Појам и облици друштвене покретљивости

• друштвена покретљивост је свака промена слојне припадности -прелазак из једне класе у другу

• углавном се дешава услед промене занимања

ОБЛИЦИ ДРУШТВЕНЕ ПОКРЕТЉИВОСТИ

1. ХОРИЗОНТАЛНА друштвена покретљивост

• промена занимања или радног места у оквиру исте класе - нема промене класног положаја

2. ВЕРТИКАЛНА друштвена покретљивост

• промена класног положаја

• може бити:

а) узлазна – померање у вишу класу

б) силазна - померање у нижу класу

3. УНУТАРГЕНЕРАЦИЈСКА друштвена покретљивост

- промена класног (слојног) положаја појединца током радног века

- утврђује се поређењем нечијег занимања у две или више тачака у времену (тј. у односу на ранији положај појединца)

- може бити:

а) узлазна унутаргенерацијска (померање у вишу класу)

б) силазна унутаргенерацијска (померање у нижу класу)

4. МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА

• промена слојног положаја појединца у односу на претходни нараштај

• утврђује се поређењем занимања (класног положаја) појединца и његових родитеља

• ако је мали проценат људи променио положај у односу на своје родитеље, каже се да је класна структура затворена(нпр. деца радника су радници; деца стручњака су стручњаци...)

• модерна друштва углавном имају отворену класну структуру јер се услед индустријског развоја смањује потреба за занимањима старе ниже класе (мануелни радници, сељаци) и јавља потреба за вишим класама (стручњаци), те се деца радника школују у постају службеници, стручњаци...

• отвореност класне структуре мери се према:

а) отворености виших друштвених класа

б) самообнављању друштвених слојева

• Најмања покретљивост је у кастинском систему старе Индије

• касте су биле наследни и обичајима строго регулисани одвојени друштвени слојеви

• покретљивост, тј. прелазак из једне у другу касту био је немогућ

• забрањени приватни односи између припадника различитих касти, па и склапање брака

• У средњовековној Европи постојао је сталешки поредак чије су границе биле мало пропустљивије, па је било могуће променити сталеж на основу талента или храбрости

• У 19.веку укинути сталежи и уведен је класни поредак

• покретљивост међу класама већа него у пређашњим порецима

• средином 20.века успоставља се држава благостања у којој свако, без обзира на слојно порекло, може напредовати у складу са надареношћу (способностима) и марљивости

ОБЛИЦИ ДРУШТВЕНЕ ПОКРЕТЉИВОСТИ

ВЕРТИКАЛНА

УЗЛАЗНА

– ПОМЕРАЊЕ У ВИШУ КЛАСУ

СИЛАЗНА

– ПОМЕРАЊЕ У НИЖУ КЛАСУ

МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА

– ПРОМЕНА ПОЛОЖАЈА(ЗАНИМАЊА) ПОЈЕДИНЦАУ ОДНОСУ НА РОДИТЕЉЕ

ХОРИЗОНТАЛНА

- ПРОМЕНА ЗАНИМАЊА ИЛИ РАДНОГ МЕСТАУ ОКВОРУ ИСТЕ КЛАСЕ

- НЕМА ПРОМЕНЕ КЛАСНОГ ПОЛОЖАЈА

УНУТАРГЕНЕРАЦИЈСКА

- УЗЛАЗНА

- СИЛАЗНА

ПРОМЕНА ПОЛОЖАЈА ПОЈЕДИНЦА (ЗАНИМАЊА) ТОКОМ РАДНОГ ВЕКА