,све укупно имам их око 120.

Коју бисте издвојили?Ласло:Златну медаљу са Светског купа у Хрватској.

У којим дисциплинама се такмичите?Ласло: У четири дисциплине, две у гађању

ваздушном пушком и две у гађању малокалибарском пушком.

Да ли имате неку медаљу која Вам је посебно драга и зашто?

Ласло: Све су ми једнако драге. Тог дана кад је освојим, можда ми је мало дража од осталих, а после их једнако вреднујем.

Ко Вам даје највећу подршку?Ласло: Моја породица и пријатељи.

А да ли Вам општина или било ко други помаже?Ласло: Да, општина ми је много помогла, поготово

кад сам почињао. Ја сам то не бих могао себи да приуштим пошто је стрељаштво веома скуп спорт.

Да ли сте задовољни својим доприносом популаризацији овог спорта?

Ласло: Задовољан сам пре свега материјалном подршком Општине Нови Бечеј, а мислим да сам својим резултатима показао колико вредим и оправдао оно што је уложено. Сматрам да свакодневно доприносим популаризацији овог спорта и код нас и шире.

Да ли су ово биле Ваше прве Параолимпијске игре ?Ласло: Јесу, али сам се квалификовао и за претходне,

само нисам био изабран од стране тренера.

Како је било у Лондону?Ласло: Супер! Сјајно и незаборавно... Време нас је

послужило, с обзиром да је Лондон познат по магли и киши. Упознао сам нове људе. Организација, смештај , храна... све је било одлично.

Да ли сте задовољни оним што сте показали на Параолимпијским играма?

Ласло: Нисам. Очекивао сам много бољи резултат, а и други су то очекивали од мене. Али, шта сад могу, такав ми је био дан... Како је било, било је. Надам се да ћу следећи пут,ако будем имао прилику, бити много успешнији.

Ми Вам то желимо од свег срца!

Која Вас сада већа такмичења очекују?Ласло: Европско првенство следеће године.

Хвала Вам пуно на овом разговору! Навијаћемо за Вас!

Разговор водила Дејна Станаћев VII 1

И ја сам имала проблем са слабим костима па сам почела да се бавим спортом. Мењала сам их и у почетку ниједним нисам била задовољна. Ништа ми није било довољно занимљиво, чак ни теквондо, све док нисам добила прву медаљу. Кад се то догодило, кад сам осетила укус славе и заслуженог признања, све се променило.Почела сам да тренирам пре пет-шест година, свакодневно и напорно, по пар сати сваког дана, уз пуно одрицања. За мене су постојале,а и данас постоје, поред теквондоа само школске обавезе, све друго је мање важно. Тренинзи су захтевни, спорт тражи да му се посветите целим својим бићем. Откад је уврштен у Олимпијске игре,

теквондо је постао још популарнији. Упознала сам на једном такмичењу и Милицу Мандић , и видела да је она обична девојка као и ја.Упорна је и борбена па је медаља на Олимпијади за њу сасвим очекивана. Надам се да ћу и ја једног дана у теквондоу далеко догурати, можда и до Олимпијаде, ко зна... То је мој сан.

Тања Тодоровић освојила је злато на Првенству Војводине 2009.,сребро у борбама на Првенству Војводине 2010. ,сребро у борбама на „5. Milennium open Вршац“ 2011. ,сребро у борбама на „Elit open –Инђија“ 2011. и сребро у борбама на „Купу Београда“ ове године.

Рођен сам у Новом Бечеју, и то у Врањеву, ту сам одрастао и за Врањево ме везују најраније и најлепше успомене. Играо сам се са својим братом и вршњацима по врањевачким улицама и ту сам схватио да ће спорт бити моје животно опредељење.Завршио сам Факултет физичке културе у Београду, касније магистрирао па докторирао из области пливање и ватерполо.Ако нисте знали, ватерполо се у Новом Бечеју играо још половином прошлог века! Постојала је екипа, тренер, само није постојао базен, него смо играли у Тиси.А по улицама (шоровима, како се тада говорило), играле су се две старе игре, шоре и пилцикање, из којих се развио данашњи бејзбол. Сигурно знате да га је у Америку одавде „понео“ наш велики Михајло Пупин,пореклом Идворац.За шоре је требало имати штап и што правилније направљену крпењачу. Делили смо се у две екипе , једни су се звали ударачи, а други хватачи. Нисмо тада мерили време, играли смо до изнемоглости... Друга игра звала се пилцикање.За њу је такође било потребно имати штап и лоптицу.Играло се тако што играч стане поред лоптице, држи штап у руци . Када ту лоптицу баце увис, он је дочекује штапом, „хвата“ је, смирује, усмерава ка другом играчу или је пак враћа назад високо, зависи већ која се варијанта ове игре игра. Побеђује онај ко баци лопту највише или који је најдуже држи под контролом.

Др Сава Иванић написао је неколико научних радова из области спорта, између осталог и о шорама и пилцикању.Волео би да се те дисциплине уврсте у програм физичке културе или бар да се деца у оквиру слободних спортских активности науче овој игри па да се одржавају турнири између локалних школа. Бави се и писањем поезије. Своју објављену књигу поклонио је школској бинлиотеци и још двадесетак примерака присутној деци. Живи са породицом у Београду.

ТАЊА ТОдОРОВић

дР САВА иВАнић ЈОВАнА ТАШин

258

DE:JA NEDEQA- |IVA BIBLIOTEKA -

Прва недеља октобра, свима нама позната као Дечија недеља, протекла је и ове године у бројним активностима, како у нижим, тако и у вишим разредима. Од спортских такмичења, вашара, маскенбала, цртања, певања и опуштеног уживања наших најмлађих ђака, до турнира у фудбалу и стоном тенису, промоције занимања у оквиру професионалне оријентације, маникира и чега све не код старијег узраста. Ове године имали смо и новину названу Жива библиотека ,реализовану са познатим и мање познатим особама из нашег окружења.

Жива библиотека значила је заправо окупљање личности занимљивих и ученицима и наставницима,

и отворен разговор са њима. Могли смо да од њих сазнамо све што нас занима, као да јавно читамо неку књигу. У госте смо позвали две наше бивше ученице, веома успешне спортисткиње, Сању Радин и Тању Тодоровић, затим др Саву Иванића, стручњака за пливање и ватерполо и аутора студије о најстаријим спортским играма Баната, Јовану Ташин, ученицу наше школе и Хуана Антонија Лопеса Љеренаса Брисуелу , осамнаестогодишњег младића из Мексика, који је овде на размени ученика ради интеркултуралне

сарадње и учења језика. Најпре смо у кратким цртама најавили сваког од гостију, затим су се они детаљније представили, а онда су запљуштала питања радозналих присутних ученика. Било их је толико да је време једноставно пролетело.

Па да кренемо са присећањем на

овај догађај који се реализовао још боље него што смо сви очекивали. Заправо, окупили смо сјајну екипу и свако од њих нас је фасцинирао на свој начин. Ево шта су нам испричали о себи.

Школске вести

У нижим разредима основне школе имала сам проблема са слабим костима па су ми лекари посаветовали да одаберем неки борилачки спорт и почнем да се бавим њиме.Избор је пао на кикбокс.Имала сам тада свега 9-10 година и нисам ни слутила шта ме чека. У групи са којом сам почела да тренирам били су сами дечаци, који су ме тако немилосрдно ударали да сам редовно долазила кући уплакана, и буквално ,модра и крвава. Стотину пута сам могла због тог одустати и одабрати неки други спорт,али ја сам се увек надала да наредног дана неће бити овако. У мени је расла жеља да покажем свим оним дечацима да не само да нисам кукавица, него да сам јака и одлучна, и да ћу им једног дана бити равноправни противник. Богами, то се и догодило, млатила сам и ја њих, све се прашило! Пролазиле су године ,

ја сам се и телом и духом посветила овом спорту, били су тренинзи, тренинзи и само тренинзи и одрицања, али не жалим ни за једним минутом проведеним на њима. Почела сам да нижем медаље... Добитник сам бројних медаља што ми је омогућило да у Француској полажем судијски испит. Можда ћу због једне повреде морати да престанем да се борим у рингу, али наставићу да тренирам децу у нашем клубу.

Сања је освојила следеће медаље:

* укупно 15 освојених првих места на Првенствима Војводине од 2009 до 2012 ( 10 пута у НС-у, 3 пута у Руми и 2 пута у НБ-у)

* 10 златних медаља на Првенствима Србије од 2009 до 2012( 2 пута у Сремској Митровици, 3 пута у Београду, 1 у Новом Бечеју, 2 пута у Вршцу, 2 пута у Бечеју)

*3 златне медаље на Куп-у Београда (2010, 2011, 2012)

*6 златних медаља на меморијалним турнирима под називом “Торе”, “Горан Остојић” (2010, 2011, 2012)

* 2 сребрне медаље у 2009 на Првенству Србије ( Рума, Београд)

* Европски куп у кунг фуу 2010-златна медаља(Сегедин)

* Европски куп у кик боx-у 2010-златна медаља (Темишвар)

*Светски куп у Саватеу 2010-златна медаља (Лион)

*Европски куп у кик боx-у 2011-златна медаља( Тешањ)

*Европски куп у ултимат фигхт-у 2012-сребрна медаља (Москва)

*Светско првенство 2012 - ЗЛАТО У Хајделбергу

Са Светским Првенством и златном медаљом завршава ову сезону!

Сања је данас међународни судија кикбокса, а има свега 21 годину!

САЊА РАдин

Јавне поруке на зидовима,израз нечијег револта, тренутна експресија, народни хумор... Све би ово могло ући у дефиницију оног што ми зовемо графитима. А ради се,заправо, о следећем:

Право значење речи графит ( од италијанске речи graffiti ) је шкрабање, а односи се на натписе и цртеже по зидовима. Ипак, у предрасуди су они који мисле да су графити само шкработине доконих и неодговорних појединаца. Они су се само развили и издвојили од жврљотина. Најпре је то био одраз социјалног стања људи који су их цртали,искључиво у сиротињским црначким четвртима америчких метропола и нехуманим градским срединама. Њима се изражавао бунт против различитих лоших појава у друштву. Касније је додавана боја да би се текст лакше уочио и прочитао. Онда су слова почела да добијају нове, стилизоване облике праћене сликом. Тада се из жврљотине на зиду родила зидна уметност,натписи са порукама против дехуманизованог окружења у којем су се налазили они што су их цртали, и слике које имају за циљ да улепшају простор и средину на било који начин. Е, то је већ био задатак уметности.

Код нас се сматра да су сви натписи по зидовима графити, што није исправно. Када бисмо то уважили, став о графитима би се умногоме променио.Истина је да има највише баналних натписа и личних порука(типа- Јелена, волим те или Србија до Токија ) , али има ту и филозофије, политике , доста порнографије, а пре свега духовитости, тзв. народног хумора.

Одабрали смо за вас неке натписе са зидова, а ви сами процените ком типу припадају и да ли имају неку значајну, дубљу поруку или само попуњавају празан простор.

Не слушај народњаке, умри природном смрћу!

Будалу не треба тражити, сама се јави!

Каква гиљотина, боли глава!

Вук Караџић: ШИПИ КАО ШТО ВОРИШГО,А ВОРИГО КАО ШТО ШЕШПИ!

Позови ме било када, било лавабо!

Слабији пол је јачи пол због слабости јачег пола према слабијем полу .

Кад ја тамо ,а оно међутим..

Боље је осећати се добро, него на километар.

Добар пасуљ далеко се чује!

Бити злобан значи осветити се унапред.

Нисам више уображен, сад сам савршен!

Неки пију од радости,неки од туге,а ја од ране зоре.

Боље шест сати у школи него не спавати уопште.

Врхунац глупости је кад ти властити отац објашњава да си постао од мајмуна.

СМВТ ЛОГОПЕДИМА!

Од сутра почињем да учим!За крај приче о графитима ево једног практичног

савета: Ако имате намеру да било кад и било где напишете или нацртате неки графит, прво добро размислите да ли ћете њиме некога наљутити или увредити . Можда власник свеже окреченог зида неће у вама видети уметника него вандала, а онда сте надрљали!

Душица Варга

Слово о матерњем језику

726

НАШИ ГЛУМЦИ НА „ПАТОСОФИРАЊУ“ У СМЕДЕРЕВУ

Наша драмска секција , коју чине ученици виших разреда, а воде наставнице Душица Варга и Дражана Богданов, за протекли Дан школе припремила је позоришну представу „Прва журка“ , по тексту Тодета Николетића. Представа је побрала буран аплауз на својој „премијери“ и , као и све представе изведене претходних година, шармирала нашу публику. Била је весела, тинејџерска, врцава и – нескромно али тако сви кажу– готово професионална. Урађена је уз скромне техничке могућности, али велики ентузијазам њених глумаца и редитељки . Снимак представе послат је координаторима пројекта ИДЕАЛ који финансира Европска унија у оквиру програма Подршка цивилном друштву. Допала се одговорним људима и одмах је уследио позив за учешће на „Патософирању“, фестивалу мултимедијалних драмских остварења деце и омладине у Смедереву. Мада по жанру потпуно другачија од концепта фестивала, наша „Прва журка“ освојила је и „патосирала“ смедеревску публику, наилазећи на заиста добар пријем и одличну оцену. За глумицу вечери публика је прогласила Ивану Тортоски , у представи Кату Шљивић. Представа је изведена у ревијалном делу, на камерној сцени Дома културе , 30. јуна 2012.године.

Школске вести Бисери из ђачких клупа

ПУТОВАЊЕ У ПРОШЛОСТ

Наша школа је прилично стара и има много физичких недостатака. Немамо модерне кабинете, трпезарију, добар санитарни чвор, па чак ни завесе на многим прозорима .Али оно што имамо,немају многе друге школе,а то је неисцрпна машта и много ентузијаста и међу ученицима и међу наставницима. А да машта заиста може свашта, доказују увек нове појединости у школском окружењу, према којима нико једноставно не може да остане равнодушан.

Сада је то мали школски изложбени простор, наш минијатурни етнолошки музеј са експонатима из прве половине 20. века, везан за свадбене обичаје Баната. Као и претходних прилика, када су у оквиру изборног предмета Свакодневни живот у прошлости и Грађанског васпитања, ученици са наставницом Јеленом Чивчић уприличили изложбу старих употребних предмета из домаћинстава, старинских ручних радова, оруђа, оружја и др. , блиста у холу и мами погледе радозналих и ова прелепа поставка.

Ту су старе фотографије које сведоче о свадбеним обичајима, прастари фотоапарат, чутуре, деверски пешкир, венчаница и младожењино венчано одело...

И то све у застакљеном ормару, са подацима испод експоната и именима њихових сакупљача, баш као у правом музеју. Брижљиво чувано негде , по ормарима или таванима, сада отргнуто од заборава, само да се гледа,а не дира.

Шта друго рећи осим да и у овом претешком времену ми нисмо престали да чувамо рејтинг школе јер волимо своју професију и све што она од нас тражи. А деца то увек осете и ту су на сваки наш миг, и на најмањи наш подстицај одазивају се и дају свој допринос да се у школи сви осећамо лепо.

нЕ БиХ ТАКо сМАТРАЛА

~Мислим да нисам лош дечко и добар друг.

~Рак и бронхитис су проузроковани из катрана и угљен-моноксида који је узет из плућа.

~Непушач који је окружен пушачима је исто учесник у обољењу унутрашњих органа.

~Дрога изазива независност и троши много новца.

~Наркомани у кризи су јако нервозни, пасивни и имају велику температуру.

~Боље је један неоправдани него један у дневник. Неоправдани ћу оправдати , а јединицу нећу добити.

~На интернету вребају јако лоше ствари а некад и добре.

~Недавно, систем вредности није био важан, еколошко и материјално стање није било значај пријатељства.

~Од фудбала постајеш привлачан па девојке не знају шта ће.

~По мом мишљењу не бих тако сматрала.

МАЛЕ МисЛи о вЕЛиКиМ ЉУДиМА

~Тесла је рођен у Смиљану код Госпојца.

~Отац је умро док је Тесла полагао студије.

~Моја улица се зове Боре Главашкова.Има музеј где је клавир и његов сто који је јако тежак.

~На нашу велику жалост Јосиф је умро 13. маја 1931. ~Јосиф је компоновао солум песме и остале копузиције.Он је умро при чистој свести и здравој памети.

ЛЕПоТА јЕДнА

~Тиса је веома широка уздуж па је права мука препливати је.

~И птице долазе , а камоли да кажем како су роде лепе.

~Тополе процвету, тиски цвет мириши, људи у чамцима плуту. Жабе кекећу милина их слушати.

~Била је лепша од разнобојног пауна.

~Коса јој је лепша него више пољана зелене траве са сјајним цвећем.

~Многи тавани су велики,средњи,мали...

~Соба је зелено-розе боје.

~Слике на зидовима су карактеристичне за нашу

породицу пошто се на њима налазе портрети наших успомена из некадашњости.

~Креч је пао с ње и само се види тулај.

~Треба да зидамо кућу да би могли да је окречимо.

~Ову кућу што сам описао нигде ћете видети.

~Мој деда је шинтер па са зове шинтерница.

~То је девојка анђелског осмеха, рајских очију и божије лепоте.

~Волела бих да буде пажљив, осећајан, не превише интелигентан, да буде музичар.

~Иако је носат, глават, он је добар у души.

~Када устанем видим моју улицу како нестаје у виду јутарње магле.

~Људи у мојој улици се припремају за огрев.

~Ветеринари имају са природом јако пуно посла.

~Ја мислим да ми морамо да се пазимо јесени

~По причи других мислила сам да су наставници као нека страшила.

~Чују се трактори како човек вози и кола како човек у њима тидиче.

~Ветар је лагано дувао уз птице које су летеле.

~Чујем како мали хладњикави ваздух пирка.

~Дрвеће полако почиње да сазрева.

~Кад пролазим поред куће осетим смрад и нехигијену чистоће.

~Моја учионица се налази у подземљу школе.

{TO NA UM, TO NA DRUM

276

По Важем мишљењу шта то издваја нашу школу од осталих школа у околини?

Ђачка задруга, осим продаје радова ученика са посебним потребама израђеним у радионицама Геронтолошког центра, у 450 квадрата пластеника поседује капацитете за производњу поврћа, што нас издваја од осталих школа у широј околини.

Захваљујући заједничким залагањима НИС-а и локалне самоуправе добили смо „Ђачки кутак“. Невладина организација „Астреа“ успешно је током годину дана спроводила пројекат „Месечина НБ“. Кроз овај пројекат ученици су добили прилику да се друже сваког петка увече, те тако квалитетно проводе своје слободно време, а уз свесрдну подршку и волонтерски рад чланова НВО „Астреа“, Данијеле Манасијевић, Сенке Кочиш и наставника ф и з и ч к о г в а с п и т а њ а Милутина Исакова. Незаборавни су тренуци играња друштвених игара и стоног тениса, припремања палачинки, слушања музике и турнира у стоном фудбалу и пикаду.

Низ година уназад ученици виших разреда су кроз интердисциплинарни приступ и очигледну наставу, а у сарадњи са Ловачким домом, били у прилици да посете и своје знање практично примене на самом локалитету „Слано копово” и упознају се са природним ресурсима наше околине.

Један од брендова наше школе је и “наше чедо“, како ми у шали називамо Одбојкашки клуб „Јединство“, основан је на иницијативу Ђачког парламента наше школе уз свесрдну подршку, вође Ђачког парламента, наставнице биологије Драгице Бачкалић. Клуб сада обухвата око седамдесеторо деце, који припадају различитим категоријама такмичења и има велику подршку Спортског савеза општине.

Не смемо изоставити ни драмску секцију наше школе. Она делује у две јединице, у нижим и вишим разредима. Обе су „наш понос и дика“ јер нас сваке године за Дан школе обрадују својим представама и то тако да увек једва чекамо да видимо шта су припремили . Без обзира на узраст, деца обожавају „ даске које живот значе“ , а у нашој школи имају сјајну подршку – учитељица и наставница Душице

Варга и Дражане Богданов . За претходни Дан школе уживали смо у представи „Прва журка“ за коју су се заинтересовали позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина и координатори пројекта ИДЕАЛ из Београда, па су уврстили ову представу у смедеревски фестивал „ Патософирање“. И тамо су нас наши глумци сјајно презентовали , као што то чине увек и у нашој средини.

Батерија перкусиониста „Ритам душе“ је настала из жеље да се у школи уведе још један нови садржај, кроз који ће ученици развијати сарадничке односе

и квалитетно п р о в о д и т и слободно време. Незаборавни су тренуци проведени на наступима на Беби егзиту, где смо заокупили пажњу великог броја посетилаца Петроварадинске тврђаве, затим наступи у Дому културе у Бечеју, Културном центру Зрењанин, мото сусрету у Новом Бечеју, дану школе у Бачком Градишту, као и на отварањима с п о р т с к и х

приредби. Наступ на сцени Сава центра донео нам је велико задовољство јер су са „званичне говорнице“ све школе, а било их је 340, биле позване да следе наш пример и обрате нам се како бисмо им пренели наше искуство у стварању оркестра перкусиониста. Без вође радионице Ђуре Ернста, који је велику љубав и вештину свирања на перкусијама пренео деци, не би било овако успешног оркестра.

Да ли сте задовољни односом средине према школи?

Све активности које су се дешавале од изласка последњег броја часописа „Ђачка искра“ па до данас, не би се оствариле без подршке наше мале средине, али и институција виших нивоа. Међутим, као по правилу у малим срединама често долази до неразумевања и немогућности да се успех прихвати. Иако окружени разним захтевима за учешће у којекаквим „популарним“ манифестацијама сумњивог квалитета, ми нећемо одустати од наше улоге носиоца развоја кроз образовање и васпитање будућих нараштаја, те ћемо се трудити да негујемо проверене вредности упркос провинцијском односу према нама, а са циљем стварања бољих услова за живот и напредовање наше деце.

ПоРАнио КРАЉЕвиЋУ МАРКо~Лик Марка Краљевића је велики човек са брадом, огромним телом и са својим коњом Шарцом.

~Дуги бркови, велики нос и буљаве очи са подочњацима стварале су бесно лице.

~Дуга коса му се умрсивала док је јахао свога Шарца.

~Фаца му је била опасно љута.

~Марко је заштитио народ од Арапових злих сила.

~Коњ му се звао Шарац јер је шарен као пас.

~Имао је дугачку црну косу која га је непрепознавалa.

~Дуге руке су му висиле поред колена.

~Очи су му мале као кликери, а уши му велике као орас.

~Очи су му увек избечене и румен је у лице.

~Уши су му увек црвене

~Очи су му се слагале уз његову црну косу, а прћаст нос му се слаже узбуши.

~Мислим да има и већих јунака од Марка али и он је довољно јак за описивање.

~Ја волим песме од Марка Краљевића јер је он у неке песме јунак и добро глуми у песмама

~Српски народ га је у песмама описивао као бркату не много дрску људину.

~Јако није могао да подноси Турце.

нАДУЛА сЕ јУГовиЋА МАјКА~Надува се Југовића мајкА, НАДУВА СЕ ПА СЕ И РАСПАДЕ СА СВОЈИХ ДЕВЕТ Југовића и десетим Стар Јуже Богдане.

~Дамјанов коњ је трчао на све стране по дворишту јер је био тужан што му је газда погинуо у Косовском боју.

~Испратила је девет синова и десетог мужа Стар Југа Богдана.

~Мајка Југовића кад је пронашла децу пронашла је и будућег можа.

ПоД РАЗно~Моја висина је ту око средњег раста.

~У школама иду многи ђаци, али нису сви одлични, има и горих.

~Први играч треба да окрене две крушке ако нису исте на пример једна крушка а друга вишња.

~Људи у граду мало раду а пуно зараду, а људи на селу много раде а мало зараде.

~У животу има много распарених људи и непарних комбинација.

~Има велике плаве очи и велику дугачку косу до кукова, има тен коже јој је смеђ.

~По занимаљу тренира бокс.

~Његов физички изглед је браон очи, црна коса, плав је Србин.

~Она је културно васпитана особа.

~Од првог разреда школе имао сам 7 година.

~Једном је мој друг убио жабу и ја сам се загадио.

~У Србији је сва природа узбуркана, свака птичица пева своју песму.

~Иво се сукобио са алгом од Рибника.Карикатуре израдила: Јована Ташин

528

Од изласка четвртог броја „Ђачке искре“ прошло је доста времена. Шта се све важно догодило за то време?

На Ваше питање тешко је одговорити а да сви буду задовољни. Ви, наши новинари, родитељи којима се на овај начин посебно обраћам, учитељи, наставници, педагог, помоћно

особље, наши сарадници, сви ви сте у неком тренутку живота школе учествовали у њеном раду уложивши своје знање, искуство, младост, енергију и тиме школски живот обогатили новим садржајима или унапредили рад школе кроз многобројне програме и пројекте који су се реализовали од изласка последњег броја часописа до данас.

У овом тренутку, а сада је половина децембра, тешко је сетити се свих актера многобројних догађаја. Надам се да се неће наљутити они које нећу споменути и због недостатка простора овог броја часописа. Споменућу само неке крупније догађаје, мада за нас запослене у ОШ „Јосиф Маринковић“ „крупнији догађаји“ су и они свакидашњи проблеми, радости, несташлуци наших ученика.

Увођење инклузивне праксе у школе Србије није мимоишло ни нашу школу. Уз велике непознанице и отпоре, полако улазимо у нове начине рада са ученицима за које се израђују индивидуални образовни планови. Цео процес изискује много рада, папирологије и одговорности наставника, родитеља и стручних служби. Утисак свих актера у овом процесу је да је потребно још додатних едукација на тему инклузивне наставе како би за све нас нови приступ ученику био примењен на најбољи могући начин.

Када смо код едукације, да споменем и нови Правилник о стручном усавршавању наставника који подразумева веће ангажовање свих како би се стекли услови за напредовање у струци.

Протекле две године били смо у прилици да и сами осетимо „чари“ улоге едукатора за две школе из наше општине, кроз пројекат „Зауставимо насиље заједно“. Искуство је било надасве занимљиво.

Кроз пројекат „Моја школа – школа без насиља“ успоставили смо сарадњу са светском невладином организацијом Уницеф, која се бави правима и потребама деце. Сарадња је настављена кроз продају новогодишњих честитки од чијег прихода помажемо деци Србије.

ОШ „Јосиф Маринковић“ је протекле године била партнер школа локалној самоуправи у пројекту „И ја хоћу, и ја знам, и ја могу“. Пројекат је имао за циљ да кроз различите активности са ученицима и родитељима, нашим суграђанима Ромима, избрише разлике које постоје. Овом приликом бих се захвалио НВО „Роми за декаду Рома“ који су били одлични партнери у овом пројекту.

Екуменска хуманитарна организација из Новог Сада са нашом школом спроводи пројекат помоћи за ученике – повратнике из иностранства. За ове ученике организовани су додатни часови из српског језика и математике за нижа и виша одељења.

„Професионална оријентација – на прелазу ка средњој школи“ је пројекат који се реализује у нашој школи, ево већ друга година, а има за циљ да помогне ученицима седмог и осмог разреда у одабиру будућег занимања.

Као логичан наставак свих пројеката намењених Ромима, а реализованих у нашој школи, отпочела је и реализација пројекта Функционалног основног образовања одраслих - „Друга шанса“. Подршку за реализацију пројекта добили смо од невладиних организација и институција које се баве питањима Рома јер 80% наших полазника су управо Роми. Циљ пројекта је да се смањи број неписмених људи у Србији.

У наставни процес су имплементирани и образовни стандарди који артикулишу најважније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и мишљењу ученика. Увођењем стандарда дошло је до велике промене у начину рада школе, која изискује пуно напора свих актера.

Каква је сарадња школе са институцијама локалног, покрајинског и републичког значаја?

Знање и искуства других радо прихватамо и веома нам је драгоцена сарадња са институцијама, које само могу да помогну у нашим напорима усмереним ка побољшању квалитета рада школе.

На разноврсне теме успостављена је сарадња са Ловачким домом, Природним резерватом птица „Слано копово“, Институтом за заштиту природе Нови Сад, позориштем „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, Центром за стручно усавршавање Кикинда, Покрајинским секретаријатом за образовање, управу и националне заједнице, Канцеларијом за инклузију Рома, Женске студије и истраживање „Милева Марић Ајнштајн“ Нови Сад, Истраживачи Роми Жабаљ, РТВ – ромска редакција, итд.

АКТУЕЛНОСТИ У ШКОЛИИНТЕРВЈУ СА В. ДАВИДОВИЋЕМ, ДИРЕКТОРОМ ШКОЛЕ

294

Мозгалице

Поштовани читаоци,

Прошло је доста времена од изласка задњег броја „Ђачке искре“. Мада имамо „дебеле“ разлоге за то( те нема времена, те нема пара и сл.), стидимо се што смо дозволили да оваква идеја лежи и чека на нас. Јер:

-увек има оних који на овај начин могу и желе да се афирмишу;

-увек има вести и то - да ти памет стане;

-увек има по школи потенцијалних извештача и репортера- колико год хоћеш-само треба неко да „ћушне“ и погура!

И тако, једног дана,на часу, пред ЂАЦИМА ЗАИСКРИ мени да бих то могла бити ја.Волим и да „ћушкам“ и да (се) гурам, а поготово да пишем и терам на писање. Волећу и да будем уредник. (Како тек то лепо звучи!)

Дакле, нека „Ђачка искра“ настави да траје, у старом и руху и духу!

Биће ово по реду број 5.Као петица у дневнику, као петокрака звезда, као пет прстију

на руци или нози, као пет наших чула, као симбол средишта ,склада и равнотеже, као средина првих девет бројева и симбол човека (који раширених руку одаје утисак да је сачињен од пет делова : глава, руке и ноге)...

Било како било,овај број „Ђачке искре“ пун је новости.Ту су, најпре, информације о новим пројектима у школи ( Друга шанса, нови Школски развојни план, Професионална оријентација и др.), на којима вредно раде директор, педагог и наставници , па пуна кола школских вести, па шаљиве стране и страна малишана...

Надамо се да ћете ове новине читати у једном даху јер сте део њих, а оне ваше огледало.

Душица Варга, професор српског језика

Ђачка искраДечији часопис основне школе ”Јосиф Маринковић”, Јосифа Маринковића 79, Нови Бечеј, тел/факс 023 771 041, zocaosjmnb@yahoo.com

РЕДАКЦИЈАУредник:Душица Варга

Новинари:Ивана ИбрајтерНикола МилинковДаница ВребаловМилана МарићАнастасиа ПоповАлександра СтојшинИвана ТортоскиДејна Станаћев

Графички дизајн:“Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј

Штампа:”Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј

CIP-Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад373.3/4(497.113 Нови Бечеј)Ђачка искра: Часопис за децу/Уредник Душица Варга. - Год. 7, Број 5 (2013) - Нови Бечеј: Основна школа ”Јосиф Маринковић”, 2013. - Илустр.; 30 цм

Тромесечно.ISSN 1452 - 9068

COBISS.SR - ID 222383111

СадржајИз прошлости .................................................................. 2Реч уредника .................................................................. 3Актуелности .................................................................. 4-5Школске вести ............................................................. 6-11Роми су наша стварност .................................... 12Може свако, а не мора нико .................... 13-14Нови школски развојни план .......................... 15Ми питамо... они одговарају ..................... 16-17Занимања .................................................................... 18-19Сазнајте, ако случајно нисте знали . 20-21Из пера наших ученика ........................................ 22Реч педагога ............................................................. 23-24Један несвакидашњи пример ............... 24-25Слово о матерњем језику ................................ 26Бисери из ђачких клупа ............................. 27-28Мозгалице ........................................................................ 29Јесен у мом крају ......................................................... 30Страна малишана ......................................................... 31

Редакција

Јесен у мом краЈу

Тихим коракам прикрала се у наш град чаробна, кишовита и магловита јесен.

Као горда царица у шареној хаљини, даровала нам је бујну корпу воћа. Небо је добило сиву и тмурну боју, а у ваздуху се осећа хладноћа и влага.

Немирни облаци прикривају сунце које нас слабије греје. Дрвеће скида зелене капуте и облачи нове, жуте , јесење кабанице. Паркови су пуни опалог лишћа бакарних боја.

Чаробни јесењи ветрови помажу крошњама да скину жуте јесење хаљине, а опало лишће учи да игра јесењу игру, распирујући их по травњацима, стазама и пустим улицама. На оголелим крошњама остала је још по нека јабука, стрпљиво чекајући да је убере неко весело дете.

Лоза грожђа у мом дворишту, која нам је даровала слатке плодове, одбацује пожутело лишће што весело игра са јесењим ветром и спрема се за дуг зимски сан.

Волим јесен јер нам је даровала богату корпу зрелог воћа и природу препуну шаренила.

Николина Михајлов IV 2

Моји снови

Једне летње вечери, утонула сам у дуг, дуг сан. Сањала сам разна чуда, а сада ћете чути која.

У једном харему седим са Сулејманом. Чудно, зар не? Висок је, има крупне очи, прћаст нос и дугу браду. Харем је био пун робиња. Ја сам, наравно, била прва жена Сулејмана. Водили смо рат много година, побеђивали, губили.

Чудан летњи сан. Ух, пробудила сам се! Хвала Богу! Само кад је ово готово!

Бојана Радонић III- 1

Моји снови

Једне летње ноћи нисам могла да заспим, па сам читала књигу о вилењацима. Одједном, ни не слутећи сам заспала.

Сањала сам да гледам цртани филм “Миа и ја”.У телевизору сам видела велику црну рупу која ме је снажно вукла. То је било баш чудно, зато што сам ушла у цртани и у свет вилењака. Упознала сам Миу, Јуко и Mоа.

Замолили су ме да им помогнем. Водена купола се покварила, а Пантеа и Гаргона су отеле Оливера. Када сам то чула, одмах сам кренула у палату. Уз помоћ водогледа сам средила неколико Пантеиних и Гаргониних чувара. Средила сам Пантеу и Гаргону и спасила Оливера. Када сам вилењацима однела Оливера, толико су били срећни да су приредили забаву у моју част. Одједном сам се пробудила.

Била сам тужна што сам се пробудила и на све начине сам пробала да заспим, али ми никако није ишло од руке. Рекла сам себи:” Опет ћу то сањати” , али до овог дана нисам.

Марина Блажин III - 1

330

Ивана Исаков IV1

Марија Медве IV2

Махајло Барбул

Ми смо питали, а они су овако одговарали:

~ Насеља су они који се селе.~Ангенспал – маскенбал~Пешаци се крећу тротинетом (тротоаром)~Где сам видео? Нисам још ни крмељове повадио!~Водио сам козу са татом, да добије стомак.~Сунце супротно греје.~Шта је варка? То је оно када неко вари, па оно ситно падне.~Шта је дијалог? То је дијагноза.~Сисар је сисојед.~Учитељица: Шта жваћеш? Ученик: Жваће цице из носа.~Учитељица: Зар се не плашиш да гурнеш дечака који је јачи и виши од тебе?

Ученик: Али ја сам бржи! ~Ако ми закључаш лептира (ликовни рад) у орман, угинуће!~Дрвеће може бити листопадно и листорасно.~Човек користи биљке за мирисање.~Човек користи биљке за размножавање.~Животиње које лете су летелице.~Кад угледа аждају, само што је није шлог стрефио.~Тад је аждаја чвегером опаучи са торња.

Ученици III- 1, учитељица Оливера Делић

ВЕЛИКЕ МИСЛИ МАЛИХ ЂАКА

ШТА ЈЕ ЉУБАВ?- Љубав је када се заљубимо и оженимо и када идемо у свате и када жена баци букет.- Када се неко воли, као што се воле Милана и Аца.- Ја волим Немању.

ОДАКЛЕ ДОЛАЗИ ДЕДА МРАЗ и ЧИМЕ?

- Долази са неба са санкама.- Аутом, са Северног пола.

КАКО СЕ ЗОВЕ ЖЕНА ДЕДА МРАЗА?- Деда Мразица.- Дедамраска.

ЗАШТО ДЕДА МРАЗ ДОНОСИ РАЗЛИЧИТЕ ПОКЛОНЕ?

- Зато што нема истих поклона.- Јер сам ја дечак, а она девојчура.

ШТА ЈЕ БОЖИЋ?- Када фарбамо јаја.- То је Нова година.

ЗАШТО СЕ КОРИНЂА?- Зато што је то легенда и корин ђамо за паре.- Да би добили ораје.- Зато што треба.

КАКО СЕ ЗОВЕ ДЕДА МРАЗ КОЈИ ДОЛАЗИ ЗА БОЖИЋ?

- Лука.- Коринђаш.- Човек.- Божићњак.

ШТА ЈЕ КРСНА СЛАВА?- Кад мама и тата иду код попе.- Светац, ондак нам долазу гости.- Крштење.- То је кад изнесу колача.

B I S E R : I " I

Ученици I разреда

KУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ НОВОГ БЕЧЕЈА КРОЗ ВЕКОВЕ

У Новом Бечеју и његовој околини постоје многа налазишта, археолошке ископине и историјски локалитети.Они су доказ постојања живота на овом подручју и нашег трајања.

ПРАИСТОРИЈА

МАТЕЈСКИ БРОД – вишеслојно археолошко налазиште на обали некадашњег рукавца Тисе,Малог Бегеја. Елипсоидног је облика, а датира из времена неолита. Кроз овај локалитет се може уочити и хронолошки пратити континуирани развој насеља старчевачке културе преко рановинчанске па до позне потиске културе. На налазишту су откривени остаци кућа,оруђа, култне керамике,посуда, фигура (неолитски идол). Матејски брод се налази на око шест километара североисточно од Кикинде.

СРЕДЊИ ВЕК

АРАЧА- рушевина средњовековне романичке цркве, која се налази на око дванаест километара северно од Новог Бечеја. Не зна се тачна година изградње (око 1230. ), али у свом постојању више пута је разарана, пљачкана и обновљена. Арача је у средњем веку била црква, чија је историја била веома моћна, бурна и драматична.

СТАРИ ГРАД- По наредби турског султана Сулејмана Величаанственог (1520-1566) румелијски беглербег Мехмед –паша Соколовић (1505-1579) пошао је у освајање утврђених места у Банату. Са одлучном турском војском Мехмед-паша је у периоду од 15- 19. септембра 1551. Опседао Бечејску тврђаву. Сама по себи била је лакши плен за освајаче са истока јер се налазила у лошем стању.Одбрана под вођством угарских великаша Томаша Сантнаја, Габриела Фигедија, Емриха Нађа, пружила је достојанствен отпор до коначног слома.Турци у следећем налету 1552. Заузимају читав Банат.Бечејска тврђава је

имала стратешки важно место и за мађарску и за турску страну с обзиром на свој повољан географски положај и место на реци Тиси.

САВРЕМЕНО ДОБА

Самоуправним радом и залагањем свих грађана Нови Бечеј се развија у снажан политички-административно -правни , привредни и културно-просветни центар општине. Одлуком скупштине СР Србије 1954. Нови Бечеј јепостао члан Конференције градова Југославије.

Из прошлости

2

Мехмед-паша Соколовић

c1m1y1k1

Разговор водиле Ивана Тортоски иДејна Станачев

www.osjosifmarinkovic.wordpress.com

ПРАТИТЕ НАШ САЈТ И УЧЕСТВУЈТЕ У ЊЕГОВОЈ ИЗРАДИ

ISSN 1452 - 9068

:asopis za decu l januar 2013 l broj 5 l godina 7

Изложба Јоване Ташин Представа ”Прва журка”

Батерија перкусиониста - ”Ритам душе” ОШ ” Јосиф Маринковић”

Ђачки кутак и задруга Гимнастичариcmyk