SPISAK POZITIVNOPRAVNIH PROPISA U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI

Iurisprudentia Pale 2012/2013

ZAKON

O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

Deo prvi

OPTI DEO

Glava I

OSNOVNA NAELA

Sadrina zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih injenica.

Strane u obligacionim odnosima

lan 2

Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizika i pravna lica.

l. 3-9

(Brisano)

Autonomija volje

lan 10

Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

Ravnopravnost strana

lan 11

Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

Naelo savesnosti i potenja

lan 12

U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dune da se pridravaju naela savesnosti i potenja.

Zabrana zloupotrebe prava

lan 13

(1) Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.

(2) (Brisan)

Zabrana stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloaja

lan 14

U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskoriava monopolski poloaj na tritu.

Naelo jednake vrednosti davanja

lan 15

(1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja.

(2) Zakonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice.

Zabrana prouzrokovanja tete

lan 16

Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta.

Dunosti ispunjenja obaveza

lan 17

(1) Strane u obligacionom odnosu dune su da izvre svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.

(2) Obaveza se moe ugasiti samo saglasnou volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.

Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava

lan 18

(1) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa (panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog domaina).

(2) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s poveanom panjom, prema pravilima struke i obiajima (panja dobrog strunjaka).

(3) Strana u obligacionom odnosu duna je da se u ostvarivanju svog prava uzdri od postupka kojim bi se otealo izvrenje obaveze druge strane.

Reavanje sporova na miran nain

lan 19

Strane u obligacionom odnosu nastojae da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem ili na drugi miran nain.

Dispozitivni karakter odredaba zakona

lan 20

Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim zakonom odreeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo.

Primena dobrih poslovnih obiaja

lan 21

(1) Strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obiajima.

(2) Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.

Postupanje u skladu sa optim aktima

lan 22

(1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima.

(2) Ali, ugovor koji je zakljuen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukije odreeno.

Primena drugih saveznih zakona

lan 23

Na obligacione odnose koji se ureuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu ureena tim zakonom.

lan 24*

(Prestao da vai na osnovu odluke USJ)

Primena pojedinih odredaba

lan 25

(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izriito drukije odreeno.

(2) Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima.

(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.

Glava II

NASTANAK OBAVEZA

Odeljak 1

UGOVOR

Odsek 1

Zakljuenje ugovora

I Saglasnost volja

Kad je ugovor zakljuen

lan 26

Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovora

lan 27

(1) Ako je neko po zakonu obavezan da zakljui ugovor, zainteresovano lice moe zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljui.

(2) Odredbe propisa kojima se, delimino ili u celini, odreuje sadrina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.

Izjava volje

lan 28

(1) Volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju.

(2) Izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.

Dozvola i odobrenje

lan 29

(1) Kad je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost treeg lica, ova saglasnost moe biti data pre zakljuenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zakljuenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano to drugo.

(2) Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ije se zakljuenje daju.

Pregovori

lan 30

(1) Pregovori koji prethode zakljuenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana moe prekinuti kad god hoe.

(2) Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor odgovara za tetu nastalu voenjem pregovora.

(3) Odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu.

(4) Ako se drukije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje trokove oko priprema za zakljuenje ugovora, a zajednike trokove snose na jednake delove.

Vreme i mesto zakljuenja ugovora

lan 31

(1) Ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.

(2) Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kad je uinio ponudu.

Ponuda

lan 32

(1) Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.

(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne take za docnije, ugovor se smatra zakljuenim, a sporedne take, ako sami ugovarai ne postignu saglasnost o njima, uredie sud vodei rauna o prethodnim pregovorima, utvrenoj praksi izmeu ugovaraa i obiajima.

Opta ponuda

lan 33

Predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.

Izlaganje robe

lan 34

Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.

Slanje kataloga i oglasa

lan 35

(1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima.

(2) Ali e poiljalac takvih poziva odgovarati za tetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.

Dejstvo ponude

lan 36

(1) Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje proizlazi iz okolnosti posla.

(2) Ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

Do kada ponuda obavezuje

lan 37

(1) Ponuda u kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.

(2) Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je taj rok poeo tei od datuma oznaenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat poti.

(3) U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kad je pismo predato poti.

(4) Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.

Forma ponude

lan 38

(1) Ponuda ugovora za ije zakljuenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uinjena u toj formi.

(2) Isto vai i za prihvatanje ponude.

Prihvatanje ponude

lan 39

(1) Ponuda je prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.

(2) Ponuda je prihvaena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju.

(3) Prihvatanje se moe opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.

Prihvatanje neposredne ponude

lan 40

(1) Ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje.

(2) Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni

lan 41

Ako ponueni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

utanje ponuenog

lan 42

(1) utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude.

(2) Nema dejstva odredba u ponudi da e se utanje ponuenog ili neko drugo njegovo proputanje (na primer, ako ne odbije ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odreenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.

(3) Ali, kad ponueni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.

(4) Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova, kao i lice u iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga, duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.

(5) Ako u sluaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju

lan 43

(1) Prihvatanje ponude izvreno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuenog.

(2) Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je uinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zakljuen.

(3) Ipak, ugovor u takvom sluaju nije zakljuen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idueg radnog dana po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuenoga da se zbog zakanjenja ne smatra vezan svojom ponudom.

Smrt ili nesposobnost jedne strane

lan 44

Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla.

Predugovor

lan 45

(1) Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor.

(2) Propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovanosti ugovora.

(3) Predugovor obavezuje ako sadri bitne sastojke glavnog ugovora.

(4) Na zahtev zainteresovane strane sud e naloiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji e joj odrediti.

(5) Zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od est meseci od isteka roka predvienog za njegovo zakljuenje, a ako taj rok nije predvien, onda od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuen.

(6) Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmenile da ne bi bio ni zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme.

II Predmet

Kakav mora biti predmet obaveze

lan 46

(1) Ugovorna obaveza moe se sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju.

(2) Ona mora biti mogua, doputena i odreena, odnosno odrediva.

Nitavost ugovora zbog predmeta

lan 47

Kad je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav.

Naknadna mogunost

lan 48

Ugovor zakljuen pod odlonim uslovom ili rokom punovaan je ako je predmet obaveze koji je u poetku bio nemogu postao mogu pre ostvarenja uslova ili isteka roka.

Kad je predmet obaveze nedoputen

lan 49

Predmet obaveze je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.

Kad je predmet odrediv

lan 50

(1) Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadri podatke pomou kojih se moe odrediti ili su strane ostavile treem licu da ga odredi.

(2) Ako to tree lice nee ili ne moe da odredi predmet obaveze, ugovor je nitav.

III Osnov

Doputen osnov

lan 51

(1) Svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov.

(2) Osnov je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.

(3) Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izraen.

Nitavost ugovora zbog osnova

lan 52

Ako osnov ne postoji ili je nedoputen, ugovor je nitav.

Pobude za zakljuenje ugovora

lan 53

(1) Pobude iz kojih je ugovor zakljuen ne utiu na njegovu punovanost.

(2) Ali, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor e biti bez dejstva.

(3) Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovara nije znao da je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovaraa.

IV Sposobnost

Ugovori pravnog lica

lan 54

(1) Pravno lice moe zakljuivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.

(2) Ugovor zakljuen protivno odredbi stava 1 ovog lana nema pravno dejstvo.

(3) Savesna strana moe zahtevati naknadu tete koju je pretrpela usled zakljuenja ugovora koji nema pravno dejstvo.

Saglasnost za zakljuenje ugovora

lan 55

(1) Kad je optim aktom pravnog lica odreeno i u registar upisano da njegov zastupnik moe zakljuiti odreeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se moe dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako ta drugo nije upisano u registar.

(2) Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlaeni organ u primerenom roku izjasni da li daje saglasnost, pa ako to ovaj ne uini, smatrae se da saglasnost nije data.

(3) Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako drukije nije ugovoreno.

(4) Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.

(5) Kad se prema odredbama ovog lana smatra da ugovor nije zakljuen, savesna strana moe zahtevati od pravnog lica pravinu naknadu.

(6) Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u sluaju kad je optim aktom pravnog lica odreeno da zastupnik moe zakljuiti neki ugovor samo zajedno s odreenim organom tog pravnog lica.

Ugovor poslovno nesposobnog lica

lan 56

(1) Za zakljuenje punovanog ugovora potrebno je da ugovara ima poslovnu sposobnost koja se trai za zakljuenje tog ugovora.

(2) Ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zakljuivati samo one ugovore ije mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno.

(3) Ostali ugovori tih lica ako su zakljueni bez odobrenja zakonskog zastupnika ruljivi su, ali mogu biti osnaeni njegovim naknadnim odobrenjem.

Pravo saugovaraa poslovno nesposobnog lica

lan 57

(1) Saugovara poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost moe odustati od ugovora koji je zakljuio sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.

(2) Isto pravo ima i saugovara poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika.

(3) Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio ugovor pre nego to taj rok istekne.

Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni

lan 58

(1) Saugovara poslovno nesposobnog lica koji je zakljuio ugovor sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika moe pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.

(2) Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog poziva da ugovor odobrava, smatrae se da je odbio da d odobrenje.

Kad ugovara stekne poslovnu sposobnost posle zakljuenja ugovora

lan 59

Poslovno sposobno lice moe zahtevati da se poniti ugovor koji je bez potrebnog odobrenja zakljuilo za vreme svoje ograniene poslovne sposobnosti samo ako je tubu podnelo u roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.

V Mane volje

Pretnja

lan 60

(1) Ako je ugovorna strana ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zakljuila ugovor, druga strana moe traiti da se ugovor poniti.

(2) Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnou ugroen ivot, telo ili drugo znaajno dobro ugovorne strane ili treeg lica.

Bitna zabluda

lan 61

(1) Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor ako se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine.

(2) Strana koja je u zabludi moe traiti ponitaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuenju ugovora nije postupala s panjom koja se u prometu zahteva.

(3) U sluaju ponitaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da trai naknadu pretrpljene tete bez obzira na to to strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu.

(4) Strana koja je u zabludi ne moe se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvri ugovor kao da zablude nije bilo.

Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade

lan 62

Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odluna za preuzimanje obaveze.

Nesporazum

lan 63

Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari meu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.

Posredna izjava

lan 64

Zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju volje.

Prevara

lan 65

(1) Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je odrava u zabludi u nameri da je time navede na zakljuenje ugovora, druga strana moe zahtevati ponitaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.

(2) Strana koja je zakljuila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene tete.

(3) Ako je prevaru uinilo tree lice prevara utie na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme zakljuenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

(4) Ugovor bez naknade moe se ponititi i kad je prevaru uinilo tree lice, bez obzira na to da li je druga ugovorna strana u vreme zakljuenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Prividan ugovor

lan 66

(1) Prividan ugovor nema dejstva meu ugovornim stranama.

(2) Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi vai ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

(3) Prividnost ugovora ne moe se isticati prema treem savesnom licu.

VI Forma ugovora

Neformalnost ugovora

lan 67

(1) Zakljuenje ugovora ne podlei nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno.

(2) Zahtev zakona da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi vai i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.

(3) Ali su punovane docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana.

(4) Punovane su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Raskidanje formalnih ugovora

lan 68

Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreeni sluaj zakonom predvieno to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi.

Ugovorena forma

lan 69

(1) Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora.

(2) Ugovor za ije je zakljuenje ugovorena posebna forma moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i neformalnim sporazumom.

(3) Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu to drugo, ugovor je zakljuen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadrini, a za ugovarae je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu predvienu formu.

Sankcija nedostatka potrebne forme

lan 70

(1) Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena forma ne proizlazi to drugo.

(2) Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovanost ugovora uslovile posebnom formom.

Pretpostavka potpunosti isprave

lan 71

(1) Ako je ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, vai samo ono to je u toj formi izraeno.

(2) Ipak, bie punovane istovremene usmene pogodbe o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana.

(3) Punovane su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili obe strane ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Sastavljanje isprave

lan 72

(1) Kad je za zakljuenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se njim obavezuju.

(2) Ugovara koji ne zna pisati stavie na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno drugog organa.

(3) Za zakljuenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpiu jednu ispravu ili da svaka od strana potpie primerak isprave namenjen drugoj strani.

(4) Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omoguava da se sa izvesnou utvrde sadrina i davalac izjave.

Kad je izvren ugovor kome nedostaje forma

lan 73

Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma smatra se punovanim iako nije zakljuen u toj formi ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizlazi to drugo.

VII Uslov

Uslovi i njihovo dejstvo

lan 74

(1) Ugovor je zakljuen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne injenice.

(2) Ako je zakljuen pod odlonim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zakljuenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proistie neto drugo.

(3) Ako je zakljuen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje vaiti kad se uslov ispuni.

(4) Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, sprei strana na iji je teret odreen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, prouzrokuje strana u iju je korist odreen.

Nedoputen ili nemogu uslov

lan 75

(1) Nitav je ugovor u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.

(2) Ugovor zakljuen pod nemoguim odlonim uslovom je nitav, a nemogu raskidni uslov smatra se nepostojeim.

Obezbeenje uslovnog prava

lan 76

Ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, poverilac ije je pravo uslovljeno moe zahtevati odgovarajue obezbeenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroeno.

VIII Rok

Raunanje vremena

lan 77

(1) Rok odreen u danima poinje tei prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se istekom poslednjeg dana roka.

(2) Rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama zavrava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaaja od koga rok poinje da tee, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.

(3) Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao poslednji dan roka rauna se sledei radni dan.

(4) Poetak meseca oznaava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji dan u mesecu, ako to drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.

Primena pravila o uslovu

lan 78

Kad dejstvo ugovora poinje od odreenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odlonom uslovu, a kad ugovor prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu.

IX Kapara i odustanica

1. Kapara

Vraanje i uraunavanje kapare

lan 79

(1) Ako je u trenutku zakljuenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu koliinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zakljuen (kapara), ugovor se smatra zakljuenim kad je kapara data, ako nije to drugo ugovoreno.

(2) U sluaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uraunati u ispunjenje obaveze.

(3) Ako to drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne moe odustati od ugovora ostavljajui kaparu drugoj strani, niti to moe uiniti druga strana vraanjem udvojene kapare.

Neizvrenje ugovora

lan 80

(1) Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana moe po svom izboru traiti izvrenje ugovora, ako je to jo mogue ili traiti naknadu tete, a kaparu uraunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom.

(2) Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana moe, po svom izboru, traiti izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili traiti naknadu tete i vraanje kapare, ili triti vraanje udvojene kapare.

(3) U svakom sluaju, kad druga strana trai izvrenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog zadocnjenja.

(4) Sud moe na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.

U sluaju deliminog ispunjenja obaveze

lan 81

(1) U sluaju deliminog ispunjenja obaveze, poverilac ne moe zadrati kaparu, nego moe traiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu tete zbog zadocnjenja, ili traiti naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluaja kapara uraunava u naknadu.

(2) Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono to je primio kao delimino ispunjenje, on moe birati izmeu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvren krivicom druge.

2. Odustanica

Uloga odustanice

lan 82

(1) Sporazumom ugovornih strana moe se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora davanjem odustanice.

(2) Kad strana u iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da e dati odustanicu, ona vie ne moe zahtevati izvrenje ugovora.

(3) Strana ovlaena da odustane duna je dati odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju.

(4) Ako ugovarai nisu odredili rok do koga ovlaena strana moe odustati od ugovora, ona to moe uiniti sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze.

(5) Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovoreno pone ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispunjenje od druge strane.

Kapara kao odustanica

lan 83

(1) Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana moe odustati od ugovora.

(2) U ovom sluaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraa.

Odsek 2

Zastupanje

I O zastupanju uopte

Mogunost zastupanja

lan 84

(1) Ugovor kao i drugi pravni posao moe se preduzeti i preko zastupnika.

(2) Ovlaenje za zastupanje zasniva se na zakonu, optem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoje).

Dejstva zastupanja

lan 85

(1) Ugovor koji zakljui zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlaenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.

(2) Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.

(3) Zastupnik je duan obavestiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi ugovor proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla zakljuiti da on istupa kao zastupnik.

Prenoenje ovlaenja

lan 86

(1) Zastupnik ne moe preneti svoja ovlaenja na drugog, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili ugovorom.

(2) Izuzetno, on to moe uiniti ako je spreen okolnostima da posao lino obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodlono preduzimanje pravnog posla.

Prekoraenje granica ovlaenja

lan 87

(1) Kad zastupnik prekorai granice ovlaenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoraenje.

(2) Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatrae se da je odobrenje odbijeno.

(3) Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukije.

(4) Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoraenje ovlaenja, moe odmah po saznanju za prekoraenje, ne ekajui da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana.

(5) Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za tetu koju je druga strana pretrpela, ako ona nije znala niti je morala znati za prekoraenje ovlaenja.

Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica

lan 88

(1) Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime drugoga bez njegovog ovlaenja obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.

(2) Strana sa kojom je ugovor zakljuen moe zahtevati od neovlaeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.

(3) Ako neovlaeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.

(4) U tom sluaju, strana sa kojom je ugovor zakljuen moe od lica koje je kao punomonik bez ovlaenja zakljuilo ugovor traiti naknadu tete, ako u trenutku zakljuenja ugovora nije znala niti je morala znati da to lice nije imalo ovlaenje za zakljuenje ugovora.

II Punomoje

Davanje punomoja

lan 89

(1) Punomoje je ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoniku.

(2) Postojanje i obim punomoja su nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je podlozi punomoje dato.

(3) Punomonik moe biti i pravno lice.

Posebna forma punomoja

lan 90

Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomoje za zakljuenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.

Obim ovlaenja

lan 91

(1) Punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje ovlaen.

(2) Punomonik kome je dato opte punomoje moe preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje.

(3) Posao koji ne dolazi u redovno poslovanje moe punomonik preduzeti samo ako je posebno ovlaen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova meu koje on spada.

(4) Punomonik ne moe bez posebnog ovlaenja za svaki pojedini sluaj preuzeti meninu obavezu, zakljuiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao ni odrei se nekog prava bez naknade.

Opozivanje i suavanje punomoja

lan 92

(1) Vlastodavac moe po svojoj volji suziti ili opozvati punomoje, ak i ako se ugovorom odrekao tog prava.

(2) Opozivanje i suavanje svakog punomoja moe se uiniti izjavom bez posebne forme.

(3) Ako je opozivanjem ili suavanjem punomoja povreen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomonik ima pravo na naknadu time nastale tete.

Dejstvo prestanka i suavanja punomoja prema treim licima

lan 93

(1) Opozivanje punomoja kao i njegovo suavanje nema dejstvo prema treem licu koje je zakljuilo ugovor sa punomonikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoje opozvano, odnosno sueno.

(2) U tom sluaju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomonika naknadu tete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomonik nije znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za suavanje punomoja.

(3) Isto vai i u ostalim sluajevima prestanka punomoja.

Drugi sluajevi prestanka punomoja

lan 94

(1) Punomoje prestaje prestankom pravnog lica kao punomonika, ako zakonom nije drukije odreeno.

(2) Punomoje prestaje smru punomonika.

(3) Punomoje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smru lica koje ga je dalo, osim ako se zapoeti posao ne moe prekinuti bez tete po pravne sledbenike ili ako punomoje vai i za sluaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla.

III Poslovno punomoje

Ko moe dati punomoje i njegova sadrina

lan 95

(1) Poslovno punomoje moe dati, u granicama zakona, preduzee, odnosno drugo pravno lice, i njime ovlastiti punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti.

(2) Poslovni punomonik ne moe otuiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menine obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoje za svaki takav posao.

(3) Poslovno punomoje moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova, ili na odreene poslove, ali ova ogranienja imaju dejstvo prema treem samo ako je za njih znao ili morao znati.

Poslovno punomoje imaoca radnje

lan 96

(1) Odredbe o poslovnom punomoju shodno se primenjuju na poslovno punomoje imaoca radnje.

(2) Poslovno punomoje ne prestaje smru imaoca radnje, kao ni kad on bude lien poslovne sposobnosti.

IV Ovlaenja trgovinskog putnika

lan 97

(1) Trgovinski putnik preduzea ovlaen je preduzimati samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoju koje mu je preduzee dalo.

(2) U sluaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlaen da zakljuuje ugovore, nego samo da prikuplja porudbine, ali e ipak ugovor koji je zakljuio ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.

(3) Trgovinski putnik koji je ovlaen da prodaje robu, nije ovlaen da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit, osim ako ima posebno ovlaenje za prodaju na kredit.

(4) Trgovinski putnik je ovlaen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa izvrenjem ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za ouvanje njegovih prava iz tog ugovora.

V Ovlaenja lica koja obavljaju odreene poslove

lan 98

(1) Lica koja rade na takvim poslovima ije je obavljanje vezano za zakljuenje i ispunjenje odreenih ugovora, kao to su prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju odreene usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima alterske slube u poti, u banci i sl. ovlaeni su samim tim na zakljuenje i ispunjenje tih ugovora.

(2) (Brisan)

Odsek 3

Tumaenje ugovora

Primena odredaba i tumaenje spornih odredaba

lan 99

(1) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.

(2) Pri tumaenju spornih odredbi ne treba se drati doslovnog znaenja upotrebljenih izraza, ve treba istraivati zajedniku nameru ugovaraa i odredbu tako razumeti kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim ovim zakonom.

Nejasne odredbe u posebnim sluajevima

lan 100

U sluaju kad je ugovor zakljuen prema unapred odtampanom sadraju, ili kad je ugovor bio na drugi nain pripremljen i predloen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaie se u korist druge strane.

Dopunsko pravilo

lan 101

Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaiti u smislu koji je manje teak za dunika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja.

Vansudsko tumaenje ugovora

lan 102

(1) Ugovorne strane mogu predvideti da e, u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi, neko trei tumaiti ugovor.

(2) U tom sluaju, ako ugovorom nije drukije predvieno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim nadlenim organom dok prethodno ne pribave tumaenje ugovora, osim ako tree lice odbije da d tumaenje ugovora.

Odsek 4

Nevanost ugovora

I Nitavi ugovori

Nitavost

lan 103

(1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo.

(2) Ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor e ostati na snazi ako u zakonu nije to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice.

Posledice nitavosti

lan 104

(1) U sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna je da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu, prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, ukoliko zakon to drugo ne odreuje.

(2) Ali, ako je ugovor nitav zbog toga to je po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, sud moe odbiti, u celini ili delimino, zahtev nesavesne strane za vraanje onog to je drugoj strani dala a moe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite, ili boravite.

(3) Prilikom odluivanja sud e voditi rauna o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o znaaju ugroenog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima.

Delimina nitavost

lan 105

(1) Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen.

(2) Ali e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluujua pobuda ugovora u sluaju kad je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje.

Konverzija

lan 106

Kad nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda e meu ugovaraima vaiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kad su ugovor zakljuili i ako se moe uzeti da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali za nitavost svog ugovora.

Naknadni nestanak uzroka nitavosti

lan 107

(1) Nitav ugovor ne postaje punovaan kad zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane.

(2) Ali, ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati.

Odgovornost lica krivog za nitavost ugovora

lan 108

Ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran je svome saugovarau za tetu koju trpi zbog nitavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka nitavosti.

Isticanje nitavosti

lan 109

(1) Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozivati svako zainteresovano lice.

(2) Pravo da zahteva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac.

Neogranieno isticanje nitavosti

lan 110

Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se.

II Ruljivi ugovori

Kad je ugovor ruljiv

lan 111

Ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreeno.

Ponitenje ugovora

lan 112

(1) Ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor poniti.

(2) Ali, saugovara te strane moe od nje traiti da se u odreenom roku, ali ne kraem od 30 dana, izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer e u protivnom smatrati da je ugovor poniten.

(3) Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru, smatrae se da je ugovor poniten.

Posledica ponitenja

lan 113

(1) Ako je na osnovu ruljivog ugovora koji je poniten neto bilo ispunjeno, ima se izvriti vraanje, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu.

(2) Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraanja, odnosno donoenja sudske odluke.

Vraanje i naknada u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica.

lan 114

U sluaju ponitenja ugovora zbog ograniene poslovne sposobnosti jednog ugovaraa, saugovara takvog lica moe zahtevati vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog to je namerno uniteno ili otueno.

Odgovornost za ponitenje ugovora

lan 115

Ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je svom saugovarau za tetu koju trpi zbog ponitenja ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora.

Odgovornost ogranieno poslovno sposobnog lica

lan 116

Ogranieno poslovno sposobno lice odgovara za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ako je lukavstvom uverilo svog saugovaraa da je poslovno sposobno.

Prestanak prava

lan 117

(1) Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude.

(2) To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora.

l. 118-120

(Brisano)

Odsek 5

Dvostrani ugovori

I Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja

lan 121

(1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovara odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja.

(2) Isto tako, ugovara odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi drugu stranu od prava i zahteva treih lica kojima bi njeno pravo bilo iskljueno ili sueno.

(3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odreeni sluaj nije to drugo propisano.

II Prigovor neispunjenja ugovora

Pravilo istovremenog ispunjenja

lan 122

(1) U dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo proistie iz prirode posla.

(2) Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije duna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud e joj naloiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.

Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

lan 123

(1) Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuenja ugovora materijalne prilike druge strane pogoraju u toj meri da je neizvesno da li e ona moi ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe odloiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne prui dovoljno obezbeenje da e je ispuniti.

(2) To vai i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teke jo pre zakljuenja ugovora ako njen saugovara to nije znao niti je morao znati.

(3) U tim sluajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe zahtevati da joj se obezbeenje prui u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, moe raskinuti ugovor.

III Raskidanje ugovora zbog neispunjenja

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu

lan 124

U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe, ako nije to drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predvienim u iduim lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete.

Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora

lan 125

(1) Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dunik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.

(2) Ali, poverilac moe odrati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora.

(3) Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, moe izjaviti da raskida ugovor.

(4) Ova pravila vae kako u sluaju kad su ugovorne strane predvidele da e se ugovor smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u odreenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u odreenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora

lan 126

(1) Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitni sastojak ugovora, dunik zadrava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.

(2) Ali, ako poverilac eli raskinuti ugovor, mora ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispunjenje.

(3) Ako dunik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluaju kad je rok bitni sastojak ugovora.

Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka

lan 127

Poverilac moe raskinuti ugovor bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dunikovog dranja proizlazi da on svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

lan 128

Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze oigledno da jedna strana nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.

Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama

lan 129

(1) Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga strana moe, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih buduih obaveza, ako je iz datih okolnosti oigledno da ni one nee biti ispunjene.

(2) Ona moe raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduih obaveza, nego i u pogledu ve ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.

(3) Dunik moe odrati ugovor ako da odgovarajue obezbeenje.

Dunost obavetavanja

lan 130

Poverilac koji zbog neispunjenja dunikove obaveze raskida ugovor, duan je to saoptiti duniku bez odlaganja.

Kad se ugovor ne moe raskinuti

lan 131

Ugovor se ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

Dejstvo raskida

lan 132

(1) Raskidom ugovora obe strane su osloboene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne tete.

(2) Ako je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati ono to je dala.

(3) Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraanje datog, uzajamna vraanja vre se po pravilima za izvrenje dvostranih ugovora.

(4) Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u meuvremenu imala od onoga to je duna vratiti, odnosno naknaditi.

(5) Strana koja vraa novac duna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila.

IV Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

Pretpostavke za raskidanje

lan 133

(1) Ako posle zakljuenja ugovora nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom sluaju u toj meri da je oigledno da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana i da bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je oteano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne moe ostvariti svrhu ugovora moe zahtevati da se ugovor raskine.

(2) Raskid ugovora ne moe se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila duna da u vreme zakljuenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbei ili savladati.

(3) Strana koja zahteva raskid ugovora ne moe se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka odreenog za ispunjenje njene obaveze.

(4) Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajui uslovi ugovora pravino izmene.

(5) Ako izrekne raskid ugovora, sud e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravian deo tete koju trpi zbog toga.

Dunost obavetavanja

lan 134

Strana koja je ovlaena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora duna je da o svojoj nameri da trai raskid ugovora obavesti drugu stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to nije uinila, odgovara za tetu koju je druga strana pretrpela zbog toga to joj zahtev nije bio na vreme saopten.

Okolnosti od znaaja za odluku suda

lan 135

Pri odluivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naelima potenog prometa, vodei rauna naroito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o optem interesu, kao i o interesima obeju strana.

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

lan 136

Strane se mogu ugovorom unapred odrei pozivanja na odreene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja.

V Nemogunost ispunjenja

Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana

lan 137

(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova neto ispunila od svoje obaveze, moe zahtevati vraanje po pravilima o vraanju steenog bez osnova.

(2) U sluaju delimine nemogunosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana moe raskinuti ugovor ako delimino ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inae ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana

lan 138

(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadrava svoje potraivanje prema drugoj strani, s tim to se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od osloboenja od sopstvene obaveze.

(2) Pored toga, ona je duna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema treim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze ije je ispunjenje postalo nemogue.

VI Prekomerno oteenje

Oigledna nesrazmera uzajamnih davanja

lan 139

(1) Ako je izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakljuenja ugovora oigledna nesrazmera, oteena strana moe zahtevati ponitenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.

(2) Pravo da se zahteva ponitenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zakljuenja.

(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.

(4) Ugovor e ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.

(5) Zbog ove nesrazmere ne moe se traiti ponitenje ugovora na sreu, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar data via cena iz osobite naklonosti.

lan 140

(Brisano)

VII Zelenaki ugovor

lan 141

(1) Nitav je ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti.

(2) Na zelenaki ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama nitavosti i o deliminoj nitavosti ugovora.

(3) Ako oteeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravian iznos, sud e udovoljiti takvom zahtevu ako je to mogue, a u tom sluaju ugovor sa odgovarajuom izmenom ostaje na snazi.

(4) Oteenik moe podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravian iznos u roku od pet godina od zakljuenja ugovora.

VIII Opti uslovi formularnih ugovora

Obaveznost

lan 142

(1) Opti uslovi odreeni od strane jednog ugovaraa, bilo da su sadrani u formularnom ugovoru, bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrene meu ugovaraima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i ove.

(2) Opti uslovi moraju se objaviti na uobiajeni nain.

(3) Opti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u asu zakljuenja ugovora.

(4) U sluaju neslaganja optih uslova i posebnih pogodbi vae ove poslednje.

Nitavost nekih odredbi optih uslova

lan 143

(1) Nitave su odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju zakljuenog ugovora ili dobrim poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa.

(2) Sud moe odbiti primenu pojedinih odredbi optih uslova koje liavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inae nepravine ili preterano stroge prema njoj.

lan 144

(Brisano)

IX Ustupanje ugovora

Uslovi ustupanja

lan 145

(1) Svaka strana u dvostranom ugovoru moe, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom treem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.

(2) Ustupanjem ugovora ugovorni odnos izmeu ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u asu kad je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj pristanak unapred, u asu kad je obavetena o ustupanju.

(3) Pristanak na ustupanje ugovora je punovaan samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za ustupljeni ugovor.

(4) Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno e se primeniti i na ustupanje ugovora.

Odgovornost ustupioca

lan 146

(1) Ustupilac odgovara prijemniku za punovanost ustupljenog ugovora.

(2) On mu ne jemi da e druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naroito obavezao.

(3) On ne jemi drugoj strani da e prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naroito obavezao.

Prigovori

lan 147

Druga strana moe istai prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

Odsek 6

Opta dejstva ugovora

I Stvaranje obaveza za ugovarae

Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim pravnim sledbenicima

lan 148

(1) Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.

(2) Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili to drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.

(3) Ugovorom se moe ustanoviti pravo u korist treeg lica.

II Ugovor u korist treeg lica

Neposredno pravo treeg

lan 149

(1) Kad neko ugovori u svoje ime potraivanje u korist treeg, trei stie sopstveno i neposredno pravo prema duniku, ako nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.

(2) Ugovara ima pravo zahtevati da dunik izvri prema treem ono to je ugovoreno u korist tog treeg lica.

Opozivanje koristi za treeg

lan 150

(1) Ugovara koristi za treeg moe je opozvati ili izmeniti sve dok trei ne izjavi da prihvata ono to je ugovoreno u njegovu korist.

(2) Ako je ugovoreno da e dunik izvriti ono na ta se obavezao u korist treeg tek posle smrti ugovaraa, ovaj moe sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za treeg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi to drugo.

Prigovori dunika prema treem

lan 151

Dunik moe istai treem sve prigovore koje ima prema ugovarau po osnovu ugovora kojim je ugovorena korist za treeg.

Odbijanje treeg

lan 152

Ako trei odbije korist koja je ugovorena za njega, ili je ugovara opozove, korist pripada ugovarau, ako to drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.

Obeanje radnje treeg lica

lan 153

(1) Obeanje uinjeno drugom da e trei neto uiniti ili propustiti, treeg ne obavezuje, a obeavalac odgovara za tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga to trei nee da se obavee ili da izvri ili propusti odreenu radnju.

(2) Obeavalac nee odgovarati ako je drugom obeao da e se samo zauzeti kod treeg da se ovaj obavee da neto uini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.

Odeljak 2

PROUZROKOVANJE TETE

Odsek 1

Opta naela

Osnovi odgovornosti

lan 154

(1) Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice.

(2) Za tetu od stvari ili delatnosti, od kojih potie poveana opasnost tete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.

(3) Za tetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim sluajevima predvienim zakonom.

teta

lan 155

teta je umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist), kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha (nematerijalna teta).

Zahtev da se ukloni opasnost tete

lan 156

(1) Svako moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija teta njemu ili neodreenom broju lica, kao i da se uzdri od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost tete, ako se nastanak uznemiravanja ili tete ne moe spreiti odgovarajuim merama.

(2) Sud e na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajue mere za spreavanje nastanka tete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na troak draoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne uini.

(3) Ako teta nastane u obavljanju optekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadlenog organa, moe se zahtevati samo naknada tete koja prelazi normalne granice.

(4) Ali, i u tom sluaju se moe zahtevati preduzimanje drutveno opravdanih mera za spreavanje nastupanja tete ili za njeno smanjenje.

Zahtev da se prestane sa povredom prava linosti

lan 157

(1) Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadlenog organa da naredi prestanak radnje kojom se povreuje integritet ljudske linosti, linog i porodinog ivota i drugih prava njegove linosti.

(2) Sud, odnosno drugi nadleni organ moe narediti prestanak radnje pod pretnjom plaanja izvesne novane svote, odreene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povreenog.

Odsek 2

Odgovornost po osnovu krivice

Postojanje krivice

lan 158

Krivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom.

Neodgovorna lica

lan 159

(1) Lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje, ne odgovara za tetu koju drugome prouzrokuje.

(2) Ko drugom prouzrokuje tetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuivanje, odgovoran je za nju, izuzev ako dokae da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.

(3) Ako je u to stanje dospeo tuom krivicom, za tetu e odgovarati onaj ko ga je u to stanje doveo.

Odgovornost maloletnika

lan 160

(1) Maloletnik do navrene sedme godine ne odgovara za tetu koju prouzrokuje.

(2) Maloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine ne odgovara za tetu, osim ako se dokae da je pri prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje.

(3) Maloletnik sa navrenih etrnaest godina odgovara prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.

Nuna odbrana, stanje nude, otklanjanje tete od drugog

lan 161

(1) Ko u nunoj odbrani prouzrokuje tetu napadau nije duan naknaditi je, osim u sluaju prekoraenja nune odbrane.

(2) Kad neko prouzrokuje tetu u stanju nude, oteenik moe zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti tete, ili od lica od kojih je teta otklonjena, ali od ovih poslednjih, ne vie od koristi koju su imala od toga.

(3) Ko pretrpi tetu otklanjajui od drugog opasnost tete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one tete kojoj se razumno izloio.

Dozvoljena samopomo

lan 162

(1) Ko u sluaju dozvoljene samopomoi prouzrokuje tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoi, nije duan naknaditi je.

(2) Pod dozvoljenom samopomoi podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zatita nuna i ako nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.

Pristanak oteenika

lan 163

(1) Ko na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne moe od njega zahtevati naknadu tete prouzrokovane tom radnjom.

(2) Nitava je izjava oteenika kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je zakonom zabranjena.

Odsek 3

Odgovornost za drugog

Duevno bolesni i zaostali u umnom razvoju

lan 164

(1) Za tetu koju prouzrokuje lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nadlenog organa, ili ugovora, duan da vodi nadzor nad njim.

(2) On se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da je vrio nadzor na koji je obavezan ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora.

Odgovornost roditelja

lan 165

(1) Roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navrene sedme godine, bez obzira na svoju krivicu.

(2) Oni se oslobaaju odgovornosti ako postoje razlozi za iskljuenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu.

(3) Oni ne odgovaraju ako je teta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za tetu.

(4) Roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navrilo sedam godina, osim ako dokau da je teta nastala bez njihove krivice.

Solidarna odgovornost

lan 166

Ako pored roditelja odgovara za tetu i dete, njihova je odgovornost solidarna.

Odgovornost drugog lica za maloletnika

lan 167

(1) Za tetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, kole ili druge ustanove, odgovara staratelj, kola, odnosno druga ustanova, osim ako dokau da su nadzor vrili na nain na koji su obavezni, ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora.

(2) Ako za tetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.

Posebna odgovornost roditelja

lan 168

(1) Ako dunost nadzora nad maloletnim licem ne lei na roditeljima, ve na nekom drugom licu, oteenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad je teta nastala usled loeg vaspitanja maloletnika, ravih primera ili poronih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inae teta moe upisati u krivicu roditeljima.

(2) Lice na kome u ovom sluaju lei dunost nadzora ima pravo traiti od roditelja da mu naknade isplaeni iznos ako je ono isplatilo naknadu oteeniku.

Odgovornost po osnovu pravinosti

lan 169

(1) U sluaju tete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne moe dobiti od lica koje je bilo duno da vodi nadzor nad njim, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje tetnika i oteenika, osuditi tetnika da naknadi tetu, potpuno ili delimino.

(2) Ako je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje roditelja i oteenika, obavezati roditelje da naknade tetu, potpuno ili delimino, iako za nju nisu krivi.

Odsek 4

Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem

Odgovornost preduzea

lan 170

(1) Za tetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje treem licu odgovara preduzee u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja tete, osim ako dokae da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.

(2) Oteenik ima pravo zahtevati naknadu tete i neposredno od radnika ako je tetu prouzrokovao namerno.

(3) Odredbom stava 1 ovog lana ne dira se u pravila o odgovornosti za tetu koja potie od opasne stvari ili opasne delatnosti.

Odgovornost drugih lica

lan 171

(1) Odredbe prethodnog lana primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za tetu koju zaposleni koji kod njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom.

(2) Lice koje je oteeniku naknadilo tetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaenog iznosa.

(3) To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.

Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ

lan 172

(1) Pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija.

(2) Ako za odreeni sluaj nije to drugo u zakonu odreeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je tetu skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom.

(3) To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.

Odsek 5

Odgovornost za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti

I Opte odredbe

Pretpostavka uzronosti

lan 173

teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou smatra se da potie od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete.

Ko odgovara za tetu

lan 174

(1) Za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

(2) (Brisan)

Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca

lan 175

Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan nain, za tetu koja od nje potie ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.

Predaja stvari treem licu

lan 176

(1) Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se njome slui, ili lice koje je inae duno da je nadgleda, a nije kod njega na radu.

(2) Ali e pored njega odgovarati i imalac stvari ako je teta proizala iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na koje mu nije skrenuo panju.

(3) U tom sluaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oteeniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos od imaoca.

(4) Imalac opasne stvari koji ju je poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlaeno da njome rukuje, odgovara za tetu koja potekne od te stvari.

Osloboenje od odgovornosti

lan 177

(1) Imalac se oslobaa odgovornosti ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti.

(2) Imalac stvari oslobaa se odgovornosti i ako dokae da je teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti.

(3) Imalac se oslobaa odgovornosti delimino, ako je oteenik delimino doprineo nastanku tete.

(4) Ako je nastanku tete delimino doprinelo tree lice, ono odgovara oteeniku solidarno sa imaocem stvari, a duno je snositi naknadu srazmerno teini svoje krivice.

(5) Lice kojim se imalac posluio pri upotrebi stvari ne smatra se treim licem.

II Odgovornost u sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu

lan 178

(1) U sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan iskljuivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.

(2) Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu tetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.

(3) Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravinosti ne zahtevaju to drugo.

(4) Za tetu koju pretrpe trea lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

III Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom

lan 179

(1) Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja opasnost tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi nastala zbog tog nedostatka.

(2) Proizvoa odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve to je potrebno da tetu, koju je mogao predvideti, sprei putem upozorenja, bezbedne ambalae ili drugom odgovarajuom merom.

Odsek 6

Posebni sluajevi odgovornosti

Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija

lan 180

(1) Za tetu nastalu smru, telesnom povredom ili oteenjem, odnosno unitenjem imovine fizikog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara drava iji su organi po vaeim propisima bili duni da spree takvu tetu.

(2) Organizatori, uesnici, podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja, nemaju pravo na naknadu tete po ovom osnovu.

(3) Drava ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaenog iznosa od lica koje je tetu prouzrokovalo.

(4) To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraivanja naknade tete.

Odgovornost organizatora priredbi

lan 181

Organizator okupljanja veeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za tetu nastalu smru ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao to je gibanje masa, opti nered i slino.

Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi

lan 182

(1) Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomo licu iji su ivot ili zdravlje oigledno ugroeni, odgovara za tetu koja je otuda nastala, ako je on tu tetu prema okolnostima sluaja morao predvideti.

(2) Ako pravinost zahteva, sud moe takvo lice osloboditi obaveze da naknadi tetu.

Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora

lan 183

Lice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljui taj ugovor.

Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa

lan 184

Preduzea i druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju za tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu.

Odsek 7

Naknada

I Naknada materijalne tete

Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu

lan 185

(1) Odgovorno lice duno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala.

(2) Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu potpuno, odgovorno lice duno je za ostatak tete dati naknadu u novcu.

(3) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue, ili kad sud smatra da nije nuno da to uini odgovorno lice, sud e odrediti da ono isplati oteeniku odgovarajuu svotu novca na ime naknade tete.

(4) Sud e dosuditi oteeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog sluaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Kad dospeva obaveza naknade

lan 186

Obaveza naknade tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete.

Naknada u sluaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen nain

lan 187

Ako je stvar koja je bila oduzeta imaocu na nedozvoljen nain propala usled vie sile, odgovorno lice duno je dati naknadu u novcu.

Naknada u obliku novane rente

lan 188

(1) U sluaju smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja, naknada se odreuje po pravilu, u obliku novane rente, doivotno ili za odreeno vreme.

(2) Novana renta dosuena na ime naknade tete plaa se meseno unapred, ako sud ne odredi to drugo.

(3) Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima sluaja ne bi bilo opravdano.

(4) Ako dunik ne prui obezbeenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota ija se visina odreuje prema visini rente i verovatnom trajanju poverioevog ivota, uz odbitak odgovarajuih kamata.

(5) Iz ozbiljnih uzroka poverilac moe i u drugim sluajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota.

II Obim naknade materijalne tete

Obina teta i izmakla korist

lan 189

(1) Oteenik ima pravo kako na naknadu obine tete, tako i na naknadu izmakle koristi.

(2) Visina naknade tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon nareuje to drugo.

(3) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem.

(4) Kad je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem, sud moe odrediti visinu naknada prema vrednosti koju je stvar imala za oteenika.

Potpuna naknada

lan 190

Sud e, uzimajui u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja.

Snienje naknade

lan 191

(1) Sud moe, vodei rauna o materijalnom stanju oteenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego to iznosi teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepanjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.

(2) Ako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika, sud moe odrediti manju naknadu, vodei rauna o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.

Podeljena odgovornost

lan 192

(1) Oteenik koji je doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

(2) Kad je nemogue utvrditi koji deo tete potie od oteenikove radnje, sud e dosuditi naknadu vodei rauna o okolnostima sluaja.

III Posebno o naknadi materijalne tete u sluaju smrti, telesne povrede i oteenja zdravlja

Izgubljena zarada i trokovi leenja i sahrane

lan 193

(1) Ko prouzrokuje neiju smrt duan je naknaditi uobiajene trokove njegove sahrane.

(2) On je duan naknaditi i trokove njegovog leenja od zadobijenih povreda i druge potrebne trokove u vezi sa leenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.

Pravo lica koje je poginuli izdravao

lan 194

(1) Lice koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdravanje od poginulog, ima pravo na naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja, odnosno pomaganja.

(2) Ova teta naknauje se plaanjem novane rente, iji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti sluaja, a koji ne moe biti vei od onoga to bi oteenik dobijao od poginulog da je ostao u ivotu.

Naknada tete u sluaju telesne povrede ili naruenja zdravlja

lan 195

(1) Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu narui zdravlje, duan je naknaditi mu trokove oko leenja i druge potrebne trokove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme leenja.

(2) Ako povreeni zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno poveane, ili su mogunosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene, odgovorno lice duno je plaati povreenom odreenu novanu rentu, kao naknadu za tu tetu.

Izmena dosuene naknade

lan 196

Sud moe na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na zahtev tetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke.

Neprenosivost prava

lan 197

(1) Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja ne moe se preneti drugom licu.

(2) Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade odreen pismenim sporazumom strana ili pravnosnanom sudskom odlukom.

IV Posebno o naknadi materijalne tete u sluaju povrede asti i irenja neistinitih navoda

lan 198

(1) Ko drugome povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o emu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu tetu duan je naknaditi je.

(2) Ali, ne odgovara za prouzrokovanu tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome ne znajui da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao je u tome ozbiljnog interesa.

V Naknada nematerijalne tete

Objavljivanje presude ili ispravke

lan 199

U sluaju povrede prava linosti sud moe narediti, na troak tetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena, ili to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se postie naknadom.

Novana naknada

lan 200

(1) Za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud e, ako nae da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravinu novanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne tete kao i u njenom odsustvu.

(2) Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud e voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom.

Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta

lan 201

(1) U sluaju smrti nekog lica, sud moe dosuditi lanovima njegove ue porodice (brani drug, deca i roditelji) pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.

(2) Takva naknada moe se dosuditi i brai i sestrama ako je izmeu njih i umrlog postojala trajnija zajednica ivota.

(3) U sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom branom drugu, deci i roditeljima pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.

(4) Naknada iz st. 1 i 3 ovog lana moe se dosuditi i vanbranom drugu, ako je izmeu njega i umrlog, odnosno povreenog postojala trajnija zajednica ivota.

Satisfakcija u posebnim sluajevima

lan 202

Pravo na pravinu novanu naknadu zbog pretrpljenih duevnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedeno na kanjivu obljubu ili kanjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvreno neko drugo krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala.

Naknada budue tete

lan 203

Sud e na zahtev oteenog dosuditi naknadu i za buduu nematerijalnu tetu ako je po redovnom toku izvesno da e ona trajati i u budunosti.

Nasleivanje i ustupanje potraivanja naknade nematerijalne tete

lan 204

(1) Potraivanje naknade nematerijalne tete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnanom odlukom ili pismenim sporazumom.

(2) Pod istim uslovima, to potraivanje moe biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvrenja.

Podeljena odgovornost i snienje naknade

lan 205

Odredbe o podeljenoj odgovornosti i snienju naknade koje vae za materijalnu tetu shodno se primenjuju i na nematerijalnu tetu.

Odsek 8

Odgovornost vie lica za istu tetu

Solidarna odgovornost

lan 206

(1) Za tetu koju je vie lica prouzrokovalo zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno.

(2) Podstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima.

(3) Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu tetu i lica koja su je prouzrokovala radei nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti.

(4) Kad je nesumnjivo da je tetu prouzrokovalo neko od dva ili vie odreenih lica koja su na neki nain meusobno povezana, a ne moe se utvrditi koje je od njih tetu prouzrokovalo, ta lica odgovaraju solidarno.

Solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova

lan 207

Naruilac i izvoa radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju treem licu za tetu koja mu nastane u vezi sa izvoenjem tih radova.

Regres isplatioca

lan 208

(1) Solidarni dunik koji isplati vie nego to iznosi njegov udeo u teti, moe traiti od svakog od ostalih dunika da mu naknadi ono to je platio za njega.

(2) Koliko iznosi udeo svakog pojedinog dunika sud odreuje s obzirom na teinu njegove krivice i teinu posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja.

(3) U sluaju nemogunosti da se utvrde udeli dunika, na svakog pada jednak deo, osim ako pravinost zahteva da se u konkretnom sluaju drukije odlui.

Odsek 9

Pravo oteenika posle zastarelosti prava da zahteva naknadu

lan 209

Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu tete, oteenik moe zahtevati od odgovornog lica, po pravilima koja vae u sluaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono to je dobio radnjom kojom je prouzrokovana teta.

Odeljak 3

STICANJE BEZ OSNOVA

Odsek 1

Opte pravilo

lan 210

(1) Kad je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je duan da ga vrati, a kad to nije mogue - da naknadi vrednost postignutih koristi.

(2) Obaveza vraanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se neto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Odsek 2

Pravila vraanja

Kad se ne moe traiti vraanje

lan 211

Ko izvri isplatu znajui da nije duan platiti, nema pravo da zahteva vraanje, izuzev ako je zadrao pravo da trai vraanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.

Dvostruka isplata duga

lan 212

Ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo traiti vraanje po optim pravilima o sticanju bez osnova.

Izvrenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drutvene dunosti

lan 213

Ne moe se traiti ono to je dato ili uinjeno na ime izvrenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili drutvene dunosti.

Obim vraanja

lan 214

Kad se vraa ono to je steeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inae od dana podnoenja zahteva.

Naknada trokova

lan 215

Sticalac ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne trokove mu pripada samo do iznosa koji predstavlja uveanje vrednosti u trenutku vraanja.

Kad se moe zadrati primljeno

lan 216

Ne moe se traiti vraanje neosnovano plaenih iznosa na ime naknade tete zbog povrede tela, naruenja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvrena savesnom pribaviocu.

Upotreba stvari u tuu korist

lan 217

Ako je neko svoju ili tuu stvar upotrebio na korist treeg, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, trei je duan vratiti stvar, odnosno, ako to nije moguno, naknaditi njenu vrednost.

Izdatak za drugog

lan 218

Ko za drugog uini kakav izdatak ili neto drugo to je ovaj po zakonu bio duan uiniti, ima pravo zahtevati naknadu od njega.

Upotrebljavanje tue stvari u svoju korist

lan 219

Kad je neko tuu stvar upotrebio u svoju korist, imalac moe zahtevati, nezavisno od prava na naknadu tete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.

Odeljak 4

POSLOVODSTVO BEZ NALOGA

Odsek 1

Opte pravilo

lan 220

(1) Poslovodstvo bez naloga je vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja, ali za raun onoga iji su poslovi, a radi zatite njegovih interesa.

(2) Vrenju tueg posla moe se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji teta ili proputanje oigledne koristi.

Odsek 2

Obaveze i prava poslovoe bez naloga

Obaveze poslovoe bez naloga

lan 221

(1) Poslovoa bez naloga duan je obavestiti o svom postupku to je mogue pre onog iji je posao i nastaviti zapoeti posao ukoliko mu je to razumno mogue, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o njemu.

(2) Po svrenom poslu on je duan poloiti raun i ustupiti onome iji je posao sve to je pribavio vrei njegov posao.

(3) Ukoliko nije to drugo zakonom nareeno, poslovoa bez naloga ima obaveze nalogoprimca.

Duna panja i odgovornost

lan 222

(1) Pri vrenju tueg posla poslovoa bez naloga duan je rukovoditi se stvarnim ili verovatnim namerama i potrebama onoga iji je posao.

(2) On je duan postupiti sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina.

(3) Sud moe, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tueg posla, smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepanju.

(4) Za odgovornost poslovno nesposobnog poslovoe bez naloga vae pravila o njegovoj ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti.

Prava poslovoe bez naloga

lan 223

(1) Poslovoa bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono to su okolnosti zahtevale, ima pravo zahtevati da ga onaj iji je posao vrio oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je zakljuio u njegovo ime, da mu naknadi sve nune i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpljenu tetu, ak i ako oekivani rezultat nije postignut.

(2) Njemu pripada i primerna naknada, za trud, ako je otklonio tetu od lica iji je posao ili ako mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.

Vrenje tuih poslova u nameri da se drugom pomogne

lan 224

Ko vri tui posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga, pripada mu pravo na naknadu uinjenih trokova, ali najvie do visine koristi koju je drugi postigao.

Odnoenje dodataka

lan 225

Svaki poslovoa bez naloga ima pravo odneti stvari kojima je poveao tuu imovinu a za koje mu se uinjeni izdaci ne naknauju, ako se one mogu odvojiti bez oteenja stvari kojoj su dodate, ali lice u iji se posao bio umeao moe, ako hoe, zadrati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadanju vrednost, no najvie do iznosa uinjenih izdataka.

Odsek 3

Vrenje tuih poslova protiv zabrane

lan 226

(1) Ko se prihvati tueg posla i pored zabrane lica iji je posao, a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja pripadaju poslovoi bez naloga.

(2) On odgovara za tetu koju je prouzrokovao meanjem u tue poslove, ak i ako je do nje dolo bez njegove krivice.

(3) Ali, kad je zabrana vrenja posla protivna zakonu ili moralu, a naroito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje vae opta pravila o poslovodstvu bez naloga.

Odsek 4

Nepravo poslovodstvo

lan 227

(1) Ko vri tui posao u nameri da za sebe zadri postignute koristi iako zna da je posao tu, duan je na zahtev onoga iji je posao poloiti raun kao poslovoa bez naloga i predati mu sve postignute koristi.

(2) Onaj iji je posao moe zahtevati i vraanje stvari u preanje stanje, kao i naknadu tete.

Odsek 5

Odobrenje

lan 228

Ako onaj iji je posao naknadno odobri ono to je izvreno, poslovoa bez naloga smatra se nalogoprimce