Download pdf - Vojno Istorijski Glasnik

ИЗДАВАЧ:ИНСТИТУТЗАСТРАТЕГИЈСКАИСТРАЖИВАЊА - ОДЕЉЕЊЕЗАВОЈНУИСТОРИЈУМИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

РЕДАКЦИЈСКИ ОДБОР: пуковник др Михајло Басара, директор ИСИ, председник; др МиланТерзић, научни сaрадник ИСИ, уредник; др Винфрид Хајнеман, пуковник,Управа за војноисторијскаистраживања ОС СР Немачке; др Шаул Шај, директор Института за војноисторијска истраживањаОС Израела; проф. др Милан Ристовић, Филозофски факултет Београд, Одељење за историју;проф. др Љубодраг Димић, Филозофски факултет Београд, Одељење за историју; др РадмилаРадић, научни саветник Института за новију историју Србије; др Миле Бјелајац, научни саветникИнститута за новију историју Србије; др Драган Богетић, научни саветник Института за савременуисторију; мр Велимир Иветић, пуковник у пензији; др Славица Ратковић - Костић ИСИ; поручникДалибор Денда, истраживач ИСИ; мр Дмитар Тасић, истраживач ИСИ.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: др МИЛАН ТЕРЗИЋ

СЕКРЕТАР РЕДАКЦИЈЕ: поручник ДАЛИБОР ДЕНДА

Штампање овог броја Војноисторијског гласника, разумевањем Савеза потомака ратника Србијеод 1912. до 1918. године, омогућио је Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада исоцијалне политике Републике Србије.

Часопис излази два пута годишње. Година издања LVI. Рукописи се шаљу на адресу: Институт застратегијска истраживања - Одељење за војну историју, Незнаног јунака бр. 38 Београд. Телефониредакције 20-63-519 и 20-63-553; војни тел. 29-519 и 29-553. Рукописи се не враћају.

САДРЖАЈ ВИГ БР. 1-2/2007

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

1. капетан Миљан Mилкић – Државни и верски празници у војсци Кнежевине и Краљевине Србије ......................................................... 7

2. др Август Лешник - ,,Крв и живот за слободу’’ – Југословени интербригадисти у Шпанији (1936-1939) .................................................... 21

3. мр Алексеј Тимофејев – Скривена армија (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) ........................ 50

ПРИЛОЗИ И ИСТРАЖИВАЊА

1. др Славица Ратковић-Костић - Развој доктрине у војсци Краљевине Србије 1882 -1903. ...................................................................... 65

2. др Тодор Петров – Војничка заклетва у бугарској војсци ........................... 83

3. поручник Далибор Денда – Аутомобил у операцијама српске војске 1912-1913. ............................................................................................ 90

4. мр Дмитар Тасић –Друштвени и материјални статус официра војске Краљевине СХС (Пример Треће армијске области 1919. и 1920. године) .............................................................................................. 102

5. др Милан Терзић – Jугословенска краљевска влада и одузимање чинова официрима 1941-1944. ................................................. 114

6. мр Александар Животић – Санитетско обезбеђење одреда ЈНА на Синају 1956-1967. .................................................................................... 130

ТЕОРИЈА ИСТОРИЈЕ И МЕТОДОЛОГИЈА

Стиг Ферстер (Stig Förster) о војној историји данас – приредили др Венцеслав Глишић и поручник Далибор Денда ................ 149

КРИТИКЕ И ПРИКАЗИ

1. Peter Jackson, The Mongols and the West 1221/1410, Pearson, Harlow 2005, pp. 414+xxxiv (Александар Узелац) ..................................... 157

2. Душан Батаковић, Дечанско питање, Београд 2007, 354; Косово и Метохија у српско-арбанашким односима, Београд 2007, 393; Косово и Метохија – историја и идеологија, Београд 2007, 469 (Љубодраг Димић) ....................................................................... 160

3. Terence Zuber, Inventing the Schlieffen Plan. German War Planing 1871-1914, Oxford University Press, Oxford 2002. 340+xii pp. (Срђан Мићић) .............................................................................................. 162

4. Љубомир Петровић, Невидљиви гето. Инвалиди у Краљевини Југославији 1918-1941, Београд 2007, 341стр. (Љубодраг Димић) .......... 166

5. László Borhi, Hungary in the Cold War 1945-1956. Between the United States and the Soviet Union, Budapest (Central European University), 2004, 352 str. (Катарина Ковачевић) ........................................ 170

6. Иван Лаковић, Западна војна помоћ Југославији 1951-1958, Подгорица 2006, 293. (Љубодраг Димић) ................................................... 174

7. Драган Богетић, Нова стратегија спољне политике Југославије 1956-1961, Београд 2006, 384 (Љубодраг Димић) ................. 177

ДОКУМЕНТИ

Др Ненад Петровић – Депеше југословенског војног изасланика из Будимпеште 1956-1957. ....................................................... 181

CONTENTS - MILITARY HISTORY REVIEW NO. 1-2/2007

ARTICLES AND STUDIES

1. Captain Miljan Milkic – National and Religious Holidays in the Militaries of the Princedom and the Kingdom of Serbia .................................... 7

2. Avgust Lešnik, Phd - „Blood and Life for Freedom “ – Yugoslav Interbrigadists in Spain (1936–1939) ............................................................... 21

3. Aleksej TIMOFEJEV - A Hidden Army (Soviet citizens in Wehrmacht and SS during the Second World War) .......................................... 50

CONTRIBUTIONS AND STUDIES

1. Slavica Ratković-Kostić, PhD - The Doctrine development in the Military of the Kingdom of Serbia 1882-1903 ................................................. 65

2. Todor Petrov, PhD – Military Oath in the Bulgarian Army .............................. 83

3. Lieutenant Dalibor Denda – The Motor Car in the Operations of the Serbian Army 1912-1913 ........................................................................... 90

4. Dmitar Tasic, M.A. – Social and Material Status of The Offi cers in The Yugoslav Royal Army (Case Study of the Third Army in 1919 and 1920) .......................................................................................... 102

5. Milan Terzić, PhD – The Yugoslav Royal Government and Depriving Offi cers of Their Ranks in 1941 – 1944 ........................................ 114

6. Aleksandar Životić, M.A. – Medical Support for the Detachment of the Yugoslav Peoples Army in Sinai in 1956 – 1967 ................................. 130

THEORY OF HISTORY AND METHODOLOGY

Stig Förster on the Military History Today – review compiled by Venceslav Glišić, PhD, and Lieutenant Dalibor Denda ................................. 149

CRITICS AND REVIEWS

1. Peter Jackson, The Mongols and the West 1221/1410, Pearson, Harlow 2005, pp. 414+xxxiv (Aleksandar Uzelac) ........................................ 157

2. Dušan Bataković, The Issue of Dečani, Belgrade 2007, 354; Kosovo and Metohia in the Serbian and Albanian Relations, Belgrade 2007, 393; Kosovo and Metohia – historz and ideology, Belgrade 2007, 469 (Ljubodrag Dimić) ......................................................... 160

3. Terence Zuber, Inventing the Schlieffen Plan. German War Planing 1871-1914, Oxford University Press, Oxford 2002. 340+xii pp. (Srđan Mićić) ................................................................................................. 162

4. Ljubomir Petrovic, Invisible Ghetto. Invalids in Kingdom of Yugoslavia 1918-1941, Belgrade 2007, 341p. (Ljubodrag Dimic) ................. 166

5. László Borhi, Hungary in the Cold War 1945-1956. Between the United States and the Soviet Union, Budapest (Central European University), 2004, 352 str. (Katarina Kovačević) .......................................... 170

6. Ivan Lakovic, Western Military Aid to Yugoslavia 1951-1958, Podgorica 2006, 293 p. (Ljubodrag Dimic) ................................................... 174

7. Dragan Bogetic, New Strategy of Yugoslav Foreign Policy 1956-1961, Belgrade 2006, 384 p. (Ljubodrag Dimic) ........................................... 177

DOCUMENTS

Nenad Petrović, PhD – Dispatches of the Yugoslav Military Attachee from Budapest 1956-1957 ............................................................... 181

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

УДК 394.26:355.1(497.11)“1839/1918”(093.2) 398.332:355.1(497.11) “1839/1918”(093.2)

Kапетан Миљан Милкић, истраживач Институт за стратегијска истраживања Београд

ДРЖАВНИ И ВЕРСКИ ПРАЗНИЦИ У ВОЈСЦИ КНЕЖЕВИНЕ И КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

АПСТРАКТ: Рад прати законску регулативу и начин обележавања државних и верских празника у српској војсци до завршетка Првог светског рата. Рад је заснован на необјављеној архивској грађи из Архива Војноисторијског института, објављеној грађи државних органа, војне и црквене провенијенције, војној и црквеној периодици и литератури.

Након султановог хатишерифа из новембра 1830. године� формирање српске војске, започето током Првог српског устанка, настављено је институционализацијом постојећих и формирањем нових јединица. Сва војска сталног кадра је 1833. године подељена по формацији, а Сретењски устав 1835. садржао је и основе првог уређења српске војске. На основу Устава из 1838. донет је први војни закон, Устроение гарнизоне воиске 1839. године.� Истовремено са остваривањем државне самосталности и процесом стварања српске војске, одвијало се и осамостаљивање Српске Цркве.3 Након 1830. године завршава се

1 Сви датуми у тексту наведени су према Јулијанском („старом“) календару. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца Грегоријански („нови“) календар званично је прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године; Службене новине број 1 од 12. јануара 1919. године.

2 Устроение гарнизоне војске, у Београду 29. маја 1839. године; Сборник закона и уредаба и уредбени указа издатих у Кнежевству Србском од времена обнародованог устава земаљског (13. фебруара 1839. до априла месеца 1840. године), у Београду, 1840, стр. 58. О формирању и модернизацији српске војске видети: Славица Ратковић – Костић, Европеизација српске војске 1878-1903, Београд, 2007.

3 Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790 – 1918. године, књига 1, Београд, 1989, стр. 223. Васељенски патријарх је конкордатом из септембра 1831. године дао Србији право аутономне цркве,

војноисторијски гласник8

процес канонизације српских средњевековних владара и почиње њихово слављење као државних и народних празника. На овај начин Црква учвршћује своје место у друштву и држави.� У Краљевини Србији православна вера је била државна и све државне светковине биле су пропраћене православним обредима.

Државни празници у Кнежевини и Краљевини Србији

Током XVIII и у првој половини XIX века српски народ је у областима под турском управом празновао празнике које је прописивала Карловачка митрополија за подручје под својом јурисдикцијом.� Због немогућности да буду штампани у Србији, календари су све до 1833. године добијани из Угарске. Те године је у Београду изашао први календар, ,,Забавник’’ Димитрија Давидовића, урађен према датумима из угарских календара.6

Уредба о празницима донета у Кнежевини Србији 4. септембра 1839. године регулише светковање недеље и верских празника.7 Током 1845. године објављена је још једна уредба о празновању недеље и заповедних верских празника, а одређено је да се и Велики петак ,,има светковати у воздрженију, тишини и молитви, те да се тога дана не смеју дућани отварати, нити се шта сме на пијаци продавати’’.8 На основу доступних нормативних аката знамо да је Цветна недеља као дан Таковског устанка празнована пре 1836. године, али је прва сачувана уредба о томе објављена 31. марта 1859. године.9

У Кнежевини Србији је као државни празник најпре обележаван дан Светог Андреја Првозваног (30. новембар) када су у Београду 1830. године прочитани

уз привидну зависност од Васељенске патријаршије. Свети Синод Цариградске патријаршије објавио је 20. октобра 1879. акт о проглашењу пуне независности Српске Цркве; др Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве. Од почетка XIX века до краја Другог светског рата, књига 2, Београд, 1991, стр. 381 – 384.

4 Академик Милорад Екмечић наводи значај прослављања српских средњевековних владара као народних светковина и црквених благдана, чиме је „црква заузела место главног политичког заштитника нације.“ Милорад Екмечић, н. д, стр. 40.

5 Димитрије Руварац, „Како је постао данашњи број заповедних празника код Срба“, Хришћански весник, 6 и 7, 1888, стр. 498. Православна црква у границама Карловачке митрополије имала је осам епархија (вршачка, темишварска, будимска, сремска, карловачка, бачка, пакрачка и плашћанска) и обухватала је све православне у Угарској, Хрватској и Славонији.

6 Димитрије Руварац, н. д, стр. 498.7 „Уредба за светковање недеље и празника“, Нам. Бр. 1030, Сборник закона и уредаба и уредбени указа

издатих у Књажевству Србском од времена обнародованог устава земаљског (13. фебруара 1839. до априла месеца 1840), књига 1, у Београду, Књигопечатна књажевства Србскога, 1840, стр. 113. (даље: Сборник закона... ) Уредбом је сваком Србину забрањено обављање било каквог посла на дан празника (пољских радова, држање отворених дућана и кафана и јавна трговина) пре него што се заврши Света литургија у цркви. За пазарне дане уместо недеље у свим местима одређена је субота, а у Београду још и уторак. Ако би се десило да неки празник падне у суботу или уторак, онда би пијаца била дан раније. Вашари су могли бити само радним данима. Одређено је да се празнични дани у календару обележавају црвеним словом, а свештеници су требали унапред да обавештавају народ о предстојећем празнику.

8 Димитрије Руварац, н. д, стр. 499.9 Сборник закона ..., за 1859. годину, књига 12, Београд, 1859, стр. 27.

државни и верски празници у војсци кнежевине и краљевине србије 9

Хатишериф и Берат којима су призната државна права Србије.10 Указом кнеза Александра Карађорђевића од 5. октобра 1850. године одређено је да чиновници на дан Светог Андреја Првозваног носе униформу.�� Истим указом за државне светковине одређена је и Нова година, Богојављање, Свети Сава, први дан Васкрса, Свети Ђорђе, Вазнесење, Духови, Свети Петар и Павле, Велика Госпоина, 29. септембар – кнежев рођендан, Свети Димитрије, Свети Никола и први дан Божића. Указом од 10. августа 1878. године уведено је прослављање 20. јуна, као дана успостављања „независности и увећања Србије“ на Берлинском конгресу 1878. године.�� Од 6. фебруара 1883. године као дан успостављања независности, увећања територије и проглашења Србије за краљевину 1882. године, славио се 22. фебруар.13

Краљ Александар Обреновић је 15. јуна 1889. године у ред државних празника уврстио и Видовдан, као дан помена палим српским ратницима.�� До тада је помен вршен прве суботе после 22. фебруара. Уредбом краља Петра Карађорђевића од 2. јануара 1904. године потврђено је прослављање Видовдана као дана помена изгинулим српским борцима и уведен дан краљевог рођења, 29. јун, као нови празник.�� У календар државних празника 25. априла 1914. године, решењем министра просвете и црквених послова, уведен је и празник Светих словенских равноапостола Кирила и Методија (11. мај) и одређено да се тога дана не ради.16

Законска регулатива о прослављању празника у војсци

На предлог Министарског савета, краљ Милан је 14. марта 1884. године донео решење о начину прослављања народних празника и државних светковина.17 Тога дана су краљ, краљица, председник Министарског савета и представници највеће државне власти примали честитања од државних и општинских власти и органа. Као међусобно једнаке власти сматране су пуковске трупне и пуковске

10 Радош Љушић, Историја српске државности, књига II, Нови Сад, 2001, стр. 95. Димитрије Руварац наводи да је уредбу о светковању Светог Андрије донео Архијерејски сабор Српске Цркве током 1836. године, заједно са решењем да се празнује рођендан кнеза Милоша. Димитрије Руварац, н. д, стр. 498.

�� Сборник закона..., (1849 – 1850), књига 5, Београд, 1853, стр. 286. Уредба о светковању светог Андрије није штампана у Сборнику.

�� Зборник закона, уредаба и уредбени указа издатих у Кнежевству Србском од 5. јула до 28. октобра 1878. године, књига 33, Београд, 1883, стр. 91.

13 Зборник закона, уредаба и уредбени указа издатих у Кнежевству Србском од 20. јула 1882. до 19. фебруара 1883. године, књига 38 Београд, 1883, стр. 451.

�� Службени војни лист, 1889, стр. 1. (даље: СВЛ) Назив празника потиче од имена једног ранохришћанског мученика из Јужне Италије; Милорад Екмечић, н. д, стр. 38.

�� СВЛ 1904, стр. 19.16 Министарство војно актом Ф/АБр. 6943 обавестило је 2. маја 1914. године све команде и надлештва о

увођењу овог празника; СВЛ 1914, стр. 405.17 СВЛ 1884, стр. 361 – 364.


окружне команде, окружна начелства и окружни судови. Уколико су се ове канцеларије налазиле у истом месту, честитања је примао окружни начелник, као представник политичке власти. У месту у коме је била пуковска трупна, окружна, или батаљонска команда, представници власти су ишли команданту на честитање. Уколико би у месту где је штаб дивизије било и епископско седиште, владика би ишао на честитање дивизијару, а овај је био дужан да му узврати посету. Министар војни Јован Петровић допунио је 1884. године ову уредбу објашњењем да официри који су по рангу старији од дивизијара, а налазе се на другим дужностима или раде у министарству, такође треба да иду дивизијару на честитање.18 Дивизијар је њима узвраћао посету. Нова уредба о честитању државних празника донета је 23. фебруара 1907. године.19 У делу који се односи на честитање у војним установама и јединицама, прописано је да команданти дивизија и месни команданти примају поздрав и честитање официра и војних власти. Уредбом о прослављању државних празника и народних светковина од 10. јуна 1914. године обједињени су постојећи прописи.20 Највиши политички представник краљевске власти у округу више није био дивизијски командант, већ окружни начелник.

За дане државних празника била је предвиђена војна парада. Војници су на параду излазили у ратној опреми. Трупе одређене за параду дочекивале су високе представнике државне или војне власти (краљ, краљица или највиши војни командант) при уласку и изласку из цркве.�� Након богослужења и одласка државних великодостојника, војници из параде су чекали да се сви разиђу и тек су онда одлазили. Сви официри који су били ван строја или нису на гарнизонским или другим службама били су дужни да иду у цркву.

Након параде сви официри у престоници ишли су у двор на честитање (подворење).�� У осталим гарнизонима сви официри су ишли на честитање најстаријем команданту. За Нову годину, краљев и краљичин рођендан, за Божић и за Светог Николу, славу династије Обреновић, сви активни (дејствени) генерали, команданти дивизија, и активни ађутанти краља и краљевског дома, могли су краљу и краљици честитати празник и депешом. Поред активних, и сви резерни официри били су дужни да узму учешћа у државној светковини. Уколико је у месту било активних официра они су са њима одлазили у цркву и на подворење, а иначе су, прописно одевени, одлазили у месну цркву на благодарење.

18 Наређење Ф/АН 1992 од 20. марта 1884. године, СВЛ 1884, 369 – 370. Наређења којима је регулисан редослед честитања за време државних празника донета су и 15. марта 1876. године (ФБр. 2282 и ФБр. 2837). На основу доступне грађе њихов садржај није познат. Поменута наређења нису штампана у Сборник закона, уредаба, наређења и објашњења војних издатих у 1876. години, Државна штампарија, Београд, 1881.

19 СВЛ 1907, стр. 145 – 147.20 СВЛ 1914, стр. 531 – 533.�� Правила службе, I део, Београд, 1901. У члану од 302 до 319 објашњава се начин организовања војне

параде приликом државних и црквених свечаности. Док су стајали испред цркве за време богослужења војници су били “на месту вољно”. За време читаља Светог Јеванђеља, приликом изношења Светих Тајни, када се пева “Достојно” и “Молим ти се Боже наш” и за време “Многољетствија”, командант параде је командовао “мирно”, “о десно раме”, “сабље вади” и за време молитве “капе скини”. По завршетку ових делова литургије војници су опет стајали “на месту вољно”.

�� Правила службе, I део, Београд, 1901, честитање је регулисано чланом 310, 311. и 312.

државни и верски празници у војсци кнежевине и краљевине србије ��

Уочи и за време дана државне светковине испаљивани су плотуни из топова.23 Увече су све војничке зграде и станови осветљавани свећама које су стављане споља на прозоре. Војна музика (или значари)�� на један сат пре повечерја свирали су по одређеним улицама у месту, а онда су свирањем повечерја завршавали светковину.

Црквена парада организована је и за време празника Богојављања. Тада је у сваком гарнизону одређивана из сваког пука и рода војске по једна чета, ескадрон, батерија и по једно одељење са својим заставама и музиком. Они су постројавани на месту где ће се вршити водоосвећење, у једној линији по утврђеном распореду:��

Поред православних, у српску војску су ступали и припадници других вероисповести.26 Према члану 20. Устава Краљевине Србије из 1888. године ни један српски грађанин није могао, позивајући се на прописе своје вере бити ослобођен војне обавезе.27 Док су служили у кадру, верске потребе војника муслиманске и јеврејске вероисповести биле су регулисане Правилима службе, као и посебним уредбама и наређењима. Питање припадника римокатоличке вере није посебно третирано у војним законима.

Војницима „мојсијевске вере“ који служе у сталном кадру од 30. априла 1880. године било је дозвољено да за време својих празника одлазе кућама.28 На молбу Јеврејске Београдске црквено – школске општине ово наређење је 4. априла 1897. године проширено и на обвезнике редовне и оба позива народне војске.29 У делу Правила службе из 1901. године које говори о богослужењу наводи се да је иноверцима дозвољен одлазак у богомоље и ослобађање од дужности за време њихових празника.30 Њиховим војним старешинама је остављена могућност да, с обзиром на специфичност ситуације, одлучују о пуштању војника.

23 Правила службе, I део, Београд, 1901, члан 313. За време вечерње молитве испаљивано је по 11 плотуна, а у време јутарње молитве на дан празника испаљиван је 21 плотун. У месту где су краљ и краљица из топова је пуцано од њиховог поласка до уласка у цркву и обрнуто, на сваки минут по плотун. Такође је пуцано док траје “благодарење”, за време “возгласија” и “многољествија”.

�� Уколико у јединици није било оркестра војне музике (банда), улогу музике су преузимали значари (фанфаристи). Као инструмент користили су трубу или рог, а најчешће добош.

�� Правило службе, I део, Београд, 1901, члан 316 до 336. На крилу одакле ће доћи литија ишла је пешадија, у продужетку инжињерија, коњица, артиљерија и остала одељења. Музика и заставе стајале су на крилу дочека литије. Приликом богослужења војници у паради су поступали као и приликом стајања пред црквом за време службе. Приликом читања Светог Јеванђеља, “Свјат”, “Велик јеси Господи” кад је “многољествије” и кад свештеник кропи војску и заставе, командир командује “о десно раме” (“сабље вади”, “на молитву”) и “капе скини”.

26 Према попису из 1910. године у Краљевини Србији православних је било 2.881.220 (98,6%), муслимана 14.335 (0.5%), римокатолика 8.435 (0,28%), мојсијеваца 5.997 (0,2%) и протестаната 799 (0,025%); Радош Љушић, н. д, стр. 35.

27 Устав Краљевине Србије проглашен 22. децембра 1888. године на Великој Народној Скупштини држаној у Београду месеца децембра 1888. године, Државна штампарије, Београд, 1888. Владар је био заштитник свих признатих вероисповести у држави, а Уставом је гарантовано право слободног вршења верских обреда и организовања по канонима вере. Ова права верским мањинама гарантовали су сви устави у Кнежевини и Краљевини Србији.

28 Наређење ФБр. 3812, Зборник закона и уредаба изашлих 1880. године, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1881, 160.

29 Наређење министра војног ђенерала Јована Мишковића , Ф/ЂБр. 2725, СВЛ 1897, 288.30 Правило службе 1901. године, I део, члан 389. Од почетка 1910. године сви регрути мухамеданци

приликом регрутовања упућивани су у оне гарнизоне у којима је проценат муслимана био знатан и

војноисторијски гласник��

Нормативним актима у војсци Кнежевине/Краљевине Србије одређиван је начин вршења церемонија приликом прослављања слава команди и установа, организовања свечаности полагања војничке заклетве, освећења нових пуковских застава.31 Војска је учествовала у свечаностима приликом обележавања годишњица значајних историјских датума: прослава петстогодишњице Косовске битке 1889. године, прослава 700 година упокојења светог Симеона 13. фебруара 1899. године, прослава 100 година од Првог српског устанка 14. фебруара 1904. године. Свечаност крунисања краља Петра 8. септембра 1904. године у Београду, као и обред његовог миропомазања 27. септембра 1904. године у Жичи, протекла је уз знатно учешће војске. Све те манифестације имале су државно-верски карактер и разрађен протокол.

Исхрана за време празника

За време државних и народних светковина јединице су имале увећани оброк и одређену количину пића. Кнез Александар Карађорђевић је 14. априла 1849. године одобрио решење Совјета по коме се уочи Божића и Васкрса одобрава 6 цванцика на десет војника за куповину печенице. Том приликом официрима није следовала накнада.32 Према пропису од 19. фебруара 1893. године војници и официри су за време државних светковина добијали увећани оброк, који је прописан на нивоу гарнизона.33 Командама које се издржавају из интендантских слагалишта, на име увећаног оброка издавано је поред прописане количине меса, варива и зачина, још и одређена количина пића која је ишла уз увећани оброк. За време Васкршњих и Божићних празника командама које су се издржавале из интендантских слагалишта, поред редовне количине меса издавано је још и 300 грама меса и пиће у количини која је одређена за увећани оброк за команду.

Од 14. марта 1893. године сваког дана за време Васкршњих празника војсци и подофицирима који се хране са казана издавано је по једно офарбано јаје.34 Печење васкршње печенице вршено је у војним пекарама, а уколико то није било могуће, печеница је печена код приватних пекара. На основу прописа од 1.

где је било џамија. Регрути са територије нишког, врањског, пиротског и топличког округа упућивани су на одслужење рока по командама нишког гарнизона, а регрути са осталих територија у београдски гарнизон; Наређење Ф/ЂБр. 329 од 30. децембра 1909. године, СВЛ 1910, стр. 41.

31 У Закону военом од 31. октобра 1839. године објављен је први законски акт о полагању заклетве у модерној српској војсци. Наредбом краља Милана Обреновића од 14. јануара 1888. године уведено је прослављање слава у војсци. Детаљан поступак приликом освећења заставе дат је у Правилима службе из 1901. године, чланови 320- 336. Опширније о томе: Миљан Милкић, Специфичности верског живота у војсци Кнежевине – Краљевине Србије, Војно дело, 1 – 2003, стр. 168 – 184.

32 Указ ВБр.492, Сборник закона. . . (1849 – 1850), књига 5, Београд, 1853, стр. 20.33 Пропис Е/ПБр. 902, СВЛ 1893, стр. 193. Милић Милићевић наводи да је тих година за време празника

издавана повећана количина варива, по 700 грама купуса или кромпира, 200 грама пасуља и 100 грама пиринча, као и хлеба у износу цене месног оброка, као и дупли месни оброк од 600 грама; Милић Милићевић, Војничка кухиња. Исхрана војске у Србији крајем XIX и почетком XX века, Београд, 2002, стр. 17.

34 Пропис Е/НБр 1285 од 14. марта 1893, СВЛ 1893, стр. 290 – 291.


марта 1894. године одређено је да за дан државне светковине, поред прописане количине меса, варива и зачина, уз оброк следује додатних 0,75 децилитара ракије или 1.5 децилитара вина.35 Такође, прописано је да за војничку славу следује 3 децилитара вина, а уколико се војничка слава и државни празник обележавају у истом дану, војницима су издаване прописане количине вина за војничку славу и прописана количина ракије одређена за државну светковину. На основу ,,Измена и допуна I дела правила о новчаном следовању’’ и ,,Правила о снабдевању са људском храном’’ од 15. децембра 1894. године, регулисано је да формације са преко 30 људи имају увећану храну за дан своје славе и у дане осталих државних празника.36 Војницима исламске и јеврејске вероисповести том приликом исплаћивана је храна у новцу.

Обележавање празника у току Првог светског рата

Напад аустроугарске, немачке и бугарске војске у октобру и новембру 1915. године, приморао је српску војску да преко Црне Горе и Албаније напусти Србију.37 Током боравка на острву Крф од јануара до маја 1916. године, а затим на полуострву Халкидики, српска војска је у снабдевању материјалом и храном зависила од савезничке команде у Солуну.38 Ратне прилике диктирале су нове услове којима се војска прилагођавала. Када су прилике то дозвољавале војни свештеници су сваке недеље и празником служили службу Божију у цркви.39 Војска је за своје потребе најчешће користила цркву Светог Саве у Солуну и цркву Светог Ђорђа у Микри. Према потреби коришћене су и друге цркве. Редовно су одржавана благодарења и помени којима је присуствовао одређени број војника и старешина.40 Начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић потписао

35 Пропис Е/ПБр 1149, СВЛ 1894, стр. 260 – 261. Наређењем министра војног Милована С. Павловића Е/ПБр. 3642 од 21. јуна 1894. године извршене су измене у количини појединих артикала за људску исхрану; СВЛ 1894,

36 Пропис ЕБр. 7318, СВЛ 1894, стр. 1317 – 1319.37 О учешћу Србије у Првом светском рату видети: Андреј Митровић, Србија у Првом светском рату,

Београд, 1984. Милорад Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Београд, 1973.38 Почетак рата условио је промене у снабдевању људском храном и пре повлачења из Србије. Главна

Интендатура Врховне команде донела је наредбу 1. октобра 1915. године да се борцима за време ратних операција издаје месо и средом и петком; Архив Војноисторијског института, Пописник 9, кутија 152, фасцикла 5, документ 12/2; Министар војни Радомир Бојовић наредио је 10. октобра 1915. да се дневни оброк хлеба смањи са 1 кг на 900 грама; Архив Војноисторијског института, Пописник 9, кутија 152, фасцикла 5, документ 12/3. Наредбом је прописано да се хлеб израђује од чистог пшенично брашна са додатком 10% финог кукурузног брашна.

39 Као пример наводимо извештај команданта Тимочког пешадијског пука III позива о активностима пуковског свештеника у току 1917. године, упућен шефу Војно – друмског одсека 11. јануара 1918. године. Архив Војноисторијског института (даље: А ВИИ) Пописник 3, кутија 229, фасцикла 18, документ 23/14. Извештај команданта Тимочког пешадијског пука III позива о активностима пуковског свештеника у току 1917. године, упућен шефу Војно – друмског одсека 11. јануара 1918. године.

40 На дан војничког патрона Светог Димитрија 26. октобра 1916. године одржано је молебствије за победу српског оружја у Солунској цркви Светог Саве; А ВИИ, Пописник 3, кутија 245, фасцикла 1, документ 17/4.


је 14. јуна 1916. наредбу о одржавању свечаног помена на Видовдан ратницима изгинулим у свим ратовима.�� Командатима армија и команданту Коњичке дивизије наређено је да издају потребна наређења да би се помен извршио. Црква Светог Саве у Солуну одређена је за место где ће се обавити централни помен коме су били дужни да присуствују сви начелници одељења Врховне команде. На Благовести 25. марта 1918. године у Солунској цркви Светог Саве одржан је молебан за победу савезничког оружја.��

Празнични дани су поштовани у мери у којој су то дозвољавале ратне прилике. Из Штаба Врховне команде 27. јуна 1916. године достављено је свим јединицама да на Петровдан не треба вршити посебне пријеме ради честитања празника.43 Ово је одлучено уз поштовање жеље краља Петра да због тренутних прилика не треба приређивати пријеме. Такође, краљ Петар је захтевао да се њему лично честитке не шаљу.�� Наредбом начелника Штаба Врховне команде генерала Бојовића од 17. маја 1917. године особље свих одељења Врховне команде ослобођено је обављања службених послова у поподневним сатима недељом и празницима.�� Особље је ово време могло да користи за одмор и освежавање. Начелницима одељења остављена је могућност да, сходно потребама, у овим данима одреде потребан број људи за обављање хитних послова.

Главни хришћански празници, Божић и Васкрс, као и главни празници осталих вероисповести заступљених у српској војсци, обележавани су готово без изузетка сваке ратне године. Краљ Петар и престолонаследник Александар Карађорђевић, врховни командант српске војске, редовно су уочи ових празника, као и пред Нову годину, слали честитке војсци. Пред Божић 1916. године начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић наредио је да се у току Божићних празника, од 24. до 27. децембра, у канцеларијама Врховне команде ради онолико колико то захтевају хитни послови и отпремање важније поште.46 Начелницима одељења остављено је да, сходно потребама, регулишу радно време. Секретар митрополита Србије Димитрија (Павловића), протођакон Љубомир Поповић упутио је српској Врховној команди у Солуну 28. новембра 1916. године 200 примерака митрополитове Божићне посланице, како би оне биле достављене војним свештеницима у јединицама.47 Свештеници су требали да посланице прочитају и поделе војницима на дан Божића. Пред Божић 1917. начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић наредио је да се у свим одељењима Врховне команде за Бадњи дан ради само пре подне, а да први и други дан Божића

�� А ВИИ, Пописник 3, кутија 254, фасцикла 2, документ 3/8.�� А ВИИ, Пописник 3, кутија 199, фасцикла 9, документ 3/177. Наредба Бр. 378 Команданта места у

Солуну за 24. март 1918. године.43 А ВИИ, Пописник 3, кутија 254, фасцикла 2, документ 3/12. �� А ВИИ, Пописник 3, кутија 254, фасцикла 2, документ 3/11. Депеша министра војног пуковника

Терзића начелнику Штаба Врховне команде генералу Петру Бојовићу упућена 26. јуна 1916. године.�� А ВИИ, Пописник 3, кутија 391, фасцикла 1, документ 3/5.46 А ВИИ, Пописник 3, кутија 383, фасцикла 6, документ 26.47 А ВИИ, Пописник 3, кутија 254, фасцикла 2, документ 3/28.

државни и верски празници у војсци кнежевине и краљевине србије ��

буду нерадни дани.48 Поштанско – телеграфско одељење Штаба Врховне команде обавестило је 23. децембра 1917. године начелника Ађутантског одељења да Главна пошта Врховне команде неће радити са странкама првог дана Божића, а другог дана само до поднева.49 Експедиција је вршена редовно.

Пред Васкрс 1916. године постојала је дилема да ли за време празника изречена казна војним лицима може бити одложена и њено издржавање настављено након празника.50 Команда Вардарске дивизије предложила је команданту I армије да се издржавање казне одложи од Великог петка, 8. априла, до трећег дана Васкрса, 13. априла. Командант I армије пуковник Милош Васић известио је о овоме начелника Штаба Врховне команде уз образложење да одлагање казне за време Божића и Васкрса није предвиђено Уредбом о војничкој дисциплини, али да овакав предлог команданта Вардарске дивизије има смисла.�� Међутим, предлог није прихваћен.�� Начелник Штаба Врховне команде генерал Бојовић својом наредбом од 8. априла 1916. године регулисао је радно време у канцеларијама Врховне команде за време Васкршњих празника.53 У периоду од 8. до 11. априла обављани су само хитни послови, а иначе је сво особље, сем дежурних, могло „располагати слободно својим временом“. У периоду од 8. до 12. априла 1916. такође није извођена ни трупна настава (обука и гађање).�� Радно време у току Васкршњих празника 1917. године, од 31. марта до 4. априла, било је ограничено на преподневни рад и завршавање хитних послова у току поподнева.�� Уз честитку свим војницима, подофицирима и официрима, начелник Штаба Врховне команде прописао је престанак рада у одељењима Врховне команде за време Васкрса од 20. до 24. априла 1918. године.56 Обављани су само хитни послови уз ангажовање минималног броја људи.

Министар војни пуковник Божидар Терзић 1. априла 1916. године објавио је наредбу о исхрани у време Васкршњег поста и исхрани за време самог празника

48 А ВИИ, Пописник 3, кутија 273, фасцикла 6, документ 4/174. Наредба ЂО/Бр. 4.619, Начелника штаба Врховне команде за 23. децембар 1917. године у Солуну.

49 А ВИИ, Пописник 3, кутија 273, фасцикла 6, документ 4/145.50 А ВИИ, Пописник 3, кутија 248, фасцикла 1, документ 1/65. Акт команде Вардарске дивизије упућен

команданту I армије 26. марта 1916. године.�� Потреба за регулисањем оваквих ситуација постојала је и раније у Краљевини Србији. Решењем СБр.

23 од 23. септембра 1902. године, Архијерејски сабор Српске Цркве је предложио влади да се недељом и празничним данима не извршавају смртне пресуде над осуђеницима. Влади је такође предложено да се за време службе у цркви обустави посао по свим надлештвима, а да се вашари у градовима не отварају пре завршетка службе у цркви. Гласник православне цркве у Краљевини Србији, 1 – 2/1903, стр. 4.

�� А ВИИ, Пописник 3, кутија 248, фасцикла 1, документ 1/65. Акт Штаба Врховне команде од 3. априла 1916. године.

53 А ВИИ, Пописник 3, кутија 383, фасцикла 6, документ 26/2. �� А ВИИ, Пописник 3, кутија 76, фасцикла 1, документ 6/22. Наредба ОБр. 29662 Начелника Штаба

Врховне команде за сву војску за 7. април 1916. на Крфу. �� А ВИИ, Пописник 3, кутија 391, фасцикла 1, документ 3/4. Наредба начелника Штаба Врховне

Команде за 31. март 1917. године56 А ВИИ, Пописник 3, кутија 409, фасцикла 10, документ 5/43. Наредба начелника Штаба Врховне

команде генерала Петра Бојовића 19. априла 1918. године.


Васкрса.57 Уз матерјалну подршку француске мисије на Крфу, одређена је врста и количина намирница која ће се издавати српској војсци. Наредбом је одређено да војници посте недељу дана пред Васкрс, од 3. до 9. априла, и прописана је дневна таблица хране за време поста и у току три дана Васкршњих празника.58 Због тога што француска интендатура није имала довољан број возила да физички достави предвиђену количину меса, главни интендант Врховне команде српске војске објавио је 7. априла наредбу којом су одређене нове количине меса, док су друге количине хране остале исте.59

Начелник Штаба Треће армије тражио је 16. јуна 1916. године објашњење од Штаба Врховне команде да ли војнике исламске вероисповести треба поштедети од радова за време Рамазанског поста и предстојећег празника Бајрама.60 На основу тога начелник Штаба Врховне команде генерал Бојовић наредио је 17. јуна 1916. године да за месец дана трајања Рамазана војници исламске вероисповести буду ослобођени унутрашње службе у команди (дежурства, редарства, помоћништва и стражарства), а да за време самог празника Бајрама, који траје три дана, војници исламске вероисповести треба да буду ослобођени сваког рада.61 Сутрадан, Врховна команда је од стране штаба Треће армије обавештена да је за Рамазан и Бајрам издато потребно наређење.62 Наредбом начелника Штаба Врховне команде генерала Бојовића 28. маја 1918. године све јединице и установе обавештене су о почетку Рамазана.63 Надлежним старешинама је наређено да, уколико то прилике дозволе, обвезницима исламске вероисповести омогуће одмор и посећивање богомоља.

Председник Црквено – школске Јеврејске општине у Нишу рабин Исак И. Берака, у својству заступника главног рабина Краљевине Србије, упутио је 17. маја 1916. године из Атине писмо начелнику Штаба Врховне команде у коме га обавештава о наступајућем јеврејском празнику Шавуату (Примање закона),

57 А ВИИ, Пописник 3, кутија 427, фасцикла 2, документ 1/137. 58 У време поста војсци је дневно издавано: 1000 грама хлеба, 250 грама пасуља или 150 грама пиринча,

или 750 грама кромпира или 500 грама неког другог поврћа уз додатак 50 грама пиринча, 20 грама црног лука, 18 грама соли, 2 грама алеве паприке и 250 грама конзервираног поврћа. У току три дана прославе Васкрса сваки војник је добијао: 1000 грама хлеба, 850 грама меса (у ову количину било је урачунато и следовање печенице, јер се, како се наводи, „јагњад и прасад сада не могу набавити“), 300 грама вина, 20 грама дувана са „цигар папиром“, 25 грама рума и 250 грама варива или 500 грама поврћа. За време поста војницима је дневно следовало 0,2 децилитара сирћета и 10 грама зејтина. Маст и зачини су за време празника издавани на основу постојеће таблице исхране. Због немогућности набавке јаја на острву Крфу, васкршња јаја нису дељена; А ВИИ, Пописник 3, кутија 427, фасцикла 2, документ 1/137.

59 А ВИИ, Пописник 3, кутија 427, фасцикла 3, документ 1/174. Наредба Главне интендатуре Врховне команде ЕПБр. 62217 од 7. априла 1916. године. Уместо раније предвиђених 850 грама меса, новом уредбом је одређено да се првог и трећег дана Васкрса сваком војнику подели по 100 грама конзервираног меса, 120 грама сланине и 450 грама свежег смрзнутог меса; другог дана, једна кутија конзерве са зељем и 450 грама меса. Препоручено је да се уз помоћ ових артикала комбинује више врста јела и да се, „од обичне конзерве и сланине са луком и осталим зачинцима (направи) паприкаш“.

60 А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/10.61 А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/10.62 А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/12.63 А ВИИ, Пописник 3, кутија 409, фасцикла 11, документ 5/60.


25. и 26. маја.64 Уједно је молио да се свим војницима јеврејске вероисповести одобри дводневно одсуство да „овај свети празник прославе у кругу Солунских суграђана“. Начелник Штаба Врховне команде генерал Бојовић наредио је 23. маја 1916. године да због јеврејског празника 24. и 25. маја „војници мојсијеве вере“ буду ослобођени сваког рада и занимања.65 Такође, одобрио је да они војници који желе могу да оду у Солун и присуствују верској служби у синагоги.

Начелнику Штаба Врховне команде генералу Бојовић упућено је писмо из Великог рабината у Солуну 6. септембра 1916. године у коме се моли да се војницима јеврејске вероисповести дозволи да у време великих јеврејских празника у току септембра и октобра присуствују верској служби у синагоги у Солуну.66 У писму су наведени празници и дани у којима се обележавају. Истог дана писмо Врховној команди упутио је и заступник главног рабина Краљевине Србије Исак И. Берака.67 Он је конкретно тражио да војници јеврејске вероисповести буду пуштени у Солун за празник Рош Ашана (Нова година), 15. и 16. септембра, и Јом Кипур, 24. септембра. Због борбених прилика и стања у којима су се српске трупе налазиле у том тренутку, начелник Штаба Врховне команде није одобрио да се војници у току септембра и октобра пуштају у Солун.68 Велики рабин Ј. Меир из Солуна упутио је 3. марта 1917. године молбу Врховној команди да војници јеврејске вероисповести буду ослобођени дужности и дођу у Солун за време празника Пасха, који је трајао од 24. марта у подне до 1. априла увече.69 Велики рабин је навео да је то прошле године српским војницима јеврејске вероисповести било омогућено и замолио да уколико није могуће да бораве свих дана у Солуну, онда да им се дозволи долазак само за прва два дана празника. Са сличним захтевом Команди места у Солуну обратио се 5. марта 1917. војни свештеник за јеврејску вероисповест при Команди места у Солуну, Шалам Русо.70 Он је молио да се „Србима мојсијеве вере“ за време Пасхе омогући одсуство из јединица од 24. марта до 1. априла. Уколико не би било могуће да буду пуштени из јединица, војни свештеник Русо је молио да војници буду ослобођени сваког рада. Као одговор на једну и другу молбу, начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић наредио је 14. марта 1917. године да, уколико то прилике дозвољавају, надлежне старешине из команди и установа у Солуну, Микри и Зејтинлику, дозволи да војници јеврејске вероисповести све дане трајања празника Пасхе проведу у Солуну.71 За војнике јеврејске вероисповести ван ових места била је предвиђена поштеда од војничке службе. Пред Пасху 1918. године, која је те године почела 14. марта и трајала до 23. марта, начелник Штаба Врховне команде генерал Бојовић, објавио је 1. марта

64 А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/5. Писмо је Врховној команди прослеђено преко Генералног Конзулата Краљевине Србије у Солуну 22. маја 1916 .године.

65 А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/4.66 А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/40.67 А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/44.68 А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/44. Акт АЂ.Бр. 14461, начелника Штаба

Врховне команде генерала Петра Бојовића од 12. септембра 1916. године.69 А ВИИ, Пописник 3, кутија 280, фасцикла 3, документ 2/12.70 А ВИИ, Пописник 3, кутија 280, фасцикла 3, документ 2/13.71 А ВИИ, Пописник 3, кутија 280, фасцикла 3, документ 2/13.


сличну наредбу.72 Наредбом је регулисано да се свим војницима и официрима јеврејске вероисповести омогући да празник проведу у складу са верским обредима. За војнике из команди и установа у Солуну, Зејтинлику и Микри у току трајања празника обезбеђен је од стране Солунског рабината смештај и исхрана у Солуну. Војници из осталих команди и установа били су поштеђени од вршења војничке службе, уколико то прилике дозволе.

Честитке које су краљ Петар и престолонаследник Александар Карађорђевић упућивали српској војсци у току ратних година за Божић, Нову годину и Васкрс, поред свог значаја на подизању морала војске, представљају и својеврсне манифесте у којима се може пратити развој ратних циљева Србије. Врховни командант престолонаследник Александар честитао је Божић српској војсци 25. децембра 1914. године из Крагујевца, уз захвалност Богу што је српском оружју дао свој благослов којим су српски војници одбранили своје домове.73 У Божићној честитци краља Петра 1914. године изражава се благодарност на пожртвовању свим српским војницима и благосиљају „Срби на све четири стране света“.74 Пред Васкрс 1915. године краљ Петар је из Врањске Бање упутио честитку начелнику Штаба врховне команде војводи Радомиру Путнику, официрима, војницима и обвезницима чиновничког реда са жељом да „ускоро сви заједно прослављамо Васкрс и уједињење васколиког српства“.75 Одговарајући на честитку, војвода Путник је рекао да ће српска војска „увек наћи снаге и подстрека да заврши велико и светло дело које је српски народ са великим жртвама и са пуно части започео“.76 Врховни командант српске војске, престолонаследник Александар Карађорђевић, честитао је из Солуна српској војсци Божић 1916. и нову 1917. годину указујући да је неумитна судбина српског народа хтела да светле празнике Христовог Рођења српска војска дочека ван отаџбине.77 Уздајући се у Божију помоћ, престолонаследник Александар на крају честитке изражава уверење да ће у наступајућој години српска војска постићи свој велики циљ: ослобођење Србије и целог српства. У Божићној и Новогодишњој честитци 1917. године престолонаследник Александар изражава жаљење због тога што у претходној години српска војска није извојевала победу над непријатељем и није се вратила у отаџбину.78 На крају честитке, за разлику од претходних година, престолонаследник Александар указује на нове циљеве српске војске – ослобођење и уједињење „заједничке отаџбине Срба, Хрвата и Словенаца“. Пред нову 1918. годину, престолонаследник је упутио посебну честитку официрима, подофицирима и војницима римокатоличке и протестантске вере са жељом да се

72 А ВИИ, Пописник 3, кутија 409, фасцикла 10, документ 5/30.73 А ВИИ, Пописник 2, кутија 46, фасцикла 5, документ 42/7.74 А ВИИ, Пописник 9, кутија 46, фасцикла 5, документ 42/8.75 А ВИИ, Пописник 3, кутија 93, фасцикла 2, документ 6/9.76 А ВИИ, Пописник 3, кутија 93, фасцикла 2, документ 6/10.77 А ВИИ, Пописник 3, кутија 135, фасцикла 1, документ 1/50. На документу је забележено колико

је примерака честитке послато: I армији послато је 170 примерака, II армији 120, III армији 110, а Дунавској дивизији 70 примерака честитке.

78 А ВИИ, Пописник 3, кутија 173, фасцикла 6, документ 4/135.


у новој години „крунишу успехом заједнички напори свих народа за уједињењем у једну слободну и демократски организовану државу“.79

У Васкршњој честитци 2. априла 1917. године, престолонаследник Александар обратио се српским јунацима уз наду у скори васкрс отаџбине.80 Краљ Петар у Васкршњој честитци српској војсци 1918. године наглашава одлучан рад старешина и недостижно пожртвовање војника у борби, уз уверење у скори „васкрс и уједињење васколиког српства“.81 Престолонаследник Александар у Васркшњој честитци 1918. године истиче велики допринос савезника и њихове борбе на Западном фронту, као и борбе српске и савезничке војске на Солунском фронту.82 На крају честитке се наглашава да жртве неће бити узалудне, јер ће донети уједињење са „осталом нашом дичном браћом Југословенима“.

У Божићној честитци 25. децембра 1918. године, престолонаследник Александар подсећа на своје речи из прошлогодишње честитке када је позвао војску да има чврсту наду и да ће „Божијом помоћу у наступајућој години постићи наш узвишени циљ и обезбедити себи све благодети мира и будућег развитка“.83 Престолонаследник Александар наводи највеће битке које је српска војска извојевала и ослободила Србију, али напомиње да је српска војска кренула и даље, „у наручја осталој браћи“. Због тога, како се наводи у честитци, „ове године скоро сваки хришћански, југословенски дом слободно и весело прославља светли празник Спаситељева Рођења и благосиља вас – своје ослободиоце“. На тај начин је завршено дело које је започео Карађорђе – „троимени народ је сада сакупљен својом вољом први пут цео у једном државном дому, у пространом Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца“.

Мишљења историчара о основама и карактеру стварања заједничке државе 1918. године можемо проширити и кроз анализу садржаја наведених честитки.84 Ми се питамо да ли њихов садржај указује на постојање различитих концепата уједињења: уједињење „васколиког Српства“, како стоји у честиткама старог краља Петра, или платформа ширег југословенског уједињења, како је то, након Крфске декларације јула 1917. године, наведено у честиткама престолонаследника и будућег краља? Војска је због свог начина организовања и функционисања

посебан систем, али је део друштва и свакако показатељ стања у њему. Управо је у току Првог светског рата српска војска имала значајну војничку, али и политичку улогу у формирању будуће заједничке државе.85

79 Наредба бр. 21469 Врховног команданта за сву војску за 19. децембар 1917. у Солуну; А ВИИ, Пописник 3, кутија 135, фасцикла 2, докуменат 1/92.

80 А ВИИ, Пописник 3, кутија 135, фасцикла 2, документ 1/62.81 А ВИИ, Пописник 3, кутија 93, фасцикла 2, документ 6/10. Наредба краља Петра за 22. април 1918.

године.82 А ВИИ, Пописник 3, кутија 135, фасцикла 2, документ 1/102.83 А ВИИ, Пописник 3, кутија 135, фасцикла 3, документ 1/121.84 О српском питању и стварању југословенске државе видети: Бранко Петрановић, Југословенско

искуство српске националне интеграције, Београд, 1993; Љубодраг Димић, Историја српске државности. Србија у Југославији, Нови Сад, 2001.

85 Миле Бјелајац наводи да је начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић 12. децембра 1917. године, у Солуну, објавио наредбу ОБр. 20776 „Однос Србијанаца према Jугословенима у


У српској војсци обележавани су и слављени државни и верски празници на начин на који је то било прописано законским и подзаконским актима. Развијени церемонијал учешћа војних јединица за време прославе празника показује значај који је војска имала у српском друштву. Податак да су као међусобно једнаке сматране војне команде (пуковске трупне и пуковске окружне команде), и окружна начелства и окружни судови, потврђује углед и високи положај војске у друштву. Српска војска је у јавност излазила у свој својој величини и снази – војници су на парадама учествовали у ратној опреми, а уочи и за време празника испаљивани су плотуни из топова.

У данима државних и верских празника у војсци је била предвиђена посебна исхрана. За празник је чак и у ратним приликама морала да буде обезбеђена квалитетна исхрана. Празници верских мањина (иновераца) у српској војсци прослављани су према правилима дотичне вероисповести и на начин који је био прописан војним прописима.

Прослављање празника у војсци било је у фукцији значаја подизања морала. У току Првог светског рата и српска влада и српска војска биле су у избеглиштву, а церемонијал прославе државних и верских празника одржавао је осећај припадности држави и вери. Поред церемонијалног карактера, чији је значај пре свега био морални, прослава празника коришћена је и у војнополитичке сврхе у циљу остваривања идеје стварања заједничке југословенске државе.

смерницама српске Врховне команде“; Mile S. Bjelajac, Jugoslovensko iskustvo sa multietničkom armijom 1918 - 1991. godine, Beograd, 1999, стр. 7 – 10.

југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) ��

УДК 355.087.2(=163.3/.6)(460)“1936/1939”(093.2)

Ред. проф. др Август Лешник Филозофски факултет, Љубљана Словенија

„КРВ И ЖИВОТ ЗА СЛОБОДУ“� – ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНТЕРБРИГАДИСТИ У ШПАНИЈИ (1936–1939)

„No pasaran!“ (Ла Пасионариа)2

AПСТРАКТ: Чланак обрађује начин доласка, учешће, бројно стање, националну и социјалну структуру добровољаца из Југославије у шпанском грађанском рату и њихов пoложај у оружаним структурама Републике Шпаније. Рађен је на основу грађе Архива Југославије, Архива Словеније, шпанских архива и релевантне југословенске и иностране литературе.

Познато је, да је Шпански грађански рат - који је званично трајао 986 дана (од 17. јула 1936. до 1. априла 1939. године) и у којем је погинуло преко милион људи - дубоко поларизирао светску јавност. Међутим, да би се схватили узроци овом великом ратном попришту између антифашистичких и реакционарних снага, потребно је имати у виду свакако и основна друштвено-економска и политичка груписања у Шпанији тридесетих година овог стољећа (учвршћивање демократског републиканског покрета, рјешавање аграрног и националног питања, питање односа рада и капитала, питање животног стандарда широких радних слојева становишта и потребе њихова образовања, Народни фронт). Војни удар генерала Франца је био у ствари само завршни процес, највидљивија тачка сукоба, радикалног и коначног обрачуна „двију Шпанија“ - пролетаризованих маса радништва и сељаштва и њима придружених демократских слојева на једној и владајућих класа, земљопоседничке олигархије, буржоазије, клера, монархиста, милитариста и фашиста на другој страни. У Шпанији није више могло бити мјеста за обоје – за традиционалну Шпанију и за социјалну револуцију републиканско-пролетерског смјера.

1 Наслов часописa: Krv i život za slobodu. Slike iz života i borbe studenata iz Jugoslavije u Španiji , U.F.E.H., Barcelona, 1938 (reprint: Beograd, 1969).

2 Dolores Gómez Ibárruri, псеудоним La Pasionaria (1895–1989), шпанска револуционарка, један од организатора КП Шпаније (1920). Судјеловала је у стварању антифашистичког Народног фронта (1935-1936). La Pasionaria је особиту популарност стекла за време Грађанског рата у Шпанији као народни трибун и организатор ослободилачке борбе против фашистичких побуњеника и италијанско-њемачких интервенциониста.


Када је у прољеће и љето 1936. дошао посљедњи напад деснице на Републику, раскол љевице, непомирљиве диобе у оквиру шпанског социјализма биле су кључни елемент рањивости демократског покрета. Побуна генерала про-тив Републике означила је не само почетак оног шта се назива „грађански рат“, него и оног што је Антонио Рамос Оливеира означио синтагмом subguerra civil („подграђански рат“), тј. међусобни сукоб - до истребљења - социјалиста, републи-канаца, комуниста, анархиста, анархосиндикалиста и других припадника љевице.

Шпанија је прва снажно и трагично осјетила брутална насиља милитариста. Била је изложена нападима уједињених снага побуњених генерала, немачког нацизма и талијанског фашизма. Рат који је међународни фашизам започео против шпанског народа, бомбардовања отворених градова, уништавање тековина културе, пролијевање крви невиних људи, били су прва крвава етапа фашистичке агресије, као и пробни полигон за испитивање како ће реаговати свет и државе Европе на насиља и војне агресије уочи другог светског рата. Истовремено је овај рат одразио немоћ Друштва народа да радикалније рјешава питања државног суверенитета и територијалног интегритета својих чланица и држава уопште.

Познато је да су многи тадашњи демократски режими затајили и затворили границе, копнене и поморске приступе према Шпанији. Државе ближе Шпанији играле су, наводно, неутралну улогу. На иницијативу Велике Британије и Француске створен је у Лондону Комитет за немешање којем је до краја августа 1936. приступило 27 земаља, међу њима и Краљевина Југославија. Било је апсурдно да су овом Комитету приступила Италија и Немачка, али је њихов циљ био - да ометају евентуално слање помоћи од других земаља - чланица Комитета. Ништа мање није апсурдно, да је у Комитету био и Совјетски Савез (познато је његово ангажовање!), јер се је у том антифашистичком рату у бити рјешавала и судбина шпанске револуције као и судбина ширег револуционарног процеса започетог 1917. у Русији. Ако имамо у виду Стаљинов догматизам, његову секташку политику, процесе против старе бољшевистичке гарде и чистке партијских кадрова, онда је то било апсурдно само на први поглед. Наиме, шпански социјализам је био изразито плуралистички, као што је и социјална револуција од 1936. била вишепартијска револуција3 Све мањкавости претензија, да се из једног „светског“ центра (Москве) диригује социјалистички и комунистички покрет испољили су се у шпанском грађанском рату. Парола Коминтерне о сукобу демократије и фашизма и начин на који је она реализована у пракси Народног фронта у Шпанији, у много чему је послужила, да се заташка и неутралише прави, класни сукоб, једна аутентична социјална револуција.� Скоро идентичан однос Коминтерне и Москве поновиће се, за време Другог светског рата, према Народноослободилачком покрету и политичким промјенама у Југославији.�

3 Vid., npr.: R. Tosstorff, Andreu Nín und Joaquin Maurin. Vom revolutionären Syndikalismus zum antistalinistischen Kommunismus, u: T. Bergmann, M. Keßler (Hrsg.), Ketzer im Kommunismus, Hamburg, 2000, стр. 218-241.

4 Видети: L. Longo, Izmedju reakcije i revolucije, Beograd, 1980.5 A. Lešnik, „The Development of the Communist Movement in Yugoslavia during the Comintern Period“, u:

The International Newsletter of Communist Studies Online, Vol. XI (2005), br. 18, str. 54–59.

југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 23

Док су се у Комитету за немешање водиле дипломатске игре и интриге, светска напредна јавност је не само устала у одабрану Републике и осудила шпанску реакцију потпомогнуту у фашистичким земљама, него је већ од првих дана грађанског рата у Шпанији пружала шпанском народу моралну и материјалну помоћ, а затим и у слању добровољаца. Тај покрет солидарности са шпанским народом добио је у појединим земљама и своје организационе облике, стварањем локалних и националних комитета за помоћ шпанском народу, а затим је у Паризу у августу 1936. организиран и Међународни комитет за помоћ шпанском народу који је координирао акције међународне солидарности.

Први добровољци који су се придружили обрани Републике били су политички (и економски) емигранти који су се тада затекли у Шпанију и учесници Међународне радничке олимпијаде (Спартакијаде), која је требала да започне у Барцелони 25. јула 1936. (као антифашистички пандан олимпијским играма у Берлину), али се због избијања побуне није одржала. Од њих су се формирале прве војне јединице (centurions) ин оне су укључене у јединице Народне антифашистичке милиције. Поступно су долазили, копнем и морем, у Шпанију добровољци из појединих европских земаља, а влада Републике дала је 22. октобра 1936. своју сугласност да се од иноземних добровољаца формирају посебне јединице – интернационалне бригаде.6 У Албацете је организиран штаб Базе Интернационалних бригада у Шпанији (службе за кадрове, интендантуру, за војну обуку, санитет, пошту и цензуру, информације и обавештајно-сигурносну службу, па чак и хисторијска секција - за прикупљање и чување документације) за првих већих група добровољаца, од којих су најпре формирани батаљони а затим бригаде. У батаљоне су улазиле чете које су као и они биле формиране претежно по националној припадности, односно по познавању језика.7

У раздобљу од 1936. до 1938. године у Шпанију је дошло око 40.000 добровољаца из 54 земље (међу њима је било око 1900 Југословена).8 Војне јединице састављене од њих представљале су израз међународне солидарности са шпанским народом. Оне су показале на дјелу да је борба шпанског народа уједно и борба цијелог напредног човјечанства против фашизма и фашистичке агресије. Да је било тиме заиста тако, потврђује чињеница, да су у току другог светског рата борци интернационалних бригада неспорно одиграли и значајну улогу у организирању покрета отпора или народноослободилачке борбе у многим европским земљама под фашистичком окупацијом.

6 Voluntarios Internacionales de la Libertad (Међународни борци слободе).7 Вид, нпр: L. Renn, Španski rat, Sarajevo, 1959; L. Longo, Internacionalne brigade u Španjolskoj, Zagreb,

1967.8 Вид.: A. Lešnik, „Jugoslawen in Spanischen Bürgerkrieg“, u: Jahr Buch für Forschungen zur Geschichte

der Arbeiterbewegung, 2006/I (Berlin), str. 37–51.


Архивски извори, документи и литература

Документарна грађа о југословенским добровољцима у шпанском грађанском рату9 највећим се дијелом чува у архивима, музејима, институтима за хисторију радничког покрета (Београд, Загреб, Љубљана ...), но мање количине ове грађе могу се наћи и код приватних ималаца. По своме постанку ова се документација може подијелити на грађу која је проистекла из рада и дјеловања партијских органа (КПЈ), затим на грађу полицијских, управних и судских органа Краљевине Југославије, и изворну грађу Интернационалних бригада. Посебну скупину чини персонална документација, писма и забиљеске интербригадиста, збирке фотографија и штампаних материјала, те мемоарска грађа.

Најцеловитији увид у ову проблематику даје нам збирка „Комунистичка партија Југославије и шпански грађански рат“, која се чува у бившом Архиву ЦК СКЈ (Централног комитета Савеза комуниста Југославије), који је после распада Југославије /1991/ прешао у састав Архива Југославије - АЈ (од 2003. Архив СЦГ /Србије и Црне Горе/) у Београду. Највећим дијелом то су фотокопије докумената, чији се оригинали налазе у саставу фонда Коминтерне, који је похрањен у бившом Централном партијском архиву при Институту марксизма-лењинизма у Москви (сада РТсКхИДНИ).10 Ради се о документацији Контролне комисије ЦК КПЈ ин Партијског пункта у Паризу, те Представништва КПЈ при ЦК КП Шпаније, док посебну скупину чине документи Базе Интербригада - Одјељења за кадрове, затим грађа 13, 15. и 129. Интербригаде, артиљеријских дијелова појединих интербригада, те списи о концентрационим логорима у Француској, у којима су били интернирани интербригадисти након пада Шпанске Републике. У садржајном погледу ради се о записницима, писмима, извјештајима, дневним заповестима и наредбама, списковима југословенских добровољаца и статистичким подацима, карактеристикама и слично. Пажњу привлаче и документи о животу југословенских Шпанаца у француским логорима Гурс, Вернет и Аргелес: о њиховом бројном стању, смјештају, одјећи, хигијенским приликама, здравственом стању, о организацији културно-просвјетног живота у тим логорима идр. У саставу ове збирке налазе се и персонални досијеи појединих интербригадиста, њихове изјаве, анкетни листови и биографије.��

У фонду Коминтерне – Секције КПЈ (Архив СЦГ у Београду) налазимо и писма генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита, извјештаје и остале материјале с драгоцјеним подацима о овој проблематици, посебно о организирању одлазака југословенских добровољаца у Шпанију, о провалама транспорта с добровољцима и друго.

9 Централни архив у Шпанији налази се у Саламанци: Archivo General de la Guerra Civil Española, Salamanca (Sección Guerra Civil del Archivo Histórico Nacional).

10 Rossiiskii tsentr khraneniia i izucheniia dokumentov noveishei istorii.�� D. Filipović, „Zbirka ’Jugoslovenski dobrovoljci u španskom ratu’ u Arhivu CK SKJ“, у: Arhivski pregled,

1969/2 (Beograd), стр. 49-60; J. B. Paver, „Arhivska gradja o španjolskim dobrovoljcima u jugoslavenskim arhivima“, u: Lj. Boban (ur.), Španjolska 1936–1939, Zagreb, 1986, стр. 364–369.


Од грађе управних органа власти у Краљевини Југославији у првом реду треба споменути фонд Министарства унутрашњих послова, посебно његовог одјељења за државну заштиту, који се такође чува у Архиву СЦГ. Ово је Министарство будно пратило активности напредних снага за помоћ Шпанској Републици и готово свакодневно разашиљало окружнице подређеним органима – бановинама и котарским областима у којима је налагало репресивне мјере против чланова КПЈ и против свих оних који су на било који начин исказивали своје симпатије за Шпанску Републику или покушавали прећи границу с намером да се прикључе Шпанској републиканској војсци. Као прилози полицијских списа нису ријетка писма југословенских Шпанаца, које је цензура заплијенила. Од 1938. упадљиво су учестали записници о ригорозном полицијском саслушању свих повратника из Француске. Споменути треба и полицијске картоне чланова КПЈ и других учесника у шпанском грађанском рату те евиденцијску полицијску картотеку, у којој су евидентирани не само југословенски Шпанци, него и велики број најистакнутијих функционара КП Шпаније, чланова републиканске владе и других политичких и војних руководилаца Шпанске Републике.

Једно од најдрагоценијих свједочанства о учешћу Југословена у борби за одабрану Шпанске републике представљају њихове рукописне оставштине и мемоарска грађа. Тако се чува нпр. у Архиву СЦГ у Београду особни фонд Вељка Влаховића и Дневник (1935–1937) Владимира Чопића (Сењка),�� у Државном архиву у Љубљани особни фонд Драготина Густинчича, у Државном архиву Хрватске у Загребу особни фонд Божидара Аџије и Августа Цесарца.

У богатим збиркама фотографија које чувају музеји, институти и поједини архиви налазимо доста фотографија југословенских Шпанаца с фронте, а још више из логора у Француској.13

Штампани материјали, као што су летци, плакати и прогласи те новине и часописи онога времена�� такођер су повијесни извор, којег не треба занемарити. Овакве материјале посједују сви садашњи државни архиви (Словеније, Хрватске, Србије, Црне Горе, Босне, Македоније), а и већина локалних архива на тлу бивше Југославије, те бројне библиотеке, особито Народна и универзитетска библиотека у Загребу, Љубљани.

Сачувана документарна грађа нам пружа цјеловиту слику о учешћу југо-словенских добровољаца у Шпанској републиканској војсци, о широко разгранатој и многострукој активности КПЈ на пружању помоћи Шпанској Републици и масовној подршци напредне јавности, али исто тако и о узалудним мјерама власти да онемогући и ову помоћ и одлазак својих грађана као добровољаца у Шпанију.

�� АЈ, ф. Шп., 2., фас. бр. IV-д/1. Ћопић (један од оснивача КПЈ) је био политички комесар и касније командант 15. интернационалне бригаде Lincoln; у новембру 1938 био је позван у Москву, хапшен и априла 1939 убијен. Види: I. Očak, Vojnik revolucije. Život i rad Vladimira Ćopića, Zagreb, 1980).

13 Npr: Aleš Bebler (ur.), Naši Španci. Zbornik fotografija i dokumenata o učešću jugoslovenskih dobrovoljaca u Španskom ratu 1936-1939, Ljubljana, 1961.

�� Репринт издање: Dimitrovac /organ bataljuna „Dimitrov“, 1937/ (Beograd, 1968); „Nuestros Espanoles“. Ediciones del Comesariado de las brigadas internacionales, Madrid, 1937 (Sarajevo, 1984); Krv i život za slobodu. Slike iz života i borbe studenata iz Jugoslavije u Španiji, U.F.E.H., Barcelona, 1938. (Beograd, 1969).


Хисториографска литература о грађанском рату у Шпанији стварана је на језицима југословенских народа од самог почетка сукоба у овој земљи.�� Већ тада је у Краљевини Југославији растурано више брошура: Шпанија (збирка песама о напредној и борбеној Шпанији), у преводу књижевника Јована Поповића; Наши у Шпанији (Родољуб Чолаковић), штампана у Паризу у издавачкој књижари ЦК КПЈ; Шпанија у пламену (Родољуб Чолаковић /Р. Босанац/), штампана у Загребу; већ споменута брошура Крв и живот за слободу, штампана уз помоћ Националног савеза шпанских студената у Барцелони; Шпањолски сусрети (Аугуст Цесарец), штампана у Торонту 1938. (Загреб 1961); Шпанија између смрти и рађања (Ото Бихаљи-Мерин),16 која је најпре растурана у Шведској и Енглеској, а тек после другог светског рата (1946) у Југославији; то је био први обимнији текст у Југославији о грађанском рату у Шпанији. Ови текстови, који су били публицистички и литерарно обојени, први су пружили истину и суштину о бурним догађајима у Шпанији.

Тек после Другог светског рата и формирањем социјалистичке Југославије, први пут су у Југославији створени услови да се о великим шпанским догађајима може писати несметано, више и свестраније. Међутим, до данас, у Југославији, ова значајна тема новије светске хисторије није била предмет исцрпног истраживачког рада и целокупне научне обраде ни једне институције или појединца који се баве хисторијом.17 Уместо тога, остали смо до данас углавном (осим ријетких изузетака18), на нивоу прикупљања сјећања учесника у грађанском рату у Шпанији.19 Мемоари Југословена учесника у одбрани републиканске Шпаније20 су, прије свега, својеврстан и драгоцјен хисторијски извор јер нам откривају бројне околности овог сложеног збивања и проблема - од одјека о вестима о догађајима у Шпанији и мотивисаности за одлазак, преко припрема и одласка у Шпанију уз бројне тешкоће и препреке, о животу и борби у самој Шпанији, о напуштању Шпаније и животу у логорима Француске и Немачке, о ликовима бораца палих у борбама у Шпанији и друго. Ова сјећања су писана врло коректно, садржајно, с великим симпатијама и разумевањем за оправдану борбу шпанског народа за демократију. Ови драгоцјени хисторијски материјал свакако није још добро искоришћен као део комплексног и научног виђења грађанског рата у Шпанији.

�� E. Kocbek, „Premišljevanje o Španiji“, u: Dom in svet, 1937 (Ljubljana), стр. 90–105.16 Pierre Merin, Peter Thoene (псеудоними).17 M. Palić, „Španski gradjanski rat 1936–1939. u jugoslavenskoj istoriografski literaturi“, u: Boban (ur.),

Španjolska 1936–1939, стр. 384.18 Npr.: T. Indjić, Španski socijalistički pokret i gradjanski rat 1936–39“, u: Istorija 20. veka, 1/1987 (Beograd),

стр. 7–56.19 Вид., нпр.: Č. Kapor (ur.): Španija 1936–1939. Zbornik sjećanja jugoslavenskih dobrovoljaca u španskom

ratu, tom I–V, Beograd, 1971 (у овој едицији су мемоари више од 300 учесника у Шпанском грађанском рату); S. Semič-Daki, (ur.): Bili smo v Španiji. Spomini slovenskih prostovoljcev, Ljubljana, 1960; Anton Bebler (ur.), Naši Španci, Ljubljana, 1978; M. Budicin, M. Sobolevski (ur.), Naši Španjolski dobrovoljci / I nostri volontari di Spagna / Naši španski prostovoljci, Rijeka 1988, итд.

20 M. Orešković-Krntija, Autobiografija, Zagreb, 1950 i 1976; B. Maslarić, Moskva-Madrid-Moskva, Zagreb, 1952; V. Kovačević, U rovovima Španije, Titograd, 1976; G. Nikoliš, Korijen, stablo, pavetina. Memoari, Zagreb, 1980; V. Vlahović, Španski gradjanski rat, Beograd-Titograd, 1981; A. Bebler, Memoari, Beograd, 1982, итд.


Као заједничка карактеристика углавном свих сећања, па и Југословена учесника у одбрани републиканске Шпаније, истиче се околност што се у њима не виде, не третирају и не траже узроци пораза и капитулације републиканске Шпаније, нарочито не са становишта сумње да се борбеним операцијама републиканске војске шпекулирало и усмеравало у правцу нечијих интереса и потреба изван Шпаније, што тврди нпр. Jesus Hérnandes.�� На крају морамо још упозорити, да је југословенска хисториографска литература о шпанском грађанском рату допуњена и обогаћена преводима.��

Комунистичка партија Југославије и Шпански грађански рат

КПЈ била је главни и могло би се казати једини организатор у Краљевини Југославији у пружању подршке и помоћи републиканској Шпанској у борби против побуњеника и фашизма. Иако је било и других покушаја организирања помоћи, те су се акције углавном одвијале у оквирима акција и дјеловања КПЈ на свијест свих прогресивно-демократских снага земље: „Борба херојског шпанског народа није само борба која ће имати за резултат побједу или пораз демократије само у Шпанији, него је то почетак оружаног сукоба фашизма и демократије читавог света [...]“ (Проглас ЦК КПЈ, 23. октобра 1936).23 Управо је свијест о фашизму, његовом карактеру и намерама, као и брзо спознање да се у Шпанији води антифашистичка борба за слободу од чијег је исхода овисила и слобода југословенских народа, била је најбитнија тековина ових акција, што ће посебно доћи до изражаја у југословенском народноослободилачком покрету у току Другог светског рата.

Захваљујући оцјени и акцијама КПЈ, шпански су догађаји брзо и снажно одјекнули у Југославији, а ЦК КПЈ већ 31. јула 1936. у свом телеграму ЦК КП Шпаније истиче да радничка класа Југославије с „дивљењем прати јуначку борбу шпанског народа против фашизма [...] Радничка класа земаља Југославије придружује се међународној акцији солидарности пролетаријата и пријатеља слободе цијелог света, која ће помоћи вашу борбу.“�� ЦК КПЈ 8. августа 1936. одржава састанак на којем даје анализу догађаја, уочава узроке који су изазвали побуну и истиче друштвено-економске и међународне чињенице које су дјеловале

�� H. Ernandez, Republikanska Španija i Sovjetski Savez, Beograd, 1953.�� Npr.: A. Koestler, Španski testament [Ein spanisches Testament], Ljubljana, 1939; L. Renn, Španski rat [Der

spanische Krieg], Sarajevo, 1959; L. Longo, Internacionalne brigade u Španjolskoj [Le brigate internazionali in Spagna], Zagreb, 1967; M. Tuńon de Lara, „Španska državljanska vojna“ [La guerra civile spagnola], u: R. Bonchio (ur.), Zgodovina revolucij XX. stoletja, tom 2 [Storia delle rivoluzioni del XX secolo], Ljubljana, 1971, стр. 85–285; T. Hugh, Gradjanski rat u Španiji [The Spanisch Civil War], Rijeka, 1980; P. Broué, E. Témime, Španska revolucija in državljanska vojna [La révolution et la guerre d’Espagne], Ljubljana, 1986; M. Blinkhorn, Demokracija in državljanska vojna v Španiji, 1931–1939 [Democracy and Civil War in Spain], Ljubljana, 1995, itd.

23 B. Petranović, M. Zečević, Jugoslavija 1918/1988. Tematska zbirka dokumenata, Beograd, 1988, стр. 378–379.

�� АЈ, ф. ЦК КПЈ, фас. бр. 4/1936.


на однос снага у шпанском рату. ЦК КПЈ истиче да ће резултати антифашистичке борбе у Шпанији „имати велики учинак и на борбу за слободу у Југославији. И зато не може бити мјеста пасивности, шутњи и неутралности.“��

На темељу анализе шпанског рата и постојеће међународне политичке ситуације и стања у земљи ЦК КПЈ даје упутства за организирање зборова и других облика окупљања, предавања, те организирање одбора и комитета за помоћ шпанском народу. Осим тога, снажно се дјеловало путем гласила, посебно путем Пролетера као централног гласила ЦК КПЈ и бројних окружница у којима се говори о нужној потреби пружања помоћи шпанском народу као најважнијем догађају у свету, јер је од исхода антифашистичке борбе у Шпанији овисио „не само даљи ток цјелокупног међународног положаја у Европи, него у многоме и развитак унутар појединих земаља (Француске, Енглеске итд., укључујући и Југославију)“.26

ЦК КПЈ од самог почетка рата у Шпанији даје бројна упутства и инструкције чланству и форумима у земљи, шаље своје представнике и инструкторе у друге земље гдје се налазила бројнија емиграција и при том стално истиче да се питању антифашистичког рата у Шпанији треба „посветити највећа пажња. Извјештавајте о свему што се у вези са Шпанијом ради“27. То је посебно позитивно дјеловало на југословенско бројну политичку, економску емиграцију и студенте, што су се у том моменту налазили у другим европским и неким прекоморским земљама, од којих је велик дио непосредно судјеловао у шпанском рату.

Шпански су догађаји у 1936. и 1937. години централно и најважније питање КПЈ, а југословенски шпански борци главна њезина преокупација све до њиховог укључења у Народноослободилачки покрет и револуцију у Југославији. Колика се пажња и значај поклањао фашистичком отпору у Шпанији види се и по томе што је особно Јосип Броз Тито,28 као тада најистакнутији члан најужег руководства КПЈ, био задужен за ту акцију.

Акције солидарности су биле бројне и разнолике: у многим се мјестима Југославије одржавају протестни митинзи, шаљу телеграми и изражава солидар-ност са борбом шпанског народа. Затим се формирају одбори и комитети који приступају прикупљању и упућивању помоћи за Шпанију у лијековима и другом материјалу и поред тога што је било јако отежано реакционарним режимом пред-сједника владе Милана Стојадиновића и дјеловањем полиције. Министар уну-трашњих послова Краљевине Југославије Антон Корошец је донео наредбу (3. марта 1937) о забрани сваке активности у корист Шпанске Републике, укључујући и слање добровољаца, прикупљање помоћи и слично. Они који су кршили ове наредбе одаслани су у концентрационе логоре и затворе, а особама које су отишле у интернационалне бригаде одузимано је југословенско држављанство.29 Међутим,

�� АЈ, ф. КИ, фас. бр. 278/1936.26 AЈ, ф. KИ, фас. бр. 330/1936.27 Proleter, organ CK KPJ, br. 6/1937.28 Тито се никад није борио у Шпанији.29 Službene novine Kraljevine Jugoslavije, br. 30/1937.


сви прогони и тортуре нису могли да спријече напредне људе из Југославије, а нарочито не комунисте и радничке борце, да изврше своје обавезе међународне пролетерске солидарности и пруже помоћ шпанском народу у његовој борби против фашистичке агресије.

Од почетка шпанског рата 1936. и током 1937. на свим сједницама ЦК КПЈ шпанско питање доминира, а највише простора заузима у Пролетеру и другим гласилима радничке класе у Југославији. ЦК КПЈ посебно анализира, а партијске организације и форуми у земљи разрађују облике организирања и одлазак добровољаца из Југославије и других земаља (Француске, Белгије, САД, Канаде, Латинске Америке, Аустралије) гдје су се налазили на раду (као економска и политичка емиграција) или на студијама (Чехословачка, Совјетски Савез).

У Паризу је одмах након формирања Међународног комитета за помоћ Шпанији (у Комитету је радио Југословен Лабуд Кусовац /Обаров/) формиран и Југо-словенски национални комитет који постаје главни центар и пункт за прихват, орга-низирање и упућивање југословенских добровољаца што су долазили из Југославије и других земаља. Осим тога, ЦК КПЈ формира и југословенске секције у Белгији, Чехословачкој, Канади и другим земљама у којима се налазила југословенска бројнија политичка и економска емиграција. Наведене су секције имале значајно улогу у организирању пружања помоћи републиканској влади и шпанском народу. У Паризу су осим наведених комитета (Југословенског и Међународног) били формирани и други прихватни центри и везе за прихват добровољаца.

Тајне су јавке за везу путем којих су добровољци одлазили из Југославије биле организиране у Аустрији (Graz, Wien), Чехословачкој (Praga), Швицарској (Basel), Немачкој и Француској (Париз). Тако су била организирана два канала којима су добровољци из Југославије путовали за Шпанију: један преко Аустрије, Чехословачке и Немачке до Париза, а други преко Аустрије и Швицарске за Француску. Осим наведених канала многи су одлазили на разне друге начине: „легалним“ путем до Париза, користећи светску изложбу с кривотвореним или правим пасошима. Било је доста и оних који су самоиницијативно без веза пјешице илегално пошли преко Аустрије и Швицарске за Француску и Шпанију, или преко Аустрије, Чехословачке и Немачке за Париз. Једно се време дио најужег руководства КПЈ (Милан Горкић /Sommer/, Ловро Кухар /Valič/, Родољуб Чолаковић /Rozenko/, Иван Крндељ /Richter/, Сретен Жујовић /Schwarz/, Јосип Броз Тито) налазио у Паризу који је помагао организирање прихвата и пребацивање добровољаца.

Поред великих успеха КПЈ у организирању помоћи и одласка добровољаца, било је и одређених слабости и пропуста. Покушај да се једна велика скупина добровољаца из Црногорског приморја и Далмације пребаци у Шпанију није успео због провале. Почетком марта 1937. је у руке полиције пао велики број (150) већином младих људи (претежно комуниста и скојеваца) из Црне Горе, Херцеговине, Босне и Далмације. Откривен је француски брод La Corse (у близини Будве) и на тај је начин „спречено да отпутује за Шпанију преко 500 добровољаца“30.

30 AЈ, ф. ЦК СКЈ, фас. бр. X-8/155.


Иако је цјелокупна партијска организација интербригадиста била у саставу КП Шпаније, ЦК КПЈ је одржавао сталну везу с добровољцима и њиховим партијским организацијама у Шпанију путем сталних и привремених представника. Стални су били Благоје Паровић и, након његове погибије, Божидар Масларић (Андрејев),31 а повремени Родољуб Чолаковић, Аугуст Цесарец и други.

Међу шпанским добровољцима био је и један број истакнутих револуционара и дугогодишњих организатора и чланова најужег руководства КПЈ (пет чланова ЦК, седам чланова из апарата Коминтерне и тројица бивших посланика у југословенском парламенту), као што су: Благоје Паровић, Владимир Ћопић, Роман Филипчев, Божидар Масларић, Марко Орешковић, Карло Мразовић, Драготин Густинчич, Вељко Ковачевић, Јулио Вареско и други.

Треба нагласити да су се акције помоћи и судјеловање у шпанском рату одвијале у врло отежаним условима и положаја КПЈ у Југославији (од 1921. је у илегали) и у међународном комунистичком покрету, у време Стаљинових „чистка“ које су захватиле и врх КПЈ. Смијењено је руководство КПЈ (Милан Горкић)32 и припремано њезино распуштање, што је узроковало појачано фракционашење у емиграцији и на робији, што се осећало као незадовољство међу југословенским добровољцима у Шпанији.

Статистички подаци о југословенским интербригадистима

Југословенски борци су се налазили у борбеним редовима свих међународних бригада, а највише их је било у 129. међународнoј бригади – у батаљонима Димитров, Ђуро Ђаковић и Масарик, као и у батаљону Divisionario и другим јединицама. Борили су се на свим фронтовима и важнијим биткама: Мадрид, Јарама, Гуадалајара, Брунете, Белшите, Теруел, Леванте, Ебро, Каталонија и другима.

За анализе судјеловања Југословена у јединицама републиканске војске један је од најдрагоценијих извора попис југословенских интербригадиста у збирки Комунистичка партија Југославије и шпански грађански рат,33 која се чува у Архиву СЦГ у Београду. Тај попис од 1664 имена добровољаца уз која су приложени расположиви подаци (за дио бораца се не зна много више од имена) је прошао верификацију у Југославији. Поред тога постоји и једна шпанска статистика, коју је саставила Комисија за иноземне кадрове КП Шпаније у Москви (јула 1941.)

- за раздобље 1936–1938. Та статистика садржи податке за 1192 југословенских добровољаца.34 Компарација тих двоје извора су прилично објективан показатељ

31 Вид.: Andrejev, ’Poverljiv’ izveštaj o radu v Španiji, у: AЈ, ф. KИ, фас. бр. 33/1939.32 М. Горкић, генерални секретар КПЈ, био је у јулу 1937. позван у Москву, ухапшен и октобра 1939.

убијен (I. Očak, Gorkić. Biografija, Zagreb, 1988).33 AЈ, ф. Шп. 34 AЈ, ф. Шп., фас. бр. I-d/10: Commision des Cadres (étrangers) du Comité Central du Parti Communiste

d’Espagne. Volontaires Yugoslaves en Espagne republicaine (1936-1938). Statistiques, Moscou-Juillet 1941.


о судјеловању Југословена у том рату35: земље из којих долазе, ритам доласка, старост, професионално-социјалну и националну структуру, политичку припадност, јединице и родове војске. И што нам показују статистички подаци:

Земље доласка

Југословенски добровољци (1664)36 дошли су у Шпанију из 24 земље: Југославије (421), Француске (420), Белгије (191), Совјетског Савеза (84), Канаде (83), САД (57), Чехословачке (43), Шпаније (20), Аргентине (13), Алжира (11), Аустрије (8), Албаније (6), Ирана (4), Италије (3), по 2 из Швицарске и Уругваја, по 1 из Бугарске, Маџарске, Немачке, Португалске, Румунске, Турске, Панаме и Африке. Подаци су познати за 1376 бораца, а код 288 нема тога податка. Осим из домовине највише их је дошло из земаља економске емиграције, затим из Совјетског Савеза, гдје је већина од њих била на партијским и војном школовању, те из Чехословачке из које је дошла већа група југословенских студената.

Ритам доласка

Подаци су познати за 1185 (71,2%) добровољаца, док за 479 (28,8%) нема тих података. Тако је у 1936. дошло 467 (28%), у 1937. 632 (38%) те у 1938. години 86 (5,2%) добровољаца. Познати су подаци и по мјесецима доласка.

Старост

Подаци о старосни структури (година рођења) познати су за 1298 (78%), док за 366 (22%) добровољаца нема тих података. Подаци по декадама: 1881–1890 = 21 (1,3%), 1891–1900 = 242 (14,5%), 1901–1910 = 667 (40,1%), 1911–1920 = 367 (22,1%) и 1 (као најмлађи) је рођен 1922. године. У 1936. је највише добровољаца имало 26 година, затим слиједе са 31. и 25. годину старости.

Професија

Познати су подаци за 1287 (77,3%) добровољаца, а за 377 (22,7%) нису. Најбројнији групу чине радници (63,4%), међу њима је било 10,2% рудара, слиједе

35 S. Koprivica-Oštrić, „Jugoslavenski dobrovoljci u jedinicama španjolske republikanske vojske 1936–1939“, у: Boban (ur.), Španjolska 1936–1939, str. 134–156.

36 Вид.: „Spisak španskih boraca iz Jugoslavije” (od 1971. god.), u: Kapor (ur.), Španija 1936–1939, tom 5, стр. 499–576.


студенти и ученици (5,4%) те интелектуалци (лијечници, учитељи, новинари, инже-њери ...). По заступљености професија природно је да су највећа група радници, јер они чине социјалну основицу у организираном радничком покрету, а антифашизам им је био заједничко обиљежје без обзира на идејну и политичку опредељеност на комунисте, социјалисте или неке друге групације организираних радника. Природно је да наредну групу чине студенти и ученици, јер су то били млади људи који су се свесно определили за комунистички покрет и били спремни своје идеје и политичко определење доказивати у пракси. То вреди и за све интелектуалце који су као цјелина уз раднике били највећа и најкомпактнија група.

Национални састав Југословена

Национални састав добровољаца не може се реконструирати из југословенског списка, јер податак о националној припадности бораца није забележен. Сачувана је картотека националног састава бораца 129. интернационалне бригаде (учињена у Барцелони, у мају 1938),37 али су Југословени (1015) у њему исказани збирно. Шпанска статистика биљежи национални састав за 1052 Југословена, док је та податак непознат за 140 бораца, који су дошли из Југославије. Најбројнија група су Хрвати (48%), затим слиједе Словенци (23%), Срби (18%), Црногорци (3,2%), те Македонци (1,5%).

Политичка припадност

Политичка припадност забележена је само у шпанској статистици за 1040 бораца: комунисти (561), социјалдемократи (10), Хрватска сељачка странка (8), анархисти (4), изван странака 457; за 152 бораца политичка припадност није позната. За комунисте је забележено више врло значајних података (дуљина партијског стажа, партијске функције, партијско школовање и опће образовање, те трајање затвора и робије на које су осуђивани). Штета је што није диференцирано означена припадност појединим комунистичким партијама и организацијама комунистичке омладине, па тако не можемо издвојити показатеље о члановима КПЈ. Од 1192 имамо за 235 добровољаца забележено и синдикално припадност. Шпанска статистика садржава и занимљиве податке о чланству југословенских добровољаца у разним другим организацијама, културним и спортским друштвима у Југославији и емиграцији, даље о емигрантском стажу, рубрику „познавање страних језика“ итд.

37 AЈ, ф. Шп., фас. бр. V-X/6.


Судјеловање у јединицама армије Шпанске Републике

Највећи број Југословена борио се у саставу међународних бригада, али их је било и у другим јединицама. У приказу борбеног доприноса Југословена ствари Републике и антифашизма у Шпанији постоје двије фазе, фаза милиције и фаза регуларне армије.

С обзиром на сложен начин на који су пристизали југословенски добровољци, је немогуће прецизно реконструирати њихово судјеловање у јединицама милиција. У шпанској статистици забележени су малобројни бројчани показатељи за ту рану фазу рата. Преглед јединица милиција у којима су се борили Југословени углавном је без бројчаних показатеља. Једино у табели распореда Југословена у републиканској армији – је забележено, да су у Columna „Libertad“ била три милиционара, а у Columna „Oliver Palas“ и Columna „España Libre“ по један, те један у Milicia de Bilbao.

Квалитетно нова фаза наступила је формирањем првих међународних јединица републиканске армије, у којима су се борили и Југословени: Edgar André (36), Ernst Thälmann (93), Garibaldi (40), Dombrowski (120). Шпанска статистика наводи, да је било у XI интернационални бригади (батаљуни Edgar André i Dombrowski) укупно 82, у XII (батаљони Thälmann i Garibaldi) 99, у XIII (батаљун Чапајев) 78, у XIV (мјешовити митраљески батаљун, балканска чета) 33, у XV (батаљун Димитров) 49, те у 129. мјешовити интернационални бригади 543 Југословена: батаљoн Димитров (чете Матија Губец и Иван Цанкар) 191, батаљун Ђаковић 150, батаљун Масарик 4, батаљун Divisionario 108, те без прецизирања батаљуна 90. Даље, у 35. дивизији 7; у 45. дивизији (батаљони Divisionario /јединица коњице/ 13; у бази интернационалних бригада укупно 53; у артиљерији укупно 131 (I група тешке артиљерије Eslavo /батаљон Коларов/ 21, II група тешке артиљерије Шкода /батерија Лиебкнецхт/ 22, III група тешке артиљерије 18, IV група противтенковске артиљерије /батерија Стјепан Радић/ 38, Артиљеријска група 35. дивизије Ана Паукер 6, Артиљеријска група 45. дивизије Роза Луxембург 5, Батерија Gottwald 21); у авијацији 4; у тенковским јединицама 12; у ратни морнарици 1; у санитетски служби интернационалних бригада 33; као партизани (герила) 26. Поред тога се је и 65 Југословена борило у шпанским јединицама републиканске армаде.

Споменути морамо, да је било међу југословенским добровољцима и 14 жена (3 лијечнице, 2 медицинске сестре, 4 раднице, 2 студентице, 1 службеница, 2 без занимања). Из Југославије их је дошло 5, из Француске 4, из Чехословачке 2 и по 1 из Алжира, Белгије и Уругваја. Југословенке су биле укључене у санитетску службу међународних бригада, као лијечнице, медицинске сестре и неговатељице, али у болницама а не на фронту.

Шпанска статистика о војним и другим функцијама показује, да су официри чинили 12,4% (148), подофицири 11% (133), политички комесари 4% (48), санитетско особље 2,8% (33, од тога 15 санитетских официра), а војници 67% (802, међу њима је било 35 секретара партијских организација) од 1192


добровољаца Југословена. Остали (43) били су: преводиоци (24), радници у ратни индустрији (16) и цивили (3). У овој статистици постоји и посебна рубрика с оцјеном држања Југословена (подаци за 732 добровољца, а за 460 нема оцјена). То је у ствари морално-политичка квалификација (из 1938. године), која је разврстала добровољце у категорије: врло добро, добро, средње, лоше, сумњиви, провокатори, шпијуни, троцкисти итд. Већина њих (530) имала је оцјено држања: врло добро, добро или средње; мали број (8) је сврстан у категорију троцкисти. Тај оптимистички податак, на жалост, многима који су се вратили у Совјетски Савез није спасио главо у стаљинистичким чисткама, када су били оптуживани управо као троцкисти и шпијуни.38

Губици у редовима југословенских добровољаца (погинули, нестали, заробљени, рањени) нису прецизно утврђени. Постоје различите бројке и нису свуда исказане све категорије губитака. У југословенском списку то је прецизно утврђено за 545 погинулих од 1664 добровољаца, што значи, да је био губитак међу Југословенима 32%.

Југословенски добровољци послије пораза Шпанске Републике

Послије пораза Шпанске Републике преживјели југословенски добровољци из шпанског рата (520) нашли су се у француским концентрационим логорима: Гурс, Вернет, Аргелес. У тим логорима било је преко 5.000 бораца из Шпаније (Југословени, Немци, Талијани, Пољаци, Маџари, Румуни, Бугари, Чеси, Словаци и други. У Југославији је КПЈ организовала39 масовно прикупљање и слање помоћи (у новцу, храни, одјећи, лијековима, литератури), затвореним југословенским добровољцима у Француску; надаље, развила је широку политичку акцију за њихов несметан повратак у Југославију, те је прикупила више од 300.000 потписа грађана којима се захтијевало од тадашње владе Цветковић-Мачек да дозволи повратак у југословенских шпанских добровољаца.

Као што је познато, југословенске владе су упорно одбијале издавати дозволе за повратак шпанских добровољаца. „По питању повратка ових наших добровољаца, који су у већини комунисти, од стране Министарства унутрашњих послова решено је, да сваки мора у нашем посланству у Паризу писмено да изјави, да се каје што је отишао у добровољце и да се одриче сваке комунистичке акције по повратку у земљу“ (Став Генералштаба југословенске војске, 20. XI. 1939).40 Додуше, у логоре су стизали поједини владини емисари да приволе интерниране

38 Вид.: V. Mujbegović, U. Vujošević, „Die jugoslawischen Kommunisten in den stalinistischen ’Säuberungen’ (1929–1949)“, u: A. Lešnik (ur.), The Crisis of Social Ideas. A Festschrift for Marjan Britovšek. An International Edition of Historical and Sociological Studies, Ljubljana, 1996, str. 363–374; I. Očak,

„Jugoslavenska emigracija u Sovjetskom savezu i staljinske čistke“, исто, стр. 375–397.39 N. Lengel-Krizman, „Organizacija prihvaćanja jugoslavenskih dobrovoljaca iz Španjolske u Jugoslaviju“, u:

Boban (ur.), Španjolska 1936–1939, str. 192–200; S. Pešić, „Komunistička partija Jugoslavije i Španjolski gradjanski rat“, исто, стр. 116–119.

40 Petranović, Zečević, Jugoslavija 1918/1988, стр. 393.


да појединачно напишу изјаве у којима би на одређени начин изразили своје кајање за добровољно учешће у рату на страни републиканске Шпаније (сви су их одбили!). Кад је Француска 22. јуна 1940. капитулирала, постојала је велика опасност, да бивше шпанске борце немачке окупационе снаге побију или одведе у логоре у Немачку. Национални комитети КПЈ у логорима одмах доносе одлуку о брзом организирању пунктова за пребацивање интернираца за Југославију. Од 250 југословенских шпанских добровољаца који су успели – преко илегалних канала КПЈ – да се пребаце из Француске у Југославију, 130 их је погинуло у биткама током народноослободилачког рата (1941–1945), а током завршних великих операција на тлу Југославије против фашистичких војних снага, све четири армије народноослободилачке војске Југославије предводили су команданти, бивши југословенски добровољци из шпанског рата (Коча Поповић, Пеко Дапчевић, Коста Нађ, Петар Драпшин). Свакако су код народа и бораца „Шпанци“ представљали један узвишени појам и прави култ личне храбрости, патриотизма и оданости борби против фашизма.

СпиСак ’ЈугоСловенСких’ интертбригадиСта*

У оквиру пројекта »Југословени у шпанском грађанском рату« (1971. године) било је евидентирано 1664 југословенских добровољаца.�� Овај, проширени списак (садржи имена 1912 лица ‘југословенског’ порекла) резултат је међународних истраживања који међу ‘југословенске’ Шпанце оправдано сврставају до сада превиђене добровољце из следећих категорија:

- економски емигранти из ‘југословенских’ земаља пре Првог светског рата и између два светска рата (досадашње статистике многе од њих су убрајале међу Американце, Канађане и др.);

- политички емигранти из Југословије између два светска рата и после Другог светског рата (многи намерно превиђени због политичких разлога);

- Словенци и Хрвати са подручја Јулијске крајине (Venezia Giulia) коју је анектирала фашистичка Италија после Првог светског рата (досадашње статистике многе од њих су убрајале међу Италијане);

- Словенци из предела Корушке и Штајерске који су после Првог светског рата припали под Републику Аустрију (досадашње статистике убрајале су их међу Аустријанце);

- Хрвати са територије Хрватскога приморја коју је анектирала фашистичка Италија после Првог светског рата (досадашње статистике многе од њих су убрајале међу Италијане);

- ‘Југословенски’ Македонци из Бугарске и Грчке (досадашње статистике убрајале су их међу Бугаре, односно Грке).

�� AЈ, ф. Шп.; Kapor (ur.), Španija 1936–1939, tom 5, стр. 499–576: “Spisak španskih boraca iz Jugoslavije”.


Abduzaimović, SabitAbinun Radanović, AlbertAbramović, BranislavAbramović, Josip (Anton Ludek)Abramović, Juraj JuroAdžaga, JosipAjvadžin, MarjanAladić, MihajloAlbahari, SalomonAlbin, Jurij JurejAlbin, OtoAldanov (Aldan), TiborAleksejev, PetarAleksić, NikolaAleksić, Petar (Peter)Altarac, IsakAndor, AurelAndreev, Ivan (John Andreef ohn Andreef)Andrejević Kun, ĐorđeAndrić, StjepanAnđelić (Angelić, Angelich, Anstelic), Ilija (Ilyce, Nick)Antić, EmilAntić, Vicko (Vinko)Antolčić, StjepanAntonsich, LucianoArančić, AntonioArijanović, ĐorđeArsenijević, Branko (Brana)Arsovski, Vladimir Blažo (Vladimir Đorđević; Oljeg Čislov)Artosich, LucianoAskič, AntonAtijas, HaimAtko, BorisAždajić, AlojzBaban, IvanBabić, MiloradBabič (Babich), Anton ToniBabič, LudvikBabin, (Bačić, Balić) AntonBabin, Tomo (Thomas)Backov, TomoBaće, MaksBač, JosipBačić, KarloBačkov, FranjoBaho, ImrickBajčić, Dragutin GregoBajić, Petar (Luis Martin Kinago)Bajt, Josip Jože

Bajuk, MartinBakeric, John R. (John Baker; Bakarac)Bakran, IvanBakran, Viktor FranjoBakulin, MijoBalajić, FranjoBalaško, ŠtefanBalbin, PavleBalčejac, JozefBaldaž, M.Balen, EmilBaloff (Beloff), MikeBaloković, MilanBalovich, LadislavoBaltić, LukaBanda, Anton IvoBandov, FranjoBandžov, SpasBanfi, Jan (Žan)Banić, KarloBanovil, ...Barbarić, …Barić, MilanBarišić, IvanBarišić, MatoBarišić, Mijo (Gopo)Barišić, MijoBarkovich (Barković, Barbovich), Thomas (Michael)Barle, KarelBartl (Baratal), Arsen (Senjo, Arthur)Baruh, IsaBaruh, JakovBaruh, SilvioBarvizan, ...Basch (Baš), Ana-MarijaBasch (Baš), AndreBasch (Baš), JanošBaschiera, EugenioBasković, IvanBastiancich, GiordanoBastiančič, SigbertBaša, ŠabanBašić, AnteBašić, DujeBašić, MateBatelić, MateBatelič, MatijaBatič, ViktorBatinić, Anton Ante

Batinić, NikolaBattelich, GiuseppeBatur, StankoBayza (Bajza), Stephen (Stefan)Bebler, dr. Aleš (Andre Kobal)Bedenik (Benedik), AntonBedenik (Benedik), IvanBedenik (Benedik), LadislavBedenik, SlavkoBeer, dr. Imre (Gojko dr. Gorijan; Mirko Bayer)Bego, AnteBegović, Alil AlojzBegović, Vlajko (Vladimir Stefanović)Belati, AntonBelić, Stevan (Stefan Dudek)Belin (Belino), EmilBellen, Emidio (Emilio)Belović, Ratomir Ratko (Đorđe Stefanović)Beltram, L.Benci, MarioBenci, RodolfoBenco (Bencovich), AntonioBerdais, OskarBeranić (Berenić, Beronich), Ivan (John)Berger, RudolfBergman, AlfredBerkopec, Josip JožeBerković, Džozef Josip (Majer)Berlot, JosipBernardi, FrancBernardi, KarloBerović, Josip JosoBertagnin (Bertanj), VjekoslavBertok, Benedikt (Eduard Salgado)Bibić, Mirko (Miloš Dimitrijević)Bidovec, A.Bihalji-Merin, OtoBilić, BožoBilić, DragutinBilić, IlijaBilić, JureBilić, NikolaBiljan, Milan MileBilkić, NaskoBirčić, IvanBirovljev, ĐuraBišov, RudolfBjedov, Gojko


Blagojević, Milan (Petar Križanić)Blanša, ...Blažević, Anton AnteBlažević, JurajBlažević, Ljubomir LjuboBlažević, Marko (Mark Blazevich)Blažević, MateBlažević, PavleBlesa Kordona, MartinBobetić (Babetić), MarkoBobnar, StaneBočkarovski, MihailBodlović, IvoBoem (Boehm), GeorgBogatec, Štefan PeterBogdanović, AleksandarAcaBogner, Hans Jože (Elpatjev M. G.)Bohunicki, dr. Adela (Anka Poca)Bojevec (Borjevec), EdmondBolf, AlbertBolf, FranjoBolf, MatijaBolf, RokoBombazzi (Bumbaz), GiovanniBoner (Bohner), Franjo Franc (Pavlovič)Borić (Bordić), MileBorić, SrečkoBorierec, EdmondBorišić, MijoBorjan, GojkoBorski, IvanBosnić, MijoBošković, JanošBošnjak, IvanBošnjak, Josip (Zozo)Bota, BlažBotelić, AntonBotić, VittorioBoženović, Dimitrije (Bozenoff; James Bozenovich)Božić, Milan MilančeBožič, FranjoBožidar, BoškoBožinovski, Pandje (Pante) Božović, Milun (Jaroslav Noskov)Bračič, LudvikBračun, JosipBradamante, GiovanniBragan, Loris AlbertoBrajović, Nestor NešoBrandolize, Giovanni Ivan

Bratko, ZorkoBratoš, SilvijBravin, KalicoBrdar, DujoBregant, BrunoBrenčić, FirminioBrenčič, TirenicBrenković, NedeljkoBreskvar, JožeBresovec, Franc JosipBrešić, StankoBrezovec, Kiril (Ćiro)Brezovic, Albert Louis (James Bezanovich; Besanovitch; Bezovich)Brijaček, IvanBrinčo, LuisBriševac, VasoBriški, Antun (Anton Brisa)Briški, MarkoBrkić, AntonBrkić, VladimirBrković, Zvonimir ZvonkoBrenčić, MarijanBrnčić, Stjepan StipeBrone AntonBrozičević Juraj JureBrozović (Brozovich), Srećko FilipBrusić, AntonBubich, MikeBubić, VinkoBubievich, VladimiroBuble, ĆiroBudač, MijoBudak, Divko JosipBuković, LazarBulc, AleksanderBura, Fran FranjoBurić, IvanBurović, GeorgBurovnjak, Vinko (Šupljak)Bušić, IvanBušić, Mate (Abato)Bušić, PetarButurac, MileBuzev (Buzeff), Trifun (Tifron)Caharija (Zaharija), LeopoldCako (Čeko), JurkoCanarozzo, IvanCandutti, CarloCar, Nikola (Črni)Carić, Petar

Carnik, SrečkoCenčić, Ferdinand FerdoCenčić, SlavkoCentor, JovanCerić, Zvonimir ZvonkoCesarec, AugustCetin, AntonCetin, Karlo KarelCevantes, PetarChervatin (Petek), FerdinandoChierfusc (Kerfis), GiorgioCibic, RajkoCigoj (Cigoi), StankoCigrovski, FranjoCimerman, AntonCirk (Cerk), StojanCiter (Ciehar; Ziehar), KarelCociancich (Canziani), PietroColani (Kolanović), GiuseppeCorcitie, …Cosulich, CarloCotarič, NikolaCovacich, Giovanni (Ivan Kovačić)Crivici (Crivicich), OresteCrnković, PetarCurk, RafaelCvetić, Todor (Crni)Cvetko, Vječeslav (Flores)Cvetković (Cvijetković), RadomirCvijanović, StefanCvijetković, LukaCvisaji, LuiđiCvitković, MiljenkoĆamilov, dr. KirilĆetković, dr. MilovanĆetković, VladimirĆiprovac, SavaĆopić, Milan EmilĆopić, PetarĆopić, Vladimir (Senjko)Ćuk, VukašinĆurčić (Ćulčić), AdamĆurić, TomoĆurka, NikolaČačić, Tomo (Gavrilov A. D.)Čagalj, FranjoČaleta, BernardČap, MatijaČarnić, AndrijaČaušević, PašanČečura, NikolaČeko, Luka


Čelebić, MilanČelebić, NikolaČelebija, MisakČelija, FranjoČemažar, MihaČemergas, StevoČern, ViktorČerne, Avgust GustlČerne, ViktorČernina, AndrijaČešnjevar, Franc Češnovar, AdolfČešnovar, RudiČimović (Chimovitsch), AugustČioran, GeorgČižek Rudolf RudiČok, AlojzČok, Lino (Zachi)Čolaković, Rodoljub (Jovan Pavlović)Čolić Halid, EduardČolić, SlavkoČon, HariČop, AlojzČop, BlažČop, MilivojČorak, IvanČorak, JosipČrmelj, AvgustČubelić, SlavkoČubrić, JosipČuci, StefanČučak (Čuček), DragutinČučković, SimoČuk, Tone JožeČukulić, Božo PavleČukulić, Miroslav MiroČuleta, IvanČulina, Marko (Jadranski)Dabisevich, VladimiroDakić, BožidarDamjanović (Domjanovich; Domjonović; Danyanoich), MiloDanculović (Dankulowizc; Dancuvocic), PaulDanilović, VeselinDapčević, PekoDapiran, Giovanni (Saule)Dasović, IvanDasović, Stjepan Stipe (Steven)Debernardi (De Benardi), Giovanni Ivan

Debeš, JohanDebevc, IvanDebevc, Štefan ŠtefekDebevc, Venceslav VinkoDella Croce, Romano (Roman Krstović /Krstovich/)Delcaro, Mario (Vincenti)De Leo, Karmelo (Leon Cernais; Giovanni Karnio)Delić (Delitch; Diklić), Đorđe (Georgius Deluch)Delija, FranjoDelprato, …De Luca, AlbertoDemetrio, Oton (Adon)Demić, Miron (Danilo Pavlović)Demnijevski, Aleksa (Sergije Bauman)Depangher, FrancescoDepope, Mato (Matt)Derenčinović, Ivan (John)Dessanti, Pietro (Domenico)Dešković (Deskovich), Ivan (John)Devčić, PetarDevčić, StevoDevescovi, GiovanniDević, Đorđe (George)Devrnja, RajkoDihpol, JožeDijanek, Stjepan StevoDijoš, JanošDimič, EmilDimitrijević-Nešković, dr. NadaDimkov, Dimo (Georgijev)Dimov, Angel (Skopljanac)Dimić, MiodragDiorgo, AvgustDiviach, RiccardoDivjak, ViljemDobeze, VincencDojčinov, IvanDojht, MirkoDolenc, FrancDolenc, IvanDolinšek, Ivan (Dolišenko; Juan Ferraro)Domanji, RobertDomazet, AnteDomič, IvanDomin, StjepanDonko, JohanDonkovich, Antonio

Doratević, FilipDoratević, SvetaDornik, AlojzDosenel, JanDragić-Belović, Olga (Milica Milić)Dragišić, PetarDrapšin, PetarDrašner, Anton Toni (Anthony, Tony)Drev, LeoDria, IvanDrioli, EmilioDrobac, Siniša (Stanko Milanović)Drobnič, FrancDrobnič, MihaelDropulić, ĆiroDrufovka (Drufukar), AntonDubac, ConstantineDubinović, MateDubovich, GeorgeDubravčić, IvanDubrović, EduardDudić, SretenDuja, GregorDujmović, MarijanDujmović, MateDujmović, RudolfDuvnjak, Ivan ŽanDuvnjak, NikoDvoraček, Ervin ErnestDvorak, FrancDžuba, NikolaĐadović, VladoĐajić, Jovan (John Djajic)Đedović, AntunĐerek, DragutinĐerek, EmilĐerek, Štefan StipeĐorđević, FilipĐorđević, MilošĐorđević, Svetislav (Ilja Lopačev)Đuka, VeljkoĐurđev, DragutinĐurić, MilošĐurić, MirkoĐurić, TomoEisvich, RodolfoEngl, Elijas IlijaErceg, MarjanErceg (Herceg), MichaelErdeljac, Petar (Peter)


Erjavec, AndrejErjavec, FrancErjavec, RudolfErjavšek, AlojzErlich, EgonErnec, AvgustEržen, VenceslavEstale, Vinko ViktorFabić, SilvestarFabjan, AntonFabjan, IvanFanović, ArturoFarkaš, FranjoFatović, Francisko FerručoFederl, FrancFelc, AvgustFelc, Fortunat (Viktor Srečko Kavčič)Felc, IvanFende, StaneFerber, ItoFese, FortunaFetahagić, AhmetFigneredo, HenrihFiličev, Roman (Arnold Fajn; Roman Filipovič)Filipović, KristiforFinžgar, StankoFišer, BenoFišer, IvanFišić, SrečkoFlis (Fus), FrancFodor, dr. Karl (Teodor Balk)Folnović, JurajFonda, AntonioFonda, GuerrinoFonda, SlavkoFonovich, ArturoForiš, Ivan (Bata Fore)Fornezzi, HerbertFortunat, SrečkoFragiacomo, CarloFranc, AlojzFranc, JanezFranco (Francovich), AntonioFranić, JozoFranić, MarkoFridman, ...Frković, Martin MileFućak, LjubomirFurlan, Silvester Silvo (Pavel Poljakov)

Gaćinović, VojislavGačić, JovanGačić, MilošGajić, StevanGale (Galan), AntonGantar, FrancGarčić, MilošGardić, MiodragGarin (Gerin), BrunoGaspar, PeterGašparac, Ivan (John)Gavranov, SredojeGavranović, Stevo (Mirko Živković)Gavrić, Elizabeta LizaGendić, PetarGeorgijen, OskarGeorgijev, PaulGeorgijević, Dimitrije (Hugo Selka)Gerančić, AntonioGertič, IvanGetarov, JozefGhersich (Gersić, Gersi), GiovanniGincelj, ErminioGiorgetti, FrancescoGivulinovich (Givulinović, Givins), John AlbertGlavan, FrancGlavaš, Marija (Peči)Glavicich (Glavich), MateoGlavič, ViljemGlaviček, AntonGlavina, MarioGligorović, Miloš (Dušan Petrovič; Černov)Gojak, Ludvik IvanGojsalić, AnteGojtanić (Goitanich), RudolfoGomišček (Gomiscek), IvanGornik, FrancGoršek, Ivan (Omar)Gorupec, ViktorGossain, FranjoGosenica, AlojzGostinčar, MartinGošnjak, IvanGovorušić, NikolaGramc, JanezGrebinc (Grebenc), Franc FranjoGregorčič, IvanGregorčič, Josip Jože

Gregoric, A.Gregorovich, FrankGrgić, ErnestGrgurić, AndrijaGrgurić, EdoGrigor, Aristov (Gregor Aristov)Grincelj, ErminijGrivičić, DaneGros, MatijaGross, Ivan (Johan)Grotan, DomenicoGrubiša (Grubissa), Just (Giusto; Gustavo)Grubor, PetarGruden, AntonGrujec, GustavGruić, RokoGrujić, Stanko BrankoGržina, MatijaGuberina, LinardoGučič, JurijGudelj, AnteGudelj, MateGuli, ĐorđeGunscher, Rudolf RudiGurebić, MaksGustincich, FrancescoGustinčič, ing. Dragotin (Daniel Golubjev)Guzek, MaksGvozdenović (Gvozdanović, Gozdanovich, Grozdanović), Toma (Tom)Habulin, MarijaHaček (Hraček), AlojzHadži, Panzov (Gančo)Hadžiev, Panajot (Pete Hadjieff)Hafner, BernardHake, AdolfHaložar, ViktorHariš (Haris), ErnestHariš, Ivan (Ilija Gromovnik)Harner, BernardHarz, RudolfHatz, Karel (Jose Moreno Lopez; Sergej Kozlov)Hedrih, Karol (Diaz)Held, Karel KarloHerceg, FrancHerman, ViljemHeusler, VladimirHladnik, Janez


Hladnik, FrancHočevar, StaneHoffer, EmerikHolaek, JosipHorvat, FrancescoHorvat, IvanHorvat, MirkoHorvat, LadislavHorvat, StefanHorvat, VinkoHorvatin, Vladimiro Horžić, ŠimeHoškin, FraneHranić, ...Hreščak, Dominik (Domenico Kreschiak)Hribšek, IvanHristić, Petar (Peter)Hristov, GregoryHrovatin, KarloHruza, LeopoldHudič, JakobHumar, Ivan (Malchino)Husinec, JosipHvalič, FrancIlić, Anton (Antonio Gilli; Toni Harmonika)Ilić, Ljubomir LjuboImak, AlojzIpavec, Josip JožeIsakov, MilanIscenski, TodorIskra, IvanIstenič (Istinič), IvanIvanc, AlojzIvanc, AntonIvanc, IvanIvanc, MirkoIvančić, PetarIvanić, BobanIvanić, PeroIvanišević, FraneIvanišević, JovanIvanišević, LjubomirIvanišević, Nikola (Nick)Ivanov, AnteIvanović, Dragomir (Ramona)Ivanović, FrancIvanović, Marko (Nestor)Ivanović, PetarIvanšćak, VladimirIvić, Maks

Jadriev (Yadrweiw), John P.Jagič (Jagisch), ŠtefanJahić, FadilJakopič, JosipJakopović, Josip (Joško Stranić)Jakovac MartinJakovčić (Jakovšić), FranjoJakovčić, Mato (Matt)Jakovljević, SretanJakšetić, Đorđe GiorgioJakšić, ĐuroJakšić, Ivan MilanJakuš, JovanJakušić, FrancJanhuba, RudolfJanić, JovoJankes, GrgaJanković, DragoJanković, MilanJanković, TodorJanković (Jankov), VasaJardas, Eduard Edo (Ivan Ilić)Jarić, SvetozarJazbec, AvgustJazbinšek, Viktor (Antonio Lopez; Robert Reiner)Jelen, ŠtefanJelić, LazarJelić, MateJelin, MauriceJenko, RudolfJeraj, AlbinJereb, Viktor Vittorio (Mario Benotti; Leone Kraniski; Leo Kranjski)Jeremić, BogdanJeremić, OstojaJergović, BožoJergović, Mate (Matt)Jerić, LukaJeriha, ViktorJerončić, Ivan (Srećko Vico)Jerončić, Milan (Mile Koren)Joakim, JugoJoković, BogdanJoksimović, AleksandarJopiti, CarloJovanc, MirkoJovanović, Aleksandar AcaJovanović, Dragoslav /r. 1913, student/Jovanović, Dragoslav /radnik/

Jovanović, Janko (Drenovski; Daskal; Emil Dragović)Jovanović, MauriceJovanović, Milorad MilanJovanović, RadojeJovanović, Svetozar (Jose Bareš; Bogdanovski)Jovanović, VojoJovanović, Živorad ŽikicaJovašević, GvozdenJubert, Viktor (Jub)Jugo, JoakimJugović, BogdanJung, FrancescoJunker, Rudolf OskarJuranić, OskarJuras, BožoJuratović, NikolaJurca, IvanJurca, VladislavJurcich (Juričić), Antonio AntonJurdana, Ivan (John Jordan)Jurica, GiuseppeJurica, Jure (Zaratin)Jurič, MilošJuričić, GeorgijeJurišić, MihoJurjević, Milan MilošJurkić, LeonJurkić, SrećkoJurković, Nikola (Akrobata)Jurlin, AnteJzadaić, LuigiKacman, JozoKada, AlbertoKada, DžemailKadijević, MirkoKaiser (Kaisear), SpartacoKalafatić, Milan (Nikola Nikolajevič)Kalanj, Ivan (John; Milan)Kalc, JuricaKalev, PetarKalinić, Milan (Ninković)Kalman, AndreaKamacoff (Kamackoff; Komakoff), Steve (Stefan)Kamenšček, StankoKamhi Alkalay, SamuelKampf, GustavKampf, RudolfKanački, Svetislav


Kanjski, IvanKapor, Čedomir (Čedo)Kapš, AntonKapš, FranjoKapus (Kapis), JožeKar, FrancKaradžić, RaduleKardun, IvanKarlović Simeon SimonKaroglan, Mihael MijoKatelich, MichaelKatnić, IvanKaučić, FedericoKaučič (Kavčič), AntonKaučič, FrancKelc, Josip JozefKelek, IvanKeleković, NikolaKelos, IvanKepa, FrancKered, Stjepan (Georg Frid)Kerpan, AlbertoKeršner, ArturKezel AndrejKezele, GeorgeKipo, AlojzKiramoš, GeorgKittl, AdolfKjus, FranjoKladnik, BlažKlančar, AlojzKlanjšček (Klanjšek), ValentinKlemenc, AlojzKlenovšek, JožeKlepša, EdvardKlešnik, PavleKlisić, JovanKlošević, FilipKlupač, KolomanKmet, PeterKnapić, AntonKnapić, Srećko (Felice Nappi)Knez, Franc FranjoKnežević, Đorđe (Paja)Knežević, Ljubomir ĐuroKnežević, MirkoKobal, DragoKobal, MatijaKobe, MatijaKobe, Mihael (Mike; Kolbe N.)Kocjan, ŠtefanKocjančič, Peter (Pietro

Cociancich; Canziani)Kocub, JakovKočmarovski, …Kokai, ImreKokal, Ivan (Jožef Petelin)Kokolj, JureKolak, JosipKolar, IvanKolar, Mihael (Mišel)Kolenc, IvanKoleša, Viktor (Josip Hope; Ivan Sartori)Kolešnikov, AndrejKoljenčić, Veljko (Djetić)Kolman, Franc (Maron)Komar, FrancKomikov, MagitKominek, JosefKopp (Kopf), FerdoKopinič, Josip JožeKoprivnik, KarelKoprivšek, FrancKorać, IvanKorčetić, …Korošec, JanezKorošec, LazarKorzaba, AntonKorzančič, StankoKosanić, DragutinKosanič (Kozulič), Karlo (Marlo)Kosanović, SimoKosmović, EugenKosović, KarloKostančić, SlavkoKostelic, LouisKostić, GoceKostić, PerišaKostov (Kostoff), GeorgeKošanjić, MilošKoščić, Franjo FrankKošuta, AlbertKoturović, Dimitrije (Mitko Kot)Kovač, AlojzKovač, FrancKovačec, JanezKovačević, Đorđe ĐokoKovačević, FranjoKovačević, IvanKovačević, MirkoKovačević, Nikola (Nikita Mendes)Kovačević, VeljkoKovačić, Josip (Joseph)

Kovačič, Franc (Francesco)Kovačič, Ivan (Juan)Kovandžić, SvetozarKozakov, Dimitar (Tatef Dmitar Kazacoff)Kozan, StjepanKozjak, Štefan Franc (Stephen)Kozlov, GeorgijeKozole (Kezele), AleksanderKozole, JožeKožuh (Kozuk), JakobKragolnik, AlbertKrajačić, Ivan (Stevo Verdić)Krajačić, Marjan (Petar Gašparac)Krajina (Krajnak), JurajKrajina, RafaelKraksner, Josip JožefKralj, JožefKraljev, Šime (Siniša Karlović)Kranjc, JožeKranjc (Krajina), MatijaKranjc, NikolaKranjc, RatkoKranjčević, JakovKranjčević, ViktorKranželić, SimonKrasna (Krašna), LouisKrašovec, FeliksKratohvil, StevanKraus, LeaKravajica, AndrijaKravšek, JožeKreačić, OtmarKreft, IvanKregar, SlavkoKreković, NikolaKrezo, Jure LukoKrivec, IvanKrivec, PavelKrizmanić, NikolaKriž, FranjoKrižaj, JožeKrižaj, Lojze (Luigi Crisai)Križanić, PeroKrkljuš, SavoKrkljuš, SlavkoKrnc (Kruk), Alojz SlavkoKrnc, RomanKrog, MilanKrojnski, …Kronoveter, JakobKrpc, Roman


Krsmanović, BrankoKrstić, Andrija (Krcun)Kručičanin, AleksandarKrunić, OstojaKrušnjak, KazimirKrvavac, Džano AhmetKrželj, MirkoKubanic, GeorgeKubina, MaksKubinec, MichaelKucmi, MihajloKuča, JanKuček, IvanKučera, JožefKučera, TerezaKudec, VinkoKuhar, IsidorKujundžić, Anton AnteKujundžić, LjuboKujundžić, MateKujundžić, NikolaKukec, JosipKukura, PavaoKuleto, IvanKuljević, PetarKunej, Alojz LojzeKupusinac (Kuprinski), AleksandarKurčini, AdamKuret, DjuroKuret, PeterKurtović, MarkoKus, FrancKusturica, SigfridKuštera (Kustera; Kustern), Frane Frank (Arnold)Kutleša (Kutlesa), Stefan Stipe (Steve)Kužet, ĐuroKuzman, MartinKužuh, JakobKveder, DušanKverk, AndrejLacmanović, FraneLadovina, VojoLadovski, MihaelLakovich, AntonioLalić, Šime (Janko Danić)Larić (Lavrić), AntonLaski (Lasić), StefanLašević, JanLatinović, LazarLavrenčič (Laurenčič), Alojz

Lavrin, JožefLawser, Kresho (Krešo Lavšer)Lazar, Franc (Lazar Korošec)Lazić, Stefan (Miko)Lazić, NikolaLeban, Giuseppe Josip (Vincent)Lebičić, FranjoLebl, IvanLedinek, AntonLegac, Jure (Đuro)Legate, GeorgLehmann, Friedrich (Fric)Lekić, DaniloLekić, RadovanLeleb (Lelen), MilanLenac, IvanLenardič, IvanLenček, JanezLenek, JanLeno, Danilo (Danijel Lepo; Stefan Prohorov)Leontić, BoroLepešević, ViktorLessel, Eugen (Geno)Levantin, PetarLicul, Anton (Grašić)Licul, Josip (Falor)Ličen, AntonLidle, TodorLilić, StevanLinček, IvanLindarić, IvanLipa, DaneLipovača, IbrahimLipušček (Lupuščak), Srečko (Kraff)Lipušček (Lipovšek), Viktor (Silvister Penja)Lisinski, JožefLiverić, Tomo TomašLizek (Ležek), RudolfLlorog, VaclebLoger (Lorger), AntonLončar, StipeLončarić, Josip (Henrih Babović; Pedro de Kastro)Lončarić, Vladimir VladoLopar, JohanLović, JurajLovrin, JožeLozer, KreškoLučev, Ćiril

Lučić, AlbertLučić, Marijan LucijenLuić, Slavko VjekoslavLukas (Lucas; Lucacs; Lukaszewis), Franjo FrankLukić, BrankoLukin, IvanLukinić, StjepanLuko, StipeLuković, DragišaLukša, JosipLulić, BožoLuštica, Ante (Mateo)Lutkić, Konstantin KostaLjubičić, Franjo (Muco)Ljubičić, IvanLjubičić, JureLjubinković, BrankoLjumović, RadosavMačković, …Madrijan (Madrić), LudvigMadžar, IvoMajcen, Stjepan StevoMagan, EdoardoMagnotić, Anton Toni (Anthony; Tony Manjgotic)Mahnič, Peter (Pietro Machnich)Majder, Vladimir (Vladimir Kurt)Majnarić, JosipMaksimović, ing. Ljubomir LjuboMakuc, JakobMakuc, VladoMalattia, AntonioMalattia, Giovanni (Ognibene)Malenšek, FrancMalih, KarelMališić, Jovan (Ivan Martinović)Mallig, Jordan (Đorđe Maljig)Malohodžić, HivzoMance, BrankoMandić, IlijaManojlović, ŽarkoManola, SrećkoMarconi (Marcon), MarioMaretic, JoeMarhart, IvanMarinić, KrstoMarinoni, Giovanni DomenicoMarinov, PetarMarionoff, NickMarjanović, StevoMarkič, Jože


Marković, MilenkoMarković (Markovicz), Mirko (Jose Porra Spolea)Marković, PajoMarkul, Petar (Pjer)Marn, AlojzMarodini (Marondini), Eduard EdoMarović, MileMarša (Marscha), VidosavMarunica, MatoMarušič, Drago KarlMarušič, G.Marušič, MatijaMarvin, Albin (Anton Hribar)Marvin, EdvardMarvin, RomanMarzaz, SebastianoMaslać, VlahoMaslarić, Božidar (Bruno; Feliks; Boris Andreev)Mašković, MijatMatajčić, DragutinMatajčić, IvanMatanović, GavroMatejak, IvanMatejčić, Dragutin DragoMatešič, Jurij (George)Matić (Matiych), KarloMatić, MilanMatić, RudolfMatin, Jovan ŽanMatišić, Mate (Matija)Matković, BlažMatković, MilanMatoš, AnteMatosich (Matošić; Matesic; Matosick), AnthonyMatović, Milisav (Mario Baronti)Matronić, AleksaMauko, VjekoslavMavec, JožeMaurič, ViktorMaurovič, Remigij (Remigio Maurovich)Mazga, StefanMazi, AntonMazi, MartinMedan, SavoMedelin, DomenicoMedenica (Medecina), MilošMedved, JurijMedžev, Ciril (Kiro Rainard)

Meke, FrancMendaš, Leopold SlavkoMenis, SalvatoreMesaroš, Stevan (Steve Nelson; Joseph Fleishinger)Mešterović, dr. ĐuroMetesi, Anton MartinMezei, Pavle PabloMezek (Mezgec), AntonMezić, dr. Aleksandar (Jozef Hauptman)Mezić-Šiljak, dr. DobrilaMichitsch, Joseph (Mičič; Carlos Carl Perez)Micor, BrunoMiftari, EmrušMiha, MarkoMihajlov, Andrej Mihajlo (Andre Antonovič)Mihajlović, DragišaMihajlović, PrvoslavMihajlović, TasaMihaljević Mirko (Manjana)Mijan, ArturoMijović, JoseMika, VaclavMikelić, TomoMikenauer, Alojz (Mihail Mihajlov)Mikličanin, IlijaMikuljan, MarkoMilačić, DragoljubMilanović, FranjoMilas, NikolaMilašić, EmilMilašinčić, Stjepan (Šiljo)Milenković, AndrijaMilenković, BranislavMiletich (Miletić; Militich), SteveMilić, Andrija (Petar Ljubimović; Don Pedro)Milić, AnteMilić, FerdoMilić, SlavkoMiličević (Milutscheviich), GerardMilin, Ernest (Millin, Ernesto)Milinčić, BlagojeMiljević, MićoMiljković, AndrejaMiljković, Ivan (John; Joe; Joso; Jojo Bubić)Miljković, Jure (George)

Miljković, MilivojeMiljušević, BogdanMilojević, Dragomir MatoMilojković, DragutinMilosavljević, Mihajlo (Juca)Miloš, ŠimeMilošević, AntunMilošević, BogdanMilošević, BrankoMilošević, GojkoMilošević, MilošMilošević, StjepanMilošević, VojislavMilovanović, Petar (Pierre)Milušić, Milan MileMinkov, MišaMioč, AntonMirčetić, Milan (Lala)Mirić, Aleksandar (Kabaljero)Mirić, MišoMirilov, Ivan JovanMirković, AndrejMirković, LazarMirković, MilanMissich, GiovanniMišel (Mishell), Stefan MilošMišić, TodorMiškovski, Trajko (Oskar Brkić; Konstantin Kuznecov)Mitrov, Slobodan DankoMladenov, PetarMladenović, BranaMlakar, Dragutin DragoMlinar, JožeModic, JožeModic, MatijaMohorko, FrancMolić, JordanMolnar, Ivan JanošMolnar, LouisMorača, VidosavMorgan, Julij (Guglielmo)Morgan, Valentin (Vilhelm)Morilo, JoseMoser, Maurilio DomenicoMošeni, Josip (Giuseppe Moscheni)Mozetić (Mosetich), FrancescoMozi, AntonMrakič, MatijaMrakovči,ć FranjoMravljak, Bogdan Božo


Mrazovič, Karlo (Ortega)Mrduljaš, PaškoMreule (Murillo), JosipMrhar, ViliMrkonjić, JosipMučić, ŠućoMudrić, Stjepan StevoMufić, JosipMuhek, AndrijaMuhvić, IvanMujkić, MeksudMulc, AntonMulc, Ivan (Korošec)Mulc, LojzeMunetić, IlijaMunetić (Muritić), JureMurić, SerafimNacinovich, GiuseppeNadačin (Nadacin), JosefNađ, KostaNappi, AntonioNasev, VasilNatek, Franc (Prelez)Natek, RudolfNaumov, IlijaNaumov, TaneNedeljko, JosipNedeljković, JožeNedev, GeorgNedveš, Juraj ĐuroNegri, ItalicoNemevšek, AlojzNerdolik, IvanNeri, GinoNešić, DragoNešković, dr. BlagojeNik (Nick), AntonNiketić (Nišić), TodorNikolić, MilošNikolić, RadivojNikolić, Stevan (Mitar Jovanović)Nikoliš, dr. Gojko (Dr. G. Nick)Nikolov, PetarNinković, MilanNistor, AntonNiukvić, MilanNonveiller, Guido (Kukac)Norman, VasilievNose, Jože (Špan)Novačić, IvanNovak, PeregrinNovak, Stanislav (Štajn)

Novaković, MilanNovosel, Janko (Jack)Obad, GezoOblak, ViktorObradović, ing. Božidar (Pavle Orlović)Ocvirk, AntonOcvirk, IvanOgrejec, VinkoOgrinec, MartinOgulinac, Franjo Seljo (Milan Snagić)Oman (Omar), IvanOmerza, AntonOmerza, DimitrijOpašić, TodorOražen, PeterOražen, ToneOrešković, Marko (Krntija)Orlić, EmilOrlić, MilanOstojić, …Ostojić, BrankoOstović, Nikola (Nick)Ovčarić, NikolaPacek, AlojzPahler, FlorijanPajdak (Pajdek), MladenPale, VinkoPaliaga, GiuseppePalijan, AntonPaljaga, Ivan (Ćirilo)Pančkov, JožePančur (Pankur), JožePanić, DragomirPanić (Pantić), IlijaPanjković, PavlePaparić (Poparić), JakovPapo, Mento (Brica)Parnicki, SvetislavParović, Blagoje (Crki; Šmit; Aleksej Isakov)Pasku, IlijaPašković, IvanPaternost, AlfredPatzel (Pacl), ViktorPaunkov, GančoPaunković, Miroslav MirkoPaulovich, LodovikoPaunović, Ivan PetarPaunović, MehmedPavelić, Pavao (Paul)

Pavković, MatePavkovski, VladimirPavlić, Mate (Matt; Mike Pavlik)Pavlina, IvanPavlov (Pauloff; Pavloff), Stojan (Georg)Pavlović, DušanPavlović, Ratomir Ratko (Ćićko)Pecovnik, IvanPejak, JanezPelicon, Ivan (Karnio)Pelicon, MarjanPepeplnik, FrancPepelnjak, Vili FrancPerenič, JanezPerenčević, IlijaPerger, MihajiloPerić, Marko (Velimir Drechsler)Perissini, MarioPerjevič (Prejevič), RudolfPerko, KrešimirPerkočnik, PavlePerković, NikolaPerkušić, Dušan (Janje)Perkušić, Matija MatePernič, FrancPerović, StipePerović, TomislavPerpich, StefanoPesek, OvidijPesel, GiuseppePeša, ŠimePeško, AvgustPetar, JakovPetek, AntonPetelin, ŽanPeternelj, CirilPetrič, ViljemPetrišinac, SašaPetrović, Božidar BoškoPetrović, dr. GrujoPetrović (Petreovich), NikolaPezer, Tomo (Franc Roman; Grirgorije Solodnikov)Piciga, Roman (Pizziga, Romano)Pihler, Ivan HansPihler, Lujza (Borka Demić)Pikon, JožePilić, MarkoPintar, FrancPintar (Pinter), FriderikPintar, Jože


Pintar, Miha (Toledo)Pintarić, Francisko (Bura)Pinter, KarlPlajh, MartinPlaninc, IvanPlaninšek, JanezPlavljan, GlišoPleše, Juro (George Plese)Plešnik, Pavao (Skicer)Pobor, JosipPockov, Boro (Borivoj Pocković)Počrvina, Miha (Mišel Pervina)Podelek, AlojzPodlesek, Ludvik (Lajoš)Pogačar, JožePograjec, VinkoPohlin, FlorjanPoiani, FerruccioPoje, PeterPokeršnik, PavelPolc, VinkoPoldrugo, ValentinPoli, IvanPolić, Stjepan (Steven)Poljanšek, …Pondeljak, Alojz (Aluj)Pontich, GiovanniPopović, BorivojePopović, DušanPopović, IvanPopović, JakovPopović, Konstantin KočaPopović, MaruicePopović, MiladinPopović, Đorđe Mladen (Tale)Popović, Svetozar (Sveta)Popović, Vladeta (Pinecki)Popović, VladimirPopović, VojinPopovski, Elisije (Ješa Todorović)Potocki, DragoPotočnik, FrancPotočnik, SlavkoPotrpin, IvanPoženel, ViliPraznik, FerdinandPregelj, ViktorPreger, AndrijaPrejevič, RudolfPrekoršek, IvanPrela, JosipPrelc (Prelz), Vinko

Premru, …Presburcer, VilkoPresnič, PavlePredninger (Preminger), KarelPrevc, FrancPrgomet, Franjo (Josip Bubalo)Prica, Đuro (Mutina)Primaš, JaroslavPrimožič, NazarijPrinz, AzzelinoProdanović, Boris BoroProdanović, JešaProdanović, Ljubomir (Richard)Prolić, MilanProsec, AntonPrpić, JakobPrpić, MatePrpić, Stjepan StipePrša, Ivan (Spišić)Prušnik, IvanPrvulović, DragišaPudar, Stefan StipePufler, Hans JankoPuharić, Ivan (Rudolf Štajnberg; Kurtaladze)Punčić, AlbertPuntar, KarlPuratić, JakovPustinšek (Pustišek), AlbinPušić, JosipPuškarić, FranjoPušnik (Puškin), MaksQuarantotto (Kvarantoto), TomasoRabljenović, JurajRacheff, GilsecoRački, Ivan (John Rackey)Radačić, MirkoRadaković, Milan (Johnny)Radaković, Milutin MićoRadić, Borislav BoroRadić, MirkoRadojčević, NikolaRadojević, Branislav (Istorija)Radoš, Ivan DjuroRadošević, AnđelkoRadovanović, MileRadović, IvanRadovljan, AntonRadunović, VukašinRađa, JurinRafael, HasanRaguzovic, Paul

Rajčev, AsilijRajković, IvicaRajšić, MilošRak, FerencRak, FranjoRakar, AntonRakar, PietroRally (Rallof)), Jim (Ivan Nicoloff)Ramović, DragoslavRancinger, Anton Tone (Franc Štain)Raspor, Anton (Sibirac)Rašev, StojanRašlić, TošoRatković, DragutinRatušnik, KazimirRaušević, Danilo (Stefan Šojka)Ravter, DušanRegent, AndrejRejc, FrancRek, RibaRepinc, Jože (Otto Baršak; Peter Bayer)Resar, Ivan Laurencije (Alojz Gigi Rezar)Reschitz-Zanoni, OttiliaReškovac, IlijaRibar, PalRibar, Veljo (Karl Anger; Dobrovoljskij A. P.)Ribič, Ivan (Raho)Rijavec, RudolfRijavec, ŠtefanRinaldo, Robert (Julius Kariner; Tramčevič)Ristoski, Pande (Panta Ristić)Robič, JakovRobljenović, MilanRode, IvanRody, John (Ivan Rodi)Rogar, AntonRogatec, ŠtefanRogina, ŠtefanRohregger, RiccardoRojc, AntonRokov, DiegoRolinger, Riccardo (Rišard)Rome, CirilRopac, Ivan (Petar Domjanić)Rossetto, Venerio (Rino)Rossut, DomenicoRot, Jovan Nikola (Oskar Klekler;


Liberov V. P.)Rozinaj, JozefRozman, Franc StaneRožman, JurajRubek (Rubič), Franc Rujevčić, Ivan (John Gerlach; Ben)Rukavina, Josip Ivan (Ivo Vladić)Rukavina, NikolaRulčić, MaksimRupar, Janez IvanRupčić (Rubchich; Rubick), Franjo (Frank)Rupić, IvanRus, Ivan (Grand Peter)Rusek, AntonRušić, AdolfRužić, Jerolim FranjoSabljak, IvanSadar, DaniloSafranović, …Saiz, LodovicoSaje, Henrik (Henrih Sajc)Saje, ViktorSajfer, PavleSaksida, Jože (zorko Bratko)Salej (Selej), IvanSalamon (Salomon), AlbinSalomon, Stanislav StankoSalomun, JožeSalopek, AntonSamardžić, Stanislav (Gregor Jurišić; Zadvorka D.)Sanković, JozefSanto, Ivan (Giovanni Zanier)Sarafin, FranjoSarafindes, HomerSarazin, FrancSarazin, Robert (Roberto)Savić, JakšaSavić, MihailSavić, StevanSbisà, Antonio Schwartz, Carlo (Karlo Švarc)Sedmak, Cveto FlorijanSegala, DarioSegala, Domenico /r. 1902/Segala, Domenico (Fortuna) /r. 1909/Sehelegen, JozefSejtanov, KonstantinSekso, MirkoSekulić, Karlo (Jose Braceras;

Doneli)Seles, AntonSeles-Brozović, AnaSelihar, Večeslav VencelSemič, Stanko (Daki)Semren, MirkoSencich, FrancescoSenčar, DragoSenič, FrancSende-Popović, KornelijaSerdar, Filip (Philip)Serdar, MilanSerdar, StevanSerše, StipoSertić, IvanSestan, LodovicoSešlegen, JosipSever, StankoSeverdia, GeorgeSilov, AnteSilov, ErihSilva (Pajić), AntonioSilvester, VelkoSimeoni, Drago (Peloza Ivković)Simeoni (Sošić), JosipSimeonov (Simonov), BorisSimić, IlijaSimić, RamonaSimon, MilošSimončić, Gordan AntonSimončič (Simonič), Drago VirgilijSimonetti, EugeniaSimoniti, …Simonović, GrigoriSincovich, GiovanniSinigoj, BrunoSinković, FranjoSinković, JozefSipov, AleksandarSirić, ZoranSirković, PetarSivak, StjepanSkomerža, IvanSkoplic (Skopljec), Ivan (John)Skornjak, FerencSlatković, Štefan StjepanSmailagić, HasanSmolčić, Ivan (John Small)Smuk, AlojzSnidarič, AntonSnyder, John WilliamSnobl, Ivan (Bela)

Soban, FriderikSokovich (Soković), AntonioSoldatić, KarloSolej, IvanSoprani Zubranich, PietroSotlar, AlojzSpacapan, AntonSpahić, Marko (Gavro Janjić)Spanperger, AdamSpasić, BrankoSpiller, LuigiSpirović, Đorđe (Georg)Sponza, GiovanniSrečko, JoškoSrnić, RokoSrtić, Ivan FrancStamenković, VojislavStanich, AugustoStanić, Ilija (Brale)Stanić, StankoStanisavljević, Dimitrije (Pierre Furman; Varner)Stanković, Jozef (Joe)Stanković, MilanStarčević, PavaoStarkić, PetarStefanovich, Angeleko T. (Andjelko S. T.)Stefanović, Aleksej AleksaStefanović, DragoStefanović, IvanStefanović, Milan (Kvaka)Stefanović, MojsijeStefanović, SlavomirStepa, FrancSterle, FrancStić, PetarStijkov (Stojakov), Emilijan BratkoStilinović, IvanStipančič (Stipanič), JankoStišović, Obren ObradStojanović, Aleksandar AleksijeStojanović, Miroslav (Lesko)Stojić, IvanStojkovič, StankoStokić, PetarStranich, DionisioStravicki, IgorStrmole (Stermolej), FrancStunković, JosipSultanović, BorisSunarić, Zlatko


Supić, StefanSustar, AntonSvanter (Svauter), VladoŠabić, Blaž (Vlaho; Blaz /Blaise/ Sabic)Šabić, JakovŠakić, SavoŠalej (Šale), FranjoŠalej (Šale), IvanŠalić, AnteŠalić, IvanŠantić, Emil (Emilio)Šarec, IvanŠarić, AnteŠarić, Ivan MateŠarić, MateŠarić, MijoŠarić, StipeŠarle, IvanŠarnjai, IllešŠehić, Juso (Huso)Šimić, Anton (Dujo)Šimić, Rudolf RudiŠimični, JosipŠimrak (Shimrak; Simrack), PetarŠimunc, NikolaŠinkovec, IvanŠinkovec (Šinkovič), Franjo FrancŠiprak, MatijaŠirca, FortunatŠirola, Eduard EdoŠiško, Antonio AnteŠiško, MateŠkarica, VladislavŠketelj, AlojzŠkoberne (Škobernac), JožeŠkobl, FrancŠkondro, IvoŠkrinja, AlbinŠmit, AntonŠmit, ImreŠnajdar, IvanŠnajder, SrečkoŠneeman, MarijaŠnobl, Franc FrantišekŠol, JulijŠoljić, MarkoŠtajner (Štajer), OskarŠtajnberger, Drago AdolfŠtetler, Sigismund (Bobi)Štimac, Ivan (John; Perdakov; Perdek)

Štimac, NikolaŠtivić, Franjo Frank (Šuco)Štrok, IzidorŠtrosmajer, MarkoŠtrukl (Strukl), Viktor (Furlani)Štrumberger, Adam (Mihail Mojsejenko; Romanič)Štrumberger, AntonŠtumberger, JosipŠubašić, StipeŠubr (Subert), ViktorŠupica, Mane (Mate)Šupica, StevoŠvaguša, DragoŠvaguša, GrgoŠviligoj (Sfiligoj), MarkoŠvorinić, Ivan (John Stephen Svorinich; Skapular)Tacar (Tavčar), AlojzTakač, …Tamarut, MihovilTamburini, GiovanniTandarić, Emil (Steve Tandarich; Bob Rebic)Tarnić (Farnić), OstojaTasevic, Mihailo (Michael T. Tasseff)Tavčar, JulijTavčar, JurijTekonja, AlbertTemelkovski (Temov; Temoff; Tomoff), Vangel (Wangel) Teofilović, MilojkoThompson, KresitTihi, JurajTihi, LjubomirTimotijević, SinišaTintor, JovanTišler, ĐorđeTišma, DušanTišma, PetarTišma, TošaTodorov, DimitarTodorović, Aleksandar Aleks (Alex Torrance)Todorović, MilanTodorović, Vojo (Samuel Lerer)Tofonovich, …Tomac, MatijaTomasini, MarioTomaš, Stevo (Steve Thomas; Thompson)

Tomašević, StjepanTomašić, StefanTomić, Ferić IvanTomšić, LjubomirTonković, AndrijaTrajković, MihajloTrajkovski, BorisTrefalt, AntonTremul, Ivan (Giovanni Tremolli)Trifunov, StefanTrijavec, AndreaTrninić (Trnić), MirkoTrofanović, MilojkoTrojer, IvanTrpin, IvanTrumić, OstojaTrzan, MilanTukim, StefanTurčinović (Turcinovich), NicolòTurk, Ivan /r. 1909, radnik/Turk, Ivan /r. 1913, student/Turk, NikolaTurkalj, Franjo FrancTuršič, FrancTušek, JanezTušinek, MaksTvrtković (Trtković), MirkoUdovč, ValterUdovički, LazarUdvanc, Matija (Štefan Vajs; Rudolf Faltin)Ugarković, GrgaUgren, Karlo (Charles; Hranić; Kramen)Ujević, LukaUkmar, Anton (Josip Ogenj; Jose Martinez)Ulmorich, GiuseppeUmerza, JožeUran, NikolaUradin, Matija (Boris Borič, Terentij Linevič)Urfan, AgoliUremović, LukaUšaj, Ciril (Pietro Baloni)Uvalić, RadivojUzelac, Blaž (Oskar Girke)Uzunovski, CvetkoUžarević, AntonVacko, MihailVajs, Gerhard Braco (Stevan Petrović)


Valcich, BiagioValcich, GiacomoValentić, Mijo (Michael Valetic)Valentič (Valenčič), Baldo (Baldassare Valentich; Marco Dandolo)Valentinčič, EmilValentinčič, Ivo (John)Valentinčič (Valentič), MaksValiani (Weiczen), LeoValić (Volić), DragutinValjak, Đuka LukaValjević, SašaValko, JožefValle (Valich), CarloVaresko, Julij (Juan Romero)Varga, AndreVarga, StevanVarga, IštvanVasiljevski, Nikola (Nikita)Vaskon, Nikola (Nicolò Vascon)Vasović, VukašinVašič (Vasič), MarkoVatta, RodolfoVatovec, Cesar (Cesare Vatovez)Vejvoda, IvanVeli, DediVerginela, Josip Ivan (Giovanni Giovanini)Vergan, JožeVerk, FrancVerkić, MilenkoVertelj, IvanVesić, IlijaVetrović, Ljubiša (Šuća)Vidak, IvanVidaković (Vidakovich), Mate (Matt)Vidaković, Matija (Roman Kostaluka; Zanjukovski)Vidic, SrečkoVidmar, MaksViezzolli (Vierrolli), GiordanoVijatov, PavleVikla, FridrihVikla, KarlViktor, …Vilhar, Stanislav StaneVincent, IvanVinovich, George LawrenceVižintin, AntonVlahović, Veljko

Vlajnić, MilanVlajnić, TodorVlašić, Nikola Ivan (Nick Vlasick)Vodopija, EvgenijeVodopija, FilipVodopivec, AlbinVodopivec, …Vodnik (Vodovnik), FrancVoisalić, AnteVoja, ŠiljaVokši, Asim (Volles)Volarić, MateVolčko (Voleko), Silvester SilvoVolić, DragutinVraneš, Mihajlo (Jovan Protić, Jovan Vladimirov)Vrdoljak, LukaVrdoljak, Martin (Barbara)Vrdoljak, Pavao (Joso)Vrdoljak, SerafinVresk, AlojzVriarić, NikolaVugrinec, MartinVučić (Vukić), IvanVuhler, StanislavVujačić, Luka (Teodorovič Fedor Arsenovič)Vujačić, LukaVujović, Đuro (George)Vujović, Ratko (Čoče)Vukelić (Vukelitch, Vukelich), NickVukelić, Petar (Peter)Vukičević, RatkoVukomanović, Pavle StipeVukonić, LovroVuković, LazarVuković, MatijaVuković, MilošVuksan, Petar /r. 1905/Vuksan, Petar /r. 1907/Vukušić, Božidar BožoYanyovich, JosephZabunov, SpasojeZagozda, IvanZajc, Ivan JanezZakrajšek, IvanZaradić, IvanZaričić, DragutinZdelar, TomoZecović (Zecevich), MilanZele, SalkoZelen, Milan

Zelen, MirkoZelenković, MilanZeman, IlijaZercovich, UgoZerelich, IvanZgrebec, CirilZiker, …Zimmer, RobertZlatić, Karlo DragoZoljanić, FranjoZoretić (Zorodić), IvanZorić, Velimir (Petar Frank)Zoričić, Dragutin DragoZorko, BrankoZorobabel, Mile (Lacan)Zrumić, OstojaZubrinić, IvanZuidarich, AntonioZujić, MateZurak, MiroZustovich, FrancescoŽabkar, Peter (Zapkar; Jack Peterson)Žagar, Engelbert AngelŽagar, Mirko (Mijo, Mike)Željević, VinkoŽeželić, IvanŽic, FranjoŽic, StjepanŽikov (Živkov), MilanŽivadinović, AleksandarŽivković, Đorđe /r. 1900/Živković, Đorđe /r. 1910/Živković, Ljubomir LjupčeŽivković, MladenŽnidarčić, Henrik RikoŽnidarič, Anton ToneŽubić, BožoŽubić, BrankoŽubrinić, IvanŽulj, MartinŽunković, Dimitrije DemetarŽupan, FeliksŽupanić, FranjoŽupić, MateŽuratović, NikolaŽvab (Žvrab), Miroslav


*Извори:- AJ (Београд), ф. Шп.: „Комунистичка партија Југославије и шпански

грађански рат “;- AЈ, ф. Шп., фас. бр. I-d/10: „Commision des Cadres (étrangers) du Comité

Central du Parti Communiste d’Espagne. Volontaires Yugoslaves en Espagne républicaine (1936-1939). Statistiques“, Moscou (juillet 1941);

- AS (Arhiv Republike Slovenije, Ljubljana), f. 1551: „Dokumenti o komunističnem in delavskem gibanju (1919-1945)”;(1919-1945)”;

- Archivo General de la Guerra Civil Española (Salamanca); - Arhivo histórico PCE (Madrid);- Anton Bebler (ur.), Naši Španci, Ljubljana, 1978; - Marino Budicin, Mihael Sobolevski (ur.), Naši Španjolski dobrovoljci / I

nostri volontari di Spagna / Naši španski prostovoljci, Rijeka, 1988;- Čedo Kapor (ur.): Španija 1936-1939, tom 5, Beograd 1971, стр. 499–576;- John P. Kraljić, The Croatian Community in North America and the Spanish

Civil War, The City University of New York, 2002; - Ivan Kreft, Spomini, Ljubljana, 1975;- Herve Lemesle, Des Yougoslaves engages au XXe siècle. Itinéraires de

brigadistes internationaux avant, pendant et après la guerre d’Espagne, Universite de Paris, 2004;

- Ivan Očak, Jugoslavenski emigranti iz Amerike u Sovjetskom Savezu izmedju dva rata, Zagreb, 1985;

- Marco Puppini, In Spagna per la liberta. Antifascisti friulani, giuliani e istriani nella guerra civile spagnola 1936/1939, Udine, 1986;

- Vittorio Vidali, Bruno Steffe (ur.), Antifascisti di Trieste, dell’Istria, dell‘Isontino e del Friuli in Spagna, Trieste, 1974.

УДК 355.355-054.5(47)(497.1)”1941/1945” 94(4)”1941/1945” 355.48:343.322(47) ”1941/1945”

Мр Алексеј Тимофејев Институт за новију историју Србије Београд

СКРИВЕНА АРМИЈА (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата)

АПСТРАКТ: Око 1 200 000 грађана СССР-а су за време Другог светског рата служили у Другог светског рата служили у саставу Вермахта, СС, полиције или паравојних јединица. Њихова судбина после рата је била различита као што се разликују односи према њима у републикама бившег СССР-а.

Већ неколико деценија пажњу истраживача Другог светског рата привлачe неочекивано муњевити успеси Немачке у почетку рата са СССР-ом у току 1941. и исто толико неочекивано (са обзиром на претходне победе и ослонац немачке војне снаге на привредне, индустријске и људске ресурсе скоро читаве континенталне Европе) мада и нешто мање муњевито повлачење немачких трупа и њихових сателита са подручја СССР-а.

Очигледни успеси Вермахта у почетку рата против СССР-а историчари обично објашњавају низом разлога. Наводи се да је значајан део совјетских виших и средњих официра био уништен у масовним репресијама тридесетих година, што је водило деградацији општег нивоа Црвене армије. Наводи се и то да се више партијско водство оглушило на обавештајне податке и савете страних дипломата који су унапред саопштавали тачан датум напада. Најзад (ово објашњење веома често су користили историчари бившег источног лагера), Вермахт је значајно источног лагера), Вермахт је значајно надмашио Црвену армију у почетном раздобљу рата како по квалитету тако и по квантитету наоружања.

Промену војне среће су објашњавали хладном зимом и уопштено тешким природним условима у Русији, безбројним људским ресурсима који су се брутално трошили у војним операцијама и масовним коришћењем “заградитељних одреда”, који су пуцали у леђа онима који би хтели да се повуку, огромним привредним и војнотехничким дотацијама добијеним од западних савезника и најзад водећом улогом комунистичке партије (ово је било омиљено објашњење историчара из западног лагера).

Ипак ситуација у историјској науци од почетка деведесетих је почела да се мења захваљујући паду комунизма и отварању бројних државних, партијских и

скривена арМија (совјетски држављани у верМахту и сс токоМ другог светског рата) ��

војних архива за рад истраживача, као и захваљујући објективнијем упоређивању резултата историјских истраживања написаним на разним странама барикада Хладног рата. Одређени број тврдњи које су износиле генерације историчара без могућности увида у архивску грађу (или без могућности слободног изношења својих ставова у условима тоталитарног социјализма) није у овим новим условима могао бити потврђен од стране меродавних извора и био је побијен.�

На пример, објављени статистички подаци Руске Државне Војне Архиве сведоче да за време „чистке“ официрских редова 1937-1938. није било 40 хиљада репресираних као што је тврдио Д.А. Волкогонов.� У овом раздобљу било је отпуштено 37 хиљада, од којих због политичких разлога - 29 хиљада (остали због дисциплинских прекршаја, пијанства и аморалног понашања), с тим да је од ових политичких осуђеника до 1940, 13 хиљада било враћено у војску, осам хиљада је било затворено и пет хиљада стрељано.3 Битно је да се истакне и та непобитно доказана од стране савремених истраживача чињеница да се образовни ниво вишег официрског кора (објективно мерило нивоа) значајно повисио услед „чистке“ у редовима војске. У првој половини тридесетих година постотак лица између припадника ове групације официрског кора је био између 30 и 40%. Пре почетка репресија 29% имало је високу војну школу, 1938. академаца је већ било 38%, а 1941. - 52%. Између новопостављених виших официра било је 45% више академаца него код избачених официрa на чија места су они дошли.� Мора да се истакне и та чињеница да између официра страдалих од репресије значајни део је припадао тзв. „политичким“ командирима, који су добили велики подстрек својој каријери не захваљујући истицању у борби против организоване непријатељске војске, већ у току Грађанског рата у току кога су вршили „посебна“ наређења бољшевичке партије. Према мишљењу савремених истраживача базираном на истраживању квантитета и квалитета дисциплинских прекршаја за Црвену армију до чистки 1937-1938. био је типичан мањак дисциплине, уредности и организације.�

Побијене су и омиљене тврдње совјетских историчара о томе да је Хитлер 1941. имао безбројне, наоружане до зуба савршеним оружјем, трупе за разлику од мирољубљивог СССР-а који је у пацифистичком заносу занемаривао развој војних технологија и ослањао се само на међународне уговоре.6 Пре свега мора да се каже да у војно-техничком смислу совјетске трупе нису заостајале иза немачких. Например већ до почетка рата биле су разрађене БМ-13 (чувене

„каћуше“) и најбољи тенк Другог светског рата, Т-34, који је добио највеће похвале

1 О појави “ревалоризације” ревалоризираних ставова у историји види: И. Пыхалов, Великая оболганная война, Москва, 2005.

2 Д.А.Волкогонов, Триумф и трагедия./ Политический портрет И.В.Сталина, I-II., Москва, 1989, с.I/51.

3 Н.С.Черушев, 1937 год: Элита Красной Армии на голгофе, Москва, 2003, с.39; Черушев Н.С. Статистика антиармейского террора, Военно-исторический архив, 3/1998, с. 41-49.

4 Г.И. Герасимов, Действительное влияние репрессий 1937-1938 гг. на офицерский корпус РККА, Российский исторический журнал, 1/1999, с.48-49.

5 Смирнов А. Большие манёвры, Родина, 4/2000, с.93.6 1941 год, (саст. Л.Е.Решин и др.), Москва, 1998; А. Исаев, Антисуворов. Десять мифов Второй

мировой, Москва, 2004.


од стране немачког тенковског виртуоза Х. Гудеријана: „У новембру 1941. виђени конструктори, индустријалци и официри завода за наоружање су долазили у моју тенковску армију због упознавања са руским тенком Т-34, који је превазилазио наше ратне машине; непосредно на лицу места они су хтели да разјасне и разраде, полазећи од стеченог искуства вођења борбених активности, кораке који би нам помогли да поново стектнемо техничку надмоћ над Русима. Предлози официра-фронтоваца да се производе исти тенкови као Т-34, за поправљање у најкраћем року изузетно неповољног положаја немачких оклопних снага нису наилазили код конструктора баш неку подршку. Уосталом конструктори се нису стидели копирања достигнућа „источних унтерменша“, већ су се бринули да ће бити немогуће, са потребном брзином, отпочети производњу најбитнијих делова за Т-34, нарочито алуминијумских делова дизел мотора. Осим тога немачки легирани челик „заостајао је за руским легираним челиком“.7 Чак и квалитет стрељачког наоружања Црвене Армије је могао да парира немачком, а понекад га је и надмашивао као што је то био случај са авијацијским митраљезом ШКАС и аутоматском пушком СВТ-40.8

Најзад у светлу најновијих истраживања дискутабилно изгледа и проширена теза о томе да је партијско водство СССР-а потпуно превидело напад Хитлера, јер је игрнорисало податке обавештајних служби и услед тога након напада се нашло у стању привременог шока и колапса. Савремене публикације докумената сведоче о томе да је ова тврдња далека од објективности. Мада су совјетске обавештајне службе успеле да сазнају о настанку плана операције „Барбароса“ (напад на СССР) већ 29. децембра 1940, односно 11 дана након што га је Фирер парафирао,9 тачни и убедљиви подаци о датуму напада нису били добијени на време.10 Потпуно су оповргнуте и теорије о шоку и колапсу у вишим партијским круговима након 22. јуна 1941. Ово конфузно стање је наводно ометало давање потребних наређења у току првих дана рата и било је последица сигурности Стаљина у то да Хитлер неће да прекрши потписани уговор. Историографска ситуација се преокренула након публикације једног изузетно интерног и поверљивог документа: дневника посета Стаљиновог кабинета који је водило његово обезбеђење. Тај докуменат очигледно сведочи да је кремаљски диктатор стигао на радно место већ првих сати након напада Трећег Рајха и стално је радио у режиму тајмаута са бројним посетиоцима - члановима Политбироа, вишим официрима и министрима.�� Ову чињеницу проналазимо и у нецензурисаном издању мемоара Г.К. Жукова, иако је маршал иначе критички гледао на Ј. В. Стаљина, који га је сменио са водећих

7 Г.Гудериан, Воспоминания солдата, Смоленск, 1999, с.380. Ово мишљење није изузетак види например: Б.Мюллер-Гиллебрандт, Сухопутная армия Германии 1939-1945, Москва, 2002, с.284.

8 Д.Н.Болотин, История Советского селкового оружия, С.-Петербург, 1995, с.77, 235.9 Органы государственной безопасности СССР в Великой Отечественной войне. Т.1. Накануне. Книга

1. Ноябрь 1938 г. - декабрь 1940 г., Москва, 1995. с.409.10 Званична изјава представника бироа за комуникацију са медијама Обавештајне скужбе Русије

пуковника В.Карпова у новинама Министарства Одбране Русије: 22 июня 1941 года. Могло ли всё быть по-иному?, Красная звезда, 108(23409), Москва, 16.06.2001, с.4.

�� Известия ЦК КПСС, 6/1990, с.216-220. Мора да се дода да је докуменат имао строго поверљив каратер (никако није био намењен за публикацију) па није могао да буде фалсификат.

скривена арМија (совјетски држављани у верМахту и сс токоМ другог светског рата) 53

положаја по завршетку рата: „Кажу, да се прве недеље рата Ј.В. Стаљин наводно тако депримирао, да чак није могао ни да наступи на радиу са говором и предао је свој говор В.М. Молотову. Ова тврдња се не поклапа са стварним догађајима.“��

Ревалоризација би морала да се проведе и према покушајима једноставног објашњења промене војне среће А. Хитлера на Источном фронту у касну јесен 1941. Клима и тешки природни услови су сметали и Русима и њиховој техници.13 Људски ресурси који су се налазили под директном и индиректном контролом Хитлера били су чак и бројнији од истих у СССР-у, а број етничких Руса (односно Руса из Русије, источне Украјине, Белорусије и северног Казахстана) био је упоредив са немачким елементом Немачке, Аустрије, Јужног Тирола, Судета, Шлеске, Помераније, Данцига, Алзаса и Лорена и Баната. Чак и активност безбедносних органа према објављеним архивским подацима иако је била брутална, ипак није имала те масовности о којој су волели писати историчари западног лагера и не може да се посматра као водећи разлог радикалног прелома у судбини немачке машине у Русији.�� Најзад било је објављено комплексно статистичко истраживање архивске грађе и других материјала, који су садржавали комплексан приказ људских губитака СССР-а у ратовима 20. века.�� Испоставило се да су упркос прихваћеном мишљењу губици совјетских и немачких трупа били упоредиви, а нешто већи број совјетских губитака је био последица нехуманог понашања нациста према совјетским заробљеницима - морталитет совјетских заробљеника у немачком заробљењиштву је био 57%, док је морталитет немачких заробљеника у совјетском заробљеништву био 12,4%.16 Општи демографски неповратни губици војске, морнарице и безбедносних органа у СССР-у за време рата су износили 8 668 400 људи.17 Најзад, на видело је изашла и истина о англо-америчкој ратној помоћи (која се остваривала на бази лизинг операција и плаћала се у племенитим металима). Оцена ове помоћи је стално била занемаривана од стране совјетских истраживача и претеривана до невероватних размера од стране англо-америчких истраживача.18 Према подацима из архиве Министарства одбране Русије количина

�� Г.К. Жуков, Воспоминания и размышления. Изд. 13-е, исправленное и дополненное по рукописям автора, I-II, Москва, 2002, с. I/265-266.

13 Види нову мемоарску серију “Рат и ми” (“Война и мы”) и “Војнички дневници” (“Солдатские дневники”) коју уређује А. Драбкин: “Я дрался с Панцерваффе”, “Я дрался на Ил-2”, “Я дрался с асами Люфтваффе”, “Я дрался на Т-34” и др. објављених 2006. у Москви или виртуелну верзију пројекта усмена историја Другог светског рата: http://www.iremember.ru/.

�� См. зборници докумената, из архиве ФСБ РФ (бивши КГБ): Органы государственной безопасности СССР в Великой Отечественной войне. Т.2. Начало. Книга 2. 1 сентября - 31 декабря 1941 года, Москва, 2000; Лубянка в дни битвы за Москву: Материалы органов госбезопасности СССР из Центрального архива ФСБ России, (саст. А.Т.Жадобин и др), Москва, 2002; Сталинградская эпопея: Материалы НКВД СССР и военной цензуры из Центрального архива ФСБ РФ, (саст. А.Т.Жадобин и др), Москва, 2000; “Огненная дуга”: Курская битва глазами Лубянки, (саст. А.Т.Жадобин и др), Москва, 2003.

�� Гриф секретности снят: Потери Вооружённых сил СССР в войнах, боевых действиях и военных конфликтах: Статистическое исследование, (ур. Г.Ф.Кривошеев), Москва, 1993; Россия и СССР в войнах XX века: Статистическое исследование, Москва, 2001.

16 Военнопленные в СССР. 1939-1956. Документы и материалы, (ур. М.М.Загорулько), Москва, 2000, с.11.

17 Гриф секретности снят... с.131.18 Совјетска историографија имала је само једну монографију о лендлизу и то са ознаком “интерно”

Поставки Союзников по Лендлизу и другим путям во время Второй Мировой Войны, Москва, 1956.


добијеног наоружања није превазилазила 5-6%, и тек у исхрани, аутомобилима и нафтним дериватима је била на неком опипљивом нивоу, мада и у овим гранама никада није превазилазила 37% од количине робе произведене у СССР-у од јуна 1941. до маја 1945.19

Није спорно да већина горе наведених чињеница не може, а не би ни требала да негира све набројене факторе који су утицали на успехе зараћених џинова: Немачке и СССР-а. Ипак, полазећи од наведених чињеница ми можемо да претпоставимо, да је постојао бар још један занемарени фактор. Овај фактор је вероватно био утемељен на наглој промени расположења совјетског (пре свега руског) становништва према немачким трупама. На самом почетку рата велике број заробљеника, одсуство масовног ентузијазма у борби за „власт Совјета“ у редовима војске, су се поклапале са релативно неутралним односом становништва према окупатору, с тим да је ово било типично не само за балтичке републике и западну Украјину, него и за чак руске етничке територије источне Украјине и РСФСР.20 „Становништво Смоленског краја [Русија - А.Т.] скривено је прижељкивало долазак Немаца. Однос локалног становништва према Црвеној Армији је био непријатељски и они су то једва крили.“�� Осим иманентних за сваку мултинационалну државу центрифугалних снага (alias сепаратизма) у Совјетском Савезу код одређеног дела становништва је постојало добро сакривено, али исто тако дубоко укорењено антикомунистичко расположење. Црвени терор, насилна колективизација, диктатура бирократског апарата и надекватни материјални ниво стварали су и јачали активну групацију незадовољних. Занимљиво је да су се уочи напада Хитлера на Совјетски Савез у току совјетско-финског рата у редовима црвеноармејаца појавили активни непријатељи режима, а од совјетских заробљеника пред крај рата било је формираних јединица које су ступиле у борбу на страни Финске и биле су расформиране тек по завршетку рата.��

Слабљење ових антирежимских осећаја који су уследили након прве фазе ратних операција могло је да утиче и на промену вектора војних успеха. Значајну улогу у промени ових расположења у мањој мери је определила вешта мимикрија совјетског режима и у много већој мери - сама политика нацистичке Немачке. Напад на СССР није био условљен борбом са комунизмом (као што се надао одређени број становништва СССР-а) или покушајем да се спречи агресија СССР-а (као што су тврдили сами Немци), већ жељом која се испољавала у тзв. плану „Ост“ (Генералплан ,Ост’). Према плану „Ост“ било је предвиђено одвајање од СССР-а Балтичких република, Украјине, Белорусије, западне и централне Русије до линије „А-А“ (Архангелск - Астрахан). На окупираним земљама РСХА је

19 П.С. Петров, Фактическая сторона помощи по ленд-лизу, Военно-исторический журнал, 6/1990; Ленд-лиз и северные конвои, 1941-1945 гг, Москва, 1997.

20 Види например податке о пронемачком расположењу код руског становништва чак 1943. на подручју Локотског краја код града Орла након Курске битке: “Огненная дуга”...

�� И.А. Дугас, Ф.Я.Черон, Вычеркнутые из памяти. Советские военнопленные между Гитлером и Сталиным. Париж, 1994, с.76.

�� К.Александров, Антисталинский протест в период советско-финляндской войны 1939-1940 гг.// Русские солдаты Вермахта. Герои или предатели, Москва, 2005.

скривена арМија (совјетски држављани у верМахту и сс токоМ другог светског рата) ��

планирао да „ликвидира Јевреје настањене на овим територијама“, „исељавање непожељних у расном смислу локалних становника у Западни Сибир“ (80-85% Пољака, 65% Украјинаца, 75% Белоруса), „германизација локалног становништва у балтичким земљама“ као што је то забележио др Ветцел.23 Непосредно према Русима било је планирано спровођење политике „поткопавања биолошке снаге народа“, борба са националном културом, замена ћирилице са латиницом.��

Фактор расположења становништва је утицао не само на промену војне среће него и на још једну посебну појаву на Источном фронту - значајну активност милитантног колаборационизма.�� Одређени део становништва СССР-а који је био јако прожет центрифугалним или антикомунистичким осећајима са оружјем у рукама је ступио у борбу на страни нацистичке Немачке. Ово су били не само становници балтичких република, Средње Азије, Кавказа и западне Украјине, него и Руси, Белоруси, Источни Украјинци, Козаци који су се заносили жељом освете вођама ВКП(б) и НКВД за репресије, глад, насилне реквизиције имовине и бирократско иживљавање. Према немачким подацима крајем 1943. у саставу Вермахта било је 500 000 грађана СССР-а.26 Ова статистика обухвата само војнике и на тај начин изоставља грађанска лица, запослена у административно-полицијском апарату и органима локалне самоуправе. Према калкулацијама савремених руских историчара базираним на основу марљивог проучавања архивске грађе „општи број грађана СССР-а и емиграната, који су бар неко време служили у саставу Вермахта, СС, полиције или паравојних јединица, био је око 1 200 000 људи (између њих до 700 хиљада Словена, до 300 хиљада представника балтичких народа, до 200 хиљада представника татаро-туркестанских, кавкаских и других мањих народа)“ с тим да се максимална једновремена бројност колебала око 800-900 хиљада људи.27

Промена расположења локалног становништва тесно повезаног са припадницима јединица је водила до општег пада дисциплине и морала, дезертерства и преласка на страну непријатеља.28 Зато 10. октобра 1943. долази до наређења А. Хитлера о прекоманди источних батаљона у Француску, Италију и на Балкан.29 Услед тога бројне јединице (обично батаљони или полубатаљони) руских,

23 Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 3/1958, с. 291.�� Писмо Мартина Бормана - Алфреду Розенбергу от 23.07.1942, Военно-исторический журнал, 1/1965,

с. 82-83; IMT, vol. XXVI, Doc. 1017; М.Picker, Hitlers Tischgehsprache im Fhrerhauptquartier, Bonn, 1961, с. 72.

�� Мада мора да се призна да је колаборационизам био присутан у свим земљама за време Другог светског рата. Састав колаборационистичких административних, полицијских и војних установа у Западној Европи је био значајно бројнији од људства покрета Отпора у истим земљама (М.И.Семиряга, Коллаборационизм. Природа, типология и проявления в годы Второй мировой войны, Москва, 2000). Тему домаћег колаборационизма види: N.Popović, Koreni kolaboracionizma, Beograd,1991; Kolaboracija u Srbiji 1941-1945: zbornik građe, (prir. Ž.Jovanović), Beograd, 2001; O. Milosavljević, Potisnuta istina: kolaboracija u Srbiji 1941-1944, Beograd, 2006

26 Б.Мюллер-Гиллебранд, Сухопутная армия Германии 1933-1945 гг, Москва, 2002, с. 342.27 С.И.Дробязко, Под знамёнами врага. Антисоветские формирования в составе германских

вооруженных сил. 1941-1945, Москва, 2005.28 Cooper M., Nazi war against soviet partisans., New York, 1979, с.120.29 D. Littlejohn, Foreign legions of the Third Reich, I-IV, San Jose, 1987, с.I/330.


туркестанских и козачких квислинга су биле распршене од Норманских острва у Ла-Маншу до предграђа Варшаве и од Данске обале до Алпских предела.30

Морамо да сагледамо појединачне крупне и типичне формације ове „скривене армије“.

Најкрупније (и најпознатије) јединице које су добиле ниво СС дивизија су формирали народи који су ушли у састав СССР-а непосредно пре избијања рата 1939-1940. Становништво западне Украјине, Литваније, Естоније и Летоније није било прожето совјетском пропагандом и није сматрало својом Црвену Армију. Услед тога не само бројне полицијске већ и снажне војне формације су били релативно лако формиране у овим републикама након доласка Немаца. На позив гувернера Лавова Владимира Кубијовича и гувернера Галиције (западне Украјине) Ота Вехтера 28. априла 1943. је била формирана 14. дивизија СС „Галиција“. Према успоменама бивших војника ове дивизије количина пријављених добровољаца је премашила предвиђену бројност од 13-14 хиљада и од вишкова су формирали још 4 полицијска пука касније укључена у састав дивизије. Још масовнији је био одазив Летонаца који су већ 6. новембра 1941. почели да формирају „стрељачке команде“ за помоћ Немцима у њиховој борби против СССР. Већ у фебруару 1943. је дошло до формировања 15. Летонске дивизије СС а након годину дана (у јануару 1944.) је била формирана 19. Летонска дивизија СС.31 У пролеће 1944. се појавила 20. Естонска дивизија СС коју су формирали од мањих помоћних војних и полицијских јединица и добровољаца.32 Из овог система испали су само западна Белорусија и Литванија које нису имале самосталне дивизије СС али су зато дале више припадника полицијских батаљона самоодбране које су се користили у сузбијању партизанског покрета не само у овим крајевима већ и у северо-западним деловима Русије и у источној Украјини.

Већ у новембру 1941. Хитлер је наредио да се формирају четири националне легије - туркестанска, грузијска, јерменска и кавкаско-магометанска, а 15. априла 1942. лично је наредио да се оне сврстају у групу званичних савезних јединица (попут Хрвата, Румуна, Мађара и других). У октобру 1941. Абвер је почео формирање батаљона посебне намене од добровољаца из заробљеничких логора, са наменом убрзавања планираног напредовања Вермахта на Кавказу и у Средњој Азији. Прва формирана у оквиру Вермахта туркестанска јединица се појављује 15. новембра 1941. Припадници су је поносно звали „туркестански пук“, а званично ово је био 811. пешадијски батаљон формиран према наређењу Генералног штаба копнених снага. Формирање туркестанских јединица је било убрзано у јануару - фебруару 1942. када је на подручју Пољске био отворен наставни камп и штаб Туркестанске легије, формиран после разговора А. Хитлера са турским генералима Хоснијем Емиром Еркилетом и Алијом Фуадом Ерденом, начелником академије Генералштаба Турске, на њихову изричиту молбу да се помогне њиховој истоверној и истокровној браћи са подручја СССР-а која се

30 Thorwald J. Illusion.., с.233; С.И.Дробязко, Под знамёнами врага...Москва, 2005, с.314.31 Rolf Michaelis: Die Grenadier-Divisionen der Waffen-SS. Teil 1. Berlin 199432 Войцеховский А. А., Ткаченко Г. С. Украинский фашизм. Киев, 2004.


нашла у немачком заробљеништву.33 У току 1942-1943. из Пољске на источни фронт је било послато 14 туркестанских батаљона. Немачки официри су се налазили на нивоу четних командира и више. Наоружање батаљона је укључивало не само стрељачко наоружање, него и противтенковске топове, тешке минобацаче и друго из запљењених совјетских складишта. У мају 1942. на основу успешног претходног искуства на бази штаба расформиране 162. дивизије био је отворен још један центар за формирање туркменских и кавкаских јединица. На чело овог штаба је дошао пуковник (од септембра 1942. генерал-мајор) др О. фон Нидермејер

- официр Абвера и водећи немачки специјалиста за проблем Русије и муслиманског света. До маја 1943. у Украјини је било формирано 25 батаљона источних легија од којих је већина ушла у састав 6. армије генерал-пуковника Ф. Паулуса.

У мају 1943. Центар за формирање источних легија у Украјини је био претворен у 162. туркестанску пешадијску дивизију под командом генерал-мајора фон Нидермајера. Дивизија је имала око 50% Немаца од којих је апсолутна већина била представљена као „фолксдојчери“ из СССР-а. Ово је било урађено да би немачки војници научили традиционалне вештине маскирања и преживљавања у природи које су поседовали војници из Туркестана. Након формирања и школовања у септембру 1943. дивизија је стигла у Југославију, где је учествовала у антипартизанским операцијама у Словенији и Хрватској.34

Посебном бруталношћу се истицала специјална кавкаска јединица „Бергман“, односно „Горштак“. Организатор те јединице је био професор са Кенигсбергшког универзитета и официр Абвера Теодор Оберлендер.35 Батаљон се формирао од новембра 1941. до марта 1942. у г. Нојхамеру и састајо се од пет чета (1, 4, и 5. - грузијске, 2. - севернокавкаска, 3. - азербејџанска) са 900 Кавказаца и 300 Немаца. Осим добровољаца из заробљеничких логора у батаљон је било укључено око 130 Грузијаца-емиграната, из специјалне јединице „Тамара II“. Батаљон је био наоружан са лаким стрељачким наоружањем, завршио је војно-планинарску обуку у Баварској и крајем лета 1942. стигао на Источни фронт. Зањимљиво је да су због потреба конспирације припадници батаљона на путу морали да се издају за босанске Муслимане.

По доласку на фронт део легионара су спустили падобранима на подручје Северног Кавказа са обавештајно-диверзантским задацима. Остали делови „Бергмана“ били су ангажовани против совјетских партизана у рејону Моздок - Наљчик – Кисловодск (Минералне Воде - северни Кавказ), а у октобру концентрисани на положајима пребачени су на прву борбену линију. Јединице наоружане само са лаким стрељачким наоружањем су се храбро бориле и доказале своју оданост. За време борби од локалног становништва, пребеглица и заробљеника било је формирано још четири чете (грузијска, севернокавкаска, азербејџанска и мешана резервна) и четири коњичка ескадрона (један грузијски

33 С.Чуев, Проклятые солдаты, Москва, 2004, с. 465.34 Зборник докумената и података о НОР-у народа Југославије (даље З.д.и.п.о НОР н.Ј), т. XII, књ.3,

Београд, 1978, с.629.35 О.В. Романько, Мусульманские легионы в восторой мировой войне, Москва, 2004, с. 287.


и три севернокавкаска). Због тога крајем 1942. на бази „Бергмана“ је био формиран истоимени пук од 2 300 људи у саставу 1. грузијског, 2. азербејџанског и 3. севернокавкаског (муслимански народи северног Кавказа - углавном Чечени, нешто Ингуша, Дагестанаца и Балкараца).36

За време повлачења Немаца са Кавказа „Бергман“ је чувао одступницу и вршио је посебне диверзантске задатке и уништавање индустријских објеката на остављеним територијама. У фебруару 1942. године „Бергман” је био пребачен на Крим где је био коришћен за антидесантске и антипартизанске операције. Појавила се идеја преформирања пука у дивизију, али остварење плана је било остављено за касније време.37 У јесен и зиму 1943/44. „Бергман“ је заједно са другим немачким јединицама покушао да спречи продирање совјетских јединица на Кримско полуострво, а касније је био евакуисан. Већи део пука (1. и 3. батаљони) су добили прекоманду на Балкан, а 2. у Пољску где је учествовао у гушењу Варшавског устанка.

Касније је од азербејџанских, севернокавкаских, јерменских и грузијских јединица било планирано формирање кавкаске коњичке дивизије СС, али и ови планови нису били остварени услед капитулације Немачке.38

За разлику од осталих народа Совјетског Савеза Хитлер је сумњичаво гледао на Русе јер се плашио да би крупне руске јединице могле да измакну контроли Немаца.

Ипак, немачки генерали на Источном фронту су упркос својим идејама о расној супериорности имали снажан разлог за формирање руских јединица за борбу против партизана. Партизански покрет у СССР-у се налазио под стриктном контролом НКВД-а, што му је давало одређене смернице: стриктну организацију, одлучност у акцијама и безобзирност према масовним репресијама - немачкој одмазди за диверзије. Услед тога цивилно становништво (поготово у селима и мањим градовима где совјетски систем није имао пуно симпатизера због своје политике према сељацима) није радо гледало на партизане и било је погодно тло за немачку пропаганду. Због тога је већ 1941 дошло до самосталног (уз одобрење Вермахта) формирања јединица „локалне милиције“, „службе реда“, „грађанске заштите“, „самозаштите“ од стране локалних загрижених непријатеља комуниста, које су радо хватали и на лицу места истребљавали скривене комунисте и бивше запослене у совјетској администрацији, као и залутале командире и комесаре Црвене Армије. Већ у новембру 1941 према наредби рајхсфирера СС Х. Химлера све ове јединице су биле укинуте, а људство је било искоришћено за попуњавање помоћне службе Полиције поретка (реда), тзв. „шума“ (Schutzmannschaft derSchutzmannschaft der Ordnungspolizei).39

36 Э. Абрамян, Кавказцы в Абвере, Москва, 2006, с. 141-149.37 С.Дробязко, А. Каращук, Восточные легионы и казачьи части в Вермахте, Москва, 1999, с. 13-14.38 Г. Мамулиа, Грузинский легион в борьбе за свободу и независимость Грузии в годы Второй мировой

войны, Тбилиси, 2003.с.94-96, J.Hoffmann, Kaukasien 1942/43. Das deutsche Heer und die Orientvölker der Sowjetunion, Freiburg, 1991, с.1991.

39 Thomas N. Partizan Warfare 1941-1945, London, 1983, p.15-16.


Врхунац ове политике коришћења руских сарадника окупатора за борбу против партизана је био постигнут у оквиру тзв. „Локотског краја“. Настанак овог феномена је био повезан са именима Бронислава Каминског и Константина Воскобојникова. И један и други су завршили техничке факултете, служили су у Црвеној Армији за време револуције, али су се разочарали у идејама комунизма након завршетка Грађанског рата. Оба су били жртве прогона са стране ОГПУ-а услед чега су морали да се населе ван крупних градских центара. За место свог ограниченог боравка су изабрали мали градић Локот изгубљени у густим шумамам западне Русије на граници са Белорусијом. Идеје ликвидације „колхоза“, поделе земље сељацима, признање приватне својине које су развијали ови оснивачи Народне Социјалистичке партије били су привлачни за значајан део становништва, које је патило од партизанских реквизиција и није хтео повратак совјетског система. Немачку окупациону администрацију у крају је представљао генерал-пуковник Рудолф Шмит комадант 2. тенковске армије групе армије Центар који је сматрао да је локално становништво битан фактор у јачању окупационог апарата. Због овог либералног погледа на ствари 1943. Шмит је био пензионисан.

Шумовити пределе западне Русији било је изузетно тешко контролисати без подршке локалног становништва. Зато је уз подршку Шмита дошло до стварања самосталне Локотске самоуправе на подручју које нису били стациониране немачке снаге, а нису успевали да се устале ни совјетски партизани. Користећи пружену им аутономију, Камински и Воскобојников су успели да организују аутаркичан привредан организам и да обезбеде становништву одређени животни ниво који је правазилазио оно што су имали совјетски грађани у другим крајевима под немачком окупацијом. У Локотском крају је живело око 600 000 људи и функционисало неколико крупних фабрика које су снабдевали становништво краја исхраном и одећом, 10 средњих и 335 основних школа, девет болница и 37 амбуланти, неколико позоришта, радиостаница, развијени социјални систем итд. Ово је омогућило Каминском и Воскобојникову масовну подршку становништва и такође их је претворило у мету бројних атентата НКВД-а. Услед једног од ових напада био је убијен Воскобојников, а Камински је појачао своје обезбеђење. За одбрану од партизана Немци су дозволили Каминском стварање крупних добровољачких јединица, наоружаних уз коришћење оружја које је оставила у повлачењу Црвена Армија. У јулу 1943. године када су јединице Црвене Армије прекинуле „идилу колаборационизма“ бригада Каминског је имала више од 20 хиљада војника: пет пешадијских пукова, артиљеријски дивизион, тенковски, пионирски и заштитни (безбедносни) батаљон. После евакуације Локота бригада је била пребачена у Белорусију у град Лепел, где се ефекасно користила за борбу против партизана. Касније бригада је била искоришћена у гушењу Варшавског устанка. Парадоксално, али је етнички Пољак Камински који је оснивао Руску Ослободилачку Народну Армију испољио током борби против Варшавског устанка


такав ниво бруталности да су га ликвидирали сами његови немачки сизерени изненађени нивоом бестиалности овог бораца за „Нову Русију“.40

Идеја о крупним руским формацијама појавила се у главама водства НСДАП тек крајем 1944. Ова намера Немаца да покушају све могуће пред лицем неминовног пораза била је повезана са тзв. „Власовљевим покретом“. Генерал-мајор Црвене Армије Андреј Власов, командант 2. ударне армије на Волховском фронту, пао је у руке Вермахта (односно изручен је од стране локалног сеоског становништва Немцима) након што је његова армија била опкољена и уништена. У заробљеништву он је написао отворено писмо „Зашто сам стао на пут борби са бољшевизмом“ и тзв. „Смоленску декларацију“ у којој је изнео циљеве свог покрета. У септембру 1944. Власов је посетио рајсхфирера СС Химлера, који је пристао на формирање Оружаних снага Комитета Ослобођења Народа Русије (провизорне марионетске владе) на челу са Власовим. Манифест КОНР је био проглашен 14. новембра 1944. у Прагу. Власов је добио и место врховног команданта Руске ослободилачке армије (РОА). У фебруару 1945. била је формирана прва дивизија РОА. Почетком маја 1945. ова дивизија је учествовала у Прашком устанку и помогла је становништву Прага да избаце немачке јединице из града. По доласку тенкова маршала Коњева дивизија је кренула на Запад у покушају да се преда Американцима. Власов се 11. маја 1945. исто предао Американцима, но већ следећег дана био је ухапшен од стране официра СМЕРШ-а. Након затвореног суда у Москви генерал је био осуђен на смрт вешањем и погубљен 1. августа 1946.��

Део руских колаборациониста ипак је добило могућност да ступи у оружану борбу у оквиру већих формација захваљујући томе што су Немци сматрали да између неруских народа СССР-а постоји још један посебан народ - „Козаци“. Идеја о томе да су Козаци потомци Гота и нису повезани са Русима се развијала о немачком трошку још пре почетка Другог светског рата. Козачки сепаратизам је добио прилику у крвавом вртлогу Грађанског рата када је под вођством царског официра, научника и писца Петра Краснова дошло до стварања Донске козачке суверене државе која је емитовала свој новац, водила спољну и унутрашњу политику и налазила се под контролом Немачке. По доласку на козачке земље Немци су наишли на неочекивани одзив добровољаца са река Дона, Кубана и Терека жељних да се боре против комуниста. Неки од ових Козака су се борили против бољшевика још у Грађанском рату. Одреди ЧК-ОГПУ-НКВД су изводили масовна стрељања, све повластице Козака биле су укинуте након револуције,��

40 С.Веревкин, Вторая мировая война: вырванные саницы, Москва, 2006; Соколов Б.В. Оккупация. Правда и мифы, Москва, 2002.

�� А.Н. Колесник, Генерал Власов - предатель или герой?, Москва, 1991; П.А.Пальчиков, История генерала Власова, Новая и новейшая история, 2/1993; В. Штрик-Штрикфельт, Против Гитлера и Стальна. Генерал Власов и Русское Освободительное движение, Посев, 1993; Я.А.Трушнович, Русские в Югославии и Германии, 1941-1945, Новый часовой., 2/1994.

�� До Првог светског рата четири и по милиона Козака је живело у својим покрајинама и било је ослобођено дела дажбина, а за узврат су по потреби формирали елитне лакокоњичке јединице. У Првом светском рату Козаци су формирали око 170 пукова. Види увод фотоалбума Ф. де Лануа, Казаки Паннвица. 1942-1945, 2006. с.9-11


а многи су чак били изгубили и сва грађанска права, већину имовине и били насилно увођени у систем задруга који је био изузетно тежак за слободољубиво козачко становништво.

Већ у јесен 1941. у Генерални штаб копнених трупа је стигао предлог официра војне контраобавештајне службе барона фон Клајста да се од Козака формирају специјалне јединице за борбу против партизана. Већ 6.октобра генерал Е. Вагнер је наредио да се такве јединице формирају у позадини армијских група

„Север“, „Центар“ и „Југ“ до 1. новембра 1941.43

Прва козачка јединица је била организована у позадини армијске групе „Центар“ 28. октобра 1941. То је био козачки ескадрон под командом бившег мајора Црвене Армије донског Козака И.Н. Кононова. Из сличних козачких чета 13. јуна 1942. био је формиран козачки коњанички пук „Платов“. У саставу пука је било пет коњичких ескадрона, ескадрон тешког наоружања и артиљеријска батерија: Пук се користио за антипартизанске акције. Још једна крупна козачка јединица

- козачки коњанички пук „Јунгшулц“ био је формиран такође у лето 1942, носио је име свог заповедника и учествовао у борбама против редова совјетске коњице у позадини немачких трупа.

Према наређењу од 18. јуна 1942. добровољци из редова Козака заробљеника би требало да се шаљу у један збирни камп Славута. До краја месеца у Славути се нашло већ 5 826 људи. Због мањка официра између Козака (услед репресија Козаци су били политички сумњиви за режим и у малом броју су напредовали у војсци у предратно доба) у формирању јединица су морали да се користе официри некозачког порекла. Осим тога била је отворена 1. козачка официрска школа

„Атаман гроф Платов” и подофицирска школа. Након почетних припрема били су формирани 1. атамански, 2. лејб-козачки и 3. донски, 4. и 5. кубански, 6. и 7. комбиновани козачки пукови. Већ 6. августа 1942. све ове јединице су већ биле смештене у касарнама.

У сентембру 1942. у Новочеркаску био је окупљен Козачки збор, који је изабрао штаб Походног атамана донских Козака на челу са пуковником С.В. Павловим и позвао Козаке да се дигну “на борбу са комунизмом”. У новембру

43 Подршка коју су Козаци пружили Немцима за време Другог светског рата је изазвала пажњу руских исаживача након 1991. који се углавном баве улогом козачких јединица у Другом светском рату на подручју бившег СССР-а: К.М. Александров, Казачество России в 1941-1943 гг.: Неизвестные саницы истории, Новый часовой, 3/1995; К.М. Александров, Трагедия русского казачества 1943-194, Новый часовой, 4/1996; К.М. Александров, Казачество России во Второй мировой войне: к истории создания Казачьего Стана (1942-1943), Новый часовой, 5/1997; С. Дробязко, Казачьи части в составе Вермахта, Материалы по истории русского освободительного движения 1941-1945. Вып.1, Москва, 1997; Худобородов А.Л. Российское казачество в эмиграции (1920-1945 гг.): социальные, военно-политические и культурные проблемы, Москва, 1997; А.В.Окороков, Казаки и русское освободительное движение, Материалы по истории русского освободительного движения 1941-1945. Вып.1, Москва, 1997; С.Дробязко, А.Каращук, Восточные легионы и казачьи части в Вермахте, Москва, 1999; Бугай Н.Ф. Казачество России: отторжение, признание, возрождение, Москва, 2000; В.Н.Беловолов, Казаки и Вермахт, Мурманск, 2003; П. Крикунов, Казаки. Между Гитлером и Сталиным. Крестовый поход против большевизма, М. 2005и др. У Србији засад има само један посебан чланак компилативно-илустрованог карактера: Branko Jevtić, Ruski i kozački dobrovoljci u sastavu Vermahta, Orden, 5/2005. Старија историографија НОП-а сврстава Козаке, туркестанске и кавкаске добровољце у једну намерно недефинисану групу Черкеза. Види например чланак Димитрија Трифуновића „Čerkezi”, Vojna enciklopedija, 2, Beograd, 1971, с. 248.


1942. од донских добровољаца формирали су се следећи пукови: 1. донски, 1. синегорски, 1. кубански коњички, 1. волгски (терски). У априли 1943. у саставу Вермахта се налазило двадесетак козачких пукова по 400-1000 бораца и значајан број мањих јединица, тако да је број Козака у Вермахту износио више од 25 хиљада војника и официра.��

Средином септембра 1943. у Млави (Милау) у Пољској била је формирана 1. козачка дивизија на челу које је стајао немачки коњанички генерал фон Панвиц. Ово је била прва крупна војничка формација на страни Немчке формирана од руских добровољаца. Немци су заузимали део официрских и техничких положаја (нпр, 1. новембра 1943. дивизија је имала 222 немачка и 191 козачког официра).�� Изузетак је био 5. донски пук који није имао ни једног немачког официра. На челу тога пука је био Иван Никитович Кононов. Његов животни пут је битан за разумевање карактера тзв. „Другог козачког устанка”. Кононов се родио 2. априла 1900. код Таганрога у породици козачког официра. Његов отац је био обешен од стране бољшевика 1918, старији брат и неколико рођака су погинули у Грађанском рату када су се борили против „црвених”, још два брата су му била ухапшена и стрељана у репресијама 1934-37. Сам Кононов је 1922. успео да сакрије своје порекло и ступио је у Црвену Армију. Пошто је као Козак имао наследну предиспозицију за војну службу одмах се истакао и био упућен у школу млађих официра, а касније је завршио коњичко оделење Војне школе „ВЦИК“ и Војну академију „Фрунзе“. Истакао се за време совјетско-финског рата 1939-40. и заслужио је орден Црвене звезде за истакнуту храброст. Кононов је дочекао 1941. као мајор и командант угледног пука на западним границама СССР-а. Већ 22. августа 1941. он је прешао на страну Немаца са већим делом официра и војника из подређеног пука, укључујући чак и комесара пука Д. Панченка. По доласку код Немаца његова група је одмах изненадила официре Вермахта кад је изразила жељу да се бори против бољшевика. Немачка команда 6. октобра 1941. је дозволила да се формира јединица под његовом командом и 28. октобра 1941. била је формирана козачка добровољачка јединица бр. 102 појачана уз добровољце из заробљеничких логора. Најразличитији извори сведоче да је за „кононовце“ био типичан високи ниво борбеног морала и војне обуке. У зиму 1942. на фронт, у 102. батаљон Кононова из логора за заробљене официре Југословенске краљевске војске VI-C је стигла група руских официра бивших емиграната под командом А.Н. Пуговочникова, који је постао заменик и блиски сарадник Кононова. „Кононовци“ су учествовали у операцијама против партизана и падобранаца у рејонима западне Русије и Белорусије.

Пошто се идеја о стварању козачке једнице показала успешна 1942. Кононов је био промовисан у потпуковника, а у крајем 1942. његов батаљон је био проширен до дивизиона. На бази Кононовског 600. козачког батаљона у Млави 1943. је био формиран 5. донски козачки пук, који је ушао у састав друге бригаде.

�� C. Jurado, Foreign Volunteers of the Wehrmacht 1941—45, Oxford,1983, с. 28-29; D. Littlejohn, Foreign Legions ...с.I/272-277;. С.Дробязко, А. Каращук, Восточные легионы и казачьи части... с. 34-39; П.Крикунов, Казаки ...с.390-414.

�� Архив Војоноисторијског Института (А ВИИ), NAV, T-315, р.2281, с.184.


Већ 1944. Кононов је био промовисан у пуковника. Крајем 1944. било је започето формирање Посебне козачке пешадијске бригаде под командом Кононова. У неоствареним плановима је остала трансформација бригаде у 3. козачку дивизију, крајем рата бригада се састојала од 7. и 8. пешадијског и 9. коњаничког пука и извиђачког батаљона са око 7 000 бораца. Пред крај рата Кононов је био промовисан у генерал-мајора Оружаних снага КОНР. После рата Кононов је успео да стигне у Аустрију, а после се крио до почетка Хладног рата када су Енглези и Американци престали изручења совјетских држављана у СССР. Касније се Кононов преселио у Аустралију где је живео повучено са породицом.46

Козачка дивизија била је веома бројна формација,47 али тек у другој половини 1944. она је била трансформирана у XV коњанички корпус. По доласку у Србију (15.10.1943.) дивизија је имала 18 702 човека и 10 091 коња,48 а након пола године (01.03.1944.) 18 686 људи и 14 004 коња.49 Дивизија се састојала од две бригаде: у 1. бригади су били 4. кубански, 2. сибирски и 1. донски пук; у 2. бригади су били 6. терски, 3. кубански и 5. донски пук; осим тога дивизија је имала 2 артиљеријска дивизиона наоружаних 75 мм топовима, извиђачки и инжењерски батаљон и помоћне јединице.50 Одмах након формирања дивизија је била пребачена на подручје Југоистока (у Југославију) где се користила у антипартизанским операцијама и била је подређена команданту 2. немачке тенковске армије генерал-пуковнику Рендулицу.

Тешко је раздвојити мотиве оправдане борбе за слободу против совјетског експанзионизма и комунистичког тоталитаризма, с једне стране, и екстремног шовинизма, антисемитизма и злочиначког поступања према припадницима других народа у понашању бројних припадника ове „скривене армије“ Трећег рајха. Њихова судбина након завршетка рата се разликовала, у зависности од тога да ли су они 1941. живели ван или у границама СССР-а до 1939. године. Летонци, Литванци и Естонци као и западни Украјинци у случају ако су имали срећу да падну у руке англосаксонских савезника су добијали политички егзил и право на живот у слободи и релативном просперитету. Они су обогатили историографију позамашном количином успомена и историја својих борбених дана. Руси, Туркестанци и Кавказци су били махом изручени Стаљину и изашли су из сибирских логора тек након смрти кремаљског диктатора. Потрошеног здравља и без изгледа на пристојно запослење они су већином живели на државној минималној пензији скривајући од родбине и околине где су провели толике године и зашто су толико закаснили у повратку „из рата“.

46 К. Александров, Трагедия донского казака Ивана Кононова, Посев, 5/2000, с. 43-46; 6/2000, с. 43-46; А. Окороков, Не сотвори себе кумира…, Станица, 2/2001.

47 Пре рата немачка коњичка дивизија би требало да има у свом саставу 5.300 војника. После реорганизације најкрупнија коњаничка јединица према мобилизацијском плану 1939/1940. би требало да буде бригада од 6684 човека и 4552 коња. Б.Мюллер-Гиллебранд, Сухопутная армия Германии... с.21, 84.

48 АВИИ, NAV, T-315, р.2281, с. 132.49 АВИИ, NAV, T-314, р.1547, с. 724.50 АВИИ, NAV, T-315, р.2281, с. 75.


Разликовала се и њихова ,,историографска судбина’’ након 1991. У земљама где нова владајућа елита није израсла из старог комунистичко-бирократског сталежа (Балтичке републике су најбољи пример) већина ових ветерана је доживела потпуну реабилитацију и глорификацију. Бројни политички, друштвени и верски лидери Естоније и Летоније учествују у комеморацијама везаним за ветеране СС дивизија, њихове традиције су интегрисане у војне и државне празнике и обележени су низом величанствених споменика уз паралелну уклањање споменика учесника антифашистичке борбе. Бивши ветерани Вермахта и СС добијају државне пензије које су укинути њиховим вршњацима које су имали несрећу да се боре са Немцима у редовима партизана и Црвене Армије. Прелазна ситуација постоји у садашњој Украјини где западани и источни делови земље имају супротно гледиште на заслуге 14. дивизије. Зато државну пензију добијају и припадници „националних“ формација и бивши црвеноармејци, а државна администрација позива на помирење и подиже споменици и једним и другим (мада ипак се више обележја диже у западним деловима земље да се успостави паритет). Остали су ограничени покушаји ревизији историје Другог светског рата у кавкаским и средњоазијским републикама где се власт чврсто налази у рукама директних наследника старих кланова касносовјетског доба. У Белорусији и Русији, за време првих председника Шушкевича и Јељцина, било покушаја историјске ревизије. Радило се не само о отварању архива и таласу публикација већ и чак о прихватању застава које су за време Другог светског рата вијорили над главама руских и белоруских бораца против „црвеног ропства“. У садашњим околностима о признавању легалитета

„скривене“ армије нема ни говора и зато су Русија и Белорусија једине земље у Европском делу бившег СССР-а апсолутно доследне у ексклузивном баштињењу традиција Црвене Армије. Занимљиво је да без обзира на политику актуелних власти традиција поштовања према онима које су се борили против Немаца 1941-1945. остаје општим националним митом већине савремених Руса. За ово сигурно нису заслужене колективне успомене на Стаљина или на совјетски систем већ осећај угрожености националног бића који су доживели (и који су уз невероватне напоре победили) њихови преци пре више од шест деценија уз занемаривање комунистичког карактера Црвене Армије. С друге стране велики број обичних људи у балтичким земљама и Западној Украјини види у припадницима „скривене армије“ пре свега заштитнике од руског експанзионизма и комунизма и тек у другом реду сматра њих невољним сарадницима нациста.

ПРИЛОЗИ И ИСТРАЖИВАЊА

УДК 355.02(497.11)“1882/1903”

Др Славица Ратковић-Костић Институт за стратегијска истраживања Београд

РАЗВОЈ ДОКТРИНЕ У ВОЈСЦИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 1882 – 1903.

АПСТРАКТ: Аутор се осврнуо на развој теорије ратне вештине у Европи и њен утицај на српску „војну књижевност“ да би могао да прати настанак и токове оригиналне војне мисли у Краљевско-српској војсци. Поред тога, дао је примере њене практичне примене: фокусирање Спољног одсека Оперативног одељења Главног генералштаба на потенцијалне противнике; учешће највишег војног врха у изради мобилизацијских, концентрацијских и ратних планова за евентуални рат с Турском и Бугарском и извођење највећих маневара српске војске у XIX веку- маневара код Крушевца 1898. године. Чланак је рађен на основу необјављене грађе Војног архива и Архива Србије, објављене грађе Министарства војске Краљевине Србије и литературе.

Крајем ХIХ века у јасном и изворном облику доктрине војна мисао серајем ХIХ века у јасном и изворном облику доктрине војна мисао се појавила само у Немачкој и Француској. У другим европским војскама није било ничега што се могло упоредити с пруском доктрином. У Русији је, почев од Петра Великог, и војна мисао била под јаким западним утицајем. Посебно када су у ру-ску војску ступили, прво 1769. године, хесенски пуковник Теодор Бауер (T. Bauer), а затим 1813 – француски генерал Анри Жомини (Henri de Jomini) и његов следбе-ник генерал Генрих Лер (Генрих Антонович Леер). За Русију, Аустро-Угарску и Велику Британију не може се рећи да су имале одређену, повезану доктрину. Оне су, од општих сазнања, узимале највише од Немаца, и то оно што су сматрале ко-рисним и употребљивим у сопственим условима.

Под војном доктрином се подразумева систем усвојених ставова и погледа о организацији, припремама и употреби војске и вођењу оружане борбе на стра-


тегијском, оперативном и тактичком нивоу. За разлику од ратне доктрине, која се односи на све компоненте: војну, државну, политичку, економску, дипломатску, психолошку и друго, те је по садржају и обележјима шира и свеобухватнија, војна доктрина се односи искључиво на оружане снаге и оружану борбу.� У суштини, војна доктрина је примењена теорија ратне вештине.� Како је ратна вештина стара колико и историја, било је покушаја од најстаријих времена да се ти принципи сре-де и напишу. Али, тек почетком ХIХ века јављају се два ненадмашна теоретичара – Жомини и Клаузевиц (Karl von Clausewitz), који су на основу проучавања ратова Фридриха Великог, Француске револуције и Наполеона, створили класична дела и указали на пут којим треба ићи у даљем развоју теорије ратне вештине. На основу разлика у њиховом схватању рата настале су две различите школе – француска и пруска школа.Све до Садове и Седана, дела француског генерала Анрија Жоми-нија (1779–1869) сматрана су последњом речи стратегије јер је открио систем по којем су извођени сви Наполеонови маршеви и вођене битке, као и извесне принципе који, у основи, и данас важе у ратоводству.3 Поред тога, разрадио је и теорију о операцијским правцима. Мада су га противници називали творцем гео-метрије стратегије, као веома утицајан војни писац и теоретичар, превођен је и пажљиво анализиран широм Европе. Његова књига Политика и филозофија рата преведена је на српски језик још 1865, али његово најважније дело Преглед ратне вештине преведено је тек 1938. године.� Ситуација се нагло променила након рата између Француске и Пруске 1870. године. Неочекивани пораз открио је Францу-зима, и не само њима, пруског генерала Карла Клаузевица (1780–1831), чији је утицај нагло постао пресудан за европску војну мисао. Његова највећа заслуга је у томе што је, проучавајући рат, најпотпуније одредио његову природу и суштину:

„Рат није ништа друго до државна политика продужена другим средствима“.� Да-кле, рат је оруђе политике, само део политичких односа – није самосталан. Док су његови претходници разматрали само материјални аспект (наоружање, земљиште, утврђења, правце напада и њихове геометријске комбинације), Клаузевиц је водио рачуна и о моралним елементима (дух трупа, карактер војсковођа), и тек на осно-ву сагледавања целокупне ситуације давао свој суд. Извршио је велики утицај на развој ратне доктрине и посредно или непосредно, продро у све европске војске.

1 Ратна доктрина (лат. doctrina – теорија, скуп погледа, учење), систем теоријских поставки и прак-тичних решења одређене државе према рату и његовом карактеру, политичким циљевима, основним облицима његовог вођења, као и суштинским обележјима целокупног војног система у миру и рату (Војна енциклопедија, у даљем тексту: ВЕ), том VII, Београд 1974; Војни лексикон (у даљем тексту: ВЛ), Београд 1981, 686; П. Томац, Ратови и армије ХIХ века, Београд 1968, 82, 555 и 589).

2 Ратна вештина (енгл. Art of War, фр. Art de querro, нем. Kriegskunst, р. военное искусство), јесте тео-рија и пракса примања и вођења оружане борбе. Истражује објективне истине и законе у сфери рата, оружане борбе и војне силе (ВЕ, VIII/17).

3 Ратоводство (енгл. Conduct of War, фр. Conduite de la querre, нем. Kreigsführung, р. ведение воини в целом), систем руковођења и управљања свим елементима ратног потенцијала на нивоу државе у це-лини, и у том смислу је део ратне доктрине и стратегије (ВЕ/VIII, 64).

4 Опширније: А. Жомини, Преглед ратне вештине (превод с француског), Београд 1951, 47 и 119–226; R. Challener, The French theory of the nation in arms 1866–1939, New York 1955, 32. M. Howard, Jomini and The Classical Tradition in Military Trought, in: The Theory and Practice of War, London 1965, 5–23; A. Vagts, A History of Militarism, 182.

5 Опширније: К. Клаузевиц, О рату (превод с немачког), Београд 1951, 47 и 119–226.

развој доктрине у војсци краљевине србије 1882 – 1903. 67

Проучаван је и у Србији, где је официрски кадар образован под јаким утицајем његове мисли.6

Рат вођен 1870–1871. године из основа је изменио однос снага у Европи. Две нове велике силе – Немачка и Италија, придружиле су се Аустро-Угарској, Великој Британији и Русији. Као победник у рату, Немачка је постала највећи војни ауторитет у Европи. Пруска и немачка војна мисао, која је од Шарнхорста (Gerhard Johann David von Scharnhorst), до Шлифена (Alfred, Grаf von Schlieffen) била најизразитија и најдоследнија, и њихове војне установе постали су предмет општег живог интересовања, а највише у Француској, где је тражен узрок неочеки-ваном поразу. Кроз анализу војне историје и критику немачке војне мисли рађала се, полако, и француска доктрина. Француски генерал и војни писац Жил Левал (Jules Louis Lewal) у пруском јединству мисли видео је само помањкање иниција-тиве, Виктор Дерекаге (Victor Bernard Derrecagaix) сматрао је да су Немци пости-гли своје победе захваљујући примени крутих правила рата, Мајар (L. Maillard) да је Клаузевиц открио Наполеонов принцип о уништењу противника, што је поста-ла њихова теорија и пракса, а Бонал (H. Bonnal) признао је Немцима једну једину заслугу – да су научно систематизовали француско (Наполеоново) искуство. И маршал Фердинанд Фош (Ferdinand Fosch) мислио је да су Клаузевиц и маршал Хелмут Молтке (Helmuth Johannes Ludwig Moltke) присвојили Наполеонове идеје. У француском високом командовању створена је прво шематска доктрина, која је смењена идејом о рефлексима које треба развијати и, на крају су обједињена та два гледишта.7 Једно од кључних питања стратегије – офанзива или дефанзива, реше-но је под утицајем Клаузевица: напад је тежи, али води ка већем резултату од одбране. Такође, теже је стећи (нападом), него сачувати (одбраном). Офанзива је у Прусији (касније и у Немачкој), основна поставка војне доктрине. Одбрана је сматрана видом дејства у којем бранилац треба да надокнади недостатак снага или тренутну непо-вољну ситуацију другим средствима како би противнику нанео губитке и створио релативну надмоћност да у погодном тренутку пређе у напад, дакле, чак и одбрана се мора увек завршити нападом. Од 1871. до 1914. године немачки ратни планови били су доследно офанзивни, док су француски до 1884. били искључиво дефанзивни, а затим офанзивни. У вези с тим, Немачку и Француску су пратиле и војске осталих др-жава, па и Србије. Већина европских војних мислилаца приклонила се офанзиви, уз веће или мање ограде.

Под утицајем пруске и немачке војне мисли у српској теорији ратне вешти-не, као и у европској, преовладавало је мишљење о повезаности државе, односно

6 Клаузевиц је продро у све европске војске, мада не у исто време и истим интензитетом. Донекле је за-немарен у италијанској доктрини (Handel, M., Clausewitz and Modern Strategy, London 1986), а у Фран-цуској су га проучавали тек од 1874, јер се за њега сазнало преко дела Наоружани народ, немачког фелдмаршала Колмара Голца (Colmar Freiherr von der Goltz), у коме се писац често позива на Клаузе-вица. У Србији је први пут поменут 1875. у делу Паје Путника (Мисли о војној организацији Србије).

7 Gamelin, Etudes psilosophiques sur l’art de la querre, Paris 1906, 2–9, 21–23; European Military Thought and Doctrine, 1870–1914, in: M. Howard, The Theory and Practice of War, London 1965, 71–93; П. Томац, Ратови и армије ХIХ века, 55–57, 549. Опширније: V. Derrecagaix, Le querre moderne, Paris 1885; F. Foch, Des principes de la querre, Paris 1906; H. Bonnal, La prochaine querre, Paris 1906.


политике и рата.8 На српску војну мисао, односно „војну књижевност“,9 како су се у ХIХ и почетком ХХ века називала дела која су се односила на војна питања, утицали су многи чиниоци, а највише искуства из ратова вођених 1876–1878. и 1885. године, као и посредни и непосредни утицај европске војне теорије, пре свега немачке и француске, а затим и руске и аустроугарске.10 Учећи, преводећи и пишући, српски официрски кор развијао је своју „војну књижевност“, па од сре-дине ХIХ века није било војног теоретичара који није посветио одређену пажњу ратној вештини. Преовладали су ставови да у ратној вештини има и науке и ве-штине, те да једно без другог не може да постоји: Јован Анђелковић (Појмови из ратоводства, 1876), Станојло Стокић (Рат и ратовање, 1885), Милош Пауновић (Тактика, 1889), Димитрије Ђурић (Стратегија, 1895) и Михајло Наумовић (Так-тика, 1901). Али, било је и другачијих ставова. Признајући да у ратној вештини има елемената науке, Петар Мишић (Стратегија, 1900) сматра да је, пре свега, реч о вештини. Уопште, мишљења српских војних писаца о том питању била су различита, и то не само тада већ и касније. Појмови су различито дефинисани и у домаћој, и у страној војној теорији, а постојала су и различита гледишта о односу неких синтагми. Званично, ратна вештина није подељена на стратегију и тактику, јер је сматрано да је веза међу њима тесна и да се преплићу, већ у теорији ратне вештине ради лакшег изучавања. Јован Драгашевић, Димитрије Ђурић и Јован Анђелковић сматрали су их најважнијим дисциплинама: стратегија је објашњење свих појава рат-не вештине и војевања; битка је дело стратегије, док су бој и борба дело тактике; стра-тегија није ништа друго до тактика на великим просторима. Војна историја или, по некима, историја ратне вештине – као пандан практичног ратној вештини, стратегија, тактика, фортификација, политика рата, топографија, војна администрација, историја ратова, војна статистика и географија, наука о оружју и артиљерији само су неке „вој-не гране“ (дисциплине) које је српска „војна књижевност“ крајем ХIХ века означила као делове ратне вештине.��

Говорећи о појави која у ХIХ веку није била ни формулисана, можемо рећи да је ратна доктрина српске војске – схваћена као изведени скуп основних погледа на ратну вештину претежно из области стратегије – била израз многих чинилаца, а највише одраз геостратегијског положаја, величине њене територи-је, бројности њеног становништва, националних и политичких циљева и матери-

8 Видети: М. Илић, Историјско развиће тактике, Београд 1876; С. Стокић, Рат и ратовање, Београд 1885; К. Поповић, Стратегија, Београд 1891; Д. Ђурић, Стратегија (Тактика војевања), Београд 1895; В. Арачић, Генералштабна служба у ратно доба, Београд 1898; П. Мишић, Стратегија, Бео-град 1900.

9 Ратник, књ. I (1879), св. 1, 2.10 Српски официри су читали, користили и преводили бројне европске писце (Кардинал фон Видерн,

Вођење трупа и служба по штабовима, књ. I–IV, Београд 1886–1888; Драгомиров, Михаел Иванович, Упут за спрему трупа за борбу, Београд 1888; А. Баумгартен, Употреба пољске артиљерије, Београд 1888; Конаро Лудвиг фон, Стратегија посматрања војне у Италији 1796–1797, Београд 1889; Лер, Хенрих Антонович, Сложене операције, Београд 1894, и др.). Опширније: Б. Ђорђевић, Историја срп-ске ратне вештине, Београд 2000.

�� Ратник, књ.V (1880), св. 1, 2; Д. Ђурић, Основи (елементи) стратегије,Београд 1893, 8; С. Стокић, Рат и ратовање, књ. II, Београд 1885, 19; Р. Путник, Служба ђенералштаба у ратно доба, књ. II, Беград 1899, 17; Опширније: Д. Дозет, „О појму науке и ратне вештине“, Војно дело, 1964, бр. 4, 19; П. Томац, Ратови и армије ХIХ века, Београд 1968, 542 и 543.


јалних могућности. Обележила је у сваком историјском тренутку организацију војске, њену формацију, наоружање, опрему и тактику. У Србији је од устанка 1804. у континуитету постојала народна војска.�� Створена је веома рано и стајаћа војска, која је била уређена на основу прописа, док о народној војсци до 1861. године, када је објављен први закон о њој, нема тако рећи ниједног ретка. Због тога је створен утисак да је војна историја тога доба истовремено историја стајаће војске.13 У ствари, у рату с Турском 1876. године она се, дајући старешине, утопила у народну војску, а у рату 1877. године, мада је била организована као самостална формација, имала је малу улогу, те је оба рата изнела народна војска.�� Искуства из тих ратова показала су да се морају мењати оба застарела облика војне организације и стварати војска према европском узору.��

Схватајући нужност модернизације, Србија је после стицања независности 1878. године, предузелa бројне реформе, уводећи новине у разне области друштва: у привреди, војсци и начину живота. Мада се процес европеизације и модернизације одвијао споро услед ограничених економских могућности и негативног патријархалног менталитета, Србија се полако уклапа у заједницу модерних европских земаља.16 Процесу модернизације прикључила се и војска - није се смело заостајати ни за европским силама, ни за суседним земљама. Српски војни врх морао је, као и свуда у свету, да прати најновија достигнућа, пре свега у борбеној техници, затим развоју железничке и путне мреже, у војној организацији и формацији, школовању стручног кадра, обуци, и у свим другим сегментима своје институције. Све је започело 1879. године, када су кнез Милан Обреновић

�� Опширније о организацији, формацији, стратегији и обуци за време устанака 1804-1815: К. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровић Карађорђа врховног вожда ослободиоца и владара Србије и живот његових војвода и јунака, Беч 1883; С. Новаковић, Стара српска војска, Београд 1893; Ј. Мишковић, Стара српска војска и војевање за време устанака 1804-1815 , Глас СКА, XLVII, 1895; Б. Куниберт, Српски устанак или прва влада Милоша Обреновића 1804-1850, Београд 1941; В.Карађић, Први и други српски устанак, Београд 1947; Д. Динић, „Српска војска у доба првог устанка“, Војноисторијски гласник, 1953, бр.5; Р.Љушић, Вожд Карађорђе, књ.1, Смедеревска Паланка, 1993; В. Стојанчевић, Први и други српски устанак 1804-1815, у: Знамените битке и бојеви српског и црногорског народа, књ.1, Београд 1998.

13 Опширније о војсци за време кнеза Милоша Обреновића: В. Н. Петровић, Грађа за историју Краљевине Србије (време владавине Милоша Обреновића), Београд 1882; М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије, књ.1, Београд 1897; М. Ђурђевац,“Организација српске војске у доба кнеза Милоша и уставобранитеља“, Војноисторијски гласник, 1957, бр.6; Р. Марковић, Војска и наоружање Србије кнеза Милоша, Београд 1957; С. Ратковић-Костић,“ Српска војска у 19. веку. Преглед развоја од првог српског устанка доБерлинског конгреса“, Војноисторијски часопис, 1993, бр.1-2.

�� Опширније о народној војсци кнеза Михаила Обреновића: Ј. Митровић,“Организација и опрема народне војске у Кнежевини Србији 1854“, Весник војног музеја, 1958, бр.5 ; M. Ђурђевац,”Народна војска у Србији 1861-1883“, Војноисторијски гласник, 1959, бр.4; Ж.Ђорђевић, Српска народна војска 1862-64, Београд 1984; С. Ратковић-Костић, „ Михило Обреновић“, Војно дело, 1988, бр.1.

�� Опширније о формацији и стратегији српске војске у ратовима 1876-1878: В. Белић, Ратови српског народа (1788-1918), Београд 1937; С. Скоко, П. Опачић, Српско-турски ратови 1876-1878, Београд 1981; С. Ратковић-Костић, „Српска народна војска уочи српско-турских ратова 1876-1878. (организација, формација, наоружање и опрема, ратни планови, мобилизација и концентрација)”, у: Зборник радова са научног скупа „Ибарска војска у српско –турским ратовима 1876-1878“, Чачак 1997; С. Ратковић-Костић, “Српска народна војска у српско-турским ратовима 1876-1878“, у: Зборник радова са научог скупа“ Од Делиграда до Делиграда 1806-1876“, Београд 1997.

16 Опширније: Историја српског народа, VI/1, Београд 1994; М. Војводић, Србија у међународним односима крајем ХIХ и почетком ХХ века, Београд 1988; М. Екмечић, Стварање Југославије 1790-1918, Београд 1898.


и министар војни, генералштабни поптпуковник Јован Мишковић, образовали Велику комисију, састављену од стручњака свих родова и служби, која је добила да „реши 25 начелних питања, како би се све војне гране могле поново уредити“.17 Резултат њиховог рада биле су велике војне реформе које су започете 1883. увођењем нечег што је било потпуно ново за Србију: мешовитог војног система у коме се стални кадар развија обученом резервом до ратне формације. Након доношења савремене војне организације и формације, исте године извршена је нова војнотериторијална подела земље која је омогућила бржу мобилизацију. Уследили су: модернизација Министарства војног, преуређење генералштабне струке, увођење савремених система наоружања и реформе у војном школству и судству.18 Наравно, постојао је узајамни однос између организацијског и техничког унапређења војске и економске моћи друштва. Због тога су реформе, касније, настављене нешто спорије, у појединим периодима готово су обустављане, и то не само због економске већ и политичке ситуације.19

Са територијом коју је српска народна војска ослободила 1878. године и која јој је припала на Берлинском конгресу Србија је постала господар Морав-ске долине и главних раскрсница путева који из средње Европе – преко Београда, Ниша, Пирота и Врања – воде за Цариград и Солун, односно повезују средњу Европу и предњу Азију. Налазећи се на тако значајном војногеографском подруч-ју, увучена је у вртлог европске политике, јер су се на њеној територији укрштали и преплитали интереси великих сила и њихове тежње за тржиштима Азије, доми-нацијом у Турској и превлашћу на источном Средоземљу и Балкану. То је, разуме се, била велика опасност за њену националну независност и суверенитет. Како није била довољно економски и војно снажна да би водила одлучну спољну поли-тику, помирила се са понудама да своје националне циљеве усклади са политиком великих сила.20 С изузетком рата с Бугарском 1885. године, период од 1878. до 1912. био је раздобље дуготрајног мира. Србија је, да би заштитила државне интересе и циљеве, својом спољном политиком у миру настојала да политичким средствима спречи избијање рата. С друге стране, чинила је све, у границама својих могућности, да буде спремна за могући рат.

Утицај промењеног геостратегијског положаја, величина територије, бројност становника, као и техника која је ишла напред утицали су на доктрину. Свакодневна пракса сводила се, пре свега, на извођење обуке, затим ратних игара, командантских путовања и слично. Највише у домену практичног доносила су

17 Реорганизација српске војне снаге. Из општег војног одељења војног министарства, Ратник, књ. II, св.7, јули 1879, 78. Опширније: С. Ратковић-Костић,“ Јован Мишковић и европеизација српске војске“, у: Зборник радова „Генерал Мишковић“, Београд 2004.

18 АВИИ, п.1, к.7, ф.2, док.23/1; п.1, к.2, ф.1, док.9; п. 14, к. 7,ф.1, док.19-22; Закон о устројству војске, 3. Јануар 1883, Београд 1883; Зборник закона и уредаба у Краљевини Србији (1835-1904), књ. XXXVIII, 286, 374; Закон о устројству Војног министарства, 3. Јануар 1883, СВЛ 1883,30; Уредба о ђенералштабној струци, 22. Фебруар 1884, СВЛ 1884, 233; Закон о устројству војних судова, Београд 1901.

19 Опширније:С.Ратковић-Костић, Европеизација српске војске 1878-1903, Београд 2007.20 Опширније: М. Екмечић, Стварање Југославије 1790–1918, књ. I, Београд 1989, 372; В. Чубриловић,

„Балкански народ у источној кризи 1875–1878“, Балканика, бр. 9, Београд 1978.


искуства са маневара. Начела војне доктрине уређивао је војни врх: пре свега, владар као врховни командант, затим министар војни, команданти дивизијских области, начелник Главног генералштаба и команданти значајних установа и институција. Најважније обавезе у овом погледу имао је Главни генералштаб коме су поверени оперативни послови у вези са могућим ратовима. Главни генералштаб је био релативно нова установа, не само за српску већ и за европске војске.Устројен је почетком 1876. године, али је због рата с Турском следеће две године функционисао као Штаб Врховне команде, да би тек октобра 1878. преузео своје обавезе. У току трансформације војске, на основу уредбе из 1884. године, добио је чвршћу и одређенију структуру и прецизније функције. Био је подељен на одељења и отсеке. Оперативно одељење бавило се стратегијско-мобилизацијским пословима, организацијом железничких и другим собраћајним средствима за потребе рата и свим осталим задацима који су се односили на борбену готовост, оргнизацију, наоружање и опремљеност војке за рат.

Српски Главни генералштаб, за разлику од пруског и немачког, није био самосталан- подређен директно владару,��већ је постојао као саставни део Министарства војног.�� С друге стране, сама генералштабна струка организована је на пруски начин -као стална. Наиме, у европским војскама постојала су два типа генералштабних официра- стални и повремени, с мноштвом варијаната у оба система. Установа повремених генералштабних официра постојала је у Француској, где су наизменице служили и у генералштабу и у трупи. То је било корисно због присности штаба и трупе и везе између теорије и праксе, али је ипак била спутавана изградња добрих штабних официра. Стога је српски војни врх одлучио да створи високо образоване официре који ће се искључиво бавити штабним пословима. Селекцији генералштабних официра посвећивана је изванредна пажња. Школовани су у Србији - на Вишој школи Војне академије, практично обучавани у Главном генералштабу, а затим упућивани на специјализацију у друге земље, пре свега у Немачку, Француску и Русију. Утицај ових високо образованих официра осећао се, не само у генералштабној струци већ у сваком сегменту војне организације, највише у школству и војном издаваштву. Доста су преводили преузимајући разнолике стране утицаје и узоре да би достигли развијенију Европу. Међутим, то је била само основа која им је омогућила да развију сопствене способности - многи од њих постали су вредни и плодни теоретичари који су дали оригиналне и квалитетне радове. Оцењиван је не само теоријски већ и практичан рад генералштабних официра: повремено су, почев од 1879. године, по угледу на пруску војску, организована такозвана генералштабна путовања.23 Тако је, на пример, након завршеног задатка на другом генералштабном путовању, почетком

�� Х. Д. Хитл сматра да је император био само параван иза којег се крила стварна моћ генералштаба (Војни штабови,Београд 1954,90).

�� Р. Путник, Служба ђенералштаба, књ.1 и 2, Београд 1890. И 1899; Ј. Дамјановић, Историјско развиће уређења нашег ђенералштаба с основама уређења наше војске, Београд 1900; С. Ратковић-Костић,

„Генералштаб српске војске 1876-1903“, Војноисторијски гласник , бр.1-2,2003.23 Генералштабна путовања увео је 1808. генерал Шарнхорст (Опширније: Ф. Кохенхаузен, Од

Шарнхорста до Шлифена. Сто година пруско-немачког ђенералштаба 1806-1906, Београд 1911, 30; Р. Путник, Служба ђенералштаба, књ.1, 274) .


јула 1883, генералштабни потпуковник Јован Мишковић поднео извештај начелнику Главног генералштаба Милојку Лешјанину и дао оцене о неким официрима за које је сматрао да треба да се преведу у генералштабну струку.��

Војни врх је пратио и анализирао међународне односе и догађаје, као и снаге и намере потенцијалних противника. Када је септембра 1881. устројен Комитет за организацију и наставу војске, заједно са Главним генералштабом израдио је план за мобилизацију војске. Био је подељен на три стална одбора, један за правила и наставу, други за администрацију и тећи за организацију. Одбор за организацију израдио је за годину дана пројекте закона о устројству војске, Министарства војног и војне администрације. Чинили су га, по службеном положају, начелник Главног генералштаба, уједно и председник Комитета, управник Војне академије, сви виши команданти војске, председници Артиљеријског и Инжињеријског комитета, начелници Оперативног одељења Главног генералштаба и Општевојног одељења Министарства војног, али и други виши официри које је поставио министар војни.�� До 1881. године српска војна обавештајна служба највише је држала на оку аустроугарску војску, затим турску, бугарску и војске осталих суседа. У сачуваном списку материјала о земљама и војскама суседних држава који се налазио у Спољ-ном одсеку Оперативног одељења Главног генералштаба највећи број докумената односи се на аустроугарску војску, њено попуњавање и школство, као и на маршруте у Босни, а затим на бројно стање и размештај турске војске. Војни врх је наставио да прати догађаје у Аустро-Угарској и након потписивања Тајне конвенције, не само зато што није био упознат са споразумом већ и зато што се на тако моћног суседа увек мотри. Ипак, одржавани су добри односи. Куповина новог оружја, на пример, без дозволе да се пренесе преко аустријске границе била би узалудан напор. Одржа-вани су добри односи и са Румунијом и Грчком, док су Турска и Бугарска сматране могућим противницима, па је помно праћена друштвено-политичка ситуација у тим земљама, а посебно њихова војна организација, формација, бројно стање, наоружа-ње и покрети трупа.26

Немачка војна доктрина наметнула се Србији не само зато што је била доминантна у Европи већ и због сличног геостратегијског положаја – обе држа-ве налазиле су се између више потенцијалних противника. Опкољене Турском, Аустро-Угарском и Бугарском, српске границе су биле стратегијски осетљиве. Од укупно 1.677 км, граница са Турском износила је 761 км, са Аустро-Угарском – 406 км, Бугарском – 409 км, и Румунијом – 101 км. Као што је један француски писац рекао, Србија је била опкољена земља, а њен народ – опкољени народ. Про-стирала се на површини од 48.302 км�. Имала је облик неправилног четвороугла којем углови леже у Рачи на Дрини, на Увцу, тамо где он оставља границу Србије,

�� Између осталих, предложио је Стевана Грујића, тада капетана I класе, и Божидара Јанковића, Александра Машина и Светизара Радојевића-капетане II класе (АВИИ, п.1, к. 4, ф.1,р.б.9/42; Ђенералштабно путовање, Ратник, књ.XX, год. 1889, св.1, 199 и 200.

�� АВИИ, п.14, к.7, ф.1, р.б. 15/1 (Указ о образовању Комитета); СВЛ 1881,852-854.26 АВИИ, п. 1, к. 4, ф. 1, р.б. 8/11–14; 27–46; п. 2, к. 3, ф. 1, р.б. 1/1; п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 1/1; п. 14, к. 3, ф.

5, р.б. 58; п. 14, к. 11, ф. 4, р.б. 48/1; В. Ђорђевић, Крај једне династије (Прилози за историју Србије од 11. Октобра 1897. до 8. Јула 1900), књ. I, Београд 1905, 592.


на врху планине Св. Илија и на Дунаву, код Текије. На северу су одвајали Срби-ју од Аустро-Угарске Сава и Дунав, на западу делила је Дрина од Босне, на југу се граничила с Турском и Бугарском, а на истоку је Дунав делио од Румуније.27 Крајем XX века неодређени односи са Турском и заоштрени односи са Бугарском натерали су војни врх на предузимање одређених мера. Један од корака у том правцу била је тајна седница у Министарству војном, одржана 16 (28) марта 1898, на којој су, под председништвом команданта Активне војске генерала и бившег краља Милана Обреновића, у присуству највиших војних личности, израђени рат-ни планови и против Турске и против Бугарске. Утврђени су ратни циљеви за оба случаја, карактер и врста ратовања, одређене су снаге и средства, потврђена моби-лизација и концентрација са стратегијским положајем. Заправо, тога дана урађено је оно што је требало урадити две деценије раније да се не би поновило оно што се догодило 1876. године, када је ратни план за рат с Турском рађен уочи самих операција, планирано је да се са новом разрадом ратног плана почне одмах после Берлинског конгреса и новоодређених граница Краљевине Србије. Међутим, Глав-ни генералштаб је тек 1895. разматрао то питање, али план није разрађен. Тако да Србија, осим једног кратког нацрта из 1897. године, боље речено скице, све до 1898. није имала дефинитивно израђен ратни план за рат против Турске.28

На седници је краљ Милан Обреновић саопштио мишљење да до рата са Турском може доћи на два начина – да Турска нападне Србију, или, пак, да Србија – у савезу са балканским државама, уђе у рат против Турске. Узимајући у обзир политичке прилике и српско-турске односе, сматрао је да, и поред непостојања војне конвенције, Турска неће напасти Србију. Делимичну гаранцију пружао је споразум између Аустро-Угарске и Русије, постигнут почетком маја 1897. године. Циљ тог договора било је спречавање војне акције било које балканске државе, односно одржавање status quо на том простору. tus quо на том простору.tus quо на том простору. quо на том простору.о на том простору.29 Ипак, за сваку сигурност, оста-вљена је могућност да Главни генералштаб проучи и дефанзивну варијанту, али чак и у том случају, по угледу на опште прихваћену немачку доктрину, „да се узме израз офанзиве чим се укаже згодна прилика, или прилика за напад“.30 План рата са Турском био је добро утемељен. Прво, заснивао се на претпоставци још из времена кнеза Михаила Обреновића да Србија рат против Турске може да води са-мо у савезу са Црном Гором, Бугарском и Грчком, јер би једино на тај начин однос снага био повољнији. Руководећи се својим националним интересима, савезници би имали главне и споредне операцијске правце ради што бржег уништавања противни-

27 Статистички годишњак Краљевине Србије (за 1902), књ. VIII, Београд 1905; Д. Ђорђевић, Србија и српско друштво 1880-тих година, Историјски часопис, књ.VII, Београд 1957, ��.

28 АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 2/1; р.б. 21/35. Октобра 1897. Главни генералштаб је предвидео кретање вој-ске у правцу Врања (Моравска дивизија редовне војске, Шумадијска и Тимочка дивизија првог позива народне војске) и у правцу Куршумлије (Шумадијска дивизија редовне војске, Моравска и Дунавска дивизија првог позива), док се преостали део војске концентрисао око Лесковца (Дунавска, Дринска и Тимочка дивизија редовне војске са Коњичком бригадом) и Рашке (Дринска дивизија првог позива народне војске).

29 АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 3/1, лист 5; п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 23 и 24/1, лист 1 и 2; М. Војводић, Србија у међународним односима крајем ХIХ и почетком ХХ века, Београд 1988, 141, 143.

30 АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 3/1, лист 9.


ка. Друго, предвиђен је сукоб војске на Кумановско-скопској висији, што је била не само основна идеја и ратног плана с којим је Србија ушла у рат 1912. већ се и тада показала као тачна. Треће, дата је процена да савезници могу повести рат против Турске с изгледом на успех само ако се у европском делу империје не буду налазиле мобилисане трупе из Азије. Одлучујућа битка, односно победа, морала се добити пре него што Турска успе да пребаци своје трупе из Анадолије. Стога је планиран офанзивни рат, односно да се по објави рата одмах отпочну операције како против-ник не би имао времена да прикупи знатне снаге из Азије. Уколико би азијске трупе успеле да се пребаце на Балкан у току операција, требало их је тући „почесно“ и спречити да се групишу. У вези са груписањем снага, мишљења су била донекле по-дељена. Начелник Општевојног одељења Министарства војног пуковник Вукоман Арачић, начелник Трупног одељења Команде Активне војске генерал Лазар Лазаре-вић, министар грађевина генерал Јован Атанацковић и вршилац дужности начелни-ка Генералштабног одељења Команде Активне војске потпуковник Светозар Нешић предлагали су да се концентрација српске војске одвија на простору Врање–Медве-ђа–Куршумлија–Рашка, док су остали били за нешто ужу концентрацијску основи-цу. Предлози за распоред дивизија били су, мање-више, слични, а министар војни пуковник Драгомир Вучковић и начелник Штаба Команде Активне војске генерал Цинцар-Марковић били су за то да се подигне и трећи позив. Планирана је употреба железнице за мобилизацијско и концентрацијско превожење.31

Потпуковник Светозар Нешић је израдио пројекат плана за стратегијски размештај војске на источном фронту. Предвиђено је да се изведе концентраци-ја војске на Јавору – IV пешадијски пук са једном батеријом Дринске бригаде првог позива; Ибру (Рашка) – IV, V и VI пешадијски пук другог позива Дринске дивизијске области са две батерије Дринске бригаде првог позива; код Топлице (Куршумлија–Крчмаре–Грабовница) – Дринска дивизија редовне војске и Дрин-ска бригада првог позива; Јабланице (Лесковац–Лебане) – Шумадијска дивизија редовне војске и Шумадијска бригада првог позива и на Ветерницу (Пољаница)

– Тимочка дивизија редовне војске и Тимочка бригада првог позива. Одређено је да се Моравска дивизија редовне војске и Моравска бригада првог позива концен-тришу у Власотинцу, Дунавска дивизија редовне војске, Дунавска бригада првог позива и Коњичка бригада са коњичком батеријом – у Лесковцу, а на простору Владичин Хан – Лесковац – Телеграфска чета, оба телеграфска одељења и Главна пошта. У Нишу – градска артиљерија (осим делова који би остали у Пироту, Заје-чару и Кладову); опсадни позицијски артиљеријски пук; резервни пионирски пук; железнички батаљон редовне војске, железничка чета првог позива; минерски по-лубатаљон; резервна болничка чета; брдска пионирска чета; резервна муницијска колона; главни интендантски воз и коњски депо за целу војску. Између Ниша и Лесковца требало је да буду четири пешадијска пука другог позива (VIII, IX, XIII, XIV, XV), у Прокупљу – XI пешадијски пук другог позива, Ћуприји – два мостов-на трена са штабом, у Ивањици – X пешадијски пук другог позива, и у Крагујев-

31 АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 3/1, лист 10 и 12; Н. Ракочевић, Ратни планови Србије од вожда Кара-Ђор-ђа до краља Петра, Београд 1933, 174–178.


цу – Пиротехнички полубатаљон. У Београду је остао VII пешадијски пук другог позива. Мобилизацију и концентрацију су осигуравала четири пешадијска пука другог позива.32

Дакле, војни врх је 1898. године у основи усвојио идеју савезничког рата балканских држава против Турске. Према ратном плану, била је неопходна брза концентрација трупа, као и извођење брзих офанзивних операција, да би се на самом почетку рата постигло одлучујуће решење на бојном пољу. Тада су само назначени основни ставови ратне доктрине српске војске, према којима је напад имао предност над одбраном. На такав карактер српске војне доктрине свакако је утицала околност да је била реч о ослободилачком рату против Турске, у којем се само офанзивним дејствима у оквиру ширег балканског савеза могла разбити турска војска у Европи. Једино се на тај начин и у оквиру тога може схватити склоност ка нападу у свакој прилици. Додуше, мада су се ослањали на сопствена искуства из претходних ратова, српски војни теоретичари су, као и француски, ру-ски, аустријски и други, били под утицајем немачке војне доктрине, према којој је напад био у првом плану. У сваком случају, основне претпоставке рата против Турске, изузев у погледу концентрације трупа, биле су садржане у свим наредним верзијама ратног плана. Са последњим планом Србија је 1912. године и ушла у рат.33 Извукавши поуку из ратова с Турском вођеним 1876–1878, када су операције започињане на основу планова прављених на брзину, сукоб је планиран четрнаест година пре него што се збио. Доктрина с којом је Србија ушла у рат 1912. нашла је коначан израз у Ратној служби из 1911. године где су формулисана основна на-чела српске ратне службе: циљ сваке борбе је уништење непријатеља; борбена деј-ства саобразити стварној ситуацији; тежити ватреној надмоћности; решења треба да буду што простија, с тим да се иницијатива развија у најширим размерама. Као општи основ за израду Ратне службе из 1911. послужили су Упути и прописи за ратну службу из 1894, који су се надовезивали на претходне, из 1867. године. Ме-ђутим, у тим књигама се не наилази на систем усвојених ставова о употреби вој-ске и вођењу оружане борбе на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу.34 Тога има тек у ратним плановима урађеним 1898. године за рат против Турске и рат против Бугарске, али су и ту у зачетку.

Мада званичне анализе није било, војни врх је из неуспеха у рату с Бугарском 1885. године извукао драгоцена искуства. Пораз на Сливници отрежњавајуће је деловало на српско командовање и означило је прекретницу у развоју српске војске и њене доктрине.35 То се видело у ратном плану израђеном 1898.године.

32 АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 1, р.б. 55/2.33 АВИИ, п. 2, к. 5 и 6; п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 28/1, 29/1, 31/1; п. 2, к. 3, ф. 1, р.б. 28.34 Ратна служба, Министарство војно, Београд 1911, 2; Упут и Пропис за ратну службу, Министарство

војно, Београд 1894, Пољска служба, Министарство војно, Београд 1867; Први балкански рат (опера-ције српске војске), књ. 1, Београд 1959, 227 и 228.

35 АВИИ, п.1, к.5, док. 9/ 1-15 (Писмо ппук Атанацковића начелника Оперативног одељења Врховне команде, упућено из Зајечара 26. фебруара 1886. непознатом лицу у Краљево); п.1, к 6, ф. 1, док.12/30 (Српско-бугарски рат 1885). Између осталог, касније су у официрским школама у изучавању ратне вештине, нарочито војне историје, увек истицани негативни примери из овог рата. Било је поучно, па таквих примера у ослободилачким ратовима 1912-1918. скоро да и није било. Опширније: В.


Против Бугарске биле су предвиђене две могућности. Уколико би Бугарска, на своју руку, без споразума са Србијом, извела упад у Македонију, Србија би имала савезника (Турску) и водила би офанзивни рат, а у случају локалног сукоба – води-ла би дефанзивно-офанзивни рат. У првом случају требало је мобилисати целокуп-ну Активну војску и оба позива народне војске. Након концентрације код Ниша, главне снаге би предузеле „одсудну офанзиву у позадину бугарске војске“, док би мањи део остао као заштита тимочког војишта.36 У другом случају требало је, пре свега, распоредом своје војске осигурати успешну одбрану, али и користити сва-ки згодан моменат (погрешан стратегијски и тактички распоред противника, сла-бост и колебање) и прелазити, макар и повремено, у офанзиву. Напад је требало одбијати противударом. Предвиђена су била и два војишта: нишавско-софијско и тимочко-дунавско, а које ће од њих бити главно зависило је од бугарског главног операцијског правца. Пуковник Драгомир Вучковић, генерал Лазар Лазаревић, пу-ковник Вукоман Арачић и потпуковник Светозар Нешић сматрали су да ће главни удар уследити долином Нишаве према Пироту и Нишу. Према мишљењу генерала Димитрија Цинцар-Марковића и генерала Јована Атанацковића, постојала је опа-сност да се бугарске трупе концентришу око Видина, а затим предузму офанзиву у правцу Зајечар–Бољевац–Параћин. Заузимањем Параћина и Ћуприје не само да би одсекли већи део северног фронта већ би српску војску лишили и главних

„земаљских извора“. Сматрали су да би било лакше освојити зајечарски логор са Сматрали су да би било лакше освојити зајечарски логор саСматрали су да би било лакше освојити зајечарски логор са слабим фортификацијским објектима него продирати преко тешких баријера до Ниша или користити опсадну артиљерију против утврђеног фронта код Пирота. Разматрајући могуће правце продора Бугара, командант Команде Активне војске генерал Милан Обреновић скренуо је пажњу на Књажевац као на важну стратегиј-ску тачку која заузима централни положај између Зајечара и Пирота и омогућава да се притекне у помоћ било једном, било другом граду. У суштини, то решење је значило слабљење одбране и једног и другог правца, па није усвојено.37 На основу мишљења чланова комисије, потпуковник Светозар Нешић је израдио план кон-центрације српске војске у случају рата с Бугарском. Главнина снага требало је да буде смештена у околини Пирота, мањи делови да се оставе код Зајечара, а резер-ва да се распореди у Нишу и околини. Оцењено је да се мобилизација бугарских трупа може извести за девет до 16 дана, зависно од места где се налазе у тренутку објаве рата. Како је временска предност постигнута над противником сматрана изванредно значајном, предвиђена је мобилизација српске војске за само осам до 10 дана. Иста брзина мобилизације предвиђена је и у ратним плановима из 1903. и 1912. године, када је доказано и да је могућа. Искуство из рата са Бугарском 1885. показало је да српској војсци за мобилизацију и концентрацију треба двоструко

Ђорђевић, Историја српско-бугарског рата 1885, књ. 1 и 2, Београд 1908; Ж. Мишић, Стратегија, Београд 1907; Р. Путник, Стратегија, Београд 1992; С. Скоко, „Тимочка буна и српско-бугарски рат“, у: Зборник радова „Тимочка буна“, Београд 1986; С.Ратковић-Костић, „Српска војска уочи рата са Бугарском 1885. године“, Војноисторијски гласник, 1997, бр1 ; С.Ратковић-Костић,“ Искуства и поуке из борбених дејстава српске војске у Првом балканском рату”, у: Зборник радова са научног скупа

„Први балкански рат 1912“,Београд 1998.36 АВИИ, п. 2, к. 5, р.б. 3/1, лист 9.37 АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 3/1, лист 4 и 11.


више времена, али 1898. године, уместо на једну железничку пругу, рачунало се на више њих: Београд–Ниш, Врање–Ниш–Пирот, Смедерево–Велика Плана и Ла-пово–Крагујевац. Укупна дужина колосека износила је 540 км. Ради убрзања тока мобилизације предвиђен је посебан возни ред према којем би возови саобраћали на свим линијама од почетка мобилизације до почетка концентрације.38

Претходне, 1897. године израђен је преглед мобилизацијских места у слу-чају рата, према којем је Моравска дивизијска област имала у Нишу од редовне војске: Штаб дивизије I гардијског пука; Штаб Пољског артиљеријског пука, 1. ди-визион Пољског артиљеријског пука, Команду инжињерије, Пионирску чету, Теле-графско сигнално одељење, Мостовски полутрен, четири пољске и једну етапну болницу, болничку чету, пољску марвену болницу, санитетску комору, пекарску, месарску и занатлијску чету, провијантску комору, марвени депо, муницијску ко-лону, покретну артиљеријску колону, покретну артиљеријску радионицу и војну пошту. Предвиђено је да народна војска првог позива има штаб дивизије, I гар-дијски пук, артиљеријски пук, пионирску чету, телеграфско-сигнално одељење, мостовни полутрен, инжињеријску алатну колону, занатлијску чету и војну пошту, а народна војска другог позива – артиљеријску чету.

Одређено је да се у Врању мобилише I пешадијски пук (редовне војске и народне војске првог и другог позива); у Пироту: ХV пешадијски пук (редовне војске и народне војске – оба позива), 1. батерија 1. дивизиона Пољског артиљериј-ског пука; у Лесковцу: 3. дивизион Пољског артиљеријског пука, и у Прокупљу: II пешадијског пука (редовне војске и народне војске првог и другог позива). Редов-на војска и народна војска првог позива Дринске дивизијске области мобилисале су се у Ваљеву, осим IV пешадијског пука (Шабац); редовна војска и народна војска првог позива Дунавске дивизијске области – у Београду, осим мостовног полутрена (Ћуприја) и IХ пешадијског пука (Јагодина), а народна војска другог позива – у Београду (VII пешадијски пук), Пожаревцу (VIII пешадијски пук) и Градишту (IХ пешадијски пук). Војска Шумадијске дивизијске области требало је да се мобилише у Крагујевцу, осим два пешадијска пука другог позива (III у Крушевцу и Х у Горњем Милановцу), а редовна и народна војска Тимочке дивизиј-ске области у Зајечару, осим дванаестих пешадијских пукова редовне и народне војске првог и другог позива (Ћуприја). Планирано је да се команде ван састава дивизија налазе у Београду, Нишу, Ћуприји, Зајечару и Крагујевцу. Штаб Врховне команде, Краљева гарда, Штаб Коњичке бригаде, II коњички пук, Коњичка батери-ја и 1. гардијски артиљеријски батаљон требало је да буду у Београду; I коњички пук „Краљ Александар“, Штаб Градског артиљеријског пука, сав Артиљеријски парк и пратећи делови, Инжињеријски парк, телеграфска одељења, Телеграфска чета, Железнички батаљон, Минерски полубатаљон, Резервна болничарска чета, брдска пекарска чета и Главна војна пошта – у Нишу; муницијска колона за Ко-њичку бригаду, Штаб Команде са 1. и 2. мостовним треном, резервна муницијска

38 АВИИ, п. 2, к. 3, ф. 1, р.б. 5/1; п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 2/1; Б. Ратковић, Mobilization of the Serbian army for the First Balkan War, oktober 1912, East Central European Society and the Balkan Wars, New York 1987, ��.


колона Тимочке дивизијске области, Главни интендантски воз и Колски депо за целу војску – у Ћуприји, и 2. градски артиљеријски батаљон – у Зајечару.39 Дакле, мобилизацијски план српске војске заснивао се на територијалном принципу, који је обезбеђивао највећу брзину у спровођењу мобилизације јер су се јединице мо-билисале с одређених територија са којих су у миру попуњаване регрутима. Одно-сно, кадровске јединице у миру биле су стално дислоциране на територији с које ће се попуњавати у време мобилизације, а на тај начин су била размештена и рат-на слагалишта. У оквиру припрема за могући рат израђено је упутство за вођење оперативних дневника, а поставило се и питање стања стратегијских војних путе-ва.40 Требало је набавити карте, али се све свело на карте Географског института у Бечу. О војскама могућих противника много се знало. О бугарској војсци се знало готово све, јер су бугарске и српске војне власти стално размењивале податке не само о мирнодопским већ и ратним формацијама, што је редовно објављивано у Ратнику и Службеном војном листу, па и у посебним публикацијама.�� Тек је за-оштравањем односа између две државе прекинут тај обичај, а војни изасланици су убудуће били изоловани. С друге стране, појачана је обавештајна делатност, па и издаци за њу. Следећих година повећан је број извештаја, пре свега о Бугарској и стању у Македонији, али и о Турској, Аустро-Угарској, Италији, Француској и Црној Гори.��

Није било довољно само израдити ратне планове већ је требало и у миру проверити спремност војске. Стога су 1898. године одржани маневри, који нису били новина. По угледу на пруску и, касније, немачку војску, и у српској војсци је развијана теорија претежно апликативним методима – решавањем задатака на карти и терену, ратним играма, вежбама и маневрима. Први маневри су изведе-ни још 1837. године код Пожаревца. Званично су уведени Законом о устројству народне војске из 1861, али су ретко извођени. У маневрима изведеним 1893. уче-ствовали су делови Дунавске и Шумадијске дивизије, а тадашњи начелник Глав-ног генералштаба пуковник Јован Мишковић послао је о њима оцену министру војном. Закључио је да су команданти који су имали прилике да командују већим одредима и да рукују маневрима на висини свог положаја, али да нижи официри, нарочито резервни, нису спремни. По оцени Мишковића, јединице су показале

„добар рад“, али им је била потребна већа издржљивост у ратној служби и „употре-би ватре“. Материјална спрема је била непотпуна, комора, коњица и артиљеријска запрега лоша, одзив обвезника недовољан. Тражио је да убудуће учествују целе дивизије како би и команданти дивизија могли да увежбавају. Поред тога, требало је употребити употреби и административни део војске. Захтевао је да се што пре

39 АВИИ, п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 20/1–5; Правила за мобилизацију војске, Београд 1897.40 АВИИ, п. 2, к. 2, р.б. 22/9; п. 14, к. 2, ф. 3, р.б. 32/1.�� АВИИ, п. 14, к. 3, р.б. 37/1. Г. Павловић, Поглед на дисциплинску уредбу за бугарску војску, Рат-

ник, год. 1901, књ. XLIX, 356 и 493; М., „Ванредни кредити за бугарску војску“, Ратник, год. 1897, књ. XXXVI, св. 2, 239; М., „Правило за занимање бугарских ђенералштабних официра“, Ратник, год. 1901, књ. XLVII, св. 2, 262; „Бугарска и Источно-Руменлијска војска“, Службени војни лист(у даљем тексту СВЛ) 1894, 117, 160, 174, 217, 373, 587, 733 и 959; „Бугарске војне установе“, СВЛ 1898, 79/105, 199; Бугарска са Источном Руменлијом, Штампарска радионица Министарства војног, Београд 1900.

�� АВИИ, п. 14, к. 23, ф. 5, р.б. 33/1; п. 14, к. 11, ф. 3, лист 1–126.


попуни материјална спрема војске ванредним средствима јер војска „нема изглед уређене војске“. Примедбе су схваћене озбиљно, и од 1894. свим већим маневри-ма руководио је Главни генералштаб. Маневри одржани исте године и 1896. изве-дени су са две комплетне дивизије, али је број учесника био мањи него 1898. због малобројнијег формацијског састава јединица.43

Уочи маневра код Крушевца, током лета 1898. године, гомилане су једини-це са обе стране српско-бугарске границе. Бугари су убрзано радили на утврђива-њу Сливнице и тимочко-видинске линије. У Србији је одржан Ратни савет, којем је присуствовао командант Активне војске генерал Милан Обреновић са Штабом и групом највиших официра. Одлучено је да се појачају пограничне страже, као и посаде утврђења. Непосредно пре тога био је завршен план за стратегијски раз-мештај српске војске на источном фронту. Када су у септембру обе државе издале званична саопштења о скором одржавању маневара, Србија код Крушевца, Бугар-ска код Враца, Видина и Софије, дошло је до још већег захлађивања односа, а питање обостраног присуства на маневрима довело је, због узајамног неповерења, до дуготрајних преговора, који су на крају прекинути. Иако је у јавности неких држава, посебно бугарској, наглашавано да су маневри српске војске, заправо, де-монстрација силе, командант Команде Активне војске генерал Милан Обреновић није одустао од њих јер су имали не само војнички већ и политички значај. По-казао је добро увежбану војску, која је у случају потребе била спремна за рат, и оборио бугарску тезу о агресивним намерама Србије јер су маневри протекли у највећем реду и без имало провокација Бугарске. Бугарска је распустила резерви-сте, а маневре своје војске одложила за годину дана, што је довело до извесног побољшања односа између две државе.��

Маневри су одржани у околини Крушевца од 29. септембра (11. октобар) до 3 (15) октобра 1898. године, а присуствовала су оба краља, највиши официри и три-наест страних војних посматрача. Маневрима је руководио генерал Цинцар-Марко-вић. Претходиле су им дуготрајне припреме, јер је требало утврдити циљеве, одреди-ти место и простор где ће се извести, утврдити састав страна које ће представљати противнике и ангажовати велике људске и материјалне снаге. Почеле су годину дана раније објављивањем Упута за маневрисање трупа, који је садржао објашњења о маневарској просторији, припремама, командовању и извођењу маневра. Месецима раније започеле су практичне припреме – чак су и позиви резервистима били упу-ћени већ почетком августа.�� Маневри били су великих размера: учествовале су две дивизије са више од 30.000 људи. Изведена су комбинована дејства више родова као двострана вежба: трупе су биле распоређене у два противничка табора – Северну (Шумадијска дивизија) и Јужну војску (Моравска дивизија). Прва, под командом

43 АВИИ, п. 2, к. 2, ф. 1, р.б. 10/1, лист 1; СВЛ 1894, 1215–1228.�� АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 4, р.б. 37/1–3; п. 14, к. 3, ф. 5, р.б. 55/1; п. 14, к. 11, ф. 4, р.б. 2; п. 14, к. 23, ф. 2,

р.б. 22; В. Ђорђевић, Крај једне династије, књ. I, 408, 442, 553, 475, 604, 716 и 717; С. Јовановић, Вла-да Александра Обреновића, књ. II, Београд 1934, 70; М. Војводић, Србија у међународним односима крајем ХIХ и почетком ХХ века, 214.

�� АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 1, р.б. 15; АС, ПО ВЂ, к. 8, бр. 155; Упут за маневрисање трупа, Београд 1897; СВЛ 1898, 747.


генерала Илије Ђукнића, имала је у саставу 24 батаљона пешадије, девет ескадрона коњице и 13 батерија топова. Друга, са генералом Василијем Мостићем на челу, има-ла је 20 батаљона пешадије, 10 ескадрона коњице и 10 батерија топова. Учествовале су инжињеријске и санитетске јединице обе дивизије. Према разрађеном пројекту операција, Јужна војска је првог дана заузела Алексинац и Прокупље и опседала Ниш, док је Северна, добивши задатак да поврати изгубљене градове, извела марш-маневар. Након сукоба коњице и дејства артиљерије у пределу виса Багдала, пеша-дија Северне војске успела је да нападом заузме тај вис. Следећег дана наставила је продор, потукла противника у Јанковој клисури и потиснула га преко десне обале Расине, где је Јужна војска предузела позициону одбрану. Трећег дана се одвијала завршна борба. Дошло је до фронталног сукоба левог крила Северне и десног крила Јужне војске, чији је центар остао ослабљен. Искористивши то, Северна војска је извела јак напад и разбила и поразила противника. Тиме је оперативни део маневра био завршен.46 Након једнодневног одмора и припрема за параду, изведен је свечани дефиле трупа. Генерал Милан Обреновић се у своје име и у име свог сина и врхов-ног команданта краља Александра захвалио свим учесницима „на њиховом труду и раду, енергији, доброј вољи и ревности, издржљивости и војничким врлинама са којима су своје дужности извршавали“.47

Маневри одржани 1898. године били су највећи маневри српске војске у ХIХ веку, успешна провера мобилизацијског система, старешинског састава, ко-манди и штабова, обучености, увежбаности и издржљивости трупа. Наравно, као и сви други, маневри код Крушевца нису прошли без мањих незгода, а показало се да постоје и извесни недостаци. Пропуста је највише било код коњице, што и није чудно, јер је по први пут изведена самостална борба коњице са коњицом. Међутим, да би се извео судар дивизијских коњица требало је много више увежба-ности. Помањкање инжињеријских официра и, самим тим, недовољно познавање те струке довеле су до тога да инжињеријске јединице нису увек адекватно упо-требљене. Из службеног извештаја санитета види се да је опрема била непотпуна, да се разболело неколико десетина учесника, да је један војник повређен и да је један погинуо.48 За разлику од коњице, пешадија је била добро увежбана у ратној служби и употреби ватре, и одлично су је водили искусни капетани I класе, који су, уочи одржавања маневара, заменили млађе официре Активне војске који су до тада командовали батаљонима Шумадијске и Моравске дивизије. Поред тога, због лоших искустава са маневара одржаних током претходних година, позван је мали број резервних официра, а и они су пажљиво бирани.49 Резултат је био: много хва-

46 АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 1, р.б. 26/1; А. М., „Велики маневри у Србији септембар–октобар 1898“, Ратник, год. 1899, књ. ХLII, св. 6, 276–308; М., „Извештај са великих јесењих маневара 1898. године“, пре-штампано из Малих новина, Београд 1898; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књ. II, 47; Ж. Мишић, Моје успомене, Београд 1969, 175.

47 СВЛ 1898, 1005–1008.48 АВИИ, п. 14, к. 4, р.б. 21/1.49 АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 3, р.б. 26/12; п. 14, к. 3, ф. 2, р.б. 8/1; п. 14, к. 4, р.б. 4. После завршених маневара

са јединицама Дунавске и Шумадијске дивизије, септембра 1893, начелник Главног генералштаба из-вестио је да „резервни официри не одговарају своме позиву“ (АС, МВ, несређена грађа, начелник Гл. генералштаба – министру војном, 30. септембра 1893).


ле војсци Србије и њеном команданту коју су упутили страни посматрачи. По ре-чима Владана Ђорђевића, енглески војни аташе је био напросто „очаран врлинама наше војске“.50 И други савременици су сведочили о веома успешним маневрима. Војвода Живојин Мишић у својим успоменама истиче да је било милина посма-трати рад официра и војника.�� С том праксом је настављено, па су 1899. године одржани маневри у околини Ниша, а следеће код Ћуприје.

На самом почетку ХХ века Србија је располагала респективном оружаном снагом. Планирајући евентуална ратна дејства, вршилац дужности начелника Главног генералштаба, генералштабни пуковник Светозар Нешић, рачунао је 1903. године на 20 пукова пешадије првог позива, односно 80 пешадијских батаљона (сваки пук по четири батаљона), 32 ескадрона (четири пука по четири ескадрона, пет пукова по три ескадрона и ескадрон Краљеве гарде) и 57 батерија (42 пољске, шест хаубичких, седам брдских и две коњичке), пет дивизија другог позива (15 пукова по четири батаљона), 10 ескадрона и 15 батерија; 60 батаљона и од пет до десет ескадрона трећег позива. По ратној формацији, укупно 303.421 човека. Био је то веома висок проценат становника (12%) и тој војсци је требало обезбедити 12.798 возова (кола), 19.298 волова и 41.107 коња.�� У Главном генералштабу израђени су 1902. и 1903. мобилизацијски планови с упутствима за војне и грађанске установе, затим ратни планови са одговарајућим планом концентрације у случају рата с Турском или с Бугарском, а разрађен је и детаљан план заштите границе пешадијом трећег позива.53 Као основа за израду ових планова послужили су ратни планови из 1898. године, чије су основне претпоставке рата против Турске, изузев у погледу концентрација трупа, биле садржане не само у плану из 1903. године, већ и у свим наредним верзијама ратног плана. Са последњим планом Србија је 1912. године и ушла у рат. Дакле, биле су прошле године када је Србија улазила војно неспремна у рат, с недовољно разрађеном ратном формацијом, и без ратног, мобилизацијског и концентрацијског плана

* * *

Говорећи о појави која у XIX веку није била ни формулисана, може се рећи да је војна доктрина постојала само у Немачкој и Француској. За друге европске војске, па и српску, не може се рећи да су имале одређену, повезану доктрину. Оне су, од општих сазнања, узимале највише од Немаца, и и то оно што су сматрале корисним и употребљивим. Једно од кључних питања стратегије – офанзива или дефанзива, решено је под утицајем Клаузевица: напад је тежи, али води ка већем резултату од одбране. У вези с тим, Немачку су пратиле и војске осталих држава, па и Србије. Под утицајем пруске и немачке војне мисли у српској теорији ратне вештине, као и европској, преовладало је мишљење о повезаности државе, односно политике и рата.

50 В. Ђорђевић, Крај једне династије, књ. I, 747; исто, књ. II, 10.�� Ж. Мишић, Моје успомене, 175 и 178.�� АВИИ, п. 2, к. 4, ф. 1, р.б. 28/1, лист 2; Статистички годишњак Краљевине Србије, књ. VII, 640.53 АВИИ, п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 28/1-2; п. 2, к. 2, ф. 2, р.бр. 29/1-5; п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 31/1-5; п. 2, к. 5, р.бр.

13/1; План за мобилизацију војске (Београд 1902) имао је 48 страна и четири образца.


Код српских војних теоретичара преовладали су ставови да у ратној вештини има и науке и вештине, те да је једно без другог не може да постоји. Званично, ратна вештина није подељена на стратегију и тактику, јер је сматрано да је веза међу њима тесна и да се преплићу, већ у теорији ратне вештине ради лакшег изучавања. Поред европских војних теорија, пре свега немачке, а затим француске, руске и аустроугарске, на српску војну мисао крајем XIX века и почетком XX утицали су и други чиниоци, а највише искуства из ратова вођених с Турском 1876 - 1877. и с Бугарском 1885. године. Тако је, на основу теорије и искуства, после ратова с Турском, извршена трансформација војске- створена је модерна масовна војска , састављена од кадровске војске и организована према европском узору. С друге стране, рат с Бугарском је отрежњавајуће деловао на војни врх и био стална опомена за мењање и усавршавање застарелих начела ратоводства. Ипак, и у овом домену многе промене су се преспоро одвијале : тек на самом крају XIX века војска Краљевине Србије имала је спремне ратне, мобилизацијске и концентрацијске планове у случају рата са потенцијалним противницима. Ратни планови који су настали 1898. године представљају основни документ за припрему, организацију, употребу и обезбеђење војске у евентуалном ра-ту са Бугарском и Турском, па се могу сматрати документом који има стратегијски значај и који је операционализован на оперативном и тактичком нивоу. Тада су само назначени неки основни ставови ратне доктрине с којима ће српска војска ући у Први балкански рат 1912. године и на тај начин стопити теорију и праксу. Према ставовима из 1898. године, под утицајем немачке војне доктрине, питање стратегије – офанзива или дефанзива, решено је тако што је напад добио предност над одбраном. Преостали ставови који ће одредити српску војну доктрину коначно су разрађени тек почетком следећег века у Ратној служби из 1911. године, где су формулисана основна начела српске ратне службе: циљ сваке борбе је уништење непријатеља; борбена дејства саобразити стварној ситуацији; тежити ватреној надмоћности; решења треба да бу-ду што простија, с тим да се иницијатива развија у најширим размерама. Поред оперативних докумената из 1898. године, као општи основ за израду Ратне службе из 1911. послужили су Упути и прописи за ратну службу из 1894, који су се надо-везивали на претходне, из 1867. године. Међутим, у књигама из 1894. и 1867. се не наилази на систем усвојених ставова о употреби војске и вођењу оружане борбе на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу, због чега их није могуће схватати као доктринарна документа.

УДК 355.13(497.2)”1879/1996” 061.75:355(497.2) ”1879/1996”

Др Тодор Петров, виши научни сарадник, Војна академија Г.С. Раковски, Софија, Бугарска

ВОЈНИЧКА ЗАКЛЕТВА У БУГАРСКОЈ АРМИЈИ

АПСТРАКТ: Рад прати промене у тексту војничке заклетве у бугарској војсци и церемонијалу приликом њеног полагања од стварања модерне бугарске државе до данашњег дана. Рађен је на основу правних аката који регулишу ту материју, грађе из бугарског Државног војноисторијског архива, војне штампе и литературе.

Војничка заклетва је најважнији свечани чин у већини армија света којим је обухваћен сваки њихов припадник. Истовремено, она је важан законски и морални чин који карактерише војничку службу. Њено безусловно испуњавање представља обавезу за све припаднике сваке армије, док год она постоји.

Један од показатеља огромног значаја војничке заклетве за војну службу у Бугарској представља и чињеница да су још приликом доношења првог основног закона Кнежевине Бугарске – Трновског устава у априлу 1879. први законописци у новоуспостављеној држави у њему оставили места и за овау правну норму, од изузетне важности за будући развој бугарске армије. У вези с тим у члану 11. новодонетог устава стоји: ,,Онај који ступа у војну службу дужан је да положи заклетву којом се обавезује на верност кнезу”.� На тај начин су први народни представници кнежевине дали спољни израз сопственом схватању да се уставни поредак најбоље гарантује испуњавањем дуга отаџбини свих оних који ступе у војничке редове.

Разуме се да су и припадници бугарске земаљске војске, која је формирана убрзо након ослобођења Бугарске, такође полагали заклетву. Њен текст био је следећи: ,,Ја доле потписани, заклињем се Богом Свемогућим, да ћу када будем позван на службу у јединице бугарске земаљске војске, служити часно и усрдно, испуњавати заповести својих старешина, и да нећу напустити своју јединицу, док год не добијем разрешење да се кући вратим. Као сведочанство овога што изрекох целивам Свето Јеванђеље и Крст Спаситељев. Амин”.�

На свом заседању од 25 новембра/7. децембра 1880. године Велико Народно Собрање изгласало је закон о регрутацији у бугарску војску. Овим документом се уређује процедура у вези са регрутацијом и ступањем младих војника у ,,стајаћу

1 Български конституции и конституционни проекти. Съставители В. Методиев и Л. Стоянов. С., 1990, с.21.

2 Държавен военноисторически архив (ДВИА) – Велико Търново, ф. 421, оп. 1, а. е. 33, л. 11.


војску и резерву”, као и рок њихове војничке службе. Њиме је било предвиђено да сви младићи примљени у активну војну службу положе заклетву пред пријемним (регрутним) комисијама оформљеним у одговарајућим местима. Утврђен је и први текст заклетве за оне који су ступали у редове бугарске војске који је гласио: ,,Обећавам и заклињем се именом Бога Свемогућег да ћу ја који сам позван у редове армије Бугарске Кнежевине, служити часно и верно Његовом Величанству Бугарском Кнезу, да ћу испуњавати у потпуности и без поговора све његове заповести не жалећи при том да положим и сопствени живот, како у време мира, ради очувања поретка и законитости, тако исто и у рату противу непријатрља моје Отаџбине. Као сведочанство овога што изрекох целивам Свето Јеванђеље и Крст Спаситељев. Амин”

Убрзо затим, већ 1882. године, су припремљени и изгласани текстови заклетве, намењени војницима-иноверцима (муслимани, јевреји, протестанти и др.) регрутованим у бугарску армију. И ако је садржај заклетве био у потпуности идентичан, он је био прилагођен језику, писму, верским обичајима и особеностима појединих етничких и верских заједница. Војници муслиманске вероисповести, тако на пример, нису полагали заклетву над хришћанским симболима, већ над Кураном, а текст заклетве је у складу са чланом 66. Закона, био дат, поред бугарског, и на османском-турском, и хебрејском језику.3

До првих промена у вези са полагањем војничке заклетве у бугарској армији дошло је у децембру 1893. године. У складу са становиштем, да је значајније и сврсисходније да регрути не полажу заклетву приликом ступања у војску, већ након стицања основних војничких навика и знања, министар војни, потпуковник Михаил Савов је својом наредбом № 491 од 30. децембра 1893/11. јануара 1894, одредио да младићи-регрути свечаност полагања заклетве у облику који смо већ раније навели, изврше после месец дана од отпочињања војничке обуке, и то не више пред регрутним комисијама, како је то било до тада, већ ,,неизоставно у цркви” у матичном гарнизону.�

У току обуке, младе војнике је са садржајем, значењем и суштином војничке заклетве као и са њеним историјским коренима упознавао један официр, специјално за то овлашћен од команданта. Војницима је такође предочавано и то каква је веза између војничке заклетве и ратне заставе, заклетве и војничке дисциплине, шта значи у пракси испуњавање дате заклетве, те када и како се заклетва полаже.

Војничка заклетва се полагала пред пуковском заставом, крстом и Светим Јеванђељем, при чему су овом чину неизоставно присуствовали сви војници (и то не само регрути већ и они који су већ положили заклетву) у свечаној униформи. Чину полагања заклетве присуствовао је такође и командант гарнизона, команданти јединица и команди са његове територије, као и све старешине на служби

3 Вж. Закон за земание новобранци в българската войска. С., 1880, с. 18; Закон за вземание новобранци в българската войска. С., 1892, с. 18-19; П е т р о в, П. Военни традиции и ритуали в българската войска. – Военноисторически сборник, 1982, № 2, с. 49.

4 Систематически сборник на законите, указите, заповедите и циркулярите по военното ведомство от 1877/1878 г. до 1-и януарий 1901 г. Отдели І – VІ. С., 1902, с.679.

војничка заклетва у бугарској арМији 85

у гарнизону. Активно учешће у овом свечаном чину узимали су и војни хор и свечане получете чији је задатак био да пронесу и однесу пуковске заставе.�

До две нове измене у вези са заклетвом и организацијом обреда њеног полагања дошло је у току 1897. године. Приликом замене наредбе из 1893. новом наредбом № 334 било је одређено да ,,млади војници полажу заклетву након два месеца по ступању у службу”.

Са ступањем на снагу новог Закона о вршењу војне службе од 9/22.децембра 1897, дошло је до нове промене, овог пута у вези са изменама у тексту заклетве. Садржај текста заклетве је делимично допуњен, тако што су се регрути поново заклињали да ће служити часно и верно монарху и отаџбини, али без навођења комплетне владарске титуле. Текст ове заклетве био је следећи: ,,Обећавам и кунем се именом Бога Свемогућег да ћу ја који сам позван у редове војске Бугарске Кнежевине, служити часно и верно Кнезу и Отаџбини и да нећу жалити ни сопствени живот, како у време мира, ради очувања реда и закона земаљских, тако исто и у рату противу непријатеља моје Отаџбине; као сведочанство овога што изрекох целивам крст и Свето Јеванђеље. Амин”.6

За младе војнике полагање војничке заклетве представљало је наглашено јавни и свечани чин. Поред свега што су о њој научили у време основне обуке након ступања у редове бугарске војске, и пре полагања свечане обавезе командири су младе војнике упознавали и са скривеним смислом и значајем симбола унетих у текст заклетве. Тако је на пример у Уредби о војној дисциплини бугарске армије из 1901. године заклетви посвећено посебно поглавље. О њеној суштини и значају јасно се каже да је то ,,један патриотски дуг, који истински родољуби морају да искрено испуњавају”. Заједно с тим заклетва има улогу и свечане обавезе коју војник полаже пред најдрагоценијим и најузвишенијим вредностима у његовом животу и свести - ,,пред Богом и државом, пред законима и заставом, пред старешинама и друговима”.7 Основна идеја била је да се младом војнику усади у главу мисао да је његова дужност док се налази у војној служби да буде веран кнезу и отаџбини, и да изузетно савесно и часно испуњава све војничке дужности, које се пред њим постављају у току службе у војсци.8

На тај начин је сваки млади војник и пре него што је положио војничку заклетву знао, да крст и Јеванђеље на церемонији заклетве симболизују присуство Бога, војници и грађани – народа, а застава и старешине – монарха, уколико он сам неби узео учешћа на свечаности. Младеж је учена да ,,се под заклетвом сматра само оно обећање дато док човек помишља на Бога и осећа његово присуство, прихватајући га за свога јединог судију”.

5 С т а н е в, Г. Клетва и даването й под бойните знамена в свръзка с описване събитията от 1867 – 1909. С., 1909, с. 345-346; М а р к о в, М. Държавни и военни символи, ритуали и празници и чествувания. С., 1977, с. 93.

6 ДВИА – Велико Търново, ф. 1, оп. 5, а. е. 79, л. 50-65; Държавен вестник, №35, 16 февр. 1898; Систематически сборник..., с. 679; С т а н е в, Г. Пос. съч., с.349. Дотада се кнез према Закону о регрутацији са изменама од децембра 1889. године титулише у заклетви као „Његово Царско Височанство Бугарски кнез“. Видети: Закон за вземание новобранци..., С., 1892, с.17.

7 Дисциплинарен устав на Българската войска. С., 1901, с. 5.8 Р а д е в, Н. Религиозното възпитание в армията в свръзка с клетвата и военното знаме. (Военно-

религиозен етюд). – Военен журнал, 1902, № 3, с. 97.


У зависности од верске припадности војници су претходно били раздељени на групе по којима се приступало полагању заклетве. На отвореном (а за источно-православне и у цркви) после ,,припремне молитве” текст заклетве је тумачио командир јединице или свештеник, након чега га је читало гласно и полако духовно лице у зависности од салучаја – свештеник, имам или рабин, после чега су га младићи понављали. Само војници хришћани су изговарали речи заклетве са подигнутом десном руком и стиснутим прстима као кад се крсте.9

У току 1903. године министар војни је објавио своју нову наредбу (№ 149), која је у потпуности била посвећена војничкој заклетви и шире уређивала мере које се односе на сам њен чин. Овим документом је одређено да ,,у будуће дан када млади војници полажу заклетву буде празник за целу војску”, док је такође било предвиђено да заклетву полажу ,,млади војници из свих јединица гарнизона заједно”. Поводом чина заклетве било је предвиђено и одржавање црквене литије, побољшан војнички оброк, и организовање заједничке војничке прославе.

У току 1905. је начињена још једна мала допуна ритуала у вези са чином полагања заклетве. Овога пута сви војници који су у њему учествовали после изговарања речи заклетве и пре целивања крста, Јеванђеља и ратне заставе пука изговарали су гласно ,,Заклињем се!”, а након целивања три наведена симбола и речи ,,Заклео сам се!”.

Од исте 1905. године, у саставни део ритуала полагања војничке заклетве био је укључен пролазак војника који су положили заклетву испод заставе, коју су држали барјактар и ађутант јединице. На тај начин војничка заклетва је постала наследник и настављач најбољих бугарских револуционарних традиција, које су увели и упражњавали бугарски борци за национално ослобођење још у време бугарског Препорода. Овде је потребно указати на чињеницу, да је поменути додатак ритуалу, као његов саставни део, сам по себи изузетно важан за све војнике који су полагали заклетву, имао нарочито велики значај за војнике не-хришћане, који се нису заклињали ни на крст ни на Јеванђеље, већ само на заставу, испод које су пролазили.10

После учешћа у церемонији полагања свечане обавезе сваки младић који је у њој учествовао добијао је специјалан лист хартије који је гласио на његово име, написан поводом полагања заклетве, а који су потписивале његове непосредне старешине – његов командир чете и његов командир вода. Од тог момента поменути војник био је дужан да служи верно монарху и отаџбини и да се брине за очување уставног поретка и законитости, док се нарушавање заклетве посматрало као ,,злочин против Бога и монарха” за који је следовала озбиљна казна.��

9 Видети П е т р о в, П. Пос. съч., с. 50 и наведена дела. О значењу заклетве детаљније видети у: Войнишката клетва и нейните задължения. – В: Т о ш е в, С т. За княза и отечеството. Войнишка клетва. Книжка за раздавание на войниците от ІІ Тракийска дивизия. С., 1901, с. 9 – 22.

10 С т а н е в, Г. Пос. съч., с. 346-347, 350.�� П е т р о в, П. Пос. съч., с. 51.


У непромењеном облику – уз коришћење истог текста и ритуалних симбола церемонијал полагања војничке заклетве, је претрајавао готово три деценије. Средином двадесетих година прошлог века, у току 1925. је поново извршена одређена промена у садржају текста, који се ипак задржао у готово првобитном облику. Уколико изузмемо мање значајне стилске измене, разлика у тексту војничке заклетве који се користио наредних година у односу на претходни, била је у томе што се сада младићи који су служили војску нису заклињали кнезу, већ цару – званична титула, коју је носио бугарски монарх након проглашења бугарске независности 22. септембра/5. октобра 1908. године.

Ево и измењеног текста те заклетве са унетим корекцијама: ,,Обећавам и кунем се именом Бога свемогућег, да ћу ја, који сам позван у редове војске Бугарског Царства, служити часно и верно Његовом Величанству, бугарском Цару, и да ћу испуњавати тачно и беспоговорно све његове заповести, не жалећи ни сопствени живот, како у време мира, ради очувања реда и закона у земљи, тако и у време рата против непријатеља моје отаџбине. Као сведочанство овога што изрекох целивам крст и речи Светог Јеванђеља. Амин”.��

Текст заклетве и цереминијал полагања свечане обавезе су промењени доласком на власт владе Отечественог фронта у септембру 1944. године. У марту 1945. сваки од регрута који је одлазио на фронт сада се заклињао ,,пред сопственом савешћу и својим народом”, као и да ће бити ,,дисциплинован, срчан и неустрашив борац и заштитник народа и отаџбине”.13

Велико Народно Собрање је 4. децембра 1947. изгласало и прихватило Устав Народне Републике Бугарске, а само две недеље касније - 18. децембра исте године, у духу новодонетог највишег правног акта земље, сви припадници бугарске армије положили су нову војничку заклетву. Њен текст био је сасвим кратак и имао следећи садржај: ,,Заклињем се у име народа и Народне Републике, да ћу најсавесније извршавати дужности које су ми поверене, и да ћу уложити све могуће напоре у заштити слободе и независности Домовине. Заклео сам се!”��

Наведени текст заклетве задржао се у употреби веома кратко, једва неколико месеци. Већ у току наредне 1948. године, младићи-припадници бугарске војске су полагали војничку заклетву са сасвим новим текстом. Његов садржај био је следећи: ,,Заклињем се Народној Републици Бугарској да ћу уложити највеће напоре да будем дисциплинован, срчан и неустрашив борац – заштитник народа и домовине.

Обећавам да ћу испуњавати све дужности у складу са војним законима и правилницима Народне Републике, и заповести мојих предпостављених, да ћу чувати државну имовину и службене тајне и да нећу жалити ни сопствени живот у борби против непријатеља моје отаџбине.

�� Войнишки другар. Учебник за войниците от всички родове войски. ХVІ илюстровано издание. С., 1925, с.108-112; Войнишки другар. Учебник за войниците от всички родове войски. ХХІІ преработено и илюстровано издание. С., 1930, с. 88.

13 Клетвата на войника. - Народна войска, № 163, 24 март 1945.�� М а р к о в, М. Пос.съч., с. 97.


Ако прекршим ову моју заклетву, нека ми се по законима Народне Републике изрекне најстрожа казна, и нека ме народ заувек презре. Заклео сам се!”.!”.

И овај текст ипак није успео да се задржи трајно, нити да буде дуговечнији од предходних, тако да је 1950. године, четврти пут по реду за пет година уведен нов текст заклетве и нови церемонијал полагања свечане обавезе. Овога пута он је заузео трајно место у новоизграђеном систему празника и церемонија Бугарске Народне Армије, и наставио да живи готово 40 година, до 1989. године. Текст ове заклетве је изузетно сличан тексту војничке заклетве коју су полагали војници Совјетске Армије. Шта више, уколико изузмемо имена земаља, која се спомињу у двема војничким заклетвама, текстови су им готово у потпуности идентични.

Дајемо текст ове заклетве у облику из 1950. године: ,,Ја, грађанин Народне Републике Бугарске, који ступам у редове Оружаних Снага, свечано се заклињем да ћу бити частан, храбар, дисциплинован и увек будан војник, да ћу чувати строго војне и државне тајне, беспоговорно поштовати законе, војна правила и заповести својих командира и команданата.

Заклињем се да ћу најсавесније усвајати војна знања, да ћу свим средствима и свом снагом чувати војну и народну имовину и до последњег даха бити предан своме народу, својој социјалистичкој домовини и народној власти.

Спреман сам увек по наређењу народне власти да браним своју домовину - Народну Републику Бугарску – и као припадник Оружаних Снага заклињем се да ћу бранити своју домовину храбро, спретно, с достојанством и чашћу, и да нећу штедети ни сопствене крви ни живота за постигнуће потпуне победе над непријатељима.

Ако изневерим ову моју свечану обавезу, нека ме стигне сурова казна по законима Народне Републике и свеопшта омраза и презрење радних људи.”��

У складу са новоуведеним церемонијалом из 1950. године церемонија полагања свечане обавезе вршила се испред ратне заставе јединице. Она је полагана не само у присуству свих војника из јединице, већ и позваних званичника, те родбине и пријатеља младих војника.

Кратким говором командант јединице је тумачио значење војничке заклетве, после чега је читао њен текст, док су га војници понављали, и гласно изговарали речи: ,,Заклео сам се!”. Затим би војни оркестар извео државну химну, док је лични састав стајао у почасном строју, и узвикивао ,,Ура!”, након чега би војници који су положили заклетву прошли у свечаном маршевском поретку поред трибине са званичницима. У духу политике коју је земља званично спроводила у том периоду, захтеви заклетве из 1950. године били су ,,за војника незамењив закон при извршавању дужности према домовини, народу, партији, и према световном социјалистичком систему”.16

�� Устав за вътрешната служба на въоръжените сили на НРБ. С., 1976, с. 7. Готово идентичан текст војничке заклетве која се у то време полаже у Совјетској армии видети у: С е р ы х, В. Воинские ритуалы. М., 1986, с. 27.

16 Устав за вътрешната служба..., с. 249-251; М а р к о в, М. Пос. съч., с. 98.


У току 1989, а у складу са демократским променама до којих је дошло у Бугарској, садржај текста војничке заклетве, као и њен церемонијал такође су претрпели промене. У складу са захтевима члана 89. Закона о одбрани и оружаним снагама (на снази од 27. фебруара 1996), усвојен је нови текст заклетва за припаднике Бугарске Армије. Његов садржај је следећи: ,,Заклињем се Републици Бугарској да ћу служити часно своме народу, да ћу чувати Устав, законе земље и војна правила, да ћу беспоговорно извршавати наређења мојих командира и претпостављених, да ћу храбро штитити територијалну целовитост и независност моје отаџбине, и ако је потребно, дати и свој живот за њу, за војничку част и за славу ратне заставе. Заклео сам се!”

У складу са чланом 89. Закона, ,,одбијање полагања војничке заклетве сматра се одбијањем извршавања дужности из области војне службе”.17

Као и садржај текста војничке заклетве, тако је и церемонијал њеног полагања нашао своје место у савременом Правилу о војној служби у Оружаним снагама Републике Бугарске. У складу са чланом 833. тог правила, ,,Полагање војничке заклетве је свечани ритуал којим се припадник војске свечано обавезује на верност народу и Отаџбини”.18

Као и при ранијим церемонијалима, заклетва се и данас такође полаже пред командиром (командантом) јединице, у којој служи млади војник. Заклетви присуствују сви припадници јединице, гарнизонски оркестар, званичници и родбина и пријатељи војника који полажу заклетву, а који су специјално позвани за ову прилику. Новост у савременој церемонији је да се заклетва више не полаже пред ратном, већ пред државном заставом, при чему оркестар изводи борбене маршеве док војници пролазе поред заставе. Приликом извођења Химне Републике Бугарске, након полагања заклетве, командује се Почасни поздрав и док извршавају ову команду, војници певају прву строфу и рефрен химне. Пре примања честитки од родбине и пријатеља, војници пролазе у свечаном маршевском поретку поред трибине са званичницима. Церемонијал полагања заклетве завршава се сусретом војника са присутном родбином и пријатељима.19

Војничка заклетва је света обавеза пред Отаџбином, а дан у коме је млади војници полажу, памти се целога живота. У том моменту сваки од њих је испуњен осећањем личне одговорности и спремношћу да испуни дужности у вези са осигурањем безбедности свога народа и домовине и да заштити неприкосновеност њених граница од туђих претензија. Да буде веран у свако доба и на сваком месту положеној заклетви – то је скривени захтев народа и домовине који је свако од ових војника спреман да испуњава док је жив.

Превео са бугарског: поручник Далибор Денда

17 Закон за отбраната и въоръжените сили на Република България. Правилник за кадрова военна служба. С., 2002, с. 47.

18 Устав за войсковата служба на въоръжените сили на Република България. С., 2001, с.335.19 П а к т а м, с. 336-337.

УДК 357.5:629.33-051(497.11)”1912/1913”

Поручник Далибор Денда, истраживач Институт за стратегијска истраживања Београд

АУТОМОБИЛ У ОПЕРАЦИЈАМА СРПСКЕ ВОЈСКЕ 1912-1913.

АПСТРАКТ: Рад обрађује набавке и употребу аутомобила у српској војсци у току 1912 – 1913. године, као и формирање прве српске војно-шоферске школе. Рађен је на грађи Војног архива у Београду, грађи из Архива спољне политике Руског царства и Руског државног војноисторијског архива, те на релевантној домаћој и страној литератури.

Балканске земље почеле су набављати аутомобиле за војне потребе у склопу њихових припрема за одлучујући рат за потискивање Османског царства са његових балканских поседа. Тако су у српској војсци први теретни аутомобили (њих десет) набављени у току 1909. године�, док се у бугарској војсци прва аутомобилска јединица (получета) формира 1911. године при жељезничком батаљону.� Са 1912. годином Србија је ушла у први период ратова који је представљао само увертиру за општи сукоб глобалних размера. Ратне потребе условиле су повећање аутомобилског парка српске војске, а самим тим дошло је и до потребе повећања броја обучених возача. Аутомобил је тако све више постајао део свакодневице српског човека, делећи судбину војске и народа у тим бурним и тешким временима.

Балкански ратови

После склапања савеза између балканских држава за заједнички рат против Турске,3 као одговор на мобилизацију 10 турских европских дивизија, која је почела 24. септембра 1912, и обуставу транзита оружја преко Солуна за Србију, Бугарска и Србија објавиле су мобилизацију 30. септембра, а Црна Гора и Грчка

1 Јован Божиновић, Моторизација српске војске, Пинус IV/1996, Београд 1996; Милић Милићевић, Аутомобил у Србији почетком 20. века, Годишњак за друштвену историју, 2/1999, Београд 1999, 139-149

2 Военна техника и технически служби в българската войска и в бна, Военно издателство, София 1986, стр.145

3 О томе видети: Први балкански рат (операције српске војске), Војноисторијски институт, Београд 1959, стр. 84 - 132

Аутомобил у оперАцијАмА српске војске 1912-1913. 91

1. октобра 1912, на шта је Турска 2. октобра огласила општу мобилизацију. И пре тога у Србији и Бугарској је све било спремно за рат.� Србија је за рат са Турском мобилисала 10 оперативних дивизија (по пет из I и II позива) и једну коњичку, са деловима у непосредном саставу армија и Врховне команде у свему 286.818 људи оперативне војске, 55.580 људи III позива и 3.310 обвезника последње одбране, са 544 топа и 230 митраљеза. Према српском ратном плану против Турске била је основна идеја да се концентричним дејствима целокупне оперативне војске (Трећа армија преко Косова, Прва армија преко Куманова и Друга армија из Ћустендила преко Криве Реке и Кратова) обухвате и туку главне снаге турске Вардарске армије за коју се предпостављало да ће бити на Овчем пољу у стратегијском дочеку. Помоћне снаге (Ибарска војска и Јаворска бригада ) имале су задатак да обезбеђују десни бок. Концентрација је отпочела 7. октобра и завршена је по плану за 12 дана.�

Припремајући се за рат српски Главни генералштаб издао је наређење 23. септембра 1912. да се сачини списак аутомобила приватних сопственика ради мобилизацијских потреба. Већ наредног дана команда Дунавске дивизијске области известила је начелника Главног генералштаба да се на територији Београда налазе 32 аутомобила. Списак сопственика са возилима био је састављен месец дана раније, још 24. августа.6 У Пожревачком округу евидентирана су три аутомобила, од чега један из Летњиковца, један из Братинца у срезу Пожаревачком и један из Жабара у срезу Моравском.7 На територији Шумадијске дивизијске области, према извештају који је упућен дан пред мобилизацију у евиденцији су се налазила четири аутомобила, од чега два у Крагујевцу и два у Горњем Милановцу.8 У Смедеревском округу било је четири аутомобила од чега два у Смедереву и два аутомобила власништво К. Шеуса, индустријалца из Велике Плане, који су се у моменту састављања пописа налазили на путу у Немачкој.9 На територији Моравске дивизијске области, према извештају који је дошао у Главни генералштаб 5. октобра 1912, било је шест путничких аутомобила.10 Из Дринске дивизијске области извештено је истога дана да су на њеној територији пописана три аутомобила, од чега два у Шапцу и један у Лозници.�� Тако је на читавој теритирији Краљевине Србије пописано 52 путничка аутомобила приватних власника.

4 Исто, стр. 163 - 1645 Petar Tomac, Ratovi i armije 19. veka, Beograd 1968, стр. 7546 АВИИ, П-2, К-8, Ф-2, р.б. 8/1; Команда Дунавске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.

Ђо.бр.518 од 11/24.09.19127 Исто, р.б. 8/2; Начелство округа Пожаревачког – Команди Дунавске див. Обл,Поверљиво Бр.44 од

13/26. септембра 19128 Исто, р.б. 8/3; Команда Шумадијске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.Ђо.бр.267 од

17/30.09.19129 Исто, Команда Дунавске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.Ђо.бр.2607 од 17/30.09.191210 Исто, р.б. 8/6; Команда Моравске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.Ђо.бр.2387 од

18/31.09.1912�� Исто, р.б. 8/7; Команда Дринске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.Ђо.бр.2607 од

23.09./05.10.1912


И пре пристизања извештаја из Моравске и Дринске дивизијске области Врховна команда је направила распоред пописаних приватних аутомобила за које је добила податке. Пошто су неки од пописаних аутомобила били неисправни или ван државне територије, у првом моменту је од пописана 43 возила распоређено њих 40. Од тог броја 18 власника аутомобила са возилима требало је да се јаве у Београду, Врховној команди, 19 у Параћин, од чега девет за Прву армију, шест за Другу и четири за Трећу армију, док су за Ибарску војску била одређена три возила, чији су власници требали да се јаве у Београд генералу Михаилу Живковићу 5. октобра 1912.�� Према руским изворима насталим на основу сазнања војног изасланика, пуковника В.А. Артамонова, у току Балканских ратова за потребе штабова било је реквирирано од становништва укупно 48 путничких аутомобила.13 Поред приватних путничких возила по армијама су распоређени и војни теретни аутомобили. Од девет српских камиона, четири су била придодата Трећој армији, а остали другим оперативним јединицама.�� Трећа армија је имала највећи број теретних аутомобила у свом саставу свакако и због чињенице да је у зони њених дејстава железничка мрежа била изузетно слабо развијена, а нарочито на територији Албаније, где су од новембра 1912. деловали њени Дринско-албански (састојао се од преформиране Дринске дивизије II позива) и Шумадијско-албански одред (састављен од делова Шумадијске дивизије I позива).��

Тако је српска војска на почетку ратних операција у октобру 1912 располагала са укупно 60 моторних возила, од чега је 12 било у њеном власништву. У исто време, пред почетак ратних операција 1912, у склопу бугарске оперативне војске налазила се једна аутомобилска чета од 10 путничких и осам теретних аутомобила. Од тог броја образовано је једно аутомобилско одељење при бугарској Врховној команди, док је свака од три армије добила по један путнички аутомобил. Попуна дивизија аутомобилима била је предвиђена путем реквизиције од грађана, али их за ту намену није било довољно.16

Број аутомобила у српској војсци, као и у бугарској, свакако није био ни приближно довољан, па су за потребе штабова у септембру 1912. поручена, а 1. јануара 1913. пристигла, три путничка аутомобила из фирме Фарцајг из Ајзенаха (Немачка), јачине 40 коњских снага, по цени од 15.000 франака за сваки.17 Радило се о аутомобилима марке Дикси.18

Лоши путеви и слабо развијена жељезничка мрежа као и смањење броја коња и волова у току операција 1912. принудили су Министарство војно да додатно повећа сопствени возни парк набавком теретних аутомобила. Тако се у

�� Исто, р.б.8/5; Краљевско-српски Гл. Ђенералштаб, Пов.Ђо.бр.88 од 21.09. (03.10.) 191213 Сербия. Военные автомобили, Сборникъ, Выпускъ LVI, Январь 1914, Главное Управленїе Генерального

Штаба, (Изданїе отдела генералъ-квартурмейстера), С.Петербургъ 1914, стр.15 (даље: Сборникъ)�� АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б. 1/9,�� О томе опширније: Борислав Ратковић, Први балкански рат 1912/13, 2, Београд 1975, стр. 279 - 37216 Военна техника и технически служби в българската войска и в бна, Военно издателство, София 1986,

стр.14617 Сборникъ, стр. 1518 Ј. Божиновић, н.д, стр. 124


јануару 1913. српска влада обратила преко војног изасланика В.А.Артамонова руским војним властима, с молбом да јој се уступи 15 теретних аутомобила по цени коју Руси одреде. Председник руског Министарског савета одговорио је да је уступак могућ само у случају да Срби одмах плате. Српска влада се сложила с тим условима и захвалила.19 Међутим према подацима којима располажемо, ова набавка ипак није остварена.

Да је потреба за аутомобилима била велика види се и из чињенице да су и постојећи аутомобили доживљавали све теже кварове. Тако је из Друге армије која се налазила под Једреном 15. фебруара 1913, упућена молба Врховној команди да се тој армији што пре упуте три исправна аутомобила, пошто су сва три путничка возила којима је армија у том моменту располагала била неупотребљива и морала су да се због компликованије оправке пошаљу за Београд. И начелник штаба српске Треће армије, пуковник Дамјан Поповић из Призрена је 10. марта 1913, хитно тражио да се његовој армији упути шест теретних аутомобила, пошто су од четири са којим је располагала, два била послата у Крагујевац на оправку, а за остала два била је такође ускоро потребна оправка. Недостатак аутомобила довео би до одсецања трупа од позадине и снабдевања и престанка довоза хране.20

У вези са захтевима Треће армије Министарство војно је 18. марта обавестило Врховну команду да оно у том моменту није имало теретних аутомобила, али да је поручено 10 камиона који су требали ускоро да стигну. Такође учињен је корак да се нађу и два путничка аутомобила од приватних лица која су требала да се пошаљу Другој армији.��

Како су српском Министарству војном свакодневно стизали захтеви за оправку аутомобила или требовања за разне аутомобилске делове, а нарочито за гуме за точкове, министар војни генерал Милош Божановић је тражио од Врховне команде да изда наређење да се забрани употреба аутомобила за приватне потребе, већ да се они чувају само за службену, хитну употребу. У истом захтеву се тражило да се пропише да се при вожњи, уколико је то могуће избегавају рђави друмови, а нарочито места засута туцаником, која су упропаштавала гуме, да се аутомобили не товаре више од прописане тежине, као и да шофери пажљиво рукују аутомобилима, те да их после вожње увек оперу и подмазују. Осим тога било је потребно да сами шофери одмах доведу у исправност све ситне кварове, да се сваки пут при добијању нових делова у замену за покварене, они стари враћају Министарству војном, као и да се шоферима скрене пажња да не растурају потрошни материјал. У истом тражењу било је наведено да аутомобиле не би требало поверавати у руке лицима која нису довољно оспособљена за шоферске послове, или која нису савесно вршила службу. Циљ ове наредбе био је да се избегне оштећење путничких и теретних аутомобила за које је била махом одговорна шоферска немарност.��

19 АВПРИ, Фонд 151 Политархив. Опись 482. 1913 г. Дело 2897. лист 1-9, Уступка Сербии 15 грузовых автомобилей русским Военным Ведомством

20 АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б. 1/9,�� Исто, р.б. 1/11�� Исто, р.б. 1/8, Министарство војно, Артиљ. Техн. Одељ. - Врховној команди; Ар.Бр.5095 од 13/26.

фебруара 1913.


Да се са аутомобилима није руковало онако како треба ни у Врховној команди, где је и било највише реквирираних приватних аутомобила, сведочи и наредба начелника штаба Врховне команде, коју је у његово име 20. марта 1913. потписао помоћник, генерал Живојин Мишић. Овим актом наређено је да командант стана Врховне команде поднесе списак свих аутомобила и фијакера, реквирираних у доба мобилизације за штаб Врховне команде, а који су се налазили било на лицу, било на оправци. Сви аутомобили и фијакери имали су се комисијски прегледати и неисправни довести у исправност. Од тог момента употреба аутомобила и кола могла се вршити само по искључивој дозволи начелника штаба. Командант стана требао је према истој наредби да прикупи аутомобиле и фијакере на једно место и да одобрава њихову употребу по посебном наређењу начелника штаба.23 Све наведене мере биле су срачунате на то да се смање злоупотребе и оштећења на аутомобилима.

Први балкански рат завршен је Лондонским мировним уговором 30. маја 1913. године. Период мира српска војска искористила је и да се додатно снабде теретним аутомобилима. Како је рат са Бугарском због спора око Македоније био известан, радило се све да се возила што пре упуте у трупу.

Српско Министарство војно је у међувремену купило 35 аутомобила (од тога 30 јаких) од фирме Опел по цени од 14.000 франака за аутомобил. Ови аутомобили добијени су вероватно под повољнијим условима од оних које је нудила руска влада. Од наведеног броја 10 аутомобила су били носивости од 1.500 килограма а 25 од 2.000 килограма. Аутомобили су стигли у четири партије (од 7 до 10 возила), од којих је прва партија испоручена у мају, а последња у августу 1913. године.�� Поред српске, и бугарска Врховна команда набавила је у току Првог балканског рата још 20 нових возила, и то четири теретна Бенц, шест санитетских и 10 теретних Фиат од 1.5 тоне носивости. У току ратних операција Бугари су неколико аутомобила заробили и од Турака, тако да је крајем Првог балканског рата њихов број достигао 40.��

Први опелови камони стигли су у Београд пред крај јуна 1913, па је из Министарства војног тражено од Врховне команде актом од 26. тог месеца да се сви резервни шофери, као и они чија се возила налазе на оправци одмах упуте у Београд да приме нове теретне аутомобиле, које иначе није било могиће послати на војиште јер није имао ко да их вози.26 Из Артиљеријско-техничког одељења Министарства војног је 30. јуна 1913. тражено да се регелише да се од тог момента приликом требовања гума и резервних делова за теретне аутомобиле, увек назначи за који тип се врши требовање, јер је српска војска располагала аутомобилима из две фабрике : аутомобили од броја 1 – 9 били су из фабрике Арбенц, а од броја 10

23 АВИИ, П-2, К-13, Ф-6, р.б. 7/10�� Сборникъ, стр. 16�� Военна техника и технически служби в българската войска и в бна, стр.14626 АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б.1/25


– 19 из фабрике Опел.27 Тога дана отпочео је нападом бугарске Четврте армије на фронт од Ретки Буки на Осоговској планини до Криволака, Други балкански рат.

Наиме, већ средином маја бугарска Врховна команда почела је из Тракије да пребацује трупе у Македонију на демаркациону линију према Србима и Грцима, где ће убрзо доћи до инцидената. Угрожене од истог противника Србија и Грчка су 1. јуна 1913. закључиле одбрамбени савез за случај напада Бугарске којим су решиле и питање међусобних граница. Одлуку о рату донело је бугарско Министарство војно које је 20. јуна издало наређење армијама да се припреме за напад, а Врховна команда је 28. јуна наредила командантима Четврте и Друге армије да ноћу 29/30. јуна (без објаве рата) нападну српску односно грчку војску пред собом.

Бугарска прва армија јачине 40.000 људи налазила се између Дунава и Горњег Лома са тежиштем код Белоградчика, Трећа армија исте снаге са Коњичком дивизијом у свом саставу била је груписана код Драгомана и Трна, Пета јачине 64.000 људи код Ћустендила и Радомира, а Четврта са око 92.000 људи у рејону Кочана, Штипа, Радовиша и Струмице. Против Грка била је прикупљена бугарска Друга армија укупне јачине 64.000 људи код Дојрана, Кукеша, Сереза и Кавале. У резерви Врховне команде била је 6. дивизија на маршу од Демир – Хисара за Струмицу. У свему Бугарска је располагала са 440.000 људи, од чега 350.000 бораца. Према томе, четири петине своје војске Бугарска је одредила против Србије а само једну против Грчке, а од четири петине две трећине је груписала у Македонији. Српске снаге чиниле су трупе Тимочке дивизијске области које су држале фронт од ушћа Тимока до превоја Св.Никола, Друга армија од Св.Николе до Дашчаног Кладенца, Прва армија у рејону Криве Паланке, Страцина, Кратова и Св.Николе (на Овчем пољу) и Трећа армија код Штипа и на Серти-планини између Криве Лаковице и Вардара. У резерви српске војске била је Црногорска дивизија, и Добровољачка бригада. Границу према Албанији штитила је Дринска дивизија II позива код Призрена и Моравска бригада од Дебра до Охрида. У свему (са III позивом) 348.000 људи, од чега 248.000 бораца. Србија је девет десетина своје војске груписала према Бугарској, а од њих седам десетина на Вардарско војиште.28

Када је избио српско-бугарски рат војни и реквирирани приватни аутомобили налазили су се већ у јединицама, јер демобилизација није ни извршена. Тако је у време Брегалничке битке (30.06. – 09.07.1913) у саставу Треће српске армије било шест камиона.29 Они су коришћени за превоз муниције и осталих потреба. Како је у тој армији владала оскудица превозник средстава како за пренос наведеног материјала, тако и рањеника, начелник штаба Треће армије пуковник Дамјан Поповић је хитно тражио од начелника Саобраћајног одељења да се изнађе начин да се његовој команди што брже пошаље још шест аутомобила.30 У

27 Исто, р.б.1/1928 P. Tomac, н.д, стр.775 - 777 29 АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б. 1/30, лист 230 Исто, лист 1


исто време захтев сличне садржине стигао је и од начелника штаба Прве армије, који је тражио да се шест камиона што хитније пошаље у Велес.31 Крајем јула 1913, на путу за Београд из иностранства било је још седам камиона. Начелник Главне интендатуре коме је захтев прослеђен на надлежност молио је начелника Артиљерије Врховне команде да се они распореде тако да се Трећој армији за Велес пошаљу четири а Првој армији у Куманово три теретна аутомобила. Тако је Трећа армија поред већ постојећих шест, требала да има укупно 10 камиона.32 Након потписивања примирја, почетком августа за Прву армију пристигло је пет камиона, који су предати на употребу дивизијама.33 До краја рата са Бугарском (10. август 1913) свака српска дивизија имала је на располагању, у просеку четири до пет теретних аутомобила.34

Међутим, толико драгоценим српским теретним аутомобилима команде нису руковале на прави начин. На аутомобиле је често товарен терет дупло већи од оног који су могли издржати, а вожени су и неприлагођеном брзином. Команданти су често мењали шофере и употребљавали их и дању и ноћу без потребног одмора и сна, па се због тога дешавало да задремају у току вожње и претуре или оштете аутомобиле. Аутомобили су употребљавани и за оне потребе за које нису били намењени, док су употребу аутомобила наређивала и она лица која на то нису имала право. Министар војни генерал Милош Божановић молио је због тога актом од 4. августа 1913, начелника штаба Врховне команде да изда наређење по коме би се за теретне аутомобиле прописала товарна тежина до 2.000 килограма, највећа брзина до 20 km/h, уредно чишћење и подмазивање, као и употреба само за оне потребе за које су били намењени. Такође је тражено да се за шофере пропише одмор од шест сати сна дневно, јер је постојала опасност да ће, уколико се настави по старој пракси једног дана сви аутомобили постати неупотребљиви. Наређење је издато наредног дана и прослеђено командама све три армије.35 Да ово наређење није било случајно, сведоче и чињенице из времена демобилизације.

Наиме, по наређеној демобилизацији државни терни и путнички аутомобили послати су на комисијски преглед шоферској школи у Београд, док такво наређење није било одмах издато и за приватни реквириране аутомобиле.36 Реквирирани путнички аутомобили, њих 48, били су, како се касније показало, толико оштећени употребом у рату, да су власници одбијали да их приме натраг.37

31 Исто, р.б. 1/2932 Исто, р.б. 1/30, лист 233 Исто, р.б. 1/32; начелник Сухопутне станице Куманово – Врховној команди за Артиљеријско одељење,

телеграм број 1132 од 26.07/08.08.191334 Сборникъ, стр. 1635 АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б.1/31; Министар војни, Београд – Врховној команди, Скопље; Телеграм

број 6844 од 22.07/4.08.1913; Штаб Врховне команде – командама I, II и III армије, Ар.Бр.5908 од 23.07/05.08.1913

36 Исто, р.б.1/34; 1/35; 1/3737 Сборникъ, стр.16


Албанска побуна у јесен 1913.

Војнодржавни теретни аутомобили нашли су своју примену и у време Албанске побуне у јесен 1913. године. Узроке ове побуне историографија тражи, како у затварању приступа албанском становништву са подручја Албаније на пијаце на новодобијеној српској територији Косова и Метохије и Македоније, тако и у тајном раду албанске привремене владе у Валони, Бугарске и Аустро-Угарске.38 Пред избијање побуне, гранични фронт према Албанији у дужини од око 140 km држала су три кадровска пука – 1, 10. и 19, сваки са око 1.200 – 1.300 људи.39 Поред ових јединица, у непосредној близини зоне борбених дејстава налазили су се: 18 пешадијски пук који је заједно са 1. и 10. улазио у састав Косовске дивизијске области, те 3. дивизион Дунавског артиљеријског пука у Приштини и 2. дивизион брдског артиљеријског пука у Призрену. Од јединица Вардарске дивизијске области, у Скопљу су се налазили 20. пешадијски пук, те 17. пук са батаљонима у Куманову и Кривој Паланци и 1. коњичка бригада (1. и 3. коњички пук). Од артиљерије у Скопљу су били: 3. дивизион Дринског и 3. дивизион Тимочког артиљеријског пука и један Брзометни хаубички дивизион. У саставу Битољске дивизијске области поред већ поменутог 19, био је и 16. пешадијски пук са штабом у Битољу и четама у Битољу, Прилепу, Струги, Коњарима, Ресну и Крушеву, те 3. дивизион Моравског артиљеријског пука у Битољу и 3. дивизион Брдског артиљеријског пука у Дебру.40

По избијању побуне, у септембру 1913, сви теретни аутомобили послати су у нове области.�� Према изворима руског војног изасланика, пуковника В.А.Артамонова, дивизијске области на подручју Старе Србије и Македоније добиле су тада на располагање по четири- пет аутомобила.��

Сукоби су почели 14. септембра мањим чаркама са предстражним одељењима на левој обали Црног Дрима и првокацијама Албанаца који су се прикупљали испред предстражних положаја 19. пука, што је указивало на могућност ширих конфликата. Штаб пука и део јединица из његовог састава налазио се у Дебру а неке јединице из његовог састава биле су стациониране у Пишкопеји и Струги. Шири сукоби отпочели су 20. септембра. У борбама које су се повеле узело је учешћа око 5.000 Албанаца и око 1.000 грађана Дебра.43

38 О албанској побуни у јесен 1913 видети: Mirko Gutić, Oružani sukobi na albansko-srpskoj granici u jesen 1913, VIG 1/1985, Beograd 1985, стр. 225 - 272

39 Први пук, са штабом у Призрену и једним батаљоном у Митровици, држао је гранични фронт од српско-црногорске границе у близини Ђаковице, где је био у вези са црногорским трупама, до Белог Дрима. Десети пук, са штабом у Призрену, био је распоређен од Белог Дрима до изнад Араског моста а 19. од Араског моста до Охридског језера са штабом у Дебру.

40 M. Gutić, н.д, стр.232�� Сборникъ, стр.16�� РГВИА, Фонд 2000 (Главное управление Генерального штаба), Опись 1. Единица хранения 3143, лист

76 – 77; полковник В.А.Артамонов – в Отдел генерал-квартирмейстера ГУГШ, 5/18. октября 1913. года. № 491; Сборникъ, стр. 16

43 M. Gutić, н.д, стр. 233 - 237


После одбацивања српског 19. пука од Жировнице и Дебра, део албанских чета је усмерио дејства на правцу Маврово – Гостивар. Из Гостивара је 21. септембра упућен Мавровски одред (један батаљон 20. пука, један ескадрон 3. коњичког пука и једна батерија 3. дивизиона Тимочког артиљеријског пука), који је имао задатак да затвори правац Жировница – Маврово – Гостивар и спречи продор албанских чета ка Гостивару. У борбама са знатно надмоћнијим непријатељем, одред није успео да задржи продор нападача, па је био присиљен на повлачење, тако да је пред вече 25. септембра посео положаје у висини села Рачане (10 km испред Гостивара).��

Због новонастале ситуације, за операције на правцу Гостивар – Дебар – Пишкопеја, указом од 23. септембра образована је Комбинована Подримска дивизија под командом пуковника Миливоја Анђелковића-Кајафе, у чији састав су ушле следеће јединице: 7. и 9. (Дунавски), 12. (Шумадијски) и 13. (Тимочки) пешадијски пук, 3. коњички пук, 3. дивизион Тимочког пољског артиљеријског пука, 3. дивизион Дринског пољског артиљеријског пука, вод хаубица из Хаубичког пука, чета пионира, одељење телеграфске чете, вод минерске чете, чета болничара и 10 аутомобила.�� Према сазнањима руског војног изасланика пуковника В.А.Артамонова која износи у свом извештају из средине октобра 1913, у Подримској дивизији било је у току сукоба 16 аутомобила.46

Јединице Подримске комбуноване дивизије увођене су у борбу по степену пристизања.47 Због угрожености Гостивара, командант Вардарске дивизијске области наредио је команданту 12. пука да из Тетова у Гостивар, колима и камионима, најхитније пребаци што више војника.48

По доласку у Тетово, 12. пешадијски пук упутио је 25. септембра две чете колима и аутомобилима које су стигле у току ноћи у Гостивар и појачале Мавровски одред, до пристизања главнине 12. пука. Истог дана отпочео је са покретом из Скопља и 7. пешадијски пук. У преподневним часовима 26. септембра у Гостивар је стигао цео 12. пук са две батерије 3. дивизиона Тимочког артиљеријског пука, док се тамо већ налазио 3. коњички пук који је био у непосредном додиру са Мавровским одредом.49 На овај начин спашен је читав фронт. Улога војске завршила се 5. новембра 1913, када је укинута војишна просторија.50

Према рапорту пуковника Д. Поповића престолонаследнику Александру по завршетку борби на граници, коме је присуствовао и руски војни изасланик, пуковник В.А.Артамонов, у случају да су 7. и 12. пук и остале јединице закаснили два или три дана Албанци би успели да заузму Гостивар, а након тога и Призрен

�� M. Gutić, н.д, стр. 236 - 237�� M. Gutić, н.д, стр. 24646 РГВИА, Фонд 2000 (Главное управление Генерального штаба), Опись 1. Единица хранения 3143, лист

76 – 77; полковник В.А.Артамонов – в Отдел генерал-квартирмейстера ГУГШ, 5/18. октября 1913. года. № 491. Сборникъ, стр.16

47 M. Gutić, н.д, стр. 246 - 24748 M. Gutić, н.д, стр. 23749 M. Gutić, н.д, стр. 237, 246 - 24750 M. Gutić, н.д, стр. 258


и Битољ. Према оцени пуковника Поповића, Гостивар је спасила једна чета која је тамо пребачена аутомобилима из Скопља.�� На тај начин аутомобили су се у ратним операцијама показали изузетно корисни, а њихова улога била је кључна за одржање линије фронта.

Ова акција превоза трупа мањег обима у српској војсци извршена је готово годину дана пре чувене битке на Марни, која се сматра местом рођења те врсте аутомобилског транспорта.

Како су се аутомобили показали веома корисни у српском Министарству војном била је, према извештају руског војног изасланика пуковника В. А. Артамонова, присутна жеља да се приступи набавци 10 до 20 путничких аутомобила за команданте дивизија јер је број дивизија првог позива у територијално увећаној Србији требао да се повећа на 10, а исти број био је предвиђен и за дивизије другог позива. Ова ставка ипак није била унета у пројекат буџета за 1914, али је буџетом била предвиђена куповина 60 моторцикала по прорачуну – један на сваки пешадијски пук.��

Стварање шоферске школе

Са избијањам Првог балканског рата сва теретна српска војна моторна возила била су упућена оперативним јединицима. Како се рачунало са већом применом аутомобила у војсци кључно питање које се поставило било је оснивање школе за обуку кадрова. Шоферска школа је основана 30. септембра (13.октобра) 1912, али она није одмах почела са радом.53

Како су још септембра 1912. били наручени аутомобили из Немачке, а пошто су се уговарале и очекивале и друге испоруке, да би се обезбедили потребни аутомобилски шофери, у фебруару 1913. је првобитно било одлучено да се код Авијатичке команде мајора Косте Милетића у Нишу, образује шоферска школа ради вежбања потребног броја обвезника за шофере српских теретних аутомобила.�� Упућени војници за шоферски курс пристигли су у Ниш почетком марта. Међутим, како у авијатичкој команди није остао ни један техничар за обуку шофера, мајор Милетић је молио да се нареди команданту Моравске дивизије да се они ставе на храну код неке трупне команде у Нишу и сачекају повратак Авијатичке команде када би курс могао да отпочне са радом.��

�� РГВИА, Фонд 2000 (Главное управление Генерального штаба), Опись 1. Единица хранения 3169, лист 61 – 62; полковник В.А.Артамонов – Отдел генерал-квартирмейстера ГУГШ, 5/18. ноября 1913. года. № 514. Секретно; Очигледно је да географски појмови у извештајима Артамонова нису увек најпрецизнији.

�� Сборникъ, стр.1753 Сборникъ, стр.16�� АВИИ, П-2, К-13, Ф-6, р.б. 7/8; Штаб Врховне команде, Оперативно одељење – команданту Прве

армије, Пов.О.Бр.3589 од 14/27.фебруара 1913.�� Исто, р.б. 7/9; Депеша; Аероплански одред – Начелнику штаба Врховне команде, Пов.Бр.21 од

17.02/02.03.1913


Први војно-шоферски курс одржан је ипак у новоотвореној Војно-шоферској школи у Београду. Када је почела са радом, на њеном челу налазио се као управник од 15. марта 1913. артиљеријско-технички потпуковник Владислав Ј.Дерок, поред редовне дужности.56 За потребе школе је од свих теретних моторних возила српске војске у Београду остављен само један камион.57 Као инструктори у школи су радили подофицири који су се вратили са убуке у Ајзенаху (Немачка) са три путничка аутомобила марке Дикси.58

Школа се састојала од два курса. Први курс је био предвиђен за припрему начелника ауто-одељења, подофицира сталног кадра без обзира на род оружја. Као кандидати за овај курс пријављивали су се они подофицири и војници сталног кадра (примани су такође и регрути), који су до ступања у војску по занимању били шлосери, механичари, електротехничари итд. Курс је трајао од 1.(14) марта до 1.(14.) јуна 1913. године.59 Овај курс намењен подофицирима похађао је и Светозар А. Ђорђевић будући чувени стручни писац и командант Аутомобилског пука Министарства војске и морнарице Краљевине Југославије.60

Како су требали да пристигну и остали опелови камиони, српска Врховна команда наредила је да се из јединица на други војно-шоферски курс, који је требао да почне у Шоферској школи у Београду, на Горњем Граду 18. јула 1913. пошаље 56 војника. Војници су требали да буду редови или каплари ма ког рода оружја. Да су здрави и да нису од оних који чешће побољевају и да су уопште отресити и добри војници. Поред тога ови кандидати требали су да буду на пуном року службе и да нису одслужили више од половине свог рока како би се могли што дуже времена искористити као шофери код војске. Од њих се тражило да су по занимању добри механичари, машински бравари, електричари или шлосери, али никако само обични ковачи или поткивачи.61

Како се може закључити, други курс је био намењен за обуку редовних војника, који су слати начелнику школе у групама. Начелник школе је бирао међу њима потребан број људи, док су се остали враћали у јединице. У шоферску школу је требало бити примљено 20 до 30 људи, при чему је војно министарство желело да то буду у већем проценту поднаредници и наредници који би остали и даље у служби.62 Том приликом је настао и први уџбеник о моторном возилу на коме је као наредник и инструктор сарађивао као стручни писац Светозар А. Ђорђевић.63 Тако је у ратним условима, у српској војсци започела ораганизована и планска обука војника и старешина у управљању моторним возилима.

56 АВИИ, ДПП, К-286/165, Дерок, Јована, Владислав57 Сборникъ, стр.1658 АВИИ, ДПП, К-1593/479, Симић Максима Данило59 АВИИ, ДПП, К-1593/479, Симић Максима Данило и АВИИ, ДПП, К-664/685, Јовановић Мите

Светозар60 Исто, К-361/541, Ђорђевић Аврама Светозар61 АВИИ, П-2, К-110, Ф-5, р.б.53/1, Штаб Друге армије – команданту Пиротског утврђеног логора,

Ађ.Бр.7340 од 23.06/06.07.1913.62 Сборникъ, стр.1663 С.А.Ђорђевић, н.д, стр. 359 (писац и дело)


* * *

Српска војска је у току ратова 1912/13. у својим операцијама против турске и бугарске војске користила и аутомобиле. Поред 48 реквирираних путничких аутомобила који су коришћени за превоз штабова и одржавање везе у војсци је било и 12 теретних и санитетских возила која су употребљавана за превоз хране, муниције и рањеника. Како су се теретни аутомобили добро показали, нарочито на теренима где није било жељезнице, српски војни врх се одлучио за нове набавке. Тако су почетком 1913. набављена три путничка аутомобила а у току године и 35 теретних из Немачке, тако да је пред крај рата са бугарима свака српска дивизија располагала са 4-5 теретних аутомобила у свом саставу. Са овом набавком возила била је повезана и обука будућих инструктора за српску војно-шоферску школу, која је почела са радом средином марта 1913, након њиховог повратка из Немачке. Школа је прво оспособљавала подофицире за будуће командире ауто-одељења и инструкторе, а затим се у лето 1913. прешло и на обуку војника из кадра. Новонабављени аутомобили веома су корисно употребљени и у току Албанске побуне, септембра 1913, када је у српској војсци, ради одбране Гостивара по први пут изведен аутомобилски превоз трупа мањег обима. То се десило нешто мање од годину дана пре битке на Марни која се сматра родоначелником те врсте употребе аутомобилског транспорта у ратне сврхе.

УДК 355.1(497.1) ”1919/1920” 316.662:355.082(497.1) ”1919/1920”

мр Дмитар Тасић, истраживач Институт за стратегијска истраживања

ДРУШТВЕНИ И МАТЕРИЈАЛНИ СТАТУС ОФИЦИРА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ СХС

(Пример Треће армијске области 1919. и 1920. године )

АПСТРАКТ: Аутор користећи архивску грађу, литературу и тадашњу штампу у раду даје слику професионалног и друштвеног статуса официра Војске Краљевине СХС непосредно по њеном оснивању, а на примеру Треће армијске области.

У победничкој 1918. години, у ишчекивању демобилизације и повратка разореним домовима, стварањем нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца створена је и њена нова војска. Делови државе који су били први ослобођени: Јужна и Стара Србија, то јест, Македонија, Косово, Метохија, Санџак и јужна Србија ушли су у састав обновљене Треће армијске области. У овим областима владали су општа оскудица, лоше и нередовно снабдевање. Друмске, железничке и телеграфске комуникације биле су оштећене. Локално становништво је било на ниском културном и образовном нивоу.

Успостављање војно-територијалне поделе

Команда обновљене Треће армијске области је, 5. јануара, известила Министарство војно 1919. да њен штаб још није почео да функционише у потпуности јер је у том тренутку имала само команданта – ђенерала Божидара

друШтвени и Материјални статус официра војске краљевине СХС 103

Терзића� и пола штаба�. Као почетак рада команде Треће армијске области може да се узме 12. јануар 1919. године када је потчињеним дивизијским областима издато наређење о достављању детаљних извештаја.3 У том тренутку, у саставу Треће армијске области налазиле су се Брегалничка, Вардарска, Битољска, Косовска и Ибарска дивизијска област. Свака од области требало је да формира по једну дивизију са три до четири пешадијска пука (састава: три батаљона, митраљеско одељење (осам оруђа) и вод топова 37 мм), артиљеријски пук од три дивизиона (са по две, а у перспективи три батерије) и друге пратеће јединице.� У територијалном погледу дивизијске области су заузимале подручја Јужне и Старе Србије, тачније: пријепољског, беранског, пљеваљског, бијелопољски, рашког, метохијског, звечанског, призренског, косовског, битољског, скопског, кумановског, брегалничког, тетовског, тиквешког и охридског округа. Важнији гарнизони на територији Треће армијске области били су: Пећ. Митровица, Приштина, Призрен, Врање, Скопље, Велес, Штип, Охрид и Битољ. Према првом правом попису становништва Kраљевине СХС одржанoм у јануару 1921. године, у Јужној и Старој Србији је на површини од 46 085 км² живело је 1 476 747 становника, 734 164 мушкараца и 740 396 жена. Срба или Хрвата је било 59,5%, Албанаца 28,2%, Турака 10%, Цинцара 0,6%, Словенаца 0,03%, Немаца 0,01%, Чехословака 0,01% и осталих 1.5%. У овим областима је укупно, без струмичке области, било 16 округа, 59 срезова, 608 општина, 3 557 насељених места са 249 863 дома и 266 550 домаћинстава.�

1 Бoжидар П. Терзић (Горњи Милановац, 7. септембар 1867. - Београд, 29. септембар 1939.), армијски ђенерал. Завршио Нижу и Вишу школу Војне академије. У периоду 1896-1907 провео у Немачкој у Померанском артиљериском пуку као државни питомац. У генералштабну струку је преведен 1900. До Балканских ратова био је на дужностима командира батерије, наставника у Артиљеријској подофицирској школи, у Ђенералштабном одсеку Команде активне војске, у Операцијском одсеку Главног Ђенералштаба, ађутанта начелника Главног Ђенералштаба, команданта батаљона, начелника штаба команде Шумадијске дивизијске области, команданта XII пешадијског пука., ађутанта краља Петра I, шефа Унутрашњег одсека Оперативног одељења Главног Ђенералштаба, команданта I пешадијског пука, команданта XVII пешадијског пука. У Балканским ратовима je био начелник Оперативног одељења Врховне команде, а потом командант Шумадијске дивизије првог позива. Уочи Првог светског рата бие је командант Вардарске дивизијске области. У Првом светском рату 1914-1918. успешно је командовао Шумадијском дивизијом првог позива, која је у саставу Прве армије септембра 1914. форсирала Саву и развила операције у Срему; у офанзивној фази Колубарске битке гонила непријатеља и 15. децембра ослободила Београд, а 1915. бранила одсек Дунава код Смедерева; примио је у Скадру дужност министра војног 31. децембра 1915. и на том положају остао до маја 1918. У новембру 1918. био је одређен за изасланика Врховне команде у Сарајеву. Од 1. децембра 1918. командант Вардарске дивизијске области. Командант Треће армијске области био је у периоду 1. јануара 1919 – 27. августа 1919. године. Потом је био командант Банатских трупа, а од 12. новембра 1919. командант Друге армијске области. После реактивирања у фебруару 1923. по други пут командант Треће армијске области од 28. фебруара 1923 до 30. децембра 1925. када је постављен за команданта Пете армијске области. У чин генерала унапређен је 1916. и пензионисан 1920. Враћен у службу 1923. у чин армијског генерала унапређен 1923. и пензионисан 1929. Види: Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941, INIS, Beograd 2004. str. 288

2 Архив Војноисторијског института, п 4/3, к 56, ф 5, д 2/2, Извештај команде Треће армијске области Министарству војном, пов. бр. 13 од 5. 1. 1919. године. (У даљем тексту АВИИ)

3 АВИИ, п 4/3, к 56, ф 5, д 2/4 Наређење команде Треће армијске области командама дивизијских области, пов. бр. 9 од 12. 1. 1919. године.

4 Mile Bjelajac, Vojska Kraljevine SHS 1918-1921, Beograd 1988, str. 71.5 Vladan Jovanović, Jugoslovenska država i Južna Srbija 1918-1929, INIS, Beograd, 2002, str. 45; (У даљем

тексту V. Jovanović, n. d.)


округ км² Срб/Хрв. Албанаца Турака Цинцара укупноберански 987 23561 275 19 - 23684

бијелопољски �� 26136 8 � - 26147битољски 5803 134535 19209 18007 �� 180732

брегалнички 4956 72764 71 29011 1197 104347звечански 1810 20679 42275 5180 88 70137косовски 4046 47229 108541 10619 178 171285

кумановски 3556 111682 25097 6813 299 147184метохијски 1997 17761 70409 1430 61 90080охридски 1956 48460 11448 7506 1597 69211

пљеваљски 1293 26723 16 40 � 26798призренски 2216 28179 57216 10681 74 96781

пријепољски 1760 41962 - 341 - 42322рашки 2828 69944 1944 �� 64 72365

скопски 3475 �� 862 13980 543 145880тетовски 3609 53668 48399 14547 70 117179тиквешки 4210 73210 34 17338 882 92435укупно: 45717 878625 416977 148019 9585 1476747

Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921.6

Анализом наведених података, уколико се од укупног броја Срба и Хрвата одузму неоспорно Србима (и Црногорцима) насељени окрузи: рашки, пријепољски, пљеваљски, метохијски, косовски, звечански, призренски, берански и бијелопољски, остаје да је Македонаца у окрузима: битољском, брегалничком, кумановском, скопском, тиквешком, охридском и тетовском било 515 870 душа. Од 1 476 747 становника у Јужној и Старој Србији, православних хришћана је било 50%, а муслимана 48,2%. Припадника осталих верских заједница је било знатно мање, римокатолика 1,2 %, Јевреја 0,4%, евангелиста 0,08% и унијата 0,05%.7

6 V. Jovanović, n. d. str 46, Подаци преузети из, Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921, Сарајево 1932, стр 86-122.

7 V. Jovanović, n. d. str 361, Подаци преузети из, Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921, Сарајево 1932, стр 86-122.


округ правосл. римокат. муслим. Јевреја унијата и евангелиста укупно

берански 14970 71 8822 � - ; - 23684бијелопољски 12022 19 14105 - - ; 1 26147

битољски 134939 338 42689 2643 60 ; 63 180732брегалнички 71484 117 32084 491 1 ; 170 104347

звечански 19288 533 50205 104 5 ; 2 70137косовски 42935 3664 124336 322 5 ; 23 171285

кумановски 112071 50 35017 18 3 ; 25 147184метохијски 16247 8227 65581 - 9 ; 16 90080охридски 44761 406 23997 10 4 ; 33 69211

пљеваљски 17306 134 9356 � - ; - 26798призренски 14482 3359 78906 � 7 ; 26 96781

пријепољски 24570 27 17719 - - ; 6 42322рашки 28723 �� 43361 �� 1 ; 4 72365

скопски 75498 1012 67376 1872 31 ; 91 145880тетовски 47009 139 70021 - - ; 8 117179тиквешки 62973 159 27906 13 666; 718 92435

Успостављањем власти Краљевине СХС, јавила се потреба да се истовремено задобије наклоност и подршка нових поданика, да се поради на њиховој националној и верској свести, да се избрише претходно научено и понегде прихваћено, да се одмах укључе у изградњу нове државе са свим обавезама и дужностима на које су житељи предкумановске Србије, аустроугарских и црногорских области навикли и прихватали их као нормалне или неизбежне. Такво нешто у пределима Јужне и Старе Србије није било уобичајено, ту је постојао традиционални отпор према држави и њеним институцијама. Трећа армијска област се налазила у окружењу три врло немирна гранична фронта – албанског, бугарског и донекле грчког. Истовремено, на унутрашњем плану њене јединице и установе суочавале су се са борбом „на два фронта“ – против војнополитичке акције Македонског (ВМРО) и Косовског комитета, то јест, њихових главних носилаца комита и качака. Уз то, пред српским официрима, али и њиховим новим колегама из аустро-угарске и црногорске војске стајао је компликован задатак навикавања нових поданика на нове обичаје и правила. То је нарочито важило за оне који су већ служили у турској или бугарској војсци.

Штабови дивизијских области почели су да функционишу убрзо после армијског. Тако је у Косовској дивизијској области, почетком фебруара укупно бројно стање било: 86официра, 16чиновника, 147подофицира, 1903 каплара и редова и 41 заробљеник.8 Већ у мају 1919. године у Трећој армијској области важио је следећи распоред дивизијских и пуковских окружних команди:

8 АВИИ, п 4/3, к 56, ф 5, д 2/27, Извештај команде Косовске дивизијске области команди Треће армијске области, без броја од 10. 2. 1919. године.


- у Битољској дивизијској области: XVI Битољска, XVII Прилепска, XVIII Кичевска и XIX Дебарска пуковска окружна команда,

- у Брегалничкој дивизијској области: XX Штипска, XXI Велешка, XXII Кочанска и XXIII Кавадарска пуковска окружна команда,

- у Вардарској дивизијској области: XXIV Скопљанска, XXV Тетовска, XXVI Кумановска и XXVII Прешевска пуковска окружна команда,

- у Косовској дивизијској области: XXVIII Приштинска, XXIX Призренска, XXX Штимљанска и XXXI Гиљанска пуковска окружна команда,

- у Ибарској дивизијској области: XXXII Митровачка, XXXIII Ново-Пазарска, XXXIV Сјеничка и XXXV Пријепољска пуковска окружна команда.9

Током 1919. године вршене су поједине промене у војно-територијалној подели Краљевиине СХС. Нова војно-територијална подела је почела да функционише почетком 1920. године и према њој је Трећа армијска област имала следећи изглед:

Дивизијска област Пуковски окрузи Седишта штабова пуковских округа

М О Р А В С К АВрањски

ПрокупачкиПиротски

ВрањеПрокупље

Пирот

В А Р Д А Р С К АСкопљанскиКумановски

Штипски

СкопљеКуманово

Штип

К О С О В С К АПриштинскиПризренскиМитровачки

ПриштинаПризрен

Митровица

Б И Т О Љ С К АБитољскиВелешкиКичевски

БитољВелес

Кичево

Укинуте су Ибарска и Брегалничка, а у састав Треће армијске области уведена је Моравска дивизијска област. У дивизијским областима Треће армијске области распоређени су следећи (кадровски) пешадијски пукови: у Моравској I, III, XVI; Вардарскoj XXI, XXII, XXIII; КосовскojI, III, XVI; Вардарскoj XXI, XXII, XXIII; Косовскoj XXIV, XXX, XXXI; Битољскoj XII, XXVIII, XLVI. 1010

9 АВИИ, п 4/3, к 57, ф 11 , д 18/10, Извештај команде Треће армијске области командама Прве, Друге и Четврте армијске области, пов. бр. 2076 од 8.5.1919. године.

10 АВИИ, п 4/3, к 64, ф 4 , д 8/4 Наређење Министра војног и морнарице команди Треће армијске области, пов. бр. 49 404 од 7.2. 1920. године.


Тешкоће у функционисању

Команде и установе Треће армијске области током 1919. и 1920. године константно су осећале недостатак квалификованог официрског и чиновничког особља. Нови командант ђенерал Милош Васић�� предложио је да војна представништва и установе (слагалишта и магацини) који су се налазили у Солуну што пре сведу свој рад на минимум, да се ликвидирају и да се њихово људство стави на располагање његовој команди. Као разлог за ту меру наведена је разлика у трошковима за рад тих установа и њихове реалне користи.�� Због тога команде и јединице обновљене Треће армијске области функционисале су изузетно тешко. Проблем се надовезивао на проблем, а криза на кризу. Осећале су се последице великог физичког и психичког напрезања људства. Несређеност прилика и поменуте тешкоће додатно су компликовале свакодневни живот припадницима официрског кора и њихових породица. Многи официри који нису били пореклом из Старе Србије или Македоније нису ни довели своје породице због тога што у местима њиховог службовања услови за породични живот нису били одговарајући што их је изложило двоструким трошковима. У периоду непосредно после ослобођења 1913. године није био изграђен довољан број зграда што је доводило до велике оскудице у одговарајућим становима. Приватни смештај такође није задовољавао основне потребе припадника подофицирског и официрског кора. Један од видова помоћи била је додела огревног дрвета за официре и подофицире који су живели ван касарни. У новембру 1919. године они су добили по један кубни метар на месец (за октобар, новембар и децембар).13

�� Милош М. Васић (Неменикуће, 27. фебруара 1859. - Београд 21. октобар 1935), дивизијски ђенерал. Завршио Нишу и Вишу школу Војне академије. Стажирао је у 3. пешадисјкој дивизији у Линцу (Аустрија). У генералштабну струку преведен је 1888. године. Био је на дужностима водника у VII пешадијском пуку, командира чете у трупи и на Војној академији, у Општевојном одељењу Министарства војног, командира чете, наставника у Пешадијској подофицирској школи, у Главном Ђенералштабу и Пешадијској подофицриској школи и Војној академији, у штабу Дунавске дивизијске области, у штабу Тимочке дивизијске области, потом начелника штаба исте области, у Ђенералштабном одсеку Опшевојног одељења Министарства војног, в. д. начелника штаба Дунавске дивизијске области, при посланству у Бечу у својству експерта за Дринско питање, шефа Унутрашњег одсека Главног Ђенералштаба, професора на Војној академији, војног изасланика у Софији, команданта VII пешадијског пука и професора „Тактике“ на Вишој школи Војне академије, в. д. референта пешадије Команде активне војске, Министра војног, дипломатског представника у Црној Гори. Пензионисан је 1903. а реактивиран јула 1914. Учесник ратова 1876-1878 као добровољац а 1885. као командир чете. За време Балканских ратова био је делегат при грчкој Врховној команди. У Првом светском рату био је на дужностима команданта Дунавске дивизије II позива, заступника команданта Прве армије, а потом и Треће, делегата на италијанском двору. После рата био је делегат краљевске владе у Сплиту, а од априла 1919. долази на чело команде Треће армијске области. Априла 1920. долази на чело команде Четврте армијске области након чега у марту 1921. прелази на дужност команданта Прве армијске области. Од 4. новембра 1922. обављао је дужност Министра војног. Пензионисан је 13. новембра 1923. године. Објавио је низ чланака из војне историје. Одликован је највишим домаћим и страним одликовањима. Види: Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941, INIS, Beograd 2004. str. 298

�� АВИИ, п 4/3, к 64, ф 2 , д 3/14, Извештај команданта Треће армијске области Министру војном и морнарице, пов. бр. 2149 од 21.5.1920. године.

13 Службени војни лист бр. 7 од 17.2.1920, стр. 219, (У даљем тексту СВЛ)


Након обиласка гарнизона у Призрену, крајем октобра 1919. заступник команданта Косовске дивизијске области, пуковник Јован Ивковић, сумирао је своја искуства након четири месеца заступања. Код свих официра и чиновника, а нарочито старијих приметио је апатију и „равнодушност према служби“. Лоше материјално стање, тешке породичне прилике и велика напрезања одражавалi су се на квалитет обављања дужности. Старији официри и чиновници користили су све могуће начине и изговоре да остваре право на пензију, неки су ишли толико далеко да су тврдили да су умно оболели. Већина официра сматрала је да је њихов боравак у Трећој армијској области био привремен и сви су свим силама тражили начин да добију прекоманду. Команде нису биле адекватно попуњене. Поједини официри су били болесни и због тога врло неспремни за посао. Нови официри су већином били из бивше аустро-угарске или црногорске војске због чега нису познавали српска правила службе и начин рада. Премештај у јужне крајеве је то све појачао, па их је Ивковић оценио као потпуно неупотребљиве док не стекну потребна знања. Због праксе да се у Трећу армијску област шаљу официри који својим (не)способностима нису одговарали потребама службе у њеним немирним областима, многи вредни и способни официри стекли су утисак да је она била „нека казнителна команда“.��

У новембру 1919. за време обуке регрутног састава пуковник Ивковић је извршио смотру XXXI пука. Том приликом је приметио да новопостављени офцири “из бивше Аустро-Угарске и Црногорске војске”, и поред најбоље воље да се упознају са српским прописима и правилима, још увек нису могли самостално да изводе обуку. Успех је ипак, био задовољавајући, ако се у обзир узме чињеница да су официри своју малобројност надокнађивали залагањем и стручношћу. Помоћ им је својим стрпљењем, тактичношћу и великим ратним искуством, пружао командант пука, потпуковник Павле Блажарић.��

Предложене и реализоване мере

Према речима ђенерала Васића из децембра 1919, несређено стање могло је да створи незадовољство код официра што би се погубно одразило на квалитет њихове службе. Он је затражио да се принадлежности официра под његовом командом повећају за “50% односно 100% досадашњих”, у противном да се повећа макар додатак на скупоћу и да после две године ревносне службе официр добије право на премештај.16 На тај захтев Министарство војно одговорило је у фебруару наредне године. На предлог Министра војног, Министарски савет донео је одлуку, да, почев од фебруара до краја те буџетске године (до 1. маја),

�� АВИИ, п 4/3, к 56, ф 9, д 2/278, Извештај команде Косовске дивизијске области команди Треће армијске области, пов. бр. 4406 од 27.10.1919. године.

�� АВИИ, п 4/3, к 56, ф 8, д 2/205, Извештај команде Косовске дивизијске области команди Треће армијске области, пов. бр. 4719 од 4.11.1919. године

16 АВИИ, п 4/3, к 64, ф 4, д 12/3, Захтев команде Треће армијске области Министарству војном и морнарице, пов. бр. (без броја) од 19.12.1920. године


због отежаних услова приликом вршења службе, официри, војни чиновници, подофицири на поновљеном року, државни мајстори и војни службеници који су служили у „Јужној Србији, Македонији и Црној Гори“ добију право на повишицу у износу од 25% бруто износа њихове плате, не рачунајући додатак на коња и на дрва. Повишица се није обрачунавала за време проведено на одсуству или боловању.17 Међутим, следећег месеца, у команди Косовске дивизијске области пожалили су се на такво решење јер је повишица трајала само четири месеца и официри и подофицири на боловању нису имали право на њу у тренутку када им је била најпотребнија, а управо је тешка служба у тим крајевима узроковала погоршање здравственог стања код великог броја старешина.18

Насупрот томе, чули су се гласови незадовољства због такозваног “официрског питања” до кога је дошло због тога што је давањем великих овлашћења војним властима дошло до низа злоупотреба. Актуелни “провизоријум” поједини високи официри искористили су за лично богаћење. Захтевана је хитна интервенција Министра војног и удаљавање из војске оних појединца “који срамоте управо поднете жртве”.19 Неколико недеља касније објављено је да су Министарстви војно и Врховна команда предузели кораке и издали потребна наређења да се обаве истражне радње поводом афера и злоупотреба које су потресале официрски кор. Посебно су истакнута имена ђенерала Драг. Милојевића и Душана Стефановића и потпуковника Каралазића.20

У мају 1920, из команде места у Скопљу стигао је захтев да се, као стимулативна мера, свим официрима који су службовали у “Маћедонији” после годину дана службе да препоручљива оцена или да се одликују орденом за ревносну службу, а да после пет година добију орден Белог орла са правом да бирају гарнизон. Захтев је образложен чињеницом да је и поред повећања принадлежности за 25% још увек било много тешкоћа: скупоћа, лоши услови становања, угроженoсти живота и тешке заразе.��

Због општег става да је Трећа армијска област била “казнителна команда”, официра су нерадо долазили на службу у њој. Многи су свим силама настојали да добију прекоманду при чему је долазило до низа неправилности, на пример, официр који би отишао на одсуство често се није враћао на претходну дужност, чак ни да је преда. Зато је наследник ђенерала Васића на дужности команданта Треће армијске области, ђенерал Мирослав Милисављевић��, тражио да се устали

17 СВЛ, бр. 47 од 28.2.1920, стр. 123118 АВИИ, п 4/3, к 64, ф 2, д 3/9, Захтев команде Косовске дивизијске области команди Треће армијске

области, пов. бр. 848 од 12.3.1920. године19 „Официрски проблем“, Политика, бр. 4206 од 18.10.1919. стр. 120 „Почетак чишћења“, Политика, бр. 4224 од 5.10.1919. стр. 2 Ипак, већи део тих навода је или остао

мртво слово на папиру или су истражне радње довеле до ослобађања од сваке сумње. Наиме, ђенерал Душан Стефановић је наставио да обавља одговорне дужности и у наредном приоду попут заступника команданта Треће армијске области или председника комисије за повлачење граничне линије са Бугарском. (Прим. Д. Тасић)

�� АВИИ, п 4/3, к 64, ф 2, д 3/9, Захтев команде места Скопље команди Треће армијске области, пов. бр. 3915 од 27.5.1920. године

�� Милисављевић Ј. Мирослав-Мирко (Књажевац, 10.4.1868. – Београд 30.7.1929.) армијски ђенерал. Завршио је Нижу и Вишу школу Војне академије као и Михајловску артиљеријску школу у Санкт


пракса да официри у Јужној Србији служе три године и “после непорочне службе да сваки има права да бира гарнизоне у Југославији”.23

У априлском извештају команде Треће армијске области морално стање официра оцењено је као задовољавајуће, поновљена је констатација да официри нерадо долазе на службу у тој армији, док је за новопримљене официре речено да “не познају наша правила и прописе”. Подофицири су се налазили у далеко неповољнијем положају, пре свега због ниских примања и том приликом је изречена нада да ће недавано повећање принадлежности утицати повољно на њихов морал.�� Питање односа српских и новопримљених официра, нарочито оних из бивше аустроугарске армије, излазило је из строго војних кругова и постајало предмет живог интересовања јавности. Списак официра који су одлуком Министарства војног одликовани за ревносну службу и на коме су искључиво били бивши аустроугарске официри изазвао је поприличну буру у јавности. Јавиле су се отворене резерве у вези са будућим односима између бивших српских и аустроугарских официра. Према једној анализи бивши аустругарски официри су имали све шансе да боље напредују у служби у односу на српске колеге. Наиме, они су постали потпоручници већином после завршене кадетске школе, за разлику од српских који су тај чин добијали после Војне академије. Аустроугарски су чин поручника добили 1916, а српски тек 1918. године. Због тога је створена разлика према којој су млађи аустроугарски официри били дуже у чину поручника од српских колега што је могло да доведе да у будућности млађи командује старијима, да се наруши систем награђивања и кажњавања, да се занемари начело стављања на дужности према способностима и заслугама, и “да борац против оствареног великог народног идеала комадује творцу његовом”.�� У посебно оштром уводнику од 22. августа 1920. уредништво Политике скренуло је пажњу на пример четворице српских официра, ратних хероја, који су поднели

Петербургу. До Балканских ратова био је на дужностима: команданта дивизиона у Тимочком артиљеријском пуку, артиљериског инспектора, команданта дивизиона Дунавског артиљеријског пука, референта артиљерије Дринске дивизијске области, команданта дивизиона Моравског артиљеријског пука, в. д. команданта брдског артиљеријског пука, в. д. команданта Тимочког артиљеријског пука, у Артиљеријској инспекцији. У Балканским ратовима био је командант градског артиљеријског пука и командант тешке артиљерије. Уочи Првог светског рата био је командант Нишке тврђаве и ађутант Главног инспектора целокупне војске (регента Александра). У Првом светском рату био је начелник артиљерије Прве армије, командант Тимочке дивизије II позива, начелник артиљерије Врховне команде, председник Великог војног суда у Солуну. После рата био је на дужности команданта Потиске дивизијске области, а од 24.5.1920. командант Треће армијске области. Потом командант Друге армијске области, након чега је, од 31. септембра 1922, уследило место команданта Прве армијске области. Од децембра 1925. био је члан Војног савета а од 10. фебруара 1927. командант Команде Београда. Његовом заслугом у Београду је 1909. била отворена Артиљеријска школа гађања на чијем се челу налазио у периоду 1910-1912. Видeти: Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941, INIS, Beograd 2004. str. 213

23 АВИИ, п 4/3, к 60, ф 4, д 12/48, Захтев команде Треће армијске области Министарству војном и морнарице, пов. бр. 2023 од 15.5.1920. године

�� АВИИ, п 4/3, к 64, ф 2, д 3/8, Извештај команде Треће армијске области Министарству војном и морнарице, пов. бр. 1590 од 12.4.1920. године

�� „Са Капитола на Тарпејску стену“, Политика, бр. 4387 од 10.7.1920. стр. 1

друШтвени и Материјални статус официра војске краљевине СХС ��

оставке не могавши да се помире са чињеницом да су им њихови дојучерашњи противници из исте класе постали претпостављени.26

У јуну 1920, влада је на предлог Министра војног наредила да се чиновницима и официрима који су служили у ранијим границама Јужнe Србије и Црне Горе27 за пензију рачуна (у савременој терминологији - бенефицирани радни стаж) осам месеци у години дана, односно, две у три године. Такође, извршена је корекција претходног решења о повећаним принадлежностима поделом на три групе па је, почев од 1. јула текуће године, свим официрима и чиновницима који су служили у срезовима поред албанске границе и у окрузима призренском, метохијском, косовском, звечанском, рашком, пријепољском, пљеваљском, белопољском и беранском, припало повећање од 35% на све дотадашње принадлежности. У другу групу, који су имали право на 30%, спадали су они чиновници који су служили у срезовима чија су седишта била по селима. Остали који су радили по градовима имали су право на повећање 25%, као и дотад.28 У септембру су одредбе претходног наређења проширене и на подофицире на поновљеном року, државне мајсторе, музиканте и остале војне службенике који су служили у Старој Србији, Македонији и Црној Гори.29 Крајем јуна Политика је објавила нацрт Закона о чиновницима који је требало да ступи на снагу 1. септембра. Истовремено, са регулисањем плата грађанских чиновника требало је да се реши питање официрских и подофицирских плата. Официри су по примањима били изједначени са чиновницима и били су рангирани у десет класа. Потпоручник је почињао од десете класе, армијски ђенерал је био изједначен са министром, а војвода са председником Државног савета. Нацртом закона била су регулисана додатна примања и додаци на скупоћу, станарину, породицу:

- потпоручник је почињао са годишњом платом од 3 600 динара, станарином од 1 200 (ако је неожењен 25% мање) и додацима за супругу од 720 и за свако дете по 540 динара годишње (додаци за супругу и децу су били исти за све класе),

- поручник: 4 700 динара годишње плате и 1 500 за станарину,- капетан II класе: 6 000 динара годишње плате и 1 800 за станарину,- капетан I класе: 7 800 динара годишње плате и 2 100 за станарину,- мајор: 11 000 динара годишње плате и 2 400 за станарину,- потпуковник: 14 000 динара годишње плате и 2 700 за станарину,- пуковник: 18 000 динара годишње плате и 3 000 за станарину,- дивизијски ђенерал: 20000 динара годишње плате и 3 600 за станарину,

26 „Куда то води“, Политика, бр. 4429 од 22.8.1920. стр. 127 То су били окрузи: кумановски, брегалнички, скопски, тетовски, тиквешки, битољски, охридски,

призренски, косовски, звечански, рашки, пријепољски, пљеваљски, белопољски, берански, метохијски, цетињски, никшићски, колашински, андријевички, подгорички, старобарски - СВЛ, бр. 35 од 17.9.1920, стр. 1657

28 СВЛ, бр. 35 од 17.9.1920, стр. 165729 СВЛ, бр. 39 од 6.10.1920, стр. 1891


- армијски ђенерал: 22 000 динара годишње плате и 4 290 за станарину,- војвода: 24 000 динара годишње плате и 4 800 динара за станарину. 30

Свакодневни живот припадника официрског кора

На који начин су се тешки услови службовања одразили на свакодневни живот официра и њихових породица?

Већ почетком 1919. године тадашњи командант Треће армијске области, ђенерал Божидар Терзић добио је “масу доставе и жалбе од стране појединих војника” да су их њихове старешине физички злостављале. Та појава била је карактеристична за официре, а нарочито подофицире, бивше аустро-угарске војске, међутим, њихов број у једиицима Треће армијске области у то време није био велик. Ђенерал Терзић је, 20. јануара, упутио на потпис наређење свим потчињеним официрима, у коме је истакао да је таква пракса морала да се обустави, указао је, да је након претходних ратова и заједничке судбине и страдања потребно да официри имају родитељски однос према војницима, затим, да се “тучењем и злостављањем не постиже и успешна поправка”, Прекршиоцима је запрећено строгим казнама и судском одговорношћу, а њиховим старешинама препоручена употреба најстрожијих мера да би се такве мере искорениле.31

Многе породице биле су раздвојене. Рат, а потом и службовање у забаченим деловима Македоније и Косова и Метохије онемогућили су да се поједине породице споје. Уколико су некако успели да организују породични живот требало је да се суоче са лошим условима становања, лошом хигијеном, заразним болестима, другачијим навикама и обичајима локалног становништва – на пример, јасно је и данас колико су се пијаце у Скопљу, Битољу или Приштини разликовале од пијаца и трговина у Београду или још више од истих у Новом Саду, Вараждину или Марибору. Тако се десило да је командант Битољске дивизијске области пуковник Душан Васић успео да доведе своју породицу у Битољ почетком 1919. године. Међутим, већ 30. јуна пуковник Васић и његова супруга Катарина Клара изгубили су деветогодишњег сина Владету, који је умро “након дуже болести”.32 Такав губитак представљао је још једну трауму у веома стресном животу официрске породице. Ако се узме у обзир да супруга пуковника Васића, судећи према имену, вероватно није била Српкиња, може се само претпоставити шта је за њу значило такво болно искуство, поред тек окончаног рата и бројних селидби и навикавања на другачије цивилизацијске оквире.

Било је покушаја да се скрене пажња јавности на још један велики проблем. Наиме, снабдевање официра, поготово у провинцији, био је изузетно отежано.

30 Видети: „Закон о чиновницима“, Политика, бр. 4374 од 27.6.1920. стр. 1; и: „Официрске плате“, Политика, бр. 4377 од 30.6.1920. стр. 1

31 АВИИ, п 4/3, к 56, ф 14, д 20/1, Наређење команде Треће армијске области свим официрима на територији Треће армијске области, пов. бр. 154 од 20.1.1919. године

32 СВЛ, бр. 29 од 16.8.1919, стр. 703


Официрска задруга, установа у којој су официри куповали униформу и осталу опрему, функционисала је веома лоше после Првог светског рата. Прво, задруга није обновила рад својих филијала у мањим гарнизонима него само у београдском. Друго, сву робу би обично покуповали официри београдског гарнизона док за оне официре у провинцији није остајало много тога. Територијална распрострањеност војних команди постала је знатно већа, а лоше стање путева и железница отежавали су транспорт и онемогућавали редовна путовања и доставе. Официр из Дебра или Штипа није могао да се запути у Београд само због униформе. Притом, ризиковао је да до униформе или остале опреме уопште и не дође. Зато су официри били приморани да униформе шију у кројачким салонима Тилер или другим кројачким радњама и то по вишеструко већим ценама што је још више угрожавало њихову егзистенцију. Тако су, на пример, блуза и чакшире у Официрској задрузи коштали 560 динара, а у Тилеровим салонима 1200 (уколико се узме у обзир да је потпоручник службу почињао са годишњом платом од 3600 динара, постајало је јасно колики је то био издатак – прим. Д. Тасић). Сличан однос цена владао је и по питању чизама, ешарпи, сабаља. Ради илустрације, комплетна официрска униформа (капа, чакшире, блуза, шињел, чизме и сабља), пре 1915. године у официрској задрузи је коштала свега 265 динара.33

Краљевина СХС/Југославија за време свог кратког века није успела да постигне политичку и економску стабилност. То се одразило на материјални статус припадника њених оружаних снага што је било посебно видљиво у Јужној и Старој Србији где је поред заосталости и османлијског наслеђа константна политичка нестабилност, чије су најекстремније појаве биле качачка и комитска акција, доводила и до физичке угрожености официра, подофицира и обичних војника. Држава је са променљивим успехом покушавала да различитим мерама заштити своје делатнике и стимулише њихов останак на нестабилном Југу.

33 „Официрска задруга“, Политика, бр. 4468 од 30.9.1920. стр. 1


УДК 355.131:342.395.3(497.1) ”1941/1944”(094)

Др Милан Терзић, научни сарадник Институт за стратегијска истраживања Београд

ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВСКА ВЛАДА И ОДУЗИМАЊЕ ЧИНОВА ОФИЦИРИМА 1941 – 1944.

АПСТРАКТ: У раду се указују на делатност Југословенске краљевске владе која је, боравeћи у изгнанству, настојала да сакупи информације о стању у земљи. Један део тих информација односио се на делатност официра који су прилазили различитим оружаним формацијама у Југославији због чега им је влада одузимала чинове. Рад је писан на основу грађе Војног архива, Архива Југославије и литературе.

Ванредно, убрзано (брзометно), унапређивање официра и напредовање у служби није неретка појава. Иза тога су стајали различити мотиви, исто као и у случајевима превременог пензионисања. На просторима на којима су често стваране и распадале се државе, изражено је, више него на другим просторима, служење официра у различитим војскама. Нису неретки случајеви да су официра били у више војски (две, три или четири) о чему најречитије говоре југословенски примери након Првог и Другог светског рата.� У временима, боље речено невременима, каква су била ратна, када су присутна масовна страдања, материјална разарања и поремећени целокупни друштвени односи, распадале су се војске и државе. У таквим условима ове појаве су биле присутније и више изражене, што је случај и са југословенском ратном реалношћу у току Другог светског рата. Стваране су граничне ситуације који су се настојале убрзано искористити, а неке напросто нису чекале одлагања. Због преласка у друге војне формације одузимани су им чинови.

Југословенска војска је поражена у краткотрајном Априлском рату 1941. године, а краљевска влада је са мањим делом војног контигента избегла из земље (нешто преко 1.000 лица, највећим делом авијатичари и нешто морнара), настављајући отпор и репрезентујући државу у међународним односима. Упориште у Југославији градила је на вођи покрета у Југославији, Дражи Михаиловићу, који је био њен војни министар. Са становишта тог државног

1 Bjelajac Mile, Vojska Kraljevine SHS 1918-1921, Beograd 1988; Bjelajac Mile, Vojska Kraljevine SHS/Jugoslavije 1922-1935, Beograd 1994. Bjelajac Mile, Jugoslovensko iskustvo sa multietničkom armijom 1918-1991. (OFICIRI SA KARIJERAMA U TRI ILI ČETIRI VOJSKE: Prilog biografiji generala Augusta Marića), Beograd 1999, str. 163-168: у даљем тексту: М. Bjelajac, n.d.

југословенска краљевска влада и одузиМање чинова официриМа 1941 – 1944. ��

легитимитета, у земљи су једини они који су припадали овом покрету, имали право на своје чинове. Истовремено на војнополитичкој сцени у Југославији појавио се други, Народноослободилачки покрет, који је оформио владу и изразио потребу међународног репрезентовања државе. Два покрета су, након неуспелих разговора двојице вођа (Михаиловић и Тито) у јесен 1941. године, током рата у оштром и непомирљивом сукобу. Генерал Михаиловић је био војни министар и у влади Божидара Пурића до њеног пада маја 1944. године. Формирањем владе Ивана Шубашића у којој Михаиловић није у министарској функцији, и након два споразума Тито-Шубашић, створена је заједничка влада марта 1945.

Југословенска краљевска влада се након избеглиштва из земље, стационирала у Јерусалиму (манастир Тантура) и потом у Лондону, (део Министара отишао је у САД, а Министар војни остао је у Каиру), док је крајем рата, да би била ближа догађајима у земљи, боравила у Каиру. Настојала је да сакупља информације о југословенској ратној стварности чији су један део били официри и њихово држање у Априлском рату и каснијим догађајима.�

Уочи Другог светског рата војни контигент југословенске краљевске војске имао је скоро 9.000 активних и нешто више од 39.000 резервних официра.3 Југословенским априлским сломом 1941. године � највећи део војске одведен је у заробљеништво. О броју ових ратних заробљеника, припадника Војске Краљевине Југославије, у историографији постоје различити подаци.�

2 О делатности Југословенске краљевска владе и њеног министра генерала Драже Михаиловића више видети: Vinston Čerčil, Drugi svetski rat, Velika Alijansa, tom III, Prekretnica sudbine, tom IV, Obruč se steže, tom V, Beograd 1953. Краков Станислав, Генерал Милан Недић, На оштрици ножа, књига прва и Препуна чаша чемера, књига друга, Минхен 1968. Roberts Walter, Tito, Mihailović and the Allies 1943-1945, New Brunswick, 1973. Barker Elizabeth, Britanska politika prema Jugoistočnoj Evropi u Drugom svetskom ratu, Zagreb 1978. Слијепчевић Ђоко, Југославија уочи и за време Другог светског рата, Минхен 1978. Tomašević Jozo, Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941-1945, Zagreb 1979. Marjanović Jovan, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, Zagreb-Beograd 1979. Jugoslovenske vlade u izbjeglištvu 1941-1943, Dokumenti, priredio Bogdan Krizman, Zagreb-Beograd 1981. Jugoslovenske vlade u izbjeglištvu 1943-1945, Dokumenti, priredio Branko Petranović, Zagreb-Beograd 1981. Tito Churchill strogo-tajno, priredio Dušan Biber, Zagreb 1981. Terzić Velimir, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, knj. I-II, Beograd-Ljubljana-Titograd 1983. Đuretić Veselin, Vlada na bespuću, Beograd 1983. Đuretić Veselin, Saveznici i jugoslovenska ratna drama – između nacionalnih i ideoloških izazova, knj. 1-2, Beograd 1985. Hrvatska u arhivima izbjegličke vlade 1941-1943, priredio Ljubo Boban, Zagreb 1985. Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV, knj. 1-4, Beograd 1981-1985. Weeler C. Mark, Britain and The War of Yugoslavija 1940-1943, New York, 1985. Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1941-1945, knj. 1 i 2, Beograd 1988. Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegličke vlade 1941-1943, priredio Ljubo Boban, knj. I-II, Zagreb 1988. Stefanovski Mirjana, Srpska politička emigracija o preuređenju Jugoslavije 1941-1943, Beograd 1988. Грол Милан, Лондонски дневник, Београд 1990. Карађорђевић Петар II, Живот једног краљ: мемоари Петра II Карађорђевића, Београд 1990. Petranović Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd 1992. Односи Југославије и Русије (СССР): 1941-1945: документи и материјали (приређивачи Бранко Петрановић ...eт aл.), Београд 1996. Слободан Јовановић у емиграцији: разговори и записи, Београд 1993. Петрановић Бранко, Стратегија Драже Михаиловића 1941-1945, Београд 2000. Николић Коста, Историја равногорског покрета 1941-1945, књ. I-III, Београд 2000.

3 М. Bjelajac, n.d. 38.4 Velimir Terzić, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, knj. I-II, Beograd-Ljubljana-Titograd 1983. У даљем

тексту: V. Terzić, n.d.5 Јакоп Хоптнер наводи бројку од 254 000 заробљеника; Jakob Hoptner, Jugoslavija u krizi 1934-1941,

Rijeka 1972, str. 276. Јозо Томашевић говори о истој бројци, додајући да је у немачки Рајх одведено око 181 000, у Италију 10 000 и да су од тога броја 90% били Срби; Jozo Tomašević, Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941-1945, Zagreb 1979, str. 78. Бранко Петрановић наводи бројку од 375 000 заробљених


Када је реч о онима који су након проглашења НДХ 10. априла 1941. године, пришли у њене оружане снаге, истраживања указују на бројку од 3 592 старешине.6

Након добијених информација о стаљу у Југославији, Југословенска краљевска влада (председници министарског савета Душан Симовић, Слободан Јовановић) је доносила решења да се појединим официрима одузму чинови због преласка у друге оружане формације, како се каже, ,,редове непријатеља’’, која су потом објављивана у службеним листовима. На једном од ових докумената (са поменутим решењем) од децембра 1941. срећемо рукописну белешку, незнамо чију:,,Од сада па на даље у Сл.(ужбени) В.(ојни) Л.(ист) неће се цело решење штампати већ само у виду саопштења и то више оваквих решења уједно. Концентрисати таква саопштења (Можда не мора баш да се зове ,,саопштење”). Изузетак за Недића и друштво му – има цело решење да уђе” (подвукао М. Т.).7 Наглашавањем оваг последњег дела текста желимо да истакнемо став који речито говори о односу Југословенске краљевске владе према генералу Милану Недићу и његовој влади у Србији. У једном случају срећемо захтев који је, по заповести војног министра 27. децембра 1941. године потписао шеф кабинета бригадни генерал Раносовић, да се преко радија објави листа официра који су лишени чинова.8

Прве податке срећемо 26. септембра 1941. године у решењу који је потписао председник Југословенске краљевске владе генерал Душан Симовић. На основу извештаја генералног конзула у Цириху констатује се да официри који су ступили у, како се каже, ,,оружану силу” нелегалне и непријатељске Независне Државе Хрватске” (НДХ), губе чин и оглашавају се ,,за војне бегунце” на основу члана бр. 120 Закона о устројству војске и морнарице: пешадијски бригадни генерал Прибић Н. Јован, генералштабни пуковник Ваухник М. Владимир, пешадијски пуковник Маркуљ М. Иван и пешадијски мајор Плетикос П. Јосип.9 Од истог 26. септембра 1941. године је друго решење Душана Симовића, које се такође, као и претходно, заснива на извештају из Цириха о преласцима југословенских официра у војску

официра и војника; Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu: 1939-1945, Beograd 1992, стр. 108-109. Неки аутори наводе и веће бројке (Мilan Borković наводи да је само из Србије одведено 200 000 заробљеника; Kontrarevolucija u Srbiji (kvislinška uprava 1941-1945), Beograd 1979, knj. 1, str. 187-194. Жарко Јовановић говори о бројци од 400 000 заробљеника одведених из Србије; Сељаштово у Србији у Другом светском рату 1941-1945, Београд 1995, стр. 54). Пишући о питању радне снаге, Драган Алексић наводи Извештај Врховне команде Вермахта од маја 1941, који доноси бројку од 268 395 официра и војника, а по извештају међународног Црвеног крста из маја 1942. у Немачкој је било 207 000 југословенских ратних заробљеника. Наводећи немачке изворе из 1942, који говоре о 200 000 Срба ратних заробљеника на територији немачког Рајха, опредељује се за ову бројку, која се временом смањивала тако да је крај рата дочекало око 130 000 људи; Dragan Aleksić, Problem radne snage u industriji i rudarstvu Srbije u Drugom svetskom ratu, Tokovi istrije, br. 3-4/1997, str. 90-92.

6 Молбе за пријем у војску НДХ поднели су: 41 генерал и адмирал, 290 пуковника и кбб, 316 ппук. И капетана фрегате, 336 мајора и кап. корвете, 1267 сатника (капетан) и пор. бојног брода I и II класе, 552 надпоручника и поручника фрегате, 728 поручника и поручника корвете и 62 војна свештеника; V. Terzić, n.d, стр. 572; према: Vjesnik vojnih naredaba i zapovijedi, br. 1 od 12. aprila 1941. godine.

7 Архив Југославије (у даљем тексту AJ), 103-157-569, Ђ. Бр. 209 oд 19. децембра1941.8 Архив Војноисторијског института (у даљем тексту А ВИИ), Фонд Емигрантске владе (у даљем тексту

EВ), k. 1, рег. бр. 31/6, Бр. 209. oд 27. децембра 1941. 9 AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 11 oд 26. септембра 1941.

југословенска краљевска влада и одузиМање чинова официриМа 1941 – 1944. 117

НДХ, због чега им се одузимају чинови. По овом решењу без чинова су остали: ваздухопловни пуковник Обуљен М. Никола, капетан фрегате Вркљан А. Јандрo, ваздухопловни мајор Џал И. Фрањo, ваздухопловни капетани I класе Граовац М. Владимир, Вичевић Н. Вјекослав, Крен Г. Владимир, машински капетан I класе Симић И. Иван, поручник бојног брода I класе Блаж В. Мирен и ваздухопловни поручник Левак М. Рудолф.10

На основу докумената објављених у италијанској штампи о посети војне мисије НДХ, решењем генерала Душана Симовића од 24. октобра 1941. године, губе чин и проглашавају се за војне бегунце: артиљерјиски пуковник Драгичевић Т. Ђуро, генералштабни пуковници Клишанић Ј. Иван и Вркљан И. Иван, пешадијски пуковник Беговић Ј. Павао, коњички пуковник Чанић М. Матија, геодетски потпуковници Месић И. Иван и Урлих Ј. Јосип, коњички потпуковник Керековић И. Златко, артиљеријско-технички потпуковник Игњатовић Е. Јосип и артиљеријско-технички мајор Вицан С. Иван.��

Решењем генерала Душана Симовића од 25. новембра 1941, на основу службених новина НДХ одузимају се чинови и проглашавају за бегунце: дивизијски генерал Рупник Ф. Лав, пешадијски пуковници Густовић Р. Артур, Грегурић М. Мирко и Павичић П. Виктор, генералштабни потпуковник Баћ А. Виктор и пешадијски мајор Сертић М. Томислав.�� Од истог 25. новембра 1941. године је и друго решење генерала Душана Симовића којим се, на основу прикупљених информација и извештаја начелника штаба Врховне команде, због преласка у војску НДХ одузима чин и проглашавају се за војне бегунце ваздухопловни официри: пуковници Шварц Ф. Мато, Макиједо П. Јаков, Драгичевић Т. Иван, Гориуп И. Зденко и Рубчић Л. Драгутин, пуковник у пензији Навратил М. Мирослав, потпуковници Лорин И. Владимир, Пирц Ф. Фрањо, Геталдић-Шварц Ф. Илко, технички потпуковник Дорчић М. Михаило, мајор Пупис Ф. Иван, капетан I класе Адум И. Ромео, чиновник I класе техничке струке Крељ И. Илко и капетан II класе Добникар А. Јанко.13 Потом 2. децембра 1941.године срећемо решење генерала Симовића, по коме, на основу извештаја конзула у Цариграду, коњички потпуковник Котљаревски М. Владимир који је ступио у Немачку службу као агент, губи чин и приглашава се војним бегунцом.��

Решењем Душана Симовића од 19. децембра 1941. одузимају се чинови и стављају се под војни суд под оптужбом да су образовали, како се каже, ,,илегалну владу” у земљи и изазвали ,,грађански рат”: армијски генерали Недић Ђ. Милан, Стојановић А. Александaр и Костић Г. Јосип, генерал у резерви Докић Ђура и пешадијски генерал у резерви Драшкић Пантелија.�� Од истог 19. децембра 1941.године је и решење Душана Симовића по коме се официрима који су пришли

10 AJ, 103-157-569, В. Бр. 2 oд 26. септембра 1941.�� AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 38 oд 24. октобра 1941. �� AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 113 oд 25. новомбра 1941.13 AJ, 103-157-569, В. Бр. 19 oд 25. новембра 1941.�� AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. oд 2. децембра 1941.�� AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 205 од 19. децембра 1941.


непријатељу одузимаjу чинoви и проглашавају се за бегунце: пешадијски пуковник Крејаковић Ђ. Светислав, капетан Поповић Селимир и поручници Илић Боривој, Теодосић Милан, Катић Драгомир, Бојовић Боја, Иврићевић Михаил и потпоручник Павловић Живадин.16

У 1942. години срећемо решења које потписује нови председник Југословенске краљевске владе Слободан Јовановић. На основу прикупљених информација и извештаја начелника штаба Врховне команде 16. јануара 1942. године потписао је списак од 213 официра који су прешли у редове војске НДХ. Због тога им је одузет чин и оглашени су за војне бегунце, а на списку ових имена на почетку је дивизијски генерал Аугуст А. Марић.17 Потом је Слободан Јовановић 31. јануара 1942. године на основу прикупљених информација и извештаја штаба Врховне команде, потписао решење којим губи чин 17 официра, који се проглашавају за бегунце јер су прешли у редове војске НДХ. Међу њима су и: бригадни генерал Прпић Иван, генералштабни потпуковник Клишанић Вјекослав и ваздухопловни капетан прве класе у пензији Мрак Иван.18

У поверљивом деловодном протоколу Војног кабинета председништва Југословенске краљевске владе, евидентиран је допис штаба Врховне команде од 18. фебруара 1942. године, којим су достављени спискови официра (ради лишавања чинова) jeр су ступили у хрватску и војску генерала Недића.19 Потом је решењем Слободана Јовановића од 18. марта 1942. године, на основу прикупљених информација и извештаја начелника штаба Врховне команде, зато што су прешли у редове војске НДХ лишено чина и проглашено војним бегунцима 146 официра југословенске војске.20

Слободан Јовановић је 31. марта 1942. године био потписник решења којим сe на предлог Министра војске, морнарице и ваздухопловства дивизијског генерала Драгољуба Михаиловића, оглашавају за војне бегунце и лишавају чина: артиљеријски пуковник Бабић С. Љубо, пешадијски пуковници Масаловић М. Милош и Марковић К. Светислав, генералштабни потпуковник Кукић М. Илија, пешадијски потпуковник Лукић А. Драгомир и пешадијски мајори Микић М. Трифун и Кораћ С. Манојлo.�� На ову депешу председник Југословенске краљевске владе Слободан Јовановић одговорио је генералу Михаиловићу 1. априла 1942. да су поменуте личности лишене чина и да је то објављено преко лондонског радија.�� Министар Драгољуб Михаиловић је био предлагач и решења

16 AJ,103-157-569, Ђ. Бр. 209 од 19. децембра 1941. За ову групу официра тражено је да се лишавање чинова објави преко радија; A ВИИ, ЕВ, k. 1, рег. бр. 31/6, бр. 209 oд 27. децембра 1941.

17 AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 68 oд 16. јануара 1942. Међу официрима срећемо име и генералштабног пуковника Војске Краљевине Југославије Петра Томца, послератног пуковника и генерала ЈНА, аутора књиге Kosovska bitka, Beograd 1968.

18 AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 73 oд 31. јануара 1942.19 A ВИИ, EВ, k. 174, рег. бр. 33/1, Oб.O.Бр. 624. 20 AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 293 oд 18. марта 1942.�� AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 338 од 31. марта 1942. Ово решење је с позивом на депешу генерала

Михаиловића бр. 100 (води се и под бројем 120.) која је из земље послата 24. фебруара, а у Лондон примљена 28. марта 1942; A ВИИ, ЕВ, k. 171, рег. бр. 20/5.

�� A ВИИ, ЕВ, k. 179, рег. бр. 4/1; Исто: k. 38, рег. бр. 25/7 и k. 175, рег. бр. 4/1.


које је 26. маја 1942. године потписао Слободан Јовановић, а којим су одузети чинови и проглашени за војне бегунце резервни пешадијски мајор Димитрије Љотић и резервни пешадијски капетан Коста Пећанац јер су, како се каже, ,,своје четничке организације претворили (...) самовласно у оружане банде и ставили их на расположење Немцима за борбу против српског народа и одреда ђенерала Михаиловића, који су боре за слободу свог народа и васкрс Отаџбине”.23

На основу извештаја којима је утврђено да су, како се каже, ,,положили заклетву дату Краљу и Отаџбини’’, а потом ступили у редове војске НДХ, Слободан Јовановић је 28. маја 1942. донео решење којим се одузимају чинови и проглашава за бегунце 140 официра jугословенске морнарице чија су имена наведена.��

У штабу Врховне команде у Каиру 29. маја 1942. евидентиран је материјал сакупљен на основу писања листа ,,Хрватска Крила’’ који издаје ваздухопловство НДХ, а из кога су подаци за двадесетах ваздухопловних официра.�� Потом је југословенски штаба команде из Каира 31. маја 1942. године известио Југословенску краљевску влади у Лондону достављајући имена бивших југословенских официра који су у Павелићевој војсци (Крен и други).26

Информације о држању официра у окупираној Југославији и њиховом прилажењу различитим војним формацијама, због чега им је Југословенска краљевска влада одузимала чинове, изазивале су унутрашњу расправу у владиним круговима. Подпредседник владе Миха Крек писао је 1. јуна 1942. Слободану Јовановићу о југословенским официрима који су ступили у хрватску војску предлажући да се не лишавају чина, јер постоје индиције да имају тајне организације и да су они 90% за Југославију. Јовановић је о томе тражио мишљење шефа Војног кабинета који је 5. јуна 1942. године одговорио: да хрватски официри активно сарађују са усташама и Немцима у борби против четника, да је у Хрватској убијено 400.000 Срба, да је Михаиловић наредио да се објави преко лондонског радиjа да се Срби који чак и само административно сарађују са Немцима стављају у евиденцију за примену словa ,,З’’,27 a да они официри Павелићеве војске који буду сарађивали са Михаиловићем могу бити рехабилитовани.28

Слободан Јовановић је 1. јуна 1942. године, на основу извештаја и прикупљених података штаба Врховне команде, донео решење којим се одузимају чинови и проглашава се војним бегунцима 48 официра jугословенске морнарице који су прешли у редове војске НДХ.29 Потом је 3. јуна 1942. године на основу прикупљених података за пет југословенских ваздухопловних официра који су

23 AJ, 103-157-569, В.K. Br. 600 oд 26. маја 1942.�� AJ, 103-157-569, В.K. Br. 606 од 28. маја 1942. �� A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 23/2, В.O.Br. 48. 26 A ВИИ, EВ, k. 174, рег. бр. 33/1, Поверљиви деловодни протокол Војног кабинета председника владе,

Oб.O.Бр. 222 oд 31. маја 1942.27 Милан Терзић, Слово ,,З’’ - Заплашити или заклати (значење и пропагандна употреба током Другог

светског рата), Војноисторијски гласник (ВИГ), бр. 1-2/2002.28 A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 38/3. Потом је 6. јуна 1942. о овом Крековом предлогу Војни кабинет

известио команду у Каиру; A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 36/3, Пов.V.K.Бр. 784. 29 AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 798 oд 1. јуна 1942. Истo: A ВИИ, EВ, k. 162, рег. бр. 22/3, В.K.бр. 798.


ступили у редове војске НДХ, донео решење да су изгубили чин и оглашени за војне бегунце: ваздухопловни мајори Микец М. Никола и Кело А. Борис, ваздухпловни капетани прве класе Стипечић Ф. Златко и Шпанић И. Владимир, као и ваздухопловни поручник Боко Ј. Иво, за које се каже да, су сем првог (Микец М. Никола), одликовани ,,немачким гвозденим крстом за заслуге у рату на Источном фронту”.30

Наглашавамо решење Слободана Јовановића од 3. јула 1942. којим се на основу предлога Драже Михаиловића (депеше бр. 231 од 9. јуна и 246. од 17. јуна), како се каже, ,,због прекршаја војничке заклетве и издајства Краља и народа’’, губе чин и проглашавају се војним бегунцима следећи официри: пешадијски пуковник Саво Оровић, резервни потпуковник Веко Булатовић, техничко-инжењеријски мајор Бранко Пољанец, пешадијски капетани прве класе Арсо Јовановић, Велимир Терзић и Петар Ћетковић, капетан прве класе Рудолф Ф. Свеншек, пешадијски поручници Милета Ђукић и Ратко Мартиновић, резервни поручник Никола Шекуларац и коњички пуковник Раде Авшић.31 Тако први пут срећемо официре који су прешли у редове другог покрета у земљи - НОП-а, чија је водећа снага била Комунистичка партија Југославије. Реч је о идеолошком приступу који је у ратном хаосу који је, са станивишта Југословенске краљевске владе, замагљивао рационалан приступ антифашизму.

У наредном периоду настављено је са доношењем ових решења. Тако је Слободан Јовановић 17. августа 1942. године на предлог начелника штаба Врховне команде (депеше Михаиловића бр. 237 од 11. јуна, 333. од 4. августа и 357. од 5. августа )32 због, како се каже, ,,служења непријатељу’’ лишио чина: пешадијског пуковника Марокић Боривоја, команданта Недићеве српске страже у Нишу, артиљеријског потпуковника Мединицу Ј. Мираша,33 ваздухопловног потпу-ковника Басарић Јована из Мостара, резервног ваздухопловног потпуковника Сондермајер Тадију, артиљеријског капетана друге класе Наумовић Захаријa (председник Бунарџијске општине), жандармеријског поручника Милачић Константина, водника жандармеријског вода у Куршумлији и резервног ваздухо-пловног поручника Митровић Андру.34

На основу предлога начелника штаба Врховне команде (депеше Михаиловића бр. 361 од 5. августа, 369. од 8. августа и 396. од 14. августа 1942.),35

30 AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 638 oд 3. јуна 1942.31 AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 809 oд 3. јула 1942. Ово решење објављено је у Службеним новинама

Краљевине Југославије, 6. септембра 1942. бр. 9. A ВИИ, EВ, k. 29, рег. бр. 16/6.32 Депеша генерала Михаиловића бр. 333 од 4. августа 1942. у којој је име пуковника Марокића (овде

Марковић); А ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 13/8. Депеша Михаиловића бр. 357 je oд 5. aвгуста 1942; A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 13/8.

33 Депеша Михаиловића бр. 427 oд 22. августа 1942. указује да је у питању грешка јер је дато име Мираш Меденица, а треба Радојица Ј. Меденица; A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 12/6. Из новембра 1942. је исправка председништва Југословенске краљевске владе достављена Дирекцији за информације да се у следећем броју ,,Службених новина’’ уместо имена Мираш Меденица објављено име Меденица Ј Радослав; AJ, 103-157-569, В.K. Br. 1897 oд 30. новембра 1942.

34 AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1021 oд 17. августа 1942. 35 Депеша Михаиловића бр.361 oд 5. августа 1942. у вези мајора Тојића из Крушевца за кога је тражено

да се стави под слово ,,З’’; A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 33/7. Депеша Михаиловића бр. 369 je oд 8. aвгуста


решењем од 19. августа 1942. године због служења непријатељу одузети су чинови следећим официрима: пуковнику у пензији Грујић Милану, пешадијском мајору Тојић Д. Миодрагу, артиљеријском мајору Здравковић Ж. Милораду, артиљеријским капетанима прве класе Продановић Р. Миловану и Стефановић С. Миодрагу, пешадијском капетану Коларевић Н. Милошу, пешадијском капетану II класе Добричић Д. Николи и пешадијском поручнику Младеновић Т. Бориславу.36 Слободан Јовановић је решењем од 26. августа 1942, на основу предлога начелника штаба Врховне команде (депеше Михаиловића бр. 404 и 409 од 17. августа, 413. од 18. августа, 425 и 426. од 22. августа 1942.)37 због, како се каже, ,,служења непријатељу’’ лишио чина 17 официра.38 Потом је Слободана Јовановића на предлог начелника штаба Врховне команде (депеше Михаиловића бр. 432 од 23. августа и 452 од 24. августа 1942.),39 због, како се каже, ,,издајства према Краљу и народу, гажења војничке заклетве и служења непријатељу’’, решењем од 1. септембра 1942. лишио чина: ваздухопловног капетана Јанковски Ђорђа, пешадијског поручника Дудић Милоша, артиљеријског поручника Јовановић Радивоја и нижег војног чиновника Дедић Рафаила.40

Слободан Јовановић је и 14. новембра 1942.године био потписник решења донетог на основу извештаја начелника штаба Врховне команде (депеша Михаиловића бр. 880 од 30. октобра 1942.),�� да се лишава чина пешадијски поручник Радичевић Ж. Ненад (ађутант јединице у Соко Бањи) јер је ,,наређење бацио и псовао јединицу’’.�� Из децембра 1942. су два решења Слободана Јовановића. Прво, од 11. децембра 1942. којим су на основу предлога начелника штаба Врховне команде (депеша Михаиловића бр. 911 од 4. новембра 1942.),43 одузети чинови због сарадње са непријатељима официрима: пешадијском потпоручнику Илић Р. Славомиру и пешадијскoм потпоручнику Ђурић Радојку.�� Друго решење је од 26. децембра 1942. године на основу прикупљених података о југословенским ваздухопловним официрима који су прешли у војску НДХ, због

1942; A ВИИ, ЕВ, k. 29Г, рег. бр. 29/6. Депеша Михаиловића бр. 369 je oд 14. августа 1942; A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 33/7.

36 AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1042 oд 19. августа 1942. 37 Депеша Михаиловића бр. 425 je oд 22. августа 1942; A ВИИ, EВ, k. 38, рег бр. 13/6. Депеша

Михаиловића бр. 426 je такође oд 22. августа 1942; A ВИИ, EВ, k. 38, рег бр. 12/6.38 Пешадијски судски и артиљеријски капетани прве и дуге клас: Нагоров Н. Алексеј, Крджић Ј. Мирко,

Александровић М. Срећко, Срђ А. Ђорђе, Нововић Н. Војислав, и Ђурановић М. Перо; артиљеријски резервни и жандармеријски поручници: Топаловић Добрило, Видојевић Жарко, Булатовић Манојло и Чолић Михајло; резервни потпоручници: Јакић Велимир, Пејановић Милован, Кнежевић Јако, Контић Живко и Перуничић Милош, као и нижи војни чиновник Точић Радоје; AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1090 oд 26. aвгуста 1942.

39 Депеша Михаиловића бр. 452 je oд 24. aвгуста 1942. да се ваздухопловни капетан Ђорђе Јанковић стави под слово ,,З’’; A ВИИ, EВ, k. 175II, рег бр. 10/5.

40 AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1115 oд 1. септембра 1942. �� Депеша Михаиловића бр. 880 је oд 30. oктобра 1942. и у њој се говори о случају поручника Радичевића;

A ВИИ, EВ, k. 174, рег. бр. 20/3. �� AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1792 oд 14. новембра 1942.43 Депеша Михаиловића бр. 911 je oд 4. новембра 1942. и у њој се тражи лишавање чинова поручника

Илића и потпоручника Ђурића; A ВИИ, EВ, k. 29, рег. бр. 18/6.�� AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1983 oд 11. децембра 1942.


чега губе чинове и оглашавају се војним бегунцима: потпуковник пилот Златко Н. Шинтић, капетан прве класе пилот Иван Ј. Ценић и чиновник техничке струке пилот Ернест С. Турко.��

У 1943. срећемо једно решење које је потписао Слободан Јовановић (6. април) на предлог начелника штаба Врховне команде (депеша Михаиловића бр. 1344 од 10. фебруара 1943.) да се због сарадње са непријатељима одузима чин артиљеријском потпоручнику Недић Б. Ђорђу и пешадијском потпоручнику Олћан И. Мириславу.46

На основу података прикупљених из депеша генерала Драже Михаиловића у штабу команде југословенских снага у Каиру (мајор Глигоријевић – начелник Обавештајног дела) евидентиран је списак, који је могуће био за унутрашњу употребу, од 120 војних и грађанских лица у Југославији који сарађују са непријатељем и који су, како се каже, ,,издали Краља и Отаџбину’’. Реч је највећим делом о онима који се помињу у претходним решењима за одузимање чинова и уз чије име је примедба да су у питању сарадници немаца, Љотића и Пећанца. Први на списку су армијски генерали Милан и Милутин Недић.47

У 1944. години срећемо два акта од 3. и 10. фебруара, са потписом председника владе Божидара Пурића, којима се враћају раније одузети чинови тројици припадника југословенске војске који су повукли ранију изјаву да ступају у партизанску војску.48

Oколности настале у наредном периоду утицале су на стварање нове војнополитичке конфигурације (италијанска капитулација, приближавање светских фронтова Балкану, пресељавање Југословенске краљевске владе у Каирo, појачано слање савезничких мисија код партизанског и четничког покрета у Југославију, сменe владa Слободана Јовановића, Милоша Трифуновића и Божидара Пурића, уклањање генерала Михаиловића са места војног министра, споразум Тито-Шубашић итд). Тако, у наредном периоду, не срећемо оваква решења која је издавала Југословенска краљевска влада.

Подаци указују да су се информације сакупљале на основу извештаја југословенских дипломатских представника (југословенски конзули у Цириху и Цариграду), на основу вести објављених у штампи, из службених новина (,,Службене новине’’ НДХ), прикупљених извештаја штаба Врховне команде, као и из депеша министра војске, морнарице и ваздухопловства генерала Драгољуба Михаиловића.

Информације добијене разним каналима ималe су за последицу одузимање претходно добијених чинова официрима, како оних коју су сарађивали са окупатором у различитим војним формацијама у Југославији, (војска НДХ, Недићеве војне формације и присталице Љотићевог ,,Збора’’), тако и присталица

�� AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 2083 oд 26. децембра 1942.46 AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 726 oд 6. априла 1943. 47 AJ, 103-115-426. 48 Артиљеријски капетан I класе Трајко Гоговић, ваздухопловни поднаредник Козарски Данило и редов

Колега Стјепан; АЈ, 103-157-569.


Народноослобидилачке војске која је у сукобу са окупатором у Југославији и чији је антифашизам евидентан.

Од преко 700 решења о одузимању чинова скоро 90% односе се на оне официре који су прешли у војску НДХ, затим 8% до 9% на присталице Недићевог и Љотићевог покрета који сарађују са Немцима, док је око 2% на оне који су пришли Народноослободилачком покрету.

Решења о одузимању чинова потписивали су председници владе Душан Симовић и Слободан Јовановић, а објављивана су у ,,Службеним новинама’’ Jугословенске краљевске владе. Даљи пут тих информација је био њихово објављивање на лондонском радију или су, као пропагандни материјал, убациване у земљу (,,Службене новине’’ Југословенске краљевске владе).49 Тиме се настојало пропагандно утицати на оне на које се односе решења, на остале официре који су остали у земљи и који су се колебали, као и на ширу јавност, да слушањем радија или читањем новина, сазнају ове информације. Југословенска краљевска влада је тиме настојала да каналише токове у земљи у правцу својих интереса и циљева. Њена полазишта су била антифашистичка. Међутим, када је у питању решење о одузимању чинова официрима који су пришли партизанском покрету, као што смо истакли, њихов антифашизам се није могао доводити у питање. То управо говори да је Југословенска краљевска влада временом, сужавала своје капацитете што се не може рећи и за други, партизански покрет који их је управо ширио. Изнете чињенице нам речито говоре о свој сложености рата у Југославији.

49 О убацивању пропагандног материјала у Југославију видети: Милан Терзић, Југословенска краљевска влада и убацивање пропагандног материјала у Југославију 1941-1943, Токови историје бр. 4/2006.


ПРИЛОГ:

I - Списак официра којима се, РЕШЕЊЕМ (Ђ. Бр. 68 од 16. јануара 1942) председника југословенске краљевске владе Слободана Јовановића, одузимају чинови јер су ,,прегазили заклетву Краљу’’ и ступили у ,,оружану силу...хрватске државе’’; АЈ, 103-157-569.1. див. ген. Марић А. Аугуст2. кон. адм. Лутероти М. Јулијан3. кон. адм. Домаинкo Ђ. Емил4. жан. бр. ген. Тартаља М. Квинтиљан5. сан. бр. ген. Хочевар Др А. Анте6. ген.штаб. пук. Јендрашић Л. Стјепан7. генералштабни пук. Томац П. Петар8. пеш. пук. Томашевић Ц. Иван9. пешадијски пук. Дефар Ш. Либерат10. пешадијски пук.Мајетић Л. Богдан11. пешадијски пук. Хенгл Ђ. Виктор12. пешадијски пук. Бороша Ј. Едуард13. коњички пук. Десовић В. Милан14. коњички пук. Скрињар М. Егон15. инжињеријски пук. Данда Е. Ћирил16. кап. бојног брода Ангели Ф. Едгард17. кап. бојног брода Делија В. Дражен18. к.б.б. Мундорфер инж. А. Хиацинт19. кап.б.б. Дујшин инж. С. Већеслав20. кап. б. б. Чермак инж. Д. Отон21. кап. бојног брода Закарија Х. Лео22. кап. бојног брода Векарић Ф. Антон23. кап. б. б. Нардели И. Никша24. кап. б. б. Лабаш Ф. Владимир25. кап. б. б. Андрић Н. Александар26. кап. бој. брода Андрић Н. Драган27. рез. кап. б. б. Гогола А. Фридрих28. жанд. пук. Новак Д. Виктор29. жанд. пук. Машек Ф. Драгутин30. судски пук. Томић Др. П. Младен31. судски пук. Ивачић В. Урош32. судски пук. Корлает Ј. Стјепан33. судски пук. Гршковић М. Томо34. санит. пук. Обершлик Др. Ј. Карел35. санит. пук. Бруст др Ђ. Драгутин36. ген.штаб. ппук. Кружић В. Јосип

37. пеш. ппук. Хубер М. Матија38. пеш. ппук. Реш К. Јулије39. пеш. ппук. Шулентић Б. Иван40. артиљ. ппук. Еблингер Ф. Отон 41. артиљ. ппук. Жиборски Н. Вилко42. коњ. ппук. Долезил В. Стјепан43. коњ. ппук. Лајман Л. Лубомир44. коњ. ппук. Стимаковић И. Звонимир45. коњ. ппук. Шлахер И Мирослав46. коњ. ппук. Лешнер Љ. Лудевит47. коњ. ппук. Куленовић Ђ. Бећир48. коњ. ппук. Јорданић Н. Божидар49. коњ. ппук. Петровић И. Адам50. коњ. ппук. Петрухар Ф. Славко51. коњ. ппук. Сивош И. Ђуро52. коњ. ппук. Керхин А. Јурај53. коњ. ппук. Чанић М. Никола54. ваз. ппук. Лукановић С. Камило55. ваз. ппук. Лукшић В. Миховил56. жан. ппук. Кобер И. Драган57. жан. ппук. Осмахагић М.Чамил58. жан. ппук. Јаковљевић А. Стјепан59. жан. ппук. Кнежевић Л. Фрањо60. аутовозарс. ппук. Подруг Л. Марко61. судски ппук. Малнар Ј. Лав62. судски ппук. Долезил В. Владимир63. судски ппук. Кликић С. Иван64. инж. ппук. Иштвановић Н. Александар65. апот. ппук. Бешировић Ј. Славко66. апот. ппук. Лукшић-Чарлић др М.Јерко67. ген.штаб. мајор Марковић И. Антон68. ген.штаб. мајор Бабић Д. Иван69. пеш. мајор Рабадан И. Иван70. пеш. мајор Пилић М. Зденко71. артиљ. мај. Краљевић Ш. Игнац72. артиљ. мај. Стефановић П. Ненад


73. коњ. мај. Клобучарић С. Јосип74. коњ. мај. Спишић Л. Наум75. коњ. мај. Крпан М. Антон76. коњ. мај. Егерсдорфер М. Ото77. вазд. мај. Долански Ј. Драгутин78. инж. мај. Ворачек Ф. Јарослав79. инж. мај. Милеуснић Т. Божидар80. инж. тех. мај. Александровић А.

Драгутин81. жан. мај. Арбанас Ф. Драгутин82. жан. мај. Виндакијевић Л. Стјепан83. жан. мај. Бервалди Д. Јосип84. ветерин. мај. Реде Р. Рудолф 85. ветер. мај. Винцековић др М. Ђура86. апотекар. мај. Белиа П. Божидар87. апотекар. мај. Појић А. Звонимир88. суд. мај. Херенда Ј. Винко89. суд. мај. Варл А. Драгутин90. пеш. кап. I кл. Кавалец Ј. Јосип91. пеш. кап. I кл. Томичић Ф. Ђуро92. пеш. кап. I кл. Шуприна Т. Перо93. пеш. кап. I кл. Шрајбер Г. Зденко94. пеш. кап. I кл. Челар К. Елеутерије95. пеш. мај. екон. Бакотић М. Фрањо 96. коњ. кап. I кл. Вркљан П. Славкољуб97. коњ. кап. I кл. Пинтарић М. Вјекослав98. коњ. кап. I кл. Жагар И. Иван99. коњ. кап. I кл. Крамарић В. Виктор

100. коњ. кап. I кл. Звонаревић Т. Адам101. коњ. кап. I кл. Виндакијевић Л.Ото102. коњ. кап. I кл. Рогоз Ј. Владимир103. коњ. кап. I кл. Вуцела Ј.Звонимир104. коњ. кап. I кл. Фуртингер Ј.Фрањо105. ваз. кап. I кл. Галантај Г. Бела106. ваз. кап. I кл. Стипчић Ф. Златко107. ваз. кап. I кл. Ференчина А.Владимир108. ваз. кап. I кл. Фрањеш Ј.Јурај109. инж. кап. I кл. Медведивић С. Јулије110. инж. кап. I кл. Скоко Л. Анте111. инж. кап. I кл. Ибрикс Ј. Оскар112. инж. кап. I кл. Рађеновић П. Божидар113. инт. кап. I кл. Манола И. Винко114. инж. кап. I кл. Марковић П. Фрањо115. жан. кап. I кл. Недвед Д. Ладислав

116. жан. кап. I кл. Тома Р. Стјепан117. жан. кап. I кл. Маврић М. Даворин118. жан. кап. I кл. Дубравчић И.Мате119. жан. кап. I кл. Чуват Т.Лука120. жан. кап. I кл. Михалић И.Милан121. жан. кап. I кл. Сивош И.Стјепан122. жан. кап. I кл. Срдоч Ј. Иван123. жан. кап. I кл. Милер Ф. Владимир124. жан. кап. I кл. Шећер Ј. Стјепан125. жан. кап. I кл. Брезовић Т. Ђуро126. жан. кап. I кл. Дробац А. Антун127. жан. кап. I кл. Пергл В. Већеслав128. ветерин. кап. I кл.Маролт М.Матко129. сан. кап. I кл. Јакоповић др Ј.Иван130. сан. кап. I кл. Линде др К.Ђорђе131. пеш. кап. Бодрожић Ј.Бранко132. пеш. кап. Мардешић А. Никола133. пеш. кап. Стипановић Е. Никола134. арт. кап. Бач А. Вилко135. инж. кап. Лапчевић Д. Милорад136. коњ. кап. Пенава М. Драгутин137. коњ. кап. II кл. Гмајнер И. Бранислав138. инж. кап. Делач Л. Милан139. аутовоз. кап. Улчник Ј. Људевит140. аутовоз. кап. Мателко А. Антон141. жан. кап. Карић О. Асим142. жан. кап. Франк Ј. Андрија143. жан. кап. Ризмондо М. Милан144. жан. кап. Грубић М. Лав145. жан. кап. Илић Д. Јосип146. жан. кап. Радош Ј. Петар147. жан. кап. Мауровић А. Андрија148. жан. кап. Бошњак Н. Петар149. жан. кап. Куљиш М.Мато150. жан. кап. Северински И.Рудолф151. жан. кап. Црнковић М.Славољуб152. жан. кап. Матешић Н. Анте153. жан. кап. Марковић А.Ђуро154. ветерин. кап. II кл. Ваш Ј. Стјепан155. сан. кап. Корошец Др М.Марко156. пеш.пор. Шиматовић Н. Славољуб157. пеш.пор. Вирц Ј. Антон158. пеш.пор. Башчевић Х. Ибрахим159. пеш.пор. Добровчић Ш. Марко


160. пеш.пор. Смолчић С. Славко161. пеш.пор. Лисац Ђ.Томислав162. пеш.пор. Ковачић Ј. Јурај163. пеш.пор. Налиш Б.Крунослав164. пеш.пор. Шарић И. Никола165. пеш.пор. Јолић С.Иван166. пеш.пор. Маратовић А. Даниел167. пеш.пор. Мажуран М. Мате168. пеш.пор. Регент А. Владимир169. пеш.пор. Братинић И. Иво170. пеш.пор. Чауш Ј. Иван171. коњ. пор. Крапац Ф. Иван172. коњ. пор. Урбан П.Мирослав173. коњ. пор. Церић С. Мато174. коњ. пор. Дамњанић С. Теофило175. коњ. пор. Чанић М.Карло176. коњ. пор. Папст И. Фердинанд177. инж. пор. Думанић С. Марио178. инж. пор. Дравој П. Стјепан179. инж. пор. Анзуловић И. Грга180. аутовоз. пор. Дошен Т. Лавослав181. жан. пор. Радић И. Звонимир182. жан. пор. Скаламара И. Лино183. жан. пор. Тарас М. Никола 184. жан. пор. Бачић И. Никола185. апотекар. пор. Матица Ј. Иван186. судски пор. Главан Ј. Богослав

187. сан. пор. Зимоло др А. Антон188. пеш. п.пор. Керн Ф. Јосип189. пеш. п.пор. Вукотић С. Ратомир190. инж. п.пор. Галанта Е. Јулије191. инж. п.пор. Перцел В. Фрањо192. ни. вој. тех.чин.Јанковић М.Милан193. ветерин.помоћ. Пезељ Ј. Антон194. ветерин.помоћ. Новак М. Љубомир195. ни. сан.помоћ. Јуричевић А. Антон196. нижи сан. чин. Хољевац Ј. Милан197. ветер. помоћ. Зубовић М. Владимир198. ветерин. помоћ. Хрестак А. Марјан199. сан. пом. Владисављевић Ђ. Трифун200. сан. помоћ. Магош М. Иво201. сан. помоћ. Голеш М. Никола202. сан. помоћ. Црнобрња Ђ. Петар203. сан. помоћ. Кључец Ђ. Рудолф204. ветер. помоћ. Хабулин Р. Звонимир205. ветерин. помоћ. Парац Ј.Звонимир206. ветерин. помоћ. Прохаска Ј.Иван207. ветер. помоћ. Заворовић А.Миливој208. ветерин. помоћ. Ламаш Ш.Матко209. ветерин. помоћ. Делтин З. Вилко210. чин. суд. струке Поповић Д. Душан211. артиљ. бриг. ген. Клаић К. Драган212. коњ.кап. I кл. Пинтарић М.Фрањо213. пеш. кап. Грабушек И. Никола

II – Списак официра којима се, РЕШЕЊЕМ (В. К. Бр. 293 од 18. марта 1942) председника југословенске краљевске владе Слободана Јовановића, одузимају чинови јер су ,,прегазили заклетву Краљу’’ и ступили у ,,оружану силу...хрватске државе’’; АЈ, 103-157-569.Активни официри:1. контра-адмир. Тијанић Т. Тома2. инт. ген. Рајаковић П. Милан3. пеш. пук. Лукић Л. Михајло4. арт. пук. Франковић Н. Владимир5. арт. пук. Новак Ђ. Ђорђе6. арт. пук. Долачки М. Фрањо7. кап. бој. бр. Крисомали А. Никола8. кап. бој. бр. Баћић А. др Вилим9. кап. бој. бр. Улмански А. Иван10. кап. бој. бр. Томић Б. Славомир11. инж. пук. Опачић П. Мирослав12. инт. пук. Милић Л. Лавослав13. ген.ппук. Пребег А. Матеј

14. пеш.ппук. Глашчић Л. Стјепан15. пеш.ппук. Перш Ш. Крунослав16. пеш.ппук. Стипковић М. Иво17. пеш.ппук. Алкадић Х. Славко18. пеш.ппук. Бегић Н. Зденко19. вазд. ппук. Ценчић Ј. Павел20. кап. фрег. Ковачек Ђ. Болтек21. пеш. мај. Шолц Ј. Јосип22. пеш. мај. Поточник Ј. Јаков23. пеш. мај. Ковачевић В. Вјекослав24. пеш. мај. Шњур И. Иво25. кап. фрег. Загода Ђ. Милутин26. инж. мај. Глобочник Д. Драго27. ветер. мај. Флабац С. Стјепан


28. пеш. кап.I кл. Перис М. Звонко29. пеш. кап.I кл. Магаш М. Антун30. пеш. кап.I кл. Рукавина А. Јосип31. инж. кап. I кл. Реш Д. Хинко32. инж. кап. I кл. Храмоста Д. Мартин33. строј. кап. I кл. Рибић А. Антон34. вазд. кап. I кл. Агић О. Људевит35. пеш. кап.II кл. Гргечевић Б. Мато36. пеш.кап. II кл. Хермеђилд А. Видмар37. вазд. кап. II кл. Престини Р. Иван38. пор. фрег. Сертић К. Карло39. пор.б.б. Молбахан Е. Алфред40. пор.б.б. I кл. Карловац А. Рубенс41. инж. пор. Пешен А. Петар42. инж. пор. Чада Љ. Фердинанд43. пеш. пор. Петровић П. Илија44. вазд. пор. Дворшак Ф. Марјан45. вазд. пор. Петре Ј. Антун46. вазд. пор. Катушић Б. Лајош47. ниж.вој.тех.чин.Величан М. Фрањо48. пеш.пук. Ракуша Ф. Медод49. кап.б.б. Штајнфл Б. Никола50. пеш. мај. Алфејев Н. Сергеј51. артиљ. мај. Борота А. Гојко52. артиљ. мај. Никитин К. Георгије53. интенд. мај. Гајић Ј. Никола54. пеш.кап. I кл.Чучковић Љ. Ђуро55. арт.кап. I кл. Ланг Ф. Јосип56. арт. тех. кап. I кл. Базјанац В.Даворим57. пеш.кап. II кл. Амброшић И. Дика 58. арт. тех. кап. II кл. Прелог Ј. Иван59. инж. кап. II кл. Громовић Л. Ђуро60. вазд. кап. II кл. Коњахин С. Ђорђе61. пеш. пор. Ходко М. Миливој62. пеш. пор. Глигоријев П. Павле63. пеш. пор. Барјактаревић И. Антун64. артиљ. пор. Корошец Ј. Јурај65. ваздух. пор. Жнидарић М. Ервин66. интенд. пор. Перовић А. Абдон67. суд. пор. Коцаков В. Дезидерије68. сан. пор. мор. Паљиј А. Ђорђе69. нижи вој. чин. Авчин Ј. Јосип70. стручни пор. Балон Ф. Фрањо71. нижи вој. чин. Готман К. Иван

72. нижи вој. чин. Бален Ј. Владимир73. нижи вој. чин. Колар Ј. Франц74. нижи вој. чин. Флего Ј. Мирослав75. војни писар Стегер Р. Иван

Резервни официри:76. вице-адмирал Полић Л. Маријан77. контра-адмирал Павић А. Армин78. пеш. пук. Погледић М. Мирко79. ветер. кап. Клар Ј. Антон80. жан. ппук. Героч Ј. Милан81. жан. ппук. Рубин А. Војислав82. пеш. мај. Лукић А. Фрањо83. пеш. кап. I кл. Мадраш Ј. Маријан84. пеш. кап. I кл. Ткалчић Ј. Иван85. коњ. кап. I кл.Палмар И. Коломан86. суд. кап. I кл. Бранковић Ђ. Владимир87. пеш.кап. II кл. Кнежевић Д. Оскар88. коњ. кап. II кл. Јонековић А. Звонимир89. пеш. пор. Биличевић А. Рудолф90. пеш. пор. Микулец С. Андрија91. пеш. пор. Голубовић Д. Авелин92. пеш. пор. Данило С. Винко93. пеш. пор. Влатковић-Бабић П.

Велимир94. артиљ. пор. Девчић К. Смиљан95. сан. пор. Влаховић Ј. Др Јосип96. пеш. ппор. Ећимовић Е. Мирослав97. пеш. ппор. Ђаковић Ј. Ђуро98. пеш. ппор. Гол Ј. Стјепан99. пеш. ппор. Киндл В. Ђуро100. пеш. ппор. Шејшлар М. Иван101. пеш. ппор. Видмар К. Карло102. пеш. ппор. Гргић Н. Андрија103. пеш. ппор. Саралић Ш. Халид104. пеш. ппор. Лешић С. Мато105. пеш. ппор. Кесић М. др Бранко106. арт. ппор. Хорват А. Јосип107. инж. ппор. Маркићевић Љ. Богољуб108. пор. корвете Жуговић П. Перо109. суд. ппор. Павелић А. Иван110. апотек. пор. Правдић А. Алфред111. сан.ппор. Карновић Ш. Маријан112. нижи вој. чин. Башић С. Иван113. интенд. пук. Бадер Д. Коста


114. коњ. ппук. Риедл Ф. Фрањо115. пеш. кап. I кл. Вилхар Иван116. пеш. кап. I кл. Павелика С. Фрањо117. пеш. кап. I кл. Шобер Ј. Силвије118. пеш. кап. I кл. Кровиновић П. Иван119. пеш. кап. II кл. Палди С. Вилко120. пеш. кап. I кл. Хетењи А. Милан121. пеш. кап. I кл. Матијевић М. Нико122. пеш. кап. I кл. Ступникар И. Петар123. пеш. кап. I кл. Божић И. Срећко124. коњ. кап. I кл. Пасторчић К. Квирин125. коњ. кап. I кл. Хеницз О. Вилим126. арт. кап. I кл. Фабиани М. Карл127. пеш. кап. II кл. Црвенковић М.

Владимир128. пеш. кап. II кл. Прусац М. Иво129. пеш. пор. Бошњак П. Јурај

130. пеш. пор. Думбовић П. Звонимир131. пеш. пор. Јамичић М. Грго132. пеш. ппор. Сушјенко Ј. Драгутин133. пеш. ппор. Одаџић С. Стјепан134. пеш. ппор. Каралић Ј. Антун 135. пеш. ппор. Алексић М. Станко 136. пеш. ппор. Беширевић М. Никола137. пеш. ппор. Крапинец Ђ. Павле138. пеш. ппор. Павичић Г. Иринеј139. пеш. ппор. Милошевић М. Иван140. пеш. ппор. Бегић И. Ђуро141. пеш. ппор. Мандић М. Тадија142. пеш. ппор. Ритз Ф. Рудолф143. пеш. ппор. Молек Ф. Фрањо144. пеш. ппор. Марић Ђ. Драгутин145. пеш. ппор. Новачић С. Виктор146. нижи вој. чин. Бах Ј. Драгутин

III - Списак ,,војних и грађанских лица у Југославији који су сарађивали са непријатељем и издали Краља и отаџбину’’. Подаци су прикупљени из депеша генерала Драже Михаиловића у штабу команде Југословенских трупа у Каиру и заведени од стране мајора Глигоријевића, 15. октобра 1942. (К. Об.О.Бр. 1610). Списак се састоји од редног броја, занимања, презимена и имена, одекле је (само је за неке назначено), као и примедбе (само за неке је назначено да је ,,наш поданик’’, ,,немачки агент’’, ,,сарадник Пећанца’’ и ,,Љотићев агент’’); АЈ, 103-115-426.1. бив. арм. ген. Недић Милан2. арм. ген. Недић Милутин3. арм. ген. Костић Јосиф4. див. ген. Мајсторовић Жарко5. арм. ген. Стојановић Александар6. див. ген. Рупник Лав7. г.штаб. пук. Соколовић Јован8. пук. Симић Петар9. пук. Бабић Љуба10. пук. Масаловић Милош11. пук. Марковић Светислав12. бив. пук. Динић Таса13. пук. Оровић Саво14. пук. Марковић Боривоје15. г.штаб.п.пук. Кукић Илија16. ппук. Лукић Драгомир17. ппук. Ребић Драги18. рез.ппук.Булатић Вељко19. вазд. ппук. Басарић Јован

20. рез.ппук.адвокат Јеличић21. ваз.ппук. Сондермајер Тадија22. ппук. Меденица Ј.Радојица23. мајор Микић Трифун24. мајор Кораћ Манојло25. пук. Грујић Милан26. арт. мај. Здравковић Д.Милорад27. инж.тех.мај. Пољанац Бранко28. пеш.мај. Тојић Миодраг29. ген.кап. I кл. Нагоров Алексеј30. кап. I кл. Свеншек Ф.Рудолф31. кап. I кл. Јовановић Арсо32. кап. I кл. Ћетковић Т. Перо33. кап. I кл. Терзић И. Велимир34. арт. кап. I кл. Продановић Милован35. кап. I кл. Коларевић Милош36. арт. кап. I кл. Стефановић С. Миодраг37. суд. кап. I кл. Крђић Мирко38. суд. кап. I I кл. Тошић Јован


39. арт. кап. I I кл. Наумовић Захарије40. пеш. кап. I I кл. Добричић Никола41. кап. I I кл. Нововић Војислав42. пеш. кап. I I кл. Срб А. Ђорђе43. арт. кап. Ђурановић Петар44. кап. Тешић Рајко45. кап. Продановић46. ваз. кап. Јанковски Ђорђе47. пеш. пор. Ђукић Милета48. пеш. пор. Мартиновић Ратко49. жан. пор. Милачић Константин50. рез. пор. инж.Митровић51. пор. Младеновић Т.Борислав52. пеш.пор. Луђо Д. Милош53. рез.пор. Секуловић Никола54. арт.ппор. Јовановић Т.Радивоје55. наредник Весовић Миломир56. наредник Полексић Момчило57. наредник Драгићевић Вељко 58. бив. мин. Аћимовић Милан59. бив. мин. Натлачен60. свештеник Булић61. нач. крагуј. окр. Поповић Душан62. бив. аташ. за штам. Ранковић Жика 63. новинар Зоркић Петар64. полиц. ком. Базиновић Анђелко65. војвода колубарски Скава Јован 66. Папић Његован67. Брањевић Петар68. Ђорђевић Цека69. шеф. стан. Иверак Рајовић Богдан70. Матић Божа 71. учитељ Матић Љубивоје72. пред. опш. Попучке Гркић Милован73. пред. опш. Бранковина Петровић

Милован74. бив. нар. посл. Михајловић Анђелко75. пред. опш. Пожега Марјановић Миљко76. бив. сенатор Поповић Милан77. срес. нач. у Љубовији Којадиновић Бата78. бив. сен. Вуковић Ђидо79. трговац Тадић Драгић

80. новинар Перић Ђорђе81. Веселиновић82. инс. мин. фин. Ћоројевић Буда83. пом.мин. прос. Др Јанковић Велмар84. Олћан85. бив. пор. Јањић Страхиња86. Вуковић Зоран87. бив. новин. Чвркић Војко88. Станковић Марко89. Војновић Милош90. Пантовић Тадија91. срес.нач. Лазаревић Момчило92. суд. чин. Стојковић Драгић93. срес. чин. Петрић Живадин94. Поповић Драгутин95. Ђуровић Машан (Пећанчев војвода)96. кафеђија ,,Столе Врањски’’ Стојановић97. новинар Зотовић Мирослав98. шеф. пол. Живановић Мирко99. пол. агент Савић Радован100. п.пред. опш. Крагујевац Свебел

Рудолф101. агент Богдановић Новак102. агент Филиповић Стојан103. агент Поповић Светислав104. агент Тодоровић Алекса105. свештеник Обућина Драгослав106. свештеник Ритеков Анатолије107. Перишић Драго108. Јеленић Воја109. Браловић Раде110. Бурић Богдан111. жел. чин. Милић112. Прокић Лазар113. пред. инд. бан. Павловић Чеда114. адват Др Бесаровић Саво115. поседник Додек Урош116. Дедић Рафајло117. Стругаревић Емилија118. жан. наред. Вавић Карло119. Стројичевић Јован120. жан.пор.Колић И. Михајлo

УДК 355.357:[356.3:61(=163.3/.6)(292.554)“1956/1957”

Mр Александар Животић Институт за новију историју Србије

САНИТЕТСКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ОДРЕДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ АРМИЈЕ НА СИНАЈУ 1956 – 1967.

АПСТРАКТ: У раду се на основу необјављене грађе Војног архива и доступне историографске и мемоарске литературе анализира рад санитетских органа Одреда Југословенске народне армије на синају у саставу међународних мировних снага у периоду између 1956. и 1967. године. Рад садржи увод, краћи преглед активности Одреда ЈНА на Синају, приказ организације његове санитетске службе, анализу активности санитетских органа и ауторову оцену рада санитета југословенских јединица у мировним снагама Уједињених нација у наведеном периоду.

Увод

Суецка криза комбинована са Другим арапско – израелским ратом представља једну од кулминационих тачака Хладног рата. Током те кризе дошло је до директног ангажовања како земаља Истока и Запада тако и блоковски несврстаних земаља, посебно Југославије и Индије. На површини међународних односа нашли су се укрштени интереси великих сила и малих земаља. У тим дешавањима Југославија је активно учествовала заступајући египатске интересе на политичком, дипломатском, економском, медијском и војном плану, посебно током расправе и доношења одлука у оквиру органа Уједињених нација и учешћа у међународним мировним снагама образованим том приликом.

Пошто је Савет безбедности Уједињених нација донео одлуку о формирању мировних снага за надзирање повлачења англо – француских и израелских војних снага и контролу демаркационе линије између зараћених страна Југославија је понудила учешће својих мировних снага у тој операцији, што је прихваћено�, па је Генералштаб ЈНА формирао посебан Одред за ту операцију. Током читавог трајања Суецке кризе југословенска спољна политика је веома активно деловала заступајући египатске интересе како у контактима са страним званичницима

1 Сем југословенског контигента, прихваћени су и контигенти војних снага Канаде, Индије, Бразила, Данске, Шведске, Финске, Колумбије и Индонезије

санитетско обезбеђење одреда југословенске народне арМије на синају 1956 – 1967. 131

тако и конкретним акцијама у оквиру органа Уједињених нација. Кулминацију југословенског спољнополитичког ангажовања током дешавања непосредн везаних за Суецку кризу представљало је упућивање југословенској војног контигента у оквиру мировних снага Уједињених нација на простор Синаја.

Најзначајнији извори о раду санитетских органа југословенског Одреда на Синају налазе се у оквиру фонда ОД – 1 Војног архива�. Такође, значајне податке садрже и студија истакнутог војног психолога Алије Лошића3 и мемоари команданта међународних мировних снага генерала Бернса�.

Одред ЈНА на Синају

Одлука о упућивању југословенских војних снага у Египат донета је после консултација југословенских државних органа са египатским званичним представницима. Египатско државно руководство је врло радо прихватило југословенско ангажовање у тој мировној операцији. На тај начин, југословенске војне снаге су први пут ангажоване на задацима који се нису тицали директне заштите југословенских граница, а задаци су извршавани ван југословенске територије.

Одред ЈНА је имао специфичну организацијско – формацијску структуру. Њега су сачињавали Команда, Команда стана, две мотострељачке чете, једна мотомеханизована чета, инжињеријска чета , чета за везу, техничко – снабдевачка чета и чета бестрзајних оруђа, као и извиђачки вод, санитетски вод и вод војне полиције. Иако се радило о јединици ранга батаљона Одред је био опремљен много сложенијим техничким средствима како би био оспособљен да на адекватан начин самостално извршава наменске задатке. Укупно се у Одреду налазило 75 официра, 110 подофицира и 573 војника као и 124 моторна возила од чега 8 оклопних транспортера и 17 оклопних аутомобила. Одред ЈНА за употребу у мировним снагама на територији Египта формиран је у рекордно кратком временском року. Кратак рок формирања је захтевао изванредно залагање целокупног састава. Одред је због широко постављених задатака морао бити опремљен наоружањем и средствима различите намене, па је зато имао специфичну организацију и формацију. Јединице Одреда су располагале веома бројним средствима пешадијског, оклопног и противоклопног наоружања, инжињеријске и позадинске војне опреме као и средствима везе чије коришћење је подразумевало висок степен обучености и мотивације. Радило се о најквалитетнијој опреми којом је ЈНА располагала.

После изузетно брзог формирања, јединице Одреда су из сабирног центра у Загребу пребачене возом у Шибеник одакле су 24. новембра бродовима отпловиле до Порт Саида у Египту. Укрцавање у Шибенику и превоз до Порт Саида

2 Војни архив ( у даљем тексту: ВА ), фонд ОД – 1 ( у даљем тексту: ОД – 1 ).3 A. Lošić, Odred JNA na Sinaju, Beograd 1968.4 E. L. M. Burns, Between Isreal and Arabs, London 1962.


обављени су уз велико залагање Команде, јединица и установа Југословенске ратне морнарице. Претходница Одреда од 44 официра, подофицира и војника, формирана у Београду, авионима Југословенског ратног ваздухопловства је стигла у Абу Сувеир 17. новембра 1956. године�. Та група је требало да организује прихват и подршку главнине југословенских снага. Ту групу је предводио пуковник Радован Војводић који је одређен за представника Владе ФНРЈ при команди UNEF – a ( United Nation Emergency Forces ).Током формирања и превожења људство се међусобно упознавало и припремало за напорно извршавање задатака. Због кратког рока формирања и неискуства у оваквом типу војних операција појавио се читав низ проблема организационе и техничке природе. Сви проблеми су решавани у кратком року како не би каснило извршавање задатака.

По обављеном искрцавању које је почело 30. новембра Одред је смештен у логор у Ел Балаху, у зони Суецког канала где је стигао 3. децембра. Прве јединице су кренуле на извршење задатака у Синајској пустињи већ сутрадан. До тренутка избијања на демаркациону линију 7. марта 1957. године јединице југословенског Одреда су наступале на три, а потом и четири међусобно дивергентна комуникацијска правца кроз Синајску пустињу у условима готово потпуно порушених друмских и железничких комуникација борећи се са различитим тешкоћама: неспоразумима са Командом UNEF – a, суровом природом, тропским инфекцијама, техничким кваровима, минским пољима. Упркос тешкоћама, сви задаци су обављени на планирани начин. За савесно обављање задатака и коректне односе како са домаћим становништвом тако и са припадницима других контигената у оквиру мировних снага припадницима југословенског Одреда су одали признање и органи Уједињених нација и стране у сукобу. Током периода наступања, од искрцавања у Порт Саиду 3. децембра 1956. до потпуног поседања демаркационе линије 7. марта 1957. године, Одред Југословенске народне армије у саставу мировних снага Уједињених нација у Египту је, наводимо илустрације ради, савладао више од 200 километара пустиње у условима потпуно уништених комуникацијских праваца, како друмских тако и железничких. На северном комуникацијском правцу пронађено је и обележено 26 минских поља при чему је демонтирано око 700 противпешадијских и противтенковских мина. На централном и јужном комуникацијском правцу направљено је 8 пролаза кроз минска поља и том приликом је демонтирано 70 мина. Укупно је југословенски Одред на Синају пронашао и обележио 34 минска поља, од чега је 10 потпуно разминирано, кроз 10 су направљени пролази док је 14 пронађено, обележено и заобиђено. Укупно је демонтирано око 770 мина различитог типа, порекла и намене. Инжињеријске јединице су, уз помоћ осталих састава Одреда, изградиле 190 километара колонских путева. Моторна возила су само за два и по месеца прешла 675.000 километара при чему је утрошено нешто више од 225.000 литара бензина и 9.250 литара моторног уља. Техничке јединице су извршиле 670 поправки на различитим техничким средствима од чега више од 200 већих. Први технички преглед обављен је на 34, а други на 42 моторна возила. На различите дестинације је довезено 1.635.000

5 ВА, АЈНА , ОД – 1, кутија ( у даљем тексту: к. ) 567, фасцикла 2, документ број 5 – 1.


литара воде6. У исто време пољска пекара са ложиштем на дрва, у пустињским условима где је дрво права реткост, испекла је 112.100 килограма хлеба7. Задатке на простору Синаја Одред је извршава до повлачења мировних снага у јуну 1967. године. Структура Одреда није битно мењана до 1965. године кад је бројно стање смањено због финансијских проблема, а Одред реорганизован у три стрељачке чете. Кроз Одред је прошло 14.265 припадника ЈНА – 1.178 официра, 92 војна службеника, 2.014 подофицира и 10.892 војника у 22 шестомесечне смене. Све до 1960. године војници су становали под шаторима. Тада су направљени објекти од чврстог материјала за смештај људи и материјалних средстава8. Од дела људства Одреда на Синају формиран је 1963. године Одред за Јемен који је дејствовао нешто више од годину дана.

Југословенски Одред је био најбројнији и технички најопремљенији контигент у оквиру UNEF –a и зато је од претпостављене команде добијао најсложеније задатке. На тај начин ЈНА је постала важан чинилац југословенског спољнополитичког ангажмана и ван делокруга заштите сопствених граница. Учешће југословенских војних снага у мировној операцији на Синају је у великој мери утицало на афирмацију начела југословенске спољне политике и ширења позитивне слике у светској јавности о Југославији и њеној војсци, као и на учвршћивање добрих односа између Југославије и Египта и повезивање блоковски неангажованих земаља.

Организација санитетске службе одреда

Одред је био потпуно самосталан и погледу логистичке подршке. Позадинске јединице Одреда су обавиле задатке везане за интендантско, санитетско, техничко, саобраћајно и финансијско обезбеђење операција Одреда. У систему логистичке подршке било је највише тешкоћа. Током употребе на песковитој подлози често су се кварила моторна возила што је изискивало велико напрезање органа техничке службе. Интендантско обезбеђење је било врло компликовано пошто је било потребно снабдевати трупе растурене на четири одвојена операцијска правца у условима великих оштећења ионако оскудне путне инфраструктуре. Санитетски органи су успели да изврше задатке везане за санитетско збрињавање повређеног и оболелог људства као и хигијенско – техничку заштиту људства. Због извршавања задатака на великим међусобним удаљеностима органи саобраћајне службе су били напрегнути до крајњих граница издржљивости. Органи финансијске службе су обезбедили редовну исплату финансијских принадлежности људства Одреда

6 Илустрације ради, том количином воде могао би да се напуни базен дуг 163, широк 10 и дубок један метар

7 ВА, АЈНА, ф. ОД - 1, к. 567, фасцикла 2, документ број 5 - 18 ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 559, фасцикла 4, документ број 17 – 9.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ГЛАСНИК134

и финансирање текућих потреба Одреда. Гледано у целини, логистички органи Одреда су успели да у отежаним условима испуне своје функције9.

Санитетски органи Одреда су били потчињени команданту позадине Одреда. У команди су се налазили начелник санитета и његов помоћник. Начелнику санитета Одреда је био потчињен санитетски вод који су чинили командир вода, његов помоћник и два одељења, односно, 3 официра, 2 подофицира и 19 војника. Од војне опреме вод је располагао са 13 пиштоља, 10 пушака и једним аутоматом. Имао је и 4 џипа, једно санитетско возило типа DODGE и GMC. Сем тога, све самосталне чете и водови су имали своје болничаре.

ШЕМА ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМАНДОВАЊА

Активности санитетске службе одреда

Током формирања јединица Одреда санитетски органи су били задужени да обаве неопходне санитетске припреме људства. За свега три дана извршени су лекарски прегледи целокупног људства. Сво људство је вакцинисано против жуте грознице, колере, великих богиња, тифуса и паратифуса. Вакцинација у Загребу није обухватила и вакцинацију против тетануса тако да су активни официри и подофицири на задатак пошли невакцинисани док су војници и рочни подофицири у својим јединицама нормално вакцинисани. Од око 800 пристиглих

9 ВА, АЈНА, ОД – 1, к. 554, ф. 3, документ број 6 – 28.

САНИТЕТСКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ОДРЕДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ АРМИЈЕ НА СИНАЈУ 1956 – 1967. 135

људи надлежна војна лекарска комисија је као неспособне вратила 115 људи, од чега 103 војника и 12 официра и подофицира. Због краткоће времена и немања замена, пошто се радило о специјалистима, упркос одлуци лекарске комисије, на инсистирање Команде Одреда поведено је 15 људи који су приликом лекарског прегледа проглашени неспособним. Од тих 15 људи четворица су боловала од инактивног облика ТВС плућа ( један официр у Команди, два возача и један механичар ), један радиста је имао проширење аорте док се код осталих радило о неуролабилности. Током лекарских прегледа у Загребу је је изгубљено 27 војничких здравствених картона као и три здравствене књижице официра и подофицира тако да их санитетски органи Одреда нису ни примили. На великом броју здравствених картона том приликом нису уписане крвне групе. У Загребу су санитетски органи Одреда примили комплетан санитетски материјал и потребна санитетска возила.10

Током транспорта Одреда од Загреба до Шибеника, упркос веома лошем и хладном времену, није било случајева оболевања. Током боравка у Шибенику и превожења бродовима послове везане за санитетско обезбеђење Одреда преузели су на себе санитетски органи Команде Југословенске ратне морнарице. Током превоза Одреда бродовима до Порт Саида у санитетском обезбеђењу је учествовала и хируршка екипа са Војномедицинске академије из Београда. На бродовима оболела су четири војника – двојица од бронхитиса и двојица од гнојне ангине. Они су лечени у бродским амбулантама. Санитетско обезбеђење од стране Команде ЈРМ –а је било веома добро организовано. Током превожења бродовима потпуковник др Динковић одржао је читав низ предавања из области хигијенске заштите као и о најчешћим болестима на простору Египта. По приспећу у Порт Саид, пре него што је обављено искрцавање, санитетски органи Одреда, Команде ЈРМ –а и хируршка екипа ВМА извршили су ревакцинацију људства против колере. На броду Триглав 1. децембра 1956. године војник Хасим Ризвановић је оперисан од флегмонозног апединцита.11

По доласку у Ел Балах извршен је санитетски преглед просторија које је претходно поручник др Јовановић уредио у санитетском смислу. У Ел Балаху је извршено и распакивање санитетског материјала и попуњавање јединица Одреда потребном количином санитетског материјала.12 Формирана је и амбуланта која је имала пријемно одељење, стоматолошку станицу и болесничку собу са 10 кревета. Извршавани су редовни прегледи и обиласци група које су се налазиле у наступању на комуникацијама на Синајском полуострву. Овим групама је достављен допунски санитетски материјал. Успостављена је и сарадња са централном болницом Команде UNEF –a у Абу Сувеиру коју су организовали Норвежани. Преко централне болнице је добијан и недостајући санитетски материјал при чему није било никаквих тешкоћа. Централна болница је, иначе,

10 ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 558, фасцикла 11, документ број 1 – 3.11 ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 558, фасцикла 11, документ број 1 – 4.12 ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 558, фасцикла 11, документ број 1 – 5.

ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ГЛАСНИК136

располагала хируршком екипом, екипом за рендгенолоскопију, стоматолошком амбулантом као и лекарима опште праксе.13

ШЕМА ОРГАНИЗАЦИЈЕ АМБУЛАНТЕ

Хигијенско стање у логору је било веома добро. Јединице су биле смештене у готово истрошеним објектима који су имали бетонски под. Војници су спавали на бетону због чега су, сем шаторских крила добили по три ћебета. Привремено су постављане и даске које су пронађене у кругу. За пиће је коришћена вода из водовода за коју је добијено обавештење у писаној форми да је бактериолошки исправна. Коришћене су две врсте нужника: постојећи, са покретним шољама које су се празниле у постојеће септичке јаме и новоископани пољски нужници. Пражњење септичких јама је било организовано преко Команде UNEF – a у сарадњи са цивилним органима. Сакупљање отпадака је било организовано по јединицама. Смеће је бацано у ископане јаме, затим хлорисано, паљено и затрпавано слојем песка. Против инсеката, мува и комараца, вршено је прскање по баракама. Просторије за обраду хране и њено издавање директно су контролисали и прскали санитетски органи Одреда. Санитетски органи су дали упутства особљу кухиње за оцену исправности конзервисане хране и потребу ванредног позивања санитетских органа ван редовне контроле чега се особље кухиње веома слабо придржавало. Купање је вршено у постојећим купатилима у логору. Прање веша је организовано плаћањем цивилних услуга. Лична хигијена је била прилично добра, изузев код јединица које су извршавале задатке у пустињи. У тим јединицама старешине и војници су се снабдевали водом из цистерни и спавали у возилима, па тако није могло бити ни говора о озбиљнијој хигијени. Због тешких услова на Синају војници су често оболевали од фурункулоза као последица секундарних инфекција и уједа комараца.14

Повремено се у виду епидемије мањих размера јављала и дезентерија. Најчешће се она јаљала код новопристиглог људства и обично је одједном оболевало 5 – 6 људи. Радило се о случајевима лакше природе који су лечени

13 ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 550, фасцикла 1, документ број 1 - 19.14 ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 554, фасцикла 3, документ број 6 – 28.


у амбуланти.�� Много шире размере је имао тзв. азијски грип који је током 1957. године захватио око једне трећине људства. Болест су почетком јула 1957. године проширили војници који су били на одмору у Бејруту. Епидемија је кулминирала крајем јула и почетком августа, а почела је да опада крајем августа да би потпуно утихнула почетком септембра. Болест је захватила више од 200 војника и старешина. Сви случајеви су били лакше природе и лечени су у одредској амбуланти која се за ту прилику морала проширити.Није било смртних случајева нити озбиљнијих последица по здравље људства.Међу оболелима је био и командант Одреда16. Код људства Одреда забележено је и неколико случајева неуролабилности проузроковане дугим боравком ван земље, начином живота у пустињи и извршавањем задатака у специфичним географским и климатским условима17. Такође, у моменту отпочињања борбених дејстава почетком јуна 1967. године забележени су и случајеви психичке неуравнотежености због појаве страха и дуготрајног боравка у затвореним објектима привремене фортификације.18

Посебан проблем је представљала заштита од инсеката и гмизаваца, посебно змија и шкорпиона. Поред физичке опасности од те врсте животиња проблем је био и психолошке природе због страха људства од штеточина те врсте. Зато су приликом постављања и уређења логора предузимане посебне мере. Настојало се да се логори подижу на терену без жбуња и камења, односно ако се није могао пронаћи адекватан терен приступало се рашчишћавању терена. Примењиване су различите мере заштите, од опкопавања логора дубљим ровом до контроле постељине и обуће пре употребе19. Због лоших хигијенских навика локалног становништва и начина припремања хране и пића целокупном људству је забрањено узимање и конзумирање свих врста хране и пића од домаћег становништва20.

У глобалу, здравствено стање људства Одреда је било на задовољавајућем нивоу. Просечно се дневно за лекарску помоћ јављало 15 људи, претежно због кожних обољења и главобоља. У стационарном делу амбуланте просечно је дневно лежало 5 болесника. Процес аклиматизације је био релативно лак пошто је време у том периоду године било доста свеже без већих дневних колебања температуре. Међутим, при крају процеса наступања Одреда клима је постала топлија па су санитетски органи Одреда били принуђени да уложе максималан труд како би заштитили здравље људи и одржали потребан ниво хигијене у логору. Санитетски материјал који је донет из земље, у главном , је задовољавао. Није било довољно аналгетика, седатива, алкохола и шприцева што је набављено преко централне болнице Команде UNEF –a��. Бројчано мали, Санитетски вод Одреда, успео је да

�� ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 554, фасцикла 3, документ број 5 – 2.16 Исто.17 A. Lošić, navedeno delo, 45 – 48. strane.18 A. Lošić, navedeno delo, 73 – 75. strane.19 ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 554, фасцикла 3, документ број 7 – 21.20 ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 556, фасцикла број 9, документ број 1 – 19.�� ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 556, фасцикла број 9, документ број 3 – 23.


изврши све своје наменске задатке на плану санитетског обезбеђења и хигијенско – техничке заштите људства Одреда.

Закључак

Одред Југословенске народне армије на Синају у саставу мировних снага Уједињених нација боравио је на територији Египта од новембра 1956. до јуна 1967. године. Радило се о јединици специфичне организацијско – формацијске структуре прилагођену извршавању посебних задатака у пустињи. Како је Одред у кадровском, организационом и логистичком смислу био самостална јединица располагао је и посебним санитетским органима. Бројчано мале јединице санитетске службе су имале широк дијапазон наменских задатака од основне санитетске заштите људства до старања о њиховој хигијени.

Током боравка југословенских војника на Синају санитетски органи Одреда су се борили са низом проблема. За санитетско особље рад у пустињском услову је представљао сасвим ново искуство пошто се у својој дотадашњој пракси нису сусретали таквим околностима. Пре свега, велики проблем су представљале различите заразне болести карактеристичне за регион, различити пустињски гмизавци и инсекти, лоше хигијенске прилике на терену, али и повремени случајеви неуролабилности изазвани условима живота и обављања наменских задатака на терену. Ипак, упркос низу објективних потешкоћа санитетски органи Одреда су успели да изврше своје основне наменске задатке на плану санитетске и хигијенске заштите људства.

SUMMARY

Captain Miljan Milkic, a researcher Strategic Research Institute Belgrade

NATIONAL AND RELIGIOUS HOLIDAYS IN THE MILITARIES OF THE PRINCEDOM AND THE KINGDOM OF SERBIA

In the Serbian military, the state and the religious holidays were celebrated and rejoiced in a way as it was prescribed by laws and by-laws. A developed ceremonial of participation of the military units during the celebration of the holidays shows the significance which military had in the Serbian society. The information that as equal were considered military commands (commands of the troop regiments and county regiments), and county offices and county courts, confirms the good reputation and high rating of the military in the society. Serbian military went to public in all its glory and power – soldiers participated in the parades under the war equipment, and on the eve and during the holidays the gun salute was fired.

In the days of National and religious holidays, they used to prepare special meals in the military. During the holidays, even in the war time, quality meals had to be provided. The holidays of the national minorities (other religion) in the Serbian military were celebrated according to the rules of the respective religion and in a way prescribed by military regulations.

Celebration of the holidays in the military was important for raising morale. During the First World War both Serbian government and the Serbian military were in exile, and the ceremonial of celebrating state and religious holidays kept the feeling of national and religious affiliation. Apart from the ceremonial character, whose importance was moral above all, the celebration of the holidays was also used for political military purposes aiming at accomplishing the idea of creating a common Yugoslav state.


Full Prof. AVGUST LEŠNIK, Ph.D.. AVGUST LEŠNIK, Ph.D. Philosophy Faculty, Ljubljana, Slovenia

„BLOOD AND LIFE FOR FREEDOM “ – YUGOSLAV INTERBRIGADISTS IN SPAIN (1936–1939)

In the military conflict between the ‘two’ Spains – the military one and the democratic one – more than a million people died. The Spanish Civil War deeply polarized the world public. While the military junta drew support from the German Nazism and the Italian Fascism, the democratic world public actively supported defence of the Spanish Republic. In the period 1936-1938 about 40,000 volunteers from 54 states arrived to Spain, including more than 1,900 ‘Yugoslavs’.

The most comprehensive insight into the given problems is offered in the collection of papers “Communist Party of Yugoslavia and the Spanish Civil War” which can be found today in the Archives of Serbia and Montenegro in Belgrade. Although on the grounds of the Second Yugoslavia there were relatively many published studies on the theme of the Yugoslav volunteers in Spain (diaries, records, memoirs, autobiographies, pictures, etc.), we cannot overlook the conclusion that this important theme of the new world history has never been the subject of a thorough research work and scientific approach by any institution or an individual in the former Yugoslav republics who deal with the contemporary history. Everything, more or less, with some rare exceptions, remained at the level of collecting the memories of the participants in the Spanish Civil War.

This study is focused on the structural analysis of the Yugoslav volunteers (age, profession, gender, political affiliation, nationality, etc.) and gives a new name list. Compared with 1971 (1664 persons) the same list was extended to 1912 persons of the ‘Yugoslav’ origin. It is based on the new international research who included among the ‘Yugoslav’ Spaniards the volunteers who were overlooked before, from the following categories: 1. economic emigrants from the ‘Yugoslav’ countries before the First World War and between the two world wars; 2. political emigrants from Yugoslavia between the two world wars and after the Second World War; 3. the Slovenians and the Croats from the Julian border area (Venezia Giulia) annexed by the Fascist Italy after the First World War; 4. the Slovenians from the regions of Koruška and Staerska which were given to the Republic of Austria; 5. the Croats from the territory of the Croatian coast annexed by the Fascist Italy after the First World War; 6. the ‘Yugoslav’ Macedonians from Bulgaria and Greece.

Summary ��

Aleksey TIMOFEEV, M.A. Institute for the Newer History of Serbia Belgrade

A HIDDEN ARMY (Soviet Citizens in Wehrmacht and SS during the Second World War)

The successes of Germany and the USSR in the war of 1941-1945 were significantly influenced, among the other things, by one neglected factor: sudden change in the disposition of the population towards the German troops.

Factor of the disposition of the population influenced not only the change in the military luck, but also the activity of the militant collaborationism. According to the calculations of the contemporary historians “general number of the USSR citizens and emigrants, who spent at least some time in service with Wehrmacht troops, SS, police or paramilitary units, amounted to approximately 1,200,000 men (including up to 700 thousand Slovenes, up to 300 thousand representatives of the Baltic people, up to 200 thousand representatives of Tataro-Turkistan, Caucasian and other smaller nations)” with the maximum number at one time of 800-900 thousands.

Numerous units were formed by nations which were “annexed” to the USSR on the eve of the war: the 14th division “Galicia”, 15th and 19th Letonian SS division

“Galicia”, 15th and 19th Letonian division SS, 20th Estonian division. Western Belarusia and Lithuania did not have independent SS divisions but therefore they gave more police battalions which were used in suppressing the partisan movement in the north-western parts of Russia, in the eastern Ukraine and Byelorussia.

As early as in November 1941, Hitler ordered formation of four national legions – Turkistan, Georgian, Armenian and Caucasian-Magometan. They formed later on many police and military regiments and the 162nd Turkistan division of Wehrmacht. The Russians formed, besides many small units, the Kozak cavalier corps which was used for anti-partisan operation in the area of Yugoslavia. The culmination of the policy of using Russian collaborators of the occupiers was reached within the so-called “Lokot region”. As late as in 1945, the division ROA of General Vlasov was formed.

After 1991, historiographic fate of the Soviet collaborators varied from rehabilitation to the continuation of the Soviet historiographic traditions.


Slavica Ratković-Kostić, Ph.D. Strategic Research Institute Belgrade

THE DOCTRINE DEVALOPMENT IN THE MILITARY OF THE KINGDOM OF SERBIA 1882-1903

Serbian military thought in the 19th century was influenced by many factors, and most of all the experience from the wars waged against Turkey in 1876 and 1877, and against Bulgaria in 1885, as well as the European military theories, above all the German, then the French and the Austro-Hungarian. Speaking about a phenomenon which in the 19th century was not yet articulated, it may be said that doctrine existed only in Germany and France. As for the other European militaries, including the Serbian, it cannot be said that they had a defined, consolidated doctrine. Regarding the general knowledge, they took most from the Germans, and that was what they considered useful and usable. Among the Serbian military theoreticians, a prevailing position that the art of war integrates both the science and the skills, and that one cannot exist without the other. Officially, the art of war was not divided to the strategy and the tactics, because they were considered to have narrow links and to interweave. However, such division was applied in the theory of the art of war for the purposes of easier studying. Not before the very end of the 19th century, the Army of the Kingdom of Serbia had ready war plans in case of war with potential adversaries, Turkey or Bulgaria. The war plans developed in 1898 represent a basic document for preparation, organization, use and provision of the military in a possible war with Bulgaria and Turkey, and they can be considered a document of strategic significance made operational at the operational and tactical levels. Then, some basic positions of the Serbian military war doctrine were outlined, and under the influence of the German military doctrine, the attack was given priority to the defence.

Summary 143

Assoc. prof. Todor Petrov, PhD. Defence and Staff Coledge, G.S. Rakovski Sofia, Bulgaria

MILITARY OATH IN THE BULGARIAN ARMY

The article is dedicated to the most important official ritual in the Bulgarian Army - the military oath. The necessity of its use was laid down in the Constitution of Turnovo, which was approved in April, 1879 - the main law of the Bulgarian country, restored in 1878. It was estimated that in this way exercising the duty to the homeland of all people entering the army will be guaranteed.

From 1878 up to the modern days the text of the military oath has been repeatedly modified. Initially, until the election of the first prince of Bulgaria - Alexander I, those entering the Bulgarian infantry, give oath that they will serve “honestly, willingly, fulfilling their commanders’ orders”. After 1880 the soldiers of the Bulgarian army swear in the name of the prince and the homeland and after the proclamation of the independence of Bulgaria in 1908 - in the name of the king and the mother country.

Since the beginning of 1945, each and every one of the departing recruits swear “before their conscience and their people”, and since 1945 the oath is taken in the name of “the people and the People’s Republic”. Since 1996 the new text has been used for the military oath, according to which the soldiers take the oath “in the name of the Republic of Bulgaria”. Independently and apart from the particular historical moment in which the oath is taken, the military oath in the Bulgarian army, as well as in the army of every country is a secret pledge to the homeland, and the day in which it is taken remains memorable in the lives of soldiers.


Lieutenant Dalibor Denda, a researcher Strategic Research Institute Belgrade

THE MOTOR CAR IN THE OPERATIONS OF THE SERBIAN ARMY 1912-1913.

Serbian Army during the wars of 1912/13 in their operations against the Turkish and Bulgarian militaries used the cars. Apart from the 48 requisitioned passenger cars which were used for transport of staff headquarters and maintaining communication in the military there were 12 cargo and medical vehicles which were used for transport of food, ammunitions and the wounded. Since the cargo vehicles proved good, especially in the terrains where there was no railway, Serbian military commanders decided for the new purchases. Thus, at the beginning of 1913, three passenger cars were procured and during the year also 35 cargo cars from Germany, so that at the end of war with the Bulgarians every Serbian division had 4-5 cargo cars in its composition. This procurement of cars was connected with the training of future instructors for the Serbian military drivers’ school, which started with its operation in the middle of March 1913, after their return from Germany. The school first trained NCOs for the future car division commanders and instructors, and than in the summer 1913, they started with training of soldiers from the service personnel. The newly purchased cars were usefully used also during the Albanian rebellion, in September 1913, when in the Serbian Army, for the defence of Gostivar for the first time the car transport of troops of smaller size was carried out. It happened less than a year before the battle on the Marne River which is considered a benchmark of the use of car transport for the war purposes.

Summary ��

Dmitar Tasic, M.A. Strategic Research Institute Belgrade

SOCIAL AND MATERIAL STATUS OF THE OFFICERS IN THE YUGOSLAV ROYAL ARMY

(Case Study of the Third Army in 1919 and 1920)

In the victorious year 1918, with creation of a new state, the Kingdom of Serbians, Croats and Slovenians, Serbian officers joined their new armed forces. However, Macedonia, Kosovo, Metohia, Sanjak and southern Serbia couldn’t enjoy the fruits of peace. Situation was characterized by general poorness, irregular provision, damaged roads and railroads, low cultural, educational and hygiene level of the local population. During 1919 and 1920, commands and units of the renewed Third army region operated with great difficulties. Particular problem represented the admittance of former Austro-Hungarian and Montenegrin officers and NCOs. Everyday life was followed and protracted by great physical and mental strains. Lack of decent housing, insufficient wages and irregular provision were just few examples. The Kingdom of Yugoslavia during its short existence did not achieve political and economic stability. This affected material status of the members of the Yugoslav Armed Forces which was particularly visible in South Serbia where, beside backwardness and Osmanic heritage, constant political instability also brought the physical insecurity of officers, NCOs and private soldiers. State tried, with shifty success, to protect its operatives and to stimulate their stay in the instable South.


Milan Terzić, PhD, Strategic Research Institute Београд

THE YUGOSLAV ROYAL GOVERNMENT AND DEPRIVING OFFICERS OF THEIR RANKS IN 1941 – 1944.

The Royal Government gathered information on the situation in Yugoslavia through different channels (diplomatic representatives, news published in the press, from the official gazette, dispatch of the General Dragoljub Mihailović, etc.). The consequences from this information were depriving officers of the previously given ranks, both for those who collaborated with the occupying army in different military formations in Yugoslavia (military of Independent State of Croatia (ISC), the Nedić’s military formation and followers of the Ljotić’s “Zbor”), and the followers of the National Liberation Army which was in conflict with the occupying army in Yugoslavia whose anti-fascist commitment was evident. Of over 700 decisions on depriving from the ranks, almost 90% relate to those officers who went over to the military of ISC, then from 8% to 9% to the followers of the Nedić’s and the Ljotić’s movements who collaborated with the Germans, while about 2% were those who entered the National Liberation Movement. The Solutions on depriving from the ranks were signed by the Prime Ministers Dušan Simović and Slobodan Jovanović, and they were published in the ,,Official Gazette’’ of the Yugoslav Royal Government, then broadcasted on the London Radio or, as advertising material, were inserted into the country. By that they tried to make influence through propaganda in order to channel the events in the direction of their own interests and goals. The reported facts strongly support the picture of the overall complexity of the war in Yugoslavia.

Summary 147

Aleksandar Životić, M.A. Institute for the Neerw History of Serbia

MEDICAL SUPPORT FOR THE DETACHMENT OF THE YUGOSLAV NATIONAL ARMY IN SINAI IN 1956 – 1967.

The detachment of the Yugoslav National Army in Sinai within the United Nations Peacekeeping Forces stayed in the territory of Egypt from November 1956 till June 1967. It was the unit of specific organizational – formational structure adapted to executing special tasks in the dessert. As the detachment was an independent unit, in terms of personnel, organization and logistic, it had in its composition special medical elements. Numerically small units of medical service had a broad range of special tasks from the basic medical protection of the personnel to taking care of their hygiene.

During the stay of the Yugoslav soldiers in Sinai, the medical elements of the Detachment fought against series of problems. Medical personnel trained to work in the desert conditions represented completely new experience since in their practice so far they never encountered such circumstances. First of all, there was a great problem of different contagious diseases characteristic for that region, different desert reptiles and insects, bad hygienic conditions in the field, but also occasional cases of neurolability caused by the life conditions and accomplishing the specific tasks in the field. Nevertheless, in spite of a series of objective difficulties, medical elements of the Detachment succeeded in accomplishing their basic specific tasks in the field of medical and hygienic protection of the personnel.


ТЕОРИЈА ИСТОРИЈЕ И МЕТОДОЛОГИЈА

УДК 355.48:930

СТИГ ФЕРСТЕР О ВОЈНОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ ДАНАС

Војна историографија код нас већ дуже времена не прати савремена достигнућа ове историјске дисциплине у свету. Последње значајне радове на ту тему дао је још Петар Томац педесетих, шездесетих и седамдесетих година ХХ века. Редакцијски одбор Војноисторијског гласника последњих година покушава да донекле попуни насталу празнину објављивањем радова посвећених методологији војне историје као научне дисциплине. Тако су у двобројима за 2004. и 2006. годину објављени текстови немачког војног историчара др Бернарда Киарија и бугарског посленика ове научне дисциплине, др Игњата Криворова. Овога пута доносимо избор из текста др Стига Ферстера (Stig Förster) ,,Vom Kriege“ Überlegungen zu modernen Militärgesihte� који прати савремене светске трендове у овој научној дисциплини.

Др Стиг Ферстер (1951) је професор Опште савремене историје на Универзитету у Берну (Швајцарска). Објавио је неколико радова из области војне историје од којих издвајамо: ,,Barbaren” und ,,Weise Teufel”. Kulturkonflikte und Imperialismus in Asien vom 18. bis zum 20. Jahrhundert (1997) у коауторству са Евом-Маријом Аух (Eva-Maria Auch); Genozid in der modern Geshihte. Jarbuch für historishe Friedensforschung 7 (1999) у коауторству са Герхардом Хиршфелдом (Gerhard Hirschfeld); Great War – Total War. Combat and Mobilization on the Western Front, 1914 –1918, (2000) у коауторству са Роџером Чикерингом (Roger Chickering).

Приређивач

***Било је потребно да прође много, чак исувише времена да наука о

војној историји усвоји Клаузевицеву методу. Управа за војну историју пруског Генералштаба одбила је да у својим приказима немачких ратова за уједињење

1 Рад ,,Vom Kriege“ Überlegungen zu modernen Militärgesihte, је објављен у хрестоматији Was ist Militärgesihte?/Hrsg. Thomas Kühne/Benjamin Ziemann, Padeborn-München-Wien-Zürich-Schöningh 2000, (Krieg in der Geschihte, Bd. 6), 265 – 281.


прихвати постојање политичких утицаја и друштвено-политичких предпоставки. Уместо тога приказивана је детаљна анализа операције. Хелмут фон Молтке је у својој расправи о немачко-француском рату ишао тако далеко да је једноставно утајио његов веома значајан обрачун са Бизмарком, који је пресудно утицао на однос између политичког и војног руководства. С обзиром на владајућиу ,,научну мисао” у Немачкој, историчар Ханс Делбрик,” у Немачкој, историчар Ханс Делбрик,� који је свесно користио Клаузевицову методу, остао је усамљена фигура. Тек у касним шездесетим годинама ХХ века је англосаксонска школа ,,Рат и друштво”, коју су предводили сер Мајкл Хауард (Michael Eliot Howard),3 Џефри Бест (Geoffrey Best) и БрајанGeoffrey Best) и Брајан

2 Ханс Делбрик (Hans Delbrück), немачки војни историчар (1848 – 1926). Студирао је на Универзитетима у Хајделбергу и Бону. Промовисан је за доцента на Берлинском Универзитету 1881. на основу уводног предавања о пруско-аустријском рату 1866, уз отпор конзервативних историчара који су сматрали да Војној историји није место на Универзитету. Професор савремене историје на Берлинском Универзитету постао је 1885. Био је члан немачког Рајхстага од 1884. до 1890, као и члан немачке делегације у току мировних преговора у Версају, након Првог светског рата. Делбрик је један од првих модерних војних историчара који је свој истраживачки метод заснивао на критичком сагледавању историјских извора, коришћењу помоћних историјских наука као што су демографија или економске науке, да би употпунио анализе и вршио компарацију међу различитим епохама и да би испитао развој војних институција. У свом великом војноисторијском делу Geschichte der Kriegs-kunst im Rahmen der politischen Geschichte, I –IV, 1900 – 1920, (Историја ратова у склади са поставкама политичке историје) спојио је филолошку критику извора и критику чињеница у јединствену научну критику, чиме је постигао велике, данас опште прихваћене резултате.

Остали значајни радови Делбрика су: Die Perserkriege und die Burgunderkriege (1887); Die Strategie des Perikles erläutert durch die Strategie Friedrichs des Grossen (1890); Das Leben des Feldmarrshalls Grafen Neidhardt von Gneisenau (1894). У питању модерних ратова Делбрик се слагао са Клаузевицом, правећи разлику између две могуће ратне стратегије: стратегије слабљења и потпуног уништења непријатеља (слично Клаузевицевој стратегији тоталног и ограниченог рата), износећи да избор зависи од политичких и економских ограничења, као и од односа снага. После рата 1914-1918 оштро је критиковао рад генерала Е. Лудендорфа у 1918-ој и адмирала А.Тирпица, немачког министра морнарице од 1897. до 1916. године због програма изградње флоте (Ludendorff, Tirpitz, Falkenhayn, 1920; Ludendorf Selbstporträt, 1922). Генерално, Делбрик је својим радовима посматрао војну историју као део историјске науке уопште. Он је гледао на ратове као на изузетно значајан део културног наслеђа једног друштва од утицаја на његов политички и економски развој.

3 Сир Мајкл Елиот Хауард (1922) је британски војни историчар, професор ратне историје и савремене историје на Оксфордском Универзитету (Oxford University), као и професор војне и поморске историје, као и професор војне и поморске историје на Универзитету Јејл (Yale University). Образовао се на Велингтон Колеџу и Крајст Чрч на Оксфорду (Wellington College and Christ Church, Oxford). Учествовао је и удругом светском рату, у Италијанској кампањи, где је два пута рањен, заслуживши орден Војничког крста. Након завршетка студија започео је са предавачким радом на Кингс Колеџу у Лондону, где је био оснивач катедре за војне науке. Са позиције у Кингс Колеџу био је један од најутицајнијих Британаца за развој стратегијских студија као дисциплине која је на заједничком послу повезвала владу, војску и академску заједницу на послу око осмишљавања политике одбране и националне безбедности много шире и дубље него што је то раније био случај. Био је један од оснивача Међународног института за стратегијске студије (International Institute for Strategic Studies). И ако је имао блиске везе са Лабуристима био је и један од саветника Маргарет Тачер. Хауард је свакако најпознатији по свом приступу проучавању војне историје кроз повезивање традиционалног приступа истраживања кампања и битака са ширим приступом заснованом на дискусији о друштвеној специфичности рата. У свом раду о Француско-пруском рату 1870/71, Хауард је обратио пажњу и на чињеницу колико су француска и пруска војска одражавале социјалну структуру две нације. Он је свакако и један од водећих интерпретатора дела Карла фон Клаузевица крајем 20. века. Значајнија дела: Disengagement in Europe (1958); The Franco-Prussian War: The German invasion of France 1870 – 1871 (1961); The Lord Haldane and The Territorial Army (1967); The Mediterranean Strategy in the Second World War (1967) ; Studies in War and Peace (1970); The Continental Commitment: The Dilemma of British Defense Policy in the Era of Two World Wars (1972); Clausewitz (1983); The Lessons of History (1991); The Invention of Peace (2000); The First World War (2003); Captain Professor: A Life in War and Peace ( Autobiography 2006); Liberation or Catastrophe?: Reflections on the History of the 20th Century (2007).

стиг ферстер о војној историографији данас ��

Бонд (Brian James Bond),� помогла да се афирмише Клаузевицев приступ. Од тог времена ратна историја се на многим местима систематски истражује у социо-културном и друштвено-политичком окружењу, при чему се пуна пажња посвећује аспектима као што су историја економије, историја свакодневнице, историја односа између полова и развој технологије које Клаузевиц није узимао у разматрање. Пол Кенеди је у свом делу Успон и пад великих сила (Rise and Fall and Falland Fall FallFall of the Great Powers the Great Powersthe Great Powers Great PowersGreat Powers PowersPowers) дао одличан пример такве историографије.� Историја Другог светског рата, у више томова6 које је до сада објавила Служба за војноисторијска истраживања Бундесвера (MGFA) у Немачкој, у целости је на нивоу савремене војне историографије која потиче од Клаузевица.

Ипак, изоловано, чисто војно посматрање историје рата нипошто није ишчезло. Типичан пример таквог гледишта је књига Џона Кигена7 (John Keegen)John Keegen)

4 Сир Мајкл Елиот Хауард (1922) је британски војни историчар, професор ратне историје и савремене историје на Оксфордском Универзитету (Oxford University), као и професор војне и поморске историјеао и професор војне и поморске историје на Универзитету Јејл (Yale University). Образовао се на Велингтон Колеџу и Крајст Чрч на Оксфорду (Wellington College and Christ Church, Oxford). Учествовао је и удругом светском рату, у Италијанској кампањи, где је два пута рањен, заслуживши орден Војничког крста. Након завршетка студија започео је са предавачким радом на Кингс Колеџу у Лондону, где је био оснивач катедре за војне науке. Са позиције у Кингс Колеџу био је један од најутицајнијих Британаца за развој стратегијских студија као дисциплине која је на заједничком послу повезвала владу, војску и академску заједницу на послу око осмишљавања политике одбране и националне безбедности много шире и дубље него што је то раније био случај. Био је један од оснивача Међународног института за стратегијске студије (International Institute for Strategic Studies). И ако је имао блиске везе са Лабуристима био је и један од саветника Маргарет Тачер. Хауард је свакако најпознатији по свом приступу проучавању војне историје кроз повезивање традиционалног приступа истраживања кампања и битака са ширим приступом заснованом на дискусији о друштвеној специфичности рата. У свом раду о Француско-пруском рату 1870/71, Хауард је обратио пажњу и на чињеницу колико су француска и пруска војска одражавале социјалну структуру две нације. Он је свакако и један од водећих интерпретатора дела Карла фон Клаузевица крајем 20. века. Значајнија дела: Disengagement in Europe (1958); The Franco-Prussian War: The German invasion of France 1870 – 1871 (1961); The Lord Haldane and The Territorial Army (1967); The Mediterranean Strategy in the Second World War (1967) ; Studies in War and Peace (1970); The Continental Commitment: The Dilemma of British Defense Policy in the Era of Two World Wars (1972); Clausewitz (1983); The Lessons of History (1991); The Invention of Peace (2000); The First World War (2003); Captain Professor: A Life in War and Peace (Autobiography 2006); Liberation or Catastrophe?: Reflections on the History of the 20th Century (2007).

5 Paul Kennedy, The Rise and fall of the Great Powers. Economic Change and Military Conflict from 1500 to 2000, London 1988; Српско издање: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, Službeni list SRJ, Beograd 2003

6 Das Deutche Reich und der Zweite Weltkrieg, 10 Bände, MGFA, Stuttgart-München 1979 - 2005; Последња књига 9/2, Die deutche Kriegsgesellschaft 1939 bis 1945, изашла је из штампе 2005. године.

7 Сир Џон Киген (1934) је британски војни историчар, професор и новинар. Он је данас свакако најпознатији војни историчар у англосаксонским земљама, насупрот чињеници да никада није служио чак ни војни рок. Објавио је више радова из области природе сукоба од 14. до 21. столећа, разматрајући копнени, ваздушни, поморски и обавештајни рат, као и психологију биткe. Студирао је на Вимблдон Колеџу (Wimbledon College) и Балиол Колеџу (Balliol College, Oxford). Након дипломирања радио је три године као службеник у амбасади САД у Лондону. Као предавач Војне историје на Краљевској војној академији Санхрст (Royal Military Academy Sandhurst) ради од 1961 до 1997. У току тог периода предавао је и као гостујући професор на Универзитету Принстон (Princeton University). По напуштању Војне академије ради као војностручни коментатор и уредник за питања одбране у Дејли Телеграфу (The Daily Telegraph). За заслуге у Заливском рату постао је витез реда Британске Империје. Кигенове књиге укључују традиционалан приступ описа конфликта од битке до битке, укљујчујући искуства појединца, историјску позадину војних догађаја, и технолошке промене од утицаја на ратну вештину, стратегију и командовање и руковођење. Киген је био критикован од стране савременика због његових критичких ставова према Карлу фон Клаузевицу. Киген је према њиховим речима описан као човек који прави изузетне грешке, док је Кристофер Басфорд изјавио да: Ништа у Кигеновим радовима – и поред многих напада на Клаузевица и његове следбенике - не указује на то да је Киген прочитао било


Част Адмиралитета (The Price of Admiralty), где се британска победа на мору код Трафалгара објашњава Нелсоновим изванредним стратешким и тактичким умећем, а да се не спомиње да је због револуције француска флота у погледу људства била квантитативно, а пре свега квалитативно, толико ослабљена да је, упркос бољој опремљености, тактички била неупоредиво слабија од Краљевске морнарице.8 Слично томе, амерички војни историчар Расел Вејгли (Russell F. Weigley), 9 у свом делу Време битака (The Age of Battles), изричито одбија социјално- и политичко-историјска становишта.10 Уместо тога, Вејгли је ратну историју од Густава Адолфа до Велингтона свео само на војне операције, при чему на местима од пресудног значаја користи веома поједностављена политичка објашњења. Неопозитивизам те ,,Нове школе историје битака”, како су је неки злонамерно називали, чинило се да поседује методе, јер у англосаксонским земљама тај правац доживљава забрињавајући препород. У истом правцу се креће захтев за ,,војно-иманентном историографијом” који је недавно у немачкој поставио Дитер Шторц.�� Према том захтеву, војску треба стилизовати као једини предмет студије, неуважавајући политичку, друштвену, економску и културну позадину. Шторцова студија о схватању рата у европским армијама до 1914. године сасвим јасно показује колико је погрешно такво становиште. При покушају да објасни противречност, чак апсурдност у мишљењу и делању европских војних лица – то доказују примери као што је Шлифенов план и политика наоружавања војске Вилхелмовог царства

- ,,војно-иманентни” приступ веома брзо доспева до својих хеуристичких граница. Таква врста историографије доведена је у опасност да потпадне под уништавајући вердикт Сер Басила Лидела Харта: ,,Постављање позиције и праћење дејства

шта што је Клаузевиц написао. Најзначајнија Кигенова дела су: Barbarossa: Invasion of Russia, 1941 (New York, 1971); The Face of Battle (London, 1976); Six Armies in Normandy (London 1982); The Price of Admiralty (London 1988); The Second World War (Viking Press, 1990); A History of Warfare (London, 1993); Warpaths (Pimlico, 1996); Fields of Battle: The Wars for North America (1997); The First World War (New York: Knopf, 1999); Intelligence in War: Knowledge of the Enemy from Napoleon to Al-Qaeda (2003); The Iraq War (2004), и тако даље.

8 John Keegan, The Price of Admiralty. War at Sea from Man of War to Submarine, London 1988, S. 9-95, bes. S.20 f.

9 Расел Ф. Вејли (1930 – 2004) је био редовни професор историје на Темпл Универзитету (Temple University), Филаделфија (САД) и један од најпознатијих америчких војних историчара. Похађао је Пенсилванијски Универзитет, док му је ментор при изради докторске дисертације био Рој Ф. Николас (Roy F. Nichosl), историчар, добитник Пулицерове награде. Његова дисертација објављена је под називом: Quartermaster General of the Union Army: A Biography of M.C. Meigs (Columbia University Press, 1959). Вејли је након одбране дисертације предавао новинарство на Дрексел Универзитету (Drexel University) од 1956 до 1962, а након тога постаје професор на Tемпл Универзитету, где је дочекао и пензију, 1999. године. Као гостујући професор предавао је на Дартмоут Колеџу (Dartmouth College) и Школи Националне Одбране америчке војске (U.S. Army College) у Карислу (Carlisle) Пенсилванија. Вејли је као историчар војну историју посматрао кроз призму реконструкције ратних операција, развоја војне мисли о рату, миру и оружаним снагама, укључујући и сагледавање места војника у држави и друштву. Значајнија дела су му: Towards an American Army: Military Thought from Washington to Marshal (1962); The American Way of War: A History of United States Military Strategy and Policy (1973); Eisenhower’s Lieutenants: The Campaign of France and Germany, 1944 – 1945 (1981); History of the United States Army (1984); The Age of Battles. The Quest for Decisive Warfare from Breitenfeld to Waterloo (1991).

10 Russell F. Weigley, The Age of Battles. The Quest for Decisive Warfare from Breitenfeld to Waterloo, Bloomington 1991, bes. S. XVII.

�� Погледати: Dieter Storz, Kriegsbild und Rüstung vor 1914. Europäische Landstrreitkräfte vor dem Ersten Weltkrieg, Herford 1992

стиг ферстер о војној историографији данас 153

батаљона и батерија од вредности је само за скупљаче антиквитета, а још више за трговца лажним антиквитетима”.��

Још више проблематична – али и опаснија – су настојања да се бављење војном историјом, уз сужавање сазнајног интереса, учини корисним за актуелно планирање и васпитање у војсци. Концентрисањем на чисто оперативне радње, треба да се успостави једно ,,научно-ратно” гледиште, које може да пружи мисаону подлогу за поступање активних официра. На тај начин би се потпомогло оно интелектуално отуђење и једностраност војних лица који су у западном свету ипак донекле били превазиђени. Зар ће официри стварно смети да се, изоловано од политичких основа своје струке, поново одају само граматици рата? Зар ће на тај начин поново бити могуће да се војна дела немачког Вермахта, која засигурно нису за потцењивање, издигну из злочиначког окружења, које је њиховом карактеру дало печат, да би се за будуће генерације створили сумњиви узори? Каквом сликом о војнику се овде, заправо, манипулише? И то није све, такве представе погодују стварању искривљене, чак шта више слике о безазленом рату, а вероватно и подизању борбене готовости.

Критика израелског војног историчара Мартина ван Кревелда (Martin vanMartin van Creveld)13 упућена Клаузевицевом целокупном стваралаштву не погађа суштину ствари. У својој књизи Трансформација рата (The Transformation of War) ван Кревалд оптужује Клаузевица да је рат посматрао као међудржавни феномен, дакле у светлу државног монопола над силом, при чему је потценио узнапредовалу тенденцију ка герилском рату који не контролише држава.�� Ова оптужба није коректна, самим тим што је Клаузевиц темељно изучавао герилски рат на примеру Шпанског устанка из 1808. године. Осим тога, ван Кревелд је превидео да је Клаузевицево схватање политичке условљености сваког рата створило ту

�� Basil H.Liddell Hart, Sherman. Soldier, Realist, American, New York 1958, S.VIII.13 Мартин ван Кревелд (1946) је израелски војни историчар и теоретичар. Рођен је у Холандији, али је још

у раном детињству прешао да живи у Израел. Дипломирао је на Лондонској школи за Економске науке (London School of Economics) и Хебрејском Универзитету у Јерусалиму. Aутор je 15 књига посвећених војној историји и стратегији, од којих су најпознатије: Command in War (1985); Supplying War (1977, 2nd edition 2004); The Transformation of War (1991); The Sword and the Olive (1998) и The Rise and Decline of the State (1999). Ван Кревелд је предавао на готово сваком стратегијском институту, било војном, било цивилном у Западном свету, укључујући и америчку Морнаричку Школу Националне Одбране (U.S. Naval War College). У својим војно-теоретским радовима ван Кревелд развија, како је он зове не-троструку теорију рата, спорећи са чувеним делом Клаузевица О рату. Клаузевицев троструки модел рата (ван Кревелдов термин) прави разлику између делатности становништва, војске и владе. Ван Кревелд критикује ту филозофију, сматрајући је сувуше уском и фокусираном на државу, и неприменљивом на оне конфликте у које су умешани један или више недржавних актера. Уместо тога, он предлаже пет кључних питања за сагледавање рата: 1. Ко води рат? (државни или недржавни актери); 2. Шта све чини рат? (односи између учесника у рату и између њих и свих који су ван сукоба); 3. Како се води рат? (питања стратегије и тактике); 4. Због чега се води рат? (да ли због увећања националне моћи или због самоодржања); 5. Зашто се води рат ? (мотивација обичног војника). Ван Кревелд примећује да су многи од ратова вођених после 1945. у ствари сукоби ниског интензитета, у којима су, што је парадоксално, моћне државе поражена страна. Остали значајни радови: Hitler’s Strategy 1940 – 1941: the Balkan Clue, Cambridge University Press, 1973; Military Lessons from the Yom Kippur War: Historical Perspectives, Beverly Hills ; Sage Publications, 1975; Fighting Power: German and U.S. Army performance 1939 – 1945, Westport, Conn: Greenwood Press 1982; The Training of Officers: From Military Professionalism to Irrelevance, New York: Free Press 1990; Men, Women and War, London: Cassell 2000; Moshe Dayan, London: Weindenfeld & Nicolson, 2004; The Changes Face of War: Lessons from the Marne to Iraq, New York: Presidio Press, 2006

�� Martin van Creveld, Die zukunft des Krieges (zuerst 1991), München 1998.


херменаутичку претпоставку, управо због тога да би на основу њихове друштвено-политичке условљености објаснио те различите облике рата – дакле у оквиру и изван државног монопола над силом. У тој основној Клаузевицевој спознаји лежи предпоставка за све савремене историографије.

Од каквог је то значаја у историографској пракси показује следећи пример: Дана 3. септембра 1796. године, у жестокој бици код Вирцбурга учествовало је 44.000 Аустријанаца предвођених надвојводом Карлом и 30.000 Француза под вођством маршала Журдана. Бројно надмоћни Аустријанци потиснули су Французе. Журдан је потом наредио контра напад пешадије на непријатељски центар. Наведени напад аустријска коњица је одлучно одбила, тако да су Французи морали да се повуку уз велике губитке. Након пораза код Вирцбурга, француске револуционарне армије су биле принуђене да прекину поход на Немачку да би се повукле иза леве обале реке Рајне.

Бесмислено је сматрати да је разлог неуспеха француског похода на Немачку 1796. године била само битка код Вирцбурга или да су то пак генијалне способности надвојводе Карла. Французи су, заправо, започели офанзиву у пролеће 1796. са 150.000 људи. С обзиром на бројну надмоћ француске војске, пробоју те снажне инвазионе армије Аустријанци се не би могли одупрети на бојном пољу. Ипак током ратних похода Французи су били принуђени да две трећине својих трупа употребе за обезбеђење позадинских линија и сходно томе ослабе снаге за напад. Ова ситуација је настала, јер Директоријум у Паризу, због унутрашњо-политичке ситуације у Француској, није био у могућности да снабдева војску у Немачкој, а уместо тога је од војсковођа захтевао да пљачком запоседнуте територије прехране своје људство. Наведене владине мере спровођене су са крајњом бруталношћу и стално је долазило до преступа. Томе се може придодати и недисциплина француских војника, почев од неовлашћених пљачки па све до насиља, која је била директан резултат унутрашње структуре револуционарних армија, због чега је њихово заустављање било немогуће. Услед тога, немачко цивилно становништво доспело је до очајничког положаја, што је уз потпуни слом државног поретка, довело до устанака и препада широм земље и на крају до правог герилског рата. Већи део окупационе војске морао је тако да буде ангажован у гарнизоној и етапној служби. Ове трупе стога нису могле да учествују у даљем продору, тако да су због тога, код Вирцбурга, Аустријанци ступили на бојно поље чак бројно надмоћнији. Француска офанзива је прекорачила кулминациону тачку оперативног напада, чију важност је Клаузевиц поново истакао.

Због свега изреченог се наведени француски пораз не може објаснити на основу догађаја у току битке код Вирцбурга. Да би се разумели узрочно-последични односи, потребно је, ради објашњења разлога ускраћеног снабдевања, испитати политичку ситуацију у Француској и анализирати револуциону армију са војносоциолошког аспекта. Такође би требало са привредног, друштвеног и политичко-историјског становишта претрести узроке и токове герилског рата у јужној Немачкој. Дакле, сам опис битака није довољан. Не узимајући у обзир укупне историјске односе, а уз неспремност да се прихвати политичка утемељеност

стиг ферстер о војној историографији данас ��

рата у најширем смислу те речи, војна историографија у том случају, као и било где другде, неће моћи да продре до дубоке спознаје своје материје.

Сада смо дошли до суштине ствари: Откада је Клаузевиц открио еминентни политички карактер рата, чиста, изолована војна историографија постала је бесмислица. Уколико она данас жели да ишта постигне или да буде озбиљно схваћена и да се не ограничи само на прикупљање антиквитета, онда мора да се сврста у велику област укупне историје, историје друштва у најширем смислу. Само на тај начин, дакле само уз свест о научној методи Клаузевица, она може да да користан и интересантан допринос савременом историјском истраживању. Прикривени орјентир је свакако феномен рата. Историја, Богу хвала, није само историја ратова, али су ратови и припреме за рат имале, на жалост, пресудну улогу у развоју човечанства. Војна историографија која је друштвено-историјски усмерена, биће важан партнер не само другим историчарима, већ и шире.

Осим тога, сам интегративни приступ војној историографији може да помогне да се она ухвати у коштац са проблемом рата у свој својој историјској комплексности и значају. Роџер Чикеринг за проблем тоталног рата каже: ,,Тотални рат захтева тоталну историју”.”.�� Познаваоци других историјских епоха, старог или средњег века, такође полажу право на основну мисао ове реченице. Реално, дакле, морамо да се упознамо, не само са светом мисли војсковођа и активностима јединица под оружјем. Историјску реалност рата можемо да схватимо само ако је интерпретирамо на основу детаљних сазнања о њеном укупном историјском систему, на коме је заснована, и уз признавање утицаја узајамног деловања са невојним светом. То важи и за догађаје на самом бојном пољу. Није довољно ако се ставимо у положај савремених генерала и иза радног стола стотине хиљада и милионе војника посматрамо као анонимни ,,људски материјал”. Морамо се уживети у искуствени свет и менталитет обичног војника, ако заиста желимо да разумемо како се у сваком појединачном историјском случају догодила примена ратне силе.

Пре свега, рат не сме да се учини безазленим помоћу његове апстракције у клинички чист посао. Осим изучавања оперативних црта и тактичких одлука, мора се истражити и вођење рата против цивилног становништва – морају се узети у обзир глад, бомбардовање простора, масовно тлачење и на крају геноцид. И на крају, сваком студенту војне историје мора да буде јасно да војници обично не доживе јуначку смрт проузроковану једним ,,чистим” хицем у груди, већ задобијају опекотине, губе делове екстремитета, метак им однесе пола лица или им тело буде разнето. Када ратна реалност буде истражена у свој својој суровости, онда ће војна историографија дати свој најбољи допринос, то јест, једног далеког дана њен предмет истраживања имаће само историјски значај.

Одабрао и превео: Др Венцеслав Глишић Приредио: поручник Далибор Денда

�� Roger Chickering, Total War. The Use and Abuse of a Concept, in: Boemke u.a, Anticipating Total War, S. 13 – 28, Zitat S.27


К Р И Т И К Е И П Р И К А З И

Peter Jackson, The Mongols and the West 1221-1410, Pearson, Harlow 2005, pp. 414+xxxiv

Односи средњовековне Европе и Монголског царства актуелна су тема у медиевистици и у последњих неколи-ко деценија појавило се више синтеза које се баве додирима истока и запада у XIII и XIV веку, у доба тзв. “Мон- веку, у доба тзв. “Мон-голских освајања”. Настале из пера врхунских истраживача Ђан Андрија Бецоле, Фелицитас Шмидер и Антија Руотсале, оне су изазвале интересова-ње у стручној јавности, али, због крат-ког хронолошког оквира или уско огра-ничене на контакте краљева, царева и папа на западу са кановима на истоку, нису могле пружити целовиту слику ове проблематике (G. A. Bezzola,G. A. Bezzola, A. Bezzola,A. Bezzola, Bezzola,Bezzola,, Die Mongolen in abendländischer Sicht (1220– in abendländischer Sicht (1220–in abendländischer Sicht (1220– abendländischer Sicht (1220–abendländischer Sicht (1220–ändischer Sicht (1220–ndischer Sicht (1220– Sicht (1220–Sicht (1220– (1220–1270). Ein Beitrag zur Frage der Völker-Ein Beitrag zur Frage der Völker-begegnungen, Bern - München 1974; F. Schmieder, Europa und die Fremden. Die Mongolen im Urteil des Abendlandes vom 13. - 15. Jahrhundert, Sigmaringen 1994; A. Ruotsala, Europeans and Mongols in the Middle of the Thirteenth Cenury - Encountering the Other, Helsinki 2001.). У изузетно обимној књизи Питера Џексона, за разлику од наведених дела, пажња је посвећена и подручју источне и југоисточне Европе и утицају степских народа на нама блиском простору. Она обухвата готово двовековни временски опсег, почевши од 1221. године када су војске Чингис-кана први пут досегнуле географске границе старог континента,,

до 1410. године и битке код Таненберга која је симболизовала почетак неповра-тног опадања Златне хорде и која се одиграла неколико година после смрти Тамерлана, последњег великог монгол-ског освајача. Коначно, допадљиви и једноставни стил писања и излагања, погодан за “његово величанство” про-сечног читаоца, представљају још један, свакако не мање вредан разлог, да се истакне ова студија.

The Mongols and the West је плод Џексоновог дугогодишњег истра-живања на пољу историје Монголског царства и његових држава-наследни-ца, исламског света у раздобљу позног средњег века и крсташких држава на Леванту. Међу његовим досадашњим бројним радовима могу се истаћи мо-нографије The Cambridge History of Iran, vol. VI - The Timurid and Safavid periods, Cambridge 1986 (приређивач) и The Delhi Sultanate, Cambridge 1999, као и критички превод дела фрањевачког путника и дипломате Виљема Рубрука, објављен под насловом The Mission of Friar William of Rubruck. His Journey to the Court of the Great Khan Möngke, 1253-1255., London 1990.

Да би се у потпуности присту-пило теми односа Монгола и европских држава потребно је контролисати ра-штркану и фрагментарну изворну гра-ђу на многим језицима: персијском,


кинеском, латинском, грчком, разним словенским наречјима, да поменемо са-мо неке. Прикупљање, систематисање и проучавање овог материјала предста-вља задатак који би био немогућ за би-ло ког појединца, да нису узета у обзир досадашња проучавања, као и преводи средњовековних источњачких текстова на модерне европске језике. Да ли се уопште може замерати истраживачу ко-ји се бави овом темом на чињеници да није био у стању да све изворе чита у оригиналу, потпуно је излишно говори-ти. У сваком случају, о марљивости и студиозности Џексоновог рада сведочи и библиографија на тридесетак страна (pp. 372-400) где су побројани само они где су побројани само они наслови на које је указано више пута у основном тексту. Уз то, он се није осла-њао само на досадашња сазнања већ је дао и свој лични истраживачки печат проучавањем необјављене документар-не грађе расуте широм западноевро-пских универзитетских архива и библи-отека.

Дело се састоји из дванаест по-главља. Прва два, Latin Christendom and its Neighbours in the Early Thirteenth Century (pp. 8-30) и A World-empire in the Making (pp. 31-57) уводе читаоца у основну материју, прво из западне, а друго из источне перспективе. Трећа целина, The Mongol Invasions of 1241-4 (pp. 58-86) бави се монголском инвази-јом на Европу и њиховим раним про-валама на Блиски исток. Следи погла-вље A remedy against the Tartars (pp. 87-112), окренуто успостављању првих контаката латинског света са највећом копненом империјом у историји човеча-нства и путовањима фрањеваца Јована Плано-Карпинија и Виљема Рубрука у Монголију, а потом и The Halting of the Mongol Advance (pp. 113-134) у ко-

ме се анализирају поводи и узроци заустављања монголских освајања и територијално растакање Чингисид-ског наслеђа. Шесто поглавље, Images of the Enemy (pp. 135-164), прекида до-тадашњи хронолошки континуитет и даје увид не само у западњачко виђење Монгола, већ и обратно – настојећи да оцрта перспективу из које су номади посматрали седелачке народе, посебно хришћане на западу. Како се став Евро-пљана, захваљујући обавештењима првих путника и мисионара, према њи-ма мењао и како су чињени покушаји успостављања хришћанско-монголског савеза против заједничког исламског непријатеља тема су седмог поглавља An Ally against Islam: The Mongols in the Near East (pp. 165-194), у коме се аутор поново враћа хронолошком излагању. У наредним целинама From confrontation to coexistence: The Golden Horde (pp. 196-234) и Temür and Latin christendom (pp. 235-255) Џексон се фокусира на две државе, наследнице Чингисидске империје: Златну хорду и ефемерно Та-мерланово царство и њихове односе са европским земљама. Мисионари, трго-вци и авантуристи, као посебне катего-рије људи који су боравили на истоку тема су следећа два поглавља: Mission to the infidel (pp. 256-289) и Traders and Adventurers (pp. 290-328). У дванаестом, под насловом A new world discovered? (pp. 329-357) аутор се бави последица-ма европског упознавања Монголског царства, новим погледима на свет који истискују традиционалну средњовеко-вну слику и њиховим утицајем на касни-ја географска открића.

Неколико једноставних, али сасвим адекватних историјских мапа, генеалошке и хронолошке таблице мон-голских владара, папа и европских мо-

критике и прикази 159

нарха, заједно са речником монголских и исламских термина олакшавају чита-оцу праћење ауторовог излагања. Тако-ђе, Џексон је у додатку дао и лично ви-ђење дела Марка Пола (Appendix I, pp. 363-366), које je, нарочито после књиге Френсис Вуд (F. Wood, Did Marco Polo go to China?, London 1995.) поново уста-ласало спор око аутентичности казива-ња млетачког путописца. Он одлучно стаје у одбрану става већине својих ко-лега да су Полова обавештења већином заснована на личним опажањима и сто- сто-га представљају прворазредни извор.

Аутор се углавном суздржава од извођења далекосежнијих закључака, уопштавања и грађења теорија. Штави-ше, чини се да је његова намера била да свакоме остави могућност да сам изрекне суд о томе зашто су се дивљи коњаници мистериозно и необјашњиво, како се савременицима чинило, пову-кли из Европе, када се западна цивили-зација под њиховом претњом нашла на ивици уништења или зашто међусобна сарадња на Блиском истоку није уроди-ла плодом иако су чињени искрени на-пори са обе стране. Ипак, Џексонова нарација није ограничена на пуко на-брајање војних похода и дипломатских мисија слатих са запада на исток и vice versa. Из његовог излагања извире ја-сна и живописна слика коју су номади из дубина Азије остављали на хришћа-не или муслимане, тешкоће како физи-чке тако и менталне природе са којима су се суочавали мисонари на путу у далеки, непрегледни, пагански свет да-леког истока и напори да се превазиђе језичка и културна баријера у међусоб-ним контактима људи одраслих у разли-читом поднебљу, другачијих обичаја и система вредности. Самим тим они су чешће били осуђени на неуспех него што су давали резултате.

Како је већ напоменуто, аутор је обратио пажњу и на утицај и војно при-суство Монгола јужно од Дунава, почев од 1241. до битке код Велбужда 1330. године. Он нарочито наглашава инди-ректне, али благотворне последице Та-мерланових освајања и његових окрша-ја са Османлијама, који су продужили егзистенцију хришћанским државним творевинама на Балкану (pp. 237-243). Треба истаћи да његова истраживања дају и скроман допринос нашим позна-вању српске средњовековне историје. Уобичајено је да се српско освајање Бра-ничева датује у 1291. годину, а до овог закључка дошао је пре више од осам деценија бугарски историчар П. Ников, анализирајући једну повељу угарског краља Андрије III (1290-1301) у којој се, без ближе хронолошке одреднице, спомиње татарско пустошење Мачве и јужне Угарске. Ников је повезао ове нападе са сукобом које је Стефан Драгу-тин, “сремски краљ” водио са господа-рима Браничева Дрманом и Куделином, када је био принуђен да потражи помоћ свог брата Милутина. Он је претпоста-вио да је до овог напада дошло на са-мом почетку владавине Андрије III 1290. године, а да је заједничка Милу-тинова и Драгутинова акција против го-сподара Браничева и њихов војни слом уследила годину дана касније, када је иније, када је и ова област постала саставни део државе Немањића (П. Никовъ,(П. Никовъ, История на Ви-динското княжество до 1323. година, София 1922, 60-62.). Међутим, међу нео-бјављеним документима које је Џексон користио налази се једна диплома, коју је такође издао Андрија III и која тако-III и која тако-ђе спомиње татарске нападе на Мачву и јужну Угарску, с тим што су у њој ови, с тим што су у њој ови догађаји датовани другом годином њего-ве владавине (pp. 205-206). Из тога је ја-


сно да је до напада дошло 1291/2. годи-не а самим тим је извесно да здружени одговор Милутина и Драгутина на њих,

Душан Батаковић, Дечанско питање, Београд 2007, 354;Косово и Метохија у српско-арбанашким односима, Београд 2007, 393; Косово и Метохија - историја и идеологија, Београд 2007, 469;

У српској али и европској исто-риографији осетан је недостатак поузда-них истраживачких резултата, а самим тим и поузданог знања, о бројним стра-нама живота на Косову и Метохији то-ком минулих година, деценија и векова. Време је показало да површне анализе и препричавање опште познатих доку-мената, мањак знања, стручно занема-ривање појединих тема, производи зна-чајне последице. Насупрот оскудној научној литератури историјску и друш-твену свест савременика формирала је сумњива „историографија“, писана без увида у историјске изворе, познавања историографског наслеђа, поштовања основних методолошких постулата струке којој је посвећен историчар. На-глашено идеологизована и политизова-на та је „литература“, у највећем броју случајева, кривотворила прошлост, за-немаривала чињенице, субјективизмом поништавала „ригорозну анализу друш-твених реалности“, адаптирала закљу-чке у складу са политичким циљевима и очекивањима, давала предност интерпретацијама у односу на чињени-це, користила аналогије, стереотипе, па-ушалне оцене, замагљивала све видове истине. На темељу таквих сумњивих и политички пројектованих „знања“, са недопустивом лакоћом аргументовани

су политички поступци, вршене генера-лизације, „описивани“ догађаји, „поима-ни“ проблеми, „подучаване“ генерације ђака и студената, доношене „одлуке“ са далекосежним последицама. Све то про-воцира потребу да се изнова вратимо историјским изворима и озбиљној нау-чној литератури насталој из потребе да се прошлост истражује а истина о њој сазнаје и саопштава.

„Сумња без краја“ предуслов је досезања до научних резултата ко-ји савлађују полузнања и отклањају предрасуде, колективне илузије и заблу-де. „Сумња без краја“ већ четврт века обузима и др Душана Батаковића – анга-жованог интелектуалца, обавештеног саговорника, дипломату са интегри-тетом, научника у политици, истори-чара формираног у најбољим традици-јама српске и европске историографије и трајно посвећеног темама модерне и савремене историје Балкана. Када је почетком 80-тих година XX века закора-чио у историографију знања о историји српског народа у Старој Србији била су недовољна, несистематична, непро-дубљена, скромна. Била је потребна велика енергија и рад да једна сасвим за-пуштена и свесно „заборављена“ тема задобије научни легитимитет а знање о њој досегне такав ниво који га укљу-

потом и освајање Браничева, није могао уследити 1291, већ барем годину дана касније.

Александар Узелац


чује у међународну размену научних информација. На том послу Душан Ба-таковић није био сам али није било ни много оних који су се за тај широки тематски круг питања истински и дуго-трајно занимали.

Трокњижје које је пред читао-цима („Дечанско питање“, „Косово и Метохија у српско - арбанашким одно-сима“, „Косово и Метохија - историја и идеологија“) чине радови разнородни по историографској форми и научном захвату (од монографије, преко научних расправа и чланака до ангажованих ана-литичких текстова и приређених доку-мената), хронолошком опсегу, обиму и структури, времену и околностима настанка. Мозаичну структуру књига твори једна монографија, 28 научних и прегледних чланака, 27 вредних и акту-елних прилога (историјских извора). Ду-шан Батаковић исписује 1.217 страница текста, даје 15 увек „гласних“, емоци-оналних и сугестивних фотографија, презентује 12 разнородних карата (етни-чких, верских, историјских, економ-ских...) над којима се мора застати, ну-ди 9 табела које додатно рационализују историјско мишљење. Пређени стручни пут аутора, који на особен начин исказу-је структура трокњижја, говори да нау-чна утемељеност претходи ангажовано-сти. Понуђени историјски извори, опет, омогућавају увид у „чврсто тло истори-је“ на коме почивају основни стручни судови аутора и отварају могућност кри-тичког преиспитивања написаног.

Више тематских кругова, укло-пљених у једну кохерентну мисаону целину, обликује трокњижје Душана Ба-таковића. У широким потезима („верти-кале историје“) са застајањем на микро плану („студије проблема“) аутор је про-говорио о сложеној и слојевитој истори-

ји Балкана (европског Југоистока) која се не може , сем насилно (како то чини део политиком инспирисане „научне ли-тературе“ посвећене овим питањима), свести на црно-беле представе. Своју пажњу посветио је: простору Косова и Метохије - конкретно присутном и веза-ном за живот, верске традиције, епско наслеђе, прошлост и будућност; наро-дима - пре свега Србима и Албанцима који на том простору живе, сматрају га „својим“, око њега се споре, свађа-ју, ратују, мрзе, презиру, понижавају, поништавају; политици великих сила и малих држава – са јасно дефиниса-ним интересима и циљевима, стратеги-јом и тактиком која одатле проистиче, реалним могућностима и нереалним жељама; идејама и идеологијама – ко-је обликују националну и државну са-мосвест и идентитет; историографији (тумачењима историје) – која, пречесто, својом селективном и спекулативном аргументацијом поткрепљује национал-не, државне, идеолошке пројекте.

У вертикали дугој осам векова израња читава периодизација истори-је српског народа. Колега Батаковић пише о „добу успона“ (српски средњи век), „добу искушења“ („пад“ у држа-ву Османлија), „добу сеоба“ (повратку Срба на историјску позорницу 1683 – 1804), „добу зулума“ (1804-1945), „до-бу комунизма“ (1945-1991), времену неизвесности које, још увек, живимо. Унутар тих великих „блокова“ истори-је, са јасним уочавањем прекретних до-гађаја (хронолошки везаних за године 1166-1371; 1371-1389; 1459-1557; 1683-1690; 1804-1814; 1875-1878; 1912-1918; 1941-1945; 1989-2000...), аутор прати кључне историјске процесе. Њихово идентификовање води читаоца ка разу-мевању сложене и целовите историје.


У њој посебно место имају друштвени феномени попут: анархије, терора и страха са коима је једно друштво срасло и који испуњавају све сфере живота; ми-грација које празне простор и изазивају дугорочне економске и демографске по-ремећаје; исламизације и албанизације које трајно мењају верску и националну структуру становништва; комунизма који уноси нове поделе и не успева да помири нарасле искључивости. Поли-тика, присутна у десетинама видова је та која „распиње“ Косово и Метохију у времену и простору, између Срба и Албанаца, великих сила и балканских држава, идеје о Великој Албанији и српске „заветне мисли“, заосталости и модерности, прошлости и будућности, истине и лажи, остајања (опстајања) и исељења, наде и очаја.

Истраживања Душана Батако-вића недвосмислено показују да је на Балкану политика, готово увек, схвата-на као власт која се не мора повиновати другим правилима сем правилима очу-вања. Као таква она је увек привремена, без принципа и заснована на сили која штити конкретне интересе. То најди-ректније одређује техике владања, по-ништава религијска и морална правила,

крши идеолошке норме, намеће нацио-налне, економске или државне програ-ме, провоцира сукобе и ратове, доноси мале успехе и велика разочарења. По-литичке амбиције ретко када имају гра-нице и осећај за реалност. Увек нови почетци, промене „политичког курса“ и варљива „освајања“ перспектива, тро-ше читаве генерације.

Унутрашње и спољно изграђива-ње државе, тражи време, континуитет, озбиљност, план, упорност. Витални интереси нације, како нас учи истори-ја, штите се војском и дипломатијом али, још много ефикасније, школом, знањем, слојевитим сагледавањем и разумевањем процеса „дугог трајања“, изналажењем алтернатива. Томе служи и познавање прошлости без кога нема рационалног сагледавања садашњости и добре процене будућности. У том кон-тексту, сабрани на једном месту, истори-ографски радови Душана Батаковића, посвећени историји српског народа на Косову и Метохији, драгоцени су и до-бродошли.

Проф. др Љубодраг Димић

Terence Zuber, Inventing the Schlie��en �lan. �e��an Wa� �laning 1��1-1914,e��en �lan. �e��an Wa� �laning 1��1-1914, Oxford University Press, Oxford 2002. 340 + xii pp.

Докторска дисертација Теренса Забера, о којој је овде реч, изазвала је бројне полемике војних историчара. Ова реакција не треба да чуди, када се има у виду чињеница да је аутор сво-јим истраживањем бацио потпуно ново светло на проблематику немачког рат-ног плана на почетку Првог светског рата. У свом делу аутор је оспорио до-

минантно гледиште у историјској нау-ци да су Немци покушали на Западном фронту да потпуно униште француску војску у једној великој офанзиви која би резултирала катастрофом за непри-јатеља, а како тај план није спроведен услед неспособности немачког генерал-штаба и појединих официра.


Теренс Забер, пензионисани официр војске САД, објавио је свој први научни чланак 1999. године и већ тада изазвао реакције стручне јавности дота-дашњим резултатима својих истражива-ња о Шлифеновом плану. Докторирао је на унверзитету у Вирцбургу и његова дисертација је објавњена у Оксфорду 2002. године. Аутор је и монографи-је German War Planning, 1891-1914: Sources and Interpretations, Rochester 2004, као и неколико чланака из обла-сти немачке војне историје пре Првог светског рата.

Заберову пажњу привукао је низ контрадикторности које су постојале у дотадашњим анализама Шлифеновог плана и које се нису уклапале у представу о идеалном војном плану који одражава сву агресивност немачког милитаризма. Стога је аутор желео да пронађе одгово-ре на неколико важних питања: због чега је Шлифенов нацрт предвиђао да Исто-чна Пруска буде небрањена на почетку рата, зашто су приликом распоређивања јединица кориштене непостојеће дивизи-је, на који начин се желео надоместити недостатак неопходног људства, које су биле сличности и разлике између на-црта и стварних ратних планова Нема-чке у периоду 1905-1908. године, тј. док Хелмут фон Молтке млађи није унео „фа-талне“ промене у размештање јединица на Западном и Источном фронту. Поред Шлифеновог нацрта аутор је анализи-рао и развој немачке оперативне мисли у периоду између Пруско-француског и Првог светског рата, како би проверио тезе које су поставили историчари, по-пут Делбрика (Hans Delbrück), Ритера (Gerhard Ritter) и Фишера (Fritz Fischer), који су раније проучавали војну и поли-тичку историју Немачке у периоду од 1871. до 1914. године.

Главни проблем за ово истражи-вање представљао је недостатак вели-ког дела грађе који је изгорео у пожа-ру током бомбардовања Потсдама 14. априла 1945. године. Стога је аутор био у немогућности да користи оперативна и велики део обавештајних докумената немачке војске, осим дела оперативне документације баварске војске који је сачуван у Ратном архиву у Минхену. Услед ових недостатака Забер се превас-ходно ослонио на грађу архива у Саксо-нији, Баварској и Баден-Виртембергу, где је сачуван део војних аката ових држава и своје истраживање је засно-вао на: неоперативним документима, фрагментарним подацима из званичних публикација немачких архива, необја-вљеним рукописима службеника архи-ва и мемоарској грађи. Шлифенов на-црт, који је датиран крајем 1905. године али је завршен почетком 1906. године, остао је сачуван у оригиналу будући да је био изнет из архива у Потсдаму пре априлског пожара. Аутор је имао на располагању и недавно пронађени документ мајора др Вилхелма Дикмана (Wilhelm Dieckmann) написан 1920, под називом Der Schlieffenplan. У овом ру-копису је изложен развој војне мисли Алфред фон Шлифена до 1904. године, а заснован је на данас изгубљеној архив-ској грађи.

Заберово дело је подељено у шест поглавља која су насловљена: 1. Inventing The Schliffen Plan 2. Moltke’s Ostaufmarsch, 1871-1886 3. Fortresses, spies and crisis, 1886-1890 4. Schlieffen’s War Plan, 1891-1905; 5. Moltke’s War Plan, 1906-1914 6. Excuses and accusations. Композиционо ова књига се може по-делити у три веће целине.

Прво поглавље представља у том погледу и прву целину, у оквиру којег ау-


тор пружа увид у досадашње перцепци-је стратегија немачког генералштаба у историографији излажући постојеће анализе Шлифеновог плана, развоја војне мисли и ратних планова у перио-ду између 1871. и 1914. године. Своје излагање аутор започиње детаљном ана-лизом радова и публикација две струје у немачкој војној историографији које су проучавале узроке пораза у Првом светском рату, тезе пензионисаних офи-цира о постојању Шлифеновог плана и поставке Ханса Делбрика о погрешном избору ратне стратегије. Полемика ове две школе добија нову димензију са ра-дом Герхарда Ритера Der Schlieffenplan. Kritik eines Mythos, München 1956, у којем је први пут објављен нацрт из 1906. године у целости, уз оцену да је овај план био одраз агресивног нема-чког војног планирања. Питање победе на Истоку или Западу, уништења или исрпљивања, милитаризма или цивил-ног друштва, према мишљењу Забера у многоме је искривило слику историча-ра о самом плану.

У другој целини, која обухвата наредна четири поглавља, изложен је развој војне мисли немачких начелника Генералштаба: Хелмут фон Молткеа ста-ријег, Алфред фон Валдерзеа, Алфред фон Шлифена и Хелмут фон Молткеа млађег. Ово уједно преставља и окосни-цу анализе како Шлифеновог плана, тако и немачког војног планирања уоп-ште.

У другом поглављу свог рада Забер својом анализом оспорава уста-љену слику коју пружају војни истори-чари, како је после 1871. године Молтке офанзиву на истоку сматрао као једи-но решење за победу (Siegesrezept) у предстојећим сукобима са Француском и Русијом. Два главна елемента у ра-

звоју стратегије током 1859-1914. годи-не били су развој железничке мреже и масовност армија, и управо анализом употребе ових фактора аутор је дошао до занимљивих резултата о немачким ратним плановима. Молтке је поставио основе будућих немачких стратегија и јесте потенцирао први удар на исто-чном фронту као пожељно упошљава-ње немачких једнинца, али је временом променио мишљење и определио се за западни правац. Са овим мишљењем се сложио и Валдерзе, али нити један од њих није успео да осмисли одговарају-ће стратешко решење за новонасталу ситуацију услед развоја артиљеријског наоружања.

Треће поглавље аутор је по-светио анализи промене стратешке и тактичке улоге утврђења услед развоја артиљерије, што је било од посебног значаја за промену планова Молткеа и тиме је практично оповргао аргументе Делбрика и његових настављача.

Проучавајући развој идеја од 1890. до 1912. године, у четвртом поглав-љу, Забер је закључио да се Шлифен пре свега посветио: стварању нових војних планова који би могли успешно да се при-мене у предстојећим сукобима и превла-давању бројчане надмоћи непријатеља на оба фронта. Начелник генералштаба напустио је неке од основних премиса Молткеових планирања: уместо ста-тичне одбране увео је динамичност у манервисању јединица, посветио се до-датном искоришћавању надмоћности немачких железница, уместо фронтал-ног напада потенцирао је нападе по бо-ковима, упошљавање свих расположи-вих активних и резервних јединица на фронту како би се донекле надоместила инфериорност у људству. Забер закљу-чује да није постојао тзв. „Шлифенов


план“ који је захтевао јако десно и сла-бо лево крило како би се опколио Париз и у једној великој бици била уништена читава француска војска. Заправо је у периоду 1890-1905. развијена нова немачка стратегија која је требало да омогући да се до максимума искористе све предности и превладају сви недоста-ци немачке војске.

У петом поглављу аутор се по-трудио да реконструише немачке ратне планове у последњој деценији пред отпочињање сукоба, на основу невели-ког броја докумената сачуваних у архи-вама. Забер закључује да је немачки прелазак са дефанзивне на офанзивну стратегију био условљен променом у спољнополитичкој констелацији снага, као и све бржим припремама Антанте за рат. Аутор је покушао да, на основу сачуване грађе, реконструише немачки план за стратешки распоред и циљеве јединица за 1914. годину како би пока-зао да се ова планирања нису заснива-ла на Шлифеновом нацрту из 1906. На тај начин аутор завршава аргументова-но излагање о неодрживости тезе да су Немци на почетку Првог светског рата желели да примене „Шлифенов план“ из 1905/6. године.

Последње поглавље, које пред-ставља засебну целину, је посвећено про-учавању свих докумената, публикација и мемоара који у одређеном контексту покрећу питање постојања „Шлифено-вог плана“ да би се показало да је то за-право било средство којим су се офици-ри немачке, баварске и саксонске војске међусобно оптуживали за поразе и прав-дали своје поступке. Такође указује на извесни континуитет у немачкој војној мисли и после 1918. године који се за-снивао на идејама фон Шлифена.

Тиме је аутор завршио своје излагање показујући неколико ствари: Шлифенов нацрт из 1905/6. био је само један од идејних пројеката фон Шли-фена који је био неостварив за немачку војску како 1905/6. тако и 1914. године, указао је на развој идеје о постојању идеалног плана и рецепта за победу ко-ја се развијала у немачкој историогра-фији после 1918. године и изнео је сво-је предпоставке о томе који официри су били најзаслужнији за стварање мита о постојању таквог ратног плана.

Доказивањем да „Шлифенов план“ за Западни фронт није постојао аутор сматра да је успео да покаже да се овај нацрт из 1906. године мора изоста-вити из аргументације о агресивности немачког милитаризма. Међутим Забер иде и корак даље и у једној површној опсервацији поредећи француске, ру-ске и немачке војне планове закључује да се циљеви Рајха нису сувише исти-цали својом агресивошћу у односу на циљеве његових суседа. Будући да ово није главна тема његовог рада, аутор се није потрудио да темељније аргументу-је овај став, већ је изложен као успутна констатација.

Резултати до којих је Забер до-сегао током својих истраживања нису оставили историчаре равнодушним. Настојања да се његови закључци пот-крепе или оборе допринела су понов-ном преиспитивању одређених ставова у вези са немачком војном историјом у периоду до почетка сукоба и током прве године Великог рата; и управо стога ова монографија заслужује пажњу и наших војних историчара.

Срђан Мићић


Љубомир Петровић, Невидљиви гето. Инвалиди у Краљевини Југославији 191�-1941, Београд 2007, 341стр.

У патријахалном друштву, какво је било друштво Краљевине Југослави-је у годинама 1918-1941, готово да није било места за групе маргинализоване својом појавом и социјалним статусом. Отуда и историографија, до сада, том важном друштвеном феномену није по-свећивала потребну пажњу. То посебно важи за све категорије инвалида који се, у историографским радовима, најчешће помињу уз навођење мало поузданих бројки које, на нивоу статистика, гово-ре о последицама ратова. Уколико је ра-дова о некој од категорија особа са инва-лидитетом и било карактерисала их је фрагментарност, издвајање питања из општег друштвеног, политичког, еко-номског и културног контекста. Отва-рајући питања из друштвене историје, српска и југословенска историографија неминовно је морала да продре до „зи-да тишине“ који је деценијама спутавао да положај и живот особа са инвалиди-тетом, та важна историографска тема, постане предмет занимања историча-ра. Целовитим приступом теми која у свеоме средишту има проучавање огра-ничене социјалне групе дисертација колеге Љубомира Ж. Петровића исто-времено „отвара“, дефинише а једним делом и заокружује то широко истражи-вачко поље савремене историје о коме се до сада недовољно знало.

Обимно истраживање које је са успехом обавио колеге мр Љубомир Ж. Петровић и резултат до кога је до-сегао, нема узора у српској, југосло-венској али ни европској историогра-фији у овом тренутку. Из тог угла гледа-но књига колеге Петровића сасвим је нова, пионирска и, већ самим тим, од посебног значаја. У њеном средишту

је слојевит однос друштва, државе и инвалида као њиховог саставног дела, испуњен предрасудама, примитиви-змом, нереалним надама и изневереним очекивањима. Историографско истражи-вање положаја и живота инвалида у Кра-љевини Југославији 1918-1941. и мулти-дисциплинарни приступ сложеној теми, које је са успехом обликовано у доктор-ској тези под истим називом, отуда не испуњава само потребу историјске на-уке да о наведеним појавама критички суди, већ и ширу потребу друштва да, ослањајући се на анализе научника, ра-ционално сагледа себе.

Изворну основу својих истра-живања колега Петровић је пронашао у архивским фондовима Архива Срби-је и Црне Горе (18 фондова и збирки) и Историјског архива Ужица (4 фонда), објављеним изворима превасходно зако-нодавне природе (30 наслова), градји инвалидских и хуманитарних удру-жења, сачуваној штампи и периодици (12 наслова), службеним гласницима, статистикама, буџетима, специјализова-ним медицинским часописима, обимној историографској, правној, медицинској, дефектолошкој литератури. Коришћени извори су разноврсни али и расути. По својој вредности издваја се грађа сачу-вана у фонду Двора Краљевине Југо-славије, Министарства социјалне по-литике и народног здравља, Министа-рства просвете, Министарства правде...Изворна основа за писање докторске дисертације о положају и животуо инва-лида била би недовољна да кандидат део драгоцених извора није пронашао у објављеним Годишњим извештајима и Споменицама Средишњег уреда за оси-гурање радника (Загреб), Извештајима


Средишњег одбора удружења ратних инвалида Краљевине Југославије за го-дине 1934-1937, Записницима са седни-ца Министарског савета. Разумевању наведене проблематике допринела је штампа и периодика („Ратни инвалид“,

„Глас недужних“, „Радничка зашти-та“, „Социјални препорођај“, „Гласник Централног хигијенског завода“), без које тешко да би било могуће рекон-струисати однос јавности према пита-њу инвалида и условима у којима живе. Прибрана документација омогућила је кандидату да са великом поузданошћу посматра и анализира проблеме ратних инвалида, популације која је инвали-дност стекла на радном месту и деце чија је инвалидност последица веома ниске здравствене и опште културе, со-цијалних и хигијенских прилика.

О истраживачким проблемима са којима се аутор суочио веом речи-то говори структура дисертације. Уз предговор, увод и закључак материја је изложена путем шест тематски структу-ираних поглавља. Унутар њих постоје 32 уже проблемске целине које граде мо-заичну слику о положају и животу инва-лида у Краљевини Југославији.

У уводним деловима текста (7-32 стр.) аутор је, путем историјске верти-кале, проговорио о расту друштвене свести о постојању и потребама људи погођених инвалидношћу и обликова-њу правног система и социјалне поли-тике која води рачуна о тој популацији држављана. Дефинисан је оновремени појам, суштина и пракса социјалне по-литике схваћене као облик законодав-ства и бриге државе да заштити инва-лиде и укључи их у друштвене токове. Скицирана је историја односа према инвалидима у свету пречесто испуњена презиром, предрасудама, бруталношћу, одбацивањем особа са инвалидитетом.

Презентована је законодавна и институ-ционална основа југословенског држа-вног система социјалне и здравствене заштите у годинама 1918-1941, који је у многим својим елементима био неа-декватан.

Средишњу тему првог поглавља (33-82 стр.) чини социјално психолошка позадина односа према инвалидима у југословенском друштву у годинама 1918-1941. У тим деловима књиге аутор је указао на раскорак између теоријског, законодавног и институционалног по-имања социјалне политике и практи-чних потреба државе каква је била Кра-љевина Југославија. Приказ положаја инвалида у југословенским земљама до 1918. у функцији је раузмевање поја-ве дугог трајања и сложеног карактера која се у прошлости мора посматрати кроз верске назоре, социјални положај, елементе правне заштите, укорењене предрасуде, формирање првих инсти-туција за заштиту инвалида. Посебно је анализирана здравствена ситуација у Краљевини Југославији као извориште стицања инвалидности. Веома богата и у неким деловима фактографски сасвим нова грађа омогућила је анализе аутора које истичу значај укорењених навика, културе становања, хигијенских прили-ка, социјалних болести, опште непро-свећености, лоше здравствене заштите, недостатка установа за лечење, одсу-ства заинтересованости политичког чи-ниоца за здравље друштва, као битних узрока стицања инвалидности. Пажњи колеге Петровића није промакао ни тежак положај руских инвалида који ни-су имали статус носилаца инвалидских пензија и видови њиховог социјалног збрињавања. Веома је вредна и сасвим оригинална и целина у којој аутор ана-лизира језик инвалиднсоти присутан у свакодневном говору (народни изрази)


али и његову брзу еволуцију у јавним документима, уџбенуичкој литератури, књижевности. На основу прикупљеног лингвистичког материјала аутор говори о предрасудама, дискриминацији, стра-ху од инвалидности и друштвеном ми-љеу у коме, најчешће, особе са инвали-дитетом живе изопштено.

Однос југословенске државе према инвалидима у годинама 1918-1941. обрађен је у другом поглављу књи-ге (83-156 стр). У тим деловима текста анализиране су правне норме и указано ко је по њима имао „статус“ инвали-да, како је тај „статус“ стицао, који су државни ресори били задужени да во-де бригу о особама са инвалидитетом, шта је суштински исцрпљивао појам

„друштвене бриге“ о инвалидима, како су инвалиди били организовани и дру-го. Истраживање показује да законске норме нису потискивале предрасуде становништва према инвалидима. Ана-лиза правног система заштите инвали-да (уставне одредбе и позитивно зако-нодавство) показала је његове слабо-сти и пропусте. Инвалиди никада нису уживали правну и економску једнакост са осталим држављанима Краљеви-не. Брзина са којом су мењани закони и „ревизије“ које су их пратиле, што је посебно погађало категорију ратних инвалида, уносила је несигурност и по-већавала утицај државне бирократије у решавању егзистенцијалних питања инвалида. Инсистирање државне адми-нистрације на штедњи порађало је дода-тне тешкоће популацији инвалида која је најдиректније погођена смањивањем социјалних давања (у једном тренутку и особе са 40% ивалидидтета остају без социјалних права и заштите). У том кон-тексту је и покушај аутора да утврди тачан број инвалида, што га је увело у упоредну анализу доступних статисти-

чких података о броју и категоријама инвалида (државне и приватне стати-стике). У оквиру посебних тематских целина проговорено је о здравственој заштити инвалида и међународној са-радњи југословенских инвалидских организација. Однос инвалидских орга-низација према политици посматран је путем реконструкције њихових веза са Двором, политичког надзора над удру-жењима инвалида, „церемонијалног“ укључивања ратних инвалида у полити-ку. Кандидат отуда закључује да су инва-лиди коришћени за креирање пожељног политичког и националног идентитета преко инструментализације прошло-сти.

Треће поглавље књиге (157-218. стр.) посвећено је економским аспекти-ма инвалидности у Краљевини Југо-славији 1918-1941. Колега Петровић је уочио сложеност односа који се у сиро-машном аграрном друштву успоставља између економских моћи државе и реа-лизације социјалне политике која би задовољила минимум потреба попула-ције којој је намењена. У том контексту анализирана је финансијска политика државе, разматране идеје о решавању проблема инвалидских пензија, скрену-та пажња на економске одредбе инва-лидског законодавства, посматрана буџетска политика према инвалидима, концентрација инвалидских фондова и проналажење додатних прихода које би обезбедиле опстанак инвалидских орга-низација. У оквиру посебних подпогла-вља размотрено је питање превоза и смештаја инвалида (бесплатан превоз, трајно збрињавање, отварање домова инвалида), државне политике запошља-вања ратних инвалида (запошљавање, опстајање на нестабилном тржишту ра-дне снаге и отпуштање), расподеле ху-манитарне помоћи (хуманитарне акције,


државна помоћ, обезбедјење исхране за сиромашне, помоћ Двора...нису у стању да измене материјални статус инвали-да) и инвалидског задругарства које је, суштински, претрпело неуспех услед не постојања правног решења о њиховом функционисању у инвалидском законо-давству. Анализе које је колега Петро-вић обавио указују на перманентну економску маргинализацију инвалида у друштву које је имало недовољне еко-номске капацитете и држави која била дужник, уз остало, и према категорији својих држављана са инвалидитетом (неисплаћене пензије).

Четврто поглавље књиге (219-250. стр.) посвећено је инвалидима ра-да који су били готово прећутана катего-рија инвалидности. Аутор је указао на појаву инвалида рада, скренуо пажњу на њихов положај у Немачкој, Аустро-угарској и Краљевини Србији, дефи-нисао радничко осигурање. Анализом реформисања социјалног осигурања, политике смањивања броја инвалида ра-да, несрећа које су проузроковале инва-лидитет и недостатака у законодавству које је третирало проблематику зашти-те на раду, прецизно је презентовао ју-гословенско искуство. Веома исцрпно је описао систем социјалног осигура-ња, позабавио се бројем осигураника, приказао делатност Средишњег уреда за осигурање радника. Уочио је и про-блеме правне перцепције осигурања других држава, образложио критерију-ме за стицање права на пензију, указао на болести и несреће на раду као запо-стављени сегмент осигурања, трендове повећања броја инвалида, ризике по-јединих занимања и малверзације које су пратиле рад институција социјалног осигурања. Истраживање које је колега Петровић обавио показује да је неу-спешност социјалне политике југосло-

венске државе последица екстремних контраста који су се у тој области иска-зивали. Када су у питању инвалиди ра-да њихову егзистенцију су одређивали анахроно законодавство неприлагођено потребама друштва и модерне установе заштите које су их одбацивале.

Последња два поглавља књиге „Невидљиви гето“ посвећена су образо-вању деце ометене у развоју ( 251-284. стр.) и перцепцији и рецепцији инвали-дности ( 285-310. стр). У првом од њих је презентована кратка историја специ-јалног школства, указано на диспропо-рцију између могућности и потреба школовања инвалидне деце, дати усло-ви у којима се одвијао образовни про-цес. Размотрена је политика отварања школа и одељења за дефектну децу, про-цедура уписа, развој специјалног школ-ства, наставни планови и програми, фо-рмирање наставничког кадра стручно оспособљеног за рад у специјалним одељењима. Перцепција и рецепција инвалидности дата је путем анализе медијског наступа инвалидских орга-низација, присуства инвалидског пита-ња у јавности, статуса инвалида у југо-словенском друштву. Анализа народне књижевности, уметничке књижевности и кинематографије такође је омогућила аутору да проговори о перцепцији инва-лидности испуњеној презиром, предра-судама и политиком, која паралелно постоји и у стварности и у сфери има-гинарног.

Тематски нова, фактографски богата и мисаоно кохерентна и слојеви-та књига колеге Љубомира Петровића

„Невидљиви гето. Инвалиди у Краљеви-ни Југославији 1918-1941“ несумњиво значајно обогаћује наша сазнања о дру-штву Краљевине Југославије.



László Borhi, Hunga�y in the Cold Wa� 1945-1956. Between the United States and the Soviet Union, Budapest (Central European University), 2004, 352 стр.

зује. Своје вишегодишње истраживање историје Мађарске и њеног положаја између Сједињених Америчких Држа-ва и Совјетског Савеза у годинама непо-средно после Другог светског рата, ка-ко је истакнуто и у поднаслову књиге, Ласло Борхи је започео још крајем осам-десетих година прошлог века, у Исто-ријском институту Мађарске академије наука, која му је и данас матична уста-нова. Истраживање је наставио у амери-чким архивима 1994. године у оквиру међународног пројекта Хладни рат (Cold War Inernational History Project of the Woodrow Wilson Center), да би крајем те деценије уз финансијску по-дршку будимпештанског Сорос фонда обавио и истраживање у Москви. Ово је његова четврта� књига везана за Ма-ђарску у поменутом периоду: њоме је заокружио резултате својих истражива-ња у мађарским, руским, француским и америчким архивима, а објављивањем књиге на енглеском језику отворио је мађарске архиве ширим научним круго-вима.

Мађарска у Хладном рату је прва научна монографија у којој се ана-лизира изградња совјетске империје у Мађарској, њена консолидација и на-чин очувања, и амерички покушаји да

1 Претходне три: Az Egyesült Államok és a szovjet zóna, 1945-1990. (Сједињене Америчке Државе и совјетска зона, 1945-1990) Budapest: História, 1994.; Megalkuvás és Erõszak – Az Egyesült Államok és a szovjet térnyerés Magyarországon, 1944-1949. (Опортунизам и насиље - Сједињене Америчке Државе и совјетска експанзија у Ма-ђарској, 1944-1949) Debrecen: KLTE, 1997.; A Vasfüggöny mögött – Magyarország nagyhatalmi erõtérben, 1945-1968, (Иза Гвоздене завесе

– Мађарска у пољу Великих сила, 1945-1968) Budapest: Ister, 2000.

Педесетогодишњица Мађарске револуције 1956. прошла је у стручној српској јавности готово незапажено. Томе има више разлога, али један од њих свакако се налази у чињеници да је грађа Координационог одељења, тј. Државне безбедности у оквиру Мини-старства иностраних послова Југослави-је, касније Србије, још увек недоступна, као и грађа осталих полицијских архи-ва. Грађа других релевантних домаћих архива прегледана је од извесног броја истраживача још током деведесетих го-дина прошлог века и коришћена у њихо-вим радовима приликом обележавања четрдесетогодишњице, а и касније.

Оно што је домаћим истражива-чима ускраћено у земљи, надокнађује се обиљем публиковане грађе мађарске, руске (тј. совјетске) и америчке провени-јенције, као и доступношћу архива њи-хових тајних служби и тајних служби осталих земаља некадашњег Источног блока. На основу ове грађе са извесном дозом сигурности се може утврдити и ју-гословенска позиција у односу на Мађа-рски октобар, коју, уосталом, потврђују доступни југословенски извори, али би одређену тежину представљању српске историографије широј научној јавности дала могућност поређења грађе наших тајних архива са документима сличних служби страног порекла.

Ласло Борхи, мађарски исто-ричар, један је од истраживача који су на најбољи могући начин искористи-ли доступност архивске грађе током деведесетих година. Његова књига Мађарска у Хладном рату 1945-1956., објављена у издању Средњоевропског Универзитета у Будимпешти, то и пока-


се томе стане на пут. Оцена тог процеса, истовремено дата из мађарске, совјетске и америчке перспективе, је оно што ову књигу чини изузетном и представља зна-чајан помак у историографији, за шта је Л. Борхи добио признање од свих во-дећих историчара Хладног рат.

Уводни део своје студије Ласло Борхи је започео констацијом да су се Мађари, као и други мали народи средње Европе затечени у борби за континентал-ну превласт средином 20. века, нашли у погрешно време на погрешном месту. Остварила су се извесна мрачна предви-ђања из 19. столећа да ће Мађарска бити у саставу Руског царства. Да ли је могло бити другачије? Да ли су мали народи Источне Европе могли сами одредити своју судбину, или је она била последи-ца политике великих сила? Аутор за-кључује да се на ова питања може наћи одговор у оквиру проучавања совјетско-америчког ривалства које је коначно и довело до поделе Европе. Мало истори-чара доводи у питање совјетску тежњу да има одлучујући утицај на источни део континента, али су вођене велике дебате о томе да ли је увођење стаљини-стичког режима било неизбежно. Мно-ги историчари сматрају да је совјетиза-ција, уствари, била одговор Москве на спољну опасност. Други, пак, тврде да је Москва од почетка имала намеру да устоличи свој режим на истоку Европе, али је време и начин остварења тог ци-ља зависио од регионалних посебности. И традиционалисти, који одговорност за почетак Хладног рата приписују Со-вјетском Савезу, и ревизионисти, који криве Сједињене Америчке Државе и за совјетско-амерички сукоб и за бољ-шевизацију територија окупираних од стране Совјета, као и млађи истражива-чи, слажу се у једном: судбина Источне

Европе била је главни узрок спорења у развоју совјетско-америчког сукоба.

Проучавање комунистичког освајања власти показује да се тактика Сојвета у постизању тог циља разлико-вала од земље до земље, при чему се под-једнако водило рачуна и о унутрашњим и о спољашњим факторима. Из првог дела књиге Ласла Борхија, односно, из прва три, од укупно шест поглавља, мо-жемо видети како се тај процес одвијао у Мађарској и како су Сједињене Амери-чке Државе покушавале да пацификују Совјетски Савез.

Прво поглавље We Do Not Wish to Move a Finger (Не желимо ни прстом да мрднемо, стр. 17-45) аутор започиње прегледом спољне политике Мађарске у току рата, која се заснивала на претпо-ставци да би се Мађарска могла наћи на англо-америчком путу ка Берлину. Међу-тим, пробританским елементима у мађа-рској влади је дуго требало да схвате да је Мађарска крајем 1943. године постала део совјетске интересне сфере. Осим то-га, владајућа класа која је увела земљу у рат, није била у стању да одвоји Ма-ђарску од немачког савеза. Крај Другог светског рата представљао је и крај тради-ционалне политичке елите. Мађарска је прошла кроз драстичне економске, поли-тичке и друштвене промене. Фенклин Ру-звелт је настојао да обезбеди Стаљинову сарадњу и после рата, макар то подразу-мевало совјетску доминацију у Источној Европи, док је Винстон Черчил желео да сачува Грчку како би Велика Британија одржала бар статус медитеранске силе. Цена је била совјетска доминација у Ду-навском басену.

Пре него што су демократске снаге у Мађарској добиле прилику да се консолидују, комунисти су већ заузели командне позиције у локалној админи-


страцији, контролисали новоформира-ну полицију и безбедносне структуре и убацили људе од поверења у остатке вој-них снага. Москви је било допуштено да одреди услове примирја на основу ко-јих је обезбеђена совјетска политичка и економска доминација. Савезничка контролна комисија била је, такође, под њеном контролом, чиме је омогућено легално увођење Комунистичке партије у власт. Управо начин на који су комуни-сти освојили власт, у светлу међусобних односа у троуглу Будимпешта – Москва – Вашингтон од 1945. до 1947. године, је тема другог и трећег поглавља, The Myth of Democracy (Мит о демократи-ји, стр. 47-109) и The Communists Take Over (Комунисти преузимају контролу, стр. 111-138). Пошто се коалициона вла-да одржала све до 1947. године, многи историчари су совјетизацију Мађарске објашњавали спољним фактором, као последицу агресивних америчких акци-ја, попут Труманове доктрине, или, Ма-ршаловог плана. Такав закључак се за-снивао на тврдњи да је у току 1947. до-шло до великог заокрета у совјетској по-литици према Мађарској. Ласло Борхи истиче да у изворима није нашао потвду за овакво објашњење, већ да мађарски архиви садрже многобројне доказе да је Мађарска постала затворена зона чим је Црвена армија крочила у њу. За разлику од флексибилног приступа према Исто-чној Немачкој, совјетско руководство је Мађарску од почетка сматрало ратним пленом, који треба максимално експло-атисати.

Током 1945. комунисти су тврди-ли да још није сазрела ситуација за ди-ктатуру пролетеријата. Према Стаљино-вим упутствима, нису се изјашњавали против приватне својине и иницијативе. Али, унутар њиховог круга није била

тајна да је ово упутство за уздржавање само привремена мера: Маћаш Ракоши, партијски вођа, отворено је говорио о малом значају парламентарних избора 1945. године за Комунистичку партију, а у мају 1946. је објавио да је на реду изградња диктатуре пролетеријата. Врхунац ликвидирања политичких про-тивника одиграо се годину дана касније, када је Ференц Нађ, председник владе и један од лидера Партије малих поседни-ка, био приморан на оставку.

Амерички дипломатски предста-вници у Мађарској сматрали су да мађар-ске ствари не треба да утичу на односе између Вашингтона и Москве. Иако су били забринути због ликвидације демо-кратске владе, строго су се придржава-ли принципа немешања. Вашингтон је помно пратио сва дешавања, али је ипак одлучено да се примат Москве не доводи у питање. Мир је зависио од сов-јетско-америчких односа, а не од демо-кратије у Мађарској, констатује Ласло Борхи, истичући да Американцима ни мало није био лак избор. Међутим, без британске подршке није било довољно простора за дипломатску акцију.

У другом делу књиге дата је анализа природе совјетског режима и амерички напори да се тај режим при-веде крају. Заправо, сва три поглавља другог дела су под истоветним наслови-ма објављена као краће студије у перио-ду од 1999. до 2002. године.�

2 «Merchants of the Kremlin: The Economic Roots of Soviet Expansion in Hungary, 1945-1948.» Working Paper 28, Woodrow Wilson Center International Cold War History Project, 2002.; «Empire by Coercion: The Soviet Union and Hungary in the 1950s.» Cold War History, 2000-2001, Volume I, Issue 2, January 2001.; «Rollback, Liberation, Containment or Inaction? The U.S. and Eastern Europe in the 1950s.» Journal of Cold War Studies, Volume I, No. 3, Fall 1999.


Четврто поглавље The Merchants of the Kremlin (Трговци из Кремља, стр.139-196.) бави се мало познатом страном совјетизације Мађарске, еко-номском пенетрацијом у првим по-слератним годинама, на коју истра-живачи до Л. Борхија готово да нису обраћали пажњу. Безочна економска експлоатација започела је трошковима које је Мађарска сносила за одржавање совјетских окупационих трупа, демон-тирањем и премештањем фабрика у Совјетски Савез, потпуном исплатом репарација, чак присвајањем имови-не мађарских Јевреја, коју су Совјети претходно прогласили немачком имо-вином. Комбиновано са стратешким предностима контроле Дунавског ба-сена, економска вредност присвојених мађарских богатстава, утицала је на совјетски став да је контрола над Ма-ђарском, много важнија од политичке предности која би следила из наставка сарадње са Сједињеним Америчким Државама. Поређења ради, грубе про-цене показују да је вредност укупних добара које је Совјетски Савез извукао из Мађарске до 1948. године, једнака су-ми коју је Аустрија добила укључивши се у Маршалов план, преко једне мили-јарде долара.

Совјетско-мађарски односи педесетих година прошлог века тема је петог поглавља Empire by Ceorcion (Си-лом наметнута империја, стр. 197-268.). Супротно од «империје по позиву» (Empire by Invitation је и наслов њего-вог најпознатијег чланка), како је амери-чко послератно присуство у Западној Европи назвао норвешки историчар Г. Лундестад, совјетско присуство у Исто-чној Европи било је силом заведено. У годинама које су претходиле 1956-ој по-литички, социјални и економски систем

у Мађарској копирао је совјетски си-стем. Све време мађарско руководство користило је Москву као спољни извор силе којом је учвршћивало свој аутори-тет у земљи. Према званичном полити-чком канону Совјетски савез је ослобо-дио Мађарску од нацизма и отворио пут револуционарном развоју ка социјали-зму. Ова идеологија је дала легитимитет економском израбљивању и контроли, а непостојање правно регулисаних одно-са између две земље Москва је обилно користила, при том резервишући право да се меша у све унутрашње послове. У циљу припреме за предстојећи рат са западним силама, од почетка 1951. Со-вјетски Савез је гурнуо Мађарску у хи-периндустријализацију, која ју је потпу-но економски осиромашила и довела до побуне 1956. године.

Ласло Борхи сматра да су два ра-злога навела Москву да се одлучи на во-јну интервенцију 1956.: први, ситуација у Будимпешти је измакла контроли; дру-ги разлог је промењена међународна си-туација бомбардовањем Египта, што је могло пореметити глобалну равнотежу. Требало је брзо деловати и стабилизова-ти ситуацију у Источној Европи.

У последњем, шестом поглављу Conmainmenm, Rollback, Liberation or Inaction? (Спречавање ширења посто-јећег стања, повратак на старо, ослоба-ђање, или, пасивност, стр. 269-324.) ау-тор је покушао да одговори на питање да ли је кратко после Стаљинове смрти постојала могућност да се промени ста-тус qуо у Средњој Европи., тј. да ли је једина сила која је имала моћ да то учи-ни, Сједињене Америчке Државе, има-ла политичку вољу да врати Совјетски Савез на старе позиције.

Америчка политика према Со-вјетском Савезу и Источној Европи је


кроз цео разматран период била препу-на контрадикција. Совјетско присуство у средишту Европе сматрано је штетним по западне безбедносне интересе, али војна средства за његово елиминиса-ње нису долазила у обзир. У завршним анализама администрација америчких председника у овом периоду веровало се да би употреба оружја за потискива-ње Совјета са истока Европе значила оружани конфликт између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Са-веза, што је пак могло довести до ну-клеарног рата. Процењено је, имајући у виду искуство Другог светског рата, да би у том случају цена плаћена за слобо-ду Источне Европе била сувише висока. Отуда је потицао крајње нејасан, чак двосмислен амерички став према чита-вом региону, који се није променио ни у току мађарске кризе 1956. године.

Након краћег закључка у ко-ме су сумирани резилтати ауторовог истраживања, у главним цртама изнети у горњем тексту, следи богата библи-ографија и регистар. Књига је такође опремљена фотографијама главних актера, а предња страна омота укра-шена је оновременом мађарском карика-туром, која на најбољи начин илуструје реакцију америчке администрације на совјетску интервенцију – демонстрира-ње забринутости и прихватање чињени-чног стања. Књига Ласла Борхија, за-снована на енормном броју оргиналних извора веома је критична не само према Совјетском Савезу, већ и према Сједи-њеним Америчким Државама. Огољено или прикривено водећи политику силе, обе државе нису имале ни мало обзира према судбини Мађара. Као што и сам Л. Борхи каже, то је заједничка судбина свих малих народа.

Катарина Ковачевић

Иван Лаковић, Западна војна помоћ Југославији 1951-195�, Подгорица 2006, 293.

Питање војне помоћи земаља Запада Југославији, у годинама 1951-1958, једна је од оних тема о којима, до сада, историчари нису писали. Полити-чка осетљивост питања на то је пресу-дно утицала. Учесници у догађајима се нису оглашавали. Извори су били недоступни. Самим тим и могућност да историчари досегну до “чврстог тла историје” које им омогућава да пишу

“онако како је уистину било”, готово да није постојала. Тако се о интензивној војној сарадњи Југославије и Запада, која се огледала у набавци наоружања и опреме, школовању кадрова, увођењу иновација у обуци и организацији ору-жане силе, променама у сфери полити-

ке и идеологије, није писало. Уколико је радова о појединим темама и било, одликовала их је фрагментарност, јер се о војној помоћи Југославији писало у склопу истраживања положаја државе у хладном рату, њеном општем односу са Западом, политичко-дипломатској страни догађаја. Отварање архивских фондова и строго чуваних колекција историјских извора и у земљи и у ино-странству (пре свега у САД), до кога је дошло у претходним годинама, учини-ло је ову тему за историчаре савремене историје сасвим легитимном.

Тема о којој пише колега Иван Лаковић не исцрпљује се само на идентификовању типова и количина


наоружања које је приспело са Запада. Она, пре свега, значи отварање питања политичких односа које Југославија има са Западом и Истоком, указивање на за-једничке интересе који премошћују идеолошке разлике, уочавање модерни-зационих ефеката коју сарадња собом носи. Посебну пажњу аутор је посветио идеологији и стратегији Југославије и Запада, геополитичком положају и стра-тешком значају, опремљености и војној концепцији Југославије. Није занемарен ни општи политичко-дипломатски миље унутар кога и долази до првих захтева, испорука и, касније, обустављања војне помоћи. Тежиште истраживања је било на утврђивању обима, садржаја, квали-тета и особина примљене војне помоћи, са посебним освртом на копнену војску, ратно ваздухопловство, ратну морнари-цу. Прецизно су посматрани ефекти мо-дернизације југословенских оружаних снага до којих долази кроз програм вој-не помоћи.

За израду књиге “Западна војна помоћ Југославији 1951-1958” била је превасходно коришћена необјављена грађа која се чува у фондовима Архива Војно-историјског институте, Дипло-матског архива Савезног министарства иностраних послова, Архива Србије и Црне Горе. У питању су документи које до сада истраживачи делом кори-стили али и читави фондови до којих је аутор први стигао. То књизи колеге Лаковића даје посебан значај. Ту пре свега мислимо на грађу похрањену у Архиву Војно-историјског института (Одељење за пријем војне помоћи и Дру-га управа Генералштаба), која је, својим квалитетом и обимом, омогућила да се до детаља сагледају све фазе у процесу примања војне помоћи коју је пружио За-пад и идентификује део југословенских

ратних планова и процена. На жалост, из објективних разлога, ван домашаја колеге Лаковића остала је грађа која се налази у Public Record Office-u у Лондо-ну (фонд ФО-371) и документација која се чува у National Archives and Record Administration у Вашингтону (посебно документација АМАS-а). Тај хеуристи-чки недостатак надокнађен је консулто-вањем објављених годишњих извешта-ја Foreign Office-a (ИВ том едиције

“Jugoslavija: political diaries 1918-1945” који се односи на године 1945-1965), постојећим домаћим збиркама историј-ских извора (7), штампом и периоди-ком (7), релевантном литературом (71 наслов) и информацијама са интернет страница (61 адреса). Колеги Лаковићу је из објективних разлога, остала недо-ступна вишетомна едиција “Foreign Relations of the United States” (делови који се односе на Југославију, СССР и Балкан у годинама функционисања администрације председника Трумана и Ајзенхауера). Међутим, и поред тога сматрамо да је истраживачки резултат до кога је досегао колега Влаховић ви-ше него импресиван.

Уз инструктивни предговор (9-15 стр.), утемељени увод (16-30 стр.), развијени закључак (279-289 стр.) и списак извора и литературе (297-303 стр.) књигу чине три маркантна по-главља посвећена војној помоћи као компоненти политичког приближавања Западу (31-147 стр.), току и функциони-сању програма војне помоћи (148-225 стр.) и утврђивању садржаја и структу-ре примљеног материјала у копненој војсци, ваздухопловству и морнарици (226-278стр.).

У уводним деловима књиге ра-светљен је однос Југославије са вели-ким силама на прелазу из 40-тих у 50-те


године XX века. Указано је на блискост са СССР-ом, односе са суседима, зао-штравање сукоба са Италијом око Трста, умешаност Југославије у грађански рат у Грчкој. Приказане су фазе сукоба Ју-гославије и земаља Информационог бироа. Скренута је пажња на страх од совјетске војне интервенције и последи-це економске изолације. Дати су разло-зи који су “подстицали” југословенски политички врх али и западне политичке и војне структуре на сарадњу која је во-дила активној југословенској партици-пацији у западним одбрамбеним плано-вима. Указано је на институционално приближавање Југославије НАТО-у и САД уз сталну тежњу политичког врха земље да тај процес буде контролисан и не прерасте у “утапање” у западни војни савез. Проговорено је о конзерва-тивизму америчких војних структура и неусаглашености западних интереса као још једном од разлога онемогућава-ња потпуне сарадње, посебно на војном плану. Уочена је међузависност војне по-моћи и спољнополитичке орјентације и идентификоване дилеме на који начин изградити модерну армију а при том не жртвовати део суверенитета земље.

Колега Лаковић је посебну па-жњу посветио војној помоћи као битној компоненти политичког приближавања Западу. Његово истраживање показује сложеност и међузависност коју је со-бом носило политичко престројавање ка земљама и поретку који је постојао на Западу, могућа реакције СССР-а и зема-ља “народне демократије” и перцепција “политичког заокрета” у очима јавности, партијских и војних кругова у земљи. Аутор је указао на сусздржаност и непо-верљивост коју су земље запада “при-миле” информацију о сукобу унутар

“социјалистичког света”. Расветлио је

комплексност положаја у коме се Југо-славија нашла покушавајући да наста-ви политику независног односа према СССР-у, јасног приближавања Западу и прихватања помоћи у наоружању. Упо-редо са тим презентовани су и мотиви западних земаља, посебно САД, да ору-жјем помогне Југославију (стратешки, финансијски, политички). Јасно су при-казане фазе у уобличавању нове југосло-венске политике, идентификовани њени актери, презентовани методи, концепти одбране, циљеви којима се тежило. Вео-ма исцрпно су приказани стратешки преговори са политичким и војним структурама западних земаља (Прва и Друга трипартитно-југословенска кон-ференција у Београду и Вашингтону) и резултати који су на њима постигнути.У тим деловима текста, рад колеге Лакови-ћа је хеуристички утемељен у до сада не коришћеним изворима, веома исцрпан, са мноштвом детеља и добро изабраних цитата, сазнајно сасвим нов.

Току и функционисање програ-ма војне помоћи посвећено је посебно поглавље у књизи колеге Ивана Лакови-ћа. У том делу тексат аутор је посебно указао на оперативну проблематику рада на војној помоћи (рокови испору-ке, структура војне помоћи, вредност пошиљки, планирање и програмирање помоћи), која је најдиректније зависи-ла од процена политичких фактоара и анализа војних структура. Педантност у регистровању свих видова помоћи резултирала је прецизним утврђивањем целокупне вредности програма, обима наоружања видова војске, раскорака између планираног оствареног војном помоћу (58,5% за копнену војску, 37% за ваздухопловство, 4,5% за морнари-цу). Са подједнаком пажњом истражено је школовање, обуку и дообука кадрова


југословенске војске. Реконструисан је рад америчког одељења за војну по-моћ (American Military Assistence Staff – AMAS). Са подједнаком темељношћу истражени су и презентовани допунски програми уз програм војне помоћи и њи-хово спровођење, учешће осталих зема-ља НАТО у војној помоћи Југославији и гашењу и обустављању програма наору-жања. Уз масовну употребу проверених бројева поједини делови овог поглавља плене егзактношћу свога исказа.

Књигу колеге Ивана Лаковића закључује поглавље посвећено садржа-ју и структури примљене војне помо-ћи. У том поглављу уочљиве су три целине унутар којих је проговорено о особеностима наоружавања копнене војске, ваздухопловства и морнарице. Аутор је исцрпно дао војно-борбене ка-рактеристике свих типова пешадиског наоружања и опреме, артиљеријског на-оружања, оклопно-механизованих једи-ница, опреме коју су добиле јединице

инжињерије, позадине и везе. На исти начин презентоване су и карактеристи-ке клипне ловачко-бомбардерске ави-јације, млазне авијације, транспортне авијације, хеликоптера и радарских система. Знатно мање простора покло-њено је типовима наоружања које је примила ратна морнарица. Добро позна-вање наоружања и ратне технике омо-гућило је аутору да се суверено креће кроз материју која, за мање едукованог истраживача, свакако представља вели-ку непознаницу.

У посебним прилозима уз рад аутор је дао прегледне табеле војне опреме и наоружања као и карте распо-реда војних снага у региону и могућих војних напада на Југославију.

Сматрамо да је књига колеге Ивана Лаковића “Западна војна помоћ Југославији 1951-1958” од посебне ва-жности за све оне који се занимају за војну историју и историју наоружања.


Драган Богетић, Нова стратегија спољне политике Југославије 1956-1961, Београд 2006, 384.

Колега др Драган Богетић сва-како је један од најбољих познавалаца спољне полиике југословенске државе у годинама после Другог светског рата. Дугогодишње занимање и темељан рад у домаћим и страним архивима резулти-рали су, до сада, бројним монографија-ма, тематским зборницима грађе, члан-цима и прилозима високог стручног до-мета. Том опусу, стручно високо вредно-ваном и у земљи и у иностранству, сада се придружује обимни рукопис „Нова стратегија Југословенске спољне поли-тике 1956-1961“ (384 стр. текста). Сло-

бодни смо да одмах напоменемо да је у питању, до сада, највредније дело ко-леге Богетића.

Структуру књиге, уз веома инструктивни увод, чине четири ма-ркантна поглавља посвећена: прераста-њу доктринарних начела југословенске државе у спољну политику несврста-ности; рађању нове спољне политике и отпорима (оптужбама) који су према Југославији постојали на Истоку и За-паду; сарадњи Југославије са земљама Африке и Азије која се одвијала у сенци новог идеолошког сукоба са земљама


„социјалистичког лагера“ и интензивни-је политичке и економске сарадње са За-падом; настојањима да буде формиран покрет ванблоковских држава. Унутар наведених великих тематско хроноло-шких поглавља материја је изложена пу-тем више десетина мањих целина, миса-оно кохерентних и уколпљених у општи ток приче о спољној политици Југосла-вије у годинама 1956-1961. Свака од њих представља значајан „историографски рукавац“ у који је колега Богетић зако-рачио, истражио и објаснио, за собом не остављајући непознанице. Број подпо-главља и мањих целина истовремено го-вори о сложености догађаја које је аутор истраживао и многостраности са којом је посматрао процес промена, које су Ју-гославију удаљавале од Европе, Истока и Запада учиниле блиском земљама Ази-је и Африке.

Изворну подлогу књиге чини гра-ђа похрањена у Архиву Србије и Црне Горе, Архиву Министарства спољних послова Србије и Црне Горе, Архиву Јосипа Броза Тита, Националном архи-ву - Лондон. Упоредо са тим аутор је ко-ристио серије објављених историјских извора (на енглеском, руском и српском језику), штампу, периодику. Богата ли-тература посвећена феномену „хладног рата“, из које се могу сагледати ставови Истока, Запада и Југославије, додатно је допринела квалитету истраживања и сигурности закључака до којих је ко-лега Богетић досегнуо. Свакако треба напоменути да су тако резултати бро-јних научника, посебно оних који ства-рају у водећим историографијама света и пишу на више светских језика, преко анализа колеге Богетића посредно по-стали доступни читаоцима на српском језику. То додатно говори о вредности истраживања и важности рукописа „Но-

ва стратегија југословенске спољне по-литике 1956-1961“.

Књига колеге Богетића по-свећена је покушајима југословенског државног и партијског врха да досегне до политичке алтернативе која би му, ка-да је у питању спољна политика, омогу-ћила да избегне „смтроносни загрљај“ Истока и Запада који су Тито и Југосла-вија искусили у претходној деценији. Отуда прича коју аутор приповеда и по-чиње дефинисањем односа који је југо-словенски партијски и државни врх има-о према главним процесима, збивањима и субјектима у међународној заједници. Пре него што се упустио у елаборацију спољне политике Југославије колега Бо-гетић је, са посебном пажњом, дефини-сао совјетске и америчке ставове према ванблоковској политици. На тај начин читаоцу је презентован „оквир“ међу-народних односа који је, у много чему, условљавао и спољнополитички наступ Југославије.

„Притиснута“ сарадњом са Запа-дом, која је све више постајала оптерећу-јућа и добијала нежељени курс и наго-вештајима помирења са Истоком, који су код дела партијских кадрова изнова пробудили старе илузије, Југославија је средином 50-тих грчевито трагала за

„спољнополитичком алтернативом“. Тој важној преломници у спољној политици посвећено је прво поглавље књиге колеге др Драгана Богетића. Из њега се може сагледати процес „сужавања“ односа са Западом, успостављање тајне партијске преписке СКЈ и КПСС, „спремност“ За-пада да прихвати југословенски „неутра-лизам“, прво Титово путовање у Индију и Бурму и контакти са будућим лидери-ма покрета несврстаних, последице које је „нови курс“ југословенске спољне по-литике произвео на Западу.


У другом поглављу књиге исцрпно је приказана нормализација југословенско совјестских односа, скла-пање Московске декларације, догађаји у Мађарској и Пољској, сумња и непо-верење које је обузимало југословенски партијски и државни врх, неминовни сукоб који је обележио односе Москве и Београда крајем 1956. и почетком 1957. године. Опирање „укључивању“ у „лагер“ социјалистичких земаља и афирмисање југословенске концепције

„мирољубиве коегзистенције“ у среди-шту су интересовања аутора. Њих пра-те нови идеолошки спорови и „старе оптужбе“ које, посредно, сведоче о при-роди система који су изграђивани у Ју-гославији и земљама Источног блока. Упоредо са тим колега Богетић је веома исцрпно приказао условљености и са-држаје односа које је у тим годинама Југославија имала са Западом. Прогово-рио је о економским односима који су уместо помоћи били дефинисани режи-мом кредита и трговинских аражмана. Веома прецизно је анализирао факторе који су ограничавали сарадњу Југосла-вије и Запада У тим деловима текста аутор је указао на проблеме које су про-изводили „помирење“ са СССР-ом и хипотетичке могућности укључивања Југославије у „лагер“, што је резултира-ло обуставом војне помоћи и одлагањем посете Јосипа Броза САД. Скренута је пажња на последице и специфичности које је, у односима са Западом, проузро-ковао прекид дипломатских односа са СР Немачком. Указано је на улогу Југо-славије у „Суецкој кризи“, решавању „Алжирског питања“, подршци коју је југословенска држава пружала новоо-слободјеним земљама Африке и Азије и ставу који је имала према процесу деко-лонизације. Посебан напор колега Бо-

гетич је учинио да разјасни политичке односе које је Југославија успоставила са Индијом, персоналне односе Тита и Нехруа, економску сарадњу две државе. Са подједнаком пажњом и веома анали-тички указано је на сличности спољно-политичких концепција Југославије и Египта али и на проблеме који су прати-ли економску сарадњу. Дужна пажња по-свећена је „израстању“ југословенског спољнополитичког концепта „мирољу-биве коегзистенције“ и успостављању блиских политичких односа са Индо-незијом, Сиријом, Бурмом, Етиопијом. Чини нам се посебно важним да напо-менемо да истраживања колеге Богети-ћа умногоме одбацују један идеализова-ни стереотип о природи сарадње Југо-славије са „неангажованим“ земљама и снагом аргумената говоре о различитим погледима каснијих лидера тог покрета Нехруа и Тита, сумњи и неповерењу, бројним тешкоћама, незаинтересовано-сти, сучељеним интересима, персонал-ној страни контакта која је често била далеко од идеалног. Ти делови текста су сазнајно сасвим нови и посебно вредни.

У трећем поглављу књиге аутор је веома исцрпно приказао сукоб Југо-славије са СССР-ом и социјалистичким земљама у годинама 1957-1959. Указано је на бројна оптерећењима прошлости (случај Имре Нађ), концептуалне разли-ке у сфери идеологије (нацрт Програма СКЈ из 1958), чињеницу да светске кри-зе „консолидују“ односе између соција-листичких земаља (криза на Блиском и Далеком истоку), природу и ригидност идеолошких пропагандних капања, су-штину сукоба измедју СКЈ и КПСС у 1959. години. Упоредо са тим колега Богетић је на богатом емпиричком ма-теријалу темељно анализирао дихото-мни однос „сарадње и спорења“ који


је Југославија имала са Западом. Су-чељавање са Француском око подршке алжирском Фронту за национално осло-бођење, оптужбе и реакције које су из Лондона стизале на рачун „политичких процеса“ које је режим у Југославији во-дио против својих неистомишљеника, критике и неприхватање југословенске политике „неутрализма“ од стране во-дећих држава Запада, југословенске реакције на догађаје на Блиском истоку и у Берлину сведочили су, како показу-је колега Богетић, да су односи са За-падом били далеко од идеалних. Ипак, из овог истраживања, постаје видно са колико је напора „пробијена“ међунаро-дна изолација којој је Југославија била изложена после идеолошког сукоба са СССР-ом и земљама „лагера“ на крају 50-тих.

Књигу „Нова стратегија спољне политике Југославије 1956-1961“ засво-ђује поглавље посвећено иницијатива-ма које је Југославија предузимала са циљем формирања покрета ванблоко-вских држава. У тим деловима текста приказана су путовања Јосипа Броза у земље Африке и Азије, указано на зна-чај контаката које је на својим путовањи-ма Тито стварио, проговорено о првим корацима учињеним на повезивању ван-блоковских држава. Истраживање пока-зује са којом је упорношћу Тито градио свој концепт окупљања „ванблоковских држава“ уз отпоре на које је наилазио код протагониста политике регионалне сарадње земаља Азије и арапског уједи-њења. Различите политичке традиције, економска развијеност, поимање поли-тике, интереси, нераскидива везаност за некадашње метрополе, како показује ово истраживање, били су на путу који је требало превалити од Бандунга до Бео-града. Сложеност односа и природа веза

ванблоковских земаља о којима пише ко-лега Богетић руше пропагандни стерео-тип о идиличним односима унутар по-крета који је настајао у другој половини 50.тих и почетком 60-тих. Инсистирају-ћи на детаљу уклопљеном у процес ау-тор је успео да укаже на историчност процеса, његове мене и фазе, чињеницу да покрет несврстаних, суштински, и ни-је дефинитивно настао на конференцији у Београду на којој је, уз остало, „отво-рен“ проблем институционализације са-радње ванблоковских држава.

Књига колеге др Драгана Бо-гетића „Нова стратегија југословенске спољне политике 1956-1961“ предста-вља сигуран темељ и веома инспирати-ван и иснструктиван путоказ са свако даље бављење овом сложеном и важном темом. Мишљења смо да је у питању историографски резултат који завређу-је сваку пажњу. Темељно истраживање које доноси мноштво нове фактографи-је, оригинална структура књиге, бројна отворена питања, понуђени одговори и тумачења, указивање на нове скупове односа у прошлости, свакако ће задово-љити стручну публику али неће остави-ти равнодушним ни обавештеног чита-оца спремног да се упусти у авантуру савлађивања њених сложених садржаја.


Д О К У М Е Н Т И

УДК 327(497.1:439)“1956/1957”(093.2) 355.404.1(439) “1956/1957”(093.2)

Др Ненад Ж. Петровић Институт за стратегијска истраживања Београд

ДЕПЕШЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВОЈНОГ ИЗАСЛАНИКА ИЗ БУДИМПЕШТЕ 1956-1957. ГОДИНЕ

Пола столећа је минуло од догађаја у Мађарској који су снажно уздрмали тек створени Варшавски уговор, као и однос снага произашао из резултата Другог светског рата.� У последњих десетак година објављена су документа из будимпештанских и московских архива која добрим делом потврђују оно што се одмах знало или наслућивало, али и показују нове чињенице.� Док је старија литература углавном мемоарска, књижевна или исполитизована оптерећеностима које овакве форме пружају (премда ни строга научност није имуна од истих), дотле нови радови покушавају да сажму доступна знања.3

1 Већ током догађаја у оптицају су била два изразито поларизована термина: револуција и контрареволуција. Осим њих у употреби су неутралнији изрази као - побуна, устанак, револт, мађарска превирања, мађарска криза... Термин контрареволуција (данас готово напуштен) послужио је ондашњој дневнополитичкој сврси за дисквалификацију противника социјалистичког поретка у Мађарској а и другде. Са друге стране, револуција је политиколошки термин који је у нашем времену обавијен ауром позитивности, напретка... па би сви хтели да појаву коју подржавају или симпатишу њоме означе. У овом прилогу определили смо се за неутралније изразе.

2 Леонид Гибијански, “Совјетско-југословенски односи и Мађарска револуција 1956. године”, Југословенски историјски часопис, 1-2, Београд 1996, стр. 151-170. /Аутор је осим иностраних консултовао и наше архиве: Архив Југославије (фонд ЦК СКЈ) и Архив МИП-а (фонд Политички архив)/. Jenő Győrkei, Miklos Horvat (eds.), Soviet Military Intervention in Hungary, Budapest 1999. Laszlo Borhi, Hungary in the Cold War 1945-1956, Budapest 2004.

3 Од старије литературе споменимо из пропагандних разлога насталу “белу књигу” - Политика Југославије према Мађарској и случај Имре Нађа, Београд 1959. Потом новинске репортаже тада поверљиве личности Титовог режима, који се критичних дана “обрео” у Будимпешти како би извештавао за београдске листове - Добрица Ћосић, Седам дана у Будимпешти, Београд 1957. Роман водећег мађарског дисидента пружа литерарни увид у судбину интелектуалца у пресудним догађајима и годинама у Мађарској током двадесетог века - Ђерђ Конрад (Győrgy Konrad), Губитник, Београд


У лето 1953. године, тек неколико месеци по смрти Јосифа Висарионовича Џугашвилија - Стаљина, дошло је до првих “ комешања “ унутар Источног блока (у том часу још увек не формално војног савеза). Демонстрације грађевинских радника у Источном Берлину, њихово брутално гушење, потом као једна од последица збацивање и ликвидација Лаврентија Берије (виђеног као Стаљиновог наследника), демонстрације у Пољској - наговештавали су још бурнија превирања. Јуна 1953. године, комунистички дисидент под режимом Маћаша Ракошија (Матyас Ракоси), професор Имре Нађ (Имре Нагy) враћен је у партију и преузима председавање владом. Међутим, убрзо бива смењен јер је партијско руководство проценило да Нађ исувише попушта пред захтевима који су стизали са десна. Три године касније, уз подразумевајући благослов Хрушчова, дефинитивно одлази са власти Стаљинов кадровик Ракоши. Истовремено, југословенски диктатор Тито, борави у узвратној посети Хрушчову којом приликом се разговарало и о ситуацији у Мађарској. Хрушчов је знао, или барем наслућивао, колика је “упућеност” југословенског руководства у мађарске прилике. Приликом једне доцније Титове

“туристичке” посете Криму, совјетска страна вешто намешта састанак Броза и новог мађарског шефа партије Ерне Гереа (Ерне Гőрő). Ту се договара сусрет две државно-партијске делегације у Београду, до којег ће доћи између 15. и 22. октобра 1956. Сутрадан, одмах по повратку делегације из Југославије, догађаји су се почели муњевито одигравати.

Тог 23. октобра, већ припремљене манифестације подршке демонстрацијама и захтевима из Познања (Пољска), претвориле су се у оружану побуну која је са краћим затишјима потрајала до почетка новембра. У међувремену су се одиграле две совјетске војне интервенције: 23/24. октобра на захтев новоформиране владе Имре Нађа, и друга 3/4. новембра без формалне сагласности Нађеве владе али по позиву новоформиране Кадареве владе (“револуционарна радничко-сељачка влада”).

1990. Коначно овде спадају и мемоарско-дневничке белешке две водећа југословенска политичка делатника онога доба: Строго пов.1955 - 1958. Необјављени рукопис Вељка Влаховића, Београд 1998. и Вељко Мићуновић, Московске године 1956/58, Загреб 1977. / Аутор је овде први обелоданио у целости неформални записник састанка одржаног на Брионима ноћу 2/3. новембра 1956. на којем су се совјетска и југословенска страна усагласиле око друге војне интервенције у Мађарској. Оригинал овог документа је у Архиву Јосипа Броза Тита, фонд Кабинет Председника Републике, I - 3 - a, СССР, 1956./ Од новијих радова осим поменутог Л. Гибијанског, в. Љубодраг Димић, “ Јосип Броз, Никита Сергејевич Хрушчов и Мађарско питање 1956-1957., Токови историје, 1-4, Београд 1998, стр. 23-59. / рађено углавном на основу партијских докумената ЦК СКЈ /; Ђоко Трипковић, “Југославија и питање азила Имре Нађа”, Историја 20. века, 1, Београд 1997, стр. 61-73. / писано на основу партијских и дипломатских докумената домаћег порекла /; Катарина Ковачевић,” Мађарске избеглице у Југославији 1956. године “,Токови историје, 1-2, Београд 2003, стр. 91-124. Иван Ивањи, Мађарска револуција 1956, Београд 2007. Као добар увод у проблематику могу послужити: Дарко Бекић, Југославија у хладном рату. Односи с великим силама 1949-1955, Загреб 1988; Балкански пакт, зборник докумената, Београд 2005; Јан Пеликан,.”Југославија и Источни блок 1953. године”, БАЛКАН ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА (зборник радова ), Београд 1996, стр. 98-116; Љубодраг Димић, “Југословенско-совјетски односи у 1954. години”, БАЛКАН ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, стр. 155-165; Ђоко Трипковић,”Нормализација Југословенско-совјетских дипломатских односа 1953. године”, Историја 20. века, 1, Београд 1994, стр. 111-122; Ђоко Трипковић, “Југославија - мост или тампон између Истока и Запада 1944-1955. године”, Историја 20. века, 1-2, Београд 1993, стр. 112-116.

докуМенти 183

У ноћи друге интервенције, премијер Нађ и један број његових министара и сарадника пронашао је азил у Амбасади ФНРЈ у Будимпешти, док је мађарски кардинал Миндесенти (Миндесзенти) заштиту потражио код Американаца. Вођени су преговори у троуглу Москва - Будимпешта - Београд око судбине азиланата. Док је трајала опсада југословенског дипломатског представништва из совјетског борног возила рафалном паљбом усмрћен је један службеник Амбасаде. ФНРЈ се задовољила релативно млаким демаршом, неуобичајеним ако се има у виду оштрина реаговања на поступке СССР-а и његових савезника у другим приликама. Коначно, 22. новембра, према писменом споразуму потписаном између влада ФНРЈ и Мађарске требало је да се сви азиланти врате кућама и да се против њих не води поступак. Међутим, под околностима које су крајње сумњиве, аутобус са азилантима “скренут” је са предвиђене путање па су се сви обрели у совјетској команди града. Одатле су Нађ и један број азиланата пребачени у Букурешт. На суђењу затвореном за јавност Нађ је био осуђен на смрт и погубљен, заједно са још неколицином оптужених. ФНРЈ је уложила протест, сматрајући да су њена права као државе-јемца азила повређена. Игра југословенских државника ни до данас није у потпуности разјашњена.

На страницама које следе обелодањујемо део депеша југословенског војног изасланика које, по нама, најречитије говоре о овим догађајима.� Оне покривају период од неколико месеци (крај 1956. и почетак 1957. године). Депеше показују слику бурних политичких догађаја у Будимпешти и Мађарској насталих као покушај да ова држава изађе из Варшавског уговора. Такође, показана документа додатно бацају светло на политику југословенске владе и њену заинтересованост за развој мађарских догађаја.

Најранија депеша која наговештава догађаје је са почетка октобра: “ Бр. 117/8. октобар 1956. Међу официрима влада велико задовољство због предстојећих

међупартијских разговора./.../ Говорећи о сахрани Рајка� и осталих, пуковник Нагy Габор, између осталог је рекао: “ Све оно што се радило у СС6 рађено је по истом рецепту и у Мађарској. Сваки онај који је нешто вредео и покушао да мисли својом главом окарактерисан је као опасан и уклоњен. Тако је прошао и

4 Архив Војноисторијског института у Београду, фонд ЈНА, кутија 376, фасцикла 1, редни број 2 (депеше на линији Седмо одељење Генералштаба ЈНА - Војни изасланик у Будимпешти за 1956. годину). Постоје само долазне депеше из Будимпеште. Сва документа су под наведеном сигнатуром уколико није другачије назначено и писана су латиницом. Правописне и језичке грешке, као и уобичајена “гутања” речи у телеграмима, нису исправљани осим када је мењан смисао. У таквим случајевима исправке су назначене у напомени. Сва истицања у депешама (курзив) су ауторовa, да би се нагласио значај тог дела текста.

5 Ласло Рајк (Laszlo Rajk), предратни комуниста и шпански борац. Као министар унутрашњих послова ухапшен је маја 1949. године заједно са групом руководилаца и оптужен да је уз подршку режима из Југославије припремао преврат у Мађарској са циљем да је издвоји из социјалистичког блока. Осуђен је на смрт и погубљен. Рехабилитован је као неправедно осуђен и свечано сахрањен уочи октобарских догађаја 1956. године.

6 Совјетски Савез.


Рајк, а с њим и многи други./.../ Стаљин је главни кривац за све ово. Неће бити једноставно уклонити његов споменик са трга.””7

Већ следећа сачувана депеша јавља драматичним тоном о развоју догађаја под назнаком Верy ургент. Преносимо је у целости:

“ Бр. 124/24. октобар 1956. Манифестације солидарности са познањским догађајима, које су почеле

јуче у 15 часова, претвориле се у току ноћи у масовне демонстрације. До оружаног сукоба дошло око радиостанице после говора Гереа синоћ у 20 часова. Гере није ни поменуо демонстрације, које су већ биле у току, што изазвало још већи револт маса.

ЦК омладине ставио се на чело демонстрација и издавао прогласе у току ноћи. Демонстранти су срушили Стаљинов споменик, посели многе јавне зграде у току ноћи стално настојали да заузму радиостаницу, код које пуцњава ни јутрос није престала. Јако истакнут национални и антисовјетски карактер демонстрација. Било и реакционарних иступања - али без подршка масе. У овом погледу вести радио Будимпеште нису тачне.8

Испред наше амбасаде демонстранти су клицали: “ Живио Тито “. многе групе долазиле да траже нашу помоћ. Ноћас око 5 часова дошли код мене у стан и обавестили да долазе совјетске трупе да интервенишу. Војска и полиција држе се солидарно са народом коме дају и оружје.9 Боре се једино јединице АВХ.10

Нереди су избили и у осталим местима у Мађарској, нарочито у Секешфехервару, Сегедину и Дебрецену. Између 4 и 5 часова у Будимпешту стигла из реона Цеглед Солнок

руска тенковска дивизија и посела мостове и све важније објекте у граду. Тенкови чувају совјетску амбасаду.

Ноћас на заседању ЦК извршено кооптирање нових чланова и избор новог Полит. бироа. Отпали су Ракошијеви људи, а међу њима и министар војске Бата. Нађ�� постао председник владе која је јутрос око 8,30 издала проглас у коме захтева разилажење демонстраната и прети смртном казном онима који буду правили нереде. Нешто касније саопштено да су совјетске трупе које сходно В. П.�� бораве у Мађарској позване у помоћ, јер мађарска војска није била спремна, а нападнута је. Ово није тачно јер су демонстранти нападали само органе АВХ. У саопштењу се позива народ да сарађује са совјетским и мађарским трупама. Ово саопштење

7 Још првог дана демонстрација, 23. октобра, срушен је Стаљинов споменик на тргу испред Парламента.

8 Вероватно је известилац хтео да каже како су вести будимпештанског радија о томе да преовладавају реакционарна (десничарско-националистичка) иступања нетачне.

9 Из касарне Килијан у Будимпешти однете су велике количине оружја. Команда те касарне без отпора је пустила демонстранте да се снабдеју наоружањем. Такође, велике количине оружја као и људство (емигранти) у данима који су претходили немирима без проблема су пребацивани из Аустрије. (Совјетски савез је 1955. године повукао трупе из своје окупационе зоне у Аустрији.).

10 Скраћеница за снаге Државне безбедности.�� Предратни комуниста, професор универзитета. Дуго је живео у СССР-у где је примио и држављанство..

Крајем осамдесетих година прошлог века рехабилитован и сахрањен у Будимпешти.�� Варшавски пакт.


највероватније је диктирано од стране Руса као и наредба владе. Нереди још увек трају. Заведено ванредно стање. Руси пуцају на масу. Има много жртава. Очекују се руска појачања из Секешфехервара.

Скрећемо пажњу да Амбасада од јуче непрекидно прати догађаје и шаље обавештења.

Дробац.”13

Депеше из наредних дана описују конфузно стање, масовна убиства извршена над нижим припадницима партијске и државне номенклатуре, деловање совјетских трупа. Депеша “веома хитно” јавља о контактима Амбасаде са факторима у мађарској армији:

“ Бр. 135/30. октобар 1956., експедована 31. октобра у 01,45 х.Данас у 15,00 били у команди ваздухопловства и ПАО��, која се прогласила

револуционарним Комитетом. Командант утиче на владу и МНО�� да успостави контакт са масама и да енергично захтевају повлачење совјетских трупа. Команда има пуно поверење у потчињеним јединицама и подржава Нађа. Ради хитности остало јављено депешом амбасаде 548. /.../ Гро наших информација користи амбасада јер ми нисмо у стању да вам их пренесемо.

Дробац”Наредни документ-депеша показује да су из Команде ПАО “цуриле

информације” право југословенском војном изасланику. “ Бр. 137/1. новембар 1956., експедована 2. новембра у 02,30 х.Према податцима команде ПАО у 10.00 стање совјетских трупа је следеће:

У ширем реону Будимпеште налази се око 2.000 тенкова. Највећа групација у реону Текел - 320 тенкова, 14 авиона ИЛ-28, 6 МИГ и 24 ЛИ-2, затим јужно од Будаорш - 300 тенкова и 150 возила. Сви улази у Будимпешту су затворени /.../ Најбоље стање је у ПА јединицама и авијацији. Све старешине потчињене су министарству, изузев пука у Веспрему, који је јавио да ће извршавати само наређења из Ђера./.../”

Војни изасланик Дробац, лично је контактирао са највишим војним факторима мађарске армије тих критичних дана. О томе сведочи следећа депеша под назнаком ВЕРY УРГЕНТ:

“ Бр. 138/1. новембар 1956.Посетио у 14.00 часова новог начелника ГШ генерал-мајора Ковача./.../

Ковач сматра, а тврди да је то мишљење и Нађа да је основни услов за успостављање реда споразум са Совјетима о повлачењу трупа. Поновно ангажовање Совјетских трупа изазвало би рат између Мађарске и СС, јер би цео народ устао против

13 Потпуковник Милан Дробац, војни изасланик у Мађарској. Као адресати на овој и следећим депешама наведени су: генерали Иван Гошњак, Љубо Вучковић, Богдан Орешчанин, Милан Купрешанин, Отмар Креачић, Војо Николић, Милош Шумоња; пуковник Јакшић, Коча Поповић, Добривоје Видић, Срђан Прица и Радоје Зец.

�� Противавионска одбрана.�� Министарство народне одбране.


Руса./.../ Молио ме да ово пренесем посланику и да га замолим да обавести нашу владу, коју моли да утиче на Совјете.

Армија је консолидована и претставља гаранцију да ће социјалистички поредак бити очуван./.../ Рачунају на помоћ Југославије и Пољске. Ако се Руси умешају онда ће бити изгубљене све шансе и мађарски народ ће страдати као никад до сада./.../”

О другој совјетској војној интервенцији казује депеша број 145 од 5. новембра у 16,15 часова! Догађаји о којима је реч одиграли су се више од двадесет четири сата пре тренутка њеног експедовања па је основана сумња како је морало бити ранијих телеграма са извештајима о томе који се на жалост нису сачували. Ипак, и овај штури службени телеграм доста тога открива: 4. новембра, у рано јутро, совјетске трупе изненадиле су Будимпешту, док је “Јово16 отсечен у Будиму. Код њега у стану налази се још пет из владе.”17

Тек у поруци послатој пет дана након претходне дају се потпунији подаци о особама и околностима под којима су се исте нашле у Вукмировићевом стану:

“ Бр. 151/10. новембар 1956.Код Вукмировића у стану налазе се: пуковник Надор са женом и дететом,

новинар Васархелyе 18 Миклош и публициста Ердес19 Петер. Расположење код њих је добро, сви решени да се користе правом азила и да оду у Југославију. Пуковник Надор каже да ни под којим условима неће остати у служби у мађарској армији и да је решен да емигрира у Југославију. Органи АВХ често ме позивају телефоном и распитују се за Надора јављајући се као његови пријатељи. Такође се распитују и за нашег пријатеља пуковника Нагy-а команданта ПАО о коме незнамо ништа. Надор каже да је Нађ успео да напусти команду./.../ Предузели смо мере да Надор напише извештај о армији и ваздухопловству као и биографије високих војних руководилаца.

Дробац” Депеше бр. 153/11. новембар и бр. 155/12. новембар 1956. извештавају о

престанку борби у Будимпешти. Још има активности мањих оружаних група. Међу цивилима има доста оружја. Међутим, политичка ситуација у читавој Мађарској још извесно време неће бити стабилизована због штрајкова у појединим градовима и регионима.

Пуковник Надор, како је јављено депешом бр. 151, доставио је тражена обавештења о мађарској армији, о чему војни изасланик јавља:

“ Бр. 169/20. новембар 1956. Према Надору, мађарске оружане снаге после смањења и реорганизације

у октобру о. г. имале су у саставу:

16 Јово Вукмировић, свакако војно лице чији чин нисмо у стању утврдити. Заменик војног изасланика потпуковника Милана Дробца.

17 Под овим “ још пет из владе “ требало би ваљда разумети да су у стану Вукмировића осим лица која се наводе у следећем телеграму и још петорица чланова владе Имре Нађа?

18 Вашархеље.19 Ердеш.


а) једну (прву) армију са седиштем у Будимпешти. Командант Усзта20, а заменик Ковацс�� Имре. Армији су била потчињена два корпуса са командама у Кесцкемету�� и Сзекесфехервару23. Корпуси су имали у саставу по три дивизије ( једна моторизована и две стрељачке ). Корпус у Будимпешти (један арт.) расформиран је с тим што су неке јединице постале ПБК��, а у неким деловима попуњени су корпуси у саставу армије.

б) У ПБК: једна самостална стрељачка дивизија, једна артиљеријска дивизија и неколико самосталних пукова (везе, инжињерије и др.)

ц) Заједничка команда ваздухопловства и ПАО била је преко генералмајора Мадарасза�� непосредно потчињена МНО. Ваздухопловство је имало три авиодивизије (Кецскемет, Тисзар26, Сзекесфехервар), две ловачке и једну јуришну у Сзекесфехервару. Ваздухопловство је имало две школе, једну у Сзолноку27 и једну у Будаерс28. Бројала је 16.000 људи. Команда ПАО је располагала са четири дивизије: две за одбрану Будимпеште, једну у Мисколцу29 и једна у Весзпрему30. Укупно бројно стање око 18.000 људи.

Надор сматра да је пре почетка друге руске интервенције армија била обезглављена и неспособна да успостави ред. Он мисли да је доведена у такву ситуацију смишљено-деструктивним радом стаљиниста уз помоћ Руса, који нису желели да домаће снаге ликвидирају контрареволуционарне групе. Ово им је било потребно, између осталог, и због оправдања прве интервенције. Непосредно пред другу интервенцију на територији града налазила су се два тенковска и три стрељачка пука, укупно око 12.000 војника. Дробац.”31

Колико су биле дубоке “ везе “ југословенских војнообавештајних органа на тлу Мађарске показује и податак да су добијали прецизне податке и од преводиоца у совјетској команди града:

“ Бр. 160/14. новембар 1956.Мађарски официр који је тумач у совјетској команди града испричао је

Ралановићу да се међу Русима говори да су имали велике губитке. Погинуло је око 600 официра и подофицира и око 7.000 војника. Број рањених је неколико пута већи. Велики губитци су последица и бројних неспоразума између јединица у којима су отварали ватру једни на друге.

20 Уста.�� Ковач.�� Треба: Кечкемет (Kecskemet).23 Секешфехервар.�� Посебан будимпештански корпус ?�� Мадарас.26 Тисар.27 Солнок.28 Будаерш.29 Мишколц30 Веспрем31 Осим редовних адресата овај телеграм достављен је и Врховном команданту.


Снабдевање је врло слабо и нередовно. Војници често гладују, па и због тога има много случајева пљачке, што старешине уопште не спречавају. Једино се кажњава за случајеве насиља над женама./.../ Јутрос ми рекао командир нашег обезбеђења да су јуче стигле из СС веће количине горива и хране, тако да ће се ситуација у том погледу брзо опоравити./.../”

У опреци са наведеним стоје извештаји обавештајних центара са подручја Југославије који су пратили стање у Мађарској. О приликама уз границу на сектору Сегед - Келебија - Бачалмаш - Баја, износи се:

“ Центар - Нови Сад, екс. бр. 3112/6. децембар 1956./.../ Према становништву32 се понашају коректно, ништа не одузимају а

ако нешто траже, то плате./.../ Граничним јединицама33 је наређено да извештавају о неправилним поступцима Руса према становништву./.../”

Из још једног сачуваног извештаја тих дана сазнајемо: “ Центар - Загреб, експ. бр. 3163/8. децембар 1956./.../ Руски војници имају доста новца - форинти. Једну кокош плаћају

100 и више форинти.34 Информација вероватно тачна. Извор сарадник сигуран.- Душан”

У депеши бр. 193 од 5. децембра, послатој из Будимпеште, наводи се како су совјетске патроле у околини Келебије дошле у сукоб са становништвом због пљачке и напаствовања жена. У другој пак, послатој две седмице касније, такође из Војног изасланства, каже се:

“ Бр. 209/20. децембар 1956./.../ Држање совјетских војника према цивилном становништву било

је углавном коректно. Било је случајева ситно појединачне пљачке, али то није била масовна појава. Треба имати у виду и чињеницу да су у прво време војници били често гладни, без икаквог снабдевања. Ово су нам сами причали. Случајева насиља над женама није било, што се може тумачити и постојањем наредбе према којој је за овакве случајеве предвиђена смртна казна./.../”

Обавештајни центри уз границу прикупљали су податке од пребеглих грађана а особито су обраћали пажњу на војна лица. Истовремено су пребацивани људи преко границе са радио-станицама док су их вешти фалсификатори опремали лажним исправама:

“ Центар - Загреб, експ. бр. 2863/21. новембар 1956.Радиостаница уручена Златку. Успостављена веза 16 новембра. Ми њега

одлично чули. Златко нас није чуо. Веза поново заказана за 29. новембар. На

32 Испуштено: совјетски војници.33 Испуштено: Мађарске армије.34 Из контекста је видљиво да је то била добра цена. Један каснији телеграм Војног изасланства који

казује о размени новца даје податак како је Амбасада на црној берзи мењала амерички долар за сто тридесет форинти. (в. депешу бр. 213/28. децембар 1956.).


заказани састанак 14 новембра није дошао јер је био заузет куповином ствари за женидбу.35

Славко био у Герову. Управа логора има наређење Брајника36 да се са пребеглима ништа не ради до даљег наређења. Потребно је да се издејствује слобода акције Центра међу пребеглим војним лицима. О даљем поступању одмах нас обавестите.

Јавите нам да ли можемо добити неиспуњених личних мађарских карата, а поред тога и потребне штамбиље. Ово нам је неопходно потребно. Душко”37

Случајеви Надор и Нађ

Из до сада изложеног видљиво је како су обавештајни органи ЈНА имали дубље корене у мађарској армији или је део армијских структура непосредно пре самих догађаја и током њих сам затражио контакт? Имена двојице пуковника учестало се јављају у депешама: Надор и Нађ.

У јеку уличних борби и нереда у Будимпешти потпуковник Дробац контактирао је пуковника Надора тада постављеног за команданта ваздухопловства:

“ Бр. 134/29. октобар 1956.Данас у 10.00 били у команди ваздухопловства. Дуго разговарали са

пуковником Надором, коме су од сада потчињене све снаге ваздухопловства и ПАО. Захваљујући ауторитету Надора, авијација је остала у целини компактна и повезала се са претставницима омладине и радника./.../ У оним гарнизонима где су били сналажљиви и паметни команданти дошло је одмах до контакта између војске и претставника омладине и радника. Створени су комитети у којима су и претставници армије. Ови комитети држе власт и обезбеђују поредак./.../ Али у многим местима јединице су се супротставиле омладини и радницима и ту још трају нереди./.../ Тешка је ситуација у селима, где су на многим местима

35 Ово је свакако шифровани део.36 Еди Брајник. Камник, Словенија, 1922. Пуковник ЈНА. После рата био помоћник савезног секретара и

државни подсекретар у савезном СУП-у. Касније и на другим функцијама. Носилац ордена Народног хероја и других одликовања../ Војна енциклопедија, друго издање, том 1, Београд 1970, стр. 789./

Герово (код Копривнице у Хрватској) било је један од прихватних центара у који су смештане избеглице из Мађарске.

37 Катарина Ковачевић најпре тврди на основу аустријских архивских извора да је око 200.000 Мађара емигрирало током ових догађаја а од тог броја 180.000 у Аустрију а 20.000 у ФНРЈ. ( К. Ковачевић, н. р., стр. 97.) Одмах се коригује и доводи у сумњу ову тврдњу као претерану. ( Исто, нап. 25 на стр. 97 ) Ауторка на темељу документације Савезног министарства иностраних послова ФНРЈ износи следеће цифре о Мађарским избеглицама у Југославији: од 23. октобра 1956. до 31. децембра 1957. избегло је у ФНРЈ укупно 19.857 особа. Од њих је 16.374 емигрирало на Запад, 2.773 се репатрирало ( вратило се у Мађарску ), 634 се настанило у Југославији док се 76 водило као нестали. (Исто, стр. 98, 124.) Статистички преглед избеглица према социјалном одн. професионалном статусу на дан 18. марта 1957. године показује да је од укупног броја избеглих било 26 војних стручњака и 56 војних лица. (Исто, стр. 123).


обесили партиске секретаре, попалили пореске књиге и расформирали задруге. Непријатељски елементи и даље хушкају на нереде. Воде их официри бивше армије. Двојица су ухваћена у старој униформи.38

У Кечкемету су били ослобођени бивши робијаши којима су се на чело ставили бивши официри. Приликом ликвидације ових група заплењено је два вагона муниције, као и наоружање немачког и другог порекла. Имали су чак и тешко наоружање. Били су потпуно организовани.39 /.../

Команда ваздухопловства преко својих веза обавештава владу о ситуацији у земљи. Надор преноси вести Кадару40, који му је рекао да је од њега добио више корисних информација него од ма ког другог. Надор је уплашен. Каже да би поднео оставку, јер га стаљинисти из његове средине попреко гледају. Ужива поверење садашњег руководства. Саветовали смо му да остане на положају, јер би напуштање значило глупост у овој ситуацији./.../”

Друга личност која нас овде занима, пуковник Нађ, који се непосредно ангажовао око ступања у везу са војним конструкторима и учествовао у аранжману њиховог пребегавања�� био је отпуштен из војске после друге совјетске интервенције. Док је пуковник Надор, по изласку из азила који му је у свом стану пружио Вукмировић био “задржан у Министарству “, дотле је судбина Нађа била нешто другачија:

“ Бр. 170/20. новембар 1956.Пуковник Нађ послан је данас кући - “ на одмор “. Руководства јединица и

установа најтеже се одлучују да поново приме у службу стручњаке и интелектуалце. Надор је задржан у Министарству и према његовој поруци наводно ће у току дана доћи кући./.../”

Ипак, Надор се вратио кући тек 4. децембра:“ Бр. 193/5. децембар 1956.

38 Односи се на официре предратне и ратне мађарске војске и на њихове униформе.39 Оружана побуна је и са пропагандно-психолошке и са војне тачке организована и спроведена без

икаквог ометања од стране власти! Начелник будимпештанске полиције налазио се у самом језгру завере! Он је ујутру, критичног дана, наредио шефовима свих подручних полицијских станица да не сузбијају демонстрације а уколико демонстранти нападну на станице да их не бране већ да се предају!!! Вече уочи демонстрација одржани су зборови на факултетима где су студенти придобијени за учешће. Такође су и запослени у фабрикама, предузећима и установама организовано одведени на митинг!!! Завереници су месецима пре избијања нереда користили као јавну форму деловања Петефи кружок да би низом масовно посећених трибина у организацији овог уметничког друштва припремали терен за “ јеретичке “ захтеве: вишепартизам, слободно тржиште, напуштање Варшавског уговора, одлазак Совјетских трупа...И највећи листови у престоници - формално још под контролом Партије - постали су њихова гласила. Такође је и Радио Слободна Европа из Беча припремала духове за акцију. Оружје и људство пребацивани су из “неутралне” Аустрије...(“Бела књига” мађарског МИП-а /превод на српски/, Архив МИП-а Србије, Политички архив, 1956., ф. 50, кл. 100, бр. 423916.)

40 Јанош Кадар (Janos Kadar), члан владе Имре Нађа, генерални секретар Мађарске партије трудбеника. Током друге совјетске интервенције самопрогласио “ револуционарну радничко-сељачку владу “ на чијем је челу био. До смрти крајем 80-их година минулог века играо је важну улогу у политичком животу Мађарске. Лавирао је између захтева Москве и нерасположења већине Мађара према социјализму и СССР.

�� Видети нап. 50.


/.../ Пуковник Надор дошао синоћ кући. Нађ ће данас с њим разговарати, а после тога састаће се с Вукмировићем. Дробац”

Следеће депеше извештавају шта се дешавало са пуковником Надором по напуштању југословенског азила.

“ Бр.195/7. децембар 1956. Надора су испитивали да ли је издао наређење да авијација отвори ватру

на совјетске трупе. Пошто је утврђено да није пуштен је на слободу./.../”“ Бр. 196/8. децембар 1956.После напуштања азила пуковник Надор је отишао код генерала Усте, који

га је врло лепо примио и изразио задовољство што се враћа у службу. Када је напустио његову канцеларију речено му је да га треба генерал Тихонов ( начелник инструкторске групе ). После краћег разговора Надор је ухапшен од стране руских официра и спроведен у затвор у ФЕ (СИЦ) улици ( познати затвор АВХ ), где је затворен у самицу. У истом затвору налази се пуковник Копацси Сандор�� ( сада тешко болестан ) затим генерал Ковацс Истван43 пуковник Сусц��. Затвор припада Русима.

Првих неколико дана Надора нико није саслушавао и он је почео да штрајкује глађу. Након 5 дана штрајка позвали су га на саслушање. Испитивали су три ствари:

1) Да�� је западним војним претставницима издао војне тајне/.../2) Да је имао везу са нама пошто се не може узети као случајно што је

користио азил баш код Југословена. На овоме нису много инсистирали и ствар је одбачена брзо.

3) Да је био у руководству оружане контрареволуције/.../ Помоћу сведока Надор је оповргао и ову тврдњу. Руси су се према њему коректно понашали и све оптужбе врло пажљиво испитивали. Међутим, Мађари који сарађују са Русима ( припадници КОС-а и АВХ ) под сваку цену су настојали да докажу да је Надор стари фашиста. И Руси су га у почетку називали фашистом. На крају су га звали “ друже пуковниче “ што је значило да су дефинитивно изменили став према њему. Руси су му саветовали да се врати у армију. Он је изразио жељу да се запосли као инжињер у некој фабрици./.../

Сада се Надор налази код куће и вероватно ће у болницу пошто има озлеђена плућа ( раније повреде у једној вазд. несрећи )./.../”

Међутим, већ 14. децембра, Надор је био позван код генерала Хорвата46 који је тада био члан комитета за организовање војске. Генерал му је рекао да

�� Копачи Шандор.43 Ковач Иштван. �� Требало би: Шуч (Sucs).�� Испуштено: ли.46 Хорват Михаљ (Horvat Mihaly), генералмајор. Касније виђен за министра војске. (в. депешу бр. 215/29.

децембар 1956.)


се слаже са Надоровим поновним постављењем за команданта ваздухопловства. Према известиоцу који шаље ову депешу, идеја је била да се компромитовани Надор искористи и за покретање производње у војним предузећима. Са краја овог телеграма, као слику стања у мађарској армији, наводимо:

“ Бр. 205/17. децембар 1956./.../ Јутрос се јавио потпуковник Капланy47 - бивши заменик команданта

ваздухопловства и тражио да га запослимо за шофера. У среду ћемо се видети и Покушати га наговорити да се врати у армију. Дробац”

Као наставак, следећа депеша (бр. 208/19. децембар 1956.) препричава шта им је све Каплањ рекао о стању у војсци: да се 60% официрског кора није хтело вратити у службу јер нису вољни потписати изјаву која их обавезује на службу Кадаровој влади. Пуковник Нађ је донео одлуку да се врати у службу. Они који одбију да служе новој “револуционарној радничко-сељачкој влади “ у одржавању реда и поретка добијају на потпис изјаву да “ добровољно “ напуштају службу. Такви онда не могу добити никакав посао у државној служби, чак ни као фабрички радници!

Пуковник Надор споменут је у последњем сачуваном телеграму из 1956. године и то као извор обавештења и коментатор најновијих персоналних промена у врху армије.48

И на почетку 1957. године49, контакти нису јењавали:“ Бр. 2/5. јануар 1957, Будимпешта.Пре пар дана Надор се интересовао за пуковника Нађа, пошто га овај дуго

није посетио. Том приликом рекао да жели да га наговори да се врати у службу. Нађа сматра скромним и врло поштеним. Желимо да Вам скренемо пажњу на наше обавезе према њему. Још пре октобарских догађаја са њим смо имали добре односе, који су водили ка потпуној сарадњи. За време устанка без резерве давао нам је информације које смо тражили, при чему је то увек радио без присуства других. У акцији Д. имао највише заслуга, што се види из наше преписке по овом случају.50 Верујемо да ће бити задовољан са сасвим скромним условима живота и рада.�� Дробац”

Истога дана уследила је нова депеша: “ Будимпешта, бр. 3/5. јануар 1957.Пошто сређујемо картотеку официрског кадра молимо да нам помогнете

у следећем: да тражите од Нађа и капетана Цсиба�� ( а и од осталих официра ако

47 Каплањ.48 Депеша бр. 215/29. децембар 1956.49 Депеше из ове године налазе се у фонду: Архив Војноисторијског института, ЈНА, кутија 376. ф.

1,редни број 4 (депеше на релацији Седмо одељење Генералштаба - Војно изасланство).50 Реч је о инжењеру Јаношу Дару (Janos Daru) и организовању пребегавања њега и групе конструктора

једне војне фабрике у Будимпешти о чему намеравамо да пишемо у посебном чланку.�� Подразумева се условима у Југославији.�� Лајош Чиба (Lajos Csiba), капетан, командант некомплетног пука у Килијан касарни у Будимпешти. “/.../ Он је поред Малетера руководио борбама против Руса. Сада је склоњен у једној болници, јер

га траже Руси. Намерава да побегне у Југославију - пошто неће да иде на Запад./.../ Капетана Csiba


их тамо има ) да израде спискове свих официра са најосновнијим подацима који они познају - од Цсиба посебно тражите податке о пуковнику Малетеру. Уједно са горњим пошаљите нам и препис ваше картотеке официрског кадра. Ми смо овде

- имали картотеку гарнизона, коју смо запалили.53 Ако нешто слично поседујете, молимо да нам пошаљете копију - која би нам послужила за обављање овог посла.-Дробац”

Из претходне две депеше очигледно је како су пуковник Нађ и капетан Чиба већ били пребегли у Југославију, као и то да пуковник Надор о томе није ништа знао.

Нормализацијом стања, органи мађарске безбедности консолидовали су се и почели да хватају конце игре коју им је исплела југословенска војна обавештајна служба - али узалуд и касно:

“ Будимпешта, бр. 6/10. јануар 1957.Органи безбедности посетили Надора и распитивали се за пуковника Нађа.

Испричали му да су били у његовом стану где нису нашли никакве одеће нити хране, што их је навело на помисао да је побегао. Из артиљеријског института нестао је конструктор са више инжињера. Тај конструктор се често виђао у друштву Нађа на основу чега закључујемо да је ту Нађи (СИЦ) нешто организовао. Трагање за Нађем уследило је када се почело са испитивањем кадра ПАО./.../ Молимо да нас обавестите да ли је долазак групе Д. ��легализован.Дробац”

Београд је на горњи упит одговорио: “ Бр. 55/11. јануар 1957./.../ Нађ и група Д. добили политички азил и тиме њихов долазак

легализован. /.../ Ваш став по овом питању остаје и надаље исти тј. да Вам у вези ове ствари

није ништа познато.Пехачек��”Образована је партијска комисија за војне кадрове при Министарству

оружаних снага. Она је замишљена као филтер за кадрове нове армије која се стварала:

“ Будимпешта, бр. 5/10. јануар 1957.

требају такођер као сведока. Оптужују га да је војнике присиљавао да пуцају на Русе и да је наредио ликвидацију многих припадника АВХ. Пуковник Малетер Пал налазио се на дужности начелника одељења за правила и прописе МНО./.../” (депеша бр. 188/3. децембар 1956.)

53 В. депешу бр. 186/3. децембар 1956. Овде је објављујемо у POST SCRIPTUMU. Када је реч о пуковнику Малетеру, на тајном састанку одржаном на Брионима 2/3. новембра Хрушчов и Маљенков спомињали су у негативном светлу ову личност. “ Међу Југословенима има несигурности ко је Молетер (SIC ), нико га не познаје нити зна поуздано о њему. Хрушчов и Маљенков и овде резервисани и ако се касније показало да они Молетера сматрају за једног од вођа конрареволуције.” Ово можда и због тога што је Малетер био одређен за шефа мађарске делегације за преговоре о повлачењу совјетских трупа. (Архив Јосипа Броза Тита, Кабинет Председника Републике, I - 3 - a, СССР, 1956, стр. 7-8.).

�� Видети нап. 50.�� Радо Пехачек. Илирска Бистрица, Словенија, 1913. Генералпуковник ЈНА. После рата шеф војне

мисије у Берлину, начелник Седмог одељења Генералштаба ЈНА (обавештајно), командант корпуса и др. Одликован орденом Народног хероја и другим одликовањима. / Војна енциклопедија, друго издање, том 6, Београд 1973, стр. 617./


/.../ Испитивала је случај Надора и том приликом предочила му отворено оптужбе против њега, а на крају суочила с њим пуковнике Галгоци и Менyхарт-а56 (начелник политичке управе команде ваздухопловства и ПАО) који су поднели оптужбе. Те оптужбе теретиле су Надора да је око себе окупљао непријатељски расположене грађанске елементе. Да је дозволио да се за време устанка растура проглас команде ваздухопловства и ПАО ( јавили смо садржај овог прогласа који је био умножен и растуран) и на крају да је отишао у азил у југословенску амбасаду. Испитивањем сведока и суочавањем комисија је Надора ослободила сваке кривице. У погледу азила Надор је рекао комисији да се на то одлучио после многих упозорења да се припрема његово хапшење. Чак и један совјетски генерал га је питао шта се то с њим догађа. Спомињали су долазак америчког ваздухопловног аташеа Даллама у његову команду. У оваквој ситуацији, уместо затвора, изабрао је азил код Југословена. Чланови комисије су примили ово објашњење и рекли му да они Југославију сматрају за пријатељску земљу и да му нико не замера што се користио азилом код нас./.../ На крају му је Гyурко57 у име комисије саопштио да партија у њега има пуно поверење и да тражи помоћ у организовању нове армије чак и за време лечења./.../”

Последњи податак на који смо наишли о пуковнику Надору и његовој судбини потиче из јуна 1957. године. Као одговор на депешу из Будимпеште58, из Београда је отписано:

“ Бр. 916/3. јуни 1957./.../ Слажемо се да му пружите материјалну помоћ у форми која га неће

повредити.Што се тиче његовог преласка код нас, спремни смо да му дамо азил.

Међутим, у самом пребацивању неможемо учествовати, нити за то имамо могућности. Војводић59“

�ost Sc�iptu�

“ Москва, бр. 98/12. децембар 1956.На коктелу 11 децембра у разговору са мном и Аранцем60 о догађајима у

Мађарској амерички војни изасланик пуковник Мернс између осталог је изнео “ ја потпуно разумем настојање Руса да употребом силе задрже Мађарску под својом контролом. Тако би и ми вероватно поступили када би била у питању једна од земаља западне Европе која у војном погледу претставља за нас оно

56 Мењхарт.57 Ђурко.58 Бр. 79/30. мај 1957.59 Радован Војводић. Глухи До код Бара, Црна Гора, 1922. Генералпотпуковник ЈНА. После рата

представник владе ФНРЈ при штабу снага ОУН у Египту (Синај), војни изасланик у Грчкој и Великој Британији, начелник катедре на Ваздухопловној војној академији и др. Носилац више високих одликовања./Војна енциклопедија, друго издање, том 10, Београд 1975, стр. 589./

60 Треба: Иранцем.


што Мађарска за Совјете. Она је важан стратегијски плацдарм у подунављу и центру Европе и Руси је нису хтели пустити. Свако директно мешање од стране запада у Мађарској изазвало би општи рат. Ми као војници разумемо совјетске интересе.”/.../”61

“ Бр. 186/3. децембар 1956.Када су избили нереди у Будимпешти амбасада је добила наређење ДСИП-

а да се спали целокупна архива и документација и да посланик са још неким службеницима, укључујући комплетно војно изасланство напусти Мађарску. Поступајући по овом наређењу спалили смо поверљиву архиву, картотеку личности, евиденцију и публикације управе које смо имали овде.

Ово наређење повучено је касније.-Дробац”

* * *

Оно што најпре пада у очи након увида у службене телеграме размењене између Будимпеште и Београда током 1956. године, јесте изостанак писаних трагова о боравку Имре Нађа у Посланству ФНРЈ, као и изостанак извештаја о хапшењу њега и групе азиланата?! Претпостављамо да је депеша о овако важним догађајима морало бити, али да су накнадно уништене. Иначе, у тој опскурној епизоди затичемо потпуковника Милана Дробца заједно са првим секретаром посланства Миланом Георгијевићем.62 У опширном препуцавању Мађарске и Југославије насталом након хапшења Нађа и других, обе су стране желеле да се прикажу чистим. Тако су написане обострано оптужујуће “ беле књиге “ докумената. Међутим, један детаљ чини нам се битан. У опширном совјетском писму-одговору на Титову поруку од 3. децембра 1956., наведено је како је Јосип Броз у разговору са совјетском војном делегацијом 18. новембра на Брионима, изјавио: “ Да совјетске јединице нису биле искоришћене за гушење побуне онда би у том циљу биле уведене у Мађарску југословенске јединице које су у то време биле покренуте према југословенско-мађарској граници.” Исто је, према совјетском писму, поновио неколико дана касније генерал Иван Гошњак државни секретар са народну одбрану, пред истом совјетском делегацијом.63 Свакако је индикативно што Тито одговарајући на горње Хрушчовљево писмо ни речју не демантује наведену тврдњу!64

61 Свеска депеша на линији Војни изасланик у Москви - Седмо одељење Генералштаба (Архив Војноисторијског института, фонд ЈНА,1956, кутија 376, фасцикла 1, број 2.)

62 Када су се азиланти 22. новембра укрцали у аутобус који је требало да их развезе кућама заједно са њима били су Дробац и Георгијевић. Пред сам полазак један совјетски официр ускаче (?!) у возило и наређује двојици Југословена да изађу што они послушно и чине!!! Аутобус потом по наредби истог официра одлази пред Команду града праћен совјетским борним колима. Нађ и још неколицина из групе бивају авионима пребачени у Румунију где ће им бити суђено. ФНРЈ је уложила оштар протест. (Ђоко Трипковић, Југославија и питање азила Имре Нађа, Историја 20. века, бр. 1, Београд 1997, 68; Политика Југославије према Мађарској и случај Имре Нађа (бела књига.), Београд 1959, 149.).

63 Ђ. Трипковић, н.р., 70.( Цитат је из документа-писма ЦК КПСС - ЦК СКЈ од 10. јануара 1957. / Архив Југославије, фонд 507 ( ЦК СКЈ), IX, 119/I-92, листови 22-23 превода писма на српскохрватски./).IX, 119/I-92, листови 22-23 превода писма на српскохрватски./)./).

64 Ђ. Трипковић, н.р., 70.( Одговор ЦК СКЈ - ЦК КПСС од 1. фебруара 1957. /Архив Југославије, фонд 507 (ЦК СКЈ),IX, 119/I-95/).IX, 119/I-95/).


На тајном састанку одржаном на Брионима у ноћи 2/3. новембра било је речи о планираној совјетској војној интервенцији али нико од присутних није говорио о таквом ангажовању ЈНА. Важно је истаћи да је југословенски врх (Тито, Ранковић и Кардељ а у присуству московског амбасадора Мићуновића) последњи обавештен о намераваном али је очигледно њихово мишљење било за совјете најважније. Пре тога Хрушчов, Молотов и Маљенков обавестили су руководства Пољске, Румуније, Бугарске, Чехословачке и Кине.Само је пољско руководство донекле имало дисонантан став али је и оно стало уз план о сузбијању контрареволуције и рестаурације капитализма.

Тито је заједно са југословенским политичарима истицао Јаноша Кадара као најбољег кандидата за новог председника владе па је чак Броз и кумовао новој влади: његова је идеја била да се она назове “ револуционарна влада радника и сељака “. Совјети су пак више истицали Ференца Миниха, некадашњег мађарског амбасадора у Москви. Колики је био уплив југословенске стране види се и по томе што је Кадар коначно постао председник владе упркос сумњи и резерви које су Хрушчов и Маљенков према њему гајили! Такође је индикативна брига коју су југословенски саговорници показивали за даљу судбину Имре Нађа и његово ангажовање у смиривању стања.На овом састанку је скренута пажња совјетском руководству да су неки мађарски руководиоци сондирали терен за склањање у југословенску амбасаду (Нађ у том контексту није изричито споменут). “Хрушчов и Маљенков се држали врло меко и повучено, увек склони да прихвате све што им се каже са југословенске стране без обзира како о томе стварно мисле.”65 О пружању азила групи Имре Нађа и потоњем хапшењу и одвођењу у Румунију разговарале су тајно делегације две владајуће партије (СКЈ и Румунска партија трудбеника). До састанка је дошло на тражење румунског Политбироа. Састанку су са југословенске стране присуствовали Вељко Влаховић, Александар Ранковић и Едвард Кардељ а са румунске Боднарош и Борила. Састанак је требало да се одржи у Вршцу али је ипак одржан у Београду. О њему сазнајемо из дневничког записа Вељка Влаховића датираног непрецизно са “ новембар 1956 “. Запис долази након детаљних описа посете партијске делегације предвођене Влаховићем која је од 17. до 29. децембра 1956. боравила у посети Пољској. Изгледа као да је накнадно убачен или је омашка у датирању. У сваком случају овај разговор је морао бити вођен после 22. новембра као датума хапшења Нађа и његове групе. Румунски руководиоци су обавестили своје југословенске саговорнике да су ухапшени смештени по вилама а Нађ у санаторијуму због лошег здравља. Изгледа како је још увек веровао Титу и нешто од њега очекивао: “На Титов говор јуче је Нађ поново рекао: “Видећете шта ће Тито још рећи”.”66

65 Архив Јосипа Броза Тита, КПР, I - 3 - a, СССР, 1956, стр. 1-15; навод са стране 14.66 Архив Југославије, фонд 512 ( лични фонд Вељка Влаховића ), II/ 4 - c - 68, навод са листа 106. /

Документ је објављен у Строго пов. 1955 - 1958. Необјављени рукопис Вељка Влаховића, Београд 1998, стр. 131 - 135./

Упутство за предају рукописа:

Часопис Војноисторијски гласник објављује текстове на српском уз резиме на енглеском језику. Аутори из иностранства могу послати текстове на Аутори из иностранства могу послати текстове на свом матерњем језику и у том случају они ће бити преведени и објављени на српском. Сви текстови морају бити праћени апстрактом који не прелази 100 речи и резимеом који не прелази 250 речи. Текстови не би требало да буду већи од 25 страна (укључујући фусноте, табеле, резиме и списак литературе), осам за приказе. Сви прилози ( чланци, прикази, грађа ) морају бити куцани на компјутеру у неком од верзија МS Word, ћириличним писмом, и снимљени у формату МS Wordверзија МS Word, ћириличним писмом, и снимљени у формату МS Word документа. Обавезно је коришћење фонта Times New Roman, величина слова 12, проред 1,5. У фуснотама и резимеима величина слова је 10 уз једноструки проред. Прва страна треба да садржи поред наслова рада и име аутора и институцију у којој ради. Текстове приложити у штампаној верзији и уз дискету. Рецензије су анонимне. Прилоге слати на адресу:

Институт за стратегијска истраживањаОдељење за војну историјуНезнаног јунака 3811000 Београд

Упутства за писање напомена и библиографија:

Име и презиме аутора: курент ( обична слова )Наслов чланка или прилога: курент под наводноцимаНаслов књиге: курзив Назив часописа: курзивИсто: курзивн.д.: курзив

Цитирање књиге:

Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd 1994, str. 121.

Цитирање чланка у часописима:

Mile Bjelajac, “Vojska Kraljevine Jugoslavije 1918-1941”, Vojnoistorijski glasnik, 1-2/1993, Beograd 1993, str.115

Исто. стр. 114

Цитирање прилога у књигама или зборницима:

Мр Мира Радојевић,“Избегличка влада Краљевине Југославије и Југословенска државна идеја”, Други свјетски рат – 50 година касније, 1, Југославија – окупација и антифашистички отпор, Научни скуп, ( ур.Владо Стругар), Подгорица 1997, стр. 215-226.

Цитирање штампе:

А. Марић, “О тенковима”, Ратник, I-III, Београд 1921, стр.98Службени војни лист (даље СВЛ), 24.04.1881, бр.17,стр.359-360

Цитирање архивских фондова:

Архив Војноисторијског института (даље: АВИИ), Пописник 17 (даље: П-17), Кутија 45 (даље: К- 45), Фасцикла 1 (даље: Ф-1), Регистарски број 1/1 (даље: р.б. 1/1)

Архив Југославије (даље: АЈ), Емигрантска влада (даље: ЕВ ), 103-61-281, (даље: ЕВ ), 103-61-281, Дипломатски архив Министарства иностраних послова (даље: ДАМИП),

Политичка архива ( даље: ПА ), стр.пов,1950, Ф-6, 1469

Цитирање из енциклопедија:

“Oružane snage”, Vojna enciklopedija, 6, Beograd 1973, str. 448

Цитирање са World Wide Web:

Милковский А.И, “Автомобильные подвозки по опыту Западного фронта“Автомобильные подвозки по опыту Западного фронта Империялистической войны 1914 – 1918 гг “, издание академии ВАММ, 1934. http://militera.lib.ru/h/milkovsky_ai/title.html, (11th of June 2007).