Десанка Десанка МаксимовићМаксимовић

Петлићу певачу Сутра ме пробуди Пре него што птице Из гнезда поскачу, Пре деце и људи, Викни гласом јасним Први дан у школу Да ти не закасним!"

Десанка Максимовић је била српска песникиња, професорка књижевности и чланица Српске академије наука и уметности.

Рођена је у селу Рабровица код Ваљева, 1898.године.Детињство је провела у Бранковини.У Ваљеву је завршила гимназију.Студирала је светску књижевност, историју и историју уметности.

Умрла је у Београду 1993.године.

Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и 

француског језика.

Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису „Мисао“.

Споменик Десанки Максимовић у Ваљеву.

ХВАЛИСАВИ ЗЕЧЕВИ Хвалили се зечићи

у зеленој травици.

Један рекô:- Тако мине отпала рука,не бојим се вука.

Други рекô:- Мајкада ме живане гледа,не бојим се медведа.

Трећи рекô:- Тако микупусова струкане бојим се лисице,копца ни баука.

Утом нешто шушнулонегде испод грана,разбегли се зечевина стотину страна.

http://www.youtube.com/watch?v=L3jta1QZhvg