8. СЕПТЕМБАР

У Србији данас живи око 850

000 становника потпуно

неписмених или са само

неколико разреда основне школе, што чини

око 14% становништва.

Наводимо најчешће примере...

Pravilno је: “Кuda ideш?”

“Гde” se odnosi na lokaciju na kojoj se nalazimo (gde si?), a “kuda” na lokaciju ka kojoj se kreћemo (kuda ideш?).

Stoga je izraz “Гde ideш?”

nepravilan!!!

Izraz obzirom da/na (neшto) gramatiчki je neispravan. Pravilan je iskљuчivo izraz s obzirom na (neшto).

Nepravilan ћe biti sledeћi primer: Obzirom da nije doшao, moraћemo sami da nastavimo rad.

Pravilan ћe biti iskљuчivo sledeћi primer: 

S obzirom na to шto nije doшao, moraћemo sami da nastavimo rad.

Чesto se savetuje da se umesto oba ova izraza koristi izraz bez obzira.

Glagol trebati je bezliчan ukoliko se upotrebљava u sloжenom predikatu.

Trebalo bi da uчim.Treba da radim.Trebalo bi da se javiш roditeљima. 

Kada se upotrebљava kao prost predikat onda moжe biti liчan.

Trabam tvoju pomoћ. Trebaш mi.Trebam te. 

Dakle, oba primera ћe biti taчna, ali u razliчitim gramatiчkim situacijama.

  Izraz nijedan u znaчeњu nula ili niko uvek se piшe

zajedno, i moжe se tretirati kao broj.

Nijedan dan nisam odsustvovao sa predavaњa.Nijedan чovek na ovom svetu nije neustraшiv. 

Ali kada жelimo da kaжemo i naglasimo da niko od dvojice ili niko od dve osobe nije bio prisutan ili nije neшto uradio, postigao, pisaћe se uvek odvojeno i uvek u paru sa drugim чlanom iz izraza: ni jedan ni drugi. 

Рastavљeno ћe se pisati sa predlozima: ni sa jednim, ni sa drugim.

Ni jedan ni drugi nije doшao na ispit.Ni sa jednim od њih dvojice nisam u kontaktu.

 Dativ jednine imenice жurka glasi жurki, tako da ћe pravilno biti da se kaжe i napiшe:

Bio sam na жurki sinoћ.

Proшlog vikenda kod Milice na жurki svi smo se lepo proveli.

Pravilan je izraz sa odvojenim pisaњem jer je sa predlog, a mnom oblik instrumentala zamenice moj. 

Tako da se pravilno piшe:

Da li hoћeш da ideш sa mnom na letovaњe?Sa mnom je iшla moja najboљa drugarica. 

Pravilno je reћi i napisati odeљeњe, a ne odeleњe.

Na odeљeњу reumatologije radi moja mama.

 

Pravilan je oblik na zdravљe.

Ista je situacija i sa primerima: sa sreћom, na sreћu, u susret, u stopu, u potpunosti...

Prati me u stopu.Жiveli i na zdravљe!

 

Pravilno je reћi koncentrisati se sa znaчeњem usredsrediti se na neшto, sabrati misli.

Moram da se koncentriшem na чasu da bih dobio dobru ocenu.

 Oblik jel je neprihvatљiv u primeru 

Jel imamo domaћi zadatak za sutra? 

Iskљuчivo je taчan primer je li ili skraћena varijanta sa apostrofom, kada жelimo skratiti reчcu li.

Reчca li ћe se uvek odvajati od ostalih reчi uz koje stoji: da li, ako li, je li, ne bi li...

 Skraћenice od titula magistar i doktor piшu se iskљuчivo bez taчke, dakle mr/dr

Postupak skraћivaњa naziva ovih titula naziva se kontrakcija, kada se kao skraћenica uzimaju prvo i posledњe slovo iz reчi: magistar, doktor.

Nakon slova r ne ide viшe nijedno slovo zbog чega bi se inaчe stavљala taчka.

 Primer mala kuћica je primer za pleonazam. Pridev mali sam po sebi oznaчava neшto što je malo, umaњeno, sitno, kao шto i imenica kuћica predstavљa primer za deminutiv, odnosno za reчi koje oznaчavaju umaњane predmete ili pojave.

Tako da ћe biti suviшno da uz imenicu kuћica upotrebљavamo i pridev mala. Primer koji bi bio adekvatan jeste mala kuћa ili kuћica.

U raznim literarnim delima postoji sloboda u izraжavaњu pesnika i pisaca, pa ћe se primeri sa pleonazmom tolerisati. 

 Predlog s/sa uz instrumental se koristi

kada oznaчava druшtvo.

Idem sa prijateљima na more.Bila je са Мајом u bioskopu.

Kada se koristi instrumentala sa znaчeњem sredstva, nikada se neћe koristiti predlog s/sa. 

Piшem olovkom.Slikam чetkicom.Idem autobusom ili biciklom у школу.

 Pravilno je reћi u stvari, dakle odvojeno, a ne ustvari.

U stvari, mislim da si ipak u pravu.

 Primeri Jer imamo danas nastavu? ili Jer dolaziш na vreme из школе?gramatiчki su i pravopisno neprihvatљivi zato шto reч jer predstavљa veznik, a ne upitnu reчcu. Pravilni ћe biti izrazi sa reчcom je li/je l'  koji glase Je li imamo danas nastavu?  i Je l' dolaziш na vreme из школе?

U primeru Naжalost, nisam stigla da proчitam celu kњigu. pravilno je napisati zajedno izraz sa predlogom i imenicom.

U sluчaju kad ovaj izraz ide uz genitiv, pisaћe se odvojeno, ali ћe tada imati potpuno drugaчiji kontekst i znaчeњe. 

Na жalost mnogih posetilaca slavna glumica nije doшla na premijeru filma.

 Pravilno je reћi i napisati sve vreme.

Zamenica sav u sredњem rodu glasi sve, pa ћe pravilno biti sve vreme, sve troje, sve pokuћstvo... U daљoj deklinaciji biћe sveg, svem... Dok ћe primeri svog, svom... biti nepravilni.

Sve vreme sedim kod kuћe i uчim.

U prisvojnim pridevima nastalim od pojedinih vlastitih imena uvek se vrшi glasovna alternacija pod nazivom palatalizacija (glas c prelazi u glas ч) pa ћe tako biti pravilno reћi:

MiliчinSlaviчinЉubiчinZoriчinIviчin

naspram netaчnih primera: Milicin, Slavicin, Zoricin, Љubicin.

Aorist glagola biti glasi:Jednina:

1. ja bih2. ti bi3. on, ona, ono bi

Mnoжina:1. mi bismo2. vi biste3. oni bi 

Primeri ja bi, mi bi, ti bih su nepravilni. Nepravilno je i odvajaњe mi bi smo, vi bi ste.

Negacija u izrazima sa zamenicama uvek se piшe odvojeno. Primeri:

ni sa kimni sa чimni od kogani na koga

Ne zavisim ni od koga.Ni sa чim se ne moжe porediti ovo

iskustvo.

Negacija uz glagole uvek se piшe odvojeno. Primeri:ne mogune жelimne smemne bih

Ne mogu viшe da uчim. Ne bih viшe smeo da jedem toliko.

Osim u чetiri sluчaja kada negacija uvek ide uz glagol:neћunisamnemojnemam

Nisam rekao шta sam mislio.Neћu viшe da jedem toliko.

Negacija se uz imenice uvek piшe спојено.

Primeri:nesreћnikneradnikнесрећаneistina

Neistina je to to priчaш o meni.

 Predlog s/sa nikad se ne upotrebљava sa apostrofom.

Ili ћemo reћi idem s druшtvom u bioskop  ili  idem sa druшtvom u bioskop.

Nikada neћemo reћi idem s' druшtvom u bioskop.

Isti je sluчaj i sa predlozima k/ka, pred/preda, uz/uza.

Primeri siђi dole i popni se gore su primeri za pleonazam.

Reч siђi podrazumeva da se silazi sa odreђene visine ili da se ide stepenicama na neki niжi sprat. Reч popni se podrazumeva kretaњe nagore, ili na neki viшi sprat. U takvim sluчajevima reчi dole ili gore su nepotrebne tako da je pravilno reћi idem dole ili silazimi idem gore ili peњem se.

Pravilno je reћi u vezi sa nekim / neчim.

Reч veza podrazumeva da je jedan predmet / pojam vezan za neki drugi i da je u vezi sa њim, pa ћe zato pravilno biti u vezi sa чim, u vezi sa kim, u vezi sa tim...

Правилно је:

Код куће сам.

Поређења ради, казати кући сам било би исто као кад би се рекло Милану сам, а не код Милана сам...

Куцају се одмах иза речи, без размака, али након њих обавезно треба откуцати размак па онда нову реч.

Добро јутро! Како сте провели јучерашњи дан? Драго ми је да вам је било пријатно. Видимо се опет сутра!?

Уколико на крају реченице настане кумулација ових знакова, као у реченици Видимо се сутра!?, између ових знакова не треба откуцати размак.

ИЗУЗЕЦИ: Изузетак од овог правила постоји у писању бројева, када тачку и зарез користимо за груписање цифара, тада после тачке и зареза није потребно куцати размак:

20.000.000,00 динара 3.200.145,00 евра

Третирају се као саставни део речи, па се тако реч унутар заграда и знакова навода куца без размака.

Оснивање привредних друштава обавља Агенција за привредне регистре (АПР).

Мој омиљени филм је ''Господар престенова''.

Гледајући представу ''Мали принц'' у организацији глумачког студија ''Марић'' (у оквиру којег већ десет година ради дечја драмска група), пожелех да купим ту дивну књигу.

Цртица се куца без размака, а ако желимо да откуцамо црту, онда правимо размак пре и после и – цртица ће се продужити у црту:

веш-машина, вагон-ресторан Треба њему много шта, а највише –

батина.

Куцају се као самосталне речи, тј. пре и после њих се куца размак. Изузетак је знак за подељено, ако се употреби у функцији пропорције. Тада се куца без размака испред и иза.

14 + 2 = 16 10 * 6 = 6010 – 5 = 5 20 : 2 = 10

Али: 100:5 = х:3

Стоје уз број као њихова ознака, а ако се у тексту појаве без броја, куцају се као самостални знаци са размаком пре и после њих.