ZAKONO OBLIGACIONIM ODNOSIMA("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ",br. 31/93 i "Sl. list S!", br. 1/2""3 - Usta#$a %o#&l'a( Deo prviOPTI DEO Glava IOSNOVNA NAELA Sadr)i$a *ako$alan 1Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih injenica.Stra$& u obli+a,io$i- od$osi-alan 2Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizika i pravna lica.l !"# (.risa$o(/uto$o-i'a #ol'&lan 1$Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.Ra#$o%ra#$ost stra$alan 11Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.0a1&lo sa#&s$osti i %o2t&$'alan 12U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dune da se pridravaju naela savesnosti i potenja.3abra$a *lou%otr&b& %ra#alan 1!!"# $abranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.!%# !.risa$# 3abra$a st#ara$'a i iskori24a#a$'a -o$o%olsko+ %olo)a'alan 1%U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskori&ava monopolski poloaj na tritu.0a1&lo '&d$ak& #r&d$osti da#a$'alan 1&!"# U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja.!%# $akonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice.3abra$a %rou*roko#a$'a 2t&t&lan 1'Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta.5u)$osti is%u$'&$'a oba#&*alan 1(!"# Strane u obligacionom odnosu dune su da izvre svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.!%# Obaveza se moe ugasiti samo saglasno&u volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.6o$a2a$'& u i*#r2a#a$'u oba#&*a i ost#ari#a$'u %ra#alan 1)!"# Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovaraju&oj vrsti obligacionih odnosa !panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog doma&ina#.!%# Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s pove&anom panjom, prema pravilima struke i obiajima !panja dobrog strunjaka#.!'# Strana u obligacionom odnosu duna je da se u ostvarivanju svog prava uzdri od postupka kojim bi se otealo izvrenje obaveze druge strane.R&2a#a$'& s%oro#a $a -ira$ $a1i$lan 1#Strane u obligacionom odnosu nastoja&e da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem ili na drugi miran nain.5is%o*iti#$i karakt&r odr&daba *ako$alan 2$Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim zakonom odreeno,ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo.6ri-&$a dobri7 %oslo#$i7 obi1a'alan 21!"# Strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladusa dobrim poslovnim obiajima.!%# (a obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.6ostu%a$'& u skladu sa o%2ti- akti-alan 22!"# )ravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima.!%# *li, ugovor koji je zakljuen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukije odreeno.6ri-&$a dru+i7 sa#&*$i7 *ako$alan 2!(a obligacione odnose koji se ureuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu ureena tim zakonom.lan 2%*(6r&stao da #a)i $a os$o#u odluk& USJ(6ri-&$a %o'&di$i7 odr&dabalan 2&!"# Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izriito drukije odreeno.!%# Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduze&a i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima.!'# Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.Glava IINASTANAK OBAVEZA O+el,a- 1.GOVO/ O+0e- 1Za-l,12en,e 13ovora I Saglasnost volja8ad '& u+o#or *akl'u1&$lan 2'Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.9ba#&*$o *akl'u1&$'& i oba#&*$a sadr)i$a u+o#oralan 2(!"# *ko je neko po zakonu obavezan da zakljui ugovor, zainteresovano lice moe zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljui.!%# Odredbe propisa kojima se, delimino ili u celini, odreuje sadrina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.:*'a#a #ol'&lan 2)!"# +olja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurno&u moe zakljuiti o njenom postojanju.!%# ,zjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.5o*#ola i odobr&$'&lan 2#!"# -ad je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost tre&eg lica, ova saglasnost moe biti data pre zakljuenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zakljuenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano to drugo.!%# .ozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ije se zakljuenje daju.6r&+o#orilan !$!"# )regovori koji prethode zakljuenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana moe prekinuti kad god ho&e.!%# *li strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor odgovara za tetu nastalu voenjem pregovora.!'# Odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu.!/# *ko se drukije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje trokove oko priprema za zakljuenje ugovora, a zajednike trokove snose na jednake delove.;r&-& i -&sto *akl'u1&$'a u+o#oralan !1!"# Ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.!%# Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kad je uinio ponudu.6o$udalan !2!"# )onuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.!%# *ko su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne take za docnije, ugovor se smatra zakljuenim, a sporedne take, ako sami ugovarai ne postignu saglasnost o njima, uredi&e sud vode&i rauna o prethodnim pregovorima, utvrenoj praksi izmeu ugovaraa i obiajima.9%2ta %o$udalan !!)redlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.:*la+a$'& rob&lan !%,zlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.Sla$'& katalo+a i o+lasalan !&!"# Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima.!%# *li &e poiljalac takvih poziva odgovarati za tetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bezosnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.5&'st#o %o$ud&lan !'!"# )onudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje proizlazi iz okolnosti posla.!%# )onuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude iliistovremeno sa njom.5o kada %o$uda oba#&*u'&lan !(!"# )onuda u kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.!%# *ko je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatra&e se da je taj rok poeo te&i od datuma oznaenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat poti.!'# U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kad je pismo predato poti.!/# )onuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovajrazmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.For-a %o$ud&lan !)!"# )onuda ugovora za ije zakljuenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uinjena u toj formi.!%# ,sto vai i za prihvatanje ponude.6ri7#ata$'& %o$ud&lan !#!"# )onuda je prihva&ena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.!%# )onuda je prihva&ena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju.!'# )rihvatanje se moe opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.6ri7#ata$'& $&%osr&d$& %o$ud&lan %$!"# )onuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihva&ena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje.!%# )onuda uinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio0vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu.6ri7#ata$'& %o$ud& s %r&dlo+o- da s& i*-&$ilan %1*ko ponueni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.or-al$ost u+o#oralan '(!"# $akljuenje ugovora ne podlei nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno.!%# $ahtev zakona da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi vai i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.!'# *li su punovane docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana.!/# )unovane su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.Raskida$'& >or-al$i7 u+o#oralan ')5ormalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreeni sluaj zakonom predvieno to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi.U+o#or&$a >or-alan '#!"# Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora.!%# Ugovor za ije je zakljuenje ugovorena posebna forma moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i neformalnim sporazumom.!'# *ko su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu to drugo, ugovor je zakljuen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadrini, a za ugovarae je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu predvienu formu.Sa$k,i'a $&dostatka %otr&b$& >or-&lan ($!"# Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena forma ne proizlazi to drugo.!%# Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su strankepunovanost ugovora uslovile posebnom formom.6r&t%osta#ka %ot%u$osti is%ra#&lan (1!"# *ko je ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, vai samo ono to je u toj formi izraeno.!%# ,pak, bi&e punovane istovremene usmene pogodbe o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana.!'# )unovane su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili obe strane ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornihstrana.Sasta#l'a$'& is%ra#&lan (2!"# -ad je za zakljuenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se njim obavezuju.!%# Ugovara koji ne zna pisati stavi&e na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili odsuda, odnosno drugog organa.!'# $a zakljuenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpiu jednu ispravu ilida svaka od strana potpie primerak isprave namenjen drugoj strani.!/# $ahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omogu&ava da se sa izvesno&u utvrde sadrina i davalac izjave.8ad '& i*#r2&$ u+o#or ko-& $&dosta'& >or-alan (!Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma smatra se punovanim iako nije zakljuen u toj formi ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizlazi to drugo.VII UslovUslo#i i $'i7o#o d&'st#olan (%!"# Ugovor je zakljuen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne injenice.!%# *ko je zakljuen pod odlonim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zakljuenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proistie netodrugo.!'# *ko je zakljuen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje vaiti kad se uslov ispuni.!/# Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, sprei strana na iji je teret odreen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, prouzrokuje strana u iju je korist odreen.0&do%u2t&$ ili $&-o+u4 uslo#lan (&!"# (itav je ugovor u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.!%# Ugovor zakljuen pod nemogu&im odlonim uslovom je nitav, a nemogu& raskidni uslov smatra se nepostoje&im.9b&*b&=&$'& uslo#$o+ %ra#alan ('*ko je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, poverilac ije je pravo uslovljeno moe zahtevati odgovaraju&e obezbeenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroeno.VIII RokRa1u$a$'& #r&-&$alan ((!"# 6ok odreen u danima poinje te&i prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se istekom poslednjeg dana roka.!%# 6ok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama zavrava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaaja od koga rok poinje da tee, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.!'# *ko poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao poslednji dan roka rauna se slede&i radni dan.!/# )oetak meseca oznaava prvi dan u mesecu, sredina 0 petnaesti, a kraj 0 poslednji dan u mesecu, ako to drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.6ri-&$a %ra#ila o uslo#ulan ()-ad dejstvo ugovora poinje od odreenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odlonom uslovu, a kad ugovor prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu.IX Kapara i odustanica1 Kapara;ra4a$'& i ura1u$a#a$'& ka%ar&lan (#!"# *ko je u trenutku zakljuenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu koliinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zakljuen !kapara#, ugovor se smatra zakljuenim kad je kapara data, ako nije to drugo ugovoreno.!%# U sluaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uraunati u ispunjenje obaveze.!'# *ko to drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne moe odustati od ugovora ostavljaju&i kaparu drugoj strani, niti to moe uiniti druga strana vra&anjem udvojene kapare.0&i*#r2&$'& u+o#oralan )$!"# *ko je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana moe po svom izboru traiti izvrenje ugovora, ako je to jo mogu&e ili traiti naknadu tete, a kaparu uraunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom.!%# *ko je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana moe, po svom izboru, traiti izvrenje ugovora, ako je to jo mogu&e, ili traiti naknadu tete i vra&anje kapare, ili triti vra&anje udvojene kapare.!'# U svakom sluaju, kad druga strana trai izvrenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog zadocnjenja.!/# Sud moe na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.U slu1a'u d&li-i1$o+ is%u$'&$'a oba#&*&lan )1!"# U sluaju deliminog ispunjenja obaveze, poverilac ne moe zadrati kaparu, nego moe traiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu tete zbog zadocnjenja, ili traiti naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluaja kapara uraunava u naknadu.!%# *ko poverilac raskine ugovor i vrati ono to je primio kao delimino ispunjenje, on moe birati izmeu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvren krivicom druge.2 O+104ani5aUlo+a odusta$i,&lan )2!"# Sporazumom ugovornih strana moe se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora davanjem odustanice.!%# -ad strana u iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da &e dati odustanicu, ona vie ne moe zahtevati izvrenje ugovora.!'# Strana ovla&ena da odustane duna je dati odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju.!/# *ko ugovarai nisu odredili rok do koga ovla&ena strana moe odustati od ugovora, ona to moe uiniti sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze.!2# Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovoreno pone ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispunjenje od druge strane.8a%ara kao odusta$i,alan )!!"# -ad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana moe odustati od ugovora.!%# U ovom sluaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vra&a.O+0e- 2Za041pan,e I O astupanju uop!te?o+u4$ost *astu%a$'alan )%!"# Ugovor kao i drugi pravni posao moe se preduzeti i preko zastupnika.!%# Ovla&enje za zastupanje zasniva se na zakonu, optem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili na izjavi volje zastupanog !punomo&je#.5&'st#a *astu%a$'alan )&!"# Ugovor koji zakljui zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovla&enja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.!%# )od istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.!'# $astupnik je duan obavestiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on tone uradi ugovor proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla zakljuiti da on istupa kao zastupnik.6r&$o2&$'& o#la24&$'alan )'!"# $astupnik ne moe preneti svoja ovla&enja na drugog, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili ugovorom.!%# ,zuzetno, on to moe uiniti ako je spreen okolnostima da posao lino obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodlono preduzimanje pravnog posla.6r&kora1&$'& +ra$i,a o#la24&$'alan )(!"# -ad zastupnik prekorai granice ovla&enja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoraenje.!%# *ko zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatra&e se da je odobrenje odbijeno.!'# Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukije.!/# *ko druga strana nije znala niti morala znati za prekoraenje ovla&enja, moe odmah po saznanju za prekoraenje, ne ekaju&i da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana.!2# *ko zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za tetu koju je druga strana pretrpela, ako ona nije znala niti je morala znati za prekoraenje ovla&enja.3akl'u1&$'& u+o#ora od stra$& $&o#la24&$o+ li,alan ))!"# Ugovor koji neko lice zakljui kao punomo&nik u ime drugoga bez njegovog ovla&enja obavezuje neovla&eno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.!%# Strana sa kojom je ugovor zakljuen moe zahtevati od neovla&eno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.!'# *ko neovla&eno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.!/# U tom sluaju, strana sa kojom je ugovor zakljuen moe od lica koje je kao punomo&nik bez ovla&enja zakljuilo ugovor traiti naknadu tete, ako u trenutku zakljuenja ugovora nije znala niti je morala znati da to lice nije imalo ovla&enje za zakljuenje ugovora.II Punomo"je5a#a$'& %u$o-o4'alan )#!"# )unomo&je je ovla&enje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomo&niku.!%# )ostojanje i obim punomo&ja su nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je podlozi punomo&je dato.!'# )unomo&nik moe biti i pravno lice.6os&b$a >or-a %u$o-o4'alan #$5orma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomo&je za zakljuenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.9bi- o#la24&$'alan #1!"# )unomo&nik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje ovla&en.!%# )unomo&nik kome je dato opte punomo&je moe preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje.!'# )osao koji ne dolazi u redovno poslovanje moe punomo&nik preduzeti samo ako je posebno ovla&en za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova meu koje on spada.!/# )unomo&nik ne moe bez posebnog ovla&enja za svaki pojedini sluaj preuzeti meninu obavezu, zakljuiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao ni odre&i se nekog prava bez naknade.9%o*i#a$'& i su)a#a$'& %u$o-o4'alan #2!"# +lastodavac moe po svojoj volji suziti ili opozvati punomo&je, ak i ako se ugovoromodrekao tog prava.!%# Opozivanje i suavanje svakog punomo&ja moe se uiniti izjavom bez posebne forme.!'# *ko je opozivanjem ili suavanjem punomo&ja povreen ugovor o nalogu, ili ugovor odelu, ili neki drugi ugovor, punomo&nik ima pravo na naknadu time nastale tete.5&'st#o %r&sta$ka i su)a#a$'a %u$o-o4'a %r&-a tr&4i- li,i-alan #!!"# Opozivanje punomo&ja kao i njegovo suavanje nema dejstvo prema tre&em licu kojeje zakljuilo ugovor sa punomo&nikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomo&je opozvano, odnosno sueno.!%# U tom sluaju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomo&nika naknadu tete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomo&nik nije znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za suavanje punomo&ja.!'# ,sto vai i u ostalim sluajevima prestanka punomo&ja.5ru+i slu1a'i %r&sta$ka %u$o-o4'alan #%!"# )unomo&je prestaje prestankom pravnog lica kao punomo&nika, ako zakonom nije drukije odreeno.!%# )unomo&je prestaje smr&u punomo&nika.!'# )unomo&je prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smr&u lica koje ga je dalo, osim ako se zapoeti posao ne moe prekinuti bez tete po pravne sledbenike ili ako punomo&je vai i za sluaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na priroduposla.III Poslovno punomo"je8o -o)& dati %u$o-o4'& i $'&+o#a sadr)i$alan #&!"# )oslovno punomo&je moe dati, u granicama zakona, preduze&e, odnosno drugo pravno lice, i njime ovlastiti punomo&nika da zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti.!%# )oslovni punomo&nik ne moe otuiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menine obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomo&je za svaki takav posao.!'# )oslovno punomo&je moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova, ili na odreene poslove, ali ova ogranienja imaju dejstvo prema tre&em samo ako je za njih znao ili morao znati.6oslo#$o %u$o-o4'& i-ao,a rad$'&lan #'!"# Odredbe o poslovnom punomo&ju shodno se primenjuju na poslovno punomo&je imaoca radnje.!%# )oslovno punomo&je ne prestaje smr&u imaoca radnje, kao ni kad on bude lien poslovne sposobnosti.IV Ovla!"enja trgovinskog putnikalan #(!"# 7rgovinski putnik preduze&a ovla&en je preduzimati samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomo&ju koje mu je preduze&e dalo.!%# U sluaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovla&en da zakljuuje ugovore, nego samo da prikuplja porudbine, ali &e ipak ugovor koji je zakljuio ostati nasnazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.!'# 7rgovinski putnik koji je ovla&en da prodaje robu, nije ovla&en da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit, osim ako ima posebno ovla&enje za prodaju na kredit.!/# 7rgovinski putnik je ovla&en da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa izvrenjem ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za ouvanje njegovih prava iz tog ugovora.V Ovla!"enja lica koja obavljaju odre#ene poslovelan #)!"# 8ica koja rade na takvim poslovima ije je obavljanje vezano za zakljuenje i ispunjenje odreenih ugovora, kao to su prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju odreene usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima alterske slube u poti, u banci i sl. ovla&eni su samim tim na zakljuenje i ispunjenje tih ugovora.!%# !.risa$# O+0e- !T16a2en,e 13ovora6ri-&$a odr&daba i tu-a1&$'& s%or$i7 odr&dabalan ##!"# Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.!%# )ri tumaenju spornih odredbi ne treba se drati doslovnog znaenja upotrebljenih izraza, ve& treba istraivati zajedniku nameru ugovaraa i odredbu tako razumeti kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim ovim zakonom.0&'as$& odr&db& u %os&b$i- slu1a'i-alan 1$$U sluaju kad je ugovor zakljuen prema unapred odtampanom sadraju, ili kad je ugovor bio na drugi nain pripremljen i predloen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumai&e se u korist druge strane.5o%u$sko %ra#ilolan 1$1(ejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaiti u smislu koji je manje teak za dunika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja.;a$sudsko tu-a1&$'& u+o#oralan 1$2!"# Ugovorne strane mogu predvideti da &e, u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi, neko tre&i tumaiti ugovor.!%# U tom sluaju, ako ugovorom nije drukije predvieno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim nadlenim organom dok prethodno ne pribave tumaenje ugovora, osim ako tre&e lice odbije da d4 tumaenje ugovora.O+0e- %Neva7no04 13ovora I $i!tavi ugovori0i2ta#ostlan 1$!!"# Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj povreenog pravila ne upu&uje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo.!%# *ko je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor &e ostati na snazi ako u zakonu nije to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosi&e odgovaraju&e posledice.6osl&di,& $i2ta#ostilan 1$%!"# U sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna je da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije mogu&e, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vra&anju, ima se dati odgovaraju&a naknada u novcu, prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, ukoliko zakon to drugo ne odreuje.!%# *li, ako je ugovor nitav zbog toga to je po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, sud moe odbiti, u celini ili delimino, zahtev nesavesne strane za vra&anje onog to je drugoj strani dala a moe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite, ili boravite.!'# )rilikom odluivanja sud &e voditi rauna o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o znaaju ugroenog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima.5&li-i1$a $i2ta#ostlan 1$&!"# (itavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluuju&a pobuda zbog koje je ugovor zakljuen.!%# *li &e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluuju&a pobuda ugovora u sluaju kad je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje.8o$#&r*i'alan 1$'-ad nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda &e meu ugovaraima vaiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kad su ugovor zakljuili i ako se moe uzeti da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali za nitavost svog ugovora.0ak$ad$i $&sta$ak u*roka $i2ta#ostilan 1$(!"# (itav ugovor ne postaje punovaan kad zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane.!%# *li, ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati.9d+o#or$ost li,a kri#o+ *a $i2ta#ost u+o#oralan 1$)Ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran je svome saugovarau za tetu koju trpi zbog nitavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka nitavosti.:sti,a$'& $i2ta#ostilan 1$#!"# (a nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozivati svako zainteresovano lice.!%# )ravo da zahteva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac.0&o+ra$i1&$o isti,a$'& $i2ta#ostilan 11$)ravo na isticanje nitavosti ne gasi se.II Ru!ljivi ugovori8ad '& u+o#or ru2l'i#lan 111Ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreeno.6o$i2t&$'& u+o#oralan 112!"# Ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor poniti.!%# *li, saugovara te strane moe od nje traiti da se u odreenom roku, ali ne kra&em od '9 dana, izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer &e u protivnom smatrati da je ugovorponiten.!'# *ko se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru, smatra&e se da je ugovor poniten.6osl&di,a %o$i2t&$'alan 11!!"# *ko je na osnovu ruljivog ugovora koji je poniten neto bilo ispunjeno, ima se izvriti vra&anje, a ako to nije mogu&e, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vra&anju, ima se dati odgovaraju&a naknada u novcu.!%# (aknada u novcu daje se prema cenama u vreme vra&anja, odnosno donoenja sudske odluke.;ra4a$'& i $ak$ada u slu1a'u %o$i2t&$'a u+o#ora o+ra$i1&$o %oslo#$os%osob$o+ li,a.lan 11%U sluaju ponitenja ugovora zbog ograniene poslovne sposobnosti jednog ugovaraa, saugovara takvog lica moe zahtevati vra&anje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog to je namerno uniteno ili otueno.9d+o#or$ost *a %o$i2t&$'& u+o#oralan 11&Ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je svom saugovarau za tetu kojutrpi zbog ponitenja ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora.9d+o#or$ost o+ra$i1&$o %oslo#$o s%osob$o+ li,alan 11'Ogranieno poslovno sposobno lice odgovara za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ako je lukavstvom uverilo svog saugovaraa da je poslovno sposobno.6r&sta$ak %ra#alan 11(!"# )ravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude.!%# 7o pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora.l 11)"12$(.risa$o(O+0e- &Dvo04rani 13ovori I Odgovornost a materijalne i pravne nedostatke ispunjenjalan 121!"# -od ugovora sa naknadom svaki ugovara odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja.!%# ,sto tako, ugovara odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi drugu stranu od prava i zahteva tre&ih lica kojima bi njeno pravo bilo iskljueno ili sueno.!'# (a ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odreeni sluaj nije to drugo propisano.II Prigovor neispunjenja ugovora6ra#ilo isto#r&-&$o+ is%u$'&$'alan 122!"# U dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo proistie iz prirode posla.!%# *li, ako na sudu jedna strana istakne da nije duna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud &e joj naloiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.8ad is%u$'&$'& oba#&*& '&d$& stra$& %osta$& $&i*#&s$olan 12!!"# *ko je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuenjaugovora materijalne prilike druge strane pogoraju u toj meri da je neizvesno da li &e onamo&i ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe odloiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne prui dovoljno obezbeenje da &e je ispuniti.!%# 7o vai i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teke jo pre zakljuenja ugovora ako njen saugovara to nije znao niti je morao znati.!'# U tim sluajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe zahtevati da joj se obezbeenje prui u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, moe raskinuti ugovor.III Raskidanje ugovora bog neispunjenja6ra#a '&d$& stra$& kad dru+a stra$a $& is%u$i s#o'u oba#&*ulan 12%U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe, ako nije to drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predvienim u idu&im lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete.8ad '& is%u$'&$'& o roku bit$i sasto'ak u+o#oralan 12&!"# -ad ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dunik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.!%# *li, poverilac moe odrati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora.!'# -ad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, moe izjaviti da raskida ugovor.!/# Ova pravila vae kako u sluaju kad su ugovorne strane predvidele da &e se ugovor smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u odreenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u odreenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.8ad is%u$'&$'& o roku $i'& bit$i sasto'ak u+o#oralan 12'!"# -ad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitni sastojak ugovora, dunik zadrava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.!%# *li, ako poverilac eli raskinuti ugovor, mora ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispunjenje.!'# *ko dunik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluaju kad je rok bitni sastojak ugovora.Raskida$'& u+o#ora b&* osta#l'a$'a $ak$ad$o+ rokalan 12()overilac moe raskinuti ugovor bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dunikovog dranja proizlazi da on svoju obavezu ne&e izvriti ni u naknadnom roku.Raskida$'& u+o#ora %r& ist&ka rokalan 12)-ad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze oigledno da jedna strana ne&e ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.Raskida$'& u+o#ora sa u*asto%$i- oba#&*a-alan 12#!"# -ad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga strana moe, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih budu&ih obaveza,ako je iz datih okolnosti oigledno da ni one ne&e biti ispunjene.!%# Ona moe raskinuti ugovor ne samo u pogledu budu&ih obaveza, nego i u pogledu ve& ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.!'# .unik moe odrati ugovor ako da odgovaraju&e obezbeenje.5u)$ost oba#&2ta#a$'alan 1!$)overilac koji zbog neispunjenja dunikove obaveze raskida ugovor, duan je to saoptitiduniku bez odlaganja.8ad s& u+o#or $& -o)& raski$utilan 1!1Ugovor se ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.5&'st#o raskidalan 1!2!"# 6askidom ugovora obe strane su osloboene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne tete.!%# *ko je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati onoto je dala.!'# *ko obe strane imaju pravo zahtevati vra&anje datog, uzajamna vra&anja vre se po pravilima za izvrenje dvostranih ugovora.!/# Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u meuvremenu imala od onoga to je duna vratiti, odnosno naknaditi.!2# Strana koja vra&a novac duna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila.IV Raskidanje ili imena ugovora bog promenjeni% okolnosti6r&t%osta#k& *a raskida$'&lan 1!!!"# *ko posle zakljuenja ugovora nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugomsluaju u toj meri da je oigledno da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana i da bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je oteano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne moe ostvariti svrhu ugovora moe zahtevati da se ugovor raskine.!%# 6askid ugovora ne moe se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila duna da u vreme zakljuenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbe&i ili savladati.!'# Strana koja zahteva raskid ugovora ne moe se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka odreenog za ispunjenje njene obaveze.!/# Ugovor se ne&e raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovaraju&i uslovi ugovora pravino izmene.!2# *ko izrekne raskid ugovora, sud &e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravian deo tete koju trpi zbog toga.5u)$ost oba#&2ta#a$'alan 1!%Strana koja je ovla&ena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora duna je da o svojoj nameri da trai raskid ugovora obavesti drugu stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to nije uinila, odgovara za tetu koju je druga strana pretrpela zbog toga to joj zahtev nije bio na vreme saopten.9kol$osti od *$a1a'a *a odluku sudalan 1!&)ri odluivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naelima potenog prometa, vode&i rauna naroito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o optem interesu, kao i o interesima obeju strana.9dri,a$'& od %o*i#a$'a $a %ro-&$'&$& okol$ostilan 1!'Strane se mogu ugovorom unapred odre&i pozivanja na odreene promenjene okolnosti,osim ako je to u suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja.V $emogu"nost ispunjenja0&-o+u4$ost is%u$'&$'a *a ko'u $& od+o#ara $i '&d$a stra$alan 1!(!"# -ad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogu&e zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova neto ispunila od svoje obaveze, moe zahtevati vra&anje po pravilima o vra&anju steenog bez osnova.!%# U sluaju delimine nemogu&nosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna nijedna ni druga strana, druga strana moe raskinuti ugovor ako delimino ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inae ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.0&-o+u4$ost is%u$'&$'a *a ko'u od+o#ara dru+a stra$alan 1!)!"# -ad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogu&e zbog dogaaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadrava svoje potraivanje prema drugoj strani, s tim to se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od osloboenja od sopstvene obaveze.!%# )ored toga, ona je duna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema tre&im licima u vezi sa predmetom svoje obaveze ije je ispunjenje postalo nemogu&e.VI Prekomerno o!te"enje91i+l&d$a $&sra*-&ra u*a'a-$i7 da#a$'alan 1!#!"# *ko je izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakljuenja ugovora oigledna nesrazmera, ote&ena strana moe zahtevati ponitenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.!%# )ravo da se zahteva ponitenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zakljuenja.!'# Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.!/# Ugovor &e ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.!2# $bog ove nesrazmere ne moe se traiti ponitenje ugovora na sre&u, javne prodaje,kao ni onda kad je za stvar data via cena iz osobite naklonosti.lan 1%$ (.risa$o(VII &elena!ki ugovorlan 1%1!"# (itav je ugovor kojim neko, koriste&i se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomisleno&u ili zavisno&u, ugovoriza sebe ili za nekog tre&eg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti.!%# (a zelenaki ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama nitavosti i o deliminoj nitavosti ugovora.!'# *ko ote&eni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravian iznos, sud &e udovoljiti takvom zahtevu ako je to mogu&e, a u tom sluaju ugovor sa odgovaraju&om izmenom ostaje na snazi.!/# Ote&enik moe podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravian iznos u roku od pet godina od zakljuenja ugovora.VIII Op!ti uslovi 'ormularni% ugovora9ba#&*$ostlan 1%2!"# Opti uslovi odreeni od strane jednog ugovaraa, bilo da su sadrani u formularnomugovoru, bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrene meu ugovaraima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i ove.!%# Opti uslovi moraju se objaviti na uobiajeni nain.!'# Opti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u asu zakljuenja ugovora.!/# U sluaju neslaganja optih uslova i posebnih pogodbi vae ove poslednje.0i2ta#ost $&ki7 odr&dbi o%2ti7 uslo#alan 1%!!"# (itave su odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju zakljuenog ugovora ili dobrim poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa.!%# Sud moe odbiti primenu pojedinih odredbi optih uslova koje liavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inae nepravine ili preterano stroge prema njoj.lan 1%% (.risa$o(IX Ustupanje ugovoraUslo#i ustu%a$'alan 1%&!"# Svaka strana u dvostranom ugovoru moe, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom tre&em licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.!%# Ustupanjem ugovora ugovorni odnos izmeu ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u asu kad je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj pristanak unapred, u asu kad je obavetena o ustupanju.!'# )ristanak na ustupanje ugovora je punovaan samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za ustupljeni ugovor.!/# Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno &e seprimeniti i na ustupanje ugovora.9d+o#or$ost ustu%io,alan 1%'!"# Ustupilac odgovara prijemniku za punovanost ustupljenog ugovora.!%# On mu ne jemi da &e druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naroito obavezao.!'# On ne jemi drugoj strani da &e prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se nato naroito obavezao.6ri+o#orilan 1%(.ruga strana moe ista&i prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one kojeima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.O+0e- 'Op84a +e,04va 13ovora I Stvaranje obavea a ugovara(e5&'st#a u+o#ora -&=u u+o#ara1i-a i $'i7o#i- %ra#$i- sl&db&$i,i-alan 1%)!"# Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.!%# Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili to drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.!'# Ugovorom se moe ustanoviti pravo u korist tre&eg lica.II Ugovor u korist tre"eg lica0&%osr&d$o %ra#o tr&4&+lan 1%#!"# -ad neko ugovori u svoje ime potraivanje u korist tre&eg, tre&i stie sopstveno i neposredno pravo prema duniku, ako nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.!%# Ugovara ima pravo zahtevati da dunik izvri prema tre&em ono to je ugovoreno u korist tog tre&eg lica.9%o*i#a$'& koristi *a tr&4&+lan 1&$!"# Ugovara koristi za tre&eg moe je opozvati ili izmeniti sve dok tre&i ne izjavi da prihvata ono to je ugovoreno u njegovu korist.!%# *ko je ugovoreno da &e dunik izvriti ono na ta se obavezao u korist tre&eg tek posle smrti ugovaraa, ovaj moe sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za tre&eg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi to drugo.6ri+o#ori du)$ika %r&-a tr&4&-lan 1&1.unik moe ista&i tre&em sve prigovore koje ima prema ugovarau po osnovu ugovora kojim je ugovorena korist za tre&eg.9dbi'a$'& tr&4&+lan 1&2*ko tre&i odbije korist koja je ugovorena za njega, ili je ugovara opozove, korist pripadaugovarau, ako to drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.9b&4a$'& rad$'& tr&4&+ li,alan 1&!!"# Obe&anje uinjeno drugom da &e tre&i neto uiniti ili propustiti, tre&eg ne obavezuje,a obe&avalac odgovara za tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga to tre&i ne&e da se obavee ili da izvri ili propusti odreenu radnju.!%# Obe&avalac ne&e odgovarati ako je drugom obe&ao da &e se samo zauzeti kod tre&eg da se ovaj obavee da neto uini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.O+el,a- 2P/O.Z/OKOVAN9E TETE O+0e- 1Op84a na2ela9s$o#i od+o#or$ostilan 1&%!"# -o drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice.!%# $a tetu od stvari ili delatnosti, od kojih potie pove&ana opasnost tete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.!'# $a tetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim sluajevima predvienim zakonom.@t&talan 1&&:teta je umanjenje neije imovine !obina teta# i spreavanje njenog pove&anja !izmakla korist#, kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha !nematerijalna teta#.3a7t da s& uklo$i o%as$ost 2t&t&lan 1&'!"# Svako moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija teta njemu ili neodreenom broju lica, kao i da se uzdri od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost tete, ako se nastanak uznemiravanja ili tete ne moe spreiti odgovaraju&im merama.!%# Sud &e na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovaraju&e mere za spreavanje nastanka tete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na troak draoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne uini.!'# *ko teta nastane u obavljanju optekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadlenog organa, moe se zahtevati samo naknada tete koja prelazi normalne granice.!/# *li, i u tom sluaju se moe zahtevati preduzimanje drutveno opravdanih mera za spreavanje nastupanja tete ili za njeno smanjenje.3a7t da s& %r&sta$& sa %o#r&do- %ra#a li1$ostilan 1&(!"# Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadlenog organa da naredi prestanak radnje kojom se povreuje integritet ljudske linosti, linog i porodinog ivota i drugih prava njegove linosti.!%# Sud, odnosno drugi nadleni organ moe narediti prestanak radnje pod pretnjom pla&anja izvesne novane svote, odreene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povreenog.O+0e- 2O+3ovorno04 po o0nov1 -rivi5e6osto'a$'& kri#i,&lan 1&)-rivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom.0&od+o#or$a li,alan 1!"# 8ice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje, ne odgovara za tetu koju drugome prouzrokuje.!%# -o drugom prouzrokuje tetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuivanje, odgovoran je za nju, izuzev ako dokae da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.!'# *ko je u to stanje dospeo tuom krivicom, za tetu &e odgovarati onaj ko ga je u to stanje doveo.9d+o#or$ost -alol&t$ikalan 1'$!"# ;aloletnik do navrene sedme godine ne odgovara za tetu koju prouzrokuje.!%# ;aloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine ne odgovara za tetu, osim ako se dokae da je pri prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje.!'# ;aloletnik sa navrenih etrnaest godina odgovara prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.0u)$a odbra$a, sta$'& $u)d&, otkla$'a$'& 2t&t& od dru+o+lan 1'1!"# -o u nunoj odbrani prouzrokuje tetu napadau nije duan naknaditi je, osim u sluaju prekoraenja nune odbrane.!%# -ad neko prouzrokuje tetu u stanju nude, ote&enik moe zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti tete, ili od lica od kojih je teta otklonjena, ali odovih poslednjih, ne vie od koristi koju su imala od toga.!'# -o pretrpi tetu otklanjaju&i od drugog opasnost tete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one tete kojoj se razumno izloio.5o*#ol'&$a sa-o%o-o4lan 1'2!"# -o u sluaju dozvoljene samopomo&i prouzrokuje tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomo&i, nije duan naknaditi je.!%# )od dozvoljenom samopomo&i podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povreduprava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zatita nuna i ako nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.6rista$ak o2t&4&$ikalan 1'!!"# -o na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne moe od njega zahtevati naknadu tete prouzrokovane tom radnjom.!%# (itava je izjava ote&enika kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je zakonom zabranjena.O+0e- !O+3ovorno04 :a +r13o35u2$o bol&s$i i *aostali u u-$o- ra*#o'ulan 1'%!"# $a tetu koju prouzrokuje lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nadlenog organa, ili ugovora, duan da vodi nadzor nad njim.!%# On se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da je vrio nadzor na koji je obavezan ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora.9d+o#or$ost rodit&l'alan 1'&!"# 6oditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navrene sedme godine, bez obzira na svoju krivicu.!%# Oni se oslobaaju odgovornosti ako postoje razlozi za iskljuenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu.!'# Oni ne odgovaraju ako je teta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za tetu.!/# 6oditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navrilo sedam godina, osim ako dokau da je teta nastala bez njihove krivice.Solidar$a od+o#or$ostlan 1''*ko pored roditelja odgovara za tetu i dete, njihova je odgovornost solidarna.9d+o#or$ost dru+o+ li,a *a -alol&t$ikalan 1'(!"# $a tetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, kole ili druge ustanove, odgovara staratelj, kola, odnosno druga ustanova, osim ako dokau da su nadzor vrili na nain na koji su obavezni, ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora.!%# *ko za tetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.6os&b$a od+o#or$ost rodit&l'alan 1')!"# *ko dunost nadzora nad maloletnim licem ne lei na roditeljima, ve& na nekom drugom licu, ote&enik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad je teta nastala usled loeg vaspitanja maloletnika, ravih primera ili poronih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inae teta moe upisati u krivicu roditeljima.!%# 8ice na kome u ovom sluaju lei dunost nadzora ima pravo traiti od roditelja da mu naknade ispla&eni iznos ako je ono isplatilo naknadu ote&eniku.9d+o#or$ost %o os$o#u %ra#i1$ostilan 1'#!"# U sluaju tete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne moe dobiti od lica koje je bilo duno da vodi nadzor nad njim, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje tetnika i ote&enika, osuditi tetnika da naknadi tetu, potpuno ili delimino.!%# *ko je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje roditelja i ote&enika, obavezati roditelje da naknade tetu, potpuno ili delimino, iako za nju nisu krivi.O+0e- %O+3ovorno04 pre+1:e;a i +r13i< pravni< li5a pre6a 4re;e69d+o#or$ost %r&du*&4alan 1($!"# $a tetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje tre&em licu odgovara preduze&e u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja tete, osim ako dokae da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.!%# Ote&enik ima pravo zahtevati naknadu tete i neposredno od radnika ako je tetu prouzrokovao namerno.!'# Odredbom stava " ovog lana ne dira se u pravila o odgovornosti za tetu koja potieod opasne stvari ili opasne delatnosti.9d+o#or$ost dru+i7 li,alan 1(1!"# Odredbe prethodnog lana primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za tetu koju zaposleni koji kod njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom.!%# 8ice koje je ote&eniku naknadilo tetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu pla&enog iznosa.!'# 7o pravo zastareva u roku od est meseci od dana ispla&ene naknade tete.9d+o#or$ost %ra#$o+ li,a *a 2t&tu ko'u %rou*roku'& $'&+o# or+a$lan 1(2!"# )ravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje tre&em licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija.!%# *ko za odreeni sluaj nije to drugo u zakonu odreeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je tetu skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom.!'# 7o pravo zastareva u roku od est meseci od dana ispla&ene naknade tete.O+0e- &O+3ovorno04 :a 84e41 o+ opa0ne 04vari ili opa0ne +ela4no04iI Op!te odredbe6r&t%osta#ka u*ro1$ostilan 1(!:teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatno&u smatra se da potie od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete.8o od+o#ara *a 2t&tulan 1(%!"# $a tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.!%# !.risa$# 6roti#%ra#$o odu*i-a$'& o%as$& st#ari od i-ao,alan 1(&*ko je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan nain, za tetu koja od nje potie ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.6r&da'a st#ari tr&4&- li,ulan 1('!"# Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice kome je imalac poverio stvar da senjome slui, ili lice koje je inae duno da je nadgleda, a nije kod njega na radu.!%# *li &e pored njega odgovarati i imalac stvari ako je teta proizala iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na koje mu nije skrenuo panju.!'# U tom sluaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu ote&eniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos od imaoca.!/# ,malac opasne stvari koji ju je poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovla&eno da njome rukuje, odgovara za tetu koja potekne od te stvari.9slobo=&$'& od od+o#or$ostilan 1((!"# ,malac se oslobaa odgovornosti ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji senalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbe&i ili otkloniti.!%# ,malac stvari oslobaa se odgovornosti i ako dokae da je teta nastala iskljuivo radnjom ote&enika ili tre&eg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbe&i ili otkloniti.!'# ,malac se oslobaa odgovornosti delimino, ako je ote&enik delimino doprineo nastanku tete.!/# *ko je nastanku tete delimino doprinelo tre&e lice, ono odgovara ote&eniku solidarno sa imaocem stvari, a duno je snositi naknadu srazmerno teini svoje krivice.!2# 8ice kojim se imalac posluio pri upotrebi stvari ne smatra se tre&im licem.II Odgovornost u slu(aju udesa iavanog motornim voilom u pokretulan 1()!"# U sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan iskljuivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.!%# *ko postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu tetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.!'# *ko nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravinosti ne zahtevaju to drugo.!/# $a tetu koju pretrpe tre&a lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.III Odgovornost proivo#a(a stvari sa nedostatkomlan 1(#!"# -o stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja opasnost tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi nastalazbog tog nedostatka.!%# )roizvoa odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve to je potrebno da tetu, koju je mogao predvideti, sprei putem upozorenja, bezbedne ambalae ili drugom odgovaraju&om merom.O+0e- 'Po0e=ni 0l12a,evi o+3ovorno04i9d+o#or$ost usl&d t&roristi1ki7 akata, 'a#$i7 d&-o$stra,i'a ili -a$i>&sta,i'alan 1)$!"# $a tetu nastalu smr&u, telesnom povredom ili ote&enjem, odnosno unitenjem imovine fizikog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara drava iji su organi po vae&im propisima bili duni da spree takvu tetu.!%# Organizatori, uesnici, podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja, nemaju pravo na naknadu tete po ovom osnovu.!'# .rava ima pravo i obavezu da zahteva naknadu ispla&enog iznosa od lica koje je tetu prouzrokovalo.!/# 7o pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraivanja naknade tete.9d+o#or$ost or+a$i*atora %rir&dbilan 1)1Organizator okupljanja ve&eg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za tetu nastalu smr&u ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao to je gibanje masa, opti nered i slino.9d+o#or$ost *bo+ uskra4i#a$'a $&o%7od$& %o-o4ilan 1)2!"# -o bez opasnosti po sebe uskrati pomo& licu iji su ivot ili zdravlje oigledno ugroeni, odgovara za tetu koja je otuda nastala, ako je on tu tetu prema okolnostima sluaja morao predvideti.!%# *ko pravinost zahteva, sud moe takvo lice osloboditi obaveze da naknadi tetu.9d+o#or$ost u #&*i sa oba#&*o- *akl'u1&$'a u+o#oralan 1)!8ice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljui taj ugovor.9d+o#or$ost u #&*i sa #r2&$'&- %oslo#a od o%2t&+ i$t&r&salan 1)%)reduze&a i druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju za tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu.O+0e- (Na-na+aI $aknada materijalne !teteUs%osta#l'a$'& ra$i'&+ sta$'a i $ak$ada u $o#,ulan 1)&!"# Odgovorno lice duno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala.!%# Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu potpuno, odgovorno lice duno je za ostatak tete dati naknadu u novcu.!'# -ad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogu&e, ili kad sud smatra da nije nuno da to uini odgovorno lice, sud &e odrediti da ono isplati ote&eniku odgovaraju&u svotu novcana ime naknade tete.!/# Sud &e dosuditi ote&eniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog sluaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.8ad dos%a oba#&*a $ak$ad&lan 1)'Obaveza naknade tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete.0ak$ada u slu1a'u %ro%asti st#ari odu*&t& $a $&do*#ol'&$ $a1i$lan 1)(*ko je stvar koja je bila oduzeta imaocu na nedozvoljen nain propala usled vie sile, odgovorno lice duno je dati naknadu u novcu.0ak$ada u obliku $o#1a$& r&$t&lan 1))!"# U sluaju smrti, telesne povrede ili ote&enja zdravlja, naknada se odreuje po pravilu, u obliku novane rente, doivotno ili za odreeno vreme.!%# (ovana renta dosuena na ime naknade tete pla&a se meseno unapred, ako sud ne odredi to drugo.!'# )overilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima sluaja ne bi bilo opravdano.!/# *ko dunik ne prui obezbeenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva damu se umesto rente isplati jedna ukupna svota ija se visina odreuje prema visini rente i verovatnom trajanju poverioevog ivota, uz odbitak odgovaraju&ih kamata.!2# ,z ozbiljnih uzroka poverilac moe i u drugim sluajevima zahtevati, odmah ili docnije,da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota.II Obim naknade materijalne !tete9bi1$a 2t&ta i i*-akla koristlan 1)#!"# Ote&enik ima pravo kako na naknadu obine tete, tako i na naknadu izmakle koristi.!%# +isina naknade tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon nareuje to drugo.!'# )ri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem.!/# -ad je stvar unitena ili ote&ena krivinim delom uinjenim sa umiljajem, sud moeodrediti visinu naknada prema vrednosti koju je stvar imala za ote&enika.6ot%u$a $ak$adalan 1#$Sud &e, uzimaju&i u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se ote&enikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja.S$i)&$'& $ak$ad&lan 1#1!"# Sud moe, vode&i rauna o materijalnom stanju ote&enika, osuditi odgovorno lice daisplati manju naknadu nego to iznosi teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepanjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.!%# *ko je tetnik prouzrokovao tetu rade&i neto radi koristi ote&enika, sud moe odrediti manju naknadu, vode&i rauna o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.6od&l'&$a od+o#or$ostlan 1#2!"# Ote&enik koji je doprineo da teta nastane ili da bude ve&a nego to bi inae bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.!%# -ad je nemogu&e utvrditi koji deo tete potie od ote&enikove radnje, sud &e dosuditi naknadu vode&i rauna o okolnostima sluaja.III Posebno o naknadi materijalne !tete u slu(aju smrti) telesne povrede io!te"enja dravlja:*+ubl'&$a *arada i tro2ko#i l&1&$'a i sa7ra$&lan 1#!!"# -o prouzrokuje neiju smrt duan je naknaditi uobiajene trokove njegove sahrane.!%# On je duan naknaditi i trokove njegovog leenja od zadobijenih povreda i druge potrebne trokove u vezi sa leenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.6ra#o li,a ko'& '& %o+i$uli i*dr)a#aolan 1#%!"# 8ice koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdravanje od poginulog, ima pravo na naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja, odnosno pomaganja.!%# Ova teta naknauje se pla&anjem novane rente, iji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti sluaja, a koji ne moe biti ve&i od onoga to bi ote&enik dobijao od poginulog da je ostao u ivotu.0ak$ada 2t&t& u slu1a'u t&l&s$& %o#r&d& ili $aru2&$'a *dra#l'alan 1#&!"# -o drugome nanese telesnu povredu ili mu narui zdravlje, duan je naknaditi mu trokove oko leenja i druge potrebne trokove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbognesposobnosti za rad za vreme leenja.!%# *ko povreeni zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mupotrebe trajno pove&ane, ili su mogu&nosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene, odgovorno lice duno je pla&ati povreenom odreenu novanu rentu, kao naknadu za tu tetu.:*-&$a dosu=&$& $ak$ad&lan 1#'Sud moe na zahtev ote&enika za ubudu&e pove&ati rentu, a moe je na zahtev tetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke.0&%r&$osi#ost %ra#alan 1#(!"# )ravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili ote&enja zdravlja ne moe se preneti drugom licu.!%# .ospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade odreen pismenim sporazumom strana ili pravnosnanom sudskom odlukom.IV Posebno o naknadi materijalne !tete u slu(aju povrede (asti i !irenjaneistiniti% navodalan 1#)!"# -o drugome povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o emu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu tetu duan je naknaditi je.!%# *li, ne odgovara za prouzrokovanu tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome ne znaju&i da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao je u tome ozbiljnog interesa.V $aknada nematerijalne !tete9b'a#l'i#a$'& %r&sud& ili is%ra#k&lan 1##U sluaju povrede prava linosti sud moe narediti, na troak tetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena, ili to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se postie naknadom.0o#1a$a $ak$adalan 2$$!"# $a pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud &e, ako nae da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravinu novanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne tete kao i u njenom odsustvu.!%# )rilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud &e voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada,ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom.Ai,a ko'a i-a'u %ra#o $a $o#1a$u $ak$adu u slu1a'u s-rti ili t&2ko+ i$#alidit&talan 2$1!"# U sluaju smrti nekog lica, sud moe dosuditi lanovima njegove ue porodice !brani drug, deca i roditelji# pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.!%# 7akva naknada moe se dosuditi i bra&i i sestrama ako je izmeu njih i umrlog postojala trajnija zajednica ivota.!'# U sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom branom drugu, deci i roditeljima pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.!/# (aknada iz st. " i ' ovog lana moe se dosuditi i vanbranom drugu, ako je izmeu njega i umrlog, odnosno povreenog postojala trajnija zajednica ivota.Satis>ak,i'a u %os&b$i- slu1a'i-alan 2$2)ravo na pravinu novanu naknadu zbog pretrpljenih duevnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedenona kanjivu obljubu ili kanjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvreno neko drugo krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala.0ak$ada budu4& 2t&t&lan 2$!Sud &e na zahtev ote&enog dosuditi naknadu i za budu&u nematerijalnu tetu ako je po redovnom toku izvesno da &e ona trajati i u budu&nosti.0asl&=i#a$'& i ustu%a$'& %otra)i#a$'a $ak$ad& $&-at&ri'al$& 2t&t&lan 2$%!"# )otraivanje naknade nematerijalne tete prelazi na naslednika samo ako je priznatopravnosnanom odlukom ili pismenim sporazumom.!%# )od istim uslovima, to potraivanje moe biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvrenja.6od&l'&$a od+o#or$ost i s$i)&$'& $ak$ad&lan 2$&Odredbe o podeljenoj odgovornosti i snienju naknade koje vae za materijalnu tetu shodno se primenjuju i na nematerijalnu tetu.O+0e- )O+3ovorno04 vi8e li5a :a i041 84e41Solidar$a od+o#or$ostlan 2$'!"# $a tetu koju je vie lica prouzrokovalo zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno.!%# )odstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima.!'# Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu tetu i lica koja su je prouzrokovala rade&i nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti.!/# -ad je nesumnjivo da je tetu prouzrokovalo neko od dva ili vie odreenih lica koja su na neki nain meusobno povezana, a ne moe se utvrditi koje je od njih tetu prouzrokovalo, ta lica odgovaraju solidarno.Solidar$a od+o#or$ost $aru1io,a i i*#o=a1a rado#alan 2$((aruilac i izvoa radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju tre&em licu za tetu koja mu nastane u vezi sa izvoenjem tih radova.R&+r&s is%latio,alan 2$)!"# Solidarni dunik koji isplati vie nego to iznosi njegov udeo u teti, moe traiti od svakog od ostalih dunika da mu naknadi ono to je platio za njega.!%# -oliko iznosi udeo svakog pojedinog dunika sud odreuje s obzirom na teinu njegove krivice i teinu posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja.!'# U sluaju nemogu&nosti da se utvrde udeli dunika, na svakog pada jednak deo, osim ako pravinost zahteva da se u konkretnom sluaju drukije odlui.O+0e- #Pravo o84e;eni-a po0le :a04arelo04i prava +a :ae =e: nalo3a9ba#&*& %oslo#o=& b&* $alo+alan 221!"# )oslovoa bez naloga duan je obavestiti o svom postupku to je mogu&e pre onog iji je posao i nastaviti zapoeti posao ukoliko mu je to razumno mogu&e, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o njemu.!%# )o svrenom poslu on je duan poloiti raun i ustupiti onome iji je posao sve to je pribavio vre&i njegov posao.!'# Ukoliko nije to drugo zakonom nareeno, poslovoa bez naloga ima obaveze nalogoprimca.5u)$a %a)$'a i od+o#or$ostlan 222!"# )ri vrenju tueg posla poslovoa bez naloga duan je rukovoditi se stvarnim ili verovatnim namerama i potrebama onoga iji je posao.!%# On je duan postupiti sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog doma&ina.!'# Sud moe, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tueg posla, smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepanju.!/# $a odgovornost poslovno nesposobnog poslovoe bez naloga vae pravila o njegovoj ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti.6ra#a %oslo#o=& b&* $alo+alan 22!!"# )oslovoa bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono to su okolnosti zahtevale, ima pravo zahtevati da ga onaj iji je posao vrio oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je zakljuio u njegovo ime, da mu naknadi sve nune i korisne izdatke, kao i da mu naknadipretrpljenu tetu, ak i ako oekivani rezultat nije postignut.!%# (jemu pripada i primerna naknada, za trud, ako je otklonio tetu od lica iji je posao ili ako mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.;r2&$'& tu=i7 %oslo#a u $a-&ri da s& dru+o- %o-o+$&lan 22%-o vri tui posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga, pripada mu pravo na naknadu uinjenih trokova, ali najvie do visine koristi koju je drugi postigao.9d$o2&$'& dodatakalan 22&Svaki poslovoa bez naloga ima pravo odneti stvari kojima je pove&ao tuu imovinu a zakoje mu se uinjeni izdaci ne naknauju, ako se one mogu odvojiti bez ote&enja stvari kojoj su dodate, ali lice u iji se posao bio umeao moe, ako ho&e, zadrati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadanju vrednost, no najvie do iznosa uinjenih izdataka.O+0e- !Vr8en,e 41>i< po0lova pro4iv :a=ranelan 22'!"# -o se prihvati tueg posla i pored zabrane lica iji je posao, a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja pripadaju poslovoi bez naloga.!%# On odgovara za tetu koju je prouzrokovao meanjem u tue poslove, ak i ako je donje dolo bez njegove krivice.!'# *li, kad je zabrana vrenja posla protivna zakonu ili moralu, a naroito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje vae opta pravila o poslovodstvu bez naloga.O+0e- %Nepravo po0lovo+04volan 22(!"# -o vri tui posao u nameri da za sebe zadri postignute koristi iako zna da je posao tu, duan je na zahtev onoga iji je posao poloiti raun kao poslovoa bez naloga i predati mu sve postignute koristi.!%# Onaj iji je posao moe zahtevati i vra&anje stvari u preanje stanje, kao i naknadu tete.O+0e- &O+o=ren,elan 22)*ko onaj iji je posao naknadno odobri ono to je izvreno, poslovoa bez naloga smatra se nalogoprimcem koji je od poetka radio po nalogu lica iji je posao.O+el,a- &9EDNOST/ANA IZ9AVA VOL9E O+0e- 19avno o=e;an,e na3ra+e8ad oba#&*u'&lan 22#!"# "# izmeu branih drugova?%# izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo?'# izmeu ti&enika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu poloeni rauni?/# izmeu dva lica koja ive u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica postoji.6otra)i#a$'a odr&=&$i7 li,alan !)2$astarevanje ne tee>"# za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraivanja lica na vojnoj dunosti?%# u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem doma&instvu prema poslodavcu ili lanovima njegove porodice koji zajedno sa njima ive, sve dok taj radni odnos traje.0&sa#ladi#& %r&%r&k&lan !)!$astarevanje ne tee za sve vreme za koje poveriocu nije bilo mogu&e zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.Uti,a' u*roka *asto'a *astara$'alan !)%!"# *ko zastarevanje nije moglo poeti da tee zbog nekog zakonskog uzroka, ono poinje te&i kad taj uzrok prestane.!%# *ko je zastarevanje poelo te&i pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost.6otra)i#a$'a %r&-a %oslo#$o $&s%osob$i- li,i-a i $'i7o#a %otra)i#a$'alan !)&!"# $astarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne.!%# ;eutim, zastarelost potraivanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika.!'# *ko je za zastarelost nekog potraivanja odreeno vreme kra&e od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraivanja poinje te&i od kad je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.6otra)i#a$'a %r&-a li,u $a odslu)&$'u #o'$o+ rokalan !)'$astarelost prema licu koje se nalazi na odsluenju vojnog roka ili na vojnoj vebi ne moe nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluenja vojnog roka ili prestanka vojne vebe.O+0e- %Pre-i+ :a04arevan,a6ri*$a$'& du+alan !)(!"# $astarevanje se prekida kada dunik prizna dug.!%# )riznanje duga moe se uiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan nain, kao to su davanje otplate, pla&anje kamate, davanje obezbeenja.6odi*a$'& tu)b&lan !))$astarevanje se prekida podizanjem tube i svakom drugom poverievom radnjom preduzetom protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom, u cilju utvrivanja,obezbeenja ili ostvarenja potraivanja.9dusta$ak, odba,i#a$'& ili odbi'a$'& tu)b&lan !)#!"# )rekid zastarevanja izvren podizanjem tube ili kojom drugom poverioevom radnjom preduzetom protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja, smatra se da nije nastupio ako poverilac odustane od tube ili radnje koju je preduzeo.!%# ,sto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poverioeva tuba ili zahtev bude odbaen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja bude ponitena.9dba,i#a$'& tu)b& *bo+ $&$adl&)$ostilan !#$!"# *ko je tuba protiv dunika odbaena zbog nenadlenosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tie sutine stvari, pa poverilac podigne ponovo tubu u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke o odbacivanju tube, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tubom.!%# ,sto vredi i za pozivanje u zatitu, i za isticanje prebijanja potraivanja u sporu, kao i u sluaju kad je sud ili drugi organ uputio duniku da svoje prijavljeno potraivanje ostvaruje u parninom postupku.6o*i#a$'& du)$ikalan !#1$a prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dunika pismeno ili usmeno daobavezu ispuni.Rok *astar&losti u slu1a'u %r&kidalan !#2!"# )osle prekida zastarevanje poinje te&i iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost.!%# $astarevanje prekinuto priznanjem od strane dunika poinje te&i iznova od priznanja.!'# -ad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tube ili pozivanjem u zatitu, ili isticanjem prebijanja potraivanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraivanja u nekomdrugom postupku, zastarevanje poinje te&i iznova od dana kad je spor okonan ili svren na neki drugi nain.!/# -ad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraivanja u steajnom postupku, zastarevanje poinje te&i iznova od dana okonanja ovog postupka.!2# ,sto vai i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvrenja ili obezbeenja.!3# $astarevanje koje poinje te&i iznova posle prekida, navrava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom odreeno za zastarevanje koje je prekinuto.3astar&lost u slu1a'u %r&$o#alan !#!*ko je prekid nastao priznanjem duga od strane dunika, a poverilac i dunik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraivanje zastareva za vreme koje je odreeno za njegovu zastarelost.Glava V/AZNE V/STE OBAVEZA O+el,a- 1NOVANE OBAVEZE O+0e- 1Op84e o+re+=e0a1&lo -o$&tar$o+ $o-i$ali*-alan !#%-ad obaveza ima za predmet svotu novca, dunik je duan isplatiti onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odreuje to drugo.;aluta oba#&*&lan !#&*ko novana obaveza glasi na pla&anje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se moe zahtevati u doma&em novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze.lan !#' (.risa$o(8li*$a skalalan !#(U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene predmete dozvoljeno je ugovoriti da &e cena zavisiti od cena materijala i od rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu trokova proizvodnje, u odreeno vreme na odreenom tritu.6la4a$'& %r& rokalan !#)!"# .unik novane obaveze moe je ispuniti pre roka.!%# (itava je odredba ugovora kojom se dunik odrie ovog prava.!'# U sluaju ispunjenja novane obaveze pre roka, dunik ima pravo da od iznosa dugaodbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to ovla&en ugovorom ili to proizlazi iz obiaja.O+0e- 2.3ovorna -a6a4aSto%a u+o#or$& ka-at&lan !##!"# Stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti ve&a od kamatne stope kojase u mestu ispunjenja pla&a na tedne uloge po vienju.!%# U pogledu najvie ugovorene kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona.!'# *ko je kamata ugovorena, ali nije odreena njena stopa ni vreme dospevanja, izmeu fizikih lica vai kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja pla&a na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih lica vai kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija pla&a, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreeni sluaj nije predvieno to drugo.!/# *ko je ugovorena ve&a kamata od dozvoljene, primeni&e se najve&a dozvoljena stopa kamate.8a-ata $a ka-atulan %$$!"# (itava je odredba ugovora kojom se predvia da &e na kamatu, kada dospe za isplatu, poeti te&i kamata, ako ne bude ispla&ena.!%# *li se moe unapred ugovoriti da &e se stopa kamate pove&ati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme.!'# Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.8ad ka-ata %r&sta'& t&4ilan %$1 (.risa$(8a-ata u $&$o#1a$i- oba#&*a-alan %$2Odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno vae i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari odreene po rodu.O+el,a- 2OBAVEZE SA VIE P/EDMETA O+0e- 1Al4erna4ivne o=ave:e6ra#o i*boralan %$!*ko neka obaveza ima dva ili vie predmeta, ali je dunik duan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije to drugo ugovoreno, pripada duniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao.0&o%o*i#ost i d&'st#o i*#r2&$o+ i*boralan %$%!"# ,zbor je izvren kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome ta je izabrala, i od tog asa izbor se vie ne moe menjati.!%# ,zvrenjem izbora smatra se da je obaveza od poetka bila jednostavna i da je njen predmet od poetka bila izabrana stvar.Bra'a$'& %ra#a i*boralan %$&!"# .unik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedna od dugovanihstvari ne bude potpuno ili delimino predata poveriocu po njegovom izboru.!%# *ko pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku odreenom zaispunjenje, dunik ga moe pozvati da izvri izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle ijeg isteka pravo izbora prelazi na dunika.:*bor %o#&r&$ tr&4&- li,ulan %$'*ko izbor treba da izvri neko tre&e lice, a ono to ne uini, svaka strana moe zahtevati da izbor izvri sud.9+ra$i1&$'& $a %r&ostali %r&d-&tlan %$(*ko je jedan predmet obaveze postao nemogu& usled nekog dogaaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se ograniava na preostali predmet.9+ra$i1&$'& u slu1a'u od+o#or$osti '&d$& stra$&lan %$)!"# -ad je jedan predmet obaveze postao nemogu& usled dogaaja za koji je odgovoran dunik, obaveza se ograniava na preostali predmet u sluaju da pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe po svom izboru traiti preostali predmet ili naknadu tete.!%# -ad je jedan predmet obaveze postao nemogu& usled dogaaja za koji je odgovoran poverilac, dunikova obaveza prestaje, ali u sluaju da njemu pripada pravo izbora, on moe traiti naknadu tete i izvriti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet.O+0e- 2Ea-1l4a4ivne o=ave:e i Ca-1l4a4ivna po4ra7ivan,aI Fakultativne obavee9#la24&$'& du)$ika u >akultati#$o' oba#&*ilan %$#.unik ija obaveza ima jedan predmet, ali mu je doputeno da se oslobodi svoje obaveze daju&i neki drugi odreeni predmet, moe se koristiti tom mogu&no&u sve dok poverilac u postupku prinudnog izvrenja ne dobije potpuno ili delimino predmet obaveze.9#la24&$'a %o#&rio,a u >akultati#$o' oba#&*ilan %1$!"# )overilac u fakultativnoj obavezi moe zahtevati od dunika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dunik, ako ho&e, moe takoe ispuniti svoju obavezu.!%# -ad predmet obaveze postane nemogu& usled dogaaja za koji dunik odgovara, poverilac moe traiti samo naknadu tete, ali se dunik moe osloboditi obaveze daju&i predmet koji je ovla&en dati umesto dugovanog predmeta.II Fakultativna potra+ivanjalan %11!"# -ad je ugovorom ili zakonom predvieno da poverilac moe umesto dugovanog predmeta zahtevati od dunika neki drugi odreeni predmet, dunik je duan predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva.!%# U ostalom, za ovakva fakultativna potraivanja vae prema nameri ugovaraa i prema prilikama posla odgovaraju&a pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.O+el,a- !OBAVEZE SA VIE D.@NIKA ILI POVE/ILACA O+0e- 1Del,ive o=ave:e5&l'&$'& oba#&*& i %otra)i#a$'alan %12!"# Obaveza je deljiva ako se ono to se duguje moe podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet, i ako ono tom podelom ne gubi nita od svoje vrednosti, inae obaveza je nedeljiva.!%# -ad u nekoj deljivoj obavezi ima vie dunika, obaveza se deli meu njima na jednake delove, ako nije odreena drukija podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.!'# -ad u nekoj deljivoj obavezi ima vie poverilaca, potraivanje se deli meu njima na jednake delove, ako nije to drugo odreeno, i svaki poverilac moe zahtevati samo svojdeo potraivanja.6r&t%osta#ka solidar$ostilan %1!-ad ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovarai izrino otklonili solidarnu odgovornost.O+0e- 2Soli+arne o=ave:eI Solidarnost du+nikaSadr)i$a solidar$osti du)$ikalan %1%!"# Svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje od koga ho&e sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dunik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dunici oslobaaju.!%# Od vie solidarnih dunika, svaki moe dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopte sa razliitim odstupanjima.6r&bi'a$'&lan %1&!"# Svaki solidarni dunik moe se pozvati na prebijanje koje je izvrio njegov sadunik.!%# Solidarni dunik moe potraivanje svog sadunika prema poveriocu prebiti sa poverioevim potraivanjem, ali samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u solidarnoj obavezi.9t%u2ta$'& du+alan %1'!"# Otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim dunikom oslobaa obaveze i ostale dunike.!%# *li, ako je otputanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dunika s kojim je izvreno, solidarna obaveza smanjuje se za deo koji prema meusobnim odnosima dunika pada na njega, a ostali dunici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.6r&$o#lan %1(!"# )renovom koji je poverilac izvrio sa jednim solidarnim dunikom oslobaaju se i ostali dunici.!%# *li, ako su poverilac i dunik prenov ograniili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo.6ora#$a$'&lan %1))oravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih dunika sa poveriocem nema dejstva prema ostalim dunicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije ogranieno na dunika sa kojim je zakljueno.S'&di$'&$'&lan %1#-ad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dunika iste solidarne obaveze, obaveza ostalih dunika smanjuje se za iznos dela koji na njega pada.5o,$'a %o#&rio,alan %2$-ad poverilac doe u docnju prema jednom solidarnom duniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dunicima.5o,$'a '&d$o+ du)$ika i %ri*$a$'& du+alan %21!"# .ocnja jednog solidarnog dunika nema dejstvo prema ostalim dunicima.!%# ,sto vai i za priznanje duga koje bi izvrio jedan od solidarnih dunika.3asto' i %r&kid *astara$'a i odri,a$'& od *astar&lostilan %22!"# *ko zastarevanje ne tee ili je prekinuto prema jednom duniku, ono tee za ostale solidarne dunike i moe se navriti, ali dunik prema kome obaveza nije zastarela i koji je morao da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dunika prema kojima je obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze.!%# Odricanje od navrene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dunicima.6ra#o is%u$io,a $a $ak$adulan %2!!"# .unik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadunika da mu naknadi deo obaveza koji pada na njega.!%# )ri tome nije od uticaja okolnost to je poverilac nekog od sadunika oslobodio duga ili mu je dug smanjio.!'# .eo koji pada na dunika od koga ne moe da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dunike.6od&la $a '&d$ak& d&lo#& i i*u*&taklan %2%!"# *ko nije to drugo ugovoreno ili inae ne proizlazi iz pravnih odnosa uesnika u poslu, na svakog dunika dolazi jednak deo.!%# *li, ako je solidarna obaveza zakljuena u iskljuivom interesu jednog solidarnog dunika, on je duan naknaditi ceo iznos obaveze saduniku koji je namirio poverioca.II Solidarnost poverilacaSolidar$ost s& $& %r&t%osta#l'alan %2&-ad na poverilakoj strani ima vie lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom odreena.Sadr)i$a solidar$ostilan %2'!"# Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dunika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.!%# .unik moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatrai ispunjenje.6r&bi'a$'&lan %2(!"# .unik moe izvriti prebijanje svoje obaveze sa potraivanjem koje ima prema poveriocu koji mu zahteva ispunjenje.!%# )rebijanje sa potraivanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dunik moe izvriti samo do visine dela solidarnog potraivanja koje pripada tom poveriocu.9t%u2ta$'& du+a i %r&$o#lan %2)Otputanjem duga i prenovom izmeu dunika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraivanja poverioca.6ora#$a$'&lan %2#)oravnanje koje je zaklju