ПРИМЕР КАКО ДРЖАВНИ ОРГАНИ ДОПРИНОСЕ ПУСТОШЕЊУ ДРЖАВНИХ ШУМА,

ПРЕНОШЕЊЕМ НА ЛИЦА КОЈА НИСУ ЖИВА

Није у питању враћање одузетих шума по поднетом захтеву, није примена Закона о реституцији, већ

поступак обједињавања земљишне књиге и катастра, и примене неажурираних земљишних књига.

1.Обједињавање земљишних књига и катастра земљишта у јединствену евиденцију

катастар непокретности, на подручју Ш.Г.“Борања“, вршен је у општинама у којима је

постојала земљишна књига: Лазаревац, Љиг, Мионица, Уб, Ваљево, Шабац. (Земљишне

књиге су постојале у малом броју општина у централној Србији).

2.Обједињавањем земљишне књиге (у којима у дужем временском периоду нису

провођене промене) и катастра у Ваљеву, имало је за последицу да је шума (добро од

оштег интереса) пренета на власнике који су се упокојили пре више од 50 година ( На

Косту Алексића је пренето око 50 ха....) Овај поступак је произвео извршење више

кривичних дела пустошења шума, јер те шуме сада немају власника (нису међу

живима). Бесправна сеча шума на овим парцелама је у порасту. (пример фото)

3.На појединим парцелама на којима је била уписана Ш.Г.“Борања“ у катастру земљишта,

као корисник, сада је у катастру непокретности уписана физичка лица као власници, а на

појединим град Ваљево као корисник. Да би се утврдило свеукуно стање потребни су

подаци садашњег стања у катастру непокретности за све наведене општине како би

извршили поређење са стањем из претходног периода.

4. Државне комисије које су проводиле овај поступак, различито су поступале у истим

ситуацијама (поједине парцеле које су се у земљишним књигама водиле као „добро села“,

једна комисија је у катастар непоктретности уписивала Ј.П.“Србијашуме“ а друга комисија

на град Ваљево) што указује да комисије нису имале јединствен приступ. (Како смо

упознати, комисије су морале брзо радити због рока који су имале.)

- Уверење издато од стране Републичког геодетског завода, Служба за катастар

непокретности Лазаревац број 952-70/2016 од 11.2.2016.године.

У наведеном Уверењу стоји: „Увидом у ЗКУЛ бр.59 КО Степојевац утврђено је да су у

истом уписане кп.бр. 2526/1 у површини од 01.24.18ха, кп.бр. 2342/2 шума у површини од

05.87.56.ха у корист: Општенародна имовина под управом МЗ Степојевац.

Садашње стање у јавним књигама:

Парцела број 2526/1 по култури шума , уписан Град Лазаревац

Парцела број 2342/2 по култури шума ,уписан Град Лазаревац

5.Комисије су на излагању тражиле као доказ пресуду или други акт оверен од стране суда.

Није прихватано Решење о образовању шумскопривредних подрчја Сл.гл НРС број 7

од 24.2.1962 године, Закон о шумама Сл.гл.НРС 47/61

У наведеном решењу стоји: „.....шуме и земљишта у оквиру шумскопривредних

подручја из претходне тачке дају се на коришћење...следећим привредним

организацијама: 2.Шумском газдинству Ваљево

Представници Ш.Г.“Борања“ су деведесетих година покушали да усагласе стање у

земљишним књигама у Ваљеву али им је исто предочено, па се усаглашавање није могло

ни извршити. У ЗАКОНУ О ЗЕМЉИШНИМ КЊИГАМА 146/30 од 1. јула 1930. године.

Члан 36. стоји: „...укњижење може се вршити једино на основу јавних исправа или таквих

приватних исправа, на којима је потписе оверио суд или јавни бележник.... „ За

земљишну књигу у Србији важио принцип диспозиције, односно упис у земљишну књигу

није обавезан, већ о томе одлучује сам власник непокретности,

У наставку аргументи који указују да земљишне књиге у дужем временском

периоду нису проводиле промене.

-Законом о катастру замљишта из 1928. године и Правилником о одржавању катастра из

1930. године одређено је да катастарски операт мора бити у непрекидној и сталној

сагласности са фактичким стањем у природи (чл. 6) и земљишном књигом (чл. 7).

-(ЗАКОН О ЗЕМЉИШНИМ КЊИГАМА 146/30 од 1. јула 1930. Године члан 84.

- По службеној дужности врше се нарочито они земљишнокњижни уписи, чији су

основи у току оставинске расправе утврђени..... Ово уписивање одредиће оставински

суд, чим исправа о уручењу заоставштине задобије правну снагу....

-У Републици Србији земљишна књига формирана је за катастарске општине на подручју

Војводине и за поједина мања подручја у централној Србији, што је пре почетка израде

катастра непокретности износило 23 % у односу на укупан број катастарских општина у

Србији.

У циљу усаглашавања података уписаних у земљишну књигу и у катастар

земљишта, земљишно-књижно одељење општинског суда дужно је да о извршеним

променама уписа у земљишну књигу обавести надлежну службу за катастар

непокретности, а служба је дужна да о извршеним променама у катастру земљишта

обавести земљишно-књижно одељење општинског суда.

Због тога што у пракси ова сарадња није остварена како је то постојећим прописима

предвиђено, у многим општинама постоји веома висок степен неусаглашености ових

података што објективно представља озбиљан проблем приликом решавања имовинско-

правних односа. Посебно је овај проблем изражен у катастарским општинама у којима је

извршена обнова државног премера, а земљишна књига није обновљена на основу

података обнове премера.

За земљишну књигу у Србији важи принцип диспозиције, односно упис у земљишну

књигу није обавезан, већ о томе одлучује сам власник непокретности, што је поред

осталог имало за последицу неусаглашеност података уписаних у катастар земљишта и у

земљишну књигу.

На подручју Војводина, у већини општина сарадња између служби за катастар и

земљишно-књижних одељења је добра и углавном су уписани подаци у овим евиденцијама

усаглашени осим у случајевима када је извршена обнова државног премера. Поједини

судови и са овог подручја нису након обнове премера и катастра земљишта извршили

обнову земљиишне књиге због чега и данас постоје велики проблеми са идентификацијом

непокретности и са усаглашавањем ових евиденција.

-У Србији се започело са оснивањем земљишних књига 1930. године, а престало 1949.

године.

Извршно веће Скупштине Србије је 1977. године образовало посебну комисију чији је

задатак био да изврши припремне радње за доношење законских прописа о јединственој

евиденцији. Савезно извршно веће и извршна већа скупштина социјалистичких република

и аутономних покрајина бивше СФРЈ, на предлог Кординационог одбора за имовинске

односе, 1985. године донели су Ставове о заједничким основама евиденције

непокретности и права на непокретностима, у којима су констатоване чињенице да је

стварно стање евиденције непокретности и права на непокретностима незадовољавајуће

јер због застарелости, неажурности и

ограничености не може пратити постојеће промене, да постоји потреба за целовитом,

потпуном, савременом и ажурном евиденцијом о непокретностима која би се користила у

различите сврхе. Након провере у пракси и теоретских разматрања о примењивости

јединствене евиденције закључило се да се иста уведе у Републици Србији, а 1983. Године

утврђен је нацрт закона о премеру и катастру и уписима права на непокретностима, након

чега је 27. априла 1988. године донесен Закон о премеру и катастру и уписима права

на непокретностима, којим је прописано увођење јединствене евиденције

непокретности и права на непокретностима. Полазне основе за овај закон из 1988.

године биле су одредбе закона о премеру и катастру земљишта, а унете су и одредбе из

правних правила земљишнокњижног права (задржана су основна начела земљишних

књига уз извесна одступања). Овим законом је уведено начело официјелности тј. уписа по

службеној дужности, што представља одступање у односу на систем земљишних књига.

У Србији су након доношења Устава Републике Србије од 1990. године извршене

измене и допуне закона из 1988. године и донет је нови Закон о премеру и катастру и

уписима права на непокретностима (“Службени гласник РС”, бр. 28/90). Две године након

доношења овог закона поново је донет нови Закон о државном премеру и катастру и

уписима права на непокретностима („Службени гласник РС“, бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94,

12/96, 15/96, 34/2001, 25/2002, 101/2005), који је доживео многе измене и допуне и био је

на снази до 11. септембра 2009. године….

Начело јединствене евиденције непокретности

Под овим начелом се подразумева да је катастар непокретности јавна књига у којој се

евидентирају непокретности и књижна права на њима. Јединствена евиденција је потпуна

евиденција која обједињује у себи раније одвојене евиденције: фактичку и правну, као

што је то случај у систему земљишних књига и у тапијском систему. Наиме, у систему

земљишних књига фактичка евиденција – катастар земљишта је основа за израду

правне евиденције – земљишних књига, које воде различити органи (фактичку

евиденцију управни орган, а правну евиденцију суд) и по правилу ове две евиденције

морају бити у сагласности. У систему јединствене евиденције надлежност за вођење

ове евиденције је поверена управном органу – Републичком геодетском заводу.

Важећи закон о државном премеру и катастру није посебно истакао ово начело, али његово

постојање произилази из духа и текста самог закона јер је основна карактеристика катастра

непокретности да је он потпуна и јединствена евиденција о непокретностима и књижним

правима на њима што га и одваја од других система евиденције.

Посматраћи хронолошки прописе о катастру земљишта може се доћи до закључка да се

све више губи обавезност усклађивања катастра како са земљишном књигом, тако и са

фактичким стањем.

Законом о катастру замљишта из 1928. године и Правилником о одржавању катастра

из 1930. године одређено је да катастарски операт мора бити у непрекидној и сталној

сагласности са фактичким стањем у природи (чл. 6) и земљишном књигом (чл. 7).

Уредба о катастру из 1953. године изоставља потребу усаглашавања са земљишном

књигом, али задржава одредбу о потреби одржавања у складу са фактичким стањем

(чл. 2 ове уредбе).

Основним законом о катастру из 1965. године и републичким законом из 1967. године

укида се и ова друга обавеза. Овај процес се наставља и законима из 1971. и 1976. године

(овај последњи закон је још увек у примени). Такође се овој евиденцији замера и то што

споро тече процес њеног увођења. Законом о премеру и катастру и уписима права на

непокретностима из 1988. године било је одређено да ће израда јединствене евиденције

бити завршена у периоду од 10 година. Законом о премеру и катастру и уписима права на

непокретностима из 1990. године поново је одређен рок од 10 година за увођење

јединствене евиденције, а исти рок је одређен и у закону о државном премеру и катастру и

уписима права на непокретностима из 1992. године, а тај процес још увек није завршен. За

разлику од претходних закона важећи закон о државној премеру и катастру не прецизира

рок у коме треба да се заврши оснивање катастра непокретности већ само у делу који се

односи на оснивање катастра непокретности наводи да се поступак излагања сматра

завршеним истеком рока за оснивање одређеног у јавном огласу, те да уколико поступак

излагања није завршен у одређеном року одредиће се нови рок завршетка оснивања

катастра непокретности и исти објавити јавним огласом. У прелазним и завршним

одредбама важећег Закона о државном премеру и катастру од 2009. године је одређено да у

катастарској општини или њеном делу за коју је израђен катастар непокретности у складу

са одредбама овог закона, даном почетка његове примене, престаје да важи катастар

земљишта, земљишна књига, књиге тапија, интабулациона књига и књига продатих

друштвених станова са хипотеком, ако ове књиге постоје у време оснивања катастра

непокретности у тој катастарској општини. Такође је у прелазним и завршним одредбама

истог закона одређено да ће се до дана оснивања катастра непокретности користити и

одржавати постојећи премер и катастар земљишта сходно Закону о премеру и катастру

земљишта (“Службени гласник СРС”, бр. 11/76, 27/77, 21/78 и 24/84).

ПРЕДЛАЖЕМО: да све надлежне институције предузму мере из своје надлежности

те да се изврши ревизија свих записника у којима је дошло до наведених промена

Како је овим поступањем дошло до преноса државне својине на лица која су умрла,

као да је у појединим парцелама дошло до пустошења шума које су добро од општег

интереса и да је у питању јавна својина. Ништа боље стање није ни са шумама које су

пренете на град Ваљево (и ове шуме нико не чува, мада је у овом случају остала државна

својина а град Ваљево, корисник).

Имајући у виду Решење о образовању шумскопривредних подрчја Сл.гл НРС број 7

од 24.2.1962 године, Закон о шумама Сл.гл.НРС 47/61

У наведеном решењу стоји: „.....шуме и земљишта у оквиру шумскопривредних

подручја из претходне тачке дају се на коришћење...следећим привредним

организацијама:2.Шумском газдинству Ваљево 19. Предузеећу за газдовање

„Борања“ Лозница“

И имајући у виду све наведено и чињеницу да земљишне књиге у дужем временском

периоду нису проводиле промене сматрамо да је требало поступити по „И Н С Т Р У К Ц

И Ј И О ИЗРАДИ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ У КАТАСТАРСКИМ ОПШТИНАМА

У КОЈИМА ПОРЕД КАТАСТРА ЗЕМЉИШТА ПОСТОЈИ ЗЕМЉИШНА КЊИГА“ поред

осталог је дефинисана правила те је наведено да су правила и обавезна:

„3. Катастарске општине у којима земљишна књига није обновљена после извршене

обнове премера или у дужем временском периоду не проводи промене

У овим катастарским општинама катастар непокретности израђује се по

правилима која важе за израду катастра непокретности у катастарским општинама у

којима постоји само катастар земљишта под условом:

� да земљишна књига није обновљена после извршене обнове премера;

� да је земљишна књига обновљена после извршене обнове премера а у дужем

веменском периоду не проводи промене;

� да земљишна књига у дужем временском периоду не проводи промене.

2. Како имамо сазнања само за општину Ваљево (за део парцела) неопходно је извршити

анализу свих општина у којима су постојале земљишне књиге на подручју Ш.Г.“Борања“.

У циљу прикупљања ових података неопходно је да Управа за шуме у складу са Законом о

шумама .......преузме податке од РГЗ без плаћања и исте достави Ш.Г.“Борања“ у

електронској форми како би исте упоредили са претходним стањем, пре усаглашавања.

3.Након прикупљања свих података да Управа за шуме упути захтев Државном

правобранилаштву да се изврши ревизија записника и исправка за конкретне КО.

Коришћено:

-Позитивне прописе у вези катастра непокретности,

- ЗАКОН О ЗЕМЉИШНИМ КЊИГАМА 146/30 од 1. јула 1930

-Докторску дисертацију Јасмине М. Вукотић на тему

СТИЦАЊЕ ЗЕМЉИШНОКЊИЖНИХ ПРАВА УПИСОМ У ЈАВНЕ РЕГИСТРЕ

Београд, 2012 Ментор: др Драгор Хибер, ванредни професор,

Универзитет у Београду, Правни факултет

- Законом о катастру замљишта из 1928. године

- Правилник о одржавању катастра из 1930. Године

Приредио

Дипл.инж.шумарства

Драгић Томић

У НАСТАВКУ ПРИМЕР ЗАПИСНИКА ПРЕНОСА ШУМЕ НА ПОК. КОСТУ АЛЕКСИЋ

Коста није потписао записник јер није био у могућности....