TEORIJE CIVILNOG DRUTVA1. pojam civilnog drutva prvi put se srece u antikoj filozofiji u uenjima Aristotela koji dravu definie kao zajednicu graana dobrovoljdno ujedinjenih zarad srenog ivota. teorijske paradigme razvijaju se i ustanovljavaju u evropskoj i anglo-saksonskoj politikoj filozofiji u periodu od polovine 18. do polovine 19. veka. prva tumaenja o dualizmu ciljeva politike zajednice i drutva prisutna su u ranohrianskoj maksimi da vladaru treba dati vladarevo a bogu boije. na ovoj maksimi Toma Akvinski razlae 4 pitanja koja trebaju biti dravna briga: sigurnost i bezbednost ivota; legalna ema poretka i pravde; zatita minimuma standarda morala; zatita religije.2. razliita uenja o civilnom drugtvu mogu se podeliti na 5 osnovnih modela:1. hobsovo uenje u ,,levijatan-u gde govori o prirodnom stanju drutva u kome je rat sviju protiv svih a drava nastaje iz potrebe da se uspostavi stanje mira, a civilno drutvo je direktan produkt tih procesa i izjednaeno je sa dravom i njenim zakonima.2. don lok koji smatra da prirodno stanje nije rat ve stanje mira, dobre volje, uzajamne pomoi i odranja, a zadatak civilnog drutva je da zatiti ono to je oveku najvrednije- svojinu, koja nije samo vlasnitvo nad materijalnim dobrima ve i pravo na ivot, slobodu, imovinu, linost...3. tomas paine ograniava dravnu mo. civilno drutvo ima sposobnot samoregulacije, voenja sopstvenih poslova, to oganiava prostor za meanje vlade. dobro ureena vladavina je iskljuivo graanska vladavina a drava je neophodno zlo.4. hegel smatra da je zadatak drave fa sauva, tj. transformie i transcendentira civilno drutvo. ovek je u odnosu sa dravom podanik, a u odnosu na civilno drutvo on je njegov osnovni inilac, raanin, suvereni subjekt, vlasnik... i svojim potrebama je povezan sa drugima.5.don struart mil i aleksis de tokvil, kao i hajek i fridman, istiu da civilnom drutvu preti opasnost od prevelike uloge drave. oni smatraju da je ograniavanje individualne slobode opravdano jedino ako se time spreavaju povrede individualnih sloboda drugih lanova drutva.3. savremena graanska prava se grupiu u tri grupe prava: civilna( pravo na ivot, slobodu , imovinu); politika (pravo glasa, vladavine veine); socijalna.4. dve osnovne opasnosti koje proizilaze iz drave blagostanja: a) nasilna vladavina veine b) tenja da se graanima nametnu vii kolektivni ciljevi koji se realizuju principom distributivne pravde5. def. civilnog drutva: specifian skup drutvenih komunikcija i socijalnih veza, institucija i drutvenih vrednosti, ija je polazma taka i glavni akter linost kao graanijn.

6. postojanje privatnog sektora je uslov postojanja civilnog drutva. nedravne org se dele na profitne i neprofitne( potrebe graana i drutva u celini da se zadovolje razliite potrebe i problemi, kada to institucionalni sektor ne moe). pored profitnog i neprofitnog izdvaja se i neformalni sektor koji se zasniva na razliitim oblicima pomoi i samopomoi koja se prua od strane osoba koje se nalaze u bliskim krvnim ili socijalnim vezama. 7. ekonomska teorija ,,slobodni jaha,, Weisbord-a: drava nije u stanju da obezbedi sve socijalne usluge jer je ograniena voljom poreskih obveznika. profitni sektor nije naroito zainteresovan da pokrije ovaj slobodni prostor jer na pruanju soc. uslga ne moe znaajno profitirati. tada se javlja sofisticirai vid oporezivanja. naime, drava nudi poreske olakice za one koji izdvoje deo svojih sredstava za ovo nepokriveno polje soc. usluga. tako ,,slobodni jaha, postaje neprofitni sektor koji se sastoji od filantropskih org. i grupa za samopomo.8. u irem smislu, nevladine organizacije su ceo neprofitni sektor koji obuhvata dobrovoljne, privatne, samostalne organizacije oslobeenih neposrednog uticaja drave. tu spadaju i razliita sportska udruenja, hobistika, ribolovaka,kulturno-umetnika, ali i mirotvorne, humanitarne, ekoloke i dr. organizacije.9. u uem smislu nevladine org su one nepolitike org i udruenja graana koji nastaju samoinicijativno u cilju reavanja onih drutvenih problema, za koje su zainteresovani svi ili veina, bez neposrednog uea i konrole drave.10.karakteristike nvo: privatnost; entuzijazam i dobrovoljnost; neprofitne su, nebudetske i nelukrativne; raznolikost i specifinost delovanja; nastoje da ree opte drutvene probleme.11.grupe za samopomo i podrku su manje formalnog karaktera, nastatu spontano ili uz inicijativu profesionalca.( grupa uenika,prijatejlji...) Klasifkacija:1. grupe za uzajamnu pomo( graani mere krv)2. grpe za samopomo (roditelji grade park)3.grupe koje garantuju zaposlenje (omladinska udruenja)4.grupe za samoprodukciju (naturalna proizvodnja)5.akcijske grupe i pokreti (trae promenu zakona)12. tri dominirajua teorijsko-konceptualna pristupa socijalnom razvoju:

1. teorija uravnoteenog razvoja: pre je naglaavana ekonomska komponenta razvja pa je to dovelo do neuravnoteenog ek. i soc. razvoja, te je otklanjanje postojeeg disbalansa mogue putem uravnotenog ek i soc. razvoja.2.teorija integralnog ekonomskog i socijalnog razvoja: soc. i ek. razvoj predtavljaju celinu a sveukupni soc razvoje je mogue ostvariti kroz sistem meuzavisnih soc promena, gde utiu razliiti soc, ek, i politiki elementi.3.teorija jedinstvenog drutvenog poretka: zagovara da su soc viljevi u krajnjoj instanci ciljevi svih vidova raizvoja. eko razvoj je u slubi soc ciljeva.4.koncept odrivog razvoja javio se u uslovima ogranienih resursa, nekontrolisanog demografskog i ekonomskog rasta.

13. razliiti koncepti lokalnog razvoja:1. koncept razvoja iz baze: polazi se od potreba i problema u najuim prirodnim ili lokalnim zajednicama pa dalje prema sloenijim i viim sementima organizacije drutva.2.koncept razvoja zasnovan na strategiji bazinih potreba: svaki proces ili program rasta koji ne vodi raluna o bazinim potrebama ili ne omoguuje njihovo zadovoljenje je parodija razvoja.3.koncepcija autonomnog, autocentrinog i na samoosloncu zasnovanog razvoja: razvoj treeg sveta mora imari osobenu unutranju i autonomnu prirodu i odvijati se bez kopirnja koncepcija i modela razvijenih drava, posebno bez njihovog pritiska. moraju se uvaavati interne karakteristike, ciljevi i interesi svakog konkretnog drutva, oslanjanjem na sopstvene izvoje i snage. nedostaci: odnos svetke i nacionalne kulture; endogeni razvoj bez odnosa sa svetskim, uticaj negativne tradicije, neprimerenost razvoja savremenom nainu ivota.4. razvoj baziran na oveku: polazi se od oveka i njegovih potreba i problema kao sredita drutvenog razvoja i od oveka kao nosiova celokupnog procesa razvoja i odgovornosti. razvoj je razvoj ljudi i soc. razvoje ne treba biti shvaen kao proizvodnja dobara i usluga i njihova raspodela i to nije razvoj stvari ve oveka.5. koncept globalnot (svetskog) razvoja: ,,novi me. ek. poredak ima idej urazvoja zemalja treeg sveta na taj nain to e se uspostaviti novi me. ekonomski odnosi koji e omogutiti i podstai razvoj nerazvijenih zemalja. cilje je da se uveaju mogunosti nerazvijenih zemalja. 6. koncept objedinjenog (integralnog) razvoja: neohodna su povezivanja razliitih aspekata razvoja. razvoj se posmatra kao jedinstvo okoline, tehniko-tehnoojih, ekonomskih i socilannih aspekata. multidisciplinarnost je bazian princip ovog razvoja, a iako ne postoji saglasnot koji aspekt je osnovni, zagovornici se slau da socijalno mora biti integrisano ne samo u teoriji ve i u praksi razvoja.7. reformistike ideje ili parcijalni socijalni inenjering: pragmatian i praktian pristum koji tei poboljanju manjim kvantitativnim i kvalitativnim promenama, koje ne moraju suptinski menjati druptvene odnose. promene i popravljanje se odnose samo ne delove sistema koji ne funkcionisu sa ne na drutvo u celini.8. koncepcija konvergencije i tehnoloke determinisanosti socijalnog razvoja: priroda i razvoj socijalnih instituvaija su rezultat razvoja tehnologije i ekonomine u industrijskim drutvima nezavisno od politikog sistemma. centralni faktor soc razvoja je tehnologija, na ne klasna borba ili ideologija. pod dejstvom tehnolokog razvoja, neke soc promene i problemi su neizbeni, tako su industrijalizacija i urbanizacija dovele do najveih promena u radnoj snazi. ove velike promene prevazilaze mo primarnih zajednica i zahteva se razvoj posebnih institucija i slubi.14. tri su osnovna teorijska segmenta koja su uticala na nastanak i razvoj socijalnog rada u zajednici.1. teorije formulisane u okviru razliitih naunih disciplina. one su opte i sveobuhvatne pa zato i primenjive u oblasti huanistikih nauka i profesija- teorija za socijlni rad. teorije ogranizacije, komunikoloke teorije, teorije formulisane u okrvirima politikih nauka, marksistika filozofija, egzistencijalistika filozofija, socioloke teorije.2. teorije o socijalnom radu predstavljaju operacionalizaciju prethodnih. iz ekolokih i sistemskih teorija razvijeni su ivotni modeli socijalnog rada, iz marksistikih-radikalni, az akcione sociologije-akcioni soc rad.3. kao pokuaji da se soc rad teorijski zasnuje nastali su antidiskriminativni i antipotinjavajui pristupi, perspektive osnaivanja i zastupanja.15.opti ciljevi soc rada u zajednici:1.podsticanje boljeg i osmiljenog razvoja zajednice i organizacije zajenice u celini2.valjano organizovanje zajendice u cilju uspenijeg ostvarivanja njenih socijalno-zatitnih funkcija, ukljuujui razvoj institucionalnog, vaninstitucionalnog i dobrovoljnog sistema aktivnosti i soc. zatite u celini.3.uspenije korienje snaga zajednice i izvora radi boljeg usmeravanja i zadovoljavanja socijalno-zatitnih potreba i reavanja soc problema4.uspostavljanej direktne veze izmeu uzroka i posledicaugroenosti, hendikepiranosti i soc problema5.ostarivanje preentrivnog pristupa i blagovremenog i efikasnog zadovoljavanja potreba i reavanja socv problema6. mobilizacija graana, dobrovoljnih org i svih formalnih i neformalnih struktura zajednice u ostvarivanju soc ciljea i funkcija zajednice16. Specifini ciljevi soc rada u zajednici se vezuju za soc razvoj i soc-zatitne funkcije zajednice. dva su pristupa i mogunosti: negde su funkcije zajednice dobro razvijene i ovom tipu zajednice pripadaju optine, a neke manje drutvene zajednice koje imaju vee mogunosti primene soc rada u zajednici su mesne zajednice. u okviru ovih zajednica ostvaruju se delovi funkcija nekih drugih zajednica na primer optine ili drave, pa se tako javlja drugi tip zajedice tj pristupa u okviru kojeg se kombinuju samoaktivnosti zajednice sa aktivnostima drugih subjekata u iroj zajednici.17. polazni uslov primene soc rada u zajednici je poznavanje njene strukture, karaktera, izraenosti i obima socijalno-zatitnih potrepa i socijalnih problema u dato jzajendici. vazno je dobro pozavanje institucionalnih osnova, izvora, mogunosti i snaga zajednice, kao i eventualnih tekoa i prepeka.18.akciono istraivanje je svojevrsni nauni eksperiment koji za razliku od prirodnih nauka ima karakter subjekta i uesnika, jer su ljudi predmet sa kojim se ne moe eksperimentisati. ono predstavlja tip aplikativnih istraivanja a najee koriena su: adaptivno, alokativno, inovativno i razvojno istraivanje.zaeci akcionog istraivanja vezuju se za kurta lewina koji je definisao njegove ciljeve i principe. on je smatrao da na ponaanje i odnose pojedinaca i grupa moe da utie socijalni prostor ( socijalno polje) ali da su mogue i intervencije na soc polju. za njega je socijalno polje dinamiki skup biolokih, psiholokih,socijalnih i geo-fizikih uslova koji odreuju ivotnu situaciju i ponaanje pojedica. svrha akcionih istraivaa je misao za praksu, tj. reavanje problema ljudi u meuodnosus sa okruenjem. odreujui faze akcionih istraivanja razvio je ideju spirale po kojoj je planiranje prva faza, socijalne akcije sredina a evaluacija zavrna faza. socijalnom akcijom se iri socijalni prostor. lewin je uspostavio i trougao izmeu istraivanja, socijalnih akcija i obuke pa je za dobru soc akciju neophodno istraiavnje a za istraivanje i akciju neophodna je ovuka i istraivaa i onih ije se potrebe zadovoljavaju.akciona istraivanja se temelje na principima pouzdanog naunog saznanja, emokratskom odluivanju. participaciji graana, etikim naelima, efikasnosti i ekonominosti.teorijska osnova akcionih istraivanja nalazi se u nekim od teorija drutvenih nauka poput: teorije ogranizacije, komunikacije, poitike teorije, socioloke,jumanistike,radikalne, feministike, teorije razvoja,teorije soc rada...po svojim karakteristika akciono istraivanje je uvek: akcijsko-praktino; istraivako-nauno; intervencijsko-participativno.po haag-u akciono istraivanje je akciona strategija kojom istraiva ili grupa istraivaa u saradnji sa zainteresovanim pojedincima ili grupama inicira socijalne promene.ova istraivanjae se razlikuju od pozitivistikih i drugih soc istraivanja po ciljevima i svrsi. primarni cilj i svrha je osmiljena i planirana socijalna promena u nekom humanom okruenju u cilju poboljanja dobrobiti ljudi,njihovih primarnih grupa i zajednica. ono uvek poiva na proverenim i pouzdanim naunim saznanjima o podruju pojava na ije tokove eli da utie. predmet se ne definie unapred, ve se bira na terenu u zavisnosti od potreba i problema. predmetu se pristupa na holistiki nain i insistira se na dinamiko shvaenom predmetu istraivanja, tj. potrebama, odnosima, problemima i soc situaciji kao dinamikim entitetima. princip vrednosne neutralnosti zamenjuje se naelom aktivne participacije. istraiva zauzima konkretnu poziciju u korist onih ijim potreba se bavi. istraiva se ne zadovoljava jedino ulogom prikupljanja saznanja ve preuzima odgovornost za njihovu dalju upotrebu. predmet su ljudi ali se principom dezobjektivizacije oni stavljaju u poziciju subjekta i oni dobijaju ulogu ueniska u itavom procesu. moser razvija teoriju diskursa po kojoj istraiva i subjekt uestvuje ravnopravno u fazama istraivanja. vaan princip je neophodnost teorijske zasnovanosti akcionih istraivanja.slabosti: arolika teorijska utemeljenost i nepostojanje opteprihvaenih teorijskih i metodolokih osnova. iako su zasnovane na principima demokratinosti i participacije, kriju se zamke subjektivizma. najvei problem je kontrola pouzdanosti i kvaliteta podataka i njihovih efekata.slinosti soc rada i akcionih istraivanja su u osnovnom cilju, karakteru i teorijskim osnovama, predmetu,u kljunim fazam i segmentima istraivanja, u promeni pristupa predmetu, u spiralnom odvijanju procesa i mnogim principima.razlike je u tome to soc rad u zajednic ipodrazumeva trajnu primenu ovog pristupa u delatnosti savremenog soc rada a akciona istraivanja se organizuju ad hoc.SOC PLANIRANJA U LOKALNOJ ZAJEDNICI19. planiranje je ne svesno osmiljavanje drutvenih promena i razvoja na bazi saznanja i podrazumeva usmeravanje drutvenih promena prema eljenim ciljeima uz primenu naunih saznanja. ono je sloen proces pripreme skupa odluka za akcije u budunosti da bi se ostvarili neki socijalni ciljevi optimalnom upotrebom raspoloivih resursa.socijalno planiranje podrazumeva sposobnost predvianja; posedovanje vizije i profesionalne i ljuske imaginacije; posedovanje motivacije i izvore koji nisu samo materijalni ve u vidu ljudskih resursa.20. najoptici ciljevi planiranja izdvajaju se:1.svesno i optimalno korienje odnosa izmeu ciljeva i serdstava u nekom vremenu i prostoru2. smanjianje konflikata razvojni viljeva3.maksimalizacija drutvene korisnoti planiranja4.maksimalizacija pozitivnih u odnosu na negativne efekte.

21. faze planiranja:

1.uvrivanje inventara potreba i problema i izbor prioriteta2.obavetavanje ljudi, institucija i ograna vlasti o izraenosti potreba i problema i definisanim prioritetima. mobilisanje graana3.utvrivanje raspoloivih resursa4.definisanje ciljeva planiranja(dugoroni,srednjoroni,urgentni)5.definisanje naina, mera i aktivnosti radi ostvarivaja ciljeva6.organizacija i nosioci7.dinamika i rokovi8.evaluacija

22. razliiti su tipovi planiranja:1.planiranje drutvenog razvoja-obuhvata sve bitne sadraje od ekonomskih i socijalnih do kulturnih, informatikihm ehnolokih, ekolokih itd. karakteristian za socijalistika drutva, danas se retko donose.2.planiranje socijalnog razvoja-tie se blagostanja i socijalne sigurnosti ljudi.3.planiranje socijalne politike u lokalnoj zajendic-poeljni planovi jer se omoguuje celovitost i saradnja u zadovoljavanju potreba.4.planiranje vezano sa posebne soc probleme 23. strateko ili akciono planiranje je novi realistian tip planiranja koje potuje principe socijalnog planiranja ali prevazilazi slabosti klasinog planiranja. strateko planiranje je postupak promiljenog usmeravanja socijalnih promena i unapreivanja uslova zadovoljavanja socijalnih potreba ljudi. strateki plan donosi se za period od 3 do 5 god, a nekada i d o10 i vie god. akcioni planovi su deo stratekog planiranja i oni su njegova sadrinska, operativna i akciona razrada, akciono planiranje je operacionalizacija i funkcionalizacija usmerena prema sadanjosti sa uvidom u eljenu budunost. ono konkretnije definie naine, sredstva, mere , aktivnosti, uslve i naine ostvaianja ciljeva, otvarajui mogusnoti za ukljuivanje razliitih subjekata u procese izrade i implementacije planova.24.socijalna akcija je svesna, ciljna i organizovana ljudska delatnost koju osmiljavaju i ralizuju neki ljudi, grupe, pokreti, partije ili organizacije i asocijacije, kao deo socijalnih delatnosti i sloenih politikih, ekonomskih, socijalnih i drugih odnosa. soc. akcija u zajednici podrazumeva i dimenzniju prostora.u najirem smislu soc akcije se odnose na svaki planirani i osmiljeni napor da se graani i njihove asocijacije i srukture u lokalnoj zajednici ukljue u odreivanje ciljeva, pronazlaenje resursa, prevazilaenje nekod problema ili unapreenja blagostanja.25. po Jhonson-u direktne soc akcije se preduzimaju u cilju:1. razumevanja poloaja osobe u odreenoj situaciji2. planiranja procesa3.omoguavanja klujentu da upozna i iskoriti vlastite resurse4.osposobljavanju klijenta5.preduzimanja intervencije u krizim situacijama6.porke socijalnom funkcionisanju klijenta7.realizacije, u saradnji sa klijentom konkretne akcije8.posredovanja izmeu klijenta i sistema u njihovoj okolini9.upotrebe klinikog modela soc rada26. est osnovnih tipova indirektnih akcija:1. .akcije za ukjluivanje uticajnih2. uspostavljanja koordinacionih veza izmeu slubi3.planiranja i razvoja4.oblikovanja promena u zajednici5.preduzete u cilju promena u slubama i organizacijama6.preduzete u cilju zastupanja

27. rothman, tri modela soc rada u lokalnoj zajendici:a- razvoj zajednice b-soc planiranje c-soc akcija28.koordinacija- zajedniki rad dve ili vie slubi na odreenom zadataku i podrazumeva povezivanje i usklaivanje planova formulisanih od strane razliitih slubi.saradnja- interdisciplinarni timski rad u okviru jedinstvenog plana.

29. razlike dobrovoljnog i dravnog sektora: zasnovanost na spontnosti, neuniformnosti, face to face kontakti, odsustvo klasinih hijerarhjskih odnosa, ne polivanje na vrstim regulativama, ulogama, procedurama.30. soc radnici moraju da raspolau sa 3 osnovne vetine da bi mogli da uspostave koordinaciju:1. vetina uoavanja zajednikih i suprotstavljenih interesa izmeu sektora2.organizacione vetine3.vetine pregovanjra,cenkanja, ubeivanja i motivisanja.31. nekoliko je karakteristinih uloga soc radnika u odnosu na osnovni cilj modela ogranizacije zajednice:

1. organizatorska2. informatorska

3. katalizatorska4. menaderska

COMMUNITY CARE MODEL32. community care model nastao je u holandiji i engleskoj, a kljuna ideja zatite u lokalnoj zajednici je da se potrebe zadovoljavaju u soc okruenju ljudi i da se problemi reavaju tamo gde se najdirektnije ispoljavaju. ideoloki koreni su u liberalistikim vrednostima i shvatanja o ulozi i odgovornosti graana u upravljanju poslovima zajednice i participaciji u pol., soc i kulturnom ivotu. zajednika karika ovih ideolokih osnova je kritika drave blagostanja. 33. osnovni ciljevi comunity care modela su:1.reorganizacija glomaznog institucionalno-administratinog sistema soc zatite, na manje, fleksibilnije i funkcionalnije celine unutar lokalne zajenice2. podsticanje kreativnosti, aktivnog delovanja i meusobne odgovornosti profesionalaca i korisnika, kako bi se izbegla njihova pasivizacija i zavisnost od tue pomoi3.ukljuivanje primarnih,neformalnih grupa, tj. celokupnog volonterskog sektora u planiranje i realizaciju socio-zatitnih programa34. odluujui nosioci zatite ugroenih graana javljaju se neformalne i dobrovojlne grupe, skupine i organizacije kao pto su porodica, srodnici, susedi, grupe za samopomo i uzajamnu zatitu, udruenja, ogranizacije i druge forme udruivanja u lokalitetu stanovanja i neposrednom soc okruenju.35. tri opta nivoa delovanja soc radnika u community care modelu: 1. profesionalac u duem vremeskom periodu kontinuirano inicira aktivnosti lok.stanovnitva2. prof. u kraem vremenskom periodu, nakon ega se aktivnsti realizuju bez njegove pomoi3.konsultativna i supervizijska uloga prof.36. Payne i CORA koncept ( C-okolnosti, O-opcije, R- resursi, A- akcije). pitanja koja su vodi soc radnicima da obezbede odgovore na kljuna pitanja:1.koje okolnosti su dovele klijenta u stanje potrebe za pomoi?2. koje su mogunosti za reavanja problema?3.koji su resursi potrebni u odnosu na definisane opcije?4.kako organizovati i realizovati akciju?37. primena modela comunity care poinje procenom klijentovih okolnosti ( klijentova percepcija o problemu i razlozima potrebe za pomoi), zatim sledi zadatak procene opcija, pa procene postojeih resursa( koji resursi su potrebni, da li su dostupni, u kojoj meri, da li ih treba razvijati dodatno?). na kraju sledi realizacija akcije gde je neophodan plan sa definisanim ciljevima, rokovima ,aktivnostima, nosiocima, nain evaluacije...

38. bazine aktivnosti soc radnika u community care modelu usmerene su na tri nivoa: 1. klijent, 2. porodine i neformalne grupe, 3. slube i institucije u zajednici39. u otkrivanju klijentovih potencijala soc radnici ostvaruju tri osnovne uloge:1. omoguavanje- cilje je da klijenti koriste svoje potencijale i da se manje oslanjaju na pomo drugih.okolina esto misli da su korisnici nesposobni da samostalno donose odluke i teko prihvataju injenicu da njihova reenja ne odgovaraju uvek interesima osoba sa problemima. treba stvarati uslove za razvoj postojeih kapaciteta, i soc radnik informise i edukuje ljude oko klijenta da shvate i prihvate njegova ponaanja (tinejder izofreniar)2. podrka- psiho-socijalna, materijalna, edukativna, informativna...cilj ne neutralisanje postojee krizne situacije i stvaranje uslova za razvoj linih i kolektivnih potencijala klijenta. sastji se od tri komponente