Друштвене промене - раст, развој, прогрес

СОЦИОЛОГИЈА

МАКРОСОЦИОЛОГИЈА

ГЛОБАЛНА ДРУШТВЕНА СТРУКТУРА

(СОЦИЈАЛНА СТАТИКА)

ГЛОБАЛНЕ ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ

(ДРУШТВЕНА ДИНАМИКА)

МИКРОСОЦИОЛОГИЈА

УЗАЈАМНИ ОДНОСИ У МАЛИМ ГРУПАМА

(нпр. у породици)

Појам друштвене промене

• Структуре и системи представљају кристализоване – релативно стабилне и трајне – друштвене односе између друштвених актера.

• Друштвена промена представља процес трансформације (преображаја) друштвене структуре и система, (тј. друштвених односа).

• Промена је широк појам и може се односити на различите друштвене појаве: технологију, обичаје, вредности, границе и политичке системе држава, животни стандард, итд.

• Друштвене промене могу бити брже или спорије, дубље или површније, планиране или спонтане, намераване или ненамераване.

Нови, прилагођени (промењени) и заборављени свадбени обичаји

Немачка: окупационе зоне утврђене на Потсдамској конференцији 1945. године

Границе након уједињења Источне и Западне Немачке 1990. године

Промена државне границе

Облици друштвених промена:

• промена елемената (од проширене настала нуклеарна породица –искључени бабе, деде, стричеви...)

• промена односа између елемената (нема више покорне послушности деце према оцу или супруге према супругу)

• промена функције елемената у структури (породица изгубила производну функцију – одећа, храна се производе ван домаћинства)

• промена у окружењу (основно образовање обавезно, те породица део улоге да социјализује препушта школи)

• промена границе између структуре и околине (слабљење граничних линија између породице и јавности)

1) РАСТ / ОПАДАЊЕ

• квантитативна промена у друштву

• не мења се друштвена структура, ни систем

• једнодимензионално увећање неког друшвеног ресурса или појаве које може, али не мора, водити променама у друштвеним односима

• нпр. раст становништва, раст криминала, раст високообразованих, раст/смањење националног дохотка, раст/смањење војне моћи...

Друштвене промене према резултату

2) РАЗВОЈ

• квалитативна промена

• промена структуре или достизање вишег и савршенијег стања појаве, тј.стварање нечег новог

• усложњавање одређене појаве (њене структуре и/или функција)

• нпр. пораст броја студената на факултету представља његов раст, а развој подразумева појаву нових студијских група (смерова)

3) ПРОГРЕС (НАПРЕДАК)

• позитивна друштвена промена

• стварање нечег бољег, у смислу даље хуманизације друштва – кретање према идеалном друштвеном поретку

• нпр. социјалистичке промене представљале прогрес за раднике (бољи радни услови и виша примања), а за оне којима је национализацијом одузета имовина социјализам је представљао назадну промену

Покретачи друштвеног прогреса:

• дифузија (ширење) промена – нпр.изума, проналазака (часовник, новац...)

• демографске промене - пораст становништва и његових потреба

• сукоби у друштву (ратови, револуције)

• човекова свесна активност

• стални развој производних снага

Показатељи друштвеног прогреса:

• висок развој технике и технологије

• висок национални доходак (per capito – по глави становника)

• дужи животни век грађана

• већа политичка и друга права и слободе грађана

• прогрес у култури (искорењивање неписмености, развијање образаца културе који воде хуманизацији друштва – наука, морал)

Врсте промена

друштвена покретљивост, мобилност

промена положаја или улоге људи унутар постојеће друштвене структуре

МИКРОСТРУКТУРАЛНЕ

друштвено кретање

промена целе друштвене структуре

(нпр.прелазак из социјализма у капитализам)

МАКРОСТРУКТУРАЛНЕ