s u b o t a / n e d e l j a , 2 0 – 2 1 . a v g u s t 2 0 1 6 .

Tradicija, ali ona dobra

vih dana je po~ela da pada ki{a.Ka`u da za vreme Filmskihsusreta ne}e padati. Nije tomogu}e, mora, to je tradicija.

Ovogodi{nji Filmski susreti Ni{, 51. poredu, po~e}e danas i traja}e do 26. avgusta.Predsednica `irija, glumica SlobodaMi}alovi}, tradicionalno }e odgradona~elnika Ni{a primiti klju~eve grada, aNi{ }e tih dana biti gluma~ki grad. @iri, ukojem su osim nje i glumci Kalina Kova~evi} iTanasije Uzunovi}, na kraju festivalskogpraznika dodeli}e kolegama osam zvani~nihfestivalskih nagrada.

U zvani~nom programu bi}e prikazano12 filmova, od kojih tri premijerno. GlumcuLazaru Ristovskom bi}e uru~ena nagradaPavle Vuisi} za izuzetan doprinos glumi udoma}em igranom filmu. Festival }e, premao~ekivanju organizatora, posetiti vi{e od 100glumaca. Prva dobitnica nagrade Pe~atgrada, koja obezbe|uje glumcu da postanepo~asni gra|anin Ni{a, i koja je ustanovljenaove godine na predlog grada, jeste glumicaDu{ica @egarac.

Pozivi za dolazak u Ni{ poslati suglumcima sa ex-yu prostora, me|u kojimaRadetu [erbed`iji, Radku Poli~u, Mileni@upan~i~ i Meti Jovanovskom. Spekuli{e seda }e posle du`eg perioda festival posetiti i@arko Lau{evi}...

A sve je po~elo daleke 1966. Direktorni{kog Slavica filma Stanko Tasi} tada jeoti{ao u beogradski Morava film kako bizatra`io pomo} u organizaciji Male Pule, kojaje trebalo da bude repriza Pulskog festivalapo gradovima Srbije. Kosta Carina, jedan odnajobave{tenijih filmskih radnika togvremena, predlo`io je da se umesto pukekopije Pule napravi originalni festivalgluma~kih ostvarenja. Grad Ni{ je, tada,zajedno sa Udru`enjem filmskih glumacaSrbije, postao njegov organizator.

Dosada{nji `ivot Filmskih susreta sazdanje – kao i svaki `ivot, od niza uspona ipadova. Pojedina njegova izdanja vrvila suod antologijskih jugoslovenskih filmova savanrednim gluma~kim rolama, a bivalo je iperioda kad su mediji bele`ili festivalskuzastarelost, zamor, politizaciju, ki~, va{arskuatmosferu ili afere. Najte`e je bilo ugodinama raspada zemlje, ratnih 90-ih, kadsu na festival prestali da dolaze glumci sa ex-yu prostora, a naklone nekih od ovda{njihglumaca koji su se odali politici pratilizvi`duci. Susreti su postali samo srpski, {tose odrazilo na njegovu ponudu i kvalitet.

Predstavnici Filmskih susreta ove godinesu, ponovo, bili u zvani~nim posetamadrugim festivalima nastalim na prostorubiv{e Jugoslavije. Pri put su bili na Pulskomfestivalu, gde su Susreti zvani~nopozdravljeni. Me|u organizatorima,pogotovo onim iz ni{kog dela Susreta, sve~e{}e se mo`e ~uti ideja o potrebiinternacionalizacije festivala, koja bi izme|uostalog podrazumevala i mogu}nost da seza zvani~ne nagrade takmi~e glumci izregiona koji igraju u filmovima koji nisusrpski. Konkurencija uvek dovodi dokvaliteta, raznolikost je uvek dobra, aumetnost ne zna za granice.

I to je nekad bila tradicija Filmskih susreta,ona dobra.

Dobro do{li u Ni{ku tvr|avu, jo{ jednom.

od 20. do26. avgusta

51.FILMSKI SUSRETI

O

PR

IZN

AN

JA

Lazar Ristovski, dobitnik nagrade „Pavle Vuisi}“ za izuzetan doprinos umetnostiglume u doma}em igranom filmu

Trudi}u se dane pokvarimovo dosadagrade od kolega su najdra`e i imajunajve}u te`inu. To je kao kad vampekari priznaju da pravite najbolje|evreke. Nadobijao sam se nagrada,

ali me jo{ uvek raduju jer su one ipak neko merilokvaliteta i uspeha. Kod nas su pojmovipopularnosti i uspeha pome{ani, tako da sunagrade neki reper da se ta dva pojma razgrani~e.Ova nagrada je ujedno i priznanje za mojcelokupni rad na filmu dosad, a od sada }use truditi da ne pokvarim ovo dosad –prva je reakcija Lazara Ristovskog nainformaciju da je ovogodi{nji dobitniknagrade Pavle Vuisi} za izuzetandoprinos umetnosti glume udoma}em igranom filmu. Priznanje}e mu biti uru~eno ve~eras naotvaranju 51. Filmskih susreta u Ni{u,nakon ~ega }e uslediti projekcijanovog filma Milo{a Radovi}aDnevnik ma{inovo|e, ukome Ristovski glumiglavnu ulogu.

Ristovski jero|en 26. oktobra1952. u Ravnom

Selu. Zavr{io je U~iteljsku {kolu u Somboru, aglumu diplomirao na Fakultetu dramskihumetnosti u Beogradu. Odigrao u pozori{tu vi{eod 4.000 predstava. Igrao je u vi{e od 60 filmova,televizijskih serija, televizijskih drama, ve}inom uglavnim ulogama.

Sjajne kreacije je ostvario u filmovima Hajka(1977), Svetozar Markovi} (1981), Igmanski mar{(1983), Tako se kalio ~elik (1988), Original falsifikata

(1991), Tito i ja (1992), Podzemlje (1995),Balkanska pravila (1997), Bure baruta(1998), Belo odelo (1999), Bumerang

(2001), Mali svet (2003), Pad u raj(2004), San zimske no}i (2004), SvetiGeorgije ubiva a`dahu (2009)... Igraoje i van granica Srbije – Kralj lopova i

Druga ena... Kao reditelj i producentsnimio je filmove Belo odelo i Bele

lavove. Producirao je jo{ desetfilmova. Vlasnik je

producentske ku}e ZilionFilm.

Najpoznatijepozori{ne predstave ukojima je igrao su[ekspirov Hamlet u re`iji

oskarovca Jir`ija Mencla na dubrova~kim letnjimigrama, Dugo putovanje u Jevropu StevanaKoprivice, Amadeus Pitera [efera u re`iji PaolaMa|elija, Luda u re`iji Slobodana Unkovskog,Mre{}enje {arana Ace Popovi}a, Original falsifikataRadeta Radovanovi}a, Mala Radoslava Pavlovi}a,Urnebesna tragedija Du{ana Kova~evi}a. Igrao je iu predstavama Don @uan, Mu{ica, Mara Sad,Ven~anje... Napisao je i dva romana – Belo odelo iKako sam dobio Oskara.

Dobitnik je bezmalo svih nagrada u Srbiji ibiv{oj SFRJ – Zlatne arene u Puli, Gran prija Naissa iCara Konstantina u Ni{u, Viteza srpske glume,Zlatnog viteza, Zlatne mimoze u Herceg Novom,Joakima Vuji}a, Kristalne prizme, Zlatnog }urana,nagrade @ivojin @ika Pavlovi}, nagrade Fripresci,Sterijine nagrade, nagrade za gluma~ku bravuruZoran Radmilovi}, Oktobarske nagrade gradaBeograda...

@iri Filmskih susreta dodeli}e osam zvani~-nih festivalskih nagrada. Glavnu nagradu,Gran pri Naissa, za najbolje gluma~koostvarenje na festivalu, prati}e i nov~ani iz-nos od 250.000 dinara. Uz nagradu CaricaTeodora, za najbolju `ensku ulogu, i CarKonstantin, za najbolju mu{ku ulogu, do-deli}e se iznos od po 200.000 dinara. Lau-reati Povelje za izuzetnu `ensku i mu{kuulogu dobi}e i po 150.000 dinara. Uz na-grade za najbolju `ensku i mu{ku epizodnuulogu, i nagradu za debitantsku ulogu bi}edodeljen i nov~ani iznos od po 100.000 di-nara. Nov~ani iznosi nagrada identi~ni sukao pro{le godine.

Nagrade Filmskih susreta

N

F I L M S K I S U S R E T I 2 0 1 6 | s u b o t a / n e d e l j a , 2 0 – 2 1 . a v g u s t 2 0 1 6 .

PROGRAM FILMSKI SUSRETI 2016.

Sve projekcije su na Letnjoj pozornici, po~inju u 20.30

32 51.FILMSKI SUSRETI

irali smo filmove kojiimaju odre|eni kvalitet ikoji }e korespondirati sapublikom. Vodili smo

ra~una o strukturi publike i njenomukusu kako ne bi do{li u poziciju da seljudi koji gledaju film posle projekcijepitaju „{ta je pisac hteo da ka`e“. Od 24filma koje smo pogledali, izabrali smo12 koji ispunjavaju te kriterijume. Tifilmovi imaju pri~u. Dakle, svi filmovikoji }e biti prikazani na Tvr|avi su dobriili vrlo dobri. Bilo je dosta hermeti~nihfilmova, odnosno onih u kojima serediteljski i scenaristi~kieksperimentisalo, i oni nisu u{li u na{izbor – ka`e Vladan @ivkovi}, umetni~kidirektor festivala i ~lan Selekcionekomisije.

IMA DOVOLJNO NAGRADA ZA SVE:Uvek ima dobrih gluma~kih ostvarenja,pa je to i ove godine tako. Ima dostamladih glumaca. @iri }e autonomnoodlu~iti ko }e dobiti nagradu. Odluke`irija su uvek stvar li~nog ukusa iafiniteta, tako da je logi~no da poslenjegovih odluka ima komentara da jeneko drugi trebalo da dobije nagradu.U svakom slu~aju, Filmski susreti imajudovoljno nagrada, tako da }e oni kojisu ih zaslu`ili i do}i do njih.

[TO JE MOGU]E U SARAJEVU, NIJE UNI[U: Svi glumci sa ex-yu prostora iregiona sara|uju, vi{e nema ~istihnacionalni filmova ve} su sve to

koprodukcije, svi dolaze jedni drugimana festivale. Ali, ni{ki Filmski susreti netreba da se internacionalizuju uklasi~nom smislu te re~i. Oni suspecifi~an – gluma~ki festival, za razlikuod svih ostalih koji su uglavnomfestivali op{teg tipa. Glumci u Srbijinisu u ravnopravnom polo`aju uodnosu na, recimo, svoje kolege uHrvatskoj, gde se snima ~etiri filmagodi{nje, ali se za to obezbede svapotrebna sredstva i uslovi. Mi u Srbijismo pro{le godine imali film koji jesnimljen 2008, a od tada se radilo napostprodukciji, za koju nije bilo novca.

Tako|e, festival u Sarajevu, koji nammnogi spo~itavaju, ima mnogo putavi{e sredstava nego Filmski susreti, te jenjemu izvodljivo da dovede jednog DeNira, a nama nije.

SVAKE GODINEZOVEMO GLUMCE SAEX-YU PROSTORA:Udru`enje glumacaSrbije, koje jesuorganizator Filmskihsusreta, svake godinezove glumce saprostora biv{eJugoslavije, bilo daigraju u filmu kojipredstavljakoprodukciju u kojojmi u~estvujemo, biloda je film potpunostrani ali u njemu igra

bar jedan na{ glumac. Tako|e,ustanovili smo tri Povelje za u~e{}e nafestivalu, namenjene upravo tim na{imkolegama. Ipak, oni ne mogu dau~estvuju u konkurenciji za zvani~nenagrade festivala.

SUSRETI SU SRPSKI FESTIVAL: Filmskisusreti bili su jugoslovenski festival, aizgubili su tu odrednicu kad se raspalata zemlja. Mi smo i ratnih 1991. i 1992.zvali na{e kolege iz Hrvatske i BiH, aliniko od pozvanih nije do{ao. Ovo jesada srpski gluma~ki festival, koji jeotvoren za kolege iz regiona.

nternacionalizacija Filmskih susretaje prirodna i logi~na. To je nu`nost.Potrebno je da se otvorimo bar zaprostor biv{e Jugoslavije. Trebalo bi

da ravnopravno vrednujemo njihova gluma~kaostvarenja, a da glumci sa tog prostoraravnopravno dobijaju nagrade. Nepru`anje rukedrugim festivalima je i sme{no i `alosno – ka`eBojana Simovi}, direktorka Filmskih susreta, kao iNi{kog kulturnog centra, koji je organizatorfestivala.

Ona precizira da su to „na{e kom{ije u BIH iHrvatskoj ve} uradile“, po{to su srpski filmovitamo bili u zvani~noj konkurenciji. MirjanaKaranovi} je dobila nagradu u Puli, a LazarRistovski u Sarajevu i Herceg Novom, dok je uPuli dobio nezvani~no priznanje.

– Mi smo po~eli da se otvaramo. Posle 27godina uspostavili smo saradnju sa Pulskimfestivalom. Trebalo bi da na Filmske susrete do|edirektorka Pulskog festivala Gordana Restovi},nakon {to sam ja bila na tom festivalu, na kojemsu Filmski susreti zvani~no pozdravljeni. Potpisanje protokol o saradnji Pulskog festivala saJugoslovenskom kinotekom, a organizovana je iizlo`ba ex-yu kinematografije. U Puli, kao iHerceg Novom srela sam na stotine, pa i hiljadeljudi, i skoro svi oni bi `eleli da ponovosara|ujemo. Zaista je lepo {to smo to po~eli daradimo malo ozbiljnije, za umetnost i kulturu jesaradnja normalna – ka`e sagovornica Danasa.

Ona dodaje da bi Filmski susreti morali da se

postaraju i da ugoste neka svetska gluma~kaimena, za {ta „jo{ ne postoji dovoljnorazumevanje“. Jo{ pre dve godine imala je, ka`e,ideju da u Ni{ do|e Armand Asante,protagonista filma Montevideo, bog te video.Razgovarala je sa rediteljem filma, DraganomBjelogrli}em, koji je bio raspolo`en za to, ali ipaknije do{lo do realizacije.

Simovi} jo{ ka`e da }e na otvaranju festivalasvirati ni{ki Guda~ki kvartet, koji }e izvoditimuziku Zorana Simjanovi}a. Voditeljski par }e~initi glumci ni{kog Narodnog pozori{ta. Umestove~ere u nekoj kafani, kao prethodnih godina, zafilmske radnike }e biti prire|en sve~ani koktel urenoviranom Oficirskom domu, {to je „otmenostkoja prili~i otvaranju“.

Ipak, kafanske atmosfere }e biti na zatvaranjufestivala. Na bini Letnje pozornice nalazi}e sekafanski sto, a saop{tavanje laureata svakenagrade prati}e muzi~ka numera u izvo|enjuCrnih mambi, koje su svojevremeno pratile[abana Bajramovi}a. Festival }e se zavr{itiuobi~ajenim vatrometom. Scenario za otvaranjei zatvaranje festivala uradio je novinar VanjaBuli}. On je pisao i scenario za festivalskisegment In memoriam, koji }e „ove godine bitiposeban, jer smo izgubili vi{e kvalitetnihglumaca“.

Ove godine }e Festivalski centar prvi put biti uOficirskom domu. Tu }e se odr`avati konferencijeza novinare, praviti intervjui, snimati emisijaTa~no u podne. Uve~e }e u ba{ti Festivalskogcentra biti prikazivani filmovi Bate @ivojinovi}a,Dragana Nikoli}a i Milorada Mandi}a.

– Za celokupni program raspola`emo saukupno 19,5 miliona dinara. Kad svera{~lanimo, ta finansijska sredstva su prili~nomala. Zato smo u svemu {tedeli. Gluma~kenagrade su u istom iznosu kao pro{le godine.Nismo menjali ni honorare za umetni~kogdirektora i ~lanove `irija, koji su ostali napro{logodi{njem nivou, tako da }e umetni~kidirektor primiti 200.000, a ~lan `irija 100.000dinara. Za reprezentaciju smo izdvojili samo100.000 dinara. Bili smo malo komotniji kad je upitanju sme{taj glumaca, ali samo zahvaljuju}iprojektu koji finansira Ministarstvo kulture.Ovoga puta se ne}emo stiskati, ve} }e glumcimo}i da borave i po vi{e dana, ukoliko to `ele.Ovo je njihov festival – ka`e ona.

Sagovornica Danasa dodaje da }e ove godinekarte biti druga~ije – za{ti}ene sufluorescentnom bojom, kako ne bi mogle da sekopiraju, a svaka je numerisana, odnosno na njojje naveden parter, red i sedi{te. Na taj na~in }e seizbe}i pro{logodi{nje primedbe da je deo karata,koje nisu imale ovakve oznake, navodno biofalsifikovan. Cena kompleta karata je ni`a negopro{le godine – iznosi 1.500 umesto 2.000 dinara.To zna~i da }e gledaoci za jednu filmskuprojekciju na festivalu, koju prati i poklonjenjeglumaca, platiti 100 dinara, dok ih jednabioskopska karta ko{ta 300.

I ove godine }e za organizatore najve}i izazovbiti Letnja pozornica, koja se nalazi u jako lo{emstanju, po{to nije renovirana poslednjih 50godina, zbog ~ega }e ve} naredne godine bitineophodna njena adaptacija. Stolice nisudovoljno udobne za vi{esatno sedenje, a imamalo toaleta za posetioce. Letnja pozornica imaoko 2.500 sede}ih mesta, a dodatne tribine bi}epostavljene za glumce i novinare.

„bu|enje“ iz provincijskog raja u kojemje do tada ivela.

DNEVNIK MA[INOVO\ERe`ija Milo{ Radovi}, uloge LazarRistovski, Petar Kora}, MirjanaKaranovi}, Jasna \uri~i}, MladenNelevi}, Nina Jankovi}, Danica Ristovski,Haris Burina, Tihomir Stani}Ilija je {ezdesetogodi{nji ma{inovo|a,na korak do penzije. On dr`i neslavanrekord od 28 ga`enja tokom karijere.Njegov usvojeni sin Sima `eleo bi danastavi porodi~nu tradiciju.

BRA]A PO BABINE LINIJERe`ija Rado{ Baji}, uloge MiloradMandi}, Rado{ Baji}, LjiljanaStjepanovi}, Olga Odanovi}, MirkoBabi}, Nenad Okanovi}, Nada BlamU `ivote glavnih junaka, poznatihPetlov~ana – Rada{ina i Mila{ina, kojena po~etku filma zati~emo unormalnom stanju sva|e bez ikakvograzloga, jednoga dana sti`e isto pismo.

SMRDLJIVA BAJKARe`ija Miroslav Mom~ilovi}, uloge@arko Lau{evi}, Jelena \oki}, PetarBo`ovi}, Bojan @irovi}, Neboj{a Ljubi{i},Milo{ Vlalukin, Cvjeta Mesi}Moma je skitnica koji `ivi u napu{tenoj

fabrici i pati od depresije. Ema jeskitnica koja `ivi u {ahtu i le~ila se odalkoholizma.

PORED MENERe`ija Stevan Filipovi}, uloge HristinaPopovi}, Mirjana Karanovi}, DraganMi}anovi}, Nikola Gli{i}, Slaven Do{lo,Gorica Regodi}, Milica Majki}Olja je gimnazijska profesorka istorije,mlada, puna entuzijazma izainteresovana za alternativne metodeedukacije.

IGRA U TAMIRe`ija Jug Radivojevi}, uloge TamaraDragi~evi}, Viktor Savi}, Vuk Kosti},Vladica Milosavljevi}, Borka Tomovi},Igor Damjanovi}, Nenad Nenadovi}Ljubavna pri~a motivisanapripovetkom Aska i vuk Ive Andri}a.

OTAD@BINARe`ija Oleg Novkovi}, uloge Nada[argin, Vuk Kosti}, Marta Bjelica,Neboj{a Glogovac, Anita Man~i}, MilicaMihajlovi}, Bojan @irovi}Pre petnaest godina Maca je izgubiladete nesre}nim slu~ajem i mu` jenapustio. Sada radi kao kafanskapeva~ica u lokalu svog ven~anog kumaBoleta.

RE^ DIREKTORKE

12 VELI^ANSTVENIH

ISvi glumci sa ex-yu prostora i regionasara|uju, vi{enema „~istih“nacionalnifilmova ve} susve tokoprodukcije, svi dolaze jedni drugima na festivale

“

VLADAN @IVKOVI]: Srpski gluma~ki festivalotvoren za kolege iz regiona

SPORAZUMRe`ija Predrag Radonji}, ulogeAleksandar Mihailovi}, MarijanTodorovi}, Vasilija Kokotovi}, BoraNeni}, Dejan Cicmilovi}Prvi film ~iji su svi kadrovi snimljeni naKosovu i Metohiji. Prati sudbinu srpskogpovratnika koji posle godina izgnanstvaodlu~uje da se vrati u svoje rodno mesto.Na tom putu ~eka}e ga te{ka isku{enja.

VLA@NOSTRe`ija Nikola Ljuca, uloge Milo{Timotijevi}, Tamara Krcunovi}, MarijaKrakman, Katarina Markovi}, DraganBakema, Milan Mari}, Slaven Do{lo,Vanja Ejdus, Jasna Ornela Beri, Fe|aStojanovi}, Jelena Stupljanin, TanjaPetrovi}, Biljana Keskenovi}, VladimirAleksi}, Marija OpsenicaPetar je menad`er uspe{ne kompanije.Nakon povratka s poslovnog putovanja,njegova `ena Mina nestaje, a Petarpo~inje da skriva njen nestanak.

S ONE STRANERe`ija Zrinko Ogresta, uloge KsenijaMarinkovi}, Lazar Ristovski, TihanaLazovi}, Robert Budak, Toni [estan,Tena Jei} GajskiSredove~noj patrona`noj sestri Vesnijavlja se suprug @arko koji ju je napustio

za vreme rata u Hrvatskoj pre dvadesetgodina i sada `eli da obnovi odnos.

PROCEPRe`ija Dejan Ze~evi}, uloge Ken Foree,Monte Markham, Katarina ^as, DraganMi}anovi}, Sofija Vuki}evi}, MiroljubLe{o, Denis Muri}Ameri~ki vojni satelit se sru{io u Srbiju.Tim ameri~kih i srpskih agenata imajedan specijalni zadatak...

INKARNACIJARe`ija Filip Kova~evi}, uloge Stojan\or|evi}, Dejan Cicmilovi}, TihomirStani}, Da~a Vidosavljevi}, Sten Zendor,Vidan Doj~inovi}, Lazar \uki}, @arkoStepanov^ovek se probudi na klupi, nanepoznatom gradskom trgu. Ne se}a sesvog imena, ni kako je tu dospeo. ^etiri~oveka sa belim maskama, u crnimodelima, pojave se niotkuda.

DOBRA @ENARe`ija Mirjana Karanovi}, uloge MirjanaKaranovi}, Boris Isakovi}, HristinaPopovi}, Jasna \uri~i}, Vlado Kero{evi},Ksenija Marinkovi}, Bojan NavojecKada Milena sazna detalje o pro{lostisvog, naizgled idealnog supruga, a uisto vreme otkriva i da ima rak, po~inje

i{ jednostavno voliglumce, a verujem da iglumci vole Ni{. Ovo jejedini grad u svetu koji

klju~eve svojih kapija makar na nedeljudana poklanja glumcima, ovo je jedinigrad koji glumcima pru`a nesebi~nupa`nju, ovo je grad koji glumcimapoklanja ono najvrednije, svoju du{u.

Na neki na~in svi smo mi glumci, jerkako je davno rekao [ekspir, „Svet jepozornica na kojoj svako igra svojuulogu“.

Jo{ od vremena kada su me|ukamenim zidinama Tvr|ave uzdahegledalaca mamili Liz Tejlor, Ri~ard Bartoni Robert de Niro, pa preko nenadma{nihPavla Vuisi}a, Zorana Radmilovi}a, kalje,Mije i drugih velikana na{eg glumi{ta, Ni{je nau~io da da su glumci kao deca, kojutreba nagraditi, ali nikako razmaziti, jer izgodine u godinu o~ekivanja su uvek bilavelika i puna naboja i tako pedeset ijednu godinu zaredom.

Pro{le godine obele`ili smo zlatnusvadbu, preciznije 50 godina verne imnogostruko uzvra}ene ljubavi Ni{lija iglumaca.

U susret nekimnovim jubilejimanadamo se boljimdanima jerna`alost filmskaumetnost, kao i druge, pro`ivljava onoisto stanje sa kojim se skoro svakigra|anin Srbije susre}e svakoga dana,a to je naravno nedostatak finansija.Srpski film je, me|utim, oduvek bioprepoznatljiv po dru{tvenoj kriti~nosti islobodi filmskog izraza i iskreno senadam da }e ove tradicionalnevrednosti ostati i u vremenima prednama.

Grad Ni{ ove godine uvodi jednunovinu koja se ti~e podele besplatnihpozivnica za Festival gluma~kih

ostvarenja. Pozivnice koje je Graddobijao od organizatora festivala ne}epreuzimati i deliti gradskimfunkcionerima i direktorima gradskihpreduze}a i ustanova. One }e bitipodeljene prvenstveno mladimambasadorima Grada, a to su u~enici isportisti koji su na me|unarodnimtakmi~enjima osvojili neku od medaljaili zabele`ili zapa`ene rezultate. Na ovajna~in izra`avamo zahvalnost svimmladim ljudima koji svojim talentom iznanjem na najbolji mogu}i na~inpredstavljaju Grad u zemlji iinostranstvu i time afirmi{unajpozitivnije ljudske vrednosti.

U susret festivalu, u ime Grada Ni{a isvoje li~no ime, od srca svim glumcima,statistima, rediteljima i ~lanovimaekipa `elim dobrodo{licu u Ni{ sauverenjem da }emo zajedno, po 51.put, u`ivati u ostvarenjima doma}egigranog filma.

Foto:

Du{a

n Miti}

Car

OVOGA PUTA SE NE]EMO„STISKATI“, VE] ]E GLUMCI MO]I DA BORAVE I PO VI[E DANA,UKOLIKO TO @ELE. OVO JE NJIHOV FESTIVAL

BOJANA SIMOVI]: Internacionalizacijafestivala je nu`nost

B

NRE^ GRADONA^ELNIKA

Ni{ jednostavno voli glumceDarko Bulatovi}

U dodatku posve}enom Filmskim susreti-ma nema izjave ministra kulture i informi-sanja, niti drugog predstavnika Ministar-stva posve}ene ovom festivalu, mada jeDanas to pravovremeno i zvani~no zatra-`io. Do zavr{etka dodatka Ministarstvo senije izjasnilo o ovom festivalu.

Ministarstvo kulture bez re~i

U susret nekim novimjubilejima nadamo seboljim danima jerna`alost filmskaumetnost, kao idruge, pro`ivljavaono isto stanje sakojim se skoro svakigra|anin Srbijesusre}e svakogadana, a to je naravnonedostatak finansija

“

SUBOTA, 20. AVGUSTSve~ano otvaranje, dodelanagrade Pavle Vuisi},projekcija filmova Dnevnikma{inovo|e (85 minuta) iSporazum (79);

NEDELJA, 21. AVGUSTProjekcija filmova S onestrane (81), i Procep (90) +Mahalac, Maca Marinkovi};

PONEDELJAK, 22. AVGUSTProjekcija filmova Dobra`ena (90) i Pored mene (95) +Stand Down, Neboj{aMilovanovi};

UTORAK, 23. AVGUSTProjekcija filmova Bra}a pobabine linije (93) i Vla`nost(113) + In memoriam;

SREDA, 24. AVGUSTProjekcija filmova Smrdljivabajka (98 minuta) iInkarnacija (82) + USBakrobatika, kaskaderi;

^ETVRTAK, 25. AVGUSTProjekcija filmova Otad`bina(110) i Igra u tami (98) +Kal~ine pri~e, DesimirStanojevi};

PETAK, 26. AVGUSTDodela nagrada, sve~anozatvaranje, projekcijafilmova Lutaju}a srca, arhivemocija i Radni~ki je ljubavNi{a (gostuju}i filmovi).

rijateljima iz Srbije govorim daje avgust najbolje vreme zaposetu Ni{u. Ve} skoro tridecenije, u drugoj nedelji

avgusta ovde se odr`ava Ni{ville festival. Pomeni, najzna~ajnija kulturna manifestacijau Srbiji, uz Bitef i Fest. Nedelju dana kasnijeodr`avaju se Filmski susreti, kulturnidoga|aj koji je bio od najve}eg zna~aja ustaroj Jugoslaviji. Kultura postane predmetrazgovora gdegod krenete. Kultura i novac.Nakon avgusta, ostaju samo razgovori onovcu. Koji nam ovde svima nedostaje.

Za{to ne znate gde vam odlazi novac

U Srbiji vrlo dobro znamo {ta koliko ko{ta ikakav kvalitet mo`emo dobiti u raznimradnjama. Zainteresovani smo da istra`ujemo{ta se nudi, stalno u potrazi za novim,kvalitetnijim i jeftinijim. Ljuti smo na sebe kadane{to platimo skuplje nego {to je trebalo.

Ako nam toliko puno zna~i da znamo gdenam odlazi svaki dinar iz ku}e, za{to nismozainteresovani kako se tro{i na{ novac kojiostavljamo dr avi? I koliko para dajemo dr avi?

Na svakih 1.000 dinara koje zaradim kaozaposleno lice, kroz doprinose i porezedr`avi ostavim 394 dinara. To zna~i da menina ra~un u banci ne legne 1.000, kojezaradim, ve} svega 606 dinara. Neki }e re}ida u ova 394 dinara ulaze i porezi idoprinosi na teret poslodavca. Radopotvr|ujem i odgovaram da je i taj novaczara|en mojim radom – ne bi nijedanposlodavac trpeo tro{ak zaposlenog kojinije zara|en na tom radnom mestu.

Prilikom svake kupovine pla}amo dr avi jo{20 odsto PDV. U zavisnosti od toga na {ta tro{itenovac, posebno ako ste pu{a~ ili akokonzumirate alkohol, plati}ete jo{ i akcize, pa icarine. Primera radi, supruga i ja smo u pro{lommesecu dr avi (preko PDV, carina i akciza) dalijo{ oko 110 od zara|enih 1.000 dinara.

Ne ra~unaju}i druge prihode kojedr`ava ostvaruje od na{eg doma}instva(porez na imovinu, na primer), od onih1.000 dinara nama na kraju ostane svega496 dinara. Dr`ava nam je uzela 504 dinara.I, kad ve} tako skupo pla}amo dr`avu, {tazauzvrat dobijamo?

[ta sa parama koje dajem dr`avi

Podaci Ministarstva finansija pokazuju daje u 2015. godini 12,5 odsto bud`etskihprihoda i{lo ka lokalnim samoupravama.^ak 87,5 odsto prihoda je oti{lo u republi~kibud`et. Na na{a 504 dinara koje smo ostavilidr`avi, 441 dinar oti{ao je Republici, a samo63 dinara lokalnoj samoupravi. PrethodnaVlada je na kraju svog mandata najavila da}e dodatno smanjiti prihode lokalne

samouprave, valjda ra~unaju}i da se nalokalu mo`e i bez para.

Ovi podaci pokrenuli su novu raspravukod nas ku}i. Zapitali smo se: ako bismomogli da biramo gde se tro{i na{ novac kojiide u dr`avni bud`et, kako bi ga potro{ili?[ta nam je va`no da dobijemo od dr`ave?

Mi bismo `eleli da se pristojan deonovca izdvoji za obrazovanje i kulturu.

A koliko dr`ava tro{i na kulturu? Ubud`etu Srbije za 2016, koji iznosi okodevet milijardi evra, za kulturu je ostalosvega oko 54 miliona evra. To je otprilikeoko 0,6 odsto bud`eta Srbije (dva do triputa u procentima manje u odnosu naozbiljne dr`ave). Dakle, od moja 504 dinarakoje sam dao dr`avi, na kulturu }e dr`avapotro{iti oko 2,6 dinara, a od para koje samdao lokalnoj samoupravi, mo`da jo{najvi{e pola dinara. Tri dinara, dru`e.

Kako Ministarstvo koristi moj novac u oblasti kulture

Ministarstvo kulture i informisanja svakegodine dodeljuje sredstva za projekte uoblasti kulture. Planirano je da se u 2016.oko 4,3 miliona evra izdvoji za projekte uoblasti kulture za celu Srbiju, ili samo osamodsto sredstava odvojenih za kulturu.Mrvice. Dodu{e, mrvice od kojih se punoo~ekuje {irom Srbije.

Skoro svaki drugi podr`ani projekat(ta~nije 48 odsto) u 2015. godini bio je izBeograda. Oko 57 odsto sredstavaopredeljenih za projekte je dato projektimaiz prestonice. U Beogradu, pak, `ivi svega22 odsto stanovni{tva Srbije.

Podaci iz 2016. nisu mnogo bolji. Osim upojedinim oblastima, gde jesu podr`aniprojekti iz cele Srbije, sredstva su podeljenakrajnje neravnomerno, na {tetu ostatka Srbije.

Ne treba zaboraviti da Beograd imanajve}u prose~nu platu i da je kupovnamo} ljudi u Beogradu takva da mogu daizdvoje ve}i novac za odlazak u pozori{te,bioskop, muzej... S druge strane, skoro 90odsto op{tina i gradova u Srbiji imaprimanja ni`a od republi~kog proseka.

Izgovori i realnost

Opravdanja Ministarstva da izvanBeograda sti e mali broj kvalitetnih projekatasu potpuno neprihvatljiva. Prvo, Ministarstvone slu i da finansira projekte, ve} da podr`avarazvoj kulture i umetnosti i obezbedi pristupkulturi i umetnosti svim gra|anima Srbijeupravo od para tih istih gra|ana.

Dodatni problem je {to i taj izgovor nijeta~an! Odbijeni su projekti institucija iorganizacija izvan Beograda koje suprethodno dobijale i sredstva EU, gde jeprocedura daleko komplikovanija.

I na kraju krajeva, da li je Ministarstvouradilo ozbiljnu procenu kapacitetainstitucija i organizacija u kulturi iprilagodilo svoj na~in rada realnimpotrebama? Ili se u Srbiji podrazumeva dasvi moraju da se klanjaju velikim ministrimai prate njihove veli~anstvene ideje? Prvi jeput razvoja dru{tva, drugi je put razvojakulta li~nosti.

Izbaciti politiku iz kulture – nije libolje uvesti kulturu u politiku

[ta dr`ava zaista `eli da uradi sakulturom? [ta je cilj kulturnih politika i gdedalje usmeriti napore dr`ave? Vera da }ejedna strategija ili jedan zakon o kulturire{iti sve, na`alost, naivna je.

[ta je vizija razvoja kulture u Srbiji? To nijepitanje na koje bi dr`avni aparat~ici iposlu{ni ministri trebalo da daju odgovor.Ovo je pitanje na koje prvenstveno ljudi u

kulturi moraju da imajujasan i precizan odgovor– svoj jasan inedvosmislen politi~kizahtev.

Da li }emo kulturupotpuno pogre{no guratina tr`i{te koje seispostavilo da je grobljekvaliteta i u dalekobogatijim i obrazovanijimdru{tvima? Ili }e Srbijarazvijati odgovornukulturnu politiku, brinu}io tome da je izuzetankvalitet kulturno-umetni~kih sadr`ajaprisutan i pristupa~ansvim gra|anima Srbije?

Vreme je da ovirazgovori iza|u iz ku}a ihodnika ustanova gdese vode u pola glasa, u

strahu da ih partijski postavljen direktor ne~uje. Vreme je da se ovi razgovori vode namedijima u udarnim terminima, u Vladi, uparlamentu, u ustanovama i na javnimraspravama {irom Srbije.

Za nas Ni{lije, sada nakon Ni{villefestivala, ostaje da se radujemo Filmskimsusretima. Uprkos politici, uprkos o~iglednojbud`etskoj nepravdi u Srbiji, kultura opstajezahvaljuju}i entuzijazmu pojedinaca kojifestivale organizuju i ljubavi publike eljnekvalitetnih sadr`aja. Kada bi se tajentuzijazam svih nas okrenuo i ka stvaranjujasnih politi~kih zahteva, pre svega uzahtevu za ve}e i pravednije bud`ete zakulturu, iveli bi u daleko boljoj Srbiji.

Autor je predsednik Upravnog odboraNacionalne koalicije za decentralizaciju

i posetilac Filmskih susreta

s u b o t a / n e d e l j a , 2 0 – 2 1 . a v g u s t 2 0 1 6 .4 51.FILMSKI SUSRETI

Dodatak realizovan uz podr{kuMinistarstva kulture i informisanjaRepublike Srbije

SUBOTA, 20. AVGUSTPrijem kod gradona~elnika u Gradskoj ku}i – 19 sati; Studentski filmovi uBalkanskoj ulica ispred bioskopa Kupina – 21; Koktel povodom otvaranja Fe-stivala u Festivalskom centru (Oficirski dom) – 22; Dokumentarni filmovi odobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u parku Sveti Sava – 22; Dokumentarni fil-movi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u kafeu Labeerint – 22.30; Festival-ska hronika u TV Belle Amie kod fontane na Trgu kralja Milana – 23.30;

NEDELJA, 21. AVGUSTPRESS konferencija/Razgovor sa glumcima u Festivalskom centru – 11; Ta~-no u podne, kontakst program (Desimir Stanojevi} & La Campanella) u ba{tiFestivalskog centra – 12; Film Kabina u Festivalskom centru – 12-14; ZalogajJuga u Festivalskom centru – 12-14; Filmsko-likovna kolonija, berza i degu-stacija u Festivalskom centru – 13; Akva-park u Sportskom centru air – 14-17; Kino-Region u bioskopu Kupina – 18; Studentski filmovi u Balkanskoj uli-ci ispred bioskopa Kupina – 21; Retro bioskop – Filmovi Velimira Bate @ivo-jinovi}a i Dragan Nikoli}a u ba{ti Festivalskog centra – 21; Dokumentarni fil-movi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u parku Sveti Sava – 22; Dokumen-tarni filmovi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u kafeu Labeerint – 22.30;Festivalska hronika u TV Belle Amie kod fontane na Trgu kralja Milana –23.30; After Midnight party u bazenu hotela Aleksandar – 23.30;

PONEDELJAK, 22. AVGUSTPRESS konferencija/Razgovor sa glumcima u Festivalskom centru – 11; Otva-ranje izlo`be fotografija Mija Aleksi} – Biti glumac i 50. Filmski susreti u Festi-valskom centru – 12; Ta~no u podne, kontakst program (Desimir Stanojevi}& La Campanella) u ba{ti Festivalskog centra – 12; Filmsko-likovna kolonija,berza i degustacija u Festivalskom centru – 13; Glumci kuvaju u Barum pres3 na Ni{avskom keju – 14.30; Studentski program/Radionica u Festivalskomcentru – 18; Kino-Region u bioskopu Kupina – 18; Promocija filmskih izda-nja u Deli prostoru kod Sinagoge – 19; Studentski filmovi u Balkanskoj uliciispred bioskopa Kupina – 21; Retro bioskop – Filmovi Velimira Bate @ivoji-novi}a i Dragan Nikoli}a u ba{ti Festivalskog centra – 21; Dokumentarni fil-movi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u parku Sveti Sava – 22; Dokumen-tarni filmovi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u kafeu Labeerint – 22.30;Festivalska hronika u TV Belle Amie kod fontane na Trgu kralja Milana –23.30; @urka Merak nema cenu u kafani Stara Srbija – 23.30;

UTORAK, 23. AVGUSTPRESS konferencija/Razgovor sa glumcima u Festivalskom centru – 11; Ta~nou podne, kontakst program (Desimir Stanojevi} & La Campanella) u ba{ti Festi-valskog centra – 12; Filmsko-likovna kolonija, berza i degustacija u Festival-skom centru – 13; Turisti~ki izlet u Arheolo{ko nalazi{te Medijana – 14; Glum-ci kuvaju u Barum pres 3 na Ni{avskom keju – 14.30; Studentski program/Ra-dionica u Festivalskom centru – 18; Kino-Region u bioskopu Kupina – 18; Pro-mocija filmskih izdanja u Deli prostoru kod Sinagoge – 19; Studentski filmoviu Balkanskoj ulici ispred bioskopa Kupina – 21; Retro bioskop – Filmovi Velimi-ra Bate @ivojinovi}a i Dragan Nikoli}a u ba{ti Festivalskog centra – 21; Doku-mentarni filmovi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u parku Sveti Sava – 22;Dokumentarni filmovi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u kafeu Labeerint –22.30; Festivalska hronika u TV Belle Amie kod fontane na Trgu kralja Milana– 23.30; After Midnight party u bazenu hotela Aleksandar – 23.30;

SREDA, 24. AVGUSTPRESS konferencija/Razgovor sa glumcima u Festivalskom centru – 11; Ta~-no u podne, kontakst program (Desimir Stanojevi} & La Campanella) u ba{tiFestivalskog centra – 12; Film Kabina u Festivalskom centru – 12-14; Film-sko-likovna kolonija, berza i degustacija u Festivalskom centru – 13; Degu-stacija belmu`a (srpska vijagra) u kafani Svrljig – 14.30; Glumci kuvaju u Ba-rum pres 3 na Ni{avskom keju – 14.30; Studentski program/Radionica u Fe-stivalskom centru – 18; Okrugli sto Festival u regionu u Festivalskom centru– 18; Kino-Region u bioskopu Kupina – 18; Promocija filmskih izdanja u De-li prostoru kod Sinagoge – 19; Studentski filmovi u Balkanskoj ulici ispred bi-oskopa Kupina – 21; Retro bioskop – Filmovi Velimira Bate @ivojinovi}a iDragan Nikoli}a u ba{ti Festivalskog centra – 21; Dokumentarni filmovi o do-bitnicima nagrade Pavle Vuisi} u parku Sveti Sava – 22; Dokumentarni fil-movi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u kafeu Labeerint – 22.30; Festival-ska hronika u TV Belle Amie kod fontane na Trgu kralja Milana – 23.30;

^ETVRTAK, 25. AVGUSTPRESS konferencija/Razgovor sa glumcima u Festivalskom centru – 11; Ta~nou podne, kontakst program (Desimir Stanojevi} & La Campanella) u ba{ti Fe-stivalskog centra – 12; Filmsko-likovna kolonija, berza i degustacija u Festi-valskom centru – 13; Matine u 2 u New city hotelu – 14; Glumci kuvaju u Ba-rum pres 3 na Ni{avskom keju – 14.30; Studentski program/Radionica u Festi-valskom centru – 18; Kino-Region u bioskopu Kupina – 18; Promocija film-skih izdanja u Deli prostoru kod Sinagoge – 19; Premijera dokumentarnog fil-ma Duhovno blago u Svetosavskom domu – 19.30; Studentski filmovi u Bal-kanskoj ulici ispred bioskopa Kupina – 21; Retro bioskop – Filmovi VelimiraBate @ivojinovi}a i Dragan Nikoli}a u ba{ti Festivalskog centra – 21; Dokumen-tarni filmovi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u parku Sveti Sava – 22; Do-kumentarni filmovi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u kafeu Labeerint –22.30; Festivalska hronika u TV Belle Amie kod fontane na Trgu kralja Milana– 23.30; After Midnight party u bazenu hotela Aleksandar – 23.30;

PETAK, 26. AVGUSTPRESS konferencija/Razgovor sa glumcima u Festivalskom centru – 11; Ta~-no u podne, kontakst program (Desimir Stanojevi} & La Campanella) u ba{tiFestivalskog centra – 12; Filmsko-likovna kolonija, berza i degustacija u Fe-stivalskom centru – 13; Glumci kuvaju u Barum pres 3 na Ni{avskom keju –14.30; Studentski program/Radionica u Festivalskom centru – 18; Kino-Re-gion u bioskopu Kupina – 18; Studentski filmovi u Balkanskoj ulici ispred bi-oskopa Kupina – 21; Koktel povodom zatvaranja Festivala u Festivalskomcentru – 22; Dokumentarni filmovi o dobitnicima nagrade Pavle Vuisi} u par-ku Sveti Sava – 22; Dokumentarni filmovi o dobitnicima nagrade Pavle Vui-si} u kafeu Labeerint – 22.30; Festivalska hronika u TV Belle Amie kod fonta-ne na Trgu kralja Milana – 23.30 sati.

PRATE]E MANIFESTACIJE

[ta je vizijarazvoja kulture u Srbiji? To nijepitanje na koje bi dr`avniaparat~ici iposlu{ni ministritrebalo da dajuodgovor. Ovo jepitanje na kojeprvenstvenoljudi u kulturimoraju da imajujasan i precizanodgovor – svojjasan inedvosmislenpoliti~ki zahtev

“

Urednik dodatka: Dragan Sto{i} Tekstovi: Zorica Miladinovi} Fotografije: Filmski susreti Korektura: Ana Ron~evi} Prelom: Zoran Spahi}

POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

51.FILMSKI SUSRETI

Mrvice Beograda za kulturu Srbije ili tri dinara, dru`eMladen Jovanovi}

NEDVOSMISLENO

P

Foto:

Med

ia ce

ntar

Beog

rad