СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ

1856-1914

Стеван је добио надимак по селу Мокрању одакле је био његов отац.

Завршио је гимназију у Зајечару; уписао се на природно-математички одсек Велике школе.

Као гимназијалац био је члан Српског певачког друштва.

1879. године отишао је на музичке студије у Минхен.

Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић, а 1887. године диригент Београдског певачког друштва.

Биста Стевана Мокрањца на Калимегдану

1887. - 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“.

Од 1901. као предавач појања у Богословији.

Оснивач је прве сталне музичке школе (заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем) 1899.- Српска музичка школа у Београду.

Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.

У називу „Руковети” за своја најпознатија дела Мокрањац је спојио своје музичко стваралаштво са старом народном

уметношћу.

1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности).

Најпознатија његова дела су свакако: Руковети Музика за православна богослужења Хорска музика Вредно је радио и као мелограф

Лик великог српског композитора и музичког педагога нашао се и на новчаници од 50

динара.

Марија-Мица Предић-Мокрањац на балу

Стеван и Марија браком су крунисали познанство и заједнички рад у хору.

Породична фотографија са сином Момчилом-Агом који је рођен 1889. године.

Смрт га је затекла у ноћи између 29. и 30. септембра 1914. у Скопљу.

Надгробни споменик на Новом гробљу у Београду

Анђела Пријовићlll6