Agroperlit u službi poljoprivrede
Agroperlit se sa uspehom koristi u raznim granama poljoprivrede. Pozitívne osobine su što je: sterilan, inaktivan materijal prema hranljivim rastvorima za nalivanje, ima dobru propusnu moć za vodu i odlično zadržava vazduh oko korena biljke.Za gajenje biljaka i za sadnice meša se sa raznim supstratima, sa zemljom, supstratom za cveće, humusom, peskom, tresetom itd. u sledećim razmerama:
biljke koje iziskuju mnoge vode : 3 dela perlita + 1 deo supstrata koje iziskuju prosečnu količinu vode : 1 deo perlita + 1 deo supstratakoje iziskuju malu količinu vode : 1 deo perlita + 3 dela supstrata Navedene mešavine se koriste za:- korenovanje ukrasnog cveća i povrća - gajenje sadnica ukrasnih cveća i povrća - gajenje i razmnožavanje ukrasnog žbunja i drveća - gajenje i razmnožavanja rasada - poboljšavanja zemljišta travnjaka - krovne bašte - proizvodnja gljiva - gajenje i razmnožavanje vinove loze i - saksijsko cveće Ovo su samo primeri i to nije konačna lista svih mogućnosti agroperlita.
Agroperlit je prijatelj prirode i sa lakoćom se koristi. Kupcima agroperlita pružamo punu podršku u savladavanju hidroponije, kao i recepturu hranljivih materija za odredjenu biljku. Iskoristite mogućnosti agroperlita , nemojte proći pored toga neprimetno, jer svet u razvoju brzim koracima ide napred. Mi smo sa vama.Sledeća važna uloga perlita je u hidroponskom gajenju biljaka.
Šta je hidroponija?
Znači gajenje biljaka bez zemlje u čistom vodenom rastvoru ili uz pomoć nekog inaktivnog supstrat.. Koren biljke se nalazi u inaktivnom supstratu. Prednost je da ovaj supstrat ne menja osobinu rastvora za nalivanje, ne menja pH i EC vrednost. Na taj način možemo da zalivamo biljku sa odgovarajućim rastvorom, sa jednostavnom kontrolom i regulacijom. Možemo da obezbedimo idealne uslove oko korena biljke i na taj način možemo da ostvarimo veći prinos za kraće vreme uz manje troškova. Neke bolesti korena možemo da isključimo, jer štetočine nemaju životne uslove u tom supstratu. Lista biljaka koje se gaje hidroponijom u čistom perlitu je prilično dugačka ali evo nekoliko primera: Povrće: paradajz, paprika, krastavac, patlidžan, lubenica, grašak, pasulj, boranija itd.Ukrasno cveće: gerber, ruža, karanfil, orchidea, alstromeria, lisianthus itd.Korenasto krtolasto povrće: krompir, šargarepa, rotkva, luk itd.
U stiroporskoj saksiji na sprat, najčešče se gaji jagoda, razne salate, spanać i ukrasno cveće.U čistom perlitu se dobija oko 7 % više prinosa paradajsa nego u mineralnoj vuni, pokazuju inostrana ispitivanja.
Mali koren, veći prinos Veći koren, manji prinos
Prva slika pokazuje biljku gajena hidroponijom. Biljka dobija idealan rastvor za nalivanje i ne troši energiju za razvoj korena. Na drugoj slici vidimo biljku gajenu u zemlji. Veći je koren uz manji prinos jer biljka troši energiju za razvoj korena, da pronadje vodu i minerale za svoj rast. U zemlju nemožemo da stvorimo idealne uslove za razvoj biljke. Hidroponija je tehnologija sadašnjosti kao i budućnosti. Lako se uči I sa jednostavnim načinom je moguće postići dobre rezultate.
Hidroponija sa Agroperlitom
Agroperlit kao sterilan inaktivan supstrat idealan je za hidroponsku proizvodnju. Postoje razna rešenja za tu tehnologiju Najrasprostranjenije je gajenje u posudama, zatim na spratu sa stiroporskim saksijama i u širokim olucima na zemlji ili na stolovima. Pored navedenih postoje još rešenja sa visećim ili ležećim džakovima. Prvo ćemo opisati malo opširnije proizvodnju u kontejnerima ili posudama. Postoje dve mogućnosti. Prva je kružna cirkulacija hranjive tečnosti pri čemu možemo da uštedimo i do 80 %-a vode i kemikalija. Evropska unija se zalaže za ovo rešenje, zbog manjeg utroška vode i zagadjivanja zemljišta. Kod drugog načina ne sakupljamo rastvor, puštamo ga da iscuri iz posuda u zemlju.
Metoda sa kružnim tokom (recirkulacijom) u posudama
Možemo da koristimo bilo kakve posude od plastike na primer kofe, plastične kante, kutije, flakone za vodu i slično. Sve su to jevtina sredstva i mogu se nabaviti kod nas. Zapremine posuda zavise od biljke koju želimo da gajimo, ali uglavnom se kreće od 3 – 20 litara. Za naš primer uzećemo kofe od 12 litara. Potrebni su nam još sledeći delovi od plastike:dva kolena od 1/2 colajedan plastični uvodnik (zaptivač) za otvore prečnika 1 ”plastična cev od ½ ”-a dužine 20 cm. Plastična cev od 1 ”-a dužine 5 cm.Plastična cev od 1/2 ”-a dužine 5 cm.Cev za kanalizaciju od 2 ” ( dužina po posudi oko 50 cm.) Montiranje i sastavljanje se vrši na sledeći način. Na kofi se, sa strane, buši rupa promera 22 mm na visini 35 mm od dna.Plastični uvodnik (zaptivač) bušimo sa rupom od 19 mm.
Od plastične cevi, prečnika 1 “-a odsečemo komad dužine 5 cm. Na sredini komada, izbušimo otvor prečnika 18 mm. Zatim ga okrenemo za 90 stepeni i izbušimo još jedan otvor istog prečnika. Tako dobijamo 4 naspramna otvora. Cev presečemo po sredini tih otvora, i time dobijamo 2 komada sa polukružnim završecima. Jedan od njih treba navući na koleno od ½ cola, tako da polukružni završetak bude spolja. Zatim plastični uvodnik (zaptivač) uguramo u rupu na stranici kofe, zatim kroz otvor uguramo cev dužine 20 cm i prečnika ½ cola.Na ovu cev, sa unutrašnje strane stavljamo koleno sa drugim komadom cevi sa 4 polukružna završetka, koji treba da naleže na dno kofe.Sa spoljne strane, u koleno treba ugurati cev od ½ cola, 5 cm dužine. Time smo završili odvodnu cev.Na glavnoj odvodnoj cevi prečnika 2 cola, koja vodi do rezervoara sa hranljivim rastvorom, treba izbušiti otvore prečnika 35 mm, na svakih 45 cm.Zatim počinjemo sa sklapanjem odvodnog sistema.Cev od 2 cola, za odvod telnosti, treba postaviti na zemlju i fiksirati na svaki metar dužine.Kofe stavljamo na zemlju, jednu naspram druge, tako da odvodne cevi naležu na glavnu odvodnu cev. Doziranje hranljivog rastvora vršimo odozgo sa dve kapaljke. Najbolje rešenje je da rezervoar sa hranljivom tečnošću postavimo ispod nivoa tla, da bi se tečnost slobodnim padom vraćala u rezervoar.Doziranje se rešava putem vremenske sklopke. Kapacitet pumpe za doziranje zavisi od broja posuda u sistemu.Tako postavljeni sistem se zove metod sa kružnim tokom (recirkulacijom).
KONTEJNERSKA PROIZVODNJA BEZ KRUŽNOG TOKA
Ako ne želimo da hranljivi rastvor sakupljamo i vraćamo u rezervoar, ne treba nam ništa od opisanog pribora.Potrebno je samo na posudama izbušiti 4-6 otvora prečnika 5 mm, na visini 25-30 mm od dna kofe. Kroz ove otvore će oticati višak tečnosti. Rupe se mogu bušiti i na dnu posude, ali se u tom slučaju posude moraju odići sa tla i postaviti na odgovarajuće odvodne kanale kroz koje će oticati višak tečnosti.Najjednostavnija kontejnerska proizvodnja se postiže ako mesto kofa koristimo najlonske džakove od 5-20 litara zapremine. Unutrašnja strana folije treba da je crn (neprovidan) a spoljni beo, ali to nije uslov. Sa strane se kružno prave otvori prečnika 5 mm za odvod viška tečnosti. Ako je pleteni džak, u tom slučaju nije potrebno bušiti dno džaka.
Paprika u plastičnim džakovima u perlitu
Metoda u širokim olucima
Neke biljke koje se sade gusto ili korenasto krtolasto povrće, nije pogodna kontejnerski metod. Zato postoji vrlo jednostavan način sa olucima širine od 30 – 100 cm-a. i dubine do 25 cm-a. Možemo da iskopamo u zemlji ili da postavimo na sto. Pokrijemo sa folijom, napunimo sa agroperlitom i možemo početi saditi biljke. Ceo sistem treba da je pod malim nagibom. Na taj način na višljem kraju uvodimo rastvor za nalivanje, a na drugom kraju formiramo otvor za izlazak viška rastvora. Možemo da oberzbedimo kružni tok rastvora po potrebi. Na ovakav način moguće je gajiti cveće, karanfile ili krompir, šargarepu, rotkve, mladi luk Itd.
Ammarillys u perlitu u širokim olucima
Stiroporske posude, saksije
Uspešno se koristi za gajenje jagode na spratu od 8 – 10 saksija. Perlit je idealan supstrat za ovu tehnologiju, jer lako propušta rastvor kroz spratove ali zadržava količinu rastvora potrebnoj korenu za razvoj. Važno je napomenuti, da treba montirati dve kapaljke na gornju posudu i dve na sredini na 4-i od dole npr. ako imamo 8 posuda na sprat. Na ovaj način sve saksije će dobiti dovoljno rastvora. Intenzitet nalivanja zavisi od dnevne temperature, ali preporuka je savkih 2–3 sata 15 minuta ujotro od 7 pa uveče do 6 sati. To znači dnevno 4 – 6 puta. Količinu doziranja rastvora treba podesiti tako, da merimo višak koja izlazi na dnu donje posude. Ne treba da bude više od 10 % izlaza od ulazne količine. Prema praksi na jednom kapljaču protok treba da
bude oko 0.5 litara u minuti a izlaz na dnu posude oko 0.5–1 litara za 15 minuta.
Receptura za nalivanje
Biljke u svakom stadijumu svoje vegetacije zahtevaju tačno odredjeni sastav makro i mikroelemenata. Pored tačno izmerenih sastojaka važan factor je pH i EC vrednost rastvora. pH vrednost se označava brojevima od 1–14. Sredina pH=7 označava neutralnu vrednost. Iznad vrednosti 7 rastvor je bazičan, a ispod 7 je kiseli. Što je veći vrednost iznad 7, rastvor je jače bazičan, i što je manji vrednost ispod 7, rastvor je jače kiselo. Biljke zahtevaju malo kiselu sredinu od pH 5.5 do 6.5. Neke biljke vole jaču kiselu sredinu i ispod 5.5 pH, a neke vole slabo baznu sredinu, iznad pH 7. EC znači električnu provodljivost rastvora (izražen u mili Simensu, mS/cm2) i u zavisnosti je od koncentracije rastvorenih kemikalija. Ako je veća koncentracija, provodljivost će biti veći i suprotno. Destilovana voda ne sadrzi hemikalije, prema tome provodljivost mu je 0 a voda za piće, pošto sadrzi mineralne soli kreće se od EC=0.5 do EC=1 mS. Jako je važan faktor kvalitet vode u koju pripremamo rastvor za navodnjavanje. Dobra voda ima EC manji od 1.0 a pH vrednost manji od 8. U drugim slučajevima moramo pripremiti vodu za hidroponiju, omekšavati ili dodavati kiselinu za smanjivanje pH vrednosti. Preporučuje se analiza vode, da bi znali sastaviti tačnu recepturu. Biljke gajene hidroponijom nalivaju se stalno sa rastvorom i samo retko, prilikom ispiranja supstrata, čistom vodom. Zbog toga je jako važna tačna receptura za odredjenu biljku u odredjenoj fazi vegetacije. Primer sastava đubriva za paradajs u 1000 litara vode. Broj 1 je sastav do pojave prvog cveta itd. Od 5-og cveta pa nadalje sastav recepture se ne menja. Količine su dati za prosečnu vojvodjansku vodu od EC=0.6 mS/cm. Ako je EC veći od 1.0 EC, potrebno je količine srazmerno smanjiti. pH vrednost treba podesiti dodavnjem 60 %-ne azotne kiseline. U proseku potrebno je dodati 0.3-0.5 litara na 1000 litara vode. pH vrednost treba de je u intervalu od 5.8-6.5. Važno je napomenuti, da đubriva treba pre dodavanja u cisternu rastvoriti u neku posudu. Kalcium-nitrat se dodaje uvek zadnje i nesme se mešati prilikom pravljenja rastvora sa ostalim kemikalijama. Od početka formiranja plodova potrebno je dodati i mikorelemente. Odgovara mešavina mikroelemenata za povrtarstvo 50 gr u 1000 litara rastvora, ili HUMUS FW organsko djubrivo sa mikroelementima 0.5-1.0 litara na 1000 lit.
1 2 3 4 5Gram/1000 lit. gr. gr. gr. gr. gr.Kalcium-nitrat 440 500 500 550 550
Magnezium-sulfat 400 400 400 470 470Monokalium-fosfat 220 220 220 220 220
Kalium-nitrat 0 0 140 240 450Kalium-sulfat 130 130 80 0 0
Za organsku proizvodnju potrebno je koristiti djubriva za organsku poljoprivredu kao što je npr. i HUMUS FW. Možete nabaviti od firme „Bioalternativa“ iz Kanjiže. Web sajt je: http://www.bioalternativa.rs , telefon: 024 874 626. Za merenje pH vrednosti dovoljno je koristiti pH papir sa tačnošću od 0.5 pH. EC i pH metar možete nabati ili poručiti pouzećem iz Beograda od firme „Hidroponika“. (http://hidroponika.com/ Telefon: 011/2910999)Plastične kofe možete nabaviti od radnje ZTR „SEMBERIJA“ iz Sremske Mitrovice. Telefon: 022 630 400. Ostale informacije u vezi gajenja biljaka hidroponijom, možete pogledati na sajtu: http://www.hidroperlit.vacau.com/ ili pitanja postaviti na e-mail: [email protected] . Telefon : 021 6910 152, mob.: 064 193 7625. Eksperimentalnu foliju sa kontejnerskom proizvodnjom u agroperlitu možete pogledati u Bečeju , Čarnojevića 72.
Recommended
