of 12 /12
Први Српски Устанак Марија Дракули

први српски устанак

  • Upload
    -

  • View
    211

  • Download
    1

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: први српски устанак

Први Српски Устанак

Марија Дракулић

Page 2: први српски устанак

Почетак• Први српски устанак је покренут као реакција на јаничарски режим у

Беорадском пашалуку, а као своје циљеве је имао ослобођење од Турака, васкрс српске државе и изградњу нових државних институција, укидање феудализма и културни препород

• Велики устанак Срба против турске власти у Београдском пашалуку подигнут је 1804. и трајао пуних девет година.

• Дахије су јануара 1804. откриле припреме Срба за побуну. Тада је извршен покољ многих виђенијих личности, познат као Сеча кнезова.

Сеча кнезова

Page 3: први српски устанак

Сеча кнезова• 15. јануара 1804. - Почела је сеча српских кнезова и виђенијих људи у

Београдском пашалуку, после жалбе кнезова турском султану Селиму III због зулума дахија.

• Уз помоћ једног трговца из Земуна Дахије су сазнале имена кнезова који су потписали жалбу и за само три седмице погубили су око 150 виђенијих људи у Србији.

• Дахије су тиме покушале да угуше отпор и спрече ослободилачки покрет Срба, али је сеча само подстакла српске прваке да убрзају дизање Првог српског устанка као и избор Карађорђа у Орашцу месец дана касније за устаничког вожда.

Page 4: први српски устанак

Вожд Карађорђе• Рођен је највероватније 16. новембра(по старом календару 3.) 1762.

године(по неким подацима 1752.) у Вишевцу у Османском царству (данас Србија) на Ђурђиц.

• Био је храбар, одважан, строг, праведан, доследан и увек спреман на жртву за добробит народа свога.

• Кад год би изјутра устао, Карађорђе би се Богу молио. Увек је говорио „ако Бог да“ и „Боже помози“.

• Вујица Вулићевић је непосредно организовао убиство свога кума Карађорђа, тако што је потплатио свога момка Николу Новаковића из Колашина, који је Вожда са ударцима секиром у груди убио и одсекао му главу.

• Карађорће је убијен 24.7.1817.

Page 5: први српски устанак

Слике• Вујица Вулићевић

Манастир који је Вујица подигао у име Карађорђа

Карађорђеб гроб

Црква на Опленцу

Page 6: први српски устанак

Збор у Орашцу• Најпре су се у Шумадији састала три народна поглавара: Карађорђе, затим

Јанко Катић и Васа Чарапић. Око њих су се веома брзо окупили многи, како и домаће српско становништво, тако и хајдуци, међу којима су били и Станоје Главаш и хајдук Вељко.

• На овом збору било је око 300 људи, углавном из околине. У вези са датумом одржавања збора у Орашцу постоје недоумице. Најчешће се као вероватан узима 02. фебруар 1804. по старом или 14. по новом календару.

• Био је то импровизовани скуп једног броја старешина, углавном из Шумадије.• Збор у селу Орашцу није имао карактер или значење представничког тела,

скупштине (народне или старешинске) као институције или као органа власти.

Page 7: први српски устанак
Page 8: први српски устанак

Устанак• Бесна због заузимања Карановца, Трстеника, Пожеге и Ужица током јула 1805,

Порта је наредила новом београдском везиру Хафиз-паши, дотадашњем заповеднику Ниша, да одмах крене у напад и угуши буну.

• Турци су 20. августа напали устанике, а у једном налету рањен је Хафиз-паша. Турци су током ноћи напустили Параћин.

• Турска се 1806. спремала за коначни обрачун са устаницима. Предвиђен је напад на Србију из три правца: из Видина, из Ниша и из Босне.

• Војска из Босне заузела је Мачву и Подриње, а њој у сусрет кренуо је Карађорђе.• Одлучујућа битка две војске одиграла се на Мишару 13. августа 1806. после чега су

се Турци повукли у Шабац.• Румелијски везир Ибрахим-паша је предводио другу војску долином Мораве.

Устаници су их дочекали на утврђењу Делиград и одолевали пет недеља, а Карађорђе је након битке на Мишару кренуо ка Делиграду у помоћ.

• Одлучујућа битка одиграла се 3. септембра, пре Карађорђевог доласка, када су Срби, којима су командовали Добрњац, Главаш и Миловановић, однели победу.

Page 9: први српски устанак

Битка на Мишару• Битка на Мишару била је од огромног значаја за православно становништво широм

Херцеговине и Босне које је још више ојачало у жељи да се прикључи устаницима.• Карађорђе је добро проценио ситуацију и припремио се за одбрану. • Устаници су били спремни за напад из правца Румелије.• Војска се ушанчила на Делиграду крај Алексинца и ту чекала турску војску са југа.• Потпуно изненада дошао је и други напад, из Босне.• Босански везир Сулејман-паша Скопљак окупио је босанске паше и капетане и запутио

се преко Дрине.• Изненадио је устанике и освојио Мачву. Срби су се повукли на линију одбране Шабац-

Ваљево. • Скора пропаст Турака на овим просторима и узаврели слободарски дух нашег народа

јасно се читају у стиховима слепог гуслара: „Рани сина пак шаљи на војску, Србија се умирит не може!”

• Великом храброшћу, упорношћу и вером у успех, Карађорђе је са својим устаницима извојевао једну од најважнијих победа у почетним борбама за ослобођење.

Page 10: први српски устанак

СликеБитка на Мишару

Први Српски Устанак

Page 11: први српски устанак

Ичков мир• Охрабрени победама на Мишару и Делиграду, устаници су преузели

офанзиву. Станоје Главаш је спалио Прокупље и продро до Лаба, Бањске и Брвеника.

• Карађорђе је стигао до Ниша, а Миленко Стојковић до Видина. Српски представник у Цариграду, Петар Ичко, је у септембру 1806. са Портом закључио мир, по ком би се из Србије протерали јаничари, Србија би плаћала данак одсеком ,а примао би га царски мухасил, јавне службе и чување границе вршили би Срби.

• То није био мир у правом смислу јер није било писаног докумета који би га гарантовао.

• Русија је запоседањем Букурешта ушла у рат против Турске. Срби су јој сада били потребни као савезници и она их више није саветовала да остану лојални султану, већ их је подстицала на наставак устанка.

• Смедеревска скупштина коначно је одбацила Ичков мир.

Page 12: први српски устанак

Слом устанка• До слома устанка дошло је 1812—1813. • Руси, савезници устаника, морали су да се повуку назад у Русију јер је Наполеон

нападао. Због њега су Руси били принуђени да потпишу и Букурешки мир. • По осмој тачки тога мира, Срби би добили аутономију а Турци би се вратили у Београд и

поново управљали Србијом.• Устаници то нису прихватили, јер би све оно за шта су се изборили пало у воду - и

Синђелићева жртва на Чегру, и победе на Иванковцу и Мишару, код Варварина и Лознице... Турци су Србију напали са југа, истока и запада.

• Најжешћи отпор показао је Младен Миловановић, који је у то време био у сукобу са Карађорђем због питања како би требало организовати одбрану Србије у Засавици (Подрињу). Иако је погинуло много Турака, отпор је био сломљен 7. октобра 1813.

• Турци улазе у Београд и успостављају управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804. Први српски устанак је угушен, а Карађорђе са неколицином вођа устанка бежи у Аустрију.

• Србија је независност стекла тек у Другом српском устанку, који је водио Милош Обреновић.