БАЈКА О ЈЕДНОМ МИШУ

Једног дана је један миш гледао кроз пукотину на зиду фармера и његову жену како отварају неки пакет.„Каква би то храна могла бити?”, питао се. Међутим, установио је да је у пакету била мишоловка. Био је ужаснут.Трчећи кроз двориште, упозоравао је остале вичући: „У кући је мишоловка! У кући је мишоловка!”

Кокошка, квоцајући и чепркајући, подигне главу и рече: „Господине Мишу, то је озбиљан проблем за вас, али нема баш никакве последице за мене. Ја се не могу због тога нервирати”.Миш се окрене прасету и викне: „Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући!” Прасету је било жао миша, али рече: „Баш ми је жао, господине Мишу, али ја ту не могу ништа учинити осим молити се за тебе. Верујем да ће ти помоћи моје молитве”.Миш тада крене према крави: „Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући!”Крава рече: „Ох, господине Мишу, жао ми је због тебе, али с мог тела неће фалити кожа”.

Тако се миш вратио одбијен од свих животиња на фарми погнуте главе у кућу како би се сам суочио са фармеровом мишоловком.Те ноћи зачуо се чудан звук у кући. Личио је на звук као кад се у мишоловку ухвати плен.Фармерова жена пожелела је да види шта се ухватило у мишоловку. У мраку није видела да се у мишоловку ухватио реп отровне змије. Змија ју је угризла. Фармер ју је брзо одвео у болницу. Вратила се кући с температуром.

Свим фармерима је познато да се температура лечи свежом кокошјом супом, па је фармер заклао кокошку.

Болест његове жене се ипак наставила. Дошли су је посетити пријатељи и комшије. Како би их угостио, фармер је заклао прасе.

Фармерова жена, нажалост, није успела да се опорави. Умрла је. Дошло је толико људи на њену сахрану да је фармер морао заклати и краву како би имао довољно послужења за све.

Миш је све то гледао с великом тугом кроз своју пукотину на зиду.

Зато, кад следећи пут чујеш да неко има проблем, а ти мислиш да те се то не тиче, сети се: кад је један од нас угрожен, сви смо у опасности.Сви смо умешани у то путовање звано ЖИВОТ. Морамо пазити једни на друге и понекад учинити додатан напор како бисмо охрабрили некога око нас.

Не заборави све оне који су ти икада помогли и потруди се да знају колико су ти важни.Сети се: свако од нас је битна нит у таписерије друге особе.Наши су животи испреплетени с разлогом.Једна од најважнијих и најлепших ствари које красе овај свет јесте:

ПРИЈАТЕЉ.