Функционалне одликеНЕРВНOГ СИСТЕМА

Рецепторно-ефекторни системНервна ћелија, нервни импулс, синапса

Нервни систем је главни контролни, регулаторни и комуникациони систем у организму.

To је и центар виших менталних активности као што су: мишљење, учење и памћење.

Заједно са ендокриним системом је одговоран за регулацију и усклађивање рада свих органа као и прилагођавање организма на промене спољашње средине.

Функције НС су многобројне али се могу груписати у три групе:1. Сензорна2. Интегративна 3. Моторна

1. Сензорна Милиони сензорних рецептора

детектују информације (тзв. стимулусе) из спољашње средине и унутрашњости организма.

Најбитнији су: температура, светлост, звук из спољашње, а притисак, концентрација кисеоника или угљендиоксида из унутрашње средине.

2. Интегративна Улазна сензорна информација се

конвертује у електрични сигнал (нервни импулс) и преноси у мозак.

У мозгу се све улазне информације сакупљају, обрађују и претварају у одређене реакције као нпр: осећај, мисао, додају се у меморију или се доносе одлуке на основу улазне информације. Овај процес се назива интеграција.

3. Моторна На основу

информација примљених преко сензора и обрађених у мозгу, нервни систем одговара креирањем одређене реакције и ту информацију у виду наређења шаље мишићима или жлездама.

Мишићи и жлезде се називају ефектори јер изазивају неки ефекат у складу са наређењима из ЦНС. Мишићи се контрахују, а жлезде луче свој секрет и тиме обављају моторну функцију нс

Рецепторско-ефекторни систем

РЕФЛЕКСИ

1. Рецептори или чулне ћелије

Препознају и примају дражи (стимулусе)

Претварају примљени сигнал у акциони потенцијал

2. Нервни проводници Нервна влакна – преносе

информације са чулних ћелија до ЦНС-а, а потом команде до ефектора

3. Ефектори Мишићне или

жлездане ћелије Извршавају команде

из ЦНС-а

видслух

мирисукус додир

Регулаторне функције нервног система остварују се механизмом повратне спреге који се зове рефлекс.

Информације из спољашње или из унутрашње средине, примљене преко сензорних рецептора, преносе се у ЦНС где се на основу њих генерише (ствара) инструкција (команда) која се шаље одговарајућим мишићима или жлездама (ефекторима).

Рефлекси

Заједничке особине рефлекса су:1. Сви рефлекси се одигравају без

учешћа воље2. Свака рефлексна радња је

сврсисходна3. Рефлекси су једноставни и

стереотипни одговори4. Сваки рефлекс се каракатерише

мерљивим рефлексним временом.

У функционалном погледу рефлекси се деле на соматске и аутономне.

1. Код соматских рефлекса одговор извршавају скелетни мишићи

2. Код аутономних глатки мишићи, срчани мишић и жлезде.

На основу сложености рефлексног центра рефлекси се деле на:

1. Моносинаптичке (прости) рефлексе Сензорни и моторни неурон су у директној вези пателарни рефлекс ,

2. Полисинаптичке (сложени) рефлексе Између сензорних и морних неурона јављају се

интернеурони.

Анатомску и функционалну основу свих рефлекса чини рефлексни лук

1. Сензорни рецептор прима надражај (стимулус)

2. Сензорни неурон (аферентни неурон) преноси информацију са рецептора у ЦНС

3. Рефлексни центар место преношења информације са сензорног на моторни

неоурон у ЦНС или периферној ганглији

4. Моторни неурон (еферентни неурон) преноси инструкцију до органа ефектора

5. Ефектор орган који одговара на надражај. Ефектори су сви типови

мишића и жлезда.

Рефлексни лук

стимулус1.

рецептор

5.ефектородговор

2. сензитивни

неурон

4. моторни неурон

3. рефлексни

центар

Кичмена мождина

Рефлексни лук

Рецептори

Рецептори Специјализоване нервне или епителијалне

ћелије које обавештавају организам о стању средине у којој се налази

Улоге рецептора су: Откривање и пријем промена у спољашњој и

унутрашњој средини Претварање енергије промена (дражи) у нервни

импулс – једини сигнал који је разумљив нервном систему

Подела рецептора По грађи:

Слободни нервни завршеци Примарне чулне ћелије (епителне ћелије које и примају

и преносе драж; чуло вида и мириса) Секундарне чулне ћелије (само региструју драж, не

преносе) По месту деловања:

Интероцептори – примају дражи из спољашње средине Екстероцептори – примају дражи из унутрашње

средине

Подела према природи дражи (физиолошка диспозиција) Механорецептори – притисак, додир, истезање, покрет,

звук за притисак: у кожи; Пачинијева телашца (јачи), Меркелове ћелије

(додир, слабији притисак); за додир: у кожи; Хербстова и Мајснерова телашца, статички – у унутрашњем уху; равнотежа, положај тела у простору аудиорецептори – у унутрашњем уху; слушни инфундибуларни орган – код риба, дубина бочни органи – код риба; покрети и струјање воде

Хеморецептори – олфакрони (мирис), густативни (укус) Терморецептори – у кожи; Краузерова (хладно) и

Руфинијеова телашца (топло) Фоторецептори – у мрежњачи ока; штапићи и чепићи Електрорецептори Ноциоцептори – рецептори за бол

додир –Меркелове ћелије

топлота–Руфинијеова телашца

притисак–Пачинијева телашца

хладноћа–Краусерова телашца

бол– слободни нервни завршеци

додир –Мајснерова

телашца

Механорецептори –Терморецептори - Ноциоцептори

Механорецептори аудиорецептори

Хеморецептори

Густаторна квржица

Помоћне ћелије

Рецепторне ћелије

Густаторни нерв

Олфакторни (мирисни) нерв

Мирисни рецептори

Молекули мирисних материја

Молекули хране

Фоторецепториштапићи

чепићи

Драж, надражај, стимулус – свака промена у унутрашњој и спољашњој средини

Подпражни стимулус– промене средине мањег интензитета од прага дражи

Пражни стимулус – најмањи интензитет промена спољашње средине који изазива реакцију рецептора

Ефикасна драж – драж која активира рецептор. Има одређену јачину, одвија се довољно брзо и траје неко време

Адекватна драж – рецептори су спесијализовани за одређену врсту дражи и за њу имају изузетно низак праг

Рецептори реагују и на неадекватне дражи, али праг је знатно виши него за адекватну драж и осећаји су бесмислени (око реагује на ударац али се добијају бесмислене светлосне сензације)

Како постајемо свесни јачине и природе стимулуса?

Интензитет (јачина) стимулуса – у зависности од јачине стимулуса, мења се фреквенција тј. број нервних импулса у јединици времена (шифра фреквенције)

Природа стимулуса – специфични сензитивни пут сваког чулног органа и рецептора који га повезује са одређеном зоном сензитивне коре великог мозга (шифра обележених линија)

Адаптација је својство рецептора да, при примени дуготрајног надражаја константне јачине, долази до гашење акционог потенцијала.Чуло мирисаЧуло додира

НЕРВНА ЋЕЛИЈА И НЕРВНИ ИМПУЛС

Нервна ћелија - неурон Неурон је високоспецијализована ћелија која има:

карактеристичан облик способност примања, преношења и стварања нервног импулса способност образовања синапси преко којих се врши пренос

нервног импулса са једне нервне ћелије на другу или на ћелију ефекторног органа

способност стварања неуротрансмитера. Нервне ћелије имају улогу

проводника (кондуктора) надражаја од рецептора до ЦНС-а, од ЦНС-а до одговарајућих ћелија и органа (ефектори) који ће

одреаговати на надражај, и улогу преноса и складиштења информација у нервном систему.

То су високодиференциране ћелије које немају способност дељења (изузетак су мирисни неурони који се код човека обнављају сваких два месеца)

Нервна ћелија

Тело нервне ћелије (сома, перикарион) – метаболички центар

Дендрити – разгранати протоплазматични наставци.

Нервно влакно (аксон) – дужи наставак нервне ћелије. Завршава се синаптичким проширењем преко којег нервна ћелија ступа у синапсу са другом ћелијом

пријемни региони

главни предајни регион

Функције делова неурона Функције тела неурона

центри метаболичких активности у њима се одвијају процеси синтезе свих битних протеина који

регулишу процесе не само у телу већ и у наставцима који са њега полазе.

Функције дендрита Имају функцију примања надражаја који долазе од других неурона и

њиховом провођењу ка телу нервне ћелије. Остварују бројне синапсе. Као рецептори, сензитивни завршеци,

примају различите врсте осећаја: бол, топлоту, додир, укус, мирис, звук итд.

Функције аксона преноси импулсе од тела нервне ћелије аксони могу бити:

аферентни (доносећи), који доносе сигнал (надражај) у неки део мозга; аксони сензитивних путева

еферентни (односећи) који сигнал из једног дела односи у други део мозга; аксони моторних путева

Особине нервне ћелије Нервне ћелије (поред чулних и ефекторних)

спадају у надражљиве или ексцитабилне ћелије.

Надражљивост је способност ћелије да на одређени надражај (стимулус) одреагује променом свог мембранског потенцијала.

Када је ћелија у стању мировања тај мембрански потенцијал се назива потенцијал мировања.

Акциони потенцијал – нервни импулс Нервни сигнали се преносе путем акционог потенцијала. Акциони потенцијал настаје наглом променом

потенцијала мировања.

Акциони потенцијал обично траје кратко и завршава се враћањем потенцијала у стање потенцијала мировања-реполаризација.

измена наелектрисања (акциони потенцијал)

Акциони потенцијал је краткотрајна измена потенцијала мембране најпре се смањује до нуле, кратко расте

до позитивних вредности и поново се враћа на вредност потенцијала мировања

Способност промене мембранског потенцијала надражљивих ћелија условљено је присуством волтажно-зависних јонских канала у њиховим мембранама

Запис акционог потенцијала

Фазе акционог потенцијала:Промене потенцијала мембране током акционог потенцијала

(1) Кратко након стимулације, уочава се фаза препотенцијала - почетно смањење поларизованости мембране од свега неколико миливолти.

ДЕПОЛАРИЗАЦИЈАВолтажно зависни канали за Na+ су отворени

РЕПОЛАРИЗАЦИЈАNa+ канали се затварају, а K+ отварају

(2) Усходна фаза (деполаризација) - потенцијал мембране се смањује према вредности 0 mV, а затим се накратко и инвертује, достижући позитивну вредност.

(1)

(2)

ХИПЕРПОЛАРИЗАЦИЈАK+ канали су спорији, па калијум и даље излази из ћелије

(4) Фаза xиперполаризације потенцијал се спушта мало испод нивоа потенцијала мировања

Потенцијал мировања се успоставља захваљујући Na/K пумпи.

потенцијал мировања

ПРАГ НАДРАЖАЈА

(3)

(4)

(3) Нисходна фаза (реполаризација) потенцијал враћа ка нивоу потенцијала мировања. Калијумови канали су отворени, калијум излази из ћелије.

- 55

-65

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

+ + + + + + + ++ + + + + + + +

Период апсолутне и релативне ненадражљивости мембране

• Током фазе хиперполаризације мембрана аксона је кратко време смањено надражљива, па се током тог времена релативне рефракторности, акциони потенцијал може изазвати стимулусом чији је интензитет већег интензитета.

• Током трајања акционог потенцијала, део влакна који је њиме захваћен, не може се једно кратко време поново надражити.

• Овај феномен назива се ненадражљивост или рефрактарност

• Период током којег је влакно потпуно ненадражљиво назива се период апсолутне рефракторности и тај се период поклапа се са фазом шиљка акционог потенцијала.

Апсолутно рефракторни период

Релативнорефракторни период

Простирање акционог потенцијала

Закон “све или ништа”- Акциони потенцијал настаје када потенцијал

мембране достигне праг; уколико је промена потенцијала испод прага, неће бити акционог потенцијала; све промене потенцијала изнад прага доводе до настанка акционог потенцијала исте амплитуде и трајања

- Акциони потенцијал настаје у области иницијалног сегмента (аксонског брежуљка) и простире се константном брзином и без опадања амплитуде до краја аксона.

Фактори од којих зависи брзина провођења акционих потенцијала

1. Дебљина влакна

2. Температура

3. Присуство мијелина

4. Дужина интернодуса

• Брзина којом влакно проводи акционе потенцијале је својство влакна, које зависи од његових проводничких карактеристика, а пре свега од дебљине влакна и степена мијелинизације.

• Зависност брзине спровођења акционог потенцијала од дебљине влакна је линеарна .

СКОКОВИТО ПРОВОЂЕЊЕ АКЦИОНОГ ПОТЕНЦИЈАЛА

• Најбржа влакна су мијелинизирана. • Наиме, омотач од Шванових ћелија представља изолацију, те на

местима која су покривена њима, нема провођења АП,• промена потенцијала “прескаче” Шванове ћелије и дешава се у

Ранвијеровим сужењима, што доприноси повећању брзине.

Ранвијерова сужења

Шванова ћелија

Мијелински омотач

Категоризација нервних влакана према дебљини влакна и брзини

tip vlakna Dijametar (m)

Brzina (m/s)

Nervni završeci

A 12 – 20 72 – 120 Vlakna proprioceptora skeletnih mišića, motorna vlakna skeletnih mišića

A 5 – 12 30 - 70 Senzitivna vlakna za dodir i mehanički pritisak; vlakna koja polaze sa tetiva

A 3-6 15 – 30 Motorna vlakna mišićnih vretena

B 3 4 – 15 Preganglijska vlakna autonomnog sistema

C 0.3 – 1.3 0.5 – 2.5 Aferentna vlakna interoceptoraSimpatička vlakna

СИНАПСЕ

Синапсе Информација у облику акционог потенцијала се са

једне на другу нервну ћелију или са нервне на мишићну ћелију преноси преко синапси

Према положају где се образују деле се на: централне, које се образују у ЦНС-у периферне, остварују се између надражљивих ћелија на

периферији организма. Према начину преношења надражаја деле се на:

електричне које се осварују: директне везе две ћелије остварене преко

протеинског мостића конексона у чијем се центру налази канал.

акциони потенцијали се истовремено преносе по свим овако повезаним ћелијама

хемијске које се остварују: остварују се између аксона и дендрита две суседне

нервне ћелије преко хемијских медијатора - неуротрансмитера

Електрична синапса

Централне синапсе Централне синапсе се остварују између нервних ћелија

у централном нервном систему. Синапса се састоји од:

пресинаптичке мембране нервног завршетка са кога се импулс преноси на наредни неурон који је са њиме у вези, синапси;

унутар њега се налазе синаптичке везикуле које садрже хемијски медијатор или неуротрансмитер

синаптичке пукотине је међупростор који раздваја два неурона у синапси, односно, раздваја пресинаптичку и постсинаптичку мембрану;

постсинаптичка мембрана је мембрана тела или наставака (дендрита или аксона) другог неурона на кога се нервни импулс преноси;

она садржи рецепторе који за себе везују хемијски трансмитер и омогућавају надраживање или кочење постсинаптичког неурона.

Већина рецептора су истовремено и јонски канали, тј. лиганд (хемијски) зависни јонски канали

Механизам преношења импулса кроз хемијску синапсу

под утицајем нервног импулса, који је стигао у нервни завршетак отварају се канали за Са++ и он улази у ћелију;

под утицајем Са++, синаптичке везикуле се фузионишу са мембраном и ослобађа се неуротрансмитер;

неуротрансмитер дифундује кроз синаптичку пукотину;

на постинаптичкој мембрани налазе се многобројни рецептори који везују за себе неуротрансмитер;

као ефекат везивања неуротрансмитера настаје промена пропустљивости постсинаптичке мембране за одређене јоне и локална промена мембранског потенцијала;

Неуротрансмитер се ослобађа са рецептора и враћа се назад у пресинаптичку ћелију

Синапса: А - пресинаптички неурон; B - постсинаптички неурон; 1 - митохондрије; 2 - синаптичка везикула са неуротрансмитером; 4 - синаптичка пукотина; 5 - рецептори за хемијски медијатор на постинаптичкој мембрани; 7 - ослобађање хемијског трансмитера из пресинаптичког неурона; 6 - транспорт калцијума

Одговор постсинаптичке ћелије

Ефекат деловања неуротрансмитера у централној синапси зависи од1. неуротрансмитера који се ослободио и2. рецептора за који се он везује (хемијски зависни

јонски канали) Ефекат може бити:

ексцитација (побуђивање) и даље провођење нервног импулса

инхибиција (кочење) и заустављање нервног импулса

Постсинаптички потенцијал је краткотрајна, локална промена мембранског потенцијала Појединачно немају довољну амплитуду да изазове

АП

Постсинаптички потенцијали EPSP – ексцитаторни

постсинаптички потенцијал настаје као последица отварања

хемијски зависних канала за Na+ долази до деполаризације

постсинаптичке мембране (потенцијал се приближава прагу)

IPSP – инхибиторни постсинаптички потенцијал Настаје као последица

отварања хемијски зависних канала за К+ и Cl-

долази до хиперполаризације постсинаптичке мeмбране (потенција се удаљава од прага)

IPSP

EPSP

Разлике између ЕПСП и акционог потенцијала: ЕПСП је само смањење мембранског

потенцијала, а не инверзија наелектрисања као при акционом потенцијалу

Амплитуда ЕПСП је сразмерна интензитету надражаја и представља градирани одговор, док је акциони потенцијал одговор по типу “све или ништа”

ЕПСП нема рефрактарне периоде и зато се могу сумирати

ЕПСП се мембраном неурона простире пасивно, електротонично

СУМИРАЊЕ ПОСТСИНАПТИЧКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА Сома и дендрити садрже велики

број рецептора за различите неуротрансмитере и могу истовремено да примају и ексцитаторне и инхибиторне утицаје.

Одлука о томе да ли ће се генерисати акциони потенцијал доноси се на мембрани аксонског брежуљка алгебарским сабирањем свих постсинаптичких потенцијала.

Ако је резултат деполаризације мембране довео до нивоа прага, акциони потенцијал ће се генерисати.

Сабирање постсинаптичких потенцијала врши се:

1. Временском сумацијом сабирање

постсинаптичких потенцијала који настају као последица фреквентне стимулације једног синаптичког улаза.

2. Просторном сумацијом када се истовремено

активира више синаптичких улаза.

Временска сумација

Просторна сумација

Настанак АП зависи од ИНТЕГРАЦИЈЕ ексцитаторних и инхибиторних утицаја, односно од просторног и временског сабирања синаптичких потенцијала

НЕУРОТРАНСМИТЕРИ Неуротрансмитер је супстанца коју

један неурон ослобађа у синаптичку пукотину и која на специфичан начин утиче на активност друге ћелије.

Неуротрансмитери се сврставају у четири групе:

1. Амини2. Амино-киселине3. Неуропептиди4. Пурини

1. Амини

ацетилхолин, норадреналин,адреналин,серотонин

Ацетилхолин широко заступљен у нервном систему трансмитер је и нервно-мишићне синапсе

у соматском нервном систему Од рецептора на постсинаптичкој ћелији

зависиће ефекат ACh АCh делује преко два типа рецептора:

Никотинских рецептора (ефекат активације никотинских рецептора је увек ексцитација)

Мускаринских рецептора (у зависности од подтипа мускаринског рецептора АЦх може да изазове спору деполаризацију или хиперполаризацију)

Холиаергични никотински рецептори или nACh рецептори се налазе на моторној плочи скелетних мишића. Овде је ACh ЕКСЦИТАТОРАН

ексцитаторни, везују и никотин

ексцитаторни, везују и мускарин

инхибиторни, везују и мускарин

Холинергични мускарински рецептори или mACh рецептори се налазе у ЦНС-у и на ефекторним органима парасимпатикуса. Овде је ACh ЕКСЦИТАТОРАН

Други тип холинергичних мускаринских рецептора или mACh рецептора се налазе у ЦНС-у и у срцу. Овде је ACh ИНХИБИТОРАН

Никотински рецептор за ACh

Мускарински рецептор за ACh

Мускарински рецептор за ACh

Норадреналин (NЕ) и адреналин се везују за два типа рецептора:

Алфа адренергичне рецепторе Бета адренергичне рецепторе

Оба типа адренергичних рецептора имају по два подтипа: то су алфа-1 и алфа-2 и бета-1 и бета-2 рецептори.

АNЕ делује на α1 рецепторе изазивајући спору ЕКСЦИТАЦИЈУ и контркцију глатке мускулатуре. α1 рецептори се налазе на крвним судовима коже слузокоже и унутрашњих органа.

NЕ делује на β1 рецепторе срца изазивајући спору ЕКСЦИТАЦИЈУ. Повећавају се фреквенца срчаног рада и снага контракција.

NЕ делује на β2 рецепторе срца изазивајући спору ИНХИБИЦИЈУ. Глатка мускулатура се опушта. β2 рецептори се налазе у дисајним путевима, крвним судовима мишића и срца и ефекторима симпатикуса.

Адренергични рецептори

Серотонин

regulacija apetita, spavanje, seksualno ponašanje, cikadijalni ritam,

2. Амино-киселине

1. Гама-амино бутерна киселина (ГАБА)2. Глицин3. Глутамат4. Аспартат Глицин и ГАБА су инхибиторни

неуротрансмитери (седирање) Аспарагинска и глутаминска киселина

су ексцитаторни трансмитери.

3. Неуропептиди Има их преко 50 У њих спадају и хипофизни и хипоталамусни, као и

интестинални. Познатији неуропептиди су

супстанција П (примарни сензорни трансмитер бола) Опиоиди:

енкефалини – аналгезија, еуфорија (али и учење и памћење) ендорфини – аналгезија, седација

модулатори ефеката неуро-трансмитера (прединаптички и/или постсинаптички) тј. појачавање или инхибицију ефеката Нт.

Учествују и у интеграционим процесима НС: доживљај сензација (бол); настанку емоција (пријатност, радост, туга, бес); контрола нагонског понашања (узимање хране и воде; сексуално)

4. Пурински трансмитери У ову групу спадају

ATP и аденозин

Учествују у систему будност-спавање

Бол

Агонисти-везују се на места на рецептору на која би се везали природни лиганди имитирајући њихов ефекат

Антагонисти-исто место везивања без активације рецептора

Активатори-друго место везивања ефекат као агонисти

Инхибитори-друго место везивања ефекат као антагонисти

Интеракција рецептора и отрова/ПАС

Функционална организација ЦНС-а

МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ НЕУРОНА Однос између неурона

може бити:

1.Дивергентан2.Конвергентан3.Ланчани

Дивергенција Подразумева преношење нервног импулса са једног

пресинаптичког на већи број постсинаптчких неурона. Оваквим везама се постиже просторна амплификација

сигнала и истовремено преношење информације у различите делове ЦНС.

Дивергенција је широко заступљена и у сензорном и у моторном систему.

Конвергенција је такав однос између неурона у коме један неурон

прима информације са већег броја других неурона. Типичан пример конвергенције сусреће се на нивоу

соме моторног неурона кичмене мождине на којој се сустичу информације са неколико хиљада аксонских завршетака.

Ланчане везе su najsloženiji tip neuronskih veza. One se ostvaruju preko

interneurona i zavise od građe i rasporeda interneurona.

Mogu da budu:1. paralelne i 2. oscilatorne.

1. Паралелне У паралелним везама су између

сензорног и моторног неурона уметнути паралелни ланци интернеурона различитих дужина.

Оваквим везама се постиже продужавање ексцитације моторног неурона, тј. временска амплификација сигнала.

2. Осцилаторне везе или реверберацијски кругови

Остварују се преко повратних колатерала аксона које директно, или преко интернеурона, ступају у синапсу са сомом сопственог или неког претходног неурона у ланац.

Овакве везе омогућавају кружење сигнала у трајању од неколико минута па до неколико часова.

+

+

+

+

Осцилаторне везе или реверберацијски кругови

ТИПОВИ ИНХИБИЦИЈЕ У НЕРВНОМ СИСТЕМУ Инхибиција је феномен без кога се не

може замислити функционисање нервонг система.

Постоје три основна типа инхибиције у нервном систему:

1. Постсинаптичка инхибиција,2. Пресинаптичка инхибиција,3. Инхибиција повратном спрегом

1. Постсинаптичка инхибиција се остварује директним инхибиторним деловањем пресинаптичког неурона на постсинаптички, преко инхибиторног неуротрансмитера, на пример, GABA или глицина, који на постсинаптичкој мембрани изазивају генерисање ИПСП.

2. У пресинаптичкој инхибицији се смањује количина трансмитера који се ослобађа у синаптичку пукотину, док се својства постсинаптичке мембране не мењају.

3. Повратна инхибиција најјасније је изражена код моторних неурона Од аксона моторног неурона одваја се

колатерала која активира један инхибиторни интернеурон (Реншо ћелија).

Аксон овог интернеурона ступа у синапсу са сомом истог моторног неурона и инхибира његову активност.

Такав неуронски аранжман обазбеђује преношење слабе и умерене активности моторног неурона на мишић, а спречава претерану активност моторног неурона која би могла да доведе до хиперактивности или конвулзија мишића.

+

+

+

-

Инхибиција повратном спрегом

4. Реципрочна инхибиција Основа за антагонистичко деловање мишића

екстензора и флексора Међусобно се инхибирају, тј. контракција

једног изазива релаксацију антагониста

+

+

+

-

Ekstenzor

Fleksor

Motoneuron

Motoneuron

Senzitivni neuron

Senzitivni neuron

Inhibitorni interneuron

Еволуција нервног система Сунђери (Porifera) – не постоји Дупљари (Cnidaria) – први пут,

мрежаст н.с. Пљоснати црви (Platyhelminthes) –

појава ганглија, цефализација, врпчаст н.с.

Зглавкари (Arthropoda) – лествичаст н.с.

Кичмењаци (Hordata) – цеваст н.с., ектодермалног порекла

Литература Гајтон,А. Ц, Хол, Ј. Е:Медицинска физиологија, Савремена

администрација, Београд, 1999. Давидовић, Вукосава: Упоредна физиологија, ЗУНС, Београд,

2003. Предавања проф. Надежда Недељковић (

http://files.bio.bg.ac.rs/index.htm), Катедра за општу физиологију и биофизику, биолошког факултета

Приручник за физиологију, Босиљка Плећаш Соларевић, Фармацеутски факултет у Београду

Prezentacija prof. dr. Vesna Starčević - NEUROAKTIVNI PEPTIDI (NEUROPEPTIDI –NP) – Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu (http://wwwold.med.bg.ac.rs/dloads/posledip%202010_2011/sas/fiziologija_nervnog_i_endokrinog/NEUROAKTIVNI%20PEPTIDI%202010-11.pdf)