ДЕФИНИЦИЈА И ДЕФИНИСАЊЕ

Потреба за дефинисањемO У науци, али и у свакодневном животу

постоји потреба за утврђивањем значења термина и појмова.

O Потреба и тежња научног језика и научног мишљења за прецизношћу и једнозначношћу решавају се дефинисањем и редефинисањем појмова и термина.

Шта је дефиниција?O Постоје различита схватања дефиниције, али из

свих дефиниција које се употребљавају може се закључити следеће:

- Дефиниција садржи значења појма и термина- Дефиниција је предметна у двоструком смислу,

говори о термину и појму и о предмету који се термином означава

- По форми дефиниција је исказ и номинална је

- По мисаоном садржају дефиниција је став или суд

- По структури је сачињена од дефиниенса и дефиниендума, односно од онога чиме се дефинише и од онога шта се дефинише

- Свака дефиниција има одређену сазнајну вредност

Процедура дефинисањаO Процедура дефинисања подразумева

тачно схватање предмета, појма и термина мишљењем о њима, по правилима истинитог мишљења.

O То је процес доношења основаних, разлозима поткрепљених међусобно повезаних и условљених судова о предмету дефинисања.

O Да би једна дефиниција била ваљана, она треба да испуњава следеће:

- Дефиниција треба да буде позитивна и исказана у облику тврдње

- Треба да буде предметна и садржајна- Свестрана, да обухвата целину предмета

у њиховим разним аспектима и непристрасна у приступу

- Суштинска, да садржи битне одредбе и својства

- Сложена и развојна

- Еквивалентна – сразмерна, да не сме да буде преширока, а ни преуска

- Акуратна, да садржи само битне и нужне чиниоце, одредбе које су основне, а не изведене

- Дијалектична, овај захтев постављају материјалисти дијалектичари, али није обавезан.

Грешке у дефинисањуO Током дефинисања се дешавају разне грешке.O Оне су одступања од наведених правила што даје

неодговарајуће дефиниције, какве су:- негативне, формалистичке (несадржајне и

беспредметне), једностране (несвестране), несуштинске (засноване на небитним разлозима), претерано уопштене и статичке дефиниције процеса, несрезмерне и нееквивалентне, неакуратне и циркуларне (таутологија и диалела).

Врсте дефиницијаO Најчешће се користе следеће врсте

дефиниција:- Номиналне, баве се одредбама речи

(етимолошке, дефиниције симбола научних језика)

- Реалне, тичу се одредби ствари и њихових својстава

- Дескриптивне, описују појавне моменте предмета

- Експликативне, суштинске, одређују битне одредбе предмета.

- Експлицитне, непосредно саопштене формулисаним исказом

- Имплицитне, могу се подразумевати или непосредно наслућивати из постојећих исказа

- Операционалне, чији назив потиче од поступка дефинисања помоћу одређених операција, нарочито мерења

- Постулативне, дефинишу постулате односно полазишта одређене теорије или парадигме

- Провизорне, радне, допунске, помоћње и др., које помажу у научном сазнању и формирању дефиниција вишег нивоа

Експликативне дефиниције

O Две подврсте експликативних дефиниција су од посебне важности. То су:

- Карактеристична дефиниција , формира се одредбом најближег рода и специфичном разликом. Пр. „демократија је облик владавине народа“.

- Генетичке дефиниције, изражавају генезу и развој. Пр. „феудализам је друштвени систем који је настао из робовласничког друштвеног система“.

Тешкоће у дефинисањуO Постоје три групе тешкоћа:

1.Семантичке тешкоће, јављају се јер у разним језицима сусрећемо исте термине, али не и са потпуно истим, па чак и различитим значењима. Овде спада и релативна неодређеност врсте предмета.

2.Логичко – синтактичке тешкоће

3.Сазнајно - операционалне

Улога дефинисања и дефиниција

O Дефинисање и дефиниције су почетни чиниоци научног сазнања. Током процеса научног сазнања појмови се непрестано дефинишу и редефинишу, а дефиниције омогућавају класификовање и изградњу класификационих система.

O Дефиниције нису само почетни облик и фаза научног сазнања, већ и њен резултат, односно облик манифестовања сазнања.

Тамара Томовић 613/10