Download pdf - Stevan Koprivica - Dugo Putovanje u Jevropu

7/27/2019 Stevan Koprivica - Dugo Putovanje u Jevropu

http://slidepdf.com/reader/full/stevan-koprivica-dugo-putovanje-u-jevropu 1/31

Stevan Koprivica

Dugo putovanje u Jevropu

(Groteska u dvadeset tri slike)

Stevan Koprivica, dramski pisac. Roñen 29. 11. 1959. u Kotoru. Odrastao u HercegNovom. Završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek dramaturgije. Radio kaourednik igranog programa TV Titograd (današnje RTCG), upravnik Malog pozorišta,,Duško Radović" (1991-1999). Napisao za pozorište: Pomjeranje tla, Dugo putovanje uJevropu, Navala, Mali Radojica i Kraljević Marko, Oružje zbogom, Dobro jutro admirale,Talični Tom i Daltoni, dramatizaciju Bašta sljezove boje, Mi čekamo bebu, Novela odljubavi. Napisao za televiziju: Krojači yinsa, drama, Kreni prema meni, tv film, nizserijala za zabavno-muzičke programe RTS i RTCG. Nagrade: Republike Srbije za Dugoputovanje u Jevropu, Udruženja dramskih pisaca Srbije za Dobro jutro admirale,Jugoslovenskog festivala pozorišta za djecu u Kotoru za Novelu od ljubavi, Sterijina zadramatizaciju Bašte sljezove boje, Festivala komedije u Jagodini za Mi čekamo bebu,Zmajevih deč jih igara za monodramu Moj prvi razred...Živi u Beogradu i Herceg Novom. Radi.

LICA:• KNJAZ NIKOLA PETROVIĆ, Gospodar Crne Gore, apsolutna vlast nad ljudima,gorama i vodama, iznad njega je samo Svevišnji• KNJEGINJA MILENA PETROVIĆ, žena Gospodareva, ona ga uprkos svemu voli• SEKRETAR MILOVIĆ, arhetip sekretara• STOJAN LEKIĆ, napredni i slobodoumni intelektualac, revolucionar – do izvjesnogmomenta kada mu se svjetonazorni naprasno promjene• SERDAR JOKO, glavar, kućević i koljenović, vičan ratu, a kad nema rata ubija što mu je pri ruci• VOJVODA ðURO, po svemu sličan Joku, drugo je pleme• VOJVODA MAŠAN, samo u nijansi drugačiji od prethodnika• SERDAR JANKO, stari ratnik koji se izmeñu vjernosti Gospodaru i časti i dostojanstvaoprijedeljuje za ovo drugo, za progonstvo i smrt• VOJVODA MILAN, mlañi glavar koji nikako da se snañe u svijetu čojstva i junaštva,brzo izañe iz drame i svih drugih zbitija• PRVI NOVINAR• DRUGI NOVINAR• IZASLANIK ENGLESKOG POSLANSTVA• STOJNA, kćer serdar Joka• Žena vojvode Mašana• Sestra vojvode ðura



• LJepotica• Momci, što pevaju narodne pjesme u čast i slavu Gospodara• Perjanici, izaslanici evropskih dvorova, dvorske dame, pobunjenici, vojvode,klimoglavi...• Kandidatkinje za mis

Ova vesela društvena igra zbiva se 1907. godine na Dvoru Knjaza Nikole. Sem Knjaza iKnjaginje sva su lica (situacije) izmišljeni. Istorijsko pokriće imaju i dva dogañaja kojasu od izuzetne važnosti u ovom tekstu: Izbor ljepotice za učešće na Svjetskoj izložbi uLondonu i obračun Knjaza sa svojim političkim protivnicima. Sve ostalo je šala.Svi stihovi koji se navode u tekstu su iz pera NJ. V. Knjaza (kasnije Kralja) Nikole PrvogPetrovića.

PRVA SLIKA

Knjaz sedi za radnim stolom, naspram njega je iznemogli Sekretar. Nalaze se u onoj odajidesno od ulaza u Dvor, prizemlje, njorking-room knjaza Nikole Petrovića. Nešto knjiga umasivnim vitrinama, dosta oružja po zidovima, portreti, slike bitaka, knjazov portret uprirodnoj veličini. Kroz razmaknute zavjese na prozoru dopiru zvuci cetinjske noći iprozivka smjene straže perjanika.Knjaz, čio kao da nije dva po ponoći, ne osjeća ni trunke umora kad je dobro zemlje upitanju, ni djelić bremena svojih poznih vladarskih godina. Sekretar, izmožden, sručio seu stolicu, ispred njega brdo papira.SEKRETAR:Gospodaru, oprostite mi, ja ne mogu više.

KNJAZ:Možeš, možeš. ðe ti je mladost, jadan?SEKRETAR:Nema je.KNJAZ:Vidim. Nema umora kad je država u pitanju. Kako ti se može spavat kad se radi o našoj, jedinoj, napaćenoj i slobodnoj Crnoj Gori?SEKRETAR:Gospodaru, mi imamo Senat, sud, ministre, mi smo država... Ne morate vi sve ovo.KNJAZ:Moram. Moram se brinut. Moje je to, kućo, moje, nije od Senata ni od suda. Ajde, ajde,

da ti je kakva preskubulja za obalit pro kreveta, ne bi se ti žalio. Ajde, blago meni, pa ćese Gospodar pobrinuti da i ti kakvu žensku nañeš, da ti noć ne pada teško. Čitaj!Sekretar uzima papir sa hrpe.SEKRETAR:Jakov Jovović moli Gospodara da provjeri ko je sve u Zabrñe dobio orden, a on nije.Veli, ako iko treba da ga dobije, onda je to on i niko preko njega.KNJAZ:Da su se onoliki s Turcima krvili koliko ih se sad za orden prijavljuje, ne bi Garovac,Fundina i Vuč ji Do trajali ni po sata, ne bi niñe jedan Turčin pretekao. A, JakovuJovoviću neka bude orden. Biće da on zna ñe je te Turke sjeka.



SEKRETAR:Evo, Marko Dabović, isto.KNJAZ:I njemu ga daj.SEKRETAR:I Miraš Šćekić.KNJAZ:NJemu obavezno. I još prvoj desetorici što noćas naiñu. Ostalima reci da je desetinagodina od ratova prošlo, ñe su do sad bili?SEKRETAR:Bez provjere?KNJAZ:Ko da provjeri? Komisije? Viñe li ti ikad poštenu komisiju?SEKRETAR:

Samo one u kojima ste vi bili.KNJAZ:Tačno. Dalje.SEKRETAR:ðorñije Samatović moli da mu se smanji porez što ste mu ga razrezali. Veli, kad platiporez, ne ostane mu za mlijeko ñeci.KNJAZ:Neka kupi kravu. A poreza se neće niko oslobañat. Ne ide to meni u yep, sve to ide naovu moju napaćenu i hrabru Crnu Goru. Moramo dugove da vratimo onoj ižjeličkojItaliji, ko da im nijesam ćer dao, pa velikoj Austro-Ugarskoj, pa onda Srbiji, pa joštenekima. Da nije duga, mi ne bi bili Jevropa, no bi bili ko ovi Arbanasi. A jevropejstvo se

mora platit. Što je Crna Gora nego narod i brdo? Brdo duga neće vraćat, narod mora.Okle pare? Okle? Što ću ja, oću li dvor da prodam?SEKRETAR:Nisam ja ništa pito, Gospodaru, Samatović.KNJAZ:Puteve smo morali pravit, yebane za rat vazda mora bit, službenici se moraju platit, moradržava da živi. Dugove moramo radi časti i obraza vratit. Ja sam ih uzo na narodni obraz ine smijem dopuštit da narod vlastiti obraz mrči. Ne čitaj mi više takve molbe. Nemaoproštaja. Nikome. Dalje.SEKRETAR:Simo Lekić moli da ga primite u audijenciju. Htio je povodom sina mu, Stojana, s vama

da zbori.KNJAZ:Tu smo, ptići moji! Počeli su ćaće za milost slat! A znali su po Beogradu da laju!Demokrati i inteligenti! Revolucionari, Robespjeri! Lijepo je bilo igrat se politike mojim,državnim parama! ðe mu je sin?SEKRETAR:Oñe. U aps.KNJAZ:Pa što je mislio? Da će ga Pašić oñe zaštititi!? Da ću ja puštit da mi školovanigoluždravci meću bombe pod prkno?! Da mi bune moju Crnu Goru? Ja sam s



Osmanlijama izašo na kraj, pa ću i s kućnim, balavim bunyijama. Obraz će im dobrozabridjet, riječ ti dajem.SEKRETAR:Tako valja, Gospodaru. Da nije vas još bi oni koze čuvali. Ne bi ni učitelja viñeli, a neuniverze svjetske...KNJAZ:Iz Beograda meni zli vjetar puše, tamo njih uče demokratiji! Uče kako će mene, tastaJevrope, učit jevropejstvu. Neću ja Sima u audijenciju. Stojana oću! Jel jasno, Miloviću?SEKRETAR:Jasno, Gospodaru. Nećemo više noćas?KNJAZ:Od ujutru, od svijetlog poneñenika, od sjutrašnjeg bijelog dana, okrenuće Nikola Petrović ćurak. Neće više bit dobri otac, postaće nekome i maćeha!DRUGA SLIKA

Knjaz, očigledno neispavan, nervozan, šeta po radnoj sobi. Skida cipele i oblači novečizme visokih sara. Dolazi do ogledala, gleda se. Propinje se ne bi li bio veći(Napoleonov sindrom, većina moćnika u istoriji nije imala rast proporcionalan svojojvlasti i ambicijama). Ulazi knjeginja Milena.MILENA:Nije li dosta što si sinoć do ponoća stajo, no se i sad, ko lupež, iz sobe izvlačiš. Jesam li ja zaslužila, Nikola, da mi ne zboriš što te muči?KNJAZ:Oće da me ubiju, Milena.MILENA:Nije to baš tako lako.

KNJAZ:Nijesam ja više u snazi.MILENA:Ja ti ne prigovaram.KNJAZ:Za bitku mislim, ženo. Za to što ti misliš, viñela bi da me ne muči politika. Politika i to neide. ðe ću se tim bavit kad su opet mrčni oblaci nad Crnom Gorom, nadamnom?MILENA:Ja ti ništa nisam rekla.KNJAZ:Oće da me ubiju. Mene, osloboditelja.

MILENA:Nismo mi od te evropske mode. To su dječurlija, igraju se. Tebe narod voli.KNJAZ:Ni narod nije ka što je bio dok smo ratovali. Sve je teže biti kralj.MILENA:Kralj?KNJAZ:Knjaz, isto je.MILENA:Srpski?



KNJAZ:Crnogorski, isto je.MILENA:Još te nešto muči?KNJAZ:Nije to muka, to mora bit. Što bi ja ostao nekakvi knjaz, ka kakvi žabarski gospodičić ivlastelinčić? Što bi Crna Gora bila knjaževina, zar nije zaslužila da bude kraljevina. Kadmože Srbija, što ne bi mogla Crna Gora? Od sad do dvije godine dokazaću cijeloj Jevropida sam zamirito da budem kralj. Kralj Nikola Petrović, Prvi. Dosmrñelo mi je da budemnečiji drugi, treći, četvrti. Ako je NJegoš htio da bude Petrović Drugi, ja neću. Ja samzdrav, vladam više no iko od Petrovića, štuje me cio kulturni svijet, uzdigo sam ovuzemlju više od ikoga. Biću kralj. A, ako me pamet ovako podrži, i pisac, ništa grñi odvladike Rada.MILENA:

Ne preteruj, Nikola.KNJAZ:Čuj ovo, čuj pa reci. Ovo sam sinoć napiso. Odnosi se na bitke, narod i mene.(Recituje patetično)Ah, milosni knjaz Nikola, svijetloga ti tvoga skuta, ne daj tvojim junacima da umiru podva puta. Ovo će narod, koliko sjutra, da pjeva ko svoju pjesmu.MILENA:Baš ko narodna.KNJAZ:Da što? Ništa ja gori od NJegoša neću biti.MILENA:

Mene je strah da ti stariš.KNJAZ:Viñećeš kako sam star, samo kad proñu...MILENA:Mrčni oblaci nad Crnom Gorom...KNJAZ:I...MILENA:Napaćenom, al nikad ne pokorenom.KNJAZ:Nikad.

MILENA:Nisam ja senator, Nikola. Ni narod ispred Dvora. Zaboravljaš se. Stariš.(Milena se okrene i brzo izañe iz sobe)TREĆA SLIKASekretar ulazi u sobu. Knjaz sedi za pisaćim stolom. Dva perjanika dovode Stojana.Knjaz odmjerava Stojana. Ustane, priñe mu, vidi da je ovaj mnogo viši od njega, vrati seza sto.KNJAZ:Izañite. Svi.SEKRETAR:



Ali, Gospodaru...KNJAZ:Rekoh, svi. Ostavite mene i Robespjera. Brže!Sekretar i perjanici izañu. Knjaz ponovo ustane, priñe Stojanu. Dobro se isprsi, uzalud,čizme ne pomažu, Stojan je viši. Osjećajući da je odnos neprimjeren, Knjaz obiñe krugoko Stojana, vrati se do stola.KNJAZ:Sjedi, Stojane.Stojan ostane na svom mjestu.KNJAZ:Sjedi, danu. Neću ti glavu skinut. Još neću.Stojan stoji podignute glave.KNJAZ:Mogo bi zovnut perjanike da ti prebiju obje noge u cjevanicama, da ako bi onda lakše

sjeo.STOJAN:Mogli bi, Gospodaru.KNJAZ:Mogo bi ti, lično sabljom napravit sjedalo.STOJAN:Ne bi ja bio ni prvi ni potonji.KNJAZ:Mogo bi ja, Stojane, sjutra po Cetinju razglasit da si bio kod mene i da si odo družbu.STOJAN:Mi ništa ne krijemo.

KNJAZ:Ne fali vam kuraži, a?STOJAN:Imam je koliko i vi stari.KNJAZ:Pa, da zaratim ja malo s Turcima, da imate ñe hrabrost iskazat?STOJAN:Nama Turci ne fale. Eto vam ih pa se bijte. Imamo mi i oñe neprijatelja.KNJAZ:Turci, vama, nijesu neprijatelji?STOJAN:

Da smo bili na Vuč jem Dolu, bili bi.KNJAZ:ðe je onda fala za Vuč ji Dol?! ðe je fala što se školujete ko slobodni ljudi!? Nema. Nomi nož u leña zabadate, gore od ikojeg Turčina. Meni, osloboditelju!STOJAN:Valjalo bi razmislit što je to sloboda.KNJAZ:Zar to ne piše po tim vašim knjigama, pljunem vam u njih? I ja sam neke jade pročitao ividio koliko kulturne nacije cijene one što su ih od jarma oslobodili.STOJAN:



Ima raznih jarmova, naročito nekih. I raznih sloboda.KNJAZ:Ništa prostije od slobode nema. Sloboda je Crna Gora bez Turaka, sloboda je da neodgovaraš više Carigradu, no Cetinju, meni. Turci su ropstvo, ja sam sloboda.STOJAN:I to je sloboda.KNJAZ:Nema druge. Sloboda su naše vrleti ñe nikad turska noga nije kročila.STOJAN:Nije ni naša.KNJAZ:Ne prdinjaj dijete. Juče si duge gaće obukao, a meni si došo pridike o slobodi držat.Nijesi nikad brk barutom osmudio, nikad sabljom kome preko rebara prošo! Ti i tvoji niñe ste šuplji ne znate, a ne što je sloboda.

STOJAN:Znamo što su puni zatvori napredne omladine, što su kuluci i porezi koje ždere dvor.Znamo šta je despotizam, strahovlada neprimjerena jednoga čovjeka. Znamo šta jemoderna Evropa, a što je Crna Gora Nikole Petrovića.KNJAZ:Oj-ha. Bome, žestoko. Boga mi, baš žestoko! Koliko teniskih terena ima na Cetinju?Osam. To nema niñe. Da nema u Beograd osam teniskih terena. Ima kafana na Cetinje ñeposlužuju oberi sa crevljama na točkove. To što ima divljijeh, pa im čorbu u skutproljevaju, to je stvar divljijeh, a ne Crne Gore. Ti meni brk otkini ako ima na cijelomBalkanu jevropskijeg grada od Cetinja.STOJAN:

Siñite s Cetinja malo, Gospodaru. Pogledajte kukavni narod.KNJAZ:Crnogorci nikad nijesu bili kukavni. Nit će bit. Biće moja Crna Gora od Dubrovnika doPeći i Prizrena, još i veća. Biće moje što i Dušanovo. Skupiće se sav srpski narod podNikolinu zastavu, onda će se čut što je sloboda, što je Cetinje, što je kralj Nikola.STOJAN:Boga mi, baš žestoko, kralju. Moraćeš prvo ova naša plemena naučiti da se ne koljumeñusobno, da se u tvoje ime ne pljačka narod, da se vrati vjera u ime crnogorsko. Kadto učiniš, alal ti cio Balkan i po Azije. Što se mene tiče, nek ti bude i Carigrad, samo senama s očiju skloni!KNJAZ:

A to ti oćeš?STOJAN:Napredna omladina crnogorska i sve slobodoumno crnogorsko, oće slobodnu i modernuCrnu Goru.KNJAZ:Zar je nemaš, dijete izluñeno?STOJAN:S tobom, nikad!KNJAZ:E, imaćeš je! Straža!



Ulaze perjanici i Sekretar.KNJAZ:Vodite ga. Dobro ga izdegenjajte. Tri dana leba i soli, bez vode. O, ñetiću moj, sad ćeš timeni viñet što je Jevropa i napredna država. Puštiću ja vama, ñeco moja, malo, krvce, bezkoje nema slobode. Može biti i da odustanete od loptanja s gospodarevom glavom!

ČETVRTA SLIKAKnjaževa radna soba. Nekoliko mladića u narodnim nošnjama izpred knjaza.KNJAZ:Ajmo, sad složno. Poletno, veselo. Počni!Mladići zapevaju.MLADIĆI:Nek se ovo kolo ne pokrene, dok se ime knjaza ne pomene, oj-haa!Ulazi Sekretar. Mladići prekinu pjesmu.

KNJAZ:Šta je sad? Vidiš da vježbaju narodne pjesme.SEKRETAR:Iz engleskog poslanstva, konzul.KNJAZ:Pa što oće?SEKRETAR:Ima poruku za vas.KNJAZ:Pušti ga unutra. A vi, ñeco, složno i gromko, kad taj Engleščić uñe.Sekretar izañe. Knjaz zauzme pozu u stolici. Momci hvataju vazduh. Ulazi engleski

konzul. Momci zjapevaju.MLADIĆI:Nek se ovo kolo ne pokrene dok se ime knjaza ne pomene. Ah, milosni knjaz Nikolasvjetloga ti skuta, ne daj tvojim junacima da umiru po dva puta!KNJAZ:Hvala vi, momčadi moja. Ajte, sad pa doñite opet.Momci odlaze. Knjaz ustane i poñe ka konzulu, kao, tek ga je sad primjetio.KNJAZ:Oprostite gospodine. Ovo naša omladina tako doñe kod mene da mi otpjeva svojepjesme.KONZUL:

Razumije se, Visočanstvo. Oprostite što sam vam na smetnji. Imam čast vam dostavitiporuku NJenog veličanstva, Imperatorke, Kraljice Ujedinjenog Kraljevstva VelikeBritanije.KNJAZ:A što mi radi moja mila Elizabeta? Žao mi je što nijesam koje dijete mogo na njen dvorudat. Biće vremena, fala Bogu.KONZUL:Izvolite primiti njenu poruku. Odgovorićete kad nañete da je potrebno. Što brže, dakle.Meni će biti čast da budem posrednik u slanju vaše odporuke.KNJAZ:



Poštovani gospodine, moraćete da prevedete, nemamo pri ruci nikoga s engleskijem.KONZUL:Poruka je na vašem jeziku.KNJAZ:Vidiš ti svjetske žene. Eto je i srpski radi mene naučila. Pohvalno.KONZUL:Ja sam po ovlašćenju dvora Junajted Kindom-a izvolio prevesti poruku.KNJAZ:Fala vi. Nijeste se trebali mučit.KONZUL:Dozvolite da se udaljim.KNJAZ:DozvoljavamKonzul se pokloni i ode.

KNJAZ:Šta sad ona oće?(Otvara pismo)Vidi, Miloviću, vidi! Sad se vidi ko je Jevropa. Kaže, London, godine gospodnje 1902,imamo veliku čast sa zadovoljstvom zamoliti Visočanstvo Crne Gore, knjaza NikoluPetrovića, da primi poziv za učešće njegove Kneževine Crne Gore na Svjetskoj izložbikoja će se za šest mjeseci održati u Londonu. Vašem ukusu i vašoj dobroj voljiprepuštamo izbor eksponata koji će reprezentovati vašu Kneževinu. Za ostaleinformacije, izvolite se obratiti našem konzularnom izaslanstvu. Sa osobitimpoštovanjem... drnge, drnge, kraljica, drnge, drnge... Što misliš, Miloviću?SEKRETAR:

To su neke, da oprostite, drkalice za dokoni svijet.KNJAZ:E, nijesu. No će se sve zemlje, što nešto znače, skupit tamo. I mi meñu njih. ðe mi je sadStojan Lekić i njegovi ajduci da vide što smo mi, i na koga udaraju. Sazovi mi glavare iserdare da im rečem za ovo, pa da me sjetuju što ću Englezima poslat.

PETA SLIKASerdari i glavari rasporedili se po sobi. Knjaz stoji izmeñu njih, iskreno zabrinut, jer,satima već, ne mogu se dogovoriti što da se pošalje na Izložbu. Šestoro glavara su glasni,ostali spadaju u dežurne klimoglave kakvih na svakom dvoru i u svim vremenima ima. Iono šestoro aktivnih znaju da će knjaževa biti poslijednja, ali, ne daju se bez privida

bitke. Očigledna je podjela na stariji glavarski kadar, ratnike, i mlañi koji je svoj statusizborio vjernošću Gospodaru.VOJVODAMAŠAN:Ja bi, Gospodaru, ništa da ne pošaljemo.SERDARJOKO:Da nijesu Turci izmišljeli to da nas u klopku uvale.KNJAZ:Nemojmo se igrat i baljezgat, ako Boga znate. Moderni svijet nas zove.



VOJVODAMILAN:Ni trunke ne treba čekat. Odma, Gospodaru, da načinimo spisak, da tovarimo brod uKotoru, pa preko Rusije i La Manša u Englesku.KNJAZ:Tako je Milane. Ali, što?VOJVODAMILAN:Što Gospodar reče.KNJAZ:Da zna, Gospodar ne bi vas zvao. I Gospodar zna što je demokratija, o će da se sjetuje, dačuje druge pametne, mimo sebe sama. Da ne ispane poslije, kakvi despot, samovoljnivlastodržac ili što slično.SERDAR

JOKO:Te što zbore tako ja bi odma sabljom isjeka, na komate, fike-fike, da im se za strva nezna!VOJVODAðURO:Evo što ćemo. Poslaćemo im sanduk dobrih sabalja. Da vide čime smo svijetlu sloboduizborili. Još po koju pušku prizrenku...Gotovo svi oduševljeno dreknu: Tako je! Puške i sablje!SERDARJANKO:Ko da Engleži nemaju boljih.

VOJVODAðURO:Boljih pušaka od našijeh i lepših sabalja, vala, niko, od Petrograda do Beča, nema.SERDARJANKO:Ovi svijet danas pravi takve topove i takve ratne makine da bi našim sabljama mogliprkno obrisat!SERDARJOKO:Ne pogani oružje, Janko!SERDAR

JANKO:Ne poganim ga, niti sam ga poganio. Nemoj samo da nam se posprduju po svijetu.VOJVODAMILAN:Može bit da nam je oružje istina zastarjelo.SERDARJOKO:Ti muči. Nijesi ga ni probo, no da samo za paradu nosiš, ka svi Zećani!VOJVODAMILAN



O, čast ti godinama, Joko, ma ga vi Vasojevići potežete, žene faculete, i kad treba i kadne treba.SERDARJOKO:Da ne bi Gospodara sad oñe, bome bi ti sabljom u sred droba.VOJVODAMILAN:Fike-fike, da strva ne ostane.SERDARJOKO:Ne posprduj se! Izañi vanka! Izañi vanka, davno nijesam sablje krvavio!KNJAZ:Mir! Mir ljudi! Oćemo li se klat meñusobno?!SERDAR

JOKO:Na znanje svima. Upamtio sam. Da se ne iznenañujete kad ga na ukop budete ispraćali!VOJVODAMILAN:Prvo da ukopamo one silne Turke što si ih ti smaka.Serdar Joko potegne sablju, ostali skoče, gužva. Ulete perjanici. Prijetnje i pljuvanje. Svese smiri, brzo kao što je i počelo.KNJAZ:Vi ste se, boga mi, zaželjeli rata.VOJVODAMAŠAN:

Pravo zboreći, Gospodaru, jesmo.KNJAZ:I ja sam, al evo neko vrijeme, pritisnu nas ovi mir.VOJVODAMAŠAN:A da upadnemo malo kod Arbanasa?KNJAZ:Ne može.VOJVODAMAŠAN:Malo samo, Gospodaru, molimo ti se. Il u Ercegovinu...

KNJAZ:S Ćesarom da se vatamo?! Ti si Mašane išćućio, godine te potpuno trsile, što ćemo, ljudi,Englezima slat?VOJVODAðURO:Ja rekoh. Po oružju nas svi znaju. Nema boljeg.SERDARJANKO:Ne prave oni muzej, no izložbu za moderni svijet.KNJAZ:



Janko, prećera ga ti. Nema mane našijem sabljama, našem oružju. Dokazalo se ipokazalo.SERDARJANKO:Više ruke no oružje. Samo, tijeh sad nema oñe s nama.KNJAZ:Što oće s tim reć?JANKO:Oću reć da ih je mnogo izginulo, a i nijesi mogo sav narod što se tuko doves na dvor,tijesno je.KNJAZ:Dobro ga ti smrsi. Nemoj više da se ko za oružje maša. Mi smo jevropska zemlja izborićemo ko ugledni ljudi jevropske zemlje. Onda, ko je da se šalju sablje i puške?ðuro, Mašan, Joko, podignu ruke. Janko i Milan ostanu mirni.

KNJAZ:Ja sam za.Oni ostali klimoglavi odmah se jave. Milan podigne ruku. Janko ni sada.KNJAZ:A čije ćemo oružje slat?JOKO:Nema boljeg od vasojevićkog. Najviše smo pootimali Turcima, najlepše iskovali.MAŠAN:Otkud je bolje od drobnjačkog? Zna se ko je Smail agu za vazda smirio i ko pašenajsvetlije oružje.ðURO:

Neće ga se taj brod krećat bez piperskog, ja vam velim.JANKO:Kad smo već za oružje, po tovara je bajičko, a ostali, dogovorite se.VOJVODAMILAN:Mogli bi od svakog po malo.KNJAZ:Ta ti nije luda.JOKO:Al da neko pismen napiše ispod svakog čije je. Nek se zna. Nek piše: ovo je sabljaserdara Joka, isjekla je četres i pet Turaka, da je on broja, a može bit da je i koga više.

VOJVODAMILAN:Kako će se svijet začudit kad vidi sablju ñe sama sječe.JOKO:Do Zete ga nećeš danas dolazit!KNJAZ:Ne počinjite. Ja ću poslat moje lično oružje. Boljeg nema.MAŠAN:Ono, Gospodaru, mogli bi uporedit, pa da vidimo.JOKO:



Potpis ispod svakog. Neka piše: Ovo je sablja serdara Janka, iz Bajica, jes malo stara, ma je ko nova, nije se trošila.JANKO:Joko, nećeš me izazvat danas.JOKO:Il vasojevićko il nikoje. Reci, Gospodaru.MAŠAN:Smije li se u svijet otić bez drobnjačkih ñorda?Ohrabre se i klimoglavi, pa predlože svoja plemena. Vika načas nastane. Usred vike ulaziMilena. Nosi novu novcatu NJinchester pušku. Hoda polako, staje usred zapenušanogskupa.MILENA:Bila sam drska i bezočna da čujem što svijetli glavari pričaju. Ovu ljepoticu Gospodar napoklon od Ćesara dobio. Ako se možete s ovijem meriti, vi šaljite. Ko što reče serdar

Janko, sablje bez ruku nijesu bog zna što, a ruke ne možemo slat.Milena ostavi pušku na sto i izañe. Muk.ŠESTA SLIKAKnjaževa radna soba. Milena i Knjaz.MILENA:Znam, pogriješila sam. Žene nemaju što tražit ñe muški odlučuju, ali vi bi se za satvremena poklali oko oružja. London traži kulturu, nešto za ljudski napredak. To valja poCrnoj Gori tražit. Što je lijepo u nas?KNJAZ:Lijepo je s Lovćena gledat put mora, lijepo se u proljeće s gorama razgovarat.MILENA:

Zaboga Nikola. Ne zboriš djeci cetinjskoj.KNJAZ:Zar nisu lijepe naše gore?MILENA:Oćemo li njih na brod, pa u svijet?KNJAZ:Znaš da bi mogli. To bi se tamo dalo sklopit, a oñe raskrampamo jedno brdo, panapravimo nacrt po kome će ga tamo spojit. A da što? Kad su mogli onoliki Suecnačinjet, što ne bi jedno naše brdo? Brdo, slobodno, lijepo i crnogorsko. A ovako, pozadi,islika se jedno sunce, a ispod more, Boka. A ispod piše: Detalj s Lovćena. Mjesto ñeknjaz Nikola s gorama razgovara.

MILENA:Zašto ne pošalješ sekretara u englesko poslanstvo da pita što bi oni.KNJAZ:Neće oni meni reć što je dobro u Crnu Goru.MILENA:Po Cetinju šetaju kulturni i svjetski ljudi. Može bit oni znaju što o tamošnjim regulama?KNJAZ:Pa da sjutra svi zbore kako Gospodar ne umije sam mišljet. I ja sam svjetske školezavršio, četres godina vladam, znam i ja nešto.MILENA:



Da čujem.KNJAZ:Da pošaljem četu mojih perjanika. Takvo čudo, takve ljepote još svijet nije vidio. Viši suod njihovog najvećeg za po metra, brkovi su im duži od njihovih najbrkatijeh za bar triessantima. Znaju po deset pjesama o meni.MILENA:Pa da ih gledaju ka što su naše zarobljene gledali Francuzi u Parizu, kad je Petar Prviratovao s Francuzima. Umrli su od tuge u kavez, ko meñedi. Nikola, puna je Crna Gorameñeda, ma ih ne moramo svijetu pokazivat.KNJAZ:Ima Mašan pravo. Ništa nećemo slat. Vazda treba držat do časti i ponosa. Što se miimamo tamo ka kurve pokazivat, ka da se nudimo kome, ka da smo oberi da prizivamo ukafanu. Sjutra ću odpisat da se zahvaljujemo, al nek taj cirkus bez nas proñe.MILENA:

Ja, da me ko pita, ne bih tako. Ja bi tajno, zašto sam gospodar ako ne mogu tajno, pozvalakoga mladog, obrazovanog, nekoga ko je svijeta vidio, pa makar i ne bila dobro s njim,može bit da bi on znao nešto više.KNJAZ:Ti bi. Ja ne bi.SEDMA SLIKAStojan, sa tragovima skorog batinanja po odjeći i licu, jede kao vuk. Bogato postavljenatrpeza, vrč vina. Knjaz šeta oko stola.KNJAZ:Bogme se istruni tvoja hrabrost, a Robespjer?STOJAN:

Sedam dana na so i hljeb. Čaša vode za sedam dana. Govno bi izijo.KNJAZ:Da oprosti moj obraz.STOJAN:Da oprosti tvoj obraz.KNJAZ:E, sad kad si lijepo jeo, da pomogneš starom Gospodaru.Knjaz sipa vino Stojanu.STOJAN:Nikad.KNJAZ:

Ni za dukate?STOJAN:Ne trebaju mi tvoji krvavi dukati.KNJAZ:Ni za položaj?STOJAN:Od tebe, nikakvi.KNJAZ:Kuća na sred Cetinja?STOJAN:



Imam ja moju.KNJAZ:Znači, opet u aps?STOJAN:Neka ti je na čast.KNJAZ:Samo, sad si ojačo, kad si se namirio, imaćeš izuzetno postupanje, kako pripadabunyijama, političkim junacima. Za one što misle ko ti, imam lijepe odaje, sa leproznima.STOJAN:Gospodaru!KNJAZ:Ima desetina godina kako se leprozni zdušno vole s mojim slobodoumnicima. Kažu mičuvari da, ko nekim čudom, postanu isti za neko vrijeme. Krastavi i gubavi, a mrze me i jedni i drugi.

STOJAN:Naredi da me mušketaju, da me bace pod lovćenske kanice, nemoj samo to, Gospodaru.KNJAZ:Ja ne ubijam ljude zato što ne misle kao ja.STOJAN:Kakva pomoć od mene može tebi biti?KNJAZ:Tako, sokole, još ćeš ti blagosiljat čas kad si spasa dopo. Kad bi ti bio ja, što bi poslo uLondon na svjetsku izložbu?STOJAN:Lijepu ženu, Gospodaru. Sloboda i lijepa žena, to vrijedi za svakoga, oñe i u Englesku i

meñu crnce u Afriku. Slobode ne možeš slat. Žena, Bogu hvala, imamo. Visokih,crnookih, gordih, umnih, pravih. U Londonu organizuju natjecanje za ljepotice.KNJAZ:Bolje da sam te govnima naranio. Ženturače po svijetu ne šaljem.STOJAN:Ti si me pito, ja ti reko. Kako oćeš. Treba li sad da odpjevam družbu?KNJAZ:Neka, poslije ćeš to.OSMA SLIKAKnjaževa soba, Opet skup glavara. Serdar Joko pažljivo spušta veliku vreću ispredKnjaževih nogu.

JOKO:Nema boljeg prezenta za svijet od ovoga, Gospodaru.KNJAZ:Potego si dobro da to dopeljaš dovde. Što je to, ako Boga znaš?Joko se saginje i vadi iz vreće tursku glavu.JOKO:Evo je, ka nova, ka da sam je jutros posjeka. Pozajmio sam od nekolicine, nijesu svemoje. Odaberi najbolje, a ostalo da vratim, obećo sam ljudima. Ova, što je krvava, to samse ja dosjetio, namažeš je krvlju od prasca i uljem maslinovim po rezu i vidi, ma, ka da je jutros na ramena bila.



MAŠAN:I ja sam o tome razmišlja, samo, moje su se nekako skupile.KNJAZ:Što ste još smišljeli?VOJVODAMILAN:Gospodaru, da pošaljemo jedan šipak iz Bara. Lijep, crven ko krv, pun sunca i našegmora.JOKO:I još lubenicu iz Zete uz to. Ne govnaraj. Milane, nije to pijaca tamo.MILAN:Kad nije, što će tvoje glave tamo, ako ne da ljudi od toga lampe prave.Joko urlikne i opet izvadi sablju. Prije nego ostali stignu da ga spriječe, udari Milana poramenu. Perjanici izvode okrvavljenog Milana.

KNJAZ:(Joku)Nijesi smio to oñe. Dvor je ovo, Joko. Sto taljera kazne.JOKO:Izazvo me, Gospodaru.KNJAZ:Sto taljera.JANKO:A da ga ubi?KNJAZ:Dvjesto.

JANKO:A da je koji čovjek, običan, ubio Milana?KNJAZ:Što pitaš kad znaš!? Aps ili mušketanje.JANKO:Velika je pravda tvoja, Gospodaru.KNJAZ:Joko je ovijem glavama oñe zamirito da ubode koga oće. I mene ako ima za šta.JANKO:O ružnog sna, Gospodaru, da se ko na tebe namerači. Ja mišljah da pošaljemo svijetu dapokažemo Iva Bulajića, ratnika bez obje noge, bez obje ruke, sa dvanajest rana na onome

što je ostalo. Kad nam je mahanja slobodom, da pokažemo ko je stvarno izborio.KNJAZ:Ivu sam ja bajno ordenja dao i zemlju i počast i zvanje.JANKO:E, dao si mu zemlju da ore.KNJAZ:Što oćeš ti? Da ga stavim u kufer? A za to što si reko da je Ivo stvarno slobodu izborio, ane onaj ko je zaistinu osvojio, sto taljera.JANKO:A da ubodem ja koga, da imam za šta plaćat?



KNJAZ:Za bezobraštinu, serdar Janko, šljeduje te da se izgubiš iz ovih stopa, il će te perjaniciodvest. Pa se vrati kad te ujedanje proñe.JANKO:Tvoja volja, Gospodaru. Nijesi tako na Fundini mislio.KNJAZ:Fundina za Fundinu, a Cetinje za Cetinje. ZbogomJANKO:Zbogom.Janko odlazi.KNJAZ:Pošto mi niko nije dao odgovor, ja sam odlučio da bude po mojemu. Cijeli kulturni svijetšalje ljepotu žensku. Crna Gora nije mimo svijeta, naćemo krasoticu časnu i poslat je dasvijet vidi kakvo cvijeće raste u slobodnu Crnu Goru.

Zabezeknuti muk meñu glavarima, Joko uzima vreću.JOKO:Za baš ni jednu? Odabraćemo koju ljepšu...KNJAZ:Ni jednu.JOKO:Kako ćemo narodu tu sramotu objasnit?KNJAZ:Koju sramotu?JOKO:Da nas kurvetine po svijetu prestavljaju?

KNJAZ:A što ako tvoju ćer izaberemo?JOKO:Moju nećeš. Niti ičiju ko drži do časti i imena.DEVETA SLIKAKnjaz i Sekretar.KNJAZ:Piši, Miloviću.SEKRETAR:Kome sve atresujemo?KNJAZ:

Rusima, Englezima, ko bi još moga, Talijanima. Biće dosta. Piši. Narod crnogorski soduševljenjem je prihvatio da učestvuje na Svjetskoj izložbi u Londonu Sve svoje snage,svu svoju volju i ljubav prema Evropi stavili su Crnogorci da ostvare ovaj mirnodopskicilj. Bog dragi nije bio milostiv prema mom narodu, siromašna smo zemlja, izmorena iistrošena ratovima koje smo vodili za pobjedu hrišćanstva nad muhamedanstvom, za krstčasni i slobodu svijetlu. Zato molim, tu ostavi prazno, ja ću dodat koga poimence, zazajam od pet hiljada dukata. Te pare će biti iskorišćene za dalji razvitak crnogorskedržave i za pripremanje iste za učešće na Izložbi. Zajam će biti vraćen, čim prije budemogao. Odani sluga i poštovatelj, knjaz Nikola Petrović.DESETA SLIKA



Knjaževa soba. Milena i Knjaz.MILENA:Nijesmo još vratili ni onijeh dvadeset hiljada što smo za drumove uzeli.KNJAZ:Ne radi narod. Oću li ja iz yepa da vratim?MILENA:Od onijeh para si ti kupio jahtu za Skadar i...KNJAZ:Od čega bi onoliku djecu poudavali? Što bi ti, i da vratimo i da imamo.MILENA:Zorki ništa nijesi dao.KNJAZ:Što da joj dam kad je htjela za Petra Karañorñevića?MILENA:

Mnogo je nju neko pitao što bi htjela... Mnogo je duga, Nikola. Otići će nam dvor nadoboš.KNJAZ:Dokle narod ne ide na doboš, neće ni dvor. Napravićemo izbor kakvi nikad nije niñe bio.Biće ljepše no predaja Bara. Viñeće svi da je Cetinje centar Jevrope, da je knjaz Nikolanajkulturniji srpski vladar na svijetu.MILENA:Koliko se ñevojaka prijavilo?KNJAZ:Ni jedna.MILENA:

Eto ti tvoje Jevrope. Ponudi nagradu.KNJAZ:Za šta nagradu? Što je neko bogomdano lijep?MILENA:Probaj.KNJAZ:Junaštvo i ljepota nemaju cijene.JEDANAESTA SLIKAJoko i Knjaz. Radna soba.JOKO:Osam stotina dukata najljepšoj, jesam li dobro čuo po Cetinju?

KNJAZ:Jesi.JOKO:Odma, na ruke?KNJAZ:Isti čas.JOKO:Sve su ženturače iste, neka manje neka više lijepa, al što imam od brata jednu ćer...Osamnaest godina a svakog bi momka nadbrzila, plamen joj suklja iz očiju. Takve nećegledat oko ljudsko nikad više.



KNJAZ:Da nije tvoja?JOKO:Ne može tebi, Gospodaru, ništa promać. Ti znaš što smo ti i ja zajedno izdurali, ñe smosve bili i sablje krvavili. Poradi malo za moju Stojnu. Viñećeš je, upis.KNJAZ:Ako je tako lijepa, neće trebat moje potpore.JOKO:Što je sigurno, sigurno.KNJAZ:Ne mogu ti obećat. Viñećemo.JOKO:Nijesam se ovo od tebe nado, Gospodaru. Oprosti na smetnji. Biće još vremena dabudemo dužnici jedan drugome.

DVANAESTA SLIKAKnjaz i vojvoda ðuro.ðURO:Može li bit da se što preko tih osam stotina dobije? Mislim, što za familiju da je boljeopremi i za trošak.KNJAZ:Zavisi čija je.ðURO:Viñi, Gospodaru. Imam ja jednu odocnjelu sestru, meni bješe tries kad se rodila. Omaklase starcima. Ima je u leña ko strana od Lovćena. Ima mišku, najtežu damaskinju da vitlaiznad glave.

KNJAZ:Mašala.ðURO:Ono, malo je kljasta u desnu nogu, ma ne vidi se kad ide polako.KNJAZ:Ti joj reci da ne preši, pa ćemo viñet.ðURO:Znači, mogu da računam na tebe?KNJAZ:Za šta?ðURO:

Dobro, kad veliš tako. Ma, možda bi skoro i ja tebi trebo.KNJAZ:Ti meni vazda trebaš.ðURO:Mislim, može opet kakve bitke bit.KNJAZ:Ako bude, ja ću te zvat.ðURO:Ne znam oću li bit doma.TRINAESTA SLIKA



Knjaz i Mašan.KNJAZ:I baš ti se žena prijavila?MAŠAN:Vazda je bila ljepotica. Dvaes godina je mlaña od mene, držeća je. Ovo tebi zborim, nemora niko znat, ma, nijesam je mnogo istrošio, ne dadoše ratovi. Ne bi joj čoek dao višeod četres. To je žena, ñe će se ove musavice ostale metat s njom.KNJAZ:Lijepo, al što ću ja tu? Ako misliš da ka što pomognem, ne mogu. Nije to do mene.MAŠAN:ðe ću od bruke ako ne bude prva? Ja ću povuć prijavu.KNJAZ:A, ne može. Zabranjeno.MAŠAN:

Ko je zabranio.KNJAZ:Ja. Sad kad si se uvatio, igraj.MAŠAN:Igraćemo svi mi. Cijela Crna Gora bruji da se omladina naoružala, da se puške prekoRisna prebacuju na Cetinje. Serdar Janko se razlaja protiv tebe, ka da nije bio naš. Teškoće ti ta igra panut bez mene.ČETRNAESTA SLIKAKnjaževa radna soba. Knjaz i Milena poziraju fotografima. Nekoliko novinara sabilježnicama u rukama.PRVI

NOVINAR:Koliko će ñevojaka učestvovati?KNJAZ:Preko dvadeset. Ne znam tačno.DRUGINOVINAR:Da li su zastupljena sva crnogorska plemena?KNJAZ:Kod nas su ljepotice ravnomjerno rasporeñene. Ima ih odsvakle, gospodine.DRUGINOVINAR:

Živković, Radikalni glasnik, Beograd.KNJAZ:Napišite još, gospodine Živkoviću, da Nikola Petrović vodi računa o potrebama i častisvoga naroda, da nema zapostavljenih, nema prognanih, čak se štuju i politički oponenti.Napišite da će u komisiji za izbor sjedeti Stojan Lekić koji je mladi demokrata i borac zanarodna prava i koji se javno izjašnjava protiv moje politike. Gospodo, nova, jevropskademokratija najpogodnije tlo našla je oñe, ñe vjekovima cvjeta duh slobode i voljenarodne. Takoñe napišite da će prilikom izbora biti prireñeno primanje za izaslanike svihdvorova, konzularnih predstavništava, bal i bogata večera. Napišite, gospodo, da CrnaGora, predvoñena knjazom Nikolom Petrovićem korača stazama naprednijim,



dalekovidnijim stazama no što idu ovi koji misle da su viši no što jesu.PRVINOVINAR:Šta je istina u pričama da raste nezadovoljstvo naroda koji živi u nemaštini i obrazovaneomladine koja smatra da ste vi, oprostite, citiram: jedan od poslijednjih tirana u ovomdjelu Evrope?KNJAZ:Viñeli ste okićene ulice pune veselog svijeta. Viñeli ste, danas u šetnji Cetinjem, kakonarod meni prilazi i što mi zbori i što mi pjeva. Mislim da je to dovoljno.DRUGINOVINAR:Da li je istina da je Crna Gora pred ustankom protiv vaše strahovlade i da se spremaatentat na Vaše visočanstvo?KNJAZ:

Crna Gora se ne može buniti protiv svog osloboditelja, oca, onoga što narodu daje cijelogsebe. A vi gospodine, izvolite pokupit vaše stvari i najkraćim putem preći granicu. Pitanjavam prelaze granicu dozvoljenog odnosa sa kraljevskom glavom.DRUGINOVINAR:Kraljevskom?KNJAZ:Knjaževskom. Uostalom, možete za taj vaš listić napisat i kraljevskom, bićete vidoviti.Udaljite se. Ostali ostanite.PETNAESTA SLIKAMilena i Knjaz u radnoj sobi. Oboje nbervozni.

KNJAZ:Ono govno novinarsko je znalo. On je bio njihov agent. Milena, oni su se na mene digli.Bože, zašto si dao da dočekam da vidim kako mi se izrodio narod.MILENA:Djeca, Nikola. Lako će perjanici s njima...KNJAZ:Šta djeca? Četiri nahije utekle u šumu. Sanduk bomba prenešen na Cetinje. Dvor je trebou lagum otić. Možda će i otić. Može svaki čas da pukne.MILENA:Podgovorio ih je neko.KNJAZ:

Znam ja. Iii... ðe je meni bila pamet? Kakve stranke, kakvi bakrači! Od kad je tademokratija za Crnogorce? Milena, mene moj narod ne voli. Više voli demokratiju odmene.MILENA:Probaj da razgovaraš s njima.KNJAZ:Ja? Pobjednik pet ratova da razgovara sa svojim gujama? Ne. Slijevaće se krv nizplanine, majke će po još jednu crnu maramu stavit. Leprozni će pozbit da učine mjesta.Oca im dječinjeg. A učitelje iz Gimnazije ću prve uza zid.MILENA:



Što njih?KNJAZ:Što ih ne naučiše pjesmama koje sam posebito za njih napisa? Što ih uče o Egiptu iGrcima i Dušanu, a ne uče ih o meni? Živa im istorija ispred očiju, a oni uče otrojanskom ratu. Da su znali za naše ratove, ne bi se dali nahuškat na mene. Bome će opetglave okitit koce, domaće glave, kukala im majka. Opet će Nikola da jaše. Opet će gore ječat od mog pokliča.MILENA:Nema ti druge. Oružje, pa u boj.KNJAZ:Što ja? Imam plaćenu vojsku, policiju. Nek me brane, ja ostajem oñe tebe da čuvam.Priučili su se oni od Srbijanaca, uzeli su mustru, za bacanje kroz prozor, ka Draga Mašini Obrenović.(Priñe prozoru)

Oñe je nisko. Ja sam, formacijski, potonja odbrana dvora.MILENA:Ko su im voñe. Imenom?KNJAZ:Bjelaški. Svi. Samo da mi je znat koji čekaju oñe na Cetinje? NJima će se posebnoobradovat.ŠESNAESTA SLIKAKnjaz i Stojan. Stojan u lijepom novom odjelu. Obrijan i podgojen.KNJAZ:Spisak oću, Lekiću, ñetiću.STOJAN:

Ubiće me, Gospodaru. Ionako sam im sumnjiv zbog komisije za ljepoticu.KNJAZ:Nijesi se tako branio kad si zauzeo mjesto serdar Janka u savjetu, kad si putovao po Italijiko moj izaslanik. Lekiću, ti si dušu dao za naše izaslanstvo u Rim. Tamo ću te namjestit,ni do sad ti nije bilo žao.STOJAN:Ja sam pristajao na sve to jer sam smatrai da sam tako korisniji našoj stvari nego u apsu sleproznima.KNJAZ:Čijoj stvari, Lekiću? Gotovo je, ti nijesi njihov. Digla ti se repica na dukate, na vlast,nijesi ti od juče. Ostavi se ti opravdanja, nijesi na bjelaškom sastanku! Ako oni doñu,

ubiće te. I ja bi te ubio da sam na njihovom mjestu, ka što bi sad s merakom ubio serdarJanka. Prije bi oprostio onima što me mrze cijeli život, no onima što su se predomislili.Spisak!STOJAN:To su mi drugovi....KNJAZ:Bivši. Kako ti ono stojiš s ženama? Nikako. Vezan si, ko vreća govana, ko i svi što ginuza položaj. Častan je Knjaz, sve plaća. LJepotica je tvoja i božija. Spisak!STOJAN:Koja ljepotica?



KNJAZ:Koju ti izabereš. LJepotica svijeta, naša ljepotica. Spisak!

SEDAMNAESTA SLIKAKnjaz, ðuro, Mašan, Joko. Radna soba.KNJAZ:Oćemo li sad, kad je zemlja u pitanju, kad je opet došo vakat boju i oružju, oćemo li, junaci moji, sokolovi moji, zajedno protiv pogani i izdajica srpskog i crnogorskog imena?JOKO:Ostario sam ja za te rabote.MAŠAN:Nećemo, valjda, na svoju djecu udarat? Protiv Turaka, može. Na svoje ne ide,Gospodaru.ðURO:

Ja bi mogo, no mi se ne da nešto.KNJAZ:Poznajete svoje, svakog čovjeka i svaki bivak. Bez vas, zapatiće mi se u planine, pa nikadišćerat. Ni vi nijeste sigurni.ðURO:Ja se znam odbranit.KNJAZ:Doñi ðuro da vidiš izveštaje...Knjaz povede ðura do stola.KNJAZ:(Tiho)

Za tri dana je izbor. Ja mogu nešto uredit. A, i pare su veće. Poslali Talijani zajam.ðURO:(Glasno, da čuju ostali)Nikad Crnoj Gori gore nije bilo. Vidi što se gamadi nakotilo. Ako se spoje sAustrougarima, Talijanima, Arbanasima, Francuzima i Turcima, ode naša slobodazauvijek. Gospodaru, nareñuj.KNJAZ:Opkoljeni smo. Sa svih strana. Spoljni i unutrašnji neprijatelj oće da uništi ono što sevjekovima oñe stvaralo. Fala ti, ðuro. Ajde u pleme i radi što ti misliš da valja.ðURO:Na službi, Gospodaru.

ðuro se okrene i ode užurbanim korakom, ne pozdravivši se sa ostalima.KNJAZ:Mašane, Drobnjaci su se opet zaželjeli nečije glave. Moje, izgleda. Ako ode moja,zaklimaće se i tvoja.MAŠAN:Ništa se ti ne boj za moju.KNJAZ:Mašane, sjeti se kad smo skakali na šanac zajedno, na koplje golo tursko. Ja viknuh, pazilijevo, Mašane, a ti se okrenu lijevo i sasječe jednog ćelavog, ma te skolaše s desnogkrila, kad se ja zalećeh pa...



MAŠAN:Gospodaru, da se to tebi nije snilo? Ja se ne sjećam.KNJAZ:Na Zubljoj Glavi, kako se ne sjećaš, Mašo?MAŠAN::Nijesam ja bio na Zublju Glavu.KNJAZ:Zar ti ja ne dadoh orden za Zublju Glavu?MAŠAN:Dade.KNJAZ:Pa kako nijesi bio?MAŠAN::Nijesam.

KNJAZ:Danu, evo oñe u sto imam kuburu s Zublje Glave, doñi pa vidi.Mašan nevoljno ustane od stola.KNJAZ:(Tiho)Ako ne skočiš ti sad, poteće govnari pravo na Cetinje. Čuješ, Mašo, nema ti većeljepotice od žene! Video sam ostale. Još kad ja rečem. Rusi su poslali zajam, biće nekapara i da se poñe s njom u pratnju. Da vidiš London, jado crni. Ajde, sredi tu drobnjačkuomladinu, pa ćeš lijepo na brod.MAŠAN:Što odma ne reče, Gospodaru!? ðe nam na najsvetlije udaraju?! Boga mi ću lično grkljan

vaditi, ka ono na Zublju Glavu.Mašan se okrene i brzo izañe napolje.KNJAZ:Joko, oni ne izdadoše.JOKO:Ja da se pitam posla bi na tu dječurliju one najgore ubice što ih ti u aps držiš. Brijo bi imone ćosave brade sve na suvo. Ništa me više ne izluñuje od mladog čoeka. Meni se činida nisam nigda bio mlad. I kad sam bio, sreća da sam i onda bio star. Gazio bi ja njihkonjima dok se u kašu ne pretvore, crijeva bi im po cetinjskom polju razvlačio. Ja toumijem, znaš to. Al, neću. Neću. Ti si mene onomad odbio. Ja tebe sad.KNJAZ:

Joko, oćeš li puštit da te jedan Petrović moli?JOKO:Ma moš se sad oñe objesti, neću. Pa bio gospodar po iljadu puta.KNJAZ:A da ti rečem da je Stojna najljepša u Crnu Goru?JOKO:Ko? Stojna?KNJAZ:Ona.JOKO:



A ñe si je ti vidio?KNJAZ:Viñeću je na izbor. Skočila je nagrada na dve iljade.JOKO:Sveti Vasilije! Dvije iljade. Stojni?KNJAZ:Stojni. Onome ko je tako lijepu odgajio.JOKO:Donijeću ti njihove glave nareñane ko škorance iz Morače. Zbogom ostajte, Gospodaru.OSAMNAESTA SLIKAKnjaz i Sekretar. Knjaz Sekretaru daje poveći spisak.KNJAZ:Ovaj daj kapetanu Radonjiću. Reci mu, neka izañe s momcima oko ponoći. Polako, odkuće do kuće. Neka se trudi da ih ne vidi mnogo ljudi. Il, bolje, ko vidi, nek i njega

povede. Ove sa spiska nek ubija tiho, da se ne dernjaju mnogo i nek ih baca gore postijenama. Kad ih orlovi raskube neće se ni poznat ko je bio. Serdara Janka nek midovede živog i ove zaokružene, Mora neko i preteć, za nauk. Ajde, junače, biće koja odovih ljepotica i za tebe. Obećo je Knjaz.

DEVETNAESTA SLIKAKnjaz i Milena. Čuju se pucnji u daljini.KNJAZ:Ne odlažem ja izbor ni za sekund.MILENA:Grijeh je, Nikola.

KNJAZ:A nije grijeh krenut na mene? Sjutra će izbor bit ljepši i veći no da nije bilo svega ovoga.Neka vide dušmani. Što me više napadaju, sve sam jači. Baš da vidim oće li srbijanske ifrancuske novine smjet što da napišu o pobuni kad ja pravim pir u vr bune. Doda ću joštri, četiri, pet iljada dukata sjutra za čast. Biće svjetlije i ljepše no u tom Londonu. Ništase nije dogodilo, ništa. No, druga je muka. Ja sam Joku, Mašanu i ðuru obećao sjutrauslugu.MILENA:Što si obećao?KNJAZ:Da ćemo izabrat Mašanovu ženu, ðurovu sestru i Jokovu ćer.

MILENA:Zašto si to uradio?KNJAZ:Dužan sam im.MILENA:LJepota je jedina stvar na koju ti, ma koliki gospodar bio, ma koliko živio i ma kolikoperjanika, serdara, vojvoda i doušnika imo, nećeš imat prava, nikada. LJepota će sepokazat sama za sebe, prema njoj je sva tvoja ordija bijedna i nikakva. LJepota je jača odistine. Istinu možeš zakaručat neñe u neki mrak, možeš je naćerat da postane laž, ljepotine možeš ništa. Možeš je silom nagrdit, opet će se neñe pojavit, nova i ljepša. Mi ćemo



sjutra tražit lijepu ženu. LJepšu no što sam ja bila prije četrdeset godina, a to je teško.Ako se ne pojavi, nek ti je Bog u pomoći, tebi i Mašanu, ðuru, Joku, svima nama. Ispastćemo smiješni i glupi. Jedino nas prava ljepota može spasit.KNJAZ:Poslaćemo sve tri. Prva, prva do nje i prva do druge.MILENA:Poslaćemo samo onu koju nam Bog sjutra pošalje. Ako ga nijesi rasrdio mnogo ovepotonje dane.DVADESETA SLIKARadna soba raskriljenim vratima spojena sa velikim holom. Knjaz, Milena, dvorske damei glavari, izaslanici, gosti. Momčad igra kolo. Riječi kola veličaju Knjaza. Kolo završi.Aplauzi. Knjaz podigne čašu, sve se smiri.KNJAZ:Dobro došli, dragi prijatelji i gosti. Pozdravljam izaslanika sa meni premilog roñačkog

bratskog i ljubljenog ruskog dvora, izaslanika italijanske kraljevske familije – mojefamilije. Pozdravljam poslanika velikog Ćesara Franc Jozefa, konzularne službenikeFrancuske, Engleske i osobito mi mile Srbije. Skupili smo se oñe da svi zajednoodaberemo jednu od naših krasotica i da je pošaljemo u svijet da svima pokaže kakveljepote stasaju u slobodnoj i naprednoj, modernoj Crnoj Gori. Vjerujte mi na riječ, doprije nekolicne godine oñe nije bilo toliko lijepih i tako lijepih žena, neka mi oprosteprisutni izuzeci. Pod mojom rukom niče to cvijeće slobode, razvija se i buja jer mu usloviodgovaraju. Zna se da iz krša najljepši cvijet nikne. Mi imamo krša, imamo sokola dapazi na taj krš, imamo punu baštu gorskog cvijeća. Povodom ovog istorijskog zbitija, jaNikola Petrović, odlučio sam da, da bi dokazao i pokazao da sam vladar dostojanmoderne Jevrope, amnestiram veliki dio zavedenih i neobavještenih ljudi koji se ove dane

digo, u svom neznanju i na podstrek nečije zle ruke. Samo mali dio one nezahvalnepaščadi osjetiće moj gnjev, koji će opet biti u duhu sa modernim zakonima ostalogsvijeta. Da vas ne bi zamaro, prepustite se ljepotama ove noći, osjećajte se kao kod svojekuće. Za nekih sat vremena pristupićemo izboru. Živjeli mi dragi gosti!Svi podignu čaše na zdravicu. Muzika.DVADESET PRVA SLIKANedefinisan mračan prostor. Krug se osvjetli bakljama perjanika. Knjaz u svečanoj odori,Stojan u smokingu. Iza njih, perjanici guraju svezanog serdar Janka i par izmrcvarenihmladića. Iz daljine dopiru zvuci proslave. Čuje se kadril.KNJAZ:Čujete li, paščadi? Eno je svak ko malo drži do sebe i državničkog ugleda poslo nekoga

na dvor.JANKO:Da ti držiš do sebe, ne bi nas ovako potezo i od nas marvu pravio. No, ubio bi nas kačovjek čovjeka, ka Turčina, ako ništa drugo.KNJAZ:Zašto ti se žuri poginut, serdare? Ali ti je dosmrñelo živjet?JANKO:Meni, za istinu jes. Ako sam po života dao da bi ti sad seirio na dvor, a po škripama bacomomke bez lica i ruka, onda mi ni tih po života lula ne valja, a ne ovo što mi je preostalo.KNJAZ:



Zar ćeš tako lako pljunut na ono vrijeme kad si bio dostojan serdarstva, kad smo činjeličuda i pokre za slobodu, za našu Crnu Goru?JANKO:I za Petroviće.KNJAZ:Da što, nego za Petroviće?JANKO:Žao mi je samo onih prijeñašnjih mrtvih Petrovića, što im ime i čast pod noge bacaš.KNJAZ:Jel ti još čega žao?JANKO:Žao mi je tebe, Stojane Lekiću. Žao mi je kad pomislim da mogu doć, i dolaze, novi,besčasnici, žao mi je što će se zbog dukata i poslanstva stvorit nesoj podrepica, pizduna iudvorica.

Stojan se zaleti i nogom udari Janka.KNJAZ:Nemoj odore krvavit, ñetiću. Dobre sam volje noćas, dao sam riječ da ću pomilovat.Ostaćete živi. Leprozni su nervozni da vide nove sustanare. Prije toga, reću vam jednumoju novu pjesmu, za nauk: Milost, milost Gospodaru! Nesretnome otpadniku, milost,knjaže milostivi, otačanstava izdajniku milost daruj, pa udavi! Evo glave nek opane! Aliime izdajnika da mi na rod ne ostane. Ah griješan sam! Al se kajem, no pomiluj,milostivi! Jer još iskra crnogorstva u kutu mi srca živi.JANKO:Knjaže, drži se nadahnuća. Jel to o nama pjesma?KNJAZ:

O vama. Imaćete vremena da je naučite. Kad budete mogli lijepo, iskreno, bez sapinjanjada mi je otpjevate, možda ću vas i pustiti. Vodite ih.DVADESET DRUGA SLIKAIzbor ljepotice je u toku. U Knjaževoj sobi, za stolom, su Knjaz, Milena, Stojan, Sekretari još jedan član komisije. LJepotice dolaze iz predvorja praćene aplauzima. Doñu dostola, okrenu se i vrate se. Ulazi jedna ñevojka u nošnji.KNJAZ:Jel ova bila maloprije?SEKRETAR:Ne, Gospodaru, to je Janja Miajlović, dvaes godina, ćer Vojina, neudata.KNJAZ:

Meni je ista ka i one dvije od malo prije.(ðevojci)Priñi dijete.(ðevojka priñe. Knjaz je poljubi u čelo)KNJAZ:Jesi ko gorska vila. Evo, da ti dâ Gospodar dukat.Knjaz daje dukat. ðevojka se pokloni i ode.STOJAN:Postoji, moglo bi se reći, tip crnogorske ljepote, odreñeno ustrojstvo, zato vam se možebit čini da su sve iste.



KNJAZ:Bi li ti mogo, jednom napisat kakvu knjigu o tome kako su i fizički Crnogorci drugačijiod ostalog svijeta, ko da nijesu ko svi ostali?STOJAN:Možda i bi.KNJAZ:Napisaćeš da su to posebni Sloveni, izuzetni, da su sve za svoj račun činjeli, da ne dužim,da je to posebna vrsta Srba.Milena prekida Knjaza.MILENA:Evi ti ljepotice Jokove.Ulazi Joko i pod ruku drži Stojnu. Stojna je zakržljalo nedoraslo biće. Nošnja na njojlandara kao tuña. Sva je smetena, zapliće se u hodu. Prilaze stolu.KNJAZ:

Ko ti je to, Joko?JOKO:Stojna.KNJAZ:Jel to ona što bi svakog momka nadbrzila, što joj plamen bije iz oči?JOKO:Ona.KNJAZ:Da se nijesi zabunio, pa kakvu drugu poveo?JOKO:Kako bi, Gospodaru? Evo, moš viñet, nek se potrka s kojim oćeš oñe...

KNJAZ:Prevari me, serdar Joko.JOKO:Ja, bogme, ne prevari. Eno sam ti sve kod mene od bunyija očistio. Za strv im se ne zna.KNJAZ:Pa, kad malo bolje zagledam Stojnu, imaš ti pravo. Stanite oñe u stranu.Joko i Stojna stanu pored stola. Knjaz i Milena izmenjuju poglede. Aplauz. Ulazi Mašansa ženom. Žena je hipertrofiranih oblina (trebalo bi da podsjeća na Duvanyiku iz,,Amarkordažž). Knjaz sjedne, zabezeknut.MAŠAN:Gospodaru, najveći aplazu pobrasmo.

KNJAZ:Ne čudi me, Mašane.MAŠAN:Ti si se ko nešto iznenadio. Jesi vidio kakve su ove, nema ih pašče za šta ujes. A vidiovo...KNJAZ:Ti reče da je nijesi istrošio. Ma si prećero.MAŠAN:Gospodaru, ti si obećo nešto. Gospodarska se ne poriče. Eno je tamnica puna onihdemokrata. Što nije stalo, ja pobio.



KNJAZ:Fala ti Mašane. Fala... Ajd stani oñe sa strane.Ulazi ðuro sa sestrom. Sestra ima ramena ko Knjažev perjanik, kosmatu četvrtastu glavu, jake ruke, vidno hramlje. Da nije ženske nošnje, reklo bi se da je muško. Knjaz ustane,ponovo zaprepašćen.KNJAZ:Junački, ðuro, va istinu.ðURO:Šta sam ti reka, Gospodaru?(Sestri)Pozdravi se s Gospodarom.Sestra istupi naprijed. Knjaz hoće da je poljubi u čelo, ali je ne može doseći. ðevojka semalo sagne, obgrli Knjaza i malo ga podigne. Knjaz je poljubi. ðevojka spusti Knjaza.Krene da se rukuje sa Stojanom, ðuro je povuče.

KNJAZ:Čime se ti baviš, dijete, kad si tako porasla?ðURO:Siječe šumu, Gospodaru.KNJAZ:A, dobro kad je tako. Onda može.ðURO:Učinio sam kako se dogovorismo.KNJAZ:Znam, znam, danu stani u stranu. Da vidimo druge.ðURO:

Nema drugih.KNJAZ:Nema?Knjaz se okrene prema Mileni. Ona okrene glavu na drugu stranu.JOKO:Pa, reci, Gospodaru.KNJAZ:Teško je odlučit.Trojica glavara se naroguše. Ovlašno dodiruju oružje.KNJAZ:(Stojanu)

Lekiću, ti si najpozvaniji, što ti zboriš?Stojan ćuti.MAŠAN:Gospodaru, ako se dogodi sramota, ja i ti znamo kako se pere. Pa makar ja bez glaveosto.Neprijatna i opasna tišina, Milena ustane i laganim, dostojanstvenim koracima izlazi izsobe. Doñe do vrata i zapljeska rukama. Iz sale se čuje huk iznenañenja. U sobu ulaziñevojka vanredne ljepote. Dostojanstveno, elegantno, prilazi grupi oko stola. Tišina.KNJAZ:Fala ti, Svevišnji! Hvala ti što me vazda pogledaš kad zatreba meni i mojoj državi!



Knjaz odmerava ljepoticu.KNJAZ:Ma trebalo bi malo da se doradi za Jevropu.Knjaz iz svog pojasa vadi pištolj. Zatakne ga ljepotici za pojas.KNJAZ:Tako. Ima li još ko što, koji prilog, da je otpravimo kako valja?Lekić utrapi zbunjenoj ljepotici bocu rakije u ruke.LEKIĆ:Ovo je specifično nacionalno obilježje. Po tome nas svi poznaju. Pedeset i dva stepena.Serdari prilaze sa vrećom. Joko vadi turske glave.JOKO:Ovo nam, Gospodaru, ne možeš odbit. Svako pleme je odabralo ponajbolje. A moje suponajbolje od ponajboljih.MAŠAN:

E, pa da ne bude! Od kada su tvoje ponajbolje?!ðURO:Da vidimo koja je čija!Samo što se ne zakavže. Knjaz uzima glave, kiti ðevojku glavama.KNJAZ:Dobro je. Mir. Sve su ponajbolje. E sad, pošto se ovo sočinjenije okonča onako kako jemeni i Gospodu milo, biću, ko i vazda, široke ruke i velikog srca: Svi ćete mi u London!U pratnju!Zapucaju pištolji, zaori se pjesma: ,,Ah milosni Knjaz Nikola, svijetloga ti tvoga skuta, nedaj svojim junacima da umiru po tri puta...žž Razgaljeni, hoće da odu, Knjaz zaustavljaljepoticu.

KNJAZ:Mala, nemoj da bi kome dala u London! Daš li, ne vraćaj se ovamo! Obraz, obraz prijesvega!DVADESET I TREĆA SLIKAPolumrak u radnoj sobi Knjaza Nikole. Sekretar Milović sa perom i mastilom spreman zarad. Nikola, važan, siguran, sprema diktat. Milena, u uglu sobe, znatiželjna, brižna.KNJAZ:Piši, Miloviću!SEKRETAR:Kome ovo atresujemo?KNJAZ:

Engleskoj, Francuskoj, Italiji, Austriji, i posebno, Rusiji.MILENA:A da malo pričekamo sa tim poslanicama? Opet kuva u Crnu Goru.KNJAZ:Ja sam bunu ugušio. Jednom rukom. A drugom rukom državu u Jevropu uključio.MILENA:Omladina je opet nezadovoljna. Kažu, priča se, mnogo si na izbor potrošio, a narodcrkava.KNJAZ:Jak je ovo narod. Jak. Izdržaće on jevropeizaciju, koštalo koliko koštalo. I nisam ja tebe



izabrao, nego ljepoticu. Piši, Miloviću: Moja zemlja, iako izmoždena ratovima za krstčasni i slobodu svjetlu, smogla je snage da se odazove pozivu modernog svijeta i daučestvuje na Svjetskoj izložbi kako priliči modernoj jevropskoj zemlji. Zato vas molimoza dodjelu zajma u iznosu, ostavi prazno, ja ću staviti koliko, hiljada dukata. Zajam ćebiti vraćen čim prije budemo mogli. S velikim poštovanjem, kralj Nikola.SEKRETAR:Kralj?KNJAZ:Knjaz, kralj, u čemu je razllika?MILENA:Neće dat.KNJAZ:Ne mešaj se. A sad, Miloviću, našim iseljenicima u Ameriku... Ko će da ti dâ, ako ne oni.,,Braćo, prijatelji, zemljaci, plemenici i bratsvenici, zajedno prebrodismo ratove, bune,

sve oluje što se nad srpstvo i crnogorstvo nadviše. Sad smo na korak od velikog svijeta. Izato, braćo, Srbi, Crnogorci, ja vas u ime zavičaja molim: pošaljite par stotina, hiljada,stotina hiljada dolara, da svijet stignemo i prestignemo...MILENA:Kako ćeš to vratiti, Gospodaru?KNJAZ:Vratiće buduća pokolenja, za čije dobro sve ovo i uzimam.MILENA:Dobro. Biće dobro. Daće dragi Bog da bude dobro. Daće da, ko nekad, zaratimo, pa dasve lijepo doñe tamo ñe i pripada.KNJAZ:

Daće Bog. Jesi li napisao, Miloviću?SEKRETAR:Jesam, Gospodaru.KNJAZ:Onda, kraj!

KRAJ