Download pdf - Teorijski Pristupi u Tumacenju Nastanka - Razvoja Ekoloskog Pokreta1

Teorijski pristupi u tumačenju nastanka/razvoja ekološkog pokreta

Ekološki pokreti i organizacije 1

Najopštije gledano, dva su osnovna uzroka neprihvatljive ekološke degradacije prirode, i tiĉu se

„nekontrolisanog rasta populacije (što prati siromaštvo globalnog Juga - naša opaska) i

obrazaca prekomjerne potrošnje na globalnom Sjeveru ".1

Svakodnevno rastući problemi ekologije uslovili su nastanak zasebne nauĉne discipline -

ekonomike okoline, (Environmental Economics), odnosno ekološke ekonomike (Ecological

Economics), koja izuĉava odnos eksploatacije (iscrpljivanja) prirodnih resursa i posljedica

razliĉitih zagaĊenja. Pri ovom, društveno-ekonomski rast dugoroĉno je ostvariv jedino u

okvirima koncepta odrţivog razvoja, uz pravednu raspodjelu dohotka i efikasnu alokaciju

resursa.2

Posebno treba istaći da ekološka problematika sve više postaje predmet ozbiljne brige i paţnje

vlada svih zemalja, meĊunarodnih institucija (Svjetska trgovinska organizacija - STO,

MeĊunarodni monetarni fond -MMF, Svjetska banka i dr.), kao i brojnih nevladinih organizacija,

pokreta i udruţenja. Danas postoji više od 200 razliĉitih meĊunarodnih sporazuma, konvencija i

sl., koji se odnose na problematiku ekologije,3 a neke od njih navodimo u sljedećoj tabeli:

Tabela I: Znaĉajniji globalni ekološki sporazumi4

Naziv Pokrivenost/Zaštita Godina

usvajanja

Konvencija iz Ramsara, Iran Moĉvare 1972.

UNESCO - Svjetska baština Kulturna i prirodna baština 1972.

UNEP Konferencija, Štokholm Opći okoliš 1972.

CITES, Vašington DC Ugroţene vrste 1973.

Sporazum o zagaĊenosti mora, London ZagaĊenje mora od brodova 1973.

UN Konvencija o zakonu o moru Morske vrste, zagaĊenje 1982.

Beĉki protokol Ozonski omotaĉ 1985.

Montrealski protokol Ozonski omotaĉ 1987.

1 U izvještaju organizacije World Wildlife Fund (WWF) za 2006. godinu kaţe se da će nam 2050. godine trebati

nova planeta sliĉna Zemlji, ukoliko nastavimo sa sadašnjom potrošnjom prirodnih resursa, što je iznijeto sa stanovišta uticaja potrošnje ĉovjeĉanstva na globalni ekosistem, a direktor ove organizacije (WWF-sa) R. Little na konferenciji u Kejp Taunu upozorio je da, kada bi svi graĊani širom svijeta ţivjeli kao prosjeĉan Amerikanac, trebalo bi nam šest planeta da bi se odrţala tekuća potrošnja.

2 R. Costanza: An Introduction to Ecological Economics, International Society for Ecological Economics,

Florida, 1997, s. 79. 3 Prema, A. Bogunović: Ekonomske integracije i regionalna politika, Ekonomski fakultet, Zagreb, 2001, s. 412.

4 Prema, M.B. Steger: op. cit., s. 90. i Zbornik radova: Održivi razvoj i očuvanje biodiverziteta, Panevropski

univerzitet Apeiron, Banja Luka, 2011, s. 292.



Bazelska konvencija Opasan otpad 1989.

Bergenska ministarska deklaracija o

odrţivom razvoju

Proklamacija pojma „odrţivi razvoj" 1990.

UN-ov „Samit u Riu" o okolišu Promjena klime, bioraznolikost 1992.

Mandat iz Dţakarte Raznolikost mora i obalnog podruĉja 1995.

Protokol iz Kjota Globalno zagrijavanje 1997.

Berlinska deklaracija o biološkoj

raznovrsnosti i odrţivom turizmu

Oĉuvanje prirode i biološke raznovrsnosti 1997.

Roterdamska konvencija Industrijsko zagaĊenje 1998.

Svjetski samit u Johanesburgu Ekološka odrţivost, zagaĊenje 2002.

Ekološki pokret

Ekološki pokret nastaje u opoziciji prema baziĉnoj logici modernog društva, koja poĉiva na

neograniĉenoj akumulaciji profita, industrijskog i tehno-tehnološkog rasta, ĉak i po cijenu

uništenja ţivotne sredine, a samim tim i egzistencije ĉovjeka i drugih ţivih bića. Pokret

podrţavaju milioni ljudi, i on uţiva veliko povjerenje graĊana širom sveta, koji, kao što

istraţivanja pokazuju, imaju veliko povjerenje u ono što pokret govori i radi, a vrlo malo

povjerenja o ono što vlade govore i rade kada je rijeĉ o ekološkim pitanjima5. Pokret doţivljava

naglu ekspanziju šezdesetih godina prošlog vijeka zajedno sa drugim, alternativnim pokretima,

iako njegovi zaĉeci mogu da se naĊu u XIX vijeku, kada se javljaju protoekološki pokreti kao što

su konzervacionistiĉki i pokreti oĉuvanja prirode (Conservation and Preservation Movement).

Njih još ne moţemo nazvati društvenim pokretima budući da nemaju karakteristike i oblike

djelovanja karakteristiĉne za društvene pokrete, ali se javljaju ideje i vrijednosti suprotstavljene

savremenom urbanom i industrijskom razvoju oko kojih će se kasnije kristalisati i pravi ekološki

pokret. Za razliku od društvenih pokreta, konzervacionisti i prezervacionisti su imali „ograniĉen

diskurs“, u svojim idejama su slavili prirodu „po sebi“ i nisu vidjeli šire društvene uzroke i

posljedice uništenja ţivotne sredine. Njihove aktivnosti su bile kratkoroĉne i pragmatiĉne,

koristili su konvencionalne politiĉke metode i imali oligarhijsku organizacionu strukturu6.

Uprkos tome, postigli su i odreĊene uspjehe u svom djelovanju, tako je 1872. u ameriĉkoj drţavi

Vajoming proglašen prvi nacionalni park u svetu - Jeloustonski nacionalni park (Yellowstone

National Park), a kada je na mjesto ameriĉkog predsednika 1901. došao Teodor Ruzvelt

5 Christopher Roots, Enviromental Movements, in: David Snow, Sarah A. Soule and Hanspeter Kriesi (Eds.): The

Blackwell Companion to Social Movements, Blackwell Publishing, Malden, Oxford and Carlton, 2006., 2nd edition.,

p. 608 6 Christopher Rootes, op. cit., p. 612



(Theodore Roousevelt), on je ubijedio Kongres da izglasa nekoliko konzervacionistiĉkih

zakona7.

Šezdesetih godina prošlog veka, ekološki pokret dobija novi zamah pojavom knjige Rejĉel

Karson (Rachel Carson) Tiho proljeće (Silent Spring) 1962. koja je postala bestseler. Ubrzo

dolazi do odrţavanja protestnih ĉasova posvećenih zaštiti prirode u ameriĉkim školama i

univerzitetima, organizuju se ekološki protesti i mitinzi, i formiraju brojne ekološke grupe, kao

što su: Fond za odbranu okoline (Environmental Defense Fund), Prijatelji zemlje (Friends of the

Earth), Zeleni mir (Greenpeace)8. Brojne ekološke grupe se umreţavaju, razmjenjuju iskustva i

prave zajedniĉke strategije, i razvija se specifiĉan identitet ekološkog pokreta. TakoĊe, a što je

ujedno i najznaĉajnije kada je rijeĉ o društvenim pokretima, dolazi do masovne politiĉke

mobilizacije aktivistista, pristalica i graĊanstva koji sve više prate i podrţavaju aktivnosti

pokreta. Na globalan uspon i znaĉaj pokreta uticao je njegov univerzalistiĉki diskurs- naime,

ekološki problemi su globalne a ne lokalne prirode, i kako je u ekosistemu sve povezano i u

meĊusobnom odnosu, ekološki problemi i katastrofe ne poznaju nacionalne granice, ideološke i

razlike u bogatstvu. Razvoju pokreta su doprineli i porast nauĉnih saznanja o štetnim uticajima

na ţivotnu okolinu, širenje visokog obrazovanja meĊu populacijom što je omogućilo porast

društvene svesti o vaţnosti ekoloških problema, otvaranje novog politiĉkog spektra pod uticajem

studentskih protesta iz '68. i ideja Nove ljevice9. Nova ljevica je, kritikom kapitalistiĉkog sistema

i potrošaĉkog društva, i razvojem kontrakulture omogućila da ekološki pokret napusti nekadašnji

reformski pravac, uputi se u dublju analizu ekoloških pitanja i razvije specifiĉan identitet.

Novi znaĉajan period u razvoju ekološkog pokreta dolazi sedamdesetih godina, kada se javlja

koncenzus izmeĊu društva i politiĉara o vaţnosti ekoloških pitanja. Ustanovljava se Dan zemlje,

što je inicirao senator Nelson, a 1970. je organizovano prvo masovno obiljeţavanje ovog dana, u

ĉemu su uĉestvovali brojni graĊani, lokalne zajednice, obrazovne institucije, mediji i politiĉari10

.

TakoĊe, dolazi do institucionalizacije pokreta neposredno sa donošenjem brojnih zakona o zaštiti

prirode, uspostavljanjem vladinih agencija za zaštitu ţivotne sredine i sl. u brojnim zemljama, i

pokret gubi na svojoj kritiĉkoj oštrini. Kao reakcija dolazi do pojave tzv. dubinske ekologije

(Deep Ecology), koja otvoreno odbacuje antropocentriĉnu sliku sveta koja je bila karakteristiĉna

i za reformski pokret, budući da on probleme posmatra sa aspekta njihove štetnosti po ljudski

rod. Dubinska ekologija pak razvija ekocentriĉnu sliku sveta, a izraţeno nepoverenje pa ĉak i

neprijateljstvo prema ljudskom rodu je navelo pristalice ove ideje da više razviju razliĉite oblike

direktne akcije, a harizmatske liĉnosti okupljene u ovom pravcu su manje zainteresovane za

njegovo znaĉajnije omasovljenje11

. Devedesetih godina, ekološki pokreti posebnu paţnju

posvećuju situaciji u zemljama tzv. Trećeg sveta, u kojima postoji direktna veza izmeĊu

ekstremnog siromaštva i rapidnog uništavanja ţivotne sredine. Pritisnute ekonomskim potrebama

svog stanovništva, interesima domaćeg i stranog kapitala i politiĉkih elita, ove zemlje

7 Bryn O'Callaghan, op. cit., p. 83

8 Vukašin Pavlović, op. cit., str. 231

9 Christopher Roots, op. cit., 613

10 Vukašin Pavlović, op. cit., str. 236

11 Christopher Roots, op. cit., 615



nezaustavljivo iscrpljuju vlastite prirodne resurse. MeĊunarodni ekološki pokret, u saradnji sa

lokalnim organizacijama u ovim zemljama, promoviše ideju odrţivog razvoja. Ona se razvija

nasuprot staroj paradigmi o ekonomskoj konkurentnosti koja se definisala kao pristup

najjeftinijim faktorima proizvodnje- kapitalu, radnoj snazi, energiji i sirovinama. U paradigmi

odrţivog razvoja, ekonomska logika povezuje zaštitu ţivotne sredine, produktivnost resursa,

uvoĊenje inovacija s ciljem prilagoĊavanja ekološkim standardima i regulativi, i konkurentnost u

glabalnoj privredi12

. MeĊutim, mnogi kritiĉari istiĉu da se tu zapravo radi o reaktivnom

prilagoĊavanju postojećeg sistema degradacije ţivotne sredine, i da je neophodna radikalna

promena svesti i proaktivan stil voĊenja ekološke politike. Ĉinjenica da mnogi finansijeri na Vol

Stritu angaţuju nauĉnike/ce da bi na najbolji mogući naĉin uloţili sredstva usled klimatskih

promena13

, ukazuje da se postojeći ekonomski i politiĉki sistem vešto (pa i perverzno!)

prilagoĊava ekološkim izazovima bez da dovodi u pitanju temeljnu logiku na kojoj poĉiva, a

koja sve više i više ugroţava opstanak ekosvere.

Istorijski pregled i kontekstualizacija teme

Ekološki pokret nastaje kao odgovor civilnog društva na rastuću ekološku krizu kao

nuzposledicu imperativa ekonomskog rasta u savremenom društvu. Godina 1962., kada je

objavljena knjiga Rejĉel Karson (Rachel Carson) Tiho proleće (Silent Spring)1, uzima se za

prekretnicu u jasnijem profilisanju zabrinutosti za ţivotnu sredinu. Ova knjiga je skrenula paţnju

javnosti na ekološke probleme u Americi, pre svega na one koje su prouzrokovale velike

hemijske kompanije. Jaĉanje ekološke svesti se odrazilo i na pro-ekološku praksu, te od sredine

1960-ih godina ekološke inicijative postaju sve ĉešće. I u naredne dve decenije, ameriĉki

ekološki pokret nastavlja da raste i jaĉa - kako po broju ĉlanova, organizacija i udruţenja koja ga

saĉinjavaju, tako i po uticaju koji poĉinje da ima na drţavnu politiku, obrazovni sistem i ukupno

delovanje civilnog društva. U pribliţno istom vremenskom razdoblju, sliĉni procesi poĉinju da se

javljaju i u Zapadnoj i Severnoj Evropi gde se, inspirisane Tihim prolećem i drugim spisima, kao

i sve jasnijim uviĊanjem negativnih posledice industrijalizacije po ţivotnu sredinu, zapoĉinju

mnoge aktivnosti usmerene na zaštitu ţivotne sredine. Jaĉanje meĊunarodnih zahteva za

rešavanjem ekoloških problema, podstaklo je politiĉke lidere da 1972. godine organizuju

konferenciju Ujedinjenih Nacija o ţivotnoj sredini u Štokholmu. Na ovoj konferenciji je ne samo

priznat zanaĉaj globalnih ekoloških pitanja, nego je i ekološki pokret stekao legitimitet. Istaknuta

je potreba za uvoĊenjem odgovarajućeg zakonodavnog okvira na nacionalnom i

internacionalnom nivou, dok je nevladinim ekološkim organizacijama pruţena prilika da se

poveţu i organizuju oko zajedniĉkih ciljeva. Posle Štokholma, došlo je do nastanka velikog broja

novih ekoloških nevladinih organizacija (ENVO) kao i rasta broja ĉlanova u njima. MeĊutim,

iako su vlade većine evropskih zemalja odmah zapoĉele sa uvoĊenjem pro-ekološke legislative,

globalna recesija, koja je usledila tokom 1970-ih godina, u mnogome je uticala na slabljenje

12

Zelenilo i konkurento, Fondeko svijet, Sarajevo, 2008., br. 25.,god. XII, str. 5 13

Robert J. Brulle, Habermas and Green Political Thaught: Two Roads Converging, in: Piers H. G. Stepehns et all.

(Eds.): Contemporary Environmental Politics: From Margins to Mainstream, Routledge, London and New York,

2006., p.53



takvih inicijativa u korist oţivljavanja privrede. Novonastala situacija je izazvala nezadovoljstvo

dela javnosti što je istovremeno podstaklo jaĉanje delovanja ekoloških pokreta, ali i formiranje

partija zelenih. Ekološke katastrofe koje su usledile tokom osamdesetih godina 20.veka, meĊu

kojima su svakako najozbiljnije bile one u Bopalu (Indija) i Ĉernobilju (Sovjetski Savez),

dodatno su podstakle proekološko delovanje i proteste širom razvijenog dela sveta. Aktivisti su

konceptualizovali ove nesreće u kategorijama rizika koje one predstavljaju za celokupno

stanovništvo, pojaĉavajući na taj naĉin graĊansko nezadovoljstvo i pritisak na politiĉare da se

pozabave ekološkim problemima ako ţele da budu reizabrani (Dalton, 1994). Danas ekološki

pokret predstavlja stalnu komponentu zapadnih demokratija u kojima se protestna politika,

samonikle inicijative i graĊanska participacija u donošenju odluka ne mogu više smatrati

„nekonvencionalnim" već normalnim delom politiĉkog procesa. Kritiĉari su skloni da osude

rastuću institucionalnizaciju i profesionalizaciju ekološkog pokreta, koja se nadovezuje na

njegovu „normalizaciju" u politiĉkom smislu. MeĊutim, takve kritike zanemaruju sveţe zahteve i

inicijative koje neprestano dopiru „odozdo", iz svakodnevice obiĉnih ljudi suoĉenih sa

ekološkim rizicima. Ovakve inicijative ne dozvoljavaju pokretu da se okameni i postane

neprijemĉiv za probleme sa kojima se susreću marginalizovani slojevi društva. Ekološki pokret,

u tom smislu, i dalje postavlja izazove pred stvaraoce drţavnih politika i suprotstavlja se

odlukama i planovima koji ugroţavaju interese ţivotne sredine i deprivilegovanog stanovništva.

Ovaj kratak istorijski pregled nastanka i razvoja ekološkog pokreta obuhvata uglavnom ameriĉko

odnosno društvo Severne i Zapadne Evrope. U zemljama Istoĉne i Centralne Evrope, tokom

socijalistiĉkog perioda autoritarnost reţima je onemogućavala stvaranje bilo kakvih struktura

paralelnih drţavnim, te i uprkos postojanju zakona i drţavnih institucija koje su se bavile

zaštitom i oĉuvanjem prirodne sredine, ekološke inicijative nisu imale mogućnost da se

kristalizuju u obliku integrisanog ekološkog pokreta. Delovanje na zaštiti ţivotne sredine je bilo

tolerisano samo u okvirima drţavnih ekoloških organizacija koje su se bavile ili nauĉnim

(prirodnjaĉkim) radom na zaštiti prirodne sredine shvaćene kao „nacionalno bogatstvo", ili

organizovanjem izleta i kampovanja u prirodi za mlade (Fagan, 2004, Sarre, Jehlicka, Podoba,

2005, Jehlicka&Smith, 2007). Lokalne graĊanske inicijative i ekološki protesti su se srazmerno

retko javljali, najĉešće kao posledica drastiĉnog zagaĊenja u naseljima u neposrednoj blizini

postrojenja teške industrije. Takve inicijative su ostajale izolovane i veoma brzo bile

zaustavljanje intervencijom policije ili posredovanjem drugih mehanizama drţavne represije.

Tek krajem 80-ih godina XX veka, sa procesima urušavanja socijalistiĉkog sistema, zelene ideje

dobijaju na (politiĉkom) znaĉaju u mobilizaciji graĊanske javnosti, i sluţe kao sredstvo za

izraţavanje graĊanskog nezadovoljstva (ne samo zagaĊenjem ţivotne sredine već i politiĉkim

ustrojstvom i nedostatkom demokratske klime) (Doyle&McEachern, 2008, Jancar-Webster,

1998, Fagan, 2004, Waller & Millard, 1992, Pavlinek & Pickles, 2000). MeĊutim, sa

otpoĉinjanjem procesa postsocijalistiĉke transformacije, u okolnostima teške ekonomske krize

koja je pogodila ĉitav region Centralne i Istoĉne Evrope (CIE), prioriteti ekonomske

revitalizacije su u potpunosti marginalizovali pitanja zaštite ţivotne sredine - kako u drţavnim

politikama, tako i u okvirima civilnog društva. Pitanja nezaposlednosti i podsticanja ekonomskog

rasta su se nametnula kao najurgentnija. Tek sa intenziviranjem procesa evropskih integracija, sa



postavljanjem zahteva za poštovanjem evropskih standarda iz oblasti zaštite ţivote sredine kao i

sa prilivom meĊunarodnih finansijskih sredstava namenjenih „izgradnji ekoloških kapaciteta",

dolazi do jaĉanja nevladinog sektora koji preuzima kljuĉnu ulogu u bavljenju ekološkim

pitanjima. Tada se stvaraju poĉetni uslovi za nastanak odnosno razvoj ekološkog pokreta u ovom

delu Evrope. MeĊutim, znaĉajnu prepreku u tim procesima predstavlja veštaĉki karakter

novouspostavljenog ENVO sektora koji, strogo se pridrţavajući zahteva donatora, vrlo ĉesto u

obzir ne uzima najurgentnije potrebe datog regiona. S druge strane, samonikle inicijative su

najĉešće isuviše slabe i kratkotrajne (usled nedostatka materijalnih resursa, znanja i veština, te

tradicije civilnog sektora) da bi se pojavile kao znaĉajan faktor na javnoj i politiĉkoj sceni.

TakoĊe, povezivanje „elitnog" ENVO sektora i samoniklih inicijativa i grupa vrlo ĉesto izostaje

(Jancar-Webster, 1998, Fagan, 2004, 2006, Carmin&Jehlicka, 2005, Hicks, 2004).

Sliĉno kao i u drugim drţavama CIE, i u Jugoslaviji su, pod drţavnim pokroviteljstvom, tokom

socijalistiĉkog perioda, delovala udruţenja i organizacije koja su se bavile zaštitom ţivotne

sredine. Ekološki protesti su bili srazmerno retki. Jedan od znaĉajnijih je bio organizovan protiv

izgradnje hidrocentrale u kanjonu reke Tare. Ipak, najviše paţnje privukle su najave vlasti o

planovima za izgradnju novih nuklearnih postrojenja. Tada u nauĉnim i akademskim krugovima,

ali i u široj javnosti, jaĉaju antinuklearne inicijative. One su se dodatno pojaĉale nakon nesreće u

Ĉernobilju, i bile uspešne u postizanju moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana. Uprkos

postojanju ovakvih inicijativa širom bivše Jugoslavije, meĊutim, nije došlo do povezivanja

ekoloških grupa i aktera iz razliĉitih republika, ponajviše usled meĊusobnog nepoverenja (npr.

ekološke aktivnosti u Sloveniji su u drugim republikama bile dovoĊene u vezu sa separatistiĉkim

teţnjama). Za razliku od većine drugih zemalja Centralne i Istoĉne Evrope, ekološka pitanja nisu

dobila na većem znaĉaju u poĉetnim fazama procesa postsocijalistiĉke transformacije (tu ulogu

je preuzela masovna mobilizacija na nacionalnim osnovama).

Motivi za odabir teme

Nauĉno-istraţivaĉke pobude za odabir navedene teme za doktorsku disertaciju se grubo mogu

podeliti u 4 grupe: znaĉajnost samog fenomena, njegova teorijska izazovnost i plodotvornost,

trenutna aktuelnost ali i neopravdano slab nauĉni interes za bavljenje ekološkim pokretima u

domaćoj sociologiji.

Kako primećuje Stiven Jirli (Steven Yearley), ekološki pokret je poseban iz najmanje tri razloga:

on uspostavlja intimne veze sa naukom, postavlja praktiĉne zahteve za meĊunarodnom

solidarnošću i sposoban je da pruţi kritiku ali i alternativu industrijskom kapitalizmu. Ekološki

pokret postavlja stalni izazov pred neprikosnoveni status moderne nauke, a, ipak, uspeva da se

koristi njenim saznanjima. Po svom karakteru on je istinski globalan, jer svoje delovanje

usmerava na oĉuvanje najopštijih osnova na kojima poĉiva sveukupna civilizacija. On, takoĊe,

pruţa moţda najubedljiviju kritiku troškova koje kapitalistiĉki sistem ima po celokupno

ĉoveĉanstvo i planetarni ekosistem (Yearly, 1994). Sve ovo zasigurno predstavlja dovoljan

razlog da ekološki pokret zadobije posebnu nauĉnu paţnju.



Tema ekoloških pokreta je za sociologe znaĉajna i iz teorijskih razloga. Nauĉno bavljenje

ovakvim predmetom zahteva povezivanje svih nivoa analize: od mikro socijalno-psihološke

perspektive, preko uvaţavanja mezo varijabli (grupa, organizacija i mreţa) do utvrĊivanja uticaja

makro struktura društva. TakoĊe, izuĉavanje ekoloških pokreta zahteva balansirano i

kombinovano korišćenje akterskih i strukturalnih teorijskih pristupa koje sociolozi ĉesto

(neopravdano strogo) razdvajaju. Istraţivanje ekoloških društvenih pokreta podrazumeva ne

samo stalno pomeranje po razliĉitim teorijskim planovima (mikro-mezo-makro) i dimenzijama

društva (politiĉka, kulturna, ekonomska, ekološka), već i kretanje po razliĉitim empirijskim

kontekstima (lokalni-nacionalni-nadnacionalni). Takav rad ĉesto zahteva zalaţenje u polja

razliĉitih subdisciplina u okvirima sociologije - politiĉke sociologije, sociologije okruţenja kao i

prelaţenje preko tradicionalnih disciplinarnih granica i komuniciranje sa srodnim disciplinama

poput politikologije, socijalne ekologije, ekološke filozofije, itd. TakoĊe, analiza fenomena

ekološkog pokreta podrazumeva i ulaţenje u pitanja distribucije društvene moći, promena

dominantnih društvenih vrednosti (od materijalnih ka postmaterijalnim), ustaljenih obrazaca

ponašanja (usvajanje ekološki svesni(ji)h praksi), jaĉine i razvijenosti graĊanskog društva,

socijalnih veza i društvenog kapitala, odnosa drţave i trţišta tj. politike, ekonomije i ekologije,

itd. Tema nastanka i razvoja ekoloških pokreta u postsocijalistiĉkim zemljama je posebno

izazovna jer zahteva povezivanje koncepata razvijenih u okvirima teorija postsocijalistiĉke

transformacije, globalizacije i ekološke modernizacije što dodatno naglašava sloţenu

uslovljenost nastanka i delovanja ekoloških pokreta u ovom kontekstu.

Sa deblokadom procesa postsocijalistiĉke transformacije, sa izvesnim poboljšanjem na

ekonomskom planu i „normalizacijom" politiĉke sfere, kao i pod uticajem meĊunarodnih

organizacija, u Srbiji teme ţivotne sredine postepeno dobijaju na znaĉaju, a u okvirima sveţe

formiranog graĊanskog sektora poĉinju da niĉu ekološke nevladine organizacije. Ekološki

akivizam i delovanje predstavljaju novinu u Srbiji i nedovoljno su istraţeno podruĉje, što

predstavlja dodatni razloga za bavljenje ovom temom.

Tema ekoloških pokreta, uprkos svom znaĉaju, aktuelnosti i velikom bogatstvu teorijskih i

empirijskih saznanja razvijenih u ameriĉkoj i evropskoj sociologiji, nije bila znaĉajniji predmet

bavljenja društvenih nauka u Srbiji. Svakako, jedan od razloga je doskorašnje relativno skromno

interesovanje struĉne ali i šire javnosti za pitanja ţivotne sredine. Manjak interesovanja se

odrazio i na nastavne programe, te su kursevi koji se bave socijalnim aspektima ţivotne sredine

(socijalna ekologija, sociologija okruţenja, politiĉka ekologija, ekološka politika itsl.) na

fakultete uvedeni relativno skoro. Slaba institucionalna podloga bavljenja ovim temama se

odslikava i na nauĉni rad, pa je broj struĉnih radova i udţbenika2 koji se bave društvenim i

filozofskim osnovama brige za ţivotnu sredinu, relativno skroman. Ovo posebno iznenaĊuje s

obzirom na jaku katedru za socijalnu ekologiju i postojanje specijalizovanog nauĉnog ĉasopisa

Socijalna ekologija u susednoj Hrvatskoj . Jedan od motiva za bavljenje temom ekoloških

pokreta, i u okviru nje pitanjima vezanim za odnos društva prema svom prirodnom okruţenju,

javio se upravo iz uviĊanja potrebe za pridavanjem većeg znaĉaja ovoj temi u srpskoj sociologiji.



Ni fenomenu društvenih pokreta nije posvećivana veća paţnja u domaćoj nauĉnoj zajednici.

Izuzev dve monografije i većeg broja tekstova politikologa Dušana Pavlovića (Društveni pokreti

i promene, 2006 i Civilno društvo i demokratija, 2009. godine idr.), doktorske disertacije

Miroslava Jevtovića „Sociološko-politikološki aspekti ekološkog pokreta" odbranjene 1996.

godine na Fakultetu politiĉkih nauka u Beogradu, monografije Generacije u protestu (1998)

AnĊelke Milić i Lilijane Ĉiĉkarić, Zbornika radova sa konferencije "1968 i novi socijalni pokreti

u Jugoslaviji" i teksta Ivane Spasić u zborniku Kritički pojmovnik civilnog društva (2003),

većina tekstova je objavljena tokom 80-ih godina XX veka (u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Crnoj

Gori). Radovi nastali u toku poslednje dve decenije su znatno reĊi. U tom smislu ćemo pokušati

da ovim radom pruţimo izvestan doprinos širem teorijskom bavljenju fenomenom društvenih

pokreta kod nas.

3 Ivan Cifrić je svakako najzasluţniji za razvoj socijalne ekologije Hrvatskoj.

II KONCEPTUALNI OKVIR: OSNOVNI POJMOVI I TEORIJSKI PRISTUPI Osnovni

pojmovi

Razvoj i jaĉanje društvenih pokreta i drugih formi kolektivne akcije, pratila su nauĉna

istraţivanja ovih fenomena u okvirima razliĉitih disciplina i subdisciplina (sociologija,

politikologija, politiĉka sociologija, opšta sociologija, sociologija okruţenja, urbana sociologija

itd.), kao i u okvirima razliĉitih nauĉnih tradicija.

Kada je teorijski aspekt u pitanju, problem nastaje usled postojanja dve udaljene tradicije u

pristupu fenomenima kolektivne akcije odnosno društvenih pokreta. Na jednoj strani se nalaze

tzv. američki pristupi kolektivnom delanju, koji se nadovezuju na širu anglosaksonsku

sociološku tradiciju, koju karakteriše metodološki individualizam, mikrosociološki pristup

društvenim fenomenima, naglasak na akterima i naklonjenost empiriji. U skladu sa tim, škole

razvijene u okvirima ovog pravca (klasiĉni pristup kolektivnom ponašanju, teorija mobilizacije

resursa) poseban naglasak stavljaju na razloge iz kojih individualni akteri odluĉuju ili odbijaju

(„free ryder") da uĉestvuju u kolektivnom delovanju. Oni, primera radi, ispituju uzroĉno dejstvo

frustracija i nezadovoljstava, potom racionalne kalkulacije dobiti i troškova ili raspoloţivosti

resursa za individualno uĉešće u kolekivnoj akciji (Pavlović, 2006, Giugni, 1996,

Princen&Finger, 1994, Doyle&McEachern, 2008). Na drugoj strani se nalaze evropski pristupi

(ĉiji je najpoznatiji predstavnik škola „novih društvenih pokreta"), koji stavljaju naglasak na šire

okvire, odnosno strukturalne ĉinioce koji utiĉu na nastanak, razvoj i nestanak društvenih pokreta

sa javne scene. Predstavnici ove škole tragaju za vezama izmeĊu makrodruštvenih procesa i

nastanka i karakteristika novih društvenih pokreta, koji se posmatraju kao izraz konflikata u

okvirima tzv. „programiranog", „postindustrijskog društva" (dok je radniĉki pokret tipiĉan

primer društvenog pokreta industrijskog doba). Ovakvo sagledavanje društvenih pokreta u

skladu je sa makro-strukturalnom i teorijskom orijentacijom evropske sociološke tradicije.

Uprkos bogatom empirijskom radu i obilju literature, studije društvenih pokreta pate od

pojmovne nepreciznosti i prateće teorijske neusklaĊenosti i empirijske neuporedivosti. Postojanje

dva odelita (mada ne i inkompatibilna) pristupa društvenim pokretima naĉinila je pukotinu u



teorijskim konceptima, što je dovelo do mnoštva razliĉitih, ad hoc odreĊenja društvenih pokreta.

Nedovoljna odreĊenost osnovnog koncepta uslovljava i nedovoljnu uporedivost empirijskih

studija koje se bave razliĉitim fenomenima šireg pojma kolektivne akcije (kao što su revolucije,

religiozne sekte, politiĉke organizacije, kampanje, protesti, itd.), a ne društvenim pokretima u

striktnom smislu. Poslednjih godina, u okvirima studija društvenih pokreta došlo je do

pribliţavanja inicijalno udaljenih teorijskih tradicija. Jedan od znaĉajnih pomaka na polju

integracije naĉinio je sociolog italijanskog porekla Mario Diani (Mario Diani). On je pokušao da

premosti jaz izmeĊu razliĉitih škola i ponudi idealnotipsko odreĊenje fenomena društvenog

pokreta. Prema njegovom mišljenju, takvo odreĊenje treba da bude, s jedne strane, dovoljno

sintetiĉko da obuhvati razliĉite tradicije (pronalaţenjem najmanjeg zajedniĉkog imenitelja), a sa

druge, dovoljno diskriminatorno da napravi jasnu razliku izmeĊu društvenih pokreta i srodnih

fenomena kao što su koalicije, serije protesta i kampanja, organizacije, partije, itd. Na osnovu

temeljne analize razliĉitih teorija društvenih pokreta, Diani je zakljuĉio da se, uprkos površinske

heterogenosti ovih pristupa moţe uoĉiti implicitan konsenzus. Na osnovu zajedniĉkih elemenata

razliĉitih pristupa, on je konstruisao idealno-tipski, sintetiĉki model društvenog pokreta koji je

formulisao na sledeći naĉin : društveni pokreti su „mreže neformalne interakcije izmeĎu mnoštva

individua, grupa i organizacija, uključenih u politički ili kulturni konflikt, na osnovama

zajedničkog kolektivnog identiteta" (Diani, 1992:13). Društveni pokreti nisu posebni ni zato što

usvajaju radikalne oblike akcije, ni zato što su zainteresovani za nova pitanja, niti zato što ih

karakteriše labava organizaciona struktura. Oni su specifiĉni zato što se sastoje od formalno

nezavisnih aktera koji delaju u odreĊenom kontekstu, imaju zajedniĉki identitet, vrednosti i

orijentacije, i rade u pravcu ostvarenja postavljenih ciljeva, i koji su, pritom, meĊusobno

povezani kroz razliĉite oblike konkretne kooperacije i/ili meĊusobnog prepoznavanja, ĉime

ostvaruju vezu koja prevazilazi bilo koju specifiĉnu protesnu akciju, kampanju i sl. (Diani,

2003a).

Imajući u vidu dato odreĊenje društvenog pokreta, idealno-tipski model ekološkog društvenog

pokreta4 bi se mogao formulisati na sledeći naĉin: Ekološki pokret se sastoji iz individua, grupa i

organizacija, uključenih u nebrojeno mnogo inicijativa usmerenih na zaštitu životne sredine a

protiv društveno utvrdljivih „ neprijatelja ", koje dele široki identitet i mogu da povežu

specifične akcije u širi narativ i obuhvatnije kolektivno „ mi" (Diani, 2003a:303). DogaĊaji koji

bi inaĉe mogli biti rezultat ad hoc koalicija i izrazi NIMBY5 kampanja tako stiĉu novo znaĉenje i

postaju percipirani kao deo šireg, dugoroĉnijeg, kolektivnog napora.

U skladu sa navedenim odreĊenjima, izdvajaju se sledeći osnovni elementi koje jedan oblik

kolektivne akcije treba da poseduje da bi se mogao nazvati ekološkim/društvenim pokretom: 1.

individualni akteri - pojedinci, grupe, organizacije; 2. mreţe povezanosti i neformalne interakcije

izmeĊu pojedinaĉnih delatnika; 3. deljeni identitet/ekološka zabrinutost aktera ukljuĉenih u

kolektivno delovanje; 4. konfliktni karakter delovanja.

U okvirima ekološkog društvenog pokreta, na manje ili više povezan naĉin deluju razliĉiti

pojedinci, grupe i organizacije.



Ljudi aktivno ukljuĉeni u rešavanje pitanja ţivotne sredine ĉine „ţivu" supstancu ekološkog

pokreta. Od njihovog ukupnog broja i karakteristika kao i od brojnosti onih koji bi potencijalno

mogli da se angaţuju, zavisi jaĉina pokreta. Istraţivanja koja se bave društvenim

karakteristikama ekoloških aktivista i ĉlanova nevladinih organizacija ukazuju na postojanje

znaĉajnih razlika meĊu njima. Na jednoj strani se izdvaja rukovodstvo/zaposleni u najjaĉim

organizacijama pokreta, meĊu kojima su disproporcionalno zastupljeni visokoobrazovani i

zaposleni u sektoru obrazovanja, kreativnim delatnostima i u oblasti pruţanja socijalne podrške i

pomoći, kao i pojedinci ĉiji su roditelji takoĊe visokoobrazovani (Cotgrove 1982; Kriesi 1989).

MeĊutim, ekološki aktivisti nisu regrutovani samo iz redova „elitnih" srednjih slojeva. Veliki

broj aktivista se mobiliše iz niţih slojeva neposredno ugroţenih ekološkim rizicima i

problemima. Reĉ je pre svega o uĉesnicima samoniklih ekoloških inicijativa, akcija i pokreta,

koji dolaze iz mnogo širih društvnih slojeva nego što je to sluĉaj sa ĉlanovima / liderima elitnih

ekoloških organizacija (Freudenberg&Steinsapir, 1992). Ipak, s obzirom da je razumevanje

sloţenih globalnih ekoloških problema ograniĉeno na visokoobrazovane pojedince, ne treba da

iznenadi da oni dominiraju u akcijama ekološkog pokreta na globalnom planu, dok je delovanje

niţe obrazovanih više vezano za lokalni nivo (Rootes, 1999). Uĉestvovanje u samoniklim

ekološkim pokretima je znaĉajan izvor uĉenja o ekološkim pitanjima i škola graĊanske

participacije, a, takoĊe, i vaţan kanal za prodor novih aktivista i upliv sveţih ideja. Ovakve

inicijative spreĉavaju da se ekološki pokret okameni, preterano hijerarhizuje, te omogućavaju

njegovu revitalizaciju, kao i to da ostane reprezentativan za najširu populaciju (Carmin, 1999).

Mario Diani (2003a) kao organizacije društvenog pokreta (ODP) odreĊuje sve one organizacije

koje smatraju sebe delom pokreta, a koje i drugi tako prepoznaju i identifikuju. Iako se društveni

pokret ne moţe izjednaĉiti sa organizacijama društvenog pokreta, svaka ODP koja zadovoljava

kriterijume interakcije, kolektivnog identiteta i konfliktnosti, moţe se smatrati delom pokreta.

To, dalje, znaĉi da bi deo pokreta mogle da ĉine i politiĉke partije6 i birokratski organizovane

interesne grupe.

Robert Brule (Robert Brulle) pravi razliku izmeĊu dve vrste organizacija društvenog pokreta. Na

jednoj strani se nalaze tzv. samonikle (grassroots) organizacije kao autentiĉni predstavnik

zajednice koje odlikuje demokratska struktura i participacija ĉlanstva u donošenju odluka. Sam

naziv grassroots (koren trave) upućuje na to da je reĉ o organizaciji koja vuĉe svoje poreklo iz

ţivota same zajednice, i zastupa njene interese kao njen legitimni zastupnik. Samonikle ekološke

grupe i organizacije se uglavnom bave lokalnim pitanjima kao što su skladištenje otpada,

spreĉavanje emisije toksiĉnih materija iz fabriĉkih postrojenja, zaštita interesa grupa natproseĉno

ugroţenih ekološkim rizicima, itd. Ovakve organizacije se tek povremeno i veoma labavo

povezuju sa drugim tipom organizacija, koje Brule naziva "astroturf" (engl. veštaĉka travnata

podloga) organizacijama. Ove organizacije, iako mogu da liĉe na samonikle grupe, predstavljaju

veštaĉku tvorevinu koja ne uspostavlja organsku vezu sa zajednicom. Takve organizacije nisu

autentniĉni niti legitimni predstavnik zajednice. Najĉešće se zasnivaju na ekonomskom i

politiĉkom sponzorstvu, i imaju zatvorenu (neparticipativnu) strukturu. Politike koje one

zastupaju su razvijane od strane zaposlenih i borda direktora, a njihovo prihvatanje od strane



ĉlanova se bazira na masovnoj komunikaciji putem reklama ili slanja obaveštenja putem pošte.

Ovakve elitne organizacije su podloţne trţišnoj i/ili drţavnoj kontroli, te su samim tim

ograniĉene u delovanju usmerenom na rešavanje ekoloških problema (Brulle, 2000).

Sliĉno Bruleu, Kejbl i Benson (Cable & Benson, 1993) izdvajaju sledeće karakteristike

„samoniklih" ekoloških organizacija:

1. fokus na lokalnim ekološkim problemima (naspram zainteresovanosti za korekcije nacionalne

ekološke politike „veštaĉkih" organizacija).

2. reaktivno delovanje - nastaju kao odgovor na zagaĊenje koje proizvodi lokalni biznis i

najĉešće ne traţe donošenje novih ekoloških zakona već primenjivanje onih već postojećih.

Ovakve grupe nastaju onda kada drţava (tj. njeni mehanizmi regulacije) ne uspeva da kontroliše

ilegalno ili štetno delovanje lokalnih zagaĊivaĉa („zloĉin belog okovratnika", korporativni

kriminal). Drugim reĉima, ovakve organizacije nastaju onda kada ljudi smatraju da tradicionalni

mehanizmi socijalne kontrole više ne funkcionišu i predstavljaju „odozdo" inicirani odgovor na

neuspeh drţave da zaštiti dobrobit zajednice. S druge strane, „veštaĉke" organizacije su

zainteresovane za uĉešće u formulisanju nacionalne ekološke politike, unošenje izmena u

postojeće zakonske okvire, razvijanje „dobre ekološke prakse". Takvo delovanje ćemo nazvati

proaktivnim.

3. većina ĉlanova „samoniklih" organizacija dolazi iz redova pripadnika deprivilegovanih slojeva

neposredno ugroţenih lokalnim izvorom zagaĊenja (naspram pripadnika „nove srednje klase"

koji saĉinjavaju većinu ĉlanova/zaposlenih u „veštaĉkim" organizacijama). U skladu sa tim, oni

ne zahtevaju ekološku reformu (promenu odnosa prema ţivotnoj sredini) već ekološku pravdu

(smanjenje izloţenosti odreĊene grupe ljudi ekološkim rizicima). .

U skladu sa navedenim, osnovni kriterijumi za razvrstavanje ekoloških organizacija u

kategorije „samoniklih" odnosno „veštaĉkih", su sledeći: 1. donosilac ključnih odluka : ĉlanstvo

(neposredna participacija) / zaposleno osoblje (direktor)

2.opseg delovanja: primarni fokus na lokalne/ nacionalne (i/ili regionalne) ekološke probleme

3. tipičan oblik delovanja: reaktivno / proaktivno

4. članstvo: deprivilegovani slojevi neposredno ugroţeni zagaĊenjem/ pripadnici „nove srednje

klase"

5. osnovni izvor prihoda: ĉlanarine (liĉna sredstva ĉlanova)/ sponzorstvo

6. odnos prema državnim strukturama: sukob (protest) /saradnja (partnerstvo)7

Mreže neformalne interakcije povezuju razliĉite pojedince, grupe i organizacije u društveni

pokret. One obezbeĊuju protok ideja i uverenja izmeĊu razliĉitih aktera u pokretu, koji ih potom

prevode u zajedniĉku akciju (Diani, 1992). Mreţe neformalne interakcije su ono što razlikuje

društveni pokret od agregata pojedinaĉnih dogaĊaja, kao što su meĊusobno nepovezane

kampanje, demonstracije, protesti i druge aktivnosti inspirisane sliĉnim temama. Iako takvi

dogaĊaji mogu predstavljati manifestacije društvenog pokreta, oni se sa njim ne mogu



izjednaĉiti. Da bi se moglo govoriti o društvenom pokretu, izmeĊu razliĉitih manifestacija (kao

što su protesti ili kampanje) mora da postoji smisaona i fiziĉka veza. Te veze se ostvaruju preko

aktera koji udruţeno deluju i daju zajedniĉki smisao svojoj aktivnosti (na osnovu ĉega se formira

ili jaĉa kolektivni identitet). Mreţe pokreta, odnosno razmena informacija, znanja, materijalnih i

drugih resursa izmeĊu razliĉitih aktera u pokretu, dodatno osnaţuju kolektivni identitet i jaĉaju

korpus onoga što je zajedniĉko svim ĉlanovima. Neformalna struktura mreţa razlikuje društveni

pokret od organizacija, kao koordinisanih formi interakcije sa ustanovljenim kriterijumima

ĉlanstva i mehanizmima interne regulacije. Ipak, iako su mreţe nuţne one same nisu dovoljne da

bi se neko kolektivno delovanje okarakterisalo kao društveni pokret. Za to je potrebno da razliĉiti

akteri razviju kolektivni identitet.

Kolektivni identitet (deljene vrednosti, osećaj pripadnosti i solidarnost), s jedne strane, povezuje

razliĉite individualne delatnike u isti kolektivni napor, a, sa druge, njihovom delanju daje

objedinjavajući smisao. On, takoĊe, odreĊuje granice do kojih se prostiru mreţe društvenog

pokreta jer podrazumeva odreĊeni stepen slaganja aktera oko toga ko tu pripada, a ko ne.

Naravno, identitet ne treba shvatiti kao zadatu kategoriju, već veoma fluidno i fleksibilno, jer je

on stalni predmet pregovaranja i oblikovanja od stane razliĉitih uĉesnika ĉiji partikularni

identiteti i interesi utiĉu na formiranje šireg kolektivnog identiteta. Identitet se razvija kroz

procese interakcije izmeĊu razliĉitih jedinica koje ĉine deo pokreta. Kolektivni identitet je „ĉuvar

vatre" pokreta, jer mu omogućava da preţivi faze latencije kada nema aktivnosti na javnoj sceni.

Na taj naĉin, postojanje kolektivnog identiteta uspostavlja vezu izmeĊu povremenih eksplozija

protesta, kampanja i drugih aktivnosti, koji se inaĉe ne bi mogle objasniti. Postojanje deljenog

identiteta razlikuje pokret od koalicije, u koju su akteri povezani ne na osnovama zajedniĉkih

ideala, meĊusobne solidarnosti i osećaja pripadnosti, već iz interesa koji ih u ograniĉenom

vremenskom periodu stavlja na istu stranu društvenog konflikta.

Kako primećuje Kristofer Ruts (Christopher Rootes), strogo odreĊenje kolektivnog identiteta

pokreta moţe predstavljati problem u analizi ekološkog pokreta koji se sastoji iz grupa sa veoma

raznorodnim shvatanjima ekoloških, društvenih i politiĉkih pitanja , tako da je relativno malo

onih elemenata koji bi mogli da ĉine korpus zajedniĉkog identiteta pokreta. Stoga je, po ovom

autoru, uputnije umesto o kolektivnom identitetu ekološkog pokreta govoriti o deljenoj

zabrinutosti za životnu sredinu (engl. environmental concern) (Rootes, 1997). Donekle

uvaţavajući ovu kritiĉku opasku, u našem istraţivanju ćemo ekološku zabrinutost tretirati kao

okosnicu kolektivnog identiteta pripadnika ekološkog pokreta, što ne znaĉi da se (u konkretnim

uslovima) šire osnove kolektivnog identiteta ne mogu formirati.

Istaţivanja ekološke zabrinutosti su ustanovila da se ona javlja u dva oblika koja se meĊusobno

razlikuju po pratećim vrednosnim orijentacijama, osnovnim preokupacijama, naĉinima delanja,

karakteristikama socijalnih aktera kao nosilaca ekološke zabrinutosti, kao i po lokacijama na

kojima se ispoljavaju (tabela 1.).

Tabela 1. EKOLOŠKA ZABRINUTOST



„Braon " zabrinutost „Zelena " zabrinutost

ZagaĊenje i ekološki rizici Oĉuvanje prirodnog okruţanja

Liĉne prituţbe Globalna zabrinutost

8 Na primer, znaĉajne razlike kako po fokusu tako i po ideološkim osnovama postoje izmeĊu

delova ekološkog pokreta koji zastupaju radikalne ideje dubinske ekologije, reformistiĉki

orijentisanih ekologa bliskih drţavnim strukturama, praktiĉno usmerenih zaštitara, boraca za

ekološku pravdu, itd.

13

Materijalizam Postmaterijalizam

Reaktivno delovanje Ekološki aktivizam

(proaktivno delovanje)

Niţi društveni slojevi Viši društveni slojevi

Juţna i Istoĉna Evropa Severna i Zapadna Evropa

Pakulski i Kruk (Pakulski & Crook, 1998) prave razliku izmeĊu „braon" tema koja se odnose na

zagaĊenje i ekološke rizike, i „zelenih" tema, povezanih sa teţnjama za oĉuvanje prirodnog

okruţenja. Sliĉna ovoj je i podela na „liĉne prituţbe" (personal complaints) na loš kvalitet

ţivotne sredine i moguće zdravstvene posledice ekološke degradacije, i „globalnu zabrinutost"

(global concern) za stanje planetarnog ekosistema (Hofrichter & Reif, 1990). Ovo dihotomija se

donekle podudara sa Inglhartovim (Ronald Inglehart) razlikovanjem materijalizma i

postmaterijalizma. Prema ovom autoru, rast ekološkog aktivizma se moţe dovesti u vezu sa

širenjem postmaterijalistiĉkih vrednosti u najrazvijenijim zemljama Zapada. S druge strane,

reaktivni oblici delovanja se najĉešće javljaju kada se dosadašnji (materijalni) uslovi ţivota bitno

naruše, ili se oĉekivanja za boljitkom iznevere (Inglehart, 1977).

Nalazi empirijskih istraţivanja ukazuju na to da je ekološka zabrinutost u Evropi podeljana

dvema osama - jedna koja ide od severa ka jugu, a druga od zapada prema istoku. MeĊutim, to

ne znaĉi da su ljudi više zainteresovani za ekološka pitanja na severu i zapadu nego na jugu i

istoku - ekološka zabrinutost je gotovo univerzalna i visoka. Razlike postoje u vrstama

zabrinutosti, znaĉaju koji se pridaje ekološkim pitanjima i formama akcije koje su ljudi spremni

da preduzmu usled njihove zabrinutost za ţivotnu sredinu (Rootes, 1997). U Juţnoj i Istoĉnoj

Evropi, velika većina stanovništva izraţava zabrinutost za ţivotnu sredinu, ali ona mnogo ĉešće

nego što je to sluĉaj u Severnoj i Zapadnoj Evropi uzima oblike „liĉne prituţbe" na zdravstvene

posledice, nego što iskazuju jednu „globalnu zabrinutost" za ţivotnu sredinu. (Hofrichter & Reif,

1990). TakoĊe, liĉne prituţbe i „braon" zabrinutost su ĉešće prisutni kod pripadnika niţih

društvenih slojeva, što ne treba da ĉudi ako se ima u vidu to da su oni mnogo ĉešće nego viši

slojevi direktno i vidljivo izloţeni ekološkim rizicima poput deponija, fabriĉkih postrojenja itsl.

(Rootes, 1997). Razliĉite idejne osnove kao i nosioci delovanja utiĉu na stvaranje podela unutar

ekološkog pokreta.



Iskustvo društvenih pokreta je neraskidivo povezano sa javnim izraţavanjem društvenog

konflikta. Kao promoteri ili oponenti društvenih promena, društveni pokreti ulaze u konfliktne

odnose sa drugim društvenim akterima (drţavne institucije, privredni subjekti, kontrapokreti,

itd.) suprotstavljajući se nejednakoj distribuciji moći i resursa (politiĉki konflikt), kao i

zvaniĉnim diskursima odnosno naĉinima interpetacije stvarnosti (kulturni konflikt). Ovde

politiĉki odnosno kulturni karakter konflikta treba shvatiti u najširem smislu, kao sukob za

kontrolu nad materijalnim ili simboliĉkim ulozima koji se moţe javiti u razliĉitim društvenim

sferama (socijalnoj, politiĉkoj, ekonomskoj, kulturnoj) (Diani, 2000). Politiĉki konflikt se odnosi

na razliĉite oblike „konvencionalne" politike usmerene na mobilisanje politiĉkih partija,

lobiranje za promene zakonske regulative odnosno uticanje na najvaţnije politiĉke institucije i

proces donošenja odluka. S druge strane, kulturni aspekt je vezan za politiku svakodnevnog

ţivota i odnosi se na konflikte oko kulturnih znaĉanja, te dovoĊenje u pitanje (izazivanje) nekih

crta dominantnog kulturnog koda (Neš, 2006, Doherty & Doyle, 2006). Konfliktnost razlikuje

društvene pokrete od pokreta koji akcenat stavljaju na konkretno delovanje kao što je rekreacija,

ţivljenje u skladu sa nekim duhovnim vrednostima, humanitarni i filantropski rad, itd.

U zapadnom diskursu, ţivotna sredina je koncipirana kao politiĉka, ekonomska, pa i pravna

kategorija, kroz koju se reflektuju razliĉiti poloţaji moći. Borba za ţivotnu sredinu tako postaje

borba za resurse, moć i pravdu. U kulturnoj sferi, potreba za promenu znaĉenja i vrednosti koje

se pridaju prirodnoj sredini stvara napetosti izmeĊu antropocentriĉnih pristupa, koji primat

stavljaju na vrednost koju priroda i ţivi svet imaju za ĉoveka i njegovu dobrobit, i biocentriĉnih

pristupa koji zahtevaju priznavanje autonomne vrednosti prirode i temeljnu redefiniciju odnosa

prema njoj. U politiĉkoj i ekonomskoj areni konflikt se manifestuje kroz zahteve za

redistribucijom moći i praktiĉnim promenama odnosa prema prirodnoj sredini. Konflikti

najĉešće izbijaju usled sukobljenosti ekonomskih i ekoloških ciljeva (zadovoljavanja potreba u

ĉijoj je sluţbi privreda i oĉuvanja ţivotne sredine kao najopštijeg okvira egzistencije). Ekološki

konflikti mogu nastati i usled nejednakog poloţaja koji razliĉite društvene grupe imaju u odnosu

na ekološke rizike, odakle se razvija pokret za ekološku pravdu. Usvajanje odreĊenog pogleda na

prirodu ekoloških odnosa u svoj njihovoj sloţenosti (ĉovek-priroda, siromašni - bogati - ţivotna

sredina, ekonomski rast - ekološka degradacija, zeleni Sever i Zapad - crni Jug i Istog isl.) stvara

osnovu šireg znaĉenja konfliktnog delovanja. To dalje omogućava povezivanje aktera koji se

nalaze „sa iste strane", te prepoznavanje i pokretanje akcije protiv „zajedniĉkih neprijatelja", a

sve u cilju razrešenja konflikta vezanog za neki aspekt odnosa prema ţivotnoj sredini koji je

sporan.

U doktorskoj disertaciji ćemo slediti Dianijevu odrednicu pojma ekoloških društvenih pokreta iz

nekoliko razloga. Pre svega, smatramo da je ona sposobna da napravi razliku izmeĊu društvenih

(ekoloških) pokreta, s jedne strane, i sliĉnih fenomena, s druge. Dalje, njoj polazi za rukom da

obuhvati sve suštinski vaţne elemente iz kojih se sastoje društveni pokreti, i da na taj naĉin

pomiri razliĉite teorijske tradicije u izuĉavanju društvenih pokreta. S obzirom da će ovaj rad

imati analitiĉko-sintetiĉki pristup fenomenu ekološkog pokreta u Srbiji, i da će iz tog razloga

koristiti razliĉite teorijske pristupe fenomenu društvenih pokreta (politiĉko procesna teorija,



pristup „novih društvenih pokreta", teorija mobilizacije resursa, itd.), suštinski je vaţno da

poĉetna odrednica pojma pokreta bude usklaĊena sa odreĊenjima pokreta od kojih polaze ovi

pristupi. TakoĊe, definicija je operativna, tako da se moţe primeniti u empirijskom istraţivanju.

Na kraju, zbog svojih kvaliteta, Dianijevo odreĊenje društvenih pokreta je široko prihvaćeno u

nauĉnim krugovima.

Teorijski pristupi u tumačenju nastanka /razvoja ekološkog pokreta

U okvirima razliĉitih teorijskih pristupa: teorija (ekološke) modernizacije, politiĉko procesna

teorija, teorija mobilizacije resursa, teorija novih društvenih pokreta, klasiĉni pristupi društvenim

pokretima, izdvojio se veliki broj objašnjenja/faktora za koje se pretpostavlja da utiĉu na

nastanak, razvoj i delovanje ekološkog pokreta. Ova objašnjenja smo (prema faktoru koji

naglašavaju) razdelili u 4 grupe: 1.ekonomistiĉka, 2. politikološka, 3. kulturološka, 4. socijalno-

ekološka. U nastavku teksta ćemo ukratko reći nešto o svakoj kategoriji. Naravno, treba imati u

vidu da ponuĊena lista nije iscrpna, već da sadrţi objašnjenja najĉešće pominjana u literaturi.

TakoĊe, neki ĉinioci su primenljivi za tumaĉenje nastanka novih društvenih pokreta uopšte, dok

su neki specifiĉni za ekološki pokret.

1. Ekonomistička objašnjenja - nivo socioekonomskog razvoja i dostupnost resursa

Prema tumaĉenjima razvijenim u okvirima teorije modernizacije, socio-ekonomski razvoj

obezbeĊuje širenje resursne baze koja, potom, olakšava politiĉku mobilizaciju te nastanak novih

društvenih pokreta. Bogata društva imaju infrastrukturu potrebnu za široku mobilizaciju (visok

nivo urbanizovanosti, guste komunikacijske strukture), kao i relativno veliki udeo graĊana koji

poseduju socijalno-demografske karakteristike koje olakšavaju njihovu angaţovanje na rešavanju

ekoloških pitanja (visoki nivoi obrazovanja, visok materijalni poloţaj). Prema pretpostavkama

ove teorije, iako se ekološki aktivizam ne javlja samo u razvijenim drţavama, društvena

modernizacija odnosno veća dostupnost neophodnih resursa ga olakšava. To potvrĊuju i rezultati

empirijskih istraţivanja koji pokazuju da je ĉlanstvo u ekološkim grupama brojnije u društveno-

ekonomski razvijenijim nego u manje razvijenim zemljama (Dalton, Recchia, Rohrschneider,

2003, Norris, 2003). Istraţivanje Rasela Daltona (Russel Dalton, 2005) je utvrdilo postojanje

pozitivne korelacije izmeĊu visine društvenog proizvoda per capita i udela ĉlanstva u ekološkim

organizacijama. Jedno drugo istraţivanje organizacija društvenih pokreta pokazuju da su one

ranije osnivane i da je njihov broj rastao mnogo brţe u bogatim industrijskim demokratijama u

poreĊenju sa ekonomski manje razvijenim društvima (Smith&Wiest, 2005).

Iako resurse9 ne treba shvatiti samo u ekonomskom smislu (mada se ovaj aspekt pokazuje kao

najvaţniji), smeštamo ih u kategoriju ekonomskih ĉinilaca, pre svega, zbog ekonomistiĉkog

pristupa koji je svojstven teoriji mobilizacije resursa. Ova teorija polazi od pretpostavke da su

nezadovoljstvo i socijalni konflikti inherentni svakom društvu, a da za mobilizaciju pokreta nije

dovoljno samo postojanje interesa, već moraju da postoje i odgovarajuća sredstva (resursi).

Pokretanje kolektivne politiĉke akcije je skup posao, a resursi su od kljuĉnog znaĉaja za

stvaranje trajnijih organizacija pokreta koje će omogućiti njegovo funkcionisanje. Do stvaranja

pokreta ne dolazi usled javljanja društvenih problema, već onda kada jedna grupa (lideri) uspe da



mobiliše akumulisane resurse. Lideri, kao preduzetnici društvenog pokreta, kombinuju

raspoloţive resurse i tako stvaraju situaciju u kojoj je pokret moguć. Prema mišljenju Mejera

Zalda (Mayer Zald) i Dţona Mekartija (John McCarthy), kljuĉni faktor za uspešnu mobilizaciju

resursa predstavljaju organizacije društvenog pokreta. Njihov razvoj je doveo do

eksponencijalnog rasta društvenih pokreta od šezdesetih godina XX veka. Pored rastuće

profesionalizacije organizacija društvenog pokreta, drugi faktor koji je doprineo rastu aktivnosti

društvenih pokreta je opšti porast materijalnog blagostanja razvijenih društava (McCarthy&Zald,

1977, 1987).

2. Politikološka objašnjenja - struktura političkih mogućnosti, demokratske institucije i socijalni

kapital

Političko procesni pristup poseban naglasak stavlja na strukturu političkih mogućnosti koja moţe

da deluje stimulišuće ili da oteţava nastanak i razvoj društvenih pokreta. Ĉarls Tili (Charles Tilli,

1978) istiĉe da drţava, kao najmoćniji politiĉki ĉinilac u modernim industrijskim društvima,

selektivno potiskuje ili pomaţe delovanje društvenih pokreta u skladu sa onim što drţavne elite

smatraju sopstvenim interesom. OdreĊene pokrete i organizacije poput teroristiĉkih organizacije

drţava zabranjuje, neke druge ne toleriše (one koje se direktno suprotstavljaju vlasti), dok treće

dozvoljava, pa ĉak i podstiĉe, ĉime one dobijaju rutinski pristup procesu donošenja odluka (Neš,

2006).

Herbert Kiĉelt (Herbert Kitschelt,1986) pravi razliku izmeĊu otvorenih i zatvorenih politiĉkih

sistema u odnosu na mogućnost politiĉkih autsajdera da utiĉu na proces odluĉivanja. Otvorenost

politiĉkog sistema je u funkciji njegove (teritorijalne) centralizovanosti - što je veći nivo

decentralizacije više je i mesta pristupa procesu odluĉivanja. TakoĊe, od stepena podele vlasti na

legislativnu, egzekutivnu i sudsku (kao i u okviru njih) zavisi otvorenost politiĉkih struktura, a

samim tim i mogućnosti za delovanje društvenog pokreta. Postojanje podele vlasti stvara

povoljnije prilike za prodor spoljnih uticaja.

Dag Mekadam (1996) izdvaja sledeće kljuĉne elemente strukture politiĉkih mogućnosti:

1. mogućnost pristupa javnosti političkom sistemu (procesu donošenja odluka) - ova

karakteristika jednim delom zavisi od stepena decentralizacije odluĉivanja o ĉemu govori

Kiĉelt (1986).

2. konstelacija odnosa moći u okvirima elite (politiĉke, ekonomske, medijske, vojne) - za

delovanje ekološkog pokreta posebno je vaţan odnos izmeĊu politiĉkih i privrednih elita - u

sluĉaju isprepletanosti odnosno uske povezanosti ove dve elite, ekološka pitanja zapadaju u drugi

plan (iza ekonomskih, koje privredna elita nemeće kao prioritet).

3. postojanje savezništva izmeĎu pripadnika pokreta i nekih predstavnika elite (opozicione

stranke i/ili stanke na vlasti) - ukoliko je prisutno moţe da olakša delovanje pokreta.



4. spremnost i kapacitet drţave da se na represivan naĉin suprotstavi delovanju pokreta. U

drţavama koje se suzdrţavaju od nasilja, pokreti će slobodnije delovati i izraţavati svoj protest

na javnoj sceni. U suprotnom će njihovo delovanje biti pritajeno i umereno.

5. nezavisnost i efikasnost sudstva kao vaţan faktor prethodno nabrojanim elementima pridodaju

Valstrom i Peterson (2006) - ovde se pre svega misli na nezavisnost i efikasnost sudstva u osudi

krivaca za ekološku degradaciju.

Sa globalizacijom ekoloških problema i strategijama njihovog rešavanja znaĉajni delovi

ekološkog pokreta postaju globalni. U cilju analize transnacionlanog ekološkog delovanja, u

okvirima politiĉko procesne teorije je razvijen koncept meĊunarodnih struktura politiĉkih

mogućnosti (MSPM). Kao najznaĉajnije delove MSPM, istraţivaĉi izdvajaju Ujedinjene Nacije

(UN), Evropsku uniju (EU), Svetsku banku (SB) i Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Dok

EU i UN podstiĉu participaciju većeg broja ekoloških lobi grupa, ĉiji domašaj ostaje relativno

ograniĉen, SB i STO provociraju nekonvencionalne akcije sa potencijalno većim uticajem (van

der Heijden, 2006). Na nadnacionalnom nivou dolazi i do povezivanja ekoloških pokreta iz

razliĉitih zemalja, mada, kako primećuje Kristofer Ruts još uvek se ne moţe govoriti o

evropskom ili svetskom ekološkom pokretu (Rootes, 2004). Stvaranje globalnih društvenih

pokreta u budućnosti moţe podstaći ĉinjenica da rešavanje sve većeg broja problema zahteva

globalno angaţovanje, potom, razvoj transnacionalne komunikacije i umreţavanja, ĉemu

posebno doprinose moderne tehnologije, sve izraţenije masovne migracije stanovništva, kao i

izmenjeni poloţaj nacionalne drţave (Neš, 2006).

Stepen demokratske razvijenosti društva se izdvaja kao vaţan ĉinilac koji oblikuje nastanak i

delovanje društvenog pokreta. Demokratska društva su sklonija da ljudima pruţe naĉine da

izraze svoje politiĉke interese, mobilišu podršku i delaju kroz konvencionalne politiĉke kanale.

Demokratska pravila igre olakšavaju slobodu razmene ideja, pruţaju mogućnost formiranja

grupa, predviĊaju mehanizme na koje se opozicione snage mogu na ustaljen naĉin suprotstaviti

vladajućoj politici. Na drugoj strani se nalaze nedemokratski reţimi koji unapred spreĉavaju

nastanak bilo kakvih zvaniĉnih alternativa. Takva sredina primorava pokrete da ostvaruju

neformalne, poluprikrivene mreţe i organizacije, koriste se subverzivnim ali umrenim metodama

koje, kada se prilike promene, mogu da prerastu u radikalno antisistemsko/antireţimsko

delovanje (Dalton, Recchia, Rohrschneider, 2003, Dalton, 2005). Daltonovo (2005) istraţivanje

je ustanovilo postojanje pozitivne korelacije izmeĊu stepena demokratskog razvoja (meren

Freedom house indeksima) i brojnosti ĉlanstva u ekološkim grupama.

Pristup političkog zatvaranja/regulacionistički pristup naglašava znaĉaj civilnog društva

(njegovih karakteristika, razvijenosti) kao mesta nastanka ekoloških pokreta. Prisutne tendencije

stvaranja korporativistiĉkih politiĉkih aranţmana u kojima se privatni biznis, predstavnici velikih

sindikalnih organizacija i drţava partnerski povezuju i tako, zaobilazeći demokratske procedure,

donose vaţne politiĉke i ekonomske odluke iza zatvorenih vrata, rezultovale su, izmeĊu ostalog,

velikom ekološkom degradacijom (pogotovo usled stavljanja naglaska na obezbeĊivanje

ekonomskog rasta i pune zaposlenosti). Ekološki pokret je izrastao u graĊanskoj sferi, izvan



glavnih politiĉkih tokova, kao izraz nezadovoljstva ekološkim uništavanjem koje korporativna

drţava sistematski marginalizuje. Njegovo delovanje je, pored zaštite ţivotne sredine, usmereno i

na oţivljavanje demokratskih politiĉkih veza izmeĊu drţave i graĊana (Scott, 1990, Hannigan,

1995).

Socijalni kapital predstavlja vaţan preduslov za ostvarivanje kolektivnog delovanja, odnosno

stvaranja društvenog pokreta. Robert Patnam (Robert Putnam), pod socijalnim kapitalom

podrazumeva oblike društvenog ţivota koji uĉesnicima omogućavaju da efikasnije deluju u

ostvarivanju zajedniĉkih ciljeva. Najjednostavnije reĉeno, ako ljudi mogu komotno da

komuniciraju, ako su solidarni i veruju jedni drugima i ako su spremni da se udruţuju, onda

postaje verovatno da će na osnovu toga uspeti u rešavanju zajedniĉkih problema. Patnam razlaţe

socijalni kapital na tri osnovne dimenzije. Prvu ĉine uopštene norme uzajamnosti i kontinuiranih

odnosa saradnje i razmene. Drugu dimenziju predstavljaju mreže graĎanskog angažmana, pri

ĉemu je vaţno naglasiti da je reĉ o horizontalnim vezama meĊu akterima ekvivalentnog statusa i

moći, nasuprot vertikalnim vezama koje ukljuĉuju nejednake aktere. Generalizovano poverenje u

druge je moţda najvaţnija dimenzija socijalnog kapitala, i predstavlja osnovu socijalnog

konsenzusa u modernim društvima. Ono je, pre svega, vid horizontalnog poverenja i odnosi se na

poverenje u pripadnike naše politiĉke zajednice koje ne poznajemo i sa kojima nismo dolazili u

neposredan kontakt. Poverenje stvara reciprocitet i vodi povezivanju na dobrovoljnoj osnovi, a

oni, za uzvrat, stvaraju i jaĉaju poverenje (Putnam, 2003, 2008, Šalaj, 2005, Siisiainen, 2000).

Socijalni kapital omogućava saradnju graĊana i na taj naĉin dovodi do rešavanja zajedniĉkih

problema i postizanja

zajedniĉkih ciljeva (Putnam, 2003, 2008, Norris, 2002).

Kako primećuje Robert Patnam, društveni pokreti i društveni kapital su tako usko povezani da je

nekada teško reći šta ĉemu prethodi. Po njegovom mišljenju, društvene mreţe, pre nego svest o

urgentnosti rešavanja nekog pitanja, društveni ideali ili liĉni interes, odreĊuju ko će pristupiti

društvenom pokretu (Putnam, 2008).

I u okvirima evropske škole društvenih pokreta istiĉe se vaţnost mreţa kao definišućeg faktora

pokreta. Umesto da se mreţe pletu oko već postojećih ciljeva, postojanje mreţa je preduslov za

formiranje simboliĉkog identiteta na kome poĉiva ustrojstvo pokreta (Diani, 1992). Alberto

Meluĉi (Alberto Melucci) smatra da društveni pokreti opstaju u „nevidljivim mreţama ispod

površine" uronjenim u svakodnevni ţivot kroz koje se stiĉu nova iskustva i formiraju kolektivni

identiteti. Kroz mreţe cirkulišu resursi, informacije i druge vrednosti, koje omogućavaju

društvenom pokretu da raste, razvija se i ostvaruje ciljeve (Neš, 2006). TakoĊe, mreţe se

pojavljuju kao vaţne i u mikromobilizacijskim procesima, jer omogućavaju da se preko

prijatelja, poznanika, kolega ili roĊaka novi ĉlanovi regrutuju u pokret (Snow et al., 1980).

Društveni pokreti takoĊe stvaraju društveni kapital, oblikujući nove identitete i proširujući

društvene mreţe. Društvena infrastruktura stvorena kroz jedan pokret se moţe u nekom kasnijem

trenutku aktivirati za potrebe nekog drugog, srodnog graĊanskog angaţovanja. Ukratko,

društveni pokreti sa samoniklim angaţovanjem otelovljuju i stvaraju društveni kapital (Putnam,



2008). Na primeru Italije, Patnam (Putnam, 2003) uspešno pokazuje da je u onim društvima u

kojima ne postoji tradicija graĊanske saradnje (odnosno socijalni kapital) teţe ostvariti

kolektivno delovanje.

3. Kulturološka objašnjenja

Teorije kulture pruţaju ideološko objašnjenje nastanka ekološkog pokreta. Prema

pretpostavkama ovih teorija, sa društvenom modernizacijom dolazi i do transformacije

vrednosnih sistema te usvajanja novih pogleda na odnos ĉoveka i prirodne sredine. Rili Danlap

(Riley Dunlap) i Vilijem Katon (William Catton) (1979) u tom smislu govore o nastanku i

širenju tzv. „nove ekološke paradigme", koja naglašava intrinsiĉne vrednosti prirode, te tesnu

povezanost društva i ţivotne sredine kao i vaţnost njihovog uzajamnog delovanja. Usvajanje

novog odnosa prema ţivotnoj sredini podstiĉe promene u ponašanju, te pokretanje kolektivne

akcije usmerene na rešavanje ekoloških problema.

Prema Ronaldu Inglhartu (Inglehart, 1990, 1995), u razvijenim industrijskim zemljama,

generacije stasale nakon II svetskog rata su, usled postizanja do tada nezabeleţenog stepena

ekonomske sigurnosti, poĉele sve više da se okreću ostvarivanju „postmaterijalnih" ciljeva

(liĉno ostvarenje, osećanje pripadnosti, poboljšanje uslova fiziĉkog okruţenja, itd.). Veća briga

postmaterijalista za kvalitet ţivota, kao i prihvatanje alternativnih, anti-ekonomskih

(industrijskih) vrednosti ih je dovela do snaţnijeg interesovanja za ekoloških pitanja, te

zauzimanja kritiĉkog stava prema vrednosnoj paradigmi zapadnih industrijskih društava koja

naglasak stavlja na ekonomski rast (Hannigan, 1995, Neš, 2006). S druge strane, participativna

kultura povezana sa postmaterijalistiĉkom vrednosnom orijentacijom, podstiĉe pojedince da

postanu ekološki aktivni (Inglehart, 1990). Empirijska istaţivanja su potvrdila vezu izmeĊu

ekološkog aktivizma i postmaterijalizma (Rootes, 1997, Dalton, 1994, Rohrschneider, 1990).

MeĊutim, kao što smo već pokazali, javna zabrinutost za ţivotnu sredinu nije ograniĉena samo

na razvijene industrijske zemlje već postoji na globalnom nivou (Hannigan, 1995, Rootes, 1997).

TakoĊe, ekološka zabrinutost i delovanje se moţe javiti i iz „materijalnih" pobuda - kao što je

zabrinutost za liĉno zdravlje.

Najĉešće povezana sa postmaterijalistiĉkim gledištem, javlja se hipoteza „nove srednje klase"

koja naglasak stavlja na društvenu poziciju onih koji usvajaju ekološku etiku. Prema ovom

objašnjenju, ekološki aktivisti se disproporcionalno regrutuju iz redova „društvenih i kulturnih

specijalista" - nastavnika, socijalnih radnika, novinara, umetnika, profesora koji obavljaju

kreativne ili poslove orijentisane na pruţenje javnih usluga. Ove grupe su, zbog svoje profesije,

socijalno smeštene tako da se neposredo susreću sa viktimizacijom nemoćnih i posledicama

industrijskog razvoja. Na ovakvo primarno iskustvo se nadovezuju postmaterijalne vrednosne

orijentacije (Hannigan, 1995). Uz to, pripadnici ove klase raspolaţu materijalnim resursima,

znanjima i veštinama vaţnim za politiĉki aktivizam. Alternativna objašnjenja tvrde da pripadnici

nove srednje klase nisu toliko inspirisani altruistiĉnim pobudama koliko su orijentisani na

ostvarivanje sopstvenih interesa, što postiţu kolektivnim delovanjem kroz organizacije

društvenih pokreta (Berger, 1986).



Nedostatak ovog objašnjenja, sliĉno kao i postmaterijalistiĉke teze, je taj što se ĉlanstvo

ekološkog pokreta regrutuje iz mnogo širih osnova nego što je nova srednja klasa.

Dejvid Snou (David Snow), nadovezujući se na Gofmanovu (Erving Goffman) ideju „okvira",

analizira naĉine na koje akteri pregovaraju o znaĉenjima i opredeljuju se da uzmu uĉešće u

društvenim pokretima. Društveni akteri kroz „okvire" definišu nepravdu, oblikuju kolektivne

identitete, tumaĉe mogućnosti za delovanje. „Okviri kolektivne akcije" deluju tako da

naglašavaju nedopustivost odreĊenog aspekta društvenog stanja i definišu ga na naĉin koji

zahteva kolektivnu akciju. Društveni pokreti regrutuju pristalice tako što povezuju tumaĉenja

pojedinaca sa tumaĉenjima pokreta (proces „usklaĊivanja okvira"). Stvaranje inovativnog okvira

kolektivne akcije je, po mišljenju Dejvida Snoua, kljuĉno za masovnu mobilizaciju. Uspeh

pokreta, s druge strane, zavisi od postizanja i odrţavanja ravnoteţe izmeĊu usklaĊenosti poruke

pokreta sa postojećom politiĉkom kulturom odnosno tumaĉenjima rasprostranjenim u javnosti.

Pojedinci su motivisani za uĉešće u pokretu samo ukoliko to za njih ima smisla (Neš,

2006).

Ovde treba pomenuti i pretpostavke škole novih društvenih pokreta, koja poseban naglasak

stavlja na kulturne odnosno na ĉinioce identiteta. Novi društveni pokreti nastaju iz potrebe da se

povrati izgubljeni/poljuljani identitet u uslovima krize, naglašavajući vrednosti kao što su

autonomija, uvaţavanje, solidarnost i dr. Proces izgradnje kolektivnog identiteta obuhvata

kontinuiranu komunikaciju i pregovaranje o znaĉenjima izmeĊu pojedinaĉnih delatnika. Upravo

formiranje kolektivnog identiteta stoji u osnovi stvaranja pokreta kao takvog. Simboliĉke i

kulturne funkcije pokreta su posebno znaĉajne, kako za ĉlanove tako i za šire društveno

okruţnje. Novi društveni pokreti predstavljaju kreatore drugaĉijih vrednosnih orijentacija i

politiĉke kulture (Pavlović, 2006, Neš, 2006). Kako istiĉe Alen Turen (Alain Touraine), ukoliko

akteri ne dele iste vrednosti zajedniĉka osnova borbe ne postoji, pa se ni konflikt ne moţe

definisati kao društveni. U okviru društvenih pokreta se razvijaju alternativni naĉini ţivota i

tumaĉenja stvarnosti koji izazivaju dominantne društvene obrasce pa se borba se ostvaruje, pre

svega, u kulturnoj sferi (Melucci, 1989, 1995).

4. Socijalno-ekološka objašnjenja - hipoteza odraza i društveno-konstruktivistički pristup

Prema hipotezi odraza ekološka degradacija u zapadnim industrijskim zemljama je naglo poĉela

da raste nakon II svetskog rata, dostiţući svoj zenit tokom 60-ih godina XX veka. Nagli rast

ekološke svesti i pokreta koji je usledio tokom 1970-ih godina predstavlja direknu reakciju na

uoĉeno pogoršanje situacije (Dunlap and Scarce, 1990, Jehlicka, 1992). Ovakva shvatanja se

nadovezuju na (dosta kritikovana) klasiĉna tumaĉenja nastanka društvenih pokreta kao reakcije

na nepovoljne prilike, u ovom sluĉaju ekološke. Po ovim tumaĉenjima, nešto ozbiljno loše mora

da se dogodi da bi se ljudi pokrenuli na masovnu kolektivnu akciju i formirali pokret. MeĊutim,

kako kritike uspešno dokazuju, ljudi se pre bune onda kada postoje narasla a izneverena

oĉekivanja, nego u trenucima krize (Gurr, 1970).

Kritike hipoteze odraza ukazuju i na ĉinjenicu da javna percepcija ekoloških problema nuţno ne

odslikava realnost već se formira na osnovu uvida struĉnjaka, politiĉara, ekoloških aktivista,



novinara, itd. TakoĊe, kako sugeriše društveno-konstruktivistički pristup, politiĉki, društveni i

kulturni procesi su ti koji ekološke uslove definišu u kategorijama neprihvatljivog rizika, te

neĉeg zarad ĉega bi trebalo preduzeti kolektivnu akciju. Ekološki problemi nisu nešto što postoji

nezavisno od društva već su produkti procesa društvenog definisanja, pregovaranja i priznavanja

u privatnoj i javnoj sferi (Hannigan, 1995). Nivo ekološke svesti i zabrinutosti u jednom društvu

zavisi kako od znaĉaja koji se ekološkim pitanjima posvećuje u politiĉkoj sferi tako i od nauĉne i

medijskih prezentacija ovih problema.

Konstruisanje ekoloških problema je sloţen, društveno uslovljeni proces koji se odvija u

nekoliko etapa. U prvoj se problem „otkriva", imenuje te se uspostavljaju osnovni parametri za

njegovo praćenje i procenjivanje. U ovoj fazi kljuĉnu ulogu imaju nauĉnici iz oblasti prirodnih

nauka. U drugoj fazi se potencijalni problem prezentuje široj javnosti putem sredstava masovnih

komunikacija. Tako problem zadobija svoj legitimitet i paţnju javnosti. Treća etapa se odvija u

politiĉkoj areni, gde se nalaţe pokretanje akcije i mobilisanje šire podrške za rešavanje

problema. Da bi postao društveno relevantan, potencijalni ekološki problem mora da zadobije

legitimitet u više arena: nauĉna zajednica, mediji, politiĉke strukture, najšira javnost (Hannigan,

2006).

III KONTEKSTUALNI OKVIR ISTRAŢIVANJA

Istorijski posmatrano, za razumevanje karakteristika savremenog srpskog društva kljuĉne su 4

etape kroz koje je ono prošlo od poĉetka 20.veka do danas. Reĉ je o predsocijalistiĉkom periodu,

periodu drţavnog socijalizma „na jugoslovenski naĉin", potom o fazi (blokirane)

postsocijalistiĉke transformacije, i njenoj deblokadi nakon 2000. godine. Predsocijalističku

epohu je, izmeĊu ostalog, odlikovao dominantno agrarni karakter zemlje i zakasnela

industrijalizacija, nerazvijenost graĊanske sfere kao i dominacija politiĉkih (stvaranje i odbrana

nacionalne drţave) nad drugim tema u javnom diskurs (Ĉalić, 2004, Lazić, 2005). Na temeljima

ovakvog „predindustrijskog" društva, u godinama nakon II svetskog rata uspostavljen je

autohtoni model jugoslovenskog samoupravnog socijalizma sa elementima trţišta, relativno

liberalnim reţimom i izvesnom otvorenošću prema Zapadu. Modernizacija po socijalistiĉkoj

recepturi nametnula je prioritete intenzivne industrijalizacije i urbanizacije sa ciljem prestizanja

nivoa ekonomskog razvoja dostignutog na Zapadu, zanemarujući, pritom, posledice koje ovakav

razvoj ima po ţivotnu sredinu (Berend, 2001, Pavlinek&Pickles, 2000). MeĊutim, uprkos velikoj

ekološkoj degradaciji, u kontekstu totalizujućeg politiĉkog sistema koji nije dozvoljavao

politiĉke aktivnosti izvan drţavnih struktura, i poslediĉne nerazvijenosti civilnog društva,

ekološki pokret nije imao mogućnosti da se razvije. Ekološki protesti su se širom Centalne i

Istoĉne Evrope, do pred sam kolaps socijalistiĉkog reţima, retko javljali i uglavnom se

zadrţavali u lokalnim okvirima. Ekološke teme dobijaju na širem znaĉaju tek krajem 1980-ih

godine, kada ih opozicione grupe koriste u svrhe izraţavanja prikrivene kritike reţima i zahteva

za demokratizacijom društva. Usled liberalnije atmosfera, kritiĉari reţima u Jugoslaviji nisu

morali da se skrivaju iza „zelene maske", te su otvorenije iznosili svoje zahteve za

uspostavljanjem demokratskog ureĊenja i rešavanjem nacionalnog pitanja (zanemarujući

ekološku tematiku). Dok je širom CIE, zaštita ţivotne sredine zajedno sa uvoĊenjem trţišta i



demokratskih institucija postavljena kao prioritet prvih postsocijalistiĉkih vlada, u Srbiji

ekološke teme nisu dobile veći znaĉaj.

Postsocijalistička transformacija predstavlja proces „reintegracije srednjoevropskih i

istoĉnoevropskih zemalja u kapitalistiĉki (svetski) sistem" (Lazić, 2005:122). Ona podrazumeva

usvajanje demokratskih vrednosti i institucija kao i oţivljavanje trţišnih mehanizama. Proces

postsocijalistiĉke transformacije u Srbiji je tekao veoma usporeno. Tokom ĉitave decenije

vladavine Slobodana Miloševića, ovaj proces je bio „blokiran". Blokirana transformacija

podrazumeva „društveno kretanje tokom kojeg je totalizovani društveni monopol, u

socijalistiĉkom poretku vladajuće kolektivno-vlasniĉke klase (...), zamenjen uzajamno

podrţavanom ekonomskom i politiĉkom dominacijom u osnovi iste društvene grupacije, ĉiji je

cilj bio da se odloţi već zapoĉeto uspostavljanje trţišne ekonomije i politiĉkog takmiĉenja"

(Lazić, 2005: 123). Period blokirane transformacije u Srbiji je odlikovala izuzetno teška politiĉka

i ekonomska situacija, meĊunarodna izolacija i sankcije kao posledice ratova širom bivše

Jugoslavije. Ovakve prilike su kao prioritet postavile teme pojedinaĉnog i nacionalnog

„preţivljavanja". U takvim okolnostima, uprkos daljoj ekološkoj degradaciji koja se nadovezala

na štetu koju je ţivotna sredina pretrpela u godinama intenzivne socijalistiĉke industrijalizacije,

insistiranje na oĉuvanju prirodne okoline je zvuĉalo gotovo „uvredljivo" (Nadić, 2007).

Deblokada procesa postsocijalistiĉke transformacije zapoĉinje pobedom opozicionih snaga na

lokalnim izborima 1996/7., a završa se 2000. godine kolapsom Miloševićevog reţima (Lazić,

2005). Tek sa odmrzavanjem transformacijskih procesa, sa relativnim poboljšanjem ekonomske

situacije, jaĉanjem procesa demokratizacije, pokretanjem inicijativa za integraciju u evropske

tokove, dolazi do oţivljavanja interesovanja za ţivotnu sredinu i posledice koje je na nju ostavio

prethodni period. U novim okolnostima, sliĉno kao i u drugim zemljama CIE (deceniju ranije)

dolazi do jaĉanja ekološkog NVO sektora podstaknutog prilivom stranih donacija namenjenih

izgradnji „ekoloških kapaciteta". U istom periodu, politiĉke strukture poĉinju postepeno (mada

veoma usporeno) da se otvaraju prema inicijativama koje dolaze iz civilnog društva, novi

zakonodavni okvir predviĊa mogućnosti za graĊansku participaciju u donošenju odluka, i

formiranje udruţenja i nevladinih organizacija. Uglavnom pod pritiscima meĊunarodnih

institucija, pitanjima zaštite ţivotne sredine poĉinje da se poklanja odreĊena paţnja, a odnosi u

ovoj oblasti se nastoje regulisati donošenjem tzv. „zelenog paketa zakona". Ovakve promene

pruţaju poĉetne (formalne) osnove za formiranje ekološkog pokreta. Ipak, daleko od toga da su

prepreke nastanku ovakvog ali i drugih društvenih pokreta sasvim išĉezle. Uzimajući u obzir

kontekst srpskog društva nakon 2000. godine, ovim radom ćemo nastojati da ispitamo u kojoj

meri i na koji naĉin postojeće okolnosti, ali i faktori duţeg trajanja, predstavljaju prepreku

odnosno pruţaju mogućnost za razvoj ekološkog pokreta u Srbiji.

Ekonomski kontekst nakon 2000. godine

Prema procenama ekonomista, privredna recesija u postsocijalistiĉkim zemljama u periodu 1990-

1995., uporediva je sa velikom depresijom koja je zadesila Evropu i Ameriku u vreme izmeĊu

dva rata (Milanović, 1998). Ekonomska kriza u većini ovih zemalja trajala je sve do kraja



devedesetih godina, odnosno poĉetka dvehiljaditih, kada su dostigle nivo GDP iz 1989. godine.

Srbija još uvek nije izašla iz transformacijske recesije (primera radi još nije dostignut GDP iz

1989. godine), a posledice prethodne decenije se i dalje osećaju. Tokom 90-ih godina, u

kontekstu drţavnog raspada, meĊunarodne izolacije / sankcija, ratova i bombardovanja Srbije,

došlo je do kolapsa ekonomskog sistema i, uporedo s tim, do masovnog osiromašenja

stanovništva, praćenog uvećavanjem materijalnih nejednakosti. Prema rezultatima istraţivanja

sprovedenog tokom druge polovine 1990-ih, u Srbiji je tih godina 40% stanovništva bilo

siromašno, dok je sledećih ĉetrdeset posto ţivelo na ivici siromaštva (Lazić, 2000:17). Iako je u

periodu 2003-2007. godine apsolutno siromaštvo u Srbiji prepolovljeno, u 2008. godini trend

pada apsolutnog siromaštva je zaustavljen, a finansijska kriza je uticala na ponovno povećanje

broja siromašnih. Dok je 2008. godine 13,2% ljudi ţivelo ispod linije siromaštva, taj broj se

naredne godine povećao na 13,6% (Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, 2010). Pored

visokog udela siromašnih, u Srbiji je sa procesima postsocijalistiĉke transformacije došlo i do

porasta materijalnih nejednakosti (kako usled uvoĊenja trţišnih mehanizama i otvaranja prema

svetskom trţištu tako i zbog ekstremnog bogaćenja pripadnika bivše nomenklature, kriminalaca i

ratnih profitera). U Srbiji je 1996. godine nejednakost bila veća nego u većini post-socijalistiĉkih

zemlja sa izuzetkom Rusije, da bi se nakon 2000. godine opet pribliţila vrednostima proseĉnim

za post-socijalistiĉki blok (Bolĉić,

2002:40).

Teška ekonomska situacija postavlja ekonomski razvoj kao osnovni prioritet što ima višestruko

negativne posledice po ţivotnu sredinu. Osim štete koju ekspanizija privrede neminovno nanosi

ţivotnoj sredini, prioritet ekonomske revitalizacije smanjuje drţavna izdvajanja namenjena

rešavanju ekoloških problema. Samim tim, manje finansijskih sredstava stiţe do onog dela

nevladinog sektora koji se bavi ţivotnom sredinom. S obzirom na ograniĉenost sredstva koja se

iz budţeta izdvajaju za ekologiju kao i na skromno ĉlanstvo (te veoma male prihode od

ĉlanarina), ekološke organizacije u Srbiji su u velikoj meri zavisne od, takoĊe limitirane, strane

pomoći. MeĊutim, ni dobijanje stanih sredstava ne ide bez poteškoća, jer se kao prepreka kod

konkurisanja za strane projekte javlja nepostojanje minimalnog poĉetnog kapitala kao i

nedostatak znanja i veština potrebnih za sloţeni postupak apliciranja. Nedostatak resursa, osim

što oteţava rad i trajnost ekoloških organizacija, podstiĉe i kompeticiju izmeĊu njih (Petrovi

ć&Vujović, 2010, Korać&Miloradović, 2006).

Politički kontekst

Prema stepenu razvijenosti demokratskih institucija, Srbija spada u kategoriju tzv. nepotpunih

demokratija (Kekić, 2007). Podaci Freedom House Nations in TransitReport-a za 2010. godinu,

svedoĉe o postepenom razvoju demokratskih institucija u Srbiji (demokratska uprava, slobode

medija, razvoja civilnog društva, izborni proces, itd.). Ipak, po stepenu demokratskog razvoja

Srbija i dalje zaostaje za većinom drugih postsocijalistiĉkih zemalja (Pešek&Nikolajević, 2010).

U periodu nakon oktobarskih promena 2000. godine, većina politiĉkih partija se zalagala za

decentralizaciju vlasti. Uprkos tome, i dalje je prisutan zastoj u prenošenju nadleţnosti sa



drţavnog na lokalni nivo (Milosavljević et al., 2006). U izveštaju Freedom House-a za 2005.

godinu (Nations in Transit Report, 2005), ocenjeno je da je Srbija centralizovana drţava, iako su

primećeni pomaci ka većoj decentralizaciji. U najnovijem izveštaju ove organizacije se

konstatuje da je došlo do izvesnog napretka u pogledu decentralizacije u odnosu na prethodnih

pet godina ali da se Srbija i dalje nalazi iza većine postsocijalistiĉkih zemalja

(Pašek&Nikolajević, 2010).

Izgradnja civilnog društva se u Srbiji odvija postepeno i isprepletano sa postsocijalistiĉkom

transformacijom - nastanak civilnog društva joj neposredno prethodi, a sistemske promene

omogućavaju i ubrzavaju rast ovog sektora (Lazić, 2005: 8). U okvirima civilnog sektora, sa

pobedom opozicije na lokalnim izborima 1996/7, poĉinju da se formiraju nevladine organizacije.

MeĊutim, delovanje NVO sektora je dugi niz godina oteţavao nepovoljni zakonski okvir. Tek je

2009. godine donet Zakon o udruţivanju koji je usklaĊen sa standardima Evropske unije, a vlasti

su najavile osnivanje posebne kancelariju za saradnju sa civilnim društvom (Pašek&Nikolajević,

2010). Uĉešĉe graĊana u donošenju odluka je zakonski ureĊeno 2007. godine donošenjem novog

Zakona o lokalnoj samoupravi. Pravo graĊana na uĉešće u donošenju odluka koje se tiĉu ţivotne

sredine je dodatno naglašeno ratifikacijom Arhuske konvencije (2009. godine).

Jedan od znaĉajnih problema sa kojim se susreće civilno društvo Srbije je ĉinjenica da nevladine

organizacije uglavom nemaju autonomni karakter (zavise od donacija drţave i meĊunarodnih

organizacija) i udaljene su od graĊana koji im ne veruju i ne doţivljavaju ih kao svoje legitimne

predstavnike (Mihailović, 2005b). Pored toga, jedna od karakteristika nevladinih organizacija je

ta da su kratkog veka, obiĉno nastaju za potrebe apliciranja za projekte kod stranih donatora i

prestaju sa radom po okonĉanju projektnog perioda. Trajnije nevladine organizacije su znatno

reĊe. One su uglavnom formirane od strane struĉnjaka, visokoprofesionalizovane, uspešne u

privlaĉenju donacija, orijentisane na realizovanje projektnih zadataka, hijerarhijski ustrojene i

locirane u Beogradu (Lazić, 2005). Ovakve organizacije raspolaţu resursima (novac, znanje,

veštine) neophodnim za trajnije delovanje. MeĊutim, one nisu pravi predstavnik graĊanskih

interesa već deluju u skladu za zahtevima finansijera. GraĊani retko kad uĉestvuju u njihovom

radu, a svoje zahteve i nezadovoljstva najĉešće artikulišu mimo njih kroz kratkotrajne štrajkove i

proteste. Na taj naĉin se pravi podela izmeĊu Bruleovim terminologijom reĉeno „astroturf"

beogradskih organizacija i kratkotrajih, lokalnih „samoniklih" inicijativa. Dok prve organizacije

najĉešće uspostavljaju partnerski odnos sa drţavom i deluju kao njena produţena ruka (servis),

lokalne inicijative imaju protestni potencijal i ĉesto osporavaju drţavne politike. Ovakav rascep

je primetan i kada su u pitanju ekološke organizacije i inicijative u Srbiji izmeĊu kojih se teško

uspostavlja saradnje i komunikacija (Korać&Miloradović, 2006). Osim toga, kao vaţnu prepreku

za delovanje, nevladine organizacije navode nespremnost za saradnju i nezainteresovanost

lokalnih vlasti, kao prve taĉke pristupa procesu donošenja odluka (Petrović&Vujović,

2010).

Forme reaktivnog delovanja prouzrokovane pogoršanim uslovima ţivota su i dalje mnogo

zastupljenije nego proaktivno delovanje (graĊanski aktivizam) (Milivojević, 2006). Nedostatak



participativne politiĉke kulture, kao i razliĉite zloupotrebe postojećih mehanizama participacije

od stane vladajućih struktura, utiĉu na to da je, uprkos postojanju zakona koji omogućavaju

graĊansko uĉešće, politiĉka participacija u Srbiji relativno slabo razvijena (Mihailović, 2005a,

Milosavljević et al, 2006, Gredelj, 2000).

Za graĊansko angaţovanje vaţan preduslov predstavlja razvijenost društvenog kapitala u

odreĊenoj zajednici (Putnam, 2008). Prema podacima razliĉitih istraţivanja, socijalni kapital u

Srbiji je, sliĉno kao i u drugim postsocijalistiĉkim zemljama, relativno slabo razvijen (u

poreĊenju sa razvijenim zemljama Zapada) (Norris, 2002, Šalaj, 2005). Prema podacima World

Value Survey za period od 1999-2001. godine, poverenje u svoje sugraĊane ima svega 18,8%

Srba (u poreĊenju sa 2/3 Danaca i ŠveĊana, više od polovine Finaca i HolanĊana, trećine

Belgijanaca, Nemaca i Italijana, i u proseku više od ĉetvrtine stanovnika bivših socijalistiĉkih

zemalja) (Klesner, 2004).

Kulturološki i socio-ekološki kontekst

Bivše socijalistiĉke zemlje, u poreĊenju sa zemljama Zapada, karakteriše skromno prihvatanje

postmaterijalistiĉkih vrednosti. Sliĉno kao i u Makedoniji i Crnoj Gori, ni u Srbiji broj

postmaterijalista ne doseţe 10%, po ĉemu znatno zaostajemo za Hrvatskom i Slovenijom, gde se

broj postmaterijalista kreće oko 20%. Istovremeno, Srbija je meĊu retkim zemljama u Evropi u

kojoj materijalistiĉka orijentacija ĉini većinu, dok u drugim evropskim zemaljama mešoviti

model predstavlja dominantan obrazac (Pavlović, 2006a). Stepen prihvatanja

postmaterijalistiĉkih vrednosti raste sa obrazovanjem, visinom prihoda, a opada sa godinama, što

mlade pripadnike srednje klasa izdvaja kao vaţnog nosioca ovih vrednosnih orijentacija

(Pavlović, 2008).

U drţavnim politikama, ali i u široj javnosti, u kontekstu urgentnosti rešavanja gorućih

ekonomskih problema, pitanja zaštite ţivotne sredine i dalje ne uspevaju da dobiju na znaĉaju.

Istraţivanje odnosa razliĉitih društvenih aktera prema ţivotnoj sredini iz 2010. godine, pokazuje

da, sudeći po stavovima predstavnika lokalnih vlasti, ugroţenost ţivotne sredine spada u

probleme srednje vaţnosti i znatno zaostaje za dominantnim temama nezaposlenosti, korupcije,

kriminala i privlaĉenja stranih investicija. Sliĉno tome, iako većina graĊana smatra da je stanje

ţivotne sredine u Srbiji izuzetno loše, pogotovo u poreĊenju sa zemljama Zapada, to ipak nije

dovoljno da bi ekološka pitanja zauzela prva mesta na listi njihovih prioriteta (nezaposlenosti

predstavlja kljuĉni problem za većinu ispitanika). Razultati ovog istraţivanja takoĊe pokazuju da

su graĊani Srbije loše informisani o stanju ţivotne sredine, da imaju slabo poverenje u nadleţne

institucije, retko su graĊanski angaţovani (u proseku se 3% graĊana redovno ukljuĉuje u

aktivnosti usmerene na zaštitu ţivotne sredine), ali im je nivo opšte ekološke svesti relativno

visok (većina ispitanika iskazuje stavove koji ukazuju na razvijenu ekološku svest)

(Petrović&Vujović, 2010). Pored toga, prema rezultatima istraţivanja ekološkog fonda Ecotopia,

mediji u Srbiji veoma malo paţnje posvećuju ekološkim temama. Analiza koja je obuhvatila 14

štampanih i 9 elektronskih medija je pokazala da je tzv. "crna hronika" i do 20 puta više



zastupljena od ekoloških tema, dok je taj odnos ĉak 40:1 kada se u obzir uzme prisutnost na

naslovnim stranama (izvor: www.ecotopia.rs).

Kada je u pitanju zaštita ţivotne sredine, delovanje meĊunarodnih institucija u Srbiji je

ambivalentno. S jedne strane, meĊunarodne organizacije i institucije (pogotovo EU i UN)

podstiĉu usvajanje ekoloških zakona, obezbeĊuju finansijska sredstva za zaštitu ţivotne sredine

te podstiĉu rad ekoloških nevladinih organizacija. MeĊutim, s druge strane, ekonomski razvoj se

postavlja kao prioritet broj jedan što ĉesto ima negativne posledice po ţivotnu sredinu (Fagan,

2004, 2006).

IV CILJEVI I HIPOTEZE

Istraţivački ciljevi. Prvi cilj rada je deskriptivan što podrazumeva da će jedan deo istraţivanja

biti usmeren na prikupljanje podataka neophodnih za dobijanje što preciznijeg opisa elemenata

ekološkog pokreta (ekološki aktivisti, grupe, organizacije, mreţe interakcije, ekološki identitet/

zabrinutost i konflikt), koji postoje u empirijskoj realnosti Srbije. Takav cilj je znaĉajan jer je

fenomen društvenih pokreta teško uhvatljiv, i lako se moţe pomešati sa sliĉnim oblicima

kolektivnog delovanja, o ĉemu je ranije bilo reĉi. Navedeni opšti cilj se moţe razloţiti na tri

specifiĉna: 1. utvrĊivanje postojanja elemenata ekološkog pokreta; 2. opis njihovih

karakteristika; 3. pruţanje odgovora na pitanje da li ekološki pokret postoji u Srbiji odnosno u

kojoj fazi razvoja se nalazi i koje su njegove karakteristike.

Drugi cilj je eksplikativan, što znaĉi da će se u radu paţnja posvetiti analizi društvenih faktora

koji oteţavaju ili olakšavaju nastanak/razvoj ekološkog pokreta u Srbiji, te oblikuju njegove

karakteristike, usmeravaju odabir odreĊenih ciljeva, strategija, sredstava, itd.

U skladu sa postavljenim ciljevima, u istaţivanju ćemo krenuti od sledećih pretpostavki:

Deskriptivna analiza :

Osnovna hipoteza je da se ekološki pokret u Srbiji nalazi u poĉetnoj fazi formiranja. Na osnovu

ove izvedene su i sledeće hipoteze:

• D.1 Organizacije, grupe i pojedinci koji se bave ekološkim pitanjima predstavljaju

fragmentarne elemente ekološkog pokreta.

• D.2 IzmeĊu ovih elemenata pokreta nisu uspostavljeni kolektivni (kohezivni) elemeni koji

doprinose formiranju pokreta: mreţne interakcije, kolektivni identitet/ekološka zabrinutost i

objedinjavajući ekološki konflikt.

Eksplikativna analiza:

1. Dominacija ekonomskih problema (visoka nezaposlenost, inflacija, i sl.) i materijalna

oskudica predstavljaju prepreku za nastanak/razvoj ekološkog pokreta u Srbiji. Specifikacija ove

hipoteze obuhvata pretpostavke da:

1.a) Dominantnost ekonomskih problema oteţava mobilizaciju graĊana za rešavanje ekoloških

pitanja.

http://www.ecotopia.rs/



1.b) Oskudnost materijalnih resursa ekoloških organizacija: 1.b1) oteţava dugoroĉnu odrţivost

njihovog rada. 1.b2) oteţava meĊusobno umreţavanje.

1.b3) podstiĉe meĊusobno takmiĉenje za resurse na raĉun kooperacije i saradnje.

2. Nepovoljna struktura političkih mogućnosti otežava nastanak/razvoj ekološkog pokreta.

Specifikacija ove hipoteze obuhvata pretpostavke da: Zatvorenost politiĉkih struktura:

2.a) doprinosi podelama unutar nevladinog sektora, na „samonikle" ekološke inicijative

(kojima je oteţan pristup procesu odluĉivanja) i „veštaĉke" ekološke organizacije (koje

su u partnerskim odnosima sa drţavnim strukturama i/ili imaju pristup procesu

odluĉivanja).

Takve podele oteţavaju:

2.a1) zauzimanje iste strane u ekološkom konfliktu u odnosu na relevantne institucije. 2. a.2)

formiranje kolektivnog identiteta unutar ovog sektora.

2. a.3) meĊusobno povezivanje (umreţavanje) razliĉitih organizacija unutar sektora.

2.b) Zatvorenost politiĉkih struktura umanjuje spremnost graĊana da uzmu uĉešće u ekološkom

pokretu (odsustvo uverenja u svrsishodnost graĊanskog angaţovanja).

3. Nerazvijenost socijalnog kapitala predstavlja prepreku za nastanak/razvoj ekološkog pokreta

u Srbiji.

Specifikacija ove hipoteze obuhvata pretpostavke da:

3.a) Nerazvijenost socijalnog kapitala oteţava umreţavanje individualnih aktera (pojedinaca,

grupa i organizacija) u ekološki pokret.

3.b) Nerazvijenost socijalnog kapitala oteţava sticanje šireg uporiša ekološkog pokreta u

graĊanskom društvu.

4. Delovanje meĎunarodnih organizacija/institucija i stranih vlada/fondova ima ambivalentno

dejstvo na nastanak/razvoj ekološkog pokreta u Srbiji.

Specifikacija ove hipoteze obuhvata sledeće pretpostavke

4.a) UsklaĊivanje domaćih propisa sa zakonodavstvom EU u oblasti zaštite ţivotne sredine

povećava (formalne) mogućnosti za nastanak ekološkog pokreta. 4.b) Donacije stranih vlada i

meĊunarodnih fondova jaĉaju resursne (materijalne) osnove za delovanje ekoloških organizacija.

4.c) MeĊunarode donacije smanjuju autonomiju ekoloških organizacija (zastupaju interese

donatora).

4.d) MeĊunarodno finansirani programi ĉesto nisu dovoljno lokalno specifikovani (ne polaze od

specifiĉnih potreba graĊana) što smanjuje realni opseg rada ekoloških organizacija.



5. Preovladavanje materijalističkog vrednosnog sistema u svesti graĎana Srbije otežava

nastanak/razvoj ekološkog pokreta. Specifikacija ove hipoteze:

5.a) Preovladavanje materijalistiĉkih vrednosti oteţava mobilizaciju graĊana za proaktivno

rešavanje ekoloških problema u Srbiji.

V METODOLOGIJA

Operacionalna definicija ekološkog pokreta i operacionalizacija bitnih eksplikativnih dimenzija

nalaţe korišćenje razliĉitih izvora podataka (primarnih i sekundarnih) i razliĉitih istraţivaĉkih

tehnika. Istraţivanje mogućnosti i prepreka za nastanak/razvoj ekološkog pokreta u Srbiji ćemo

zapoĉeti analizom sekundarnih izvora podataka koja treba da nam pruţi polazne osnove za dva

planirana empirijska istraţivanja (koja su neophodna zato što dostupna sekundarna graĊa nije

dovoljna za testiranje postavljenih hipoteza).

Sekundarni izvori podataka

Analiza sekundarnih izvora će se sprovesti na osnovu operacionalne definicije ekološkog pokreta

i na osnovu eksplikativnih koncepata koji ukazuju na relevantne dimenzije konteksta odnosno

pojava koje utiĉu na nastanak/razvoj pokreta, a preko njih i na potrebne indikatore tih pojava

(ekonomske, politiĉke, vrednosne karakteristike, stanje ekoloških problema, nivo svesti i

aktivnosti u društvu u domenu ekoloških pitanja itd.). Izvori sekundarne graĊe se mogu podeliti u

sledeće kategorije:

1. Baze podataka:

Baza Instituta za sociološka istraţivanja (ISI) (Istraţivanje stavova graĊana o rodnoj

ravnopravnosti, zaštiti ţivotne sredine i evropskim integracijama, sprovedeno proleća 2010.

godine) treba da omogući testiranje hipoteza na nacionalnom reprezentativnom uzorku od 2000

graĊana i 400 predstavnika lokalnih vlasti i NVO sektora. Ova baza omogućava da se ispitaju

nivo svesti, informisanosti i spremnosti graĊana, lokalnih politiĉkih struktura i predstavnika

NVO sektora u pogledu većeg angaţovanja u oblasti ţivotne sredine, njihova meĊusobna

percepcija kao i percepcija institucionalnih i zakonskih prepreka većem angaţovanju svakog od

aktera, te veza izmeĊu vrednosti (materijalistiĉke odnosno postmaterijalistiĉke) i ekološkog

aktivizma. Pored toga, ova baza podataka pruţa mogućnost ispitivanja karakteristika odnosa

graĊana prema nevladinim organizacijama (poverenje u njih i informisanost i procena kvaliteta

njihovog rada u oblasti zaštite ţivotne sredine), kao i prirode veze izmeĊu zainteresovanosti

graĊana za zaštitu ţivotne sredine, ekološke svesti i ekološkog aktivizma. Ove podatke moguće

je staviti i u širi komparativni okvir sa meĊunarodnim bazama podataka World Values Survey i

European Values Study (koje će biti korišćenje u komparativne svrhe).

Kako je istraţivanje ISI sprovedeno sa nešto drugaĉijim fokusom u odnosu na istraţivaĉke

ciljeve postavljene u doktorskoj disertaciji i s obzirom na podzastupljenost ispitanika iz

ekoloških NVO, neophodno je sprovesti istraţivanja koja će obuhvatiti ostale znaĉajne dimenzije

i dozvoliti testiranje postavljenih hipoteza (o ĉemu će biti reĉi u nastavku teksta).



2. Izveštaji i veb prezentacije:

Izveštaji relevantnih institucija - (kao što su NGO Directory of South Eastern Europe, REC

(2006), TACSO Izveštaj tehničke podrške organizacijama civilnog društva, godišnji Izveštaj o

zaštiti životne sredine u Republici Srbiji, Ministarstva ţivotne sredine i prostornog planiranja,

Environmental Action Programme for Central and Eastern Europe (1998), World Bank),

medijski izveštaji (štampa, elektronski mediji), veb prezentacije i publikacije ekoloških

organizacija - sadrţe parcijalne podatke o rasprostranjenosti (E)NVO u Srbiji, njihovim

aktivnostima i polju delovanja, prioritetima i ciljevima, finansijskim i drugim resursima, stepenu

umreţenosti, odnosu prema graĊanima, politiĉkim strukturama, predstavnicima privrede, medija.

Ovakvi podaci daju polazne osnove za dubinsko istraţivanje karakteristika, ciljeva, mogućnosti i

prepreka za delovanje ENVO u Srbiji.

2. Zakonski okvir - uvid u relevantne zakone treba da nam omogući zakljuĉivanje o formalnim

mogućnostima za nastanak/delovanje ekološkog pokreta u Srbiji. Kao relevantne izdvajamo

zakone, propise i strategije iz oblasti zaštite ţivotne sredine (zakoni RS koji ureĊuju oblast

zaštite ţivotne sredine (2009. i raniji), Nacionalna strategija odrţivog razvoja (2009), Nacionalni

program zaštite ţivotne sredine (2010)), Zakon o udruţivanju (2009. i raniji), Zakon o lokalnoj

samoupravi (2007. i raniji), zakone EU iz oblasti zaštite ţivotne sredine, Arhusku konvencija

(1998) (koju je Srbija ratifikovala

2009. godine) itd.

4. Relevantna istraživanja drugih istraživača - istraţivanja civilnog društva i organizacija u

Srbiji (Milivojević, 2006, Paunović, 2006, Grodeland, 2006, Korać&Miloradović, 2006,

Petrović, 2002), graĊanske participacije (Milosavljević et al, 2006, Mihailović et al., 2006,

Ćosić, 2008), ekoloških stavova i aktivizma (Petrović&Vujović, 2010), prihvatanja

postmaterijalistiĉkih vrednosti (Pavlović, 2006, 2008) kao i druga sociološka istraţivanja koja se

bave relevantnim elementima konteksta (siromaštvo i socijalna iskljuĉenost, postsocijalistiĉka

transformacija i njen uticaj na karakteristike srpskog društva, socio-ekonomska i socio-politiĉka

istraţivanja srpskog društva, itd.).

Primarni izvori podataka:

I Studije slučaja Bor i Pančevo - Studije sluĉaja dva grada u Srbiji sa izrazitim ekološkim

problemima treba da nam omoguće da sagledamo mikrodinamiku procesa ekološkog kolektivnog

delovanja i graĊanske participacije u pokretanju/rešavanju ekoloških problema koja uglavnom

ostaje skrivena u anketnim istraţivanjima na nacionalnom nivou (kakav je sluĉaj sa istraţivanjem

ISI, 2010). Bor i Panĉevo su izabrani kao pogodni iz nekoliko razloga. Pre svega, reĉ je o

gradovima u kojima postoje veliki ekološki problemi (zagaĊenje vazduha i tla kao posledica

koncentracije industrije sa zastarelom tehnologijom i NATO bombardovanja), dok sa druge

strane privreda ova dva grada (ali i Srbije) zavisi od kljuĉnih zagaĊivaĉa - Rafinerija NIS,

Petrohemija, RTB Bor. Pored sliĉnosti u pogledu izvora zagaĊenja, Panĉevo i Bor se razlikuju po

tome što se nalaze u razliĉitim regionima Srbije (preciznije, Panĉevo je u neposrednoj blizini

Beograda). Odabir ova dva sluĉaja je podstakla i potreba da se ispita uticaj razliĉitih faktora



(blizina/udaljenost od prestonice u kontekstu centralizovane drţave, uticaj strateškog znaĉaja

zagaĊivaĉa za lokalnu/nacionalnu ekonomiju) na graĊansko angaţovanje u oblasti zaštite ţivotne

sredine, te mogućnosti formiranja (lokalnog ogranka) ekološkog pokreta. Pretpostavka je da,

usled blizine prestonice, rešavanje ekoloških problema u Panĉevu moţe da dobije veći znaĉaj u

odnosu na situaciju u Boru. S druge strane, veći znaĉaj Rafinerije i Petrohemije za privredu

Srbije u odnosu na RTB Bor (ĉiji pogoni samo delimiĉno funkcionišu) moţe da oteţa rešavanje

ekoloških problema u Panĉevu. Istraţivanjem ćemo nastojati da sagledamo krajnje efekte

suprotnih uticaja na angaţovanje graĊana (postojanje ekoloških problema, uviĊanje ekonomske

zavisnosti od zagaĊivaĉa, udaljenost od centra odluĉivanja i posledice na percepcije graĊana o

verovatnoći da njihovo delovanje moţe nešto da promeni) odnosno njihov pojedinaĉni znaĉaj u

percepciji graĊana.

Pored graĊana, u istraţivanje će biti ukljuĉeni i drugi relevantni akteri: predstavnici ekoloških

nevladinih organizacija (lideri i ĉlanovi-aktivisti), predstavnici lokalnih medija, lokalne uprave,

privrednih struktura i akademske zajednice. Ukljuĉivanje percepcije ovih aktera o znaĉaju,

medijskom predstavljanju, prioritetnosti rešavanja ekoloških problema itd. treba da nam omogući

dobijanje potpunije slike (iz ugla kljuĉnih aktera) o uslovima u kojima ekološki pokret moţe da

nastane/deluje. Akterska perspektiva će biti dopunjena analizom strukturalnih prepreka i

mogućnosti za delovanje pokreta (zakonske mogućnosti, lokalni planovi razvoja i ekonomska

zavisnost od osnovnih izvora zagaĊenja, lokalni ekološki akcioni planovi (LEAP) i njihovo

sprovoĊenje, itd.).

Istraţivaĉke tehnike koje će se primeniti u ovim studijama sluĉajeva su : anketno istraţivanje

graĊana i dubinski intervjui sa predstavnicima ekoloških nevladinih organizacija, lokalne uprave,

lokalnih medija, akademske zajednice i poslovnog sektora (privatnog i javnog).

1. Anketno istraživanje ekoloških stavova i praksi stanovnika ova dva grada će se sprovesti na

uzorku od 800 ispitanika (450 u Panĉevu i 350 ispitanika u Boru). Uzorak će biti dizajniran na

osnovu biraĉkih spiskova, s tim da će se voditi raĉuna o proporcijalnoj zastupljenosti delova

grada sa izrazitim ekološkim problemima (npr. u neposrednoj blizini Juţne zone Panĉeva) i onih

delova koji su „manje" ugroţeni. Mislimo da je prostorni aspekt odnosno udaljenost od izvora

zagaĊanja znaĉajan za percepciju i uvaţavanje ekoloških problema. Upitnici za anketno

istraţivanje će sadrţati kako zatvorena pitanja tako i veći broj otvorenih pitanja na osnovu kojih

bi se mogli dobiti detaljni podaci o preprekama na koje graĊani nailaze onda kada pokušaju da se

organizuju na rešavanju ekoloških problema. Ovo istraţivanje treba da omogući uporedivost ali i

produbljivanje pitanja prethodnog istraţivanja ekoloških stavova i delovanja sprovedenog na

reprezentativnom uzorku na nivou Srbije (ISI, 2010).

Podaci prikupljeni aneketnim istraţivanjem treba da nam omoguće testiranje pretpostavki o

uticaju dominantnosti ekonomskih problema na ekološku mobilizaciju graĊana (hipoteza 1.a);

uticaju zatvorenosti politiĉkih struktura na spremnost graĊana da uzmu uĉešće u ekološkom

pokretu (kolektivnoj akciji) (H 2.b)10

; vaţnosti socijalnog kapitala za širenje osnova pokreta u

civilnom društvu (H 3.b); uticaju meĊunarodno finansiranih projekata na delovanje ENVO



(sagledano iz perspektive graĊana kao krajnjih korisnika) (H 4.d); uticaju materijalistiĉkih

vrednosnih obrazaca na ekološko angaţovanje graĊana (H 5.).

2. Druga tehnika koju ćemo primeniti u ovoj studiji sluĉaja je dubinski intervju na 100 odabranih

predstavnika (po 50 iz svakog grada) ekoloških nevladinih organizacija (lideri i

(ĉlanovi/aktivisti), lokalne uprave, lokalnih medija, akademske zajednice i poslovnog sektora

(privatnog i javnog). Najveći broj ispitanika će biti iz ENVO sektora (ukupno 50 lidera

organizacija i ĉlanova (aktivista)) dok će ostatak ispitanika biti iz preostale 4 kategorije.

a) Dubinski intervjui sa predstavnicima ENVO sektora (lidera i aktivista) iz Bora i Panĉeva će

sadrţavati lokalno specifiĉna pitanja ali i i pitanja koje se tiĉu ekološke situacije u Srbiji. Osnova

intervjua će biti razvijena tako da omogući uporedivost sa podacima dubinskih intervjua sa

liderima ENVO iz drugih delova Srbije (videti u nastavku). Podaci prikupljeni na osnovu

intervjua treba da nam pruţe uvid u lokalnu dinamiku, strukturalne i akterske prepreke za

delovanje ovih organizacija kao i da nam omoguće da testiramo pretpostavke (na lokalnom nivou

Panĉeva/Bora): da izmeĊu ekoloških nevladinih organizacija nisu uspostavljeni kolektivni

(kohezivni) elementi koji doprinose formiranju pokreta : mreţe interakcije, kolektivni identitet,

objedinjavajući ekološki konflikt (H D.2); da oskudnost materijalnih resursa oteţava odrţivost,

umreţavanje i podstiĉe takmiĉenje izmeĊu ekoloških organizacija (H 1.b); da zatvorenost

politiĉkih struktura doprinosi podelama unutar civilnog sektora što za posledicu ima teškoće u

formiranju kolektivnog identiteta, umreţavanja i zauzimanja iste strane u ekološkom konfliktu

(H 2.a); da nerazvijenost socijalnog kapitala oteţava umreţavanje i šire mobilisanje graĊana za

podršku ekološkom pokretu/kolektivnom delovanju. Ovi intervjui, takoĊe, treba da nam

pomognu da doĊemo do uvida o tome na koji naĉin delovanje meĊunarodnih organizacija

/institucija/stranih vlada i donatora ima na mogućnosti nastanka/razvoja ekološkog pokreta (tj.

njegovog lokalnog ogranka) u Srbiji

(H 4.).

b) Dubinski intervjui sa ostalim relevantnim akterima bi trebalo da nam pruţe detaljnije

informacije o meĊusobnoj percepciji aktera, (lokalnim) odnosima moći i njihovim posledicama

po ekološku situaciju i mogućnosti delovanja NVO i graĊana u oblasti zaštite ţivotne sredine.

Ovi intervjui će biti dopunjeni saznanjima dobijenim iz analize sekundarne graĊe (lokalni

ekološki akcioni planovi, srategije i ciljevi lokalnih vlasti, delovanje privrednih aktera na

spreĉavanju i sanaciji zagaĊene ţivotne sredine (odgovorno poslovanje), medijski izveštaji o

lokalnim ekološkim problemima i akcidentima, delovanje akademske zajednice na promovisanju

znaĉaja zaštite ţivotne sredine itd.)

II Pored studija sluĉaja, za potrebe dobijanja što potpunijih odgovora na postavljena istraţivaĉka

pitanja, u istraţivanju prepreka i mogućnosti za nastanak/razvoj ekološkog pokreta u Srbiji ćemo

primeniti i tehniku dubinskog intervjua na uzorku koji će sačinjavati lideri ekoloških nevladinih

organizacija iz Srbije. Ovo istraţivanje treba da nam omogući da ispitamo validnost postavljenih

hipoteza (iste kao i za intervjue sa ENVO liderima u Boru i Panĉevu) za celu teritoriju Srbije. U

tom smislu, u uzorak će biti ukljuĉeni lideri ekoloških organizacija iz razliĉitih delova (regiona)



Srbije: Vojvodina, Beograd, Centralna, Istoĉna, Zapadna i Juţna Srbija. U uzorku bi trebalo da

se naĊu ispitanici iz gradskih ekoloških organizacija kao i iz seoskih. Za odabir ispitanika

odnosno organizacija koristiće se postojeći registri (ekoloških) NVO uz mogućnost korekcije u

toku samog istraţivanja (npr. ukoliko se u intervjuima neka ENVO više puta navede kao

znaĉajni partner ili kao vaţan akter ekološkog sektora u Srbiji i ona će biti ukljuĉena u

istraţivanje).

Na osnovu intervjua bi trebalo da se doĊe do informacija o karakteristikama ovih organizacija

(finansijski i drugi resursi koji im stoje na raspolaganju, osnovni ciljevi i strategije, polje

delovanja, dosadašnje aktivnosti, odnosi sa graĊanima, politiĉkim strukturama, medijima,

akademskom zajednicom, prepreke na koje nailaze u radu) kao i njihovih ĉlanova

(sociodemografske karakteristike, naĉini regrutovanja itd.). Posebna paţnja će se posvetiti

utvrĊivanju stepena razvijenosti i karakteristika meĊusobnog umreţavanja organizacija iz

razliĉitih delova zemlje, njihovoj meĊusobnoj percepciju kao potencijalnih

saradnika/konkurenata, kao i viĊenju drugih aktera kao saradnika odnosno protivnika ENVO

sektora i pokreta, te prepoznavanju strukturnih prepreka i potencijalna za zajedniĉko delovanje.

Kombinovanje navedenih istraţivaĉkih tehnika i izvora podataka trebalo bi da omogući

mapiranje (elemenata) ekološkog pokreta u Srbiji, opis njegovih karakteristika, strukture,

strategija, ciljeva, kao i utvrĊivanje dejstva razliĉitih društvenih faktora na svojstva ekološkog

kolektivnog delovanja/pokreta u Srbiji.

VI STRUKTURA RADA

1. UVOD

2. POJMOVNO, TEORIJSKO I METODOLOŠKO ODREĐENJE

a) Konceptualizacija problema, odreĊenje osnovnih pojmova i teorijskih pristupa

b) Kontekst istraţivanja

c) Ciljevi i hipoteze b) Metodologija

3. EKOLOŠKI POKRET U SRBIJI - prikaz stanja

a) Akteri ekološkog pokreta - pojedinci, ekološke grupe i organizacije u Srbiji

b) Umreţavanje aktera

c) Ekološki identitet i zabrinutost za ţivotnu sredinu

d) Ekološki konflikti u Srbiji

e) Da li u Srbiji postoji ekološki pokret?

4. PREPREKE i MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ EKOLOŠKOG POKRETA U SRBIJI -

analiza kljuĉnih eksplikativnih dimenzija

a) Ekonomska



b) Politiĉka

c) Kulturološka

d) Socio-ekološka

5. ZAKLJUĈNA RAZMATRANJA

Na sednici Odeljenja za sociologiju odrţanoj 7.10.2010. godine izabrani smo u Komisiju za

odobrenje teme doktorske disertacije Jelisavete Vukelić: Mogućnosti nastanka i razvoja

ekološkog pokreta u Srbiji u kontekstu postsocijalističke transformacije,

pripremljene pod mentorstvom prof. dr Mine Petrović. Nakon uvida u obrazloţenje teme i

razgovora sa kandidatkinjom, Komisija podnosi Odeljenju i Nastavno-nauĉnom Veću

Filozofskog fakulteta sledeći:

IZVEŠTAJ O ODOBRENJU TEME DOKTORSKE DISERTACIJE

Predloţena tema doktorske disertacije kandidatkinje Jelisavete Vukelić bavi se izuzetno vaţnom

društvenom temom u procesima socio-ekonomske transformacije srpskog društva. GraĊanski

aktivizam uopšte, a posebno u sferi ekologije, nedovoljno je istraţena oblast u Srbiji, što

odabranoj temi daje dodatni znaĉaj. Njena sociološka relevantnost nalazi se u ĉinjenici da

zahteva analizu strukturnih i akcionih karakteristika u kljuĉnim društvenim oblastima (politika,

ekonomija, kultura), i na razliĉitim analitiĉkim nivoima, kako konceptualnim (mikro-mezo-

makro) tako i kontekstualnim (lokalni-nacionalni-nadnacionalni). U skladu sa sloţenošću teme,

kandidatkinja namerava da sprovede opseţno empirijsko istraţivanje teorijski relevantnih

društvenih ĉinilaca koji utiĉu na mogućnosti nastanka i razvoja ekološkog pokreta u Srbiji tokom

post-socijalistiĉke transformacije.

Konceptualni i kontekstualni okvir istraţivanja je adekvatno postavljen. Kandidatkinja polazi

od definicije ekološkog pokreta, kao tipa društvenog pokreta, koja je sadrţinski dovoljno široka,

da omogući povezivanje sa razliĉitim konceptima, a istovremeno i dovoljno operativna za

potrebe empirijskog istraţivanja. Sledi iscrpan pregled teorijskih pristupa, koji obuhvata

koncepte poput teorije mobilizacije resursa (ekonomistiĉki pristup), strukture političkih

mogućnosti i socijalnog kapitala (politiĉko procesni i regulacioni pristup), nove ekološke

paradigme, postmaterijalizma (kulturološki pristup), hipoteze ekološkog odraza i društveno-

konstruktivističkog pristupa (socio-ekološki pristup). Kontekstualizacija teme prati teorijski

relevantne dimenzije društva u Srbiji unutar koncepta post-socijalistiĉke transformacije.

Predmet doktorske disertacije, formulisan već samim nazivom teme, specifikovan je

istraţivaĉkim ciljevima, na deskriptivnoj i eksplikativnoj ravni. Na deskriptivnom nivou, analiza

je usmerena na precizan opis elemenata ekološkog pokreta u Srbiji, da bi se utvrdile njihove

karakteristike, odnosno u kojoj fazi razvoja je ekološki pokret u Srbiji. Kandidatkinja polazi od

pretpostavke da se ekološki pokret u Srbiji nalazi u poĉetnoj fazi formiranja, koju obeleţava

nastanak organizacija, grupa i pojedinca koji se bave ekološkim pitanjima, ali i izostanak

kohezije elmenata pokreta (u vidu mreţne interakcije, profilisanog kolektivnog



identiteta/ekološke zabrinutosti i percepcije objedinjavajućeg ekološkog konflikta). Na

eksplikativnoj ravni rad se bavi analizom društvenih faktora koji oteţavaju ili olakšavaju

nastanak/razvoj ekološkog pokreta u Srbiji i oblikuju njegove karakteristike. Takva analiza je

zasnovana na pet polaznih hipoteza, koje su detaljno specifikovane. One obuhvataju, u skladu sa

razmatranim konceptualnim okvirom, varijable za koje se pretpostavlja da imaju ograniĉavajući

uticaj na nastanak/razvoj ekološkog pokreta u Srbiji, a odnose se na dominaciju ekonomskih

problema i materijalnu oskudicu, nepovoljnu strukturu politiĉkih mogućnosti, nerazvijenost

socijalnog kapitala, karakteristike delovanja meĊunarodnih organizacija i prevlast

materijalistiĉkih vrednosti.

U metodološkom pogledu reĉ je o veoma kompleksnom istraţivanju koje nalaţe korišćenje

razliĉitih izvora podataka (primarnih i sekundarnih) i razliĉitih istraţivaĉkih tehnika. Sekundarni

izvori podataka obuhvataju bazu podataka empiriskog istraţivanja Instituta za sociološka

istraţivanja posvećenog zaštiti ţivotne sredine (statistiĉka analiza na reprezentativnom uzorku),

analizu zakona i strateških dokumenata i izveštaja meĊunarodnih i domaćih nevladinih

organizacija (sa elementima analize sadrţaja), kao i nalaza relevantih istraţivanja civilnog

društva, vrednosti, siromaštva, socio-ekonomske i politiĉke transformacije društva u Srbiji, i sl.

Za potrebe doktorske disertacije organizovaće se i terenska istraţivanja zasnovana na metodama

ankete i intevjua, u cilju sagledavanja poloţaja i (uzajamne) percepcije aktera ekološkog pokreta

(nevladine organizacije i graĊani), kao i drugih aktera (mediji i predstavnici vlasti i privatnog

sektora), bitnih za razvoj i delovanje ekološkog pokreta u Srbiji. Ova istraţivanja osmišljena su

kao dopunsko prikupljanje podataka u odnosu na već postojeće istraţivanje ISI, koja treba da

pruţe produbljena saznanja u specifiĉnim sredinama (Bor i Panĉevo vruće ekološke taĉke u

Srbiji) odnosno o specifiĉnim aketrima (ekološke nevladine organizacije i privatni sektor).

Operacionalizacija koncepata kroz ciljeve i hipoteze, specifikacija hipoteza i povezanost sa

izvorima podataka, kao i predstavljena komplementarnost izvora podataka, govore o

izvodljivosti planiranog istraţivanja.

Obrazloţenje teme dopunjeno je velikim spiskom preliminarne literature, što ukazuje na

ozbiljnost i kompetentnost sa kojom kandidatkinja pristupa predloţenom predmetu istraţivanja.

Uzimajući to u obzir, kao i obrazloţenu sociološku relevatnost teme, potencijalne teorijske i

metodološke doprinose predloţenog istraţivanja, Komisija jednoglasno predlaţe Veću da

prihvati temu i da Jelisaveti Vukelić odobri izradu doktorske disertacije.

U Beogradu, 15.11.2010. Ĉlanovi Komisije:

dr Sreten Vujović, redovni profesor dr Vladimir Vuletić, vanredni profesor dr Slobodan Cvejić,

docent

Mentorka

dr Mina Petrović, vanredni profesor

Dr Darko Nadić295



UDC 512.11 32:502/504

POLITIČKA EKOLOGIJA.

PRILOG ZASNIVANJU POLITIKOLOŠKE DISCIPLINE296

Saţetak

U radu se izlaţe kratak pregled razvoja ekologije i drugih ekoloških nauka. Od opšte ekologije,

shvaćene kao prirodne nauke, do socijalne ekologije, kao jedne od poddisciplina sociologije.

Usloţnjavanje politiĉkih odnosa i ekoloških problema u društvu XX i XXI veka neminovno je

dovelo do društvene i nauĉne potrebe da se ovi kompleksni odnosi izmeĊu društva i prirode

istraţe u okviru jedne nove nauĉne discipline - politiĉke ekologije. U radu se takoĊe izlaţu i

nauĉne nedoumice, razliĉiti stavovi, mišljenja i definicije, koje se odnose na pitanja predmeta

prouĉavanja politiĉke ekologije i njenog mesta u širem sistemu nauka. Jedno od osnovnih pitanja

jeste da li je politiĉka ekologija jedna od disciplina politiĉke ekonomije, geografije i politiĉke

antropologije ili je u pitanju politikološka disciplina. Autor stoji na stanovištu da je moguće

politiĉku ekologiju definisati kao disciplinu politikologije koja za predmet svog prouĉavanja ima

uticaj politike, politiĉkih ideologija, politiĉkih pojava, politiĉkih odnosa, institucija, i drugih

subjekata politiĉkog ţivota na odnos društva prema ţivotnoj sredini i kako specifiĉni i

nespecifiĉni ekološki problemi utiĉu i menjaju politiku.

Ključne reči: politiĉka ekologija, socijalna ekologija, humana ekologija, ekologija, politika

POJAM EKOLOGIJE I RAZVOJ EKOLOŠKIH NAUKA

Saznanje da je budućnost ĉoveĉanstva ozbiljno ugroţena pokrenula je pravu lavinu formiranja

nauka i nauĉnih disciplina koje su za predmet svojih prouĉavanja imale i imaju odnos društva

prema ţivotnoj sredini. Poĉeci ustanovljavanja nauĉne osnove u procesu prouĉavanja ovog

odnosa doseţu do 1866. godine, kada je nemaĉki biolog Ernest Hekel prvi upotrebio pojam

ekologija u svojoj knjizi Prirodna istorija stvaranja kako bi objasnio sveobuhvatnost odnosa

izmeĊu ţivotinjskih vrsta i njihove organske i neorganske okoline.297

Kako istiĉe prof. Danilo Ţ.

Marković, ekologija nastaje u okviru biologije, ali u nauĉnoj evoluciji pojma „ekologija"

dolazilo je i do odreĊenih promena shvatanja, definicije ekologije, tako da je biološko znaĉenje

ekologije postepeno ustupalo mesto širem shvatanju. Pojam ekologije je evoluirao od pojma

„ţivotinja" ka pojmu „ţiva bića", tako da se (opšta) ekologija moţe odrediti kao: nauka čiji je

predmet proučavanja odnos živih bića prema njihovoj sredini, njihov meĎusobni odnos u sredini

i uticaj sredine na živa bića.2998

Time su ujedno odreĊene i ĉetiri bitne kategorije, odnosa, koje

postoje u ovoj definiciji i koje se mogu uzeti kao osnova za dalja tumaĉenja i definisanja drugih

„ekoloških nauka". To su: ţiva bića, sredina (okolina), meĊusobni uticaj ţivih bića u sredini

(okolini), i odnos ţivih bića i sredine.299

Drugi korak u razvoju ekoloških nauka bila je humana ekologija. Termin „humana ekologija"

prvi su upotrebili ameriĉki nauĉnici Bardţes i Park 1921. godine, koji su pod ovom naukom

podrazumevali medicinsku disciplinu koja je prouĉavala uticaj sredine na ĉoveka. Od Hekelovog

kljuĉnog ekološkog pojma „ţivotinje" i opšteekološkog pojma (oba u definiciji ekologije) „ţiva



bića", jedna nova nauka suţava ovo na pojam „ĉovek". U tom smislu humana ekologija se

...odreĎuje kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih zajednica i društva sa stanovišta procesa

kojima se ljudska populacija prilagoĎava svojoj sredini, uzimajući pri tome u obzir tehnološke

sisteme i obrasce društvene organizacije kojima je ovo prilagoĎavanje postignuto.300

Humana

ekologija prouĉava uticaj ĉoveka na svoje prirodno okruţenje, ali istovremeno i uticaj prirodne

sredine, ţivotne sredine, na ĉoveka. I kao u sluĉaju (opšte) ekologije, i kod humane ekologije se

mogu utvrditi ĉetiri bitne kategorije: stanovništvo, okolina, tehnologija i organizacija.301

Treći korak u razvoju ekološkog sistema nauka bio je poseban i dugotrajan, i on je doveo do

stvaranja jedne posebne sociologije - socijalne ekologije. Ono što je prethodilo nastanku i

razvoju ovakve jedne sociološke discipline bila su istraţivanja u okviru prirodnih nauka i

humane ekologije. Sredinom prošlog veka, istraţivanja narušavanja ekološke ravnoteţe uglav-

nom su sprovoĊena u okviru prirodnih nauka. Postojalo je mišljenje i stav nauĉne javnosti da

jedino prirodne nauke mogu dati nauĉan, pragmatiĉan pa i politiĉki prihvatljiv odgovor na

nastale ekološke probleme i ekološku krizu. Osim toga, pojedini nauĉnici su smatrali da je stanje

ekološke krize samo jedna sporedna i prolazna posledica tehnološkog razvoja. Razne tehniĉko--

tehnološke inovacije i mere su u to vreme bile ekonomski i politiĉki prihvatljive (ugradnja filtera

za preĉišćavanje voda i vazduha itd.). MeĊutim, ovaj pristup je ubrzao dostigao svoj zenit i nije

mogao da pruţi odgovore i rešenja za druge ekološke probleme koji su u meĊuvremenu

nastajali.302

Na taj naĉin, tehniĉke i prirodne nauke su uspele da samo, na kratko vreme, uspore

dalje širenje ekoloških problema, odnosno da prikriju moguće politiĉke i socijalne posledice.

Istraţivanja koja su nastajala u kasnijem periodu uglavnom su imala za cilj prouĉavanje ljudskog

ponašanja u odnosu na zadovoljavanje ţivotnih i drugih potreba. Rezultati su ukazivali da

zadovoljavanje potreba ljudi utiĉe u većoj meri na stepen degradacije prirode. U tim

istraţivanjima prirodne nauke su ubrzo zamenjene ekonomskim naukama. Ekonomske nauke su

bile prve koje su opisale razliĉite ekološke probleme pruţajući pri tome opšti ekonomski model

za njihovo rešavanje.303

MeĊutim, ni ekonomske nauke nisu mogle da sagledaju svu sloţenost i

ozbiljnost problema degradacije ţivotne sredine. Parcijalni pristupi, ekonomski i tehnološki,

morali su biti integrisani u sociološko prouĉavanje ekoloških problema i negativnog uticaja

industrijske civilizacije po ţivot ĉoveĉanstva i po ţivotnu sredinu. Tehnologija i ekonomija su

bile u mogućnosti da rešavaju samo postojeće probleme bez dubljeg zadiranja u razloge

narušavanja ekološke ravnoteţe. Za to vreme, tradicionalna sociologija je bila priliĉno

nezainteresovana za istraţivanje ekoloških problema. Razlozi ovakvom neaktivizmu sociologije

nalaze se u ĉinjenici da su u tom trenutku sociolozi govorili o dva, u potpunosti, odvojena

fenomena - o prirodi i o društvu, ne shvatajući povezanost i uslovljenost jednog sa drugim.

Krajnji rezultat svega toga bio je potpuna ignorisanost ekoloških problema i njihovih društvenih

posledica od strane sociologije. MeĊutim, neuspesi u saznavanju uzroka narušavanja ekološke

ravnoteţe od strane ekonomskih i tehniĉkih nauka doveli su do stvaranja „nove ekološke

paradigme" u sociologiji, odnosno da se priroda (a samim tim i problemi njene destrukcije) ne

posmatraju i ne prouĉavaju kao neka „nova tema" u okviru sociologije već kao radikalno nov

naĉin razmišljanja o društvu.304

Razloge ovakvog preokreta u razvoju savremene sociologije

treba traţiti i u ĉinjenici da sociologija za predmet svog prouĉavanja ima „najopštije zakonitosti



o društvu i nije mogla da se drţi po strani od saznanja o odnosu ĉoveka i njegovog

ekosistema".305

Kako istiĉe Huber, sociologija je konaĉno „priznala da problem ţivotne sredine

predstavlja fundamentalni politiĉki problem - ekološki problem - po vaţnosti uporediv sa

nacionalnim pitanjem, ustavnim pitanjem, i sa drugim društvenim problemima, ukljuĉujući tu i

pitanje svetskog razvoja".306

Iako je kasnila u odnosu na tehniĉke i prirodne nauke, sociologija je

uspela da preko odreĊenih teoretiĉara i mislilaca, kao i preko odreĊenih knjiga, skrene paţnju

javnosti na ekološke probleme. Na prvom mestu je to svakako knjiga Hermana Kana O

termonuklearnom ratu i knjiga Rejĉel Karson Tiho proleće, koja je upozorila na preteranu up-

otrebu pesticida u poljoprivredi.307

Ĉasopis „Ekolog" (The Ecologist) 1972. godine objavljuje,

kao specijalni dodatak, Uputstvo za preživljavanje308

, braĉni par Erlih (Ehrlich) objavljuje,

poĉetkom sedamdesetih, dve knjige koje otvaraju put promišljanju uloge rasta stanovništva u

stvaranju ekoloških problema (Stanovništvo, resursi, životna sredina - teme u humanoj ekologiji,

i Populacijska bomba).309

Pitanja uticaja tehnologije i industrijalizacije su bila predmetom knjige

Frica Šumahera Malo je lepo.310

Sve ove knjige imale su jednu zajedniĉku karakteristiku.

Budućnost sveta više ne moţe biti nesazna-tljiva i budućnost koju saznajemo nije nimalo svetla.

Naime, većina ovih autora, u ţelji da upozori ĉoveĉanstvo na predstojeće ekološke i društvene

opasnosti, nije izbegla da ne ode u jednu drugu specifiĉnu krajnost - futuri-zam. Budućnost koju

su predviĊali nije bila nimalo optimistiĉka. Zloslutna predviĊanja i radikalna ekonomska rešenja

nisu ipak bila dobar naĉin da se prepozna suština ekoloških i civilizacijskih problema u drugoj

polovini dvadesetog veka i da se daju pravilni odgovori. S druge strane, sociologija se popriliĉno

identifikovala sa futurizmom. Sociologija je pokušala da anticipira buduća društvena dešavanja,

ali je to predstavljalo izvesnu zamku i opasnost da ta predviĊanja budu neostvarljiva a da

sociologija, i njene srodne discipline budu, na neki naĉin, optuţene za „iskrivljavanje"

budućnosti.311

To su samo neki od razloga koji su doveli do stvaranja socijalne ekologije. Socijalna ekologija je

definisana kao posebna sociologija koja za predmet svog proučavanja ima i specifične veze

izmeĎu čoveka i njegove životne sredine, istražujući (u kontekstu opšte konceptualizacije

univerzuma ujedinjenog sa specifičnim uslovima života) uticaj životne sredine kao ukupnosti

prirodnih i društvenih činilaca na čoveka, kao i uticaj čoveka na njegovu životnu sredinu sa

stanovišta njenog očuvanja kao okvira čovekovog života, kao prirodno-društvenog bića.312

Jedan

od predmeta prouĉavanja socijalne ekologije svakako jeste i odnos politike kao društvene

delatnosti na stvaranje i umnožavanje ekoloških problema, ali i to kako politika može da spreči

ili da razreši ekološke probleme. Na ovaj naĉin pojaĉavanjem i upotpunjavanjem svoje

sociološke i politikološke osnove ekologija i socijalna ekologija su se u većoj meri udaljavale od

biolo-gizma. Ovaj pristup otvorio je socijalnoj ekologiji mogućnost da se redefiniše i da

ekologizuje pojam politike. To znaĉi da politika nije samo delatnost drţave i usmeravanje

društva u odreĊenom pravcu radi efikasnijeg zadovoljavanja ljudskih potreba i višeg kvaliteta

ţivota, gde kvalitet ţivota podrazumeva ne samo odreĊeni nivo ţivotnog standarda (shvaćenog

kao potrošaĉko društvo) već i kvalitet ţivotne sredine.313

Istovremeno, promišljanje politiĉkih

odnosa i politiĉkih institucija u okviru socijalne ekologije moţe znatno da ugrozi njen primarni

predmet prouĉavanja, pa i samu disciplinu. Stoga je mnogo bolje i racionalnije da se politika i



politiĉki odnosi u kontekstu ekologije i ekoloških problema detaljnije prouĉavaju u okviru neke

druge discipline, koja bi ostala u simbiotiĉkoj vezi sa socijalnom ekologijom. Imajući u vidu

korišćenje pojmova politike i ekologije onda bismo tu novu disciplinu mogli da nazovemo

politiĉka ekologija. MeĊutim, da li bi to ime stvarno odgovaralo suštini predmeta prouĉavanja te

nauke? Da li termin „politiĉka ekologija" zaista moţe da izrazi sve veze i odnose koji postoje

izmeĊu politike i ekologije?

POLITIKA U EKOLOGIJI

U akademskoj debati široko je prihvaćeno shvatanje da termin „politiĉka ekologija" upućuje na

socijalne i politiĉke uslove koji obuhvataju uticaje, iskustva i upravljanje ekološkim problemima.

MeĊutim, postoji i odreĊena grupa autora koja se u raspravi o pojmu politiĉke ekologije ne

dotiĉe definisanja šta se to zapravo podrazumeva pod ekologijom, isto kao što postoje i odreĊeni

teoretiĉari politiĉke ekologije koji uopšte ne pristupaju definisanju mesta politike u ekologiji. U

tom smislu imamo dve struje mišljenja, pristupa, pa i nauke koje operišu pojmom politiĉka

ekologija, i pri tome podrazumevaju razliĉite, ĉak i dijametralno razliĉite predmete prouĉavanja

i, naravno, razliĉite nauke kojima bi ova disciplina trebalo da pripada.

Prva grupa autora smatra da politiĉka ekologija predstavlja objašnjavanje ekoloških problema

kao oblika fenomenološke interakcije biofiziĉkih procesa, ljudskih potreba i široko shvaćenog

politiĉkog sistema.314

...Fraza „politička ekologija" kombinuje zabrinutost ekologije i široko

shvaćene političke ekonomije. Zajedno, one obuhvataju konstantnu kombinaciju ekologije i

široko definisane političke ekonomije", kojom se objašnjava dijalektička veza izmeĎu društva,

prirodnih resursa, klasa i drugih društvenih grupa...315

Evidentno je da je politiĉka ekologija

jedna od poddisciplina geografije. U geografiji, koja se, u nekim razmatranjima, postavlja kao

osnova za politiĉku ekologiju, i koja pretenduje kao osnivaĉ i utemeljivaĉ politiĉke ekologije,

vaţna su dva dela: Pirs Blejki (Blaikie) -Politička ekonomija erozije zemljišta u zemljama u

razvoju (Political Economy of Soil Erosion in Developing Countries) i knjiga Harolda Brukfilda

(Brookfield) i Pirsa Blejkija -Degradacija zemljišta i društvo (Land Degradation and Soci-ety).

U ovim knjigama Blejki odbacuje „kolonijalni model" erozije zemljišta koji se objašnjava

ekološkim faktorima klime, lošim upravljanjem zemljištem, uvećanim stanovništvom i propašću

ekonomskog trţišta u zemljama „trećeg sveta". Blejki i Brukfild su problem erozije zemljišta

doveli u vezu sa problemima marginalizacije, odnosno specifiĉne proletarizacije stanovništva

nein-dustrijalizovanih zemalja. Ekološki problem, kao što je na primer erozija zemljišta, ovi

autori su predstavili kao klasiĉan politiĉki problem i doveli ga u vezu sa klasnim odnosima u

globalnom društvu, ali i u lokalnim i nacionalnim okvirima. Po njima, uzrok degradacije

zemljišta, kao ekološkog faktora ali i resursnog faktora u ekonomskoj proizvodnji, jeste

siromaštvo, koje stvara situaciju da seljaci uništavaju ţivotnu sredinu u pokušaju da odgode

sopstvenu destrukciju, siromaštvo i ekonomsku propast na koju ih prisiljava trţište. Drugo

shvatanje, politiĉke ekologije u okviru geografije, jeste da politička ekologija za predmet

proučavanja ima ruralnu sredinu i promene koje se u njoj dešavaju pod uticajem prirode. Reĉ je

o preteţno ruralnim sredinama u zemljama „trećeg sveta" i u tom kontekstu politiĉka ekologija

figurira kao neka vrsta resursnog menadžmenta, što samu politiĉku ekologiju opasno pribliţava



ekonomskim naukama. Ovakvo shvatanje politiĉke ekologije je najdominantnije u geografiji i,

po njemu, predmet prouĉavanja jeste kako društvena organizovana de-latnost menja prirodnu

sredinu, a to je opet, na neki naĉin, istrgnuti predmet prouĉavanja kulturne ekologije.

U polit-geografskom smislu, politiĉka ekologija se izjednaĉava sa politiĉkom ekonomijom, tako

da „geografi" pod politiĉkom ekologijom podra-zumevaju jednu vrstu političke ekonomije koja

izučava kako različite (državne i društvene institucije) u različitim delovima sveta, kao deo

globalne strukture, eksploatišu jedna drugu. Ovo shvatanje potiĉe od Imanuela Valerštajna (Ima-

nuel Wallerstein), koji smatra da je svetski razvoj uspostavljen na osnovu nerazvijanja

(osiromašivanja) neevropskih društava.316

M'Gonigl (M'Gonigle) u ĉlanku Ekološka ekonomija i

politička ekologija: Ka neophodnoj sintezi (Ecolo-gical Economics and Political Ecology:

Towards a Necessary Synthesys) istiĉe neophodnost postojanja politiĉke ekologije kao nove vrste

politiĉke ekonomije koja, zapravo, treba da negira klasiĉno razumevanje politiĉke ekonomije

koja se bazira na klasiĉnim ekonomskim kategorijama kao što su trţište, vrednost, profit,

besplatni resursi itd. Po njemu, shvatanje klasične ekonomije da su prirodni resursi besplatni je

zastarelo, a politička ekologija bi trebalo da bude „ekosistem menadžment", odnosno

upravljanje ekosistemima.317

Drugim reĉima, to bi trebalo da znaĉi uvoĊenje ekoloških pojmova

u kategorijalni aparat politiĉke ekonomije. Dţejms Grinberg i Tomas Park (James Greenberg,

Tho-mas, K. Park), u radu Politička ekologija (Political Ecology), definišu političku ekologiju

kao društvenu nauku koja se nalazi u sklopu ekonomskih nauka bez obzira na njene korene

(pošto je ekologija prirodna nauka). Po njima, politiĉka ekologija uspostavlja nauĉnu i

metodološku vezu izmeĊu politike, ţivotne sredine i politiĉke ekonomije, odnosno politiĉka

ekologija je politiĉka ekonomija koja uspostavlja vezu izmeĊu distribucije (politiĉke) moći i

ideološke analize bio-ekoloških odnosa. Cilj politiĉke ekologije jeste da da odgovore na pitanja

društvenih nauka o odnosima ljudskog društva, kao bio-kulturnog i politiĉkog kompleksa i

humanizovane prirode.318

Pit i Vots (Peet, Watts), u knjizi iz 1996. godine Oslobodilačka

ekologija: Razvoj, održivost i životna sredina u doba tržišnog trijumfalizma (Liberation

Ecologies: Environment, Develop-ment, Social Movements), definišu politiĉku ekologiju kao

„jedinstvo izmeĊu ekološki zasnovanih društvenih nauka i principa politiĉke ekonomije".319

Kasnije, sam Vots, u radu Politička ekologija (Political Ecology) iz 2000. godine, definiše

politiĉku ekologiju kao razumevanje kompleksa odnosa izmeĎu prirode i društva kroz analizu

formi pristupa i kontrole nad resursima i njihove posledice za (ekološko) zdravlje i održivo

okruženje.320

Geri Peterson (Garry Pe-terson) u svom radu, Politička ekologija i ekološki

oporavak (Political Ecology and Ecological Resiliance: An Integration of human and ecological

Dynamics), istiĉe da je politiĉka ekologija jedan multidisciplinaran pristup pomoću koga bi se

došlo do integracije prirodnih i društvenih nauka kako bi se razumeli odnosi izmeĊu društvenih i

prirodnih sistema. Ova integracija bi se sprovela kroz politiĉku ekonomiju.321

U tom konceptu,

politiĉka ekologija bi predstavljala stalnu dinamiku izmeĎu ekoloških i ljudskih promena, izmeĎu

različitih grupa u okviru društva na skali od individua do celokupne ljudske zajednice na

Zemlji.322



Razmatranja o politiĉkoj ekologiji unutar geografije i politiĉke ekonomije dovela su i do

shvatanja da je politiĉka ekologija disciplina antropologije. Arturo Eskobar (Arturo Escobar)

decidirano smatra da politiĉka ekologija pripada antropologiji. On smatra da je politička

ekologija nauka koja treba da proučava, istražuje, prirodu odnosa izmeĎu čoveka modernosti i

prirode u smislu širih odnosa nego što to pruža politička ekonomija, odnosno samo proizvodni

odnosi.323

Ali, isto tako, Eskobar smatra da problemi kojima se politiĉka ekologija bavi

podrţavaju, stimulišu i inspirišu društvene pokrete koji se bave zaštitom ţivotne sredine u

lokalnim zajednicama, jer je jedan od glavnih ciljeva politiĉke ekologije prouĉavanje ekoloških

konflikata i njihovih posledica.324

Endrju Vajda (Andrew Wayda) i Bredli Volters (Bradley

Walters), u svom radu Protiv političke ekologije (Against Political Ecology), smatraju da je

politiĉka ekologija reakcija na humanu ekologiju i ekološku antropologiju 60-ih i 70-ih godina

prošlog veka, odnosno da je politička ekologija nastala kao reakcija na zanemarivanje političkih

dimenzija u odnosu ljudi prema životnoj sredini. MeĊutim, po njima, politiĉka ekologija se

vremenom ekstremizovala tako da se ekologija bez politike pretvorila u politiku bez ekologije. Po

njima, politiĉka ekologija bi trebalo da ima novo ime, kao npr. politika prirodnih resursa, ili

politička antropologija, ili da se posmatra kao deo politiĉkih nauka. To je, po njima, u vezi sa

pitanjima koje forsira savremena politika: kako decentralizacija, privatizacija, nacionalizacija,

odnosno kako ovi ekonomsko-politiĉki procesi utiĉu na promene u ţivotnoj sredini.325

Sponu izmeĊu politiĉke ekologije, shvaćene kao dela politiĉke ekonomije i antropologije, i

politiĉke ekologije, shvaćene kao politiĉki koncept, dao je Erik Volf (Eric Wolf) u svom

pionirskom radu iz ove oblasti, Vlasništvo i politička ekologija (Ownership and Political

Ecology). Po njemu, politiĉka ekologija izražava rastuću svest političke dimenzije ekoloških

pitanja, a sama definicija političke ekologije bila bi nepouzdana kao i definicija šta bi to bila

„moralna ekonomija". Ipak, srţ koncepta politiĉke ekologije se, po njemu, nalazi u znaĉaju

izmeĎu odnosa moći i vlasništva u ekološkom menadžmentu.326

U sliĉnom kontekstu je i

shvatanje Stota i Salivena (Stott, Sullivan) koji politiĉku ekologiju definišu kao nauku koja

identifikuje političke okolnosti koje primoravaju ljude u aktivnosti koje stvaraju degradaciju

životne sredine u nedostatku alternativnih mogućnosti.327

Volfov, Stotov i Salivenov pristup su

politiĉku ekologiju predstavili kao nauku koja ne pripada nijednoj do sada grupi spominjanih

nauka, ali je isto tako istaknuto da politiĉka ekologija ima odreĊene veze sa politikom.

U tom konceptu politiĉke ekologije kao politike ekologije jeste i tumaĉenje politiĉke ekologije

kao specifiĉne vrste politiĉkog aktivizma, a posebno u korist „zelenih" politiĉkih pokreta

(envajronmentalizma i ekologizma) i njihove kritike procesa modernizacije i kapitalizma...

politička ekologija je i skup političkih predloga i ideja na jednoj strani, i na drugoj strani

društveni pokret proizašao iz „ekološkogpokreta" ili kasnijeg „Zelenogpokreta". 328

Sliĉnu definiciju politiĉke ekologije daju i Kokburn i Ridţvej (Cock-burn, Ridgeway). Po njima,

politiĉka ekologija je: koristan način opisivanja namera radikalnih pokreta u Sjedinjenim

državama, u Zapadnoj Evropi i u ostalim industrijski razvijenim zemljama...veoma različita od

prvobitne aktivnosti „eko lobija".329

Pojam „politiĉke ekologije" moţe biti shvaćen i kao me-

tafora za meĊupovezanost u politiĉkim odnosima. Raset (Russett) smatra da je termin politička



ekologija izveden iz opšteg pojma ekologije. Naime, on smatra da, budući da je ekologija „odnos

organizama i grupe organizama prema njihovom okruţenju", isto tako politiĉka ekologija moţe

da istraţuje odnose izmeĎu političkih sistema i njihovog socijalnog i biofizičkog okruženja.330

Alan Lipic (Lipietz) smatra da politiĉka ekologija moţe biti shvaćena i kao šira i specifiĉna

analiza materijalizma, prirode i pravde u kapitalistiĉkom sistemu sa ciljem ostvarivanja poštenije

distribucije prava i resursa ... politička ekologija, kao i Marksom inspirisan radnički pokret, je

zasnovana na kritici, pa prema tome i na analizi, teorijskom razumevanju „reda postojećih

stvari". Konkretnije, Marx i zeleni se veoma precizno fokusiraju na sektor stvarnog sveta: odnos

prirode i društva, i još više konkretnije, na odnose izmeĎu ljudi koji se odnose na prirodu (ili ono

što bi marksisti nazvali „proizvodnim snagama").331

Lipicevo promišljanje politiĉke ekologije

kao „kritiĉke" (politiĉke) nauke veoma je blisko onome što je Pol Sirs (Paul Sears) sredinom

šezdesetih godina prošlog veka napisao u radu Ekologija - subverzivni predmet (Ecology - a

subversive subject), tvrdeći da je „ekologija neodvojiva od politiĉkog": Da li je ekologija faza

nauke ograničenog interesa i namene? Ili, ukoliko bi se posmatrala kao ozbiljan instrument

dugoročne dobrobiti čovečanstva (sic), da li bi to ugrozilo pretpostavke i prakse prihvaćene u

modernim društvima bez obzira na njihova naučna stanovišta?.... U samoj svojoj suštini,

ekologija proizvodi stalnu kritiku onoga što čovek čini u okviru ekosistema.332

Sledeće mišljenje, koje ovom prilikom istiĉemo, jeste ono koje uopšte iskljuĉuje bilo kakvo

razmatranje ili ukljuĉivanje pojma „ekologija" već ga za-menjuje pojmom „ekološki problemi".

U tom kontekstu politiĉka ekologija se tumaĉi kao istraživanje unutar političkih snaga, procesa i

posledica ekoloških promena333

, odnosno ona predstavlja debatu usmerenu ka interakcijama

izmeĎu države, nedržavnih subjekata, i fizičke sredine, a gde se ekološka politika tiče generalne

uloge države.334

U tom sluĉaju, politiĉka ekologija, kao nauĉna disciplina, predstavljala bi

nauĉnu legitimizaciju ekološke politike.335

Hempel (Hempel) sliĉno definiše politiĉku ekologiju.

Po njemu je politiĉka ekologija studija o meĎusobnoj povezanosti izmeĎu političkih entiteta i

meĎusobnih veza izmeĎu političkih entiteta i njihovog okruženja... zainteresovana za političke

posledice ekoloških promena.336

Cilj tako definisane politiĉke ekologije jeste da istraţi i objasni

politiĉke akcije na lokalnim i regionalnim nivoima kao odgovor na degradaciju prirode i

oskudice.

EKOLOGIJA U POLITICI

Pre definitivnog odreĊivanja predmeta prouĉavanja politiĉke ekologije treba postaviti odreĊena

pitanja koja imaju metodološki karakter, ali koja upućuju i na mnoga druga specifiĉna pitanja

koja se mogu ticati ove nauĉne discipline. Prvo pitanje, koje se nuţno nameće, jeste da li je

moguće konstituisa-ti politiĉku ekologiju kao samostalnu nauku ili se njen predmet prouĉavanja

nalazi, već, u okviru predmeta prouĉavanja nekih drugih nauka i nauĉnih disciplina. U prvom

redu tu se misli na socijalnu ekologiju, ali i na opštu sociologiju, politiĉku sociologiju,

ekonomiju, antropologiju itd. Drugo pitanje, da li je politiĉka ekologija samostalna ili

eklekticistiĉki formirana nauka. Isto tako, termin „politiĉka ekologija" postavlja pitanje i gde je u

politiĉkoj ekologiji politika uopšte a gde se nalazi ekologija u politiĉkoj ekologiji imajući u vidu

relativnu suprotstavljenost predmeta prouĉavanja ove dve nauke. I na kraju, treće pitanje jeste da



li je moguće definisati politiĉku ekologiju kao politikološku disciplinu. Ova pitanja ukazuju na

sloţenost odnosa izmeĊu politike i ekologije, ali isto tako ukazuju i na sloţenosti odnosa koji

postoje izmeĊu prirode i društva.

Prvi rad u kome se uopšte spominje pojam politiĉka ekologija jeste rad ĉuvenog britanskog

knjiţevnika Oldouza Hakslija (Aldous Huxley)337

pod nazivom Politika ekologije. Pitanje

opstanka (The Politics of Survival. The Question of Survival) iz 1963. godine.338

U ovoj brošuri,

Haksli je identifikovao nekoliko problema za koje je smatrao da mogu negativno da utiĉu na

razvoj ĉoveĉanstva a samim tim da ti faktori, pojave, mogu da dovedu civilizaciju do svoga

kraja. Prvi problem koji za Hakslija predstavlja potencijalnu opasnost jeste problem rasta

stanovništva. Pišući ovaj deo svoga rada u potpunom Maltusovom duhu, Haksli je smatrao da

problem rapidnog uvećavanja stanovništva ostavlja trajne posledice na socijalnom, ekonomskom

i politiĉkom nivou. Po njemu, sliĉno kao i po nekim drugim kasnijim misliocima (Erlih, Midouz,

Pestel, Mesarević i drugi), rast stanovništva se vezuje za zemlje u razvoju. Udvostruĉavanje

stanovništva vodi ka bedi i nemaštini, nepismenosti i nemogućnosti industrijskog razvoja. A ova

društvena stanja vode, kako je tvrdio Haksli, ili ka anarhiji ili ka diktaturi. Drugi problem jeste

širenje nacionalizma koji celoku-pnu ljudsku vrstu na Planeti parceliše i sukobljava traţeći

iracionalne razloge za dominaciju i supremaciju: Koja je najbolja nacija, koja je najbolja

religija, koja je najbolja politička teorija, koji je najbolji oblik vladavine.339

Treći problem jeste

upotreba tehnologije u svrhe koje nisu primenjene ljudskoj vrsti, odnosno voĊenju ratova i

militarizaciji planete. Ĉetvrti problem, koji je Haksli identifikovao, jeste ugroţavanje prirode,

odnosno, suoĉavanje tehnološko--militaristiĉkih društava sa ekološkom katastrofom ... Kako

ljudska rasa na-merava da preživi, i, ako je moguće, da puno poboljša intiristički kvalitet svojih

članova? Da li nameravamo da živimo na ovoj planeti u simbiotičkoj harmoniji sa našom

sredinom? Ili bi radije da budemo bezobzirno glupi, pa da živimo kao paraziti ubice i samoubice

koji će ubiti svog domaćina i tako uništiti sebe... PodreĎena politika opstanka, sreće i ličnog

ispunjenja trebalo bi da zauzme oduzeto mesto od strane politike moći, nacionalističke idolatrije

i trajne bede.340

Drugi rad, koji ovom prilikom istiĉemo kao osnovu za formiranje politiĉke ekologije, jeste rad

Hansa Magnusa Encensbergera (Enzensberger), Kritika političke ekologije.341

Osnovna

Encensbergerova ideja u ovom radu jeste kritika klasnog, kapitalističkog, poimanja ekologije i

ekoloških problema. Odnosno, onoga pod ĉim Encensberger podrazumeva pojam „politiĉka

ekologija". Tri ideje, odnosno kritike, zastupljene su u ovoj kritici „politiĉke ekologije". Prva

kritika govori o prirodi ekološkog pokreta koji je nastao tek kada su područja u kojima je

stanovala buržoazija i njeni uslovi života bili ugroženi ekološkim nevoljama koje

industrijalizacija nosi sa sobom.342

Druga kritika obuhvata problem interesa eko-industrijskog

kompleksa i zaštitnika tog kompleksa - državu.343

Treća kritika jeste kritika shvatanja, odnosno

kako Encensberger kaţe, „imperijalističkog" tumačenja demografskih problema.

„Imperijalističke nacije shvataju da dolazi vreme kada će one predstavljati neznatnu manjinu u

poreĎenju sa ostalim delom sveta i njihove vlade se boje da će porast stanovništva postati izvor

njegove političke i, u krajnjoj analizi, vojne moći... demografska politika nikada nije bila



osloboĎena iracionalnih i rasističkih tragova; ona uvek sadrži demagoške elemente..."344

Rešenje ovih problema, ekoloških i politiĉkih, sadrţanih u nazivima, danas „klasiĉnoj politiĉkoj

ekologiji, a koje je Encensberger ponudio sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, ponovo

su aktuelne. Ono što je on tada napisao da Socijalizam, koji je nekad bio obećanje osloboĎenja,

postao je pitanje opstanka u životu. Ako se ekološka ravnoteža poremeti vladavina slobode će

biti udaljenija nego ikada345

u potpunosti je istovetno onome što moţemo tvrditi i danas, a to je

da će „postojanje ekoloških problema u XXI veku, njihova sistemska i praktiĉna nerešivost u

okviru postojećih klasnih osnova znaĉiti ujedno i evolutivno odumiranje kapitalizma. Širenje

globalne ekološke krize sa sve većim predznacima katastrofiĉnosti samo će ubrzavati taj proces

nestajanja sistema koji je antiprirodan po svojoj suštini."346

PREDMET POLITIČKE EKOLOGIJE KAO POLITIKOLOŠKE DISCIPLINE

Imajući u vidu prethodno iznesena shvatanja o politiĉkoj ekologiji, kako je to tumaĉeno u

geografiji, politiĉkoj ekonomiji i antropologiji, zadatak politiĉke ekologije bio bi da ne istraţuje

samo geografske, ekonomske, već i politiĉke odnose koji usmeravaju i odreĊuju odnos društva

prema ţivotnoj sredini. Zato bi politiĉka ekologija trebalo da prouĉava kako politika, političke

ideologije, političke pojave, politički odnosi, institucije, i drugi subjekti političkog života utiču na

odnos društva prema životnoj sredini, i kako specifični i nespecifični ekološki problemi utiču i

menjaju politiku. Ova definicija politiĉke ekologije, kao dela politiĉkih nauka, ali i kao

„politiĉka" nadogradnja socijalne ekologije podrazumeva da se u okviru ovih grupa politiĉkih

odnosa podrazumevaju i ekonomski ali i svi drugi odnosi koji postoje u nekom društvu i da se

oni ne mogu ad hoc iskljuĉiti iz konteksta politike. Politiĉka ekologija uspostavlja nauĉnu i

metodološku vezu izmeĊu politike, ţivotne sredine i ekonomije, odnosno politiĉka ekologija je

politikološka disciplina koja uspostavlja vezu izmeĎu distribucije (političke) moći i ideološke

analize socio-ekoloških odnosa.347

U tom sluĉaju, politiĉka ekologija bi bila disciplina politikologije, ali postoje i odreĊena

shvatanja o tome da, osim politiĉke ekologije, postoje i neke druge „politiĉke ekologije" samo

pod drugim imenom. To moţe, na neki naĉin, ugroziti predmetnu odreĊenost prave politiĉke

ekologije. Nemaĉki sociolozi, kao što su Miler-Romel (Ferdinand Muller-Rommel) i Majer

(Holger Meyer), istiĉu postojanje ekoloških političkih nauka ili političke nauke o životnoj sredini

(Environmental Political Science), ĉiji je predmet prouĉavanja specifiĉan u odnosu na socijalnu

ekologiju i sociologiju ţivotne sredine. Po njihovoj tipologiji, predmet „ekoloških politiĉkih

nauka" jesu: Načela (nacionalni zakoni o zaštiti ţivotne sredine i regulativa; Nacionalna

ekološka politika; Ekološka politika Evropske unije; MeĊunarodni sporazumi o zaštiti ţivotne

sredine); Državni organi, odnosno državno ureĎenje, političke institucije i organizacije

(Institucije za zaštitu ţivotne sredine, npr. Ministarstvo za zaštitu ţivotne sredine, Agencije za

zaštitu ţivotne sredine; politiĉke stranke (klasiĉne i „ekolo-gistiĉke" - „zelene"), Nevladine

organizacije, i Politika (sukobi interesa i spo-razumevanje; odrţavanje i sticanje politiĉke

moći).348

S druge strane, predmet sociologije životne sredine i ekološke psihologije jeste

ekološko ponašanje pojedinaca i društvenih grupa; sredina i društvo; percepcija ekoloških kriza;



posle-dice ekoloških kriza na pojedince i društvene grupe; obaveštenost o ekološkim

problemima; studije rizika itd.349

Drugi pravac upotpunjavanja socijalne ekologije je moguć kroz stvaranje multidisciplinarne,

generalistiĉke, i mogli bismo reći sintetiĉke i eklekticistiĉ-ke nauke -Nauka o životnoj sredini

(Environmental Science). Ova nauka bi objedinjavala „prirodne nauke (biologiju, medicinu,

fiziku, hemiju, šumarstvo, geografiju, matematiku, statistiku i druge) i društvene nauke (pravo,

ekonomiju, sociologiju, etiku, demografiju, politiĉke nauke, organizaciju i upravljanje

poslovanjem i druge)".350

MeĊutim, politiĉka ekologija nije usmerena da preuzme ili da u potpunosti pokrije predmet

prouĉavanja „ekoloških politiĉkih nauka", dok skoro da i nema dodirnih taĉaka sa „Naukom o

ţivotnoj sredini". Ona svojim predmetom obuhvata samo neke segmente obe ove spomenute

nauke i koje politiĉka ekologija prouĉava znatno šire i sveobuhvatnije. Zato su bitna ĉetiri

momenta politiĉke ekologije koja mogu detaljnije da odrede njen predmet istraţivanja. Prva

dimenzija politiĉke ekologije bila bi da ona istraţuje specifiĉnu sektorsku politiku (ekološka

politika) i posebne politiĉke procese koji utiĉu na odnos društva prema ţivotnoj sredini, ali i

uticaj specifiĉnih društvenih grupa, klasa, slojeva, pokreta. U tom smislu, poseban naglasak je

stavljen na proces donošenja i sprovoĊenja politiĉkih odluka, problem motivacije i motivisanja

donosioca politiĉkih odluka, odnosno nosilaca politiĉke moći u jednom društvu. Druga

dimenzija jeste ekološka svest kao posebna politiĉka svest, koja se pita o uzrocima i posledicama

odnosa izmeĊu društva i prirode, posledicama tog odnosa, i koja treba da prouĉava metode i

tehnike poboljšavanja i podizanja kvaliteta te politiĉke svesti prisutne kod svih politiĉkih

subjekata u društvu. Treća dimenzija politiĉke ekologije jeste prihvatanje ekologije (shvaćene

kao delatnosti a ne kao nauke) kao permanentne kritike tradicionalne, konzervativne, politike,

gde se ekologija tretira kao subverzivna delatnost ili kao politiĉki problem koji je daleko manji

po znaĉaju od ekonomskih ili socijalnih problema. Odnosno, kao kritika stanja i aktivnosti

politike gde ona ignoriše kritiĉku misao politiĉke ekologije. I četvrta dimenzija jeste prouĉavanje

ideoloških momenata i politike koje ih nose sa sobom, kao ekološka ideologija koja se javlja u

svoja dva pojavna oblika: ekologizam351

i envajronmentalizam, prisutna kao dva oblika

delovanja ekoloških (ekologistiĉkih) partija i ekoloških pokreta.

Konkretan predmet prouĉavanja politiĉke ekologije bio bi: Odnos politike prema idejama zaštite

ţivotne sredine i posledice tog odnosa; Ekologizam i envajronmentalizam, kao „zelena politiĉka

ideologija" ili „politiĉka ekosofija"; Društveno, odnosno politiĉko organizovanje radi zaštite

ţivotne sredine - u smislu izuĉavanja ekoloških pokreta, drugih oblika neprofitnog proeko-loškog

organizovanja, kao i tradicionalno politiĉko organizovanje - ekološke partije; Ekološka politika,

u smislu prouĉavanja donošenja odluka, motiva i motivacija za drţavno proekološko ponašanje;

Specifiĉne i nespecifiĉne ekološke i ekopolitiĉke pojave, kao što su ekoterorizam, institucionalni

terorizam nad prirodom, prava ţivotinja, politika genetski modifikovanih organizama i hrane;

MeĊunarodni odnosi u cilju zaštite globalne ţivotne sredine, procesi meĊunarodnog ekološkog

pregovaranja i ekodiplomatija, i, politiĉko pitanje prirodnih resursa, posebno energetskih izvora,

u kontekstu istraţivanja procesa ekonomske i politiĉke dominacije.



LITERATURA

Atkinsion, A., 1991, Principles of Political Ecology, Belhaven Press,, London. Blaikie, P.,

Brookfield, H.C., 1987, Land Degradation and Society, Methuen, London.

Bookchin, M., 1970, Ecology and Revolutionary Thought, New York.

Bryant R., Bailey, S., 1997, Third World Political Ecology, Routledge, London.

Cockburn, A., Ridgeway, J. (Eds), 1979, Political Ecology, New York Thimes Book Company,

New York.

Escobar, E., 1999, After Nature. Steps to an Antiessentialist Political Ecology, Current

Anthropology, Vol. 40, No.1.

Escobar, E., 1998, Whose Knowledge, Whose Nature? Biodiversity, Conservation, and the

Political Ecology of Social Movements, Journal of Political Ecology, Vol. 5.

Freeman, Ch., Jahoda, M., 1980, Budućnost svijeta. Velika rasprava, Globus, Zagreb.

Forsyth, T., 2003, Critical Political Ecology. The Politics of Environmental Science, Routledge,

London.

Goldman M., Schurman, A.R., 2002, Closing the „Great Divide": New Social Theory on Society

and Nature, Annual Review of Sociology, No. 26.

Greenberg, J., Park, T., 1994, Political Ecology, Journal of Political Ecology, No.1.

Hempel, C., 1996, Environmental Governance: The Global Challenge, Island Press, Washington

DC.

Huber, J., 2002, Environmental Sociology in Search of Profile, Soziologie. Forum derDeutschen

Gesellschaft fur Soziologie, Heft 3.

Huxley, A., 1963, The Politics of Ecology. The Question of Survival, Published by The Center

for the Study of Democratic Institutions at Santa Barbara.

Lipietz, A., 2000, Political Ecology and the Future of Marxism, Capitalism, Nature, Socialism,

Vol 11, No.1.

Marković, Ţ. D., 2005, Socijalna ekologija, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd.

M'Gonigle, M. R., 1999, Ecological Economics and Political Ecology: Towards a Necessary

Synthesis, Ecological economics, No. 28.

Miltojević D.V., 2004, Ekološka kultura, Fakultet zaštite na radu, Niš.

Muller-Rommel, F. Meyer H., 2001, Social Science and Environmental Science: A State of the

Art Review, Environmental Politics, Vol.10,

Winter. Nadić, D. Šuvaković, U., 2010, Politika i biodiverzitet, Ecologica, God. XVII, No. 59,

Beograd.



Nadić, D., Milašinović, S., 2009, Politička ekologija energetske bezbednosti, Nauka, bezbednost,

policija, Vol. 14, br. 3,

Nadić, D., 2007, Ekologizam i ekološke stranke, Sluţbeni glasnik, Beograd. Nadić, D., 2005,

Ekološko obrazovanje politikologa, u Zborniku radova, Zaštita radne i životne sredine u sistemu

nacionalnog i evropskog obrazovanja, XIII nauĉni skup

Čovek i radna sredina, Fakultet zaštite na radu, Niš. Peet R., Watts, M., 1996, Liberation

Ecologies: Environment, Development, Social Movements, New York, Routledge.

Peterson, G., 2000, Political Ecology and Ecological Resiliance: An Integration of Human and

Ecological Dynamics, Ecological Economics, No. 35.

Russet B., 1967, International Regions and the International System: A Study in Political

Ecology, Rand Mc Nally Chicago. Sears, P. 1964, Ecology - a Subversive Subject, Bioscience

Vol. 14, No. 7.

Stott, P., Sullivan, S. (Eds.), 2000, Political Ecology: Science, Myth and Power, Arnold, London.

Vayda, P. A., Walters, B.B., Against Political Ecology, Human Ecology: An Interdisciplinarz

Journal, march 1999, v. 27,

Wallerstein, I., 1999, Ecology and capitalist costs of production: no exit, u: Goldfrank,

W., Goodman, D., Szasz, A (Eds.), Ecology and the World System, Wesport, CT, Greenwod

Press.

Watts, M.J., 2000, Political Ecology, u: A Companion to Economic Geography, Sheppard, S.,

Barnes, T., Blackwell, Publishers, Malden (MA).

Wolf, E., 1972, Ownership and Political Ecology, Anthropological Quareterly, No. 45.

PRELIMINARNA LITERATURA

Almond, G., Verba, S. (1965) The Civic Culture, Boston: Little, Brown. Anderson, L, Mellor,

J., Milyo, J.(2005) 'An Experimental Study of the Effects of Inequality and Relative Deprivation

on Trusting Behavior', Working Paper, College of William and Mary, Department of Economics.

Baker, S. (2002) 'Environmental politics and transition', u: Carter, F.W.,Turnock, D.(eds.),

Environmental Problems of East Cental Europe, Second Edition, NY, London: Routledge.

Baker, S. and P. Jehlicka (eds.) (1988) Dilemmas of Transition: The Environment, Democracy

and Economic Reform in East Central Europe, London and Portland, OR: Frank Cass. Barkan,

S.E. (2004) 'Explaining Public Support for the Environmental Movement: A Civic Voluntarist

Model', SocialScience Quarterly, Vol.85, No.4. Baumgartl, B. (1995) 'Green mobilization

against Red politics: environmentalists' contribution to Bulgaria's transition' in W.Rudig (ed.)

Green Politics Tree, Edinburgh: University Press.



Baumgartl, B. (1997) 'Environment in eastern Europe', u: Redclift, M., Woodgate, G. (eds.), The

International Handbook of Environmental Sociology, Cheltenham UK, Northampton, MA:

Edward Elgar.

Berend, I. (2001) Istočna i Centralna Evropa 1944-1993, Podgorica: CID.

Berger, P. (1986) The Capitalist Revolution, New York: Basic Books.

Bolčić, S. (2002) 'Post-socijalistiĉka transformacija i društvene nejednakosti u Srbiji u

komparativnoj perspektivi', u: Bolĉić, S., Milić, A. (prir.) Srbija krajem milenijuma:

Razaranje društva, promene i svakodnevni život, Beograd:ISI FF.

Borzel, T.A., Buzogany,A. (2009) 'Greening the East: Weak States and Even Weaker

societies?', Paper prepared for the EUSA Eleventh Biennial International Conference Los

Angeles, California, April 23-25, 200.9

Branilović, J., Šimleša, D. (2007) 'Poloţaj i utjecaj ekoloških udruga u Hrvatskoj', u:

Laj, V. Razvoj sposoban za budućnost - prinosi promišljanju održivog razvoja Hrvatske,

Zagreb:Biblioteka Centra za integralnu odrţivost i odrţivi razvoj.

Cable, S., Benson, M. (1993) 'Acting Locally: Environmental Injustice and the Emergence of

Grass-Roots Environmental Organizations', Social Problems, Vol. 40, No. 4, pp. 464-477.

Canaglia, B.S., Carmin, J. (2006) 'Scholarship on Social Movement Organizations:

Classic Views and Emerging Trends', Mobilization, 10(2): 201-212.

Carmin, J. (1999) 'Voluntary Associations, Professional Organisations and

Environmental Movement in the United States', Environmental Politics, 8:1, 101-121.

Carmin, J. (2003) 'Non-governmental Organisations and Public Participation in Local

Environmental Decision-making in the Czech Republic', Local Environment, Vol.8, No.5, pp

541-552.

Carmin, J., Vandeveer, S. (2004) 'Enlarging EU Environments: Central and Eastern Europe

from Transition to Accession', Environmental Politics, Vol.13, No.1, Spring

2004, pp.3-24

Carmin, J., Jehlicka,P. (2005) 'By the Mases or for the Mases? The Transformation of

Voluntary Action in the Check Union for Nature Protection', Voluntas: International Journal of

Voluntary and Nonproft Organizations, Vol. 16, No. 4.

Carter, N. (2007) The Politics of Environment: Ideas, Activism, Policy, 2nd Edition, New

York:Cambridge University Press.

Carter, F.W.,Turnock, D.(eds.) (2002) Environmental Problems of East Cental Europe, Second

Edition, NY, London: Routledge.



Cellarius, B. (1998) Environmental Nongovernmental Organizations at the Local Level: some

preliminary observations from Bulgaria, Colorado: The Aspen Institute. Cifrić, I. (2005)

'Ekološka zabrinutost. Percepcija ekoloških problema kao zabrinjavajućih' Socijalna

ekologija, 14 (2005) , 1-2; 1-28.

Clarke, R. (2002) 'Yugoslavia', u: Carter, F.W.,Turnock, D.(eds.), Environmental

Problems of East Cental Europe, Second Edition, NY, London: Routledge.

Cohen, J. (1985) 'Strategy or Identity: New Theoretical Paradigms and Contemporary

Social Movements, u: Pavlović', V. (prir.), Obnova utopijskih energija, CID, Beograd.

Costa, D. ,Kahn, M.(2003) 'Civic Engagement and Community Heterogeneity: An

Economist's

Perspective', Perspectives on Politics 1(1): 103-111.

Coy, P.G., Wallimann, I. (eds.) (2001) Research in Social Movements, Conflicts and Change,

Oxford: Elsevier.

Čalić, M-Ţ. (2004) Socijalna istorija Srbije 1815-1941, Beograd: Clio.

Dalton, R. (1994) The Green Rainbow: Environmental Interest Groups in Western

Europe (New

Haven, CT: Yale University Press).

Dalton, R. (2005) 'The Greening of the Globe? Cross national levels of environmental group

membership', Environmental Politics, vol 14, no 4., pp. 441-459. Dalton, Russell, Recchia,

Steve & Rohrschneider, Robert (2003) 'The environmental movement and the modes of

political action", Comparative Political Studies, 36, pp.

743-771.

Dellapenna, J. (2010) 'Behind the Red Curtain: Environmental Concerns and the End of

Communism', Villanova University School of Law School of Law Working Paper Series, paper

152_ http://law.bepress.com/villanovalwps/papers/art152

Della Porta, D. and M. Diani (1999), Social Movements: An Introduction, Oxford: Blackwell.

Diani, M. (1992) 'The Concept of Social Movement', The Sociological Review, 40, str.

1-25.

Diani, M. (1995) Green Networks: A Structural Analysis of the Italian Environmental

Movement,Edinburgh: Edinburgh University Press.

Diani, M. (1997) 'Social Movements and Social Capital: A Network Perspective on Movement

Outcomes', Mobilization: An International Journal, 2(2):129-147

Diani, M. (2000) 'Simmel to Rokkan and Beyond: Towards a Network Theory of (New) Social

http://law.bepress.com/villanovalwps/papers/art152



Movements', European Journal of Social Theory, Vol.3.

Diani, M. (2003a) 'Networks and Social Movements: A Research Programme', in: Mario Diani,

Doug McAdam, Social Movements and Networks - Relational Approaches to Collective Action,

Oxford University Press, Oxford.

Diani, M. (2003b) 'Introduction: Social Movements, Contentious Actions and Social

Newtworks: „From Metaphore to Substance', in: Mario Diani, Doug McAdam, Social

Movements and Networks - Relational Approaches to Collective Action, Oxford University

Press, Oxford.

Diani, M. and P. Donati (1999), 'Organisational Change in Western European Environmental

Groups: A Framework for Analysis', Environmental Politics, Vol.8, No.1. Diani, M., McAdam,

D. (eds.) (2003) Social Movements and Networks: Relational Approaches to Collective Action,

Oxford: Oxford University Press

Doherty, B. (2002) Ideas and Actions in the Green Movement, Routledge, London & New York.

Doyle, T, Mc Eachern, D. (2008), Environment and Politics, Routledge, London & New

York.

Dunlap, R.E., Catton, W. R. Jr. (1979) 'Environmental Sociology', Annual Review of

Sociology: 243-273.

Dunlap, R., Scarce, R. (1990) 'The polls: poll trends, environmental problems and protection',

Public Opinion Quarterly 55: 651-6

Ellison, D.L. (2006) Politics and the Environment In Central and Eastern Europe, Conference

of

Europeanists, March 11-13th, 2004.

Fagan, A. (1994), 'Environment and Transition in the Czech Republic', Environmental Politics,

Vol.3, No.3, pp.479-494.

Fagan, A. (2004) Environment and Democracy in the Czech Republic - The Environmental

Movement in the Transition Process, Edward Elgar, Cheltenham, UK, Northampton, MA, USA.

Fagan, A. (2006) 'Neither North nor South: The Environmenta and Civil Society in Post-conflict

Bosnia-Herzegovina', Environmental Politics, 15, 5: 787-802. Fagan, A. (2006a) 'Knowledge

and Policy Learning in Capacity Building: Environmental Movements in Post-Socialist

Europe', Paper prepared for Annual Meeting og the American Political Science Association.

Fagan, A., Jehlicka, P. (2001) 'The Impact of EU Assistance on Czech Environmental Capacity

since 1990', paper presented at the conference: 'Environmental Challenges of EU Eastern

Enlargement', European University Institute Florence, Italy, 25-26 May. Fagan, A., Jehlicka, P.

(2003) 'Contours of the Czech environmental movement: a comparative analysis of Hnuti Duha



(Rainbow Movement) and Jihoceske matky (South Bohemian Mothers)', Environmental Politics,

12: 2, 49 — 70.

Fagan, A., Ostojic, M. (2008) 'The UE and Civil Society in Serbia: Governance rather than

politics', Balkanologie, vol. XI, no. 1-2.

Finger, M., (1994) 'NGOs and Transformation: Beyond social movement theory' u: Princen, T,

Finger, M., Environmental NGOs in World Politics-linking the global and the local, Routledge,

London and New York.

Freudenberg, N., Steinsapir, C., (1992) 'Not in our backyards: the grassroots environmental

movement', in: R.E. Dunlap and A.G. Mertig, eds. American environmentalism: the US

environmental movement, 1970-1990. New York: Taylor and Francis, 27-37.

Gamson, W. and Meyer, D. (1996) 'Framing Political Opportunity', in D. McAdam, J.

McCarthy and M. N. Zald (eds) Comparative Perspectives on Social Movement, Cambridge:

Cambridge University Press.

Goodwin, J., Jasper, J.M. (1999) 'Caught in a Winding, Snarling Vine: The Structural Bias of

Political Process Theory'. Sociological Forum, 14 (1): 27-54. Giugni, M. (1996) 'L'etude de

l'action collective entre deux traditions sociologiques', Swiss Political Science Review 2(1): 1-51.

Giugini, M. (1998) 'Structure and Culture in Social Movement Theory', Sociological Forum,

Vol.13, No.2.

Giugni, M., McAdam, D., Tilly, C. (eds.) (1999) How Social Movements Matter,

Minneapolis/London: University of Minnesota Press.

Gredelj, Stjepan (2000) 'Politiĉka kultura graĊana Srbije', Filozofija i društvo br. XVI. Gurr,

T.R. (1970) Why Men Rebel, Princeton University Press, N.J. Hannigan, J.A. (1995)

Environmental Sociology: A Social Constructionist Perspective. London & New York:

Routledge.

Hannigan, J.A. (2006) Environmental Sociology 2nd

Edition, London & New York: Routledge.

Hejvud, E. (2004) Politika, Beograd: Clio.

Hicks, B. (2004) 'Setting Agendas and Shaping Activism: EU Influence on Central and Eastern

Europe Environmental Movements', Environmental Politics, Vol.13, No.1 Hofrichter, J., Reif,

K. (1990) 'Evolution of environmental attitudes in the European Community', Scand. Polit. Stud.

13(2): 119-146.

Horak, M (2001) 'Environmental Policy Reform in the Post-Communist Czech Republic: The

Case of Air Pollution': Europe-Asia Studies, Vol. 53, No. 2, pp. 313-327

Howard, M.M. (2002) The Weakness of Civil Society in Post-Communist Europe Cambridge:




Inglehart, R. 1977. The Silent Revolution: Changing Values and Political Styles Among Western

Publics. Princeton, NJ: Princeton University Press. Inglehart, R. (1990) Culture Shift in

Advanced Industrial Society, Princeton, NJ: Princeton University Press.

Inglehart, R. (1995) 'Public support for environmental protection: objective problems and

subjective values in 43 societies', PS: Political Science and Politics, 28, pp. 57-72. Istraţivanje

- ekološke tuţbe: Ljudi i priroda bez zaštite, Vreme 741, 17. Mart 2005./ Mozaik.

Jancar-Webster, B. (1998) 'Environmental movement and social change in the transition

countries', Environmental Politics, 7: 1, 69 — 90.

Jehlicka, P. (1992) 'Environmentalism in Europe', Paper presented to the British Sociological

Association.

Jehlicka, P. and J. Kara (1994) 'Ups, and Downs of Czech Environmental Awareness and

Policy:Identifying Trends and Influences', Regional Politics andPolicy, Vol.4, No.1, pp.153-70.

Jehlicka, P., Sarre, P. and Podoba, J. (2005) 'The Czech Environmental Movement's

knowledge interests in the 1990s: compatibility of Western influences with pre-1989

perspectives', Environmental Politics, 14(1),pp. 64-82.

Jehlicka, P., Smith, J. (2007) 'Out of the woods and into the lab: exploring the strange marriage

of American woodcraft and Soviet ecology in Czech environmentalism', Environment and

History, 13(2), pp. 187-210.

Jehlicka,P., Tickle, A. (2004) 'Environmental Implications of Eastern Enlargement: The End of

Progressive EU Environmental Policy?', Environmental Politics, Vol.13, No.1,

pp. 77-95.

Jenkins, J.C., Klandermans, B. (eds.) (1995) The Politics of Social Protest -Comparative

Perspectives on States and Social Movements, Minneapolis: University of Minnesota Press.

Kekić, L. (2007) The Economist Intelligence Unit 's index of democracy 2006, Economist

Intelligence Unit.

Kitschelt, H. (1986) 'Political opportunity structures and political protest', British Journal of

Political Science, 16, 57-95.

Klesner, J. (2004) Social Capital and Political Participation in Latin America, Prepared for

delivery at the XXV International Congress of the Latin American Studies Association, Las

Vegas, October 7-9, 2004.

Knoke, D. (1990) Political Networks - The Structural Perspective, Cambridge: Cambridge

University Press.

Koopmans, R. (1999) 'Political. Opportunity. Structure. Some Splitting to Balance the

Lumping', Sociological Forum, 14 (1): 93-105.



Koopmans, R., Kriesi, H. (1995) 'Institutional Structures and Prevailing Strategies', in: Kriesi,

H., Koopmans R., Duyvendak J.W., G. Giugni, M.G. (eds.), New Social Movements in Western

Europe: A Comparative Analysis. Minneapolis: University of Minnesota Press, 26-52.

Koopmans, R., Statham, P. (1999) 'Ethnic and Civic Conceptions of Nationhood and the

Differential Success of the Extreme Right in Germany and Italy'. In Marco G. Giugni, Doug

McAdam, and Charles Tilly (eds.), How Social Movements Matter. Minneapolis: University of

Minnesota Press, 225-52.

Kriesi, H. (1995), 'The Political Opportunity Structure of New Social Movements: Its Impact on

Their Mobilization', in J. Jenkins Craig and Bert Klandermans, The Politics of Social Protest,

London: UCL Press.

Kriesi, H. et al. (1995), New Social Movements in Western Europe: A Comparative Analysis,

London: UCL Press.

Kriesi, H. (1989) 'New Social Movements and the New Class in the Netherlands'. American

Journal of Sociology, 94 (5), March: 1078-1116.

Kriesi, H. (1996) 'The Organizational Structure of New Social Movements in a Political

Context'. Pp. 152-184 in Comparative Perspectives on Social Movements: Political

Opportunities, Mobilizing Structures, and Cultural Framings, edited by D. McAdam, J. D.

McCarthy, and M. N. Zald. Cambridge: Cambridge University Press. Kriesi, H. (2007) 'Political

Context and Opportunity', pp. 67-90 in The Blackwell Companion to Social Movements, edited

by D.A. Snow, S.A. Soule, and H. Kriesi. Malden, MA: Blackwell.

Korać, Z., Miloradović, U. (2006) Registar NVO Srbije iz oblasti zaštite životne sredine

registar i rezultati procene organizacija civilnog društva iz oblasti životne sredine u Srbiji,

Szentendre: REC.

Kowalewski, David and Karen L. Porter. 1992. 'Ecoprotest: Alienation, Deprivation,

or Resources?'. Social Science Quarterly, 73 (3), September: 523-534.

Kubik, J. (1998), 'Institutionalization of Protest during Democratic Consolidation in

Central

Europe', in Meyer, David S. and Sidney Tarrow (1998), The Social Movement Society:

Contentious Politics for a New Century, Lanham, MD and Oxford: Rowman &

Littlefield.

Kurzman, C. (1996) 'Structural opportunity and Perceived Opportunity in Social Movement

Theory: The Iranian Revolution of 1979', American Sociological Review, Vol. 61, No.1, pp. 153-

170.

Lazić, M. (2000) (ur.), Račji hod, Beograd: Filip Višnjić. Lazić,M. (2005), Promene i otpori,

Beograd:Filip Višnjić.



Lazić, M., Cvejić, S. (2004) 'Promene društvene strukture u Srbiji: sluĉaj blokirane

postsocijalistiĉke transformacije' u: Milić, A. (prir.) Društvena transformacija i strategije

društvenih grupa: svakodnevica Srbije na početku trećeg milenijuma, Beograd: ISI FF. Linc, H.,

Stepan, A. (1998) Demokratska tranzicija i konsolidacija- južna Evropa, južna Amerika i

postkomunistička Evropa, Filip Višnjić, Beograd.

Maney, G. M. 2001. 'Transnational Structures and Protest: Linking Theories and Assessing

Evidence'. Mobilization: An International Journal, 6 (1): 83-100. McAdam, D. (1982) Political

Process and the Development of Black Insurgency, 19301970, Chicago, IL: University of

Chicago Press.

McAdam, D. (1996) 'Conceptual Origins, Current Problems, Future Directions', pp. 2340 in

Comparative Perspectives on Social Movements: Political Opportunities, Mobilizing Structures,

and Cultural Framings, edited by D.McAdam, J. D. McCarthy, and M. N. Zald. Cambridge:


McAdam, D. and D. Snow (eds.) (1996) Social Movements, Readings on Their Emergence,

Mobilization and Dynamics, Los Angeles, CA: Roxbury.

McBeath, J., Rosenberg, J. (2006) Comparative Environmental Politics, Netherlands: Springer.

Manning, N. (1998), 'Patterns of Environmental Movements in Eastern Europe', Environmental

Politics, Vol.7, No.2, pp.100-34.

McCarthy, John D. and Mayer N. Zald. 1977. 'Resource Mobilization and Social Movements:

A Partial Theory', American Journal of Sociology, 82 (6): 1212- 1241. Melucci, A. (1989)

'Nomads of the Present: Social Movements and Individual Needs in Contemporaty Society',

(eds.) Keane, J., Hutchinson, P.M, Radius: London.

Melucci, A. (1995) 'The New Social Movements Revised: Reflections on a Sociological

Misunderstandin', u L. Meheu (ed.), Social Movements and Social Classes: the future of

Collective Action, Sage: London.

Meyer, David S. and Sidney Tarrow (1998) The Social Movement Society: Contentious

Politics for a New Century, Lanham, MD and Oxford: Rowman & Littlefield.

Milić, A., Čičkarić, Lj. (1998) Generacija u protestu - Sociološki portret učesnika

Studentskog protesta 96/97 na Beogradskom univerzitetu, Beograd: ISI FF.

Mihailović, S. et al. (2005a) Istraţivanje javnog mnenja Srbije, Političke podele u Srbiji

u kontekstu civilnog društva (Mogućnost baziĉnog konsenzusa i mogućnost

konstituisanja demokratskog bloka), Beograd: CESID.



Mihailović, Srećko et al. (2005b) Istraživanje javnog mnenja Srbije: Političke podele u Srbiji -

pet godina posle (Mogućnost baziĉnog konsenzusa i mogućnost konstituisanja demokratskog

bloka), Beograd: CESID.

Mihailović, S. et al. (2006) Korak ka graĎanima: vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji,

Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju.

Milanović, B. (1998) Income Inequality and Poverty During the Transition from Planned to

Market Economy, Washington DC: World Bank.

Milivojević, Z. (2006) Civilno društvo Srbije: potisnuto tokom 1990-ih - u potrazi za

legitimitetom, prepoznatljivom ulogom i priznatim uticajem tokom 2000-i, Beograd: Argument i

Centar za razvoj neprofitnog sektora.

Milosavljević B., Popadić, D., Logar,S. (2006) Učešće graĎana na lokalnom nivou -Analiza

pravnog okvira i politike u Srbiji i drugim evropskim zemljama, Stalna konferencija gradova i

opština, Beograd.

Milosavljević, M. (ur.) (2008) Finansiranje političkih partija- izmeĎu norme i prakse,

Beograd: CeSID.

Nadić, D. (2007) Ekologizam i ekološke stranke, Beograd: Sluţbeni glasnik.

Neš, K. (2006) Savremena politička sociologija: globalizacija, politika, moć, Sluţbeni

glasnik: Beograd.

Nikolić, D. (2009) 'Pravna zaštita ţivotne sredine - stanja i perspektive', Zaštita prirode, vol.66,

iss.1-2, pp. 671-681.

Norris, P. (2002) Count Every Voice: Democratic Participation Worldwide, Cambridge

University Press, Cambridge.

Norris, P. (2003) The Democratic Phoenix: Reinventing Social Activism (New York: Cambridge

University Press).

Oberschall, A. (1973) Social Conflict and Social Movements, New Jersey: Prentice Hall.

O'Brien, T. (2005) 'The Environment and Transition in Romania and Hungary', Griffith Journal

of the Environment, Issue 1, June 2005: Ecopolitics XVI Conference; selected papers, Article 2,

pp1-25.

Pakulski, J., Crook, S. (1998) 'The end of the green cultural revolution?', in: Pakulski J., Crook,

S. (eds.) Ebbing of the Green Tide? Environmentalism, Public Opinion and the Media in

Australia, pp. 1-20, Hobart: School of Sociology and Social Work, University of Tasmania.

Patnam, R.D (2008) Kuglati sam- Slom i obnova američke zajednica, Novi Sad: Mediterran

Publishing.



Paunović, Ţ. (2006) Nevladine organizacije - pravni i politički status NVO u Srbiji, Beograd:

Sluţbeni glasnik.

Pavlinek,P., Pickles,J. (2000) Environmental Transitions: Transfromation and

ecological defence in Central and Eastern Europe, Routledge, London and New York.

Pavlinek,P., Pickles,J. (2004) 'Environmental Pasts/Environmental Futures in Post-Socialist

Europe', Environmental Politics, 13: 1, 237 — 265 Pavlović, V. (2006) Društveni pokreti i

promene, Sluţbeni glasnik, Beograd. Pavlović, V. (2009) Civilno društvo i demokratija,

Sluţbeni glasnik, Zavod za udţbenike, Beograd.

Pavlović, Z. (2006a) 'Vrednosti u Srbiji u drugom dobu modernizma', Sociološki

pregled, vol. XXXX (2006), no. 2, str. 247-262.

Pavlović, Z. (2008) 'Is there a Sociodemographic Model of Acceptance of Postmaterialist Values

in the Case of Serbia?', Sociologija, Vol. LI, No. 2. Pešek,S., Nikolajević, D. (2010) Nations in

Transit Rerport - Serbia, dostupno na www.freedomhouse.org

Petrović, M., Vujović, S. (2010) Zaštita životne sredine na lokalnom nivou u Srbiji -izveštaj,

neobjavljen materijal.

Pickvance, K. (1998), Democracy and Environmental Movements in Eastern Europe, Boulder

CO: Westview.

Pope, V. (1989) „A Dam on the Danube: The Greening of Hungarian Politics", APF Reporter,

vol. 12, http://aliciapatterson.org

Princen, T., Finger, M. (1994) Environmental NGOs in World Politics-linking the global and

the local, Routledge, London and New York.

Putnam, R.D. (2003) Kako demokraciju učiniti djelotvornom - Civilne tradicije u modernoj

Italiji, Zagreb: Fakultet politiĉkih znanosti sveuĉilišta u Zagrebu. Pušić, Lj. (2009) 'Sociologija

okruţenja u traţenju svoj akademskog i istraţivaĉkog profila', Sociologija i prostor, Vol.47 No.1

Raustiala, K. (1997) 'States, NGOs and International Environmental Institutions', International

Studies Quarterly, vol.41, No.4, pp. 719-740.

Redclift, M., Woodgate, G. (eds.) (1997) The International Handbook of Environmental

Sociology, Cheltenham UK, Northampton, MA: Edward Elgar.

Rice, J. (2007) 'Ecological Unequal Exchange: Consumption, Equity, and Unsustainable

Structural Relationships within the Global Economy', International Journal of Comparative

Sociology 2007; 48; 43.

Rohrschneider, R. (1990) 'The roots of public opinion toward new social movements: an

empirical test of competing explanations', American Journal of Political Science, 34,

pp. 1-30.

http://www.freedomhouse.org/

http://aliciapatterson.org/



Rootes, C.A (1997) 'Environmental movements and green parties in western and eastern

Europe', in Michael Redclift, Graham Woodgate (eds.), The International Handbook of

Environmental Sociology, Cheltenham UK/ Northampton, MA, USA: Edward Elgar. Rootes,

C.A. (1999) 'Acting Globally, Thinking Locally? Prospects for a Global Environmental

Movement', Environmental Politics, Vol.8, No.1, pp.290-310.

Rootes, C.A. (2004) 'Is there a European environmental movement?', in: Barry, J, Baxter, B.,

Dunphy, R. (eds.), Europe, Globalization and Sustainable Development, London: Routledge.

Rootes, C.A. (2006) 'Environmental movements' in: Snow D.A., Soule S.A., Kriesi, H., (eds.)

The Blackwell Companion to Social Movements, Oxford: Blackwell publishing ltd.

Rootes, C.A. (2007) 'Acting Locally: the character, contexts and significance of local

environmental mobilisation', Environmental Politics, 16:5, 722-741. Sarre, P., Jehlicka, P.

(2007) 'Environmental movements in space-time: the Czech and Slovak republics from Stalinism

to post-socialism', Transactions of the Institute of British Geographers, 32(3), pp. 346-362.

Scott,A. (1990) Ideology and the New Social Movements, London: Unwin Hyman. Shemtov, R.

(2003) 'Social Networks and Sustained Activism in Local NIMBY Campaigns', Sociological

Forum, Vol. 18, No.2, pp. 215-244

Siisiainen, Martti (2002) Two Concepts of Social Capital: Bourdieu vs. Putnam, University of

Jyvaskyla. www.istr.org/conferences/dublin/workingpapers/siisiainen.pdf; Smith, J., Wiest, D.

(2005) 'The uneven geography of global civil society: National and global influences on

transnational association', Social Forces, 84, 632-652. Snow, D.A., Zurcher, L.A.,Ekland-

Olson, S. (1980) 'Social Networks and Social Movements: A Microstructural Approach to

Differential Recruitment, American Sociological Review, Vol.45, No.5, pp. 787-801.

Snow, D.A, Soule, S.A., Kriesi, H. (eds.) (2004) The Blackwell Companion to Social

Movements, Oxford: The Blackwell Publishing Ltd.

Stopić,M., Dičić, N., Zorić, J. (2009) Pravci zaštite životne sredine u Srbiji, Beograd: Centar za

ljudska prava.

Šalaj, B. (2005) 'Socijalni kapital, demokratsko graĊanstvo i inkluzivna obrazovna politika',

Političko obrazovanje, vol. 1, br. 4, str 200-210.

Tarrow, S. (1994) Power in Movement: Social Movements and Contentious Politics,

Cambridge: Cambridge University Press.

Tickle, A., Vavrousek,J. (1998), 'Environmental Politics in the former Czechoslovakia', in A.

Tickle and Ian Welsh (eds.), Environment and Society in Eastern Europe, Harlow, Essex:

Longman.

Tilly, C. (1978), From Mobilization to Revolution, Reading MA: Addison-Wesley. Tim za

socijalno uključivanje i praćenje siromaštva i RSZ (2010) Praćenje socijalne uključenosti u

Srbiji - pregled i trenutno stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i

http://www.istr.org/conferences/dublin/workingpapers/siisiainen.pdf



nacionalnih pokazatelja (2010), Beograd: Vlada Republike Srbije Turnock, D. (2002) 'The

central importance of European Union', u: Carter, F.W.,Turnock, D.(eds.), Environmental

Problems of East Cental Europe, SecondEdition, NY, London: Routledge.

van der Heijden, H.A. (1999), 'Environmental Movements, Ecological Modernisation and

Political Opportunity Structures', Environmental Politics, Vol.8 No.1, pp.199-221. van der

Heijden, H.A. (2002), 'Political Parties and NGOs in Global Environmental Politics'

International Political Science Review, vol.23, No.2, pp 187-201. van der Heijden, H. A.

(2006) "Globalization, Environmental Movements, and International Political Opportunity

Structures", Organization Environment, 19:28

Verba, S. (1967) 'Democratic Participation', Annals of the American Academy of Political and

Social Sciences, vol.373/2, pp.53-78.

Verba, S., Schlozman, K.L., Brady, H., Nie, H.N. (1993), 'Who Participes? What Do They

Say?', The American Political Science Review, Vol.87, No.2.

Vukelić, J. (2008), Neposredno učešće graĎana u donošenju odluka na lokalnom nivou vlasti u

Srbiji, diplomski rad, Filozofski fakultet u Beogradu.

Wahlstrom, M., Peterson, A. (2006) 'Between the State and the Market: Expanding the

Concept of 'Political Opportunity Structure' Acta Sociologica, Vol. 49, No. 4,pp. 363-377

Waller, M. (1989), 'The Ecology Issue in Eastern Europe: Protest and Movements', Journal of

Communist Studies Vol.5, No.3, pp.303-28.

Waller, M and F. Millard (1992), 'Environmental Politics in Eastern Europe' Environmental

Politics, Vol.1, No.2, pp.159-85.

Weigle, M.A., Butterfiled, J.(1992) 'Civil Society in Reforming Communist Regimes: The

Logic of Emergence', Comparative Politics, Vol.25, No.1, str. 1-23. Yanitsky, O. (1991)

'Environmental movements: some conceptual issues in East-West comparisons', International

Journal of Urban and Regional Research, 15, 524-41. Yanitski, O. (1999) 'The Environmental

Movement in a Hostile Context - The Case of Russia', Interantional Sociology, Vol. 14(2):157-

172.

Zald, M.N., McCarthy,J.D. (1979) ' Social Movement Industries: Competition and Cooperation

Among Movement Organizations' , CRSO Working Paper No. 201. Zald, M.N., McCarthy, J.D.

(eds.)(1987) Social Movements in an Organizational Society : Collected Essays, Transaction

Books: New Brunswick.

Zald, Mayer N. and McCarthy, John (1998) Social Movements in an Organizational Society,

New Brunswick, NJ: Transaction