192
Радмила Жежељ-Ралић Читанка за четврти разред основне школе pe apo h e

126378317 srpski-jezik-4-citanka

  • Upload
    -

  • View
    531

  • Download
    14

Embed Size (px)

Citation preview

Радмила Жежељ-Ралић

Читанка за четврти разред основне школе

pe apo h e

РЕЧИ ЧАРОБНИЦЕЧитанка за четврти разред основне школетреће издање

Ауторка: Радмила Жежељ-РалићИлустрације: Зорана Кесер-ПетровићРецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду

Радиша Ђорђевић, дипломирани педагогИвана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду

Графичко обликовање и илустрације пиктограма: Сашењка Мељников ИвановићЛектура: мр Горан ЗељићКомпјутерско обликовање: , Нови Сад

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11000 Београд Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.co.yu

За издавача: Гордана Кнежевић-ОрлићУредник: Александар РајковићШтампа: Ротографика, СуботицаТираж: 10.000 примерака

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртом разреду основног образовања и васпитања решењем број 6-00-00124/2006-06.

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

© Klett, 2008.ISBN 978-86-7762-068-4

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

37.016:821-82 (075.2)

РЕЧИ чаробнице : читанка за четврти разред основне школе / [приредила] РадмилаЖежељ-Ралић; [илустрације Зорана Кесер-Петровић]. – 3. изд. – Београд : Klett, 2008 (Суботица: Ротографика). – 191 стр. : илустр. ; 26 cm

Текст ћир. и лат. – Тираж 10.000 Речник: стр. 183-186. – Они су писали за нас: стр. 187-190.

- Речи чаробнице : избор обавезних текстова из Читанке за четврти разред основне школе / текстове читају Татјана Станковић, Светислав-Буле Гонцић. – 1 електронски оптички диск (CD-ROM); 12 cm

ISBN 978-86-7762-068-41. Жежељ-Ралић, Радмила [аутор]

COBISS.SR-ID 147352844

Мама.Тата.

Крила.Лет.

Прозор.Месец.Небо.Цвет.

Говор.Љубав.Бајка.Сан.

Осмех.Песма.Сунце.

Дан.Књига.Свитац.Машта.Птице.

Теку РЕЧИ ЧАРОБНИЦЕ.

РЕЧИ ЧАРОБНИЦЕ

Драга девојчице! Драги дечаче!

Ово је још једна твоја читанка. Њене су странице пуне вере у твоју снагу знања и стварања и твоју способност замишљања и

истраживања.

Не заборави: текстове који су означени * обавезно прочитај! Остале текстове читај у слободно време и према сопственом избору.

Нека читанка постане твој добар пријатељ.

Док отвараш њене странице – врата, указиваће ти се чудесни светови исткани од љубави и људског сна. Слободно закорачи у ту чаролију!

Ауторка

4

САДРЖАЈ

*

**

***

**

**

**

****

***

****

*

НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ – Мошо Одаловић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10KAD DEDICA NE ZNA DA PRIČA PRIČE – Đani Rodari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12ДОКТОР ГРОЗОЗО МАЛО ХАРА ПО СВЕТУ – Владимир Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14КО ДА ТО БУДЕ – Стеван Раичковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17ЈУНАЧКА ПЕСМА – Мирослав Антић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19ЉУБОМОРНО ДУГМЕ – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22ГРАД – Јанко Веселиновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24ЈЕСЕН – Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27ПОЗНО ЈЕСЕЊЕ ЈУТРО – Исидора Секулић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29ЧАРОЛИЈА РЕЧИ – КЊИГА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

У ОЛДАНИНИМ ВРТОВИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33BESKRAJNA PRIČA – Mihael Ende . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34OLDANINI VRTOVI – Grozdana Olujić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38САЊА – Момо Капор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42MALI PRINC – Antoan de Sent-Egziperi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46АЛИСА И ВЕЛИКО РУЖИНО ДРВО – Луис Керол . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49PČELICA MAJA – Valdemar Bonsels . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51РУЖНО ПАЧЕ – Ханс Кристијан Андерсен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53TRNOVA RUŽICA – Braća Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56ЧАРОЛИЈА СВЕТЛОСТИ – ФОТОГРАФИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

ОСЛУШНИ СРЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61ДРУГ ДРУГУ – Драган Лукић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62ПАУКОВО ДЕЛО – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64МРАВ ДОБРА СРЦА – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Рене Гијо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70ШТА СЕ СВЕ МОЖЕ ШЕШИРОМ ОД ЦРНЕ КОЖЕ – Раде Обреновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74СТЕФАНОВО ДРВО – Светлана Велмар-Јанковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76AŽDAJA SVOME ČEDU TEPA – Ljubivoje Ršumović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80LUCKASTA PESMA – Federiko Garsija Lorka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81ЧАРОЛИЈА ЗВУКА – РАДИО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

ИЗ СРПСКЕ СТАРИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ – народна легенда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90СТАРИ ВУЈАДИН – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92ШЉИВЕ ЗА ЂУБРЕ – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94ПЕПЕЉУГА – народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

5

САДРЖАЈ

***

**

**

**

**

*

*

**

*

* означава обавезне текстове

PEPELJUGA – Aleksandar Popović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105ЈЕЛЕНЧЕ – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107ЧАРОЛИЈА ЦРТЕЖА И РЕЧИ – СТРИП . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

МЕСЕЧЕВЕ ПРИЧЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109ТЕСЛИН МАЧАК – Миодраг Новаковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110МЈЕСЕЧЕВА ПРИЧА – Григор Витез . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115PRIČA O DEČAKU I MESECU – Branko V. Radičević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118JUTRO NA MESECU – Herbert Džordž Vels . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121СУНЧЕВ ДАР – Милутин Миланковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124ЦИГАНИН ХВАЛИ СВОГA КОЊА – Јован Јовановић Змај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126МЕСЕЦ – Момо Капор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129ЧАРОЛИЈА ПОКРЕТНИХ СЛИКА – ФИЛМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

TИ МОЖЕШ НАЈВИШЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131БОСОНОГИ И НЕБО – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132ЧИК, ДА ПОГОДИТЕ ЗБОГ ЧЕГА СУ СЕ ПОСВАЂАЛА ДВА ЗЛАТНА БРАТА – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136PODELA ULOGA – Gvido Tartalja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140ОД ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА – Михаjло Пупин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143ЗЛАТНА РИБИЦА – Душко Трифуновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148VIOLINA – Miroslav Demak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149ЧАРОЛИЈА ГЛЕДАЊА И СЛУШАЊА НА ДАЉИНУ – ТЕЛЕВИЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

ТЕБИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153ПРВА ЉУБАВ – Бранислав Нушић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154ТЕБИ – Драгомир Ђорђевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158ПЛАВИ ЗЕЦ – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159ТРЕШЊА У ЦВЕТУ – Милован Данојлић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162ПРИМЕР ЗА УГЛЕД – Влада Стојиљковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163NAVIJAM ZA VIOLETU – Nedeljko Popadić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166УСПАВАНКА ЗА Д. – Перо Зубац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167ЗЛАТНО ЈАГЊЕ – Светлана Велмар-Јанковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168ЛЕГЕНДА О ДЕЧАКУ ИЗ ЊУЈОРКА – Драган Лакићевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174КАО КРАТАК ЛЕП САН – Милутин Миланковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177ВОЛЕО БИХ – Недељко Попадић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181ЧАРОЛИЈА РАЧУНАРСКОГ СВЕТА – ИНТЕРНЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183ОНИ СУ ПИСАЛИ ЗА НАС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187ВАЖНЕ РЕЧИ У ЧИТАНЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

6

У читанци ћеш наићи и на следеће знаке:

Они ће ти бити путокази за успешан рад.Желим ти успех и задовољство у раду!

Шта мислиш? Да ли знаш? Кажи ми, кажи

Хајде да стварамо!

Задаци

Да се подсетимо За радознале

8

НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ

Звоно,молим те –још мало дремни;кажем ти лепода нисмо спремни!

Учинило нам се: распуст је дуг...Шта да ти причам – буди друг!

Буди другарчина, распуст продужи,за бедну седмицу да буде дужи.

Објави негде у дну рубрике:Школа се одлаже на захтев публике!

Мошо ОДАЛОВИЋ

9

НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ

Хајде да стварамо!Поделите се у више група. Свака група нека уради следећи задатак:Направите зидне новине на тему „Пет разлога да школска година почне баш данас“. Или оног дана који ви одаберете. Размислите.

Шта мислиш? Како би још деца могла да упознају одрасле са својим идејама?

Кажи ми, кажиКоме се обраћа публика из песме? Којим стиховима то чини? Зашто то чини? Да ли разумеш ове молбе? Зашто се звону обраћају као да је живо? Јеси ли овог лета желео/желела да се распуст скрати или да се продужи? Зашто? У којој рубрици би требало да се објави ова молба па да је одрасли разумеју?

Да ли знаш?Реч публика је латинског порекла и значи свет, нарочито: читалачки свет, читаоци, гледаоци, слушаоци, јавност, народ, људи. Каква сте ви данас публика?

За радознале Најтеже звоно на свету је Цар-звоно у Москви у Русији. Тешко је 196 тона, а изливено је 1735. године.

10

СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР

У крилу једне поточареВећ три недеље животареЈедан млад свитац пшеничарИ један стари воденичар.

Пре тога је свитац лутаоСветлуцајући по пшенициА воденичар брашно гутао И чамовао у воденици.

Једне вечери, тихе и простеКад им већ беше самоће достаСтарац позва свица у гостеСвитац заволе старца и оста.

Запали свитац жижак у душиБркатог старца, бивше делијеИ од тада му жрвањ певушиМного лепше и веселије.

Удан старац џакове носи,Просипа брашно и купи зрнца.Свитац му дрема у снежној косиИ слуша песму његовог срца.

У сутон стари млинар вечераА свитац му над софром сјајиПа су му тврди залогајиСлађи од меда и шећера.

Потом, кад попац дуне у фрулуСтарац прилегне на ћилим травеА свитац му запали лулуИ светлуца му око главе.

Тако живе у сенци ивеНа коју слећу јата безбројнаСвитац пшеничар и воденичарДва пријатеља нераздвојна.

Добрица ЕРИЋ

11

СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР

Кажи ми, кажиШта је воденица? Како је почело пријатељство између свица и воденичара? Зашто је свитац заволео старца? А старац свица? Каква је атмосфера у воденици откад старац није сам? Обележи строфу која о томе говори. Какве су летње, а какве зимске вечери у воденици?

Хајде да стварамо!Замисли да си водитељ емисије „Пријатељи“. Твој гост је свитац пшеничар. Припреми питања за интервју који ћеш са њим водити.

Шта мислиш? Шта је пријатељство? Ко су човекови проверени пријатељи из света животиња? Како се показује пријатељска љубав? Шта је самоћа? Шта значи „запалити жижак у нечијој души“?

ЗадациОпиши једног свог необичног пријатеља/пријатељицу.. Смисли један вечерњи разговор (дијалог) свица и воденичара.

12

KAD DEDICA NE ZNA DA PRIČA PRIČE

– „Živela jednom devojčica koja se zvala Žutokapica.“– Ne, Crvenkapica!– Ah, da, Crvenkapica. Mama je pozvala i rekla joj: „Slušaj, Zelenkapice...“– Ne, Crvenkapice!– Ah, da, Crvenkapice. „Pođi kod tetke i odnesi joj ovaj krompir.“– Ne, idi kod bake i odnesi joj ručak!– Dobro. Devojčica krene u šumu i sretne žirafu.– Sve si pobrkao! Srela je vuka, a ne žirafu.– I onda je vuk upita: „Koliko je šest puta osam?“– Nije istina! Vuk je pitao: „Kuda si pošla?“– Imaš pravo. A Crnokapica mu odgovori...– Bila je Crvenkapica, crvena, crvena!– Da, i odgovorila je: „Idem na pijacu da kupim paradajz...“– Ni govora! „Idem kod bake jer je bolesna, ali sam zalutala.“– Tako je. A konj joj reče...– Kakav konj? Bio je vuk!– Tačno. I rekao je ovako: „Idi tramvajem broj sedamdeset i pet, siđi

na trećoj stanici, skreni desno, onde su tri stepenice i tu kupi gumu za žvakanje.“

– Dedice, pa ti uopšte ne znaš da pričaš priče. Sve pogrešno pričaš, sve izokreneš. Ali žvakaću gumu moraćeš da mi kupiš.

– Dobro, evo ti novac.I deda nastavi da čita novine.

Đani RODARI

13

KAD DEDICA NE ZNA DA PRIČA PRIČE

Kaži mi, kažiDa li je ovaj tekst ozbiljan ili šaljiv? Ko u njemu postavlja pitanja, a ko odgo- vara? Da li deda ozbiljno misli ono što odgovara? Kakva je njegova namera? Koliko je pogrešnih odgovora dao? Gde se otkriva zašto je deda izmešao odgovore? Da si na mestu unuka, šta bi uradio/uradila kad vidiš da deda nije raspoložen za priču? Imaš li ti neko iskustvo slično ovom? Ispričaj.

ZadaciNabroj sve boje kapica koje se pominju u priči. Nabroj i životinje koje se pojavljuju umesto vuka. Dramatizujte ovaj tekst.

Da se podsetimoPisac nam daje samo razgovor dede i unuka, a ipak o njima mnogo saznajemo. Iznesi nekoliko njihovih osobina.Da li sa sigurnošću možeš da odrediš da li se u tekstu govori o unuku ili o unuci? Glasaj i obrazloži svoje mišljenje.

Da li znaš?Razgovor dva lica može da bude deo teksta ili ceo tekst. Ima čitavih dela koja su pisana u obliku razgovora. To su dramski tekstovi. Oni se prikazuju u pozorištu.

Hajde da stvaramo!Izaberi jednu od poznatih bajki i „preradi“ je kao što je to uradio dedica iz priče. Odigraj svoju priču sa parom iz klupe.

14

ДОКТОР ГРОЗОЗО МАЛО ХАРА ПО СВЕТУ

Једном приликом, у Гудурама Обреновца, набасам на џиновски рат-лук. Крајње необично. И примамљиво. Неодољиво. Те вам се ја преварим и – смажем тај ратлук. А онда приседнем да одморим уморне цокуле. Из-гледа да сам мало дремнуо. Мало, али... Ма све грешка за грешком!

Будим се. У руци ми црна цедуља. Мој омиљени непријатељ, зли научник доктор Грозозо оставља ми редовно црне поруке, јер само моје очи соколове умеју да читају црна слова са црне хартије... Шта ми Грозозо пише?

„Многонепоштовани Пустолове, ти си се од мог ратлука сад рас-пекмезио, а ја мало харам по свету. Лукаво с моје стране, а?

С непоштовањем, твој одани Грозозо!“Каква ли злодела Грозозо чини? Буши ли деци балоне? Да ли соли

бисквит-торте? Не. Грозозо испушта – о, ужаса – ваздух из гума на би-циклима широм Планете!

Јурнем на зликовца. И паднем. Од оног ратлука сам занемоћао – колена су ми мекана као ратлук. Како да повратим снагу?

Недељу дана пузио сам до најближе чели-чане. Ту ојачам. Е, сад ћу Грозозоу јавно да по-чупам уши и да га тако обрукам! Похитам, али у руци ми – заједно са кваком – остану челична врата челичане. Мало сам изгледа претерао са челичењем. Незгодно, Грозозоу сад не могу ништа – претерано сам јак. Кад сам оштетио челичану, како би тек Грозозо био оштећен?! Хм. Ова надљудска снага мора проћи за две-три недеље. Али, дотле ће Грозозо целу планету претворити у рушевине. Али, имам ја своје људе. Скокнем до чувеног Била Меза...

– Биле, извуци уместо мене уши доктору Гро-зозоу?

– Нећу – рече буквално Бил Мез и настави да хрче у грмљу.

15

ДОКТОР ГРОЗОЗО МАЛО ХАРА ПО СВЕТУ

– Причувај се, Биле Мезу, ја ћу теби довести Црнога Гусара, најго-рег певача на свету, нека ти крешти гусарске песмице – да научиш шта је патња! И доведем Црног Гусара...

– Црни Гусаре, запевај мало овом Билу Мезу, нека сазна шта је патња!

– Нећу – рече Црни Гусар и оде да непристојно чачка зубе сабљом.– Причувај се, Црни Гусаре, ја ћу теби довести моју тетка Соку, нека

те без милости ориба у кориту! И доведем моју тетка Соку...– Тетка Соко, орибај овога Гусара, нека упозна тамну страну живота!– Нећу – рече тетка Сока и оде да своју нову веш машину обучава

како се правилно пропира плавеж.– Причувај се, тетка Соко, ја ћу теби довести мољца Мокија да поје-

де све џемпере које ми плетеш за пролеће, лето, јесен и зиму!И доведем мог кућног љубимца – мољца Мокија – великог љуби-

теља чисте рунске вуне...– Моки, једи ове џемпере!– Хоћу!Стаде Моки џемпере јести. Стаде тетка Сока Црнога Гусара неми-

лосрдно рибати. Стаде Црни Гусар Билу Мезу песмицу крештати. Бил Мез чупну доктора Грозозоа васпитно за ушеса.

Престаде Грозозо испуштати гуме на бициклима.Кад је кроз месец дана попустила она надљудска снага, могао

сам безбедно Грозозоа да чупнем за уши и лично. Али, Гроки је тако полетно и вредно пумпао гуме на бициклима широм света, па нисам хтео да му сметам.

Владимир АНДРИЋ

Кажи ми, кажиШта значи скраћеница РТС? Да ли ти је познато да је на овој телевизији успешно приказивана емисија о необичним згодама и незгодама великог светског путника познатог као Пустолов? Какав је утисак оставила на тебе ова прича? Како замишљаш Пустолова, а како доктора Грозозоа? Шта је пустоловина? Како разумеш наслов приче? Знаш ли неког светски познатог пустолова (проналазача) чије су пустоловине измениле свет?

16

Шта мислиш? Којој храни Пустолов није могао да одоли? Како је доктор Грозозо искористио његову слабост према ратлуку? Какав предео у природи називамо гудуром? Личе ли Гудуре Обреновца на праве гудуре? Зашто? Како је ратлук деловао на Пустолова? Шта је за то време радио Грозозо? Какве је неприлике Грозозо правио деци? Шта је предузео Пустолов да би помогао деци? Да ли си очекивао/очекивала овакав исход њихове „борбе“?

ЗадациПронађи у тексту делове који носе елементе бајке. Пронађи и део који подсећа на ређалицу „Пошла кока на пазар“. Ко су ликови у Пустоловљевој ређалици? Зашто је први лик у ређалици Бил Мез, а последњи мољац Моки?

Хајде да стварамо!Доктор Грозозо је спознао да је живот много лепши кад си неком потребан. Пожелео је да се захвали Пустолову за ову корисну лекцију. Помози му. Одабери да ли ће Грозозо писати писмо, разгледницу, електронско писмо (e-mail) или СМС поруку. Ако ти је лакше, опиши једну своју пустоловну жељу. Смисли неки пустоловни задатак за своје пријатеље.

Да ли знаш?Старо име Обреновца је Палеж. У току Другог српског устанка Палеж је потпуно спаљен. Обновио га је 1859. године кнез Милош Обреновић по коме је добио име. Знаш ли како је добио име твој град или село?

Да се подсетимоКристифор Колумбо, велики италијански морепловац и пустолов, донео је пре нешто више од петсто година са америчког континента биљке и животиње без којих бисмо данас тешко могли да замислимо живот (кромпир, пасуљ, бундеве, паприке, парадајз, кукуруз, сунцокрет, ананас, каучук, кокос, дуван – фуј! и ћурке).

17

КО ДА ТО БУДЕ

Кад локомотива засвира И воз стане – Да ли бисте волели да из даљинеТачно пред васНеко бане?

У пристаништу кад брод затрубиИ ленгер спусти – Да ли бисте волели са палубе да вамНеко махнеКроз дим густи?

Кад крене авион ка земљи долеСа неба плава – Да ли бисте волели да кроз вратанцаПровири на васПозната глава?

И ноћу када вас сирене доласкаИз сна пробуде – Кога бисте волели да угледате?Ко да то буде?Ко да то буде?

Стеван РАИЧКОВИЋ

18

Да се подсетимоСтеван Раичковић је писац за децу и одрасле. Његове песме за децу које сликају градски амбијент пуне су светлости и топлоте, утехе и доброте. У трећем разреду прочитали смо његову причу „Бајка о белом коњу“.

Кажи ми, кажиДа ли си понекад усамљен/усамљена? Како побеђујеш своју усамљеност?Чијем се доласку највише радујеш? Зашто? Како се осећаш док ишчекујеш драге госте? А како кад си ти гост? Коју би познату личност волео/волела да упознаш и угостиш? Зашто?

Шта мислиш? Како још можемо рећи да је неко пред нас бануо?Песник каже да неко може да нам дође из даљине, са палубе, кроз вратанца, из сна... Одакле још?

ЗадациПрочитај први стих из сваке строфе. Да ли би тим стиховима могла да започне нова строфа? Покушај! Оно што недостаје – допиши.Опонашај звук који производи воз, бродска сирена, авион...

Хајде да стварамо!Опиши или нацртај једну своју неостварену жељу.

19

ЈУНАЧКА ПЕСМА

Познајем једног капетана.Брада му дуга скоро до југа.Опловио је пола света.Опловио је сто океанаи многобројна мора друга,и многобројна мора трећа,и многобројна мора пета.

Тај је капетан страшно јак.На леђа може да дигне џак.Којешта – џак!Бар два-три џака и уврх тога још седам ђакаи пет морнара, јаких момака.

Па кад све то лепо на леђа стави,он се овако важан прави:прошета,рецимо,читавом лукоми сруши кућу левом руком.Испије млека осам окаи шест буради вишњевог сока,па тако пијан све успут газии около се на децу плази.

20

Знам и тог трећег капетана.Глас му је јачи од урагана.Брада му је дуга даље од југаи око земље још два-три круга.

Тек тај је страшан!Тек тај је јак!Слободно шета кад је мрак.Не плаши се хладне воде.Не плаши се ниједног миша.У берберницу без маме одеи нешто певуши док се шиша.Мислим да никад прст не сиса.Уме, ал’ неће да се бије.Тај се не боји земљописа,рачуна,цртања,историје...

Пред учитељем мирно стоји.Зна до милион брзо да броји.Ничег се, кажем,тај не боји.

Лако је њему,лако је њемуда буде такав јунак у свему.Лако је њему да суче брк,лако је њему да буде јак,кад је искусни морски вук,а не обичан размажен ђак.

Мирослав АНТИЋ

21

Шта мислиш? За кога се каже да је јунак? Шта је насупрот јунаштву? Шта значи изрека „на муци се познају јунаци“?Зашто се ова песма зове „Јуначка песма“?

Кажи ми, кажиО каквим јунацима је реч у овој песми? Како изгледа први капетан? Шта он може? Какав је трећи? Којим се њиховим јунаштвима диви дечак? Чега се дечак плаши? На основу чега то закључујеш? Шта дечаку у школи представља проблем? За кога се каже да може нешто да уради левом руком? Шта је смешно у овој песми?

Да ли знаш?Мирослав Антић је написао и Најмању песму, Најљубавнију песму, Дрхтаву песму, Шашаву песму, Босоногу песму, Задихану песму, Мушку песму, Татину песму, Досадну песму... Све их можеш наћи у књизи „Плави чуперак“.

Хајде да стварамо!Направи интервју са првим капетаном. Имај у виду сва мора и океане које је опловио и све луке у којима је пристајао. Или замисли и напиши како изгледа једна страница из капетановог дневника.

22

ЉУБОМОРНО ДУГМЕ

Кад сам срео дугме без капутаседели смо, тако прекопута,дугме, ја и месечина жута.

Све је било дивно, ал’ суморнојер дугме је било љубоморно.

Дугме боли, ког сад капут воли?Дугме пита, где мој капут скита.

Ја му кажем: дугме, није драма,зашто патиш? Видим ти по лицу

готова је љубав међу вама,мани капут, па воли дугмицу!

Шта те боли ког сад капут воли!Ко те пита где твој капут скита?

Све је било дивно, ал’ суморнојер дугме је било љубоморно.

Дугме боли, ког сад капут воли?Дугме пита, где мој капут скита?

Бранислав ЦРНЧЕВИЋ

23

ЉУБОМОРНО ДУГМЕ

Да ли знаш?Шта је љубомора? Како настаје, а како нестаје? Ко је љубоморан у овој песми? Зашто? Шта му саветује песник? Да ли дугме прихвата савет?Да ли си ти некад љубоморан/љубоморна? Како то изгледа?

ЗадациНаправи именице женског рода од речи: cунце, слово, мир, пиле, метар, дрво, снег. Препевај песму тако што ћеш уместо речи дугме и капут користити речи пролеће и лето.

Хајде да стварамо!Напиши причу „Јуче сам срео/срела књигу без слова“.

Кажи ми, кажиКако си разумео/разумела значење речи „драма“ у песми? Објасни.

24

ГРАД

Врућина и оморина... Нигде цвркута, нигде ветрића! По гдекоји сељак прође улицом, прекинуо опасач, распучио прса, затурио капу на затиљак, па корача тешко, једва бога назива. Говеда се заобадала, па јуре улицом као бесомучна; коњи стали крај плота, у пашњаку; зној их облио, а они окренули главе један ка другом, па машу и репом се бра-не од силне муве; пси полегали под стреје, затворили очи, исплазили језике, и лено регну тек онда кад им мува на њушку падне... и живина поскапа. Гушчићи полегали по бари; кокоши се склониле у хладове, опустиле крила, па зинуле од тешка зора; а ћурке заболе кљунове у земљу, па се не мичу... и дрвета опустила лишће, и кукуруз се пресукао, и влат пшенице стоји усправно као свећа, ни да се њи’не... Да те бог сачува!... Све игра пред очима; и онај ваздух побледео и отежао, па те гуши као пепео; кроза њ те сунце жеже као жеравица, а бледим се не-бом ваља по неки жбунић: бео, сив, мрк, голубије боје...

Кишица се спусти. Облак склапаше са свију страна, а ја гледам како се кишне капи претапају у прашини, и осећам како ме запахњава ми-рис саме земље...

Наједаред дуну силан ветар. Дрвета се савијаху до земље. Он крха-ше гране и гранчице, па то све носаше као сламке.

Шину муња, очи засенише. Онда загрме. Потраје мало, шину друга, трећа... и – чу се лупа по крову. Бацим поглед у авлију и видех како од земље одскачу комади леда, велики као песница.

Грaд брисаше све: и грање, и лишће, и влат, и траву. Гране падаху са дрвећа, као да их мотком обијаш; са кућа падаху комади разбијена црепа... Замрачило се, па сипа као из подеране вреће, а ветaр се напео, дува, па коси као оштра коса. Не само ја него ни најстарији људи у селу овако шта нису запамтили. Падао је као најбујнији пљусак. Зачас побе-ле земља, а кроз авлију почеше тећи јаруге од самога леда.

Кад већ разби прозор крај кога сам стајао, и кад ми поче капати са тавана на врат – ја се уклоних у собу.

Али ни тамо не беше боље. Жена стала крај прозора, па гледа и ћути, а дете плаче. Ја седох на кревет. Хиљадама најтужнијих мисли вртело ми се у памети. Сагао сам главу, па не смем ни да је дигнем.

25

Страх ме хвата и при помисли да погледам на оно голо дрвеће и ону пустош..

Сунце се проби кроз облаке. Ништа јадније нисам видео у свом веку. По друму лежаше пообијано грање и лишће, блатом улепљено. Докле око могаше сагледати, сама пустош. Са висова се дизаше бела пара; дрва штрчаху као да су ватром опаљена; где беше таласава пше-ница и кукуруз – ту сад згажена стрњика и патрљци, као да их је војска прегазила...

Јанко ВЕСЕЛИНОВИЋ

26

Народ је рекао: ПОСЛЕ КИШЕ СУНЦЕ СИНЕ.

Кажи ми, кажиКоје годишње доба доноси врућину и оморину? Шта следи иза незапамћене врућине и суше? Како је описано село пред олују? Како је почела олуја? Шта је донео олујни ветар? Шта се дешавало за време олује? Како је изгледала земља кад је стао бес природе? Чијим очима је виђен град?

Шта мислиш? Како се осећао писац кад је прошла олуја? Зашто је осећао страх при помисли да погледа на ону пустош? Како се осећају сељаци кад осете да ће бити града? Како се данас људи боре против града?

ЗадациОбележи сликовите изразе у тексту. Направи списак непознатих речи и објасни њихово значење.

Хајде да стварамо!Опиши једну временску непогоду, на пример олујни ветар или вејавицу.

Да ли знаш?Јанко Веселиновић је најрадије писао о селу. Пошто је рођен у Мачви (Црнобарски Салаш), писао је о њој са много љубави. Био је учитељ, новинар и драматург у Народном позоришту. Роман „Хајдук Станко“ био је омиљена књига многих генерација деце. У овој причи он је приповедач, приповеда у првом лицу.

27

ЈЕСЕН

Ко горда царица и бајна, са снопом златнога класја,На пољу јесен стоји. Са њене дражесне главеЛиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле, До саме мирисне траве.

Пухором посут грозд у једној подигла руци,И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди,Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди.

Како је мамљиво све! На старом огњишту мирноПуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равниИ влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни’.

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји,Док дремеж не савлада све. И страсно шаптање тадаКроз мирни прошушти дом – ал’ и то губи се брзо, И сан лагано пада...

Војислав ИЛИЋ

28

Кажи ми, кажиКако замишљаш јесен док читаш прву строфу? Зашто се јесен смеши зрелом грожђу? Какве бајке (гатке) прича јесен? Какву тајанственост носи јесења магла? Каква је јесен на почетку, а каква на крају? Да си сликар, како би илустровао/илустровала прву строфу?

ЗадациПронађи песничке слике и испиши их у свесци. Која ти се највише допада? Зашто? Часове слушања музике обогати композицијом „Јесен“ Антонија Вивалдија. Упореди доживљаје.

Хајде да стварамо!Замисли да си ти јесен. Које све послове треба да обавиш у селу? Какве би савете дао/дала деци, а какве птицама?

Да се подсетимоПесничке слике граде визуелни (видни), звучни и мирисни елементи. Пронађи их у песми.

Да ли знаш?Описна песма помоћу слика природе приказује унутрашњи доживљај песника, његова осећања и мисли.

29

ПОЗНО ЈЕСЕЊЕ ЈУТРО

Сељаци још спавају, а по друму пролазе само ветар и студ. Болесна трава се насисала влаге, омлитавила и полегла и као арк-

тичка маховина помодрела од мраза и слане.На ивици јендека летошњи чкаљ разапео своје осушене крте ста-

бљичице, са пободеним ћелавим лопатицама, а на увелом листу лежи мртав један од оних финих баштенских паукова што падају на распуште-не косе малих девојчица и спавају у круницама белих јоргована.

На дну јендека ћути барица, и стрепи од прве ледене коре што ће доћи.

У једном удубљеном трагу човечије стопале чучи врабац. Згрчио своје промрзле ножице, и чини се да је у земљу забоден. Увукао врат, стегао кљун, и док температура нагло пада, његово мало срце куца неједнако и ретко.

На небу две-три расплакане звезде, у ваздуху два-три смрзнута ме-сечева зрака.

30

У дну поља стоје редови црних дебелих стабала, а по укрштеним суварцима се види да шума не живи.

Тамо на страни крупан бик доживљује позно јесење јутро. Лежи; под њим и око њега се отопила слана и пуши се земља. Уз рогове на-кострешени чуперци коврџаве длаке, а под испупченим црним челом светла влага сањивих очију. Обара главу и слузавим својим ноздрвама мирише траву, жуту као шафран, горку као пелен. – Клече, заљуља се, грдан и тежак, и страховито шупљим тоном прастарих животињских грдосија рикну поздрав Богу Сунцу.

Затим још дуго беше тишина и облачно и из шуме допираше само мирис трулих дрвета и мртвих инсеката.

Исидора СЕКУЛИЋ

31

Шта мислиш? Колико одељака можемо издвојити у тексту? Како је песникиња дочарала мирисе, боје, облике и звукове касне јесени? Које су најснажније слике у тексту?

Кажи ми, кажиКако изгледа болесна трава? Какав је чкаљ? Од чега стрепи барица у јендеку? Какав је врабац, а како изгледа бик? Пронађи појединости којима је то дочарано. Какву је боју добила шума? Како се оглашава бик? Ко највише стрепи „док пролазе ветар и студ“? Да си музичар, којим би инструментом дочарао/дочарала позну јесен?

ЗадациОбележи у тексту најлепше описе. Објасни изразе: крте стабљичице, расплакане звезде, смрзнути месечеви зраци, страховито шупљи тон. Смисли нови наслов за ову причу. Опиши касну јесен у својој улици.

Хајде да стварамо!Замисли да водиш једну радио емисију и да ти је гост хладна јесења киша. Како би текао ваш разговор? Води рачуна о звуковима који је прате (лупање, капање, фијукање ветра, ударање грана о прозоре, шкрипа...). На часу ликовног насликај један јесењи пејзаж.

Да се подсетимоОписивање је сликање речима. Речима се могу сликати предели, људи, природне појаве, догађаји... Што је у опису више детаља и различитих чулних доживљаја, то је он живописнији и снажнији.

Да ли знаш?Пејзаж је слика неког предела.

32

ЧАРОЛИЈА РЕЧИ – КЊИГА

Да ли си се некад запитао/запитала када је настала прва књига?Данас се зна да су људи прве записе правили на глиненим плочи-

цама. Неки од тих пронађених записа стари су преко 5 500 година.

Ни прве књиге нису много личиле на данашње. Писане су ручно на свитку пресоване биљке папирус, а касније на пергаменту, танком комаду животињске коже, словима која бисмо данас тешко разумели. Пошто су писане руком, било их је мало и тешко да су се могле наћи две потпуно исте.

Открићем штампарске машине 1450. године, Немац Гутенберг про-менио је свет! Масовна производња књига, штампање неограниченог броја примерака истог рукописа, омогућила је људима да преносе информације кроз време и простор и познатим и непознатим читаоцима.

Једна од најчитанијих књига на свету је Библија.

Кажи ми, кажиШта знаш о производњи књига? Шта је библиотека?Замисли данас свет без књига. Шта би све било друкчије?Која је твоја омиљена књига? Зашто?

SIMBOLI REPUBLIKE SRBIJE

o ah h m bptob ma

34

Stanovnici zemlje Fantazije zahtevaju od dečaka Bastijana Baltazara Buksa da spasе Detinju Caricu, njihovu vladarku, da iznova stvori carstvo koje nestaje i da svemu smisli novo ime. Jedini način da to učini jeste da i on postane deo Fantazije. Tako Bastijan postaje jedan od likova knjige koju čita. Bastijan Detinjoj Carici daje ime Mesečevo dete.

„Na koliko želja imam pravo?“„Koliko hoćeš – što više, to bolje, moj Bastijane. Utoliko će Fantazija

biti bogatija i raznolikija.

„Zašto je tako mračno, Mesečevo dete?“, upitao je.„Zato što je u početku uvek mrak, moj Bastijane.“„Strašno bih voleo da te ponovo vidim, Mesečevo dete. Znaš kao u

trenutku kad si me pogledala.“Ponovo je začuo tihi melodični smeh.„Zašto se smeješ?“„Zato što se radujem.“„Zbog čega?“„Upravo si rekao svoju prvu želju.“„Hoćeš li da je ispuniš?“„Da, pruži mi ruku!“On je posluša i oseti da je stavila nešto u njegovu ispruženu ruku. Nešto

majušno, ali začudo vrlo teško. Zračilo je hladnoću i dečak je osetio da je to nešto tvrdo i mrtvo.

„Šta je to, Mesečevo dete?“„Zrno peska“, odgovorila je, „to je sve što je ostalo od bezgraničnog

carstva. Poklanjam ti ga.“„Hvala“, reče Bastijan začuđeno. Nije znao šta da radi sa ovim darom.

Da je barem nešto živo!Dok je razmišljao, što je Mesečevo dete verovatno i očekivalo od njega,

iznenada je na ruci osetio nežno golicanje. Pogledao je malo bolje.„Pogledaj, Mesečevo dete!“, šaputao je. „Pa ovo počinje da tinja i

svetluca! I tu se – vidiš li – pojavljuje majušni plamen. Ne, pa to je klica. Mesečevo dete, pa to uopšte nije zrno peska! To je svetleće seme koje počinje da klija!“

BESKRAJNA PRIČA

35

„Dobro si uradio, moj Bastijane!“, začuo je njen glas.„Vidiš kako je to lako za tebe.“Tačkica na Bastijanovom dlanu zračila je jedva vidljivim sjajem, koji je

brzo rastao i u baršunastom mraku obasjavao dva tako različita dečija lica, nadneta nad čudom.

Bastijan je polako povukao ruku i svetleća tačka je ostala da lebdi između njih kao mala zvezda.

Klica je nicala tako brzo da se mogao posmatrati njen rast. Izbijalo je lišće i stabljike, nicali su pupoljci koji su se otvarali u divne fluorescentne cvetove, višebojne i blistave. Već su se rađali mali plodovi koji su, čim bi sazreli, eksplodirali kao minijaturne rakete i poput iskričave šarene kiše sejali oko sebe novo seme.

Iz novog semena ponovo su rasle biljke, ali ove su imale drugačiji oblik. Neke su ličile na lepezastu paprat ili male palme, okrugle kaktuse, rastaviće ili kvrgasto malo drveće. Svaka biljka sijala je i blistala drugom bojom.

Ubrzo se baršunasta tama oko Bastijana i Mesečevog deteta, ispod i iznad njih i sa svih strana, ispunila blistavim biljkama, koje su brzo nicale i bujale. Lopta sjajnih boja, novi svetlucavi svet lebdeo je NIUČEMU i rastao i rastao. A u samom središtu sedeli su Bastijan i Mesečevo dete držeći se za ruke, zadivljeno osmatrajući čudesan prizor.

Činilo se da biljke neumorno stvaraju uvek nove oblike i boje. Otvarali su se sve veći cvetni pupoljci i stvarali sve bogatiji i bogatiji bokori. Sve ovo odvijalo se u potpunoj tišini.

Posle izvesnog vremena neke biljke su već dosegle visinu suncokreta, a druge su bile čak velike kao voćke. Bilo je tu lepeza od smaragdnozelenog lišća ili cvetova nalik na paunovo perje pokriveno očima duginih boja. Drugo rastinje podsećalo je na pagode poput otvorenih kišobrana napravljenih od ljubičaste svile. Nekoliko providnih debelih stabala, isprepletenih poput pletenica, izgledalo je kao da su od ružičastog stakla iz kojih zrači svetlost. Bilo je velikih bokora nalik na krupne grozdove plavih i žutih lampiona. Na nekim mestima hiljade malih zvezdastih cvetova visili su kao blistavosrebrnasti vodopadi, ili kao tamnozlatne zavese od zvončića

36

sa velikim pašnjacima kao kićankom. Ove svetleće noćne biljke rasle su sve bujnije i sve gušće, i malo-pomalo isprepletale se međusobno u divan splet blagog svetla.

„Moraš svemu ovom dati ime!“, šapnu mu Mesečevo dete.

Bastijan klimnu glavom.„Noćna šuma Perelin“, reče.

Okrenuo se Mesečevom detetu.Ali nje više nije bilo!Bio je sam u kružnom prostoru, koji je stvorio tinjajući gustiš biljaka.„Mesečevo dete!“, povikao je. „Mesečevo dete!“Nije dobio odgovor.Seo je osećajući se bespomoćno. Šta sada da učini? Zašto ga je ostavila?

Kuda bi trebalo da krene – ako je uopšte mogao da krene nekud.Dok je sedeo i pokušavao da shvati šta je navelo Mesečevo dete da ga

napusti bez objašnjenja i pozdrava, prstima se poigravao zlatnom amajlijom koja mu je visila oko vrata.

Posmatrao ju je i odjednom ispustio krik iznenađenja.

37

To je bio AURIN, medaljon, Sjaj, znak Detinje carice i svako ko bi ga nosio postajao je njen zamenik! Mesečevo dete dalo mu je moć nad svim bićima i stvarima u Fantaziji. I sve dok bude nosio ovaj znak, ona će neprestano biti s njim.

Bastijan je dugo posmatrao dve zmije, jednu svetlu, drugu tamnu, koje su jedna drugoj zagrizle rep i oblikovale oval. Zatim je okrenuo medaljon i na svoje čuđenje našao natpis na drugoj strani. Bile su to četiri kratke reči ispisane čudnim kitnjastim slovima:

UČINIONO ŠTO

ŽELIŠ.

(Odlomak iz knjige „Beskrajna priča“.)Mihael ENDE

Kaži mi, kažiŠta znači reč fantazija? Šta ta reč znači u ovom odlomku?Kako zamišljaš Bastijana? Kako ti se dopada ideja da se čoveku mogu ostvariti sve želje? Koji ti se bajkoviti detalj u ovom odlomku najviše dopao? Šta misliš o Mesečevom detetu? Kako ti se dopada ideja da čovek može da učini ono što želi? Za šta bi ti iskoristio/iskoristila AURIN? Uporedi Detinju Сaricu i zlatnu ribicu iz istoimene pesme Duška Trifunovića. U koju bi knjigu rado uveo/uvela pravila Fantazije? Zašto? Kako ti donosiš važne odluke? Šta silno želiš da učiniš?

ZadaciPročitaj knjigu „Beskrajna priča“ i razmisli o njenim likovima. Sastavi listu u koju ćeš uvrstiti pet želja. Napiši deset reči koje bi voleo/volela da postoje u Fantaziji i deset reči koje ne bi voleo/volela.

Hajde da stvaramo!Nacrtaj medaljon koji stvara vedro raspoloženje i daj mu ime.

38

OLDANINI VRTOVI

Rastao grad, porastao, u svom se rastu osilio. Rasterao cveće i drveće, ptice i veverice. Pustio gradske kule da se takmiče koja će prva do neba stići, zakloniti sunce i zvezde! Briga ih što u njima ljudi kao u kavezima žive, što devojčica na vrhu najviše kule oči ne otvara.

Pa i što bi? Da vidi pustoš oko sebe? Svoje u požaru unakaženo lice? Šta? Devojčica uzdah-nu. Da joj je neko da popriča dok se roditelji ne vrate s posla. Da makar vrabac proleti! Zaciju-če miš u zidu! Gore, u planini, kada je kuća u požaru planula, miševi su se prvi razbežali, a ovde čak ni njih nema!

Devojčica oseti kako tišina kao olov-na kiša pada po njoj, kad ču kako u bli-zini nešto šuška, i začudi se. Do njenog stana glasovi ulice ne dopiru, a susedne zgrade su daleko. Niko ni da pogleda ka njenom prozoru, niko da mahne rukom!

– Kao da bi ti to videla? – trže je nečiji pre-korni glas. – Ja ti svako jutro bacam svetlosnu mr- lju na lice, pa ništa! Ti kao okovana živiš...

– Zar nije tako? – progunđa devojčica i okrete glavu ka polici s knji-gama. Da glas odande ne dolazi? Koješta! U knjigama je mnogo toga, ali one ne govore, ne smeju se, ne prepiru. Devojčica prebaci pokrivač preko glave, rešena da ne obraća pažnju na nevidljivog posetioca, ali onaj glas ljutito reče:

– Zvala si me da dođem, došla sam! – soba najednom, buknu radosnim sjajem, a devojčica u čudu raširi oči. Na polici, kao svetlosna loptica čuči Bela mišica, mrda brkovima, smeje se, a na zvuk njenog smeha sve stvari u sobi počinju da se kreću... Рrvo papuče, pa stolica, kašika u tanjiru, čaše na stolu. Sve veselo zvecka, trupka, lupka. Gle, i knjige kao da su pošle u šetnju dok naslonjača gunđa:

– Šta vam je? Čekajte me! Ja sam ovde najstarija!

39

Ali niko se na nju ne osvrće. Stići će ih, ako požuri!„Mora biti da sanjam?“, devojčica protrlja oči, ali sve je bilo kao i pre

nekoliko trenutaka. Zveckala je kašika, igrale knjige na polici, smejala se Bela mišica.

– Razvedri se! – žmicnu Mišica crvenim očima, pa čuč-nu kao da nešto osluškuje. – Ponekad se i želje ostvare.

– Aj, kad bi bilo tako! – promrmlja devojčica snuž-deno. – Oko nas ne bi bio beton već cveće!

Samo što to reče, a zajedno sa Belom mišicom nađe se u vrtu prepunom cveća svih boja i obli-ka iznad koga lete bele ptice. A sve je drukčije od onog što je u kući na planini zapamtila: i cveće, i ptice, i vlati trave. Pa i Mišica. Čas je Mišica, čas hitra svetlosna loptica u koju je nemoguće gledati.

– Ej, ti? Šta si? – upita je . – Mišica ili vila? Mоj san?– Sve pomalo! – zavrte se Mišica kao čigra, a cveće buknu plamenim

sjajem postajući jarko crveno, zlatno, ljubičasto. – Ja ovom cveću ne znam ime! – reče devojčica posramljeno. – Ni tebi

ne znam ime. Čak ne znam ni da li si mišica? Ja se miševa obično bojim.– Pa ja nisam kao drugi miševi! Zašto bi me se bojala? Postoje miševi

sivi, beli, kućni, poljski, pustinjski, ali nema miševa načinjenih od svetlosti. U Oldaninim vrtovima – ja sam jedina, a ti me zovi kako hoćeš. Ja ću ti, svejedno, kao sunčana mrlja padati na lice...

Mišica ubrza korak tako da ju je devojčica jedva stizala trčeći kroz cvetne vrtove koji su se nastav- ljali jedan na drugi, dok su se na granama drveća smenjivala godišnja doba. Neke su tek pupile, druge cvetale, na trećima sazrevali plodovi obrasli srebrnastim maljicama.

„Gde li sam to zašla?“, trže se devojčica ugledavši krušku s krupnim, plavim plodovima. „I kruške su i nisu kruške? Ko je još video plave kruške?“

40

Devojčica ubra jedan plod i istog trenutka vide kako se pod granama pla-ve kruške igraju, skakuću, trčе neka mala stvorenja nalik na jako smanjenu decu, okružena čudesnim krupnim cvetovima svih mogućih boja od ljubi-časte do nežno plave. Ipak, najlepši od svih bili su srebrni cvetovi nalik na prozirna izdužena zvona.

– I jesu zvona! – reče Mišica kao da naslućuje njenu misao. – Oslušni!Devojčica napreže sluh, i zapanji se. Iz cveća je dopirala tiha zvonjava i

glas nečije, jedva čujne pesme. – Gle, pa to cveće peva! – još zabavljena pesmom cveća, devojčica

jedva poverova sopstvenim očima ugledavši kako iz krupnog, ljubiča- stog cveta izleće krilata devojčica, sva srebrnasta, malih očiju, pruža joj ruku i kaže:

– Ne plaši se! Ja sam Oldana! Mišica ti je sigurno rekla moje ime. Čega se plašiš? Svaka travka, cvet, zvezda, školjka ili zvone ili pevaju, jer sve na svetu glasi se na svoj način, samo što ljudi to ne čuju. Čula si cveće kako peva! Nije te mišica slučajno dovela iz sveta ljudi...

„O čemu to ona priča?“, začudi se devojčica kad ču kako se, pucketa-jući, otvaraju šarene čašice cveća, i pevaju. Još više, začudi je Oldana koja je iz časa u čas rasla. Gle, već joj je do pojasa stigla a još ne prestaje da raste! Ako sve ovo nije san?

/. . ./

– Šta je Oldana? Mesečeva princeza? Cvetno dete? Vila? Ne, ipak ne vila! Vile su ljudskog rasta! – promrmlja devojčica, a Oldana se podrugljivo nasmeja.

– E, baš si pogodila! Vile mogu biti malecke kao pčele i ogromne kao planine. Zato i jesu vile što mogu da se menjaju. Da li bi i ti to želela? – oko Oldaninog lica zaleprša slap beličaste kose ukrašen cvetovima kakve de-vojčica nije ranije videla. – Bi li ili ne? Odluči! Mogla bi ostati s nama. Biti jedna od nas... – reče Oldana, a devojčica saže glavu.

(Odlomak)Grozdana OLUJIĆ

41

Kaži mi, kažiGde je smeštena radnja ove bajke? Ko su likovi? Šta se desilo sa devojčicom? Zašto nije srećna? Šta bi želela? Šta su Oldanini vrtovi? Kako devojčica tamo stiže? Čemu se čudi? Kako izgledaju Oldanini vrtovi? Šta Oldana nudi svojoj gošći?Po čemu se ova bajka razlikuje od narodnih bajki?

Šta misliš? Da li je devojčica ostala u Oldaninom carstvu? Obrazloži svoje mišljenje.Otkriću ti tajnu: devojčica je odabrala da se vrati kući. Šta misliš zašto?

ZadaciZamisli da poznaješ devojčicu iz bajke. Kako ti je opisala Oldanu? Nacrtaj grad koji se u svom rastu osilio. Pronađi i pročitaj celu bajku.

Hajde da stvaramo!U jednom trenutku devojčica razmišlja o sledećem:

SREĆA KOJA SE NE DELI – NIJE SREĆA!Produži bajku imajući u vidu ovu misao.

42

САЊА

Догодило се да је једне ноћи мала луцкаста звезда из чиста мира напустила своје звездано јато и почела да пада и пада и пада кроз читав непрегледни космос.

Падајући тако, прошла је кроз сунчеву галаксију и случајно се спустила на планету Земљу...

На континент који се зове Европа...Тачније, на Балканско полуострво...У земљу Србију...У главни град, Београд...У један град на који никада раније није пала ни једна звезда, па то

је било право чудо!Један фењерџија је покушао да је ухвати, да му светли у фењеру,

један генерал је желео да је стави на груди као одликовање, једна злочеста дама је хтела да од ње направи минђушу која светли, један пијани морнар да му светли у лампи, а једна јелка да је стави на свој врх!

Али звезда се није дала никоме, него је пала право у једно поро- дилиште на крају града...

Тачно у поноћ када се родила једна девојчица Сања. На чијем се левом колену залутала звезда претворила у мали љупки младеж. Бен!

Догодило се да се исте ноћи у исто време, родио и један дечак. Вања.

Кад би се Сања осмехнула, смешио би се и он без разлога.Када би она заплакала, плакао је и Вања, мада му ништа није

фалило.Зашто бебе уопште плачу?Кажу због тога, што им је било много лепше тамо одакле долазе на

свет, него овде, код нас.А одакле долазе бебе? Бебе долазе из љубави.А где је љубав? Љубав је између оних које се воле.

Али, Вањи је било много лепше у породилишту, него тамо одакле је дошао, јер је добио место одмах покрај Сање, у

коју се заљубио одмах чим је прогледао – значи, заиста на први поглед!

Најпре, она није била ћелава и црвена у лицу као остале бебе, већ је била отмено бледа и имала

43

дивну дугу црну косицу, која се изванредно лепо слагала са белим јастуком.

Онда су пили млеко и спавали, пили млеко и спавали, пили и спавали и било им је помало досадно.

Једва су чекали да их пусте напоље, па да виде тај свет о коме су слушали девет месеци.

Онда се једно време нису виђали, јер су их возили у колицима из којих се види само небо.

Пошто је касније проходао, јер је био помало лењ, Вању су возили дуже од Сање, па су му због тога очи постале плаве.

Онда се једнога дана случајно сретну на клацкалици:– Је л’ ме се сећаш? – упита га Сања.– Сећам се... – рече Вања – знао сам да ћемо се једног дана

срести!– Вања! А, ти?– Сања! – рече она с олакшањем, јер се плашила да им се имена

неће слагати.– Сања и Вања! Како се то дивно слаже! – рече човек који је прода-

вао балоне, слушајући њихов разговор.Онда су их њихове маме узеле за руке и одвеле свака на своју

страну. Дуго су се освртали једно за другим...И тако је почела њихова љубав...А, шта је то – љубав?Кад гледаш у звезде без разлога и кад поделиш жваку и кад покло-

ниш цвет... Кад ономе кога волиш даш један круг бицикл и уступиш љуљашку у паркићу када је на тебе ред да се љуљаш!

Кад ономе кога волиш даш један гриз јабуке и кад поделиш са њим гумицу за брисање на двоје и кад му даш један лиз сладоледа!

Кад нацрташ срце и унутра упишеш ваша два имена.Ако то није љубав, ја онда, стварно не знам шта је!Славили су истог дана рођендане...Онда су пролазиле године, а они су заједно расли.Играли школице...

44

Седели у истом разреду... У истој клупи...Учили шта је домовина... А шта је то – домовина?Акваријум је домовина златне рибице.Диму је домовина лула.Пужу је домовина на леђима.Црву је домовина јабука,а цвету саксија.Пчели је домовина цвет,Сањина и Вањина домовина била је љубав.Добили су у исто време оспице... Па онда заушке...Па прву награду за свирање у четири руке, у музичкој школи

„Мокрањац“. Заједно су клизали. Заједно возили ролшуе.И ишли у заједничком кишном мантилу, само да се не би растајали

ни за тренутак.– Шта ти је то на колену? – упита је једног дана Вања.– Ох, ништа! Младеж... – одговори му Сања.– Мене подсећа на неку тамну звезду! – рече он.– Заиста? – обрадова се она – подсећа и мене, али не смем то никоме

да кажем!– Лепа је – дивио се Вања.– И мени се допада – казала је Сања.– Смем ли да је пољубим?– Смеш... – рече Сања и он пољуби малу тамну звезду, на шта се

Сања зарумени.– Хоћеш ли да будеш моја жена? – упита је.– Хоћу! – одговори она тихо – али само ако се закунеш да ћеш ме

увек волети.– Кунем се! – заклео се Вања.– То је важно због тога – настави Сања – што не би поднела да

заволиш неку другу! Знаш, чини ми се да ћу живети само дотле, док ме заиста будеш волео...

– Лудице! – помилова је Вања по коси – како те не бих волео?– Верујем ти и молим те да никада не заборавиш своју заклетву, јер

од ње зависи мој живот!(Одломак из књиге „Сањa“.)

Момо КАПОР

45

Кажи ми, кажиКоји се географски појмови помињу у тексту? Да ли ти је познато њихово значење? У шта се преобразила мала луцкаста звезда? Какве су планове са њом имали фењерџија, генерал, жена, морнар и јелка? Зашто се звезда зауставила на колену једне бебе? Ко се у Сању заљубио на први поглед? На шта је Вању подсећао Сањин младеж на колену? Шта му је Сања при- знала? Шта га је замолила када ју је запросио? Шта је Светлоока замолила малог стаклара у причи „Стакларева љубав“? Упореди ове две приче.

Шта мислиш? Шта виде бебе из колица? Шта је љубав? Како се препознаје? Коме се пева „оборили очи доле, сад се види да се воле“? Зашто заљубљени своја имена пишу у срцу? Ако ти кажем да се на крају Сања толико смањила да је постала невидљива, шта мислиш како се Вања понашао према њој? Зашто није одржао обећање које је дао?

ЗадациСети се што више речи које потичу од глагола сањати.Пронађи у тексту тумачење речи домовина. Напиши на шта ти помислиш када чујеш ту реч. Одабери један део текста и прикажи га у облику стрипа.

Хајде да стварамо!Продужи причу. Смисли најмање три разлога због којих је Вања заборавио на заклетву дату Сањи и због којих се она смањивала. Користи бајковите елементе.

Да ли знаш?„Сања“, књига за децу и одрасле, написана је у облику поетске сликовнице, а слике у њој насликао је сам писац.

46

MALI PRINC

Tako sam živeo sam, bez ikoga svoga sa kim bih mogao iskreno da po-razgovaram, sve dok mi se pre šest godina, u pustinji Sahari, nije desio kvar. Nešto se bilo pоlomilo u mom motoru. Pa kako pored sebe nisam imao ni mehaničara, ni putnika, rešio sam da sam probam da popravim jedan teški kvar. Bilo je to za mene pitanje života ili smrti. Vode za piće imao sam jedva za osam dana.

Prve noći zaspao sam na pesku hiljadu milja daleko od ljudskih nase- lja. Bio sam mnogo usamljeniji od bilo kog brodolomnika na splavu usred okeana. Zato možete zamisliti kako sam se iznenadio kad me je, u zoru, probudio neki smešan glasić. Govorio je:

– Molim vas... nacrtaj mi ovcu!– A!– Nacrtaj mi ovcu...Skočio sam na noge kao gromom

pogođen. Dobro sam protrljao oči. Dobro pogledao. I video sam sasvim neobičnog dečeka koji me je ozbiljno posmatrao. Evo njego- vog najboljeg portreta koji sam kasnije uspeo da nacrtam.

Ali moj crtež nije, naravno, ni izdaleka tako čaroban kao što je on. Nisam ja zato kriv. Kad mi je bilo šest godina, odrasle osobe su me obeshrabrile u mom sli-karskom pozivu pa nisam naučio da crtam ništa drugo osim zmijskog cara iznutra i zmijskog cara izvana.

Gledao sam, dakle, to priviđenje očima širom otvorenim od iznenađe- nja. Ne zaboravite da se nalazimo na hiljade milja daleko od ljudskih na-selja. A činilo mi se da moj dečak nije zalutao, ni mrtav gladan, ni mrtav žedan, ni smrtno uplašen. Ni po čemu nije ličio na dete izgubljeno usred pustinje, na hiljade milja od ljudskih naselja. Kada sam napokon uspeo da progovorim, rekoh mu:

– Ali... šta ti radiš ovde?

47

A on mi tada ponovi, sasvim tiho, kao da želi da kaže nešto veoma ozbiljno:

– Molim vas... Nacrtaj mi ovcu...Kad neka tajna na vas ostavi snažan utisak, ne usuđujete se da ne po-

slušate. Ma koliko mi se sve to činilo besmisleno na hiljade milja od ljudskih naselja i u smrtnoj opasnosti, izvadih iz džepa list papira i nalivpero. Ali tada se setih da sam pre svega učio geografiju, istoriju, matematiku i gramatiku, pa rekoh mališanu (malo mrzovoljno) da ne znam crtati. On mi odgovori:

– Ne smeta. Nacrtaj mi ovcu.Kako nikad nisam crtao ovcu, nacrtao sam za njega ponovo jedan od

ona dva crteža koja sam jedino umeo da nacrtam. Onaj sa zmijskim carem izvana. I bio sam zaprepašćen kada sam čuo kako mi mališan odgovara:

– Ne! Ne! Neću ja slona u zmijskom caru. Zmijski car je veoma opasan, a slon je ogroman. Kod mene je sve tako maleno. Treba mi ovca. Nacrtaj mi ovcu.

Tada počeh crtati. On je pažljivo posmatrao, pa reče:– Ne! Ta je mnogo bolesna. Nacrtaj mi neku drugu.Crtao sam. Moj prijatelj se malo nasmeši, praštajući mi:– Vidiš i sam... to nije ovca, to je ovan. Ima rogove...Ponovih, dakle, svoj crtež. Ali i on je bio odbijen kao i prethodni:– Ta je suviše stara. Ja hoću ovcu koja dugo živi.Tada, nemajući više strpljenja a i žurilo mi se da počnem da rastavljam

motor, ja naškrabah ovaj crtež. I dobacih:– Evo, ovo je kutija. Ovca koju želiš je unutra.Mnogo sam se iznenadio kada sam video kako se lice mog maleckog

sudije ozarilo:– To je baš ono što sam želeo! Misliš da će toj ovci biti potrebno mnogo

trave?– Zašto?– Zato što je kod mene sve tako maleno...– To će joj sigurno biti dovoljno. Dao sam ti sasvim malu ovcu.On nagnu glavu prema crtežu:– Nije baš tako mala... Vidi! Zaspala je...I tako sam se, eto, upoznao sa malim princom...

(Odlomak iz knjige „Мali Princ“.)Antoan de SENT-EGZIPERI

48

Da se podsetimoKnjiga „Mali princ“ je jedna od najčitanijih knjiga za decu na svetu. Autor ove savremene bajke bio je proslavljeni francuski pilot i pisac, zaljubljenik u muziku i slikarstvo (sam je ilustrovao „Malog princa“). Knjiga je posvećena njegovom prijatelju Leonu Vertu „kad je bio mali dečak“.

Kaži mi, kažiKo su likovi u ovoj priči? Kako je došlo do njihovog poznanstva? Zašto je Antoan bio iznenađen? Zašto se Antoan osećao nesigurno u ulozi crtača? Koliko je puta crtao ovcu? Kako je na kraju razrešio problem? Kakvu je ovcu želeo dečak? Šta misliš zašto? Zašto je dečak prihvatio kutiju umesto crteža ovce? Šta sve može dečja mašta? Kako zamišljaš planetu sa koje je došao neobični dečak? Šta misliš o dečaku, a šta o Antoanu?

ZadaciNavedi makar tri razloga zbog kojih je dečak želeo da ima ovcu. Često se kaže da sreću treba tražiti u malim stvarima. Potvrdi to primerom.

Hajde da stvaramo!Napravi aviončić od papira i ukrasi ga. Zamisli da je pravi, a da si ti pilot i da možeš poleteti na planetu malog princa. Ispričaj kako je izgledao vaš prvi susret. Raspitaj se kako on oživljava svoje crteže.

Šta misliš? Šta misliš zašto je ova knjiga posvećena odraslom čoveku ali kad je bio dečak? Kakva je razlika između dece i odraslih? Kada tebe odrasli ne razumeju? Zašto odrasli zaborave da su nekad bili mali? Šta je to upornost? Kada je upornost korisna?

49

АЛИСА И ВЕЛИКО РУЖИНО ДРВО

Крај улаза у врт расло је једно велико ружино дрво: на њему су цветале беле руже, али су их три баштована ужурбано бојила у црвено. Алису то зачуди, па приђе ближе да боље погледа и управо кад стиже до њих чу како један од њих говори:

– Пази мало, Петице! Немој тако да ме прскаш том бојом!– Нисам ја крив! Седмица ми је гурнула лакат! – одговори Петица

надурено.На то Седмица погледа горе и рече: – А ти баш тако, Петице! Опет

сваљујеш кривицу на другог!– Било би ти боље да не брбљаш толико! – рече Петица. – Баш јуче

сам чуо да је Краљица рекла како си заслужио да ти одрубе главу!– А зашто? – рече онај који је започео разговор.– То се тебе, Двојко, уопште не тиче! – рече Седмица.А не, тиче га се! – рече Петица. – И нека баш чује да је то било зато

што је кувару донео луковицу од лала уместо главице црног лука.Седмица тресну четку на земљу и таман повиче: – Е, од свих неправди...

– кад случајно опази Алису како стоји и гледа их и одмах заћута. И друга двојица се окренуше и погледаше Алису, па јој се сва тројица дубоко поклонише.

– Хоћете ли ми рећи, молим вас – упита Алиса бојажљиво – зашто бојите те руже?

Петица и Седмица ништа не рекоше, него само погледаше у Двојку. Двојка поче тихо: – Ствар је у томе, госпођице, што је ово требало да буде црвена ружа, али грешком смо посадили белу, па ако Краљица то открије, одрубиће нам свима главе, разумете. И зато, видите, госпођице, чинимо све што можемо да пре него што она дође... – уто Петица, који је забринуто гледао низ врт узвикну:

– Краљица! Краљица! – и сва три баштована се истог часа бацише на земљу. Зачу се топот многих ногу и Алиса радознало погледа око себе, не би ли опазила Краљицу...

(Одломак из књиге „Алиса у Земљи чуда“.)Луис КЕРОЛ

50

Кажи ми, кажиДа ли ти је одраније позната фабула (радња) књиге или филма о Алиси? Који ти се део у књизи највише допада? Каква је Алиса? Како се Алиса нашла у Земљи чуда? Ко су ликови у овом одломку? Шта они раде? Зашто? Како ти се допада идеја о оживљавању карата? Око чега се препиру карте? Како се понашају у Алисином присуству? Шта мислиш о људима који за своје грешке оптужују друге? Да ли се то теби некад дешава?

Шта мислиш? Ако ти кажем да је Алиса упознала ликове као што су: Бели зец, Миш, Птица Додо, Гуштер Бил, Гусеница, Војвоткиња, Шеширџија, Мачак Церекало, Грифон, Лажна Корњача и друге, шта се може рећи о тој земљи чуда?Како би свет изгледао када би животиње знале језик људи и обрнуто? Смисли неки пример.

ЗадациНаведи неколико примера из књиге који су највише деловали на твоју фантазију. Откриј елементе хумора и разноврсне игре речима у књизи.

Да ли знаш?Да је Чарлс Лутвиџ Доџсон, професор математике по образовању, остао само математичар, његово име било би давно заборављено. Пишући књиге за децу које је потписивао са Луис Керол, постао је један од најчитанијих енглеских писаца. Исмевао је немаштовит и често суров свет одраслих.

Хајде да стварамо!Нацртај у облику стрипа карте које боје ружино дрво. Опиши како замишљаш Алисин спољашњи изглед.

51

PČELICA MAJA

Letela je kroz vreže kupinovog grma; na njemu su se već pojavile zelene kupine, ali je još uvek cvetao. Kad je opet htela da poleti gore do jasmina, iznenada joj se na čelo i ramena spusti nešto neobično i hitro joj prekrije krila tako da su izgubila svu snagu. Maja se začudi toj neobičnoj pojavi i oseti da je nešto iznenada zaustavilo u letu i da nemoćno pada prema zemlji, kao da neka tajanstvena zla sila drži njeno telo, njene noge i njena krila u nevidljivom zarobljeništvu. Ali ipak nije pala. Iako više nije mogla da pomera krila, lebdela je u vazduhu. Držalo je nešto čudesno meko i nežno i gipko, malo je podizalo, pa opet spuštalo i bacalo tamo-amo, kao da se blagi povetarac poigrava uvelim listom.

Pčelicu obuze neki teskobni osećaj, ali se zapravo još nije bojala, jer nije osećala bol, a ni neku neprijatnost. Samo je sve to bilo čudno, veoma čudno, a iza toga je vrebalo neko zlo. Bilo je već vreme da krene dalje. Maja je mislila da će joj to uspeti, samo ako dobro zapne.

Tada na svojim grudima oseti neku beskrajno tanku rastezljivu srebrnu nit, a kada sva u strahu hitro posegne za njom, nit joj ostane na ruci, čvrsto se zalepi i ne dade se više skinuti; a druga srebrna nit pružala se preko njenih ramena, obavijala se oko krila i tako ih vezivala da ih Maja više nije mogla da raširi. I ovde, i tamo, svuda po njenom telu pružale su se te sjajne, blistave i lepljive niti.

Mala Maja glasno viknu od užasa, jer je sada razumela šta joj se dogo-dilo i gde se nalazi. Bila je u paukovoj mreži.

Njen plač i zapomaganje odzvanjali su glasno i teskobno kroz tihu let-nju prirodu, u kojoj su sunčani zraci blistali na zlatnozelenom lišću, a bubi-ce lepršale tamo-amo i ptice visoko letele.

Sasvim blizu mirisao je jasmin u nebeskom plavetnilu. I ona je malo-čas htela tamo, a sad se čini da je sve svršeno...

(Odlomak iz knjige „Pčelica Maја“.)Valdemar BONSELS

52

Narod je rekao:PAMETNA KAO PČELA.

Da li znaš?Ovo ipak nije bio Majin kraj. Pre nego što se našla u paukovoj mreži, pčelica je, putujući po svetu, stekla mnogo prijatelja insekata: skakavca, muvu, vilinog konjica, cvrčkicu i druge. Kad pročitaš roman „Pčelica Maja“ saznaćeš ko joj je i kako pomogao.

Kaži mi, kažiGde je Maja upala u paukovu zamku? Šta misliš kuda je pošla? Kako se osećala kad je shvatila svoj položaj? Šta je pokušavala? Zamisli da si na njenom mestu. Kako bi se osećao/osećala u paukovoj mreži? Kakva je bila pčelica Maja? Kako zamišljaš pauka?

ZadaciPronađi glagole i prideve u tekstu koji opisuju paukovu nit. Obeleži rečenice koje opisuju prirodu. Smisli novi naslov za ovu priču. Prepričaj je u ulozi Maje. Nacrtaj pčelicu u paukovoj mreži.

Hajde da stvaramo!Napiši priču „Kako se spasla pčelica Maja“. Uvedi nove likove.

Da se podsetimoKnjiževno delo obimnijeg sadržaja, sa više likova, opisa i događaja naziva se roman. „Pčelica Maja“ je roman za decu.

53

РУЖНО ПАЧЕ

На селу је било дивно. Лето у пуном јеку! Пшенице пожутеле, овас озеленио, сено по зеленим ливадама зденуто у пластове, док се рода шетала на својим дугим црвеним ногама и говорила мисирским језиком, који је научила од своје мајке. Око њива и ливада свуда све велике шуме, а усред шума велика језера. Заиста је било красно на селу. Усред сунчевог сјаја блистао се замак, опкољен дубоким водојажама: с његових зидина се спуштало зеленило корова до саме воде, с толико широким листовима да су испод њега могла усправно да стоје деца.

У тој дивљини као у најгушћој шуми лежала је једна патка у свом гнезду. Требало је да излеже пачиће па јој је било већ досадило што је морала толико дуго да лежи, а нико је није похађао. Друге су патке више волеле да пливају у водојажама него да седе испод листова корова и да блебећу с њом.

Најзад почеше да пуцају јаја, а једно за другим: па! па! чуло се из њих. Сва су жуманца оживела и из њих су се помаљале главице.

– Ква! Kва! – рече патка, а пачићи се искобељаше што су могли брже и разрогачише очи на све стране испод зеленог лишћa. Мајка их пусти да гледају колико су хтели, јер је зеленило добро за очи.

– Како је свет велик! – рекоше младунци. Та они су сада имали много више места него када су лежали у јајима!

– Ви мислите да је то цео свет! – рече мајка. Та он се пружа сасвим на другу страну врта и иде све до попине ливаде! Али ја тамо још нисам била!

– Чекај да видим јесте ли сви ту! – и она се диже. Највеће јаје стоји још нераспукнуто. Колико ли ће то још да траје? Већ ми је дојадило! – патка леже опет на јаја.

– Па како је? – рече једна стара патка која беше дошла у посету.– Дуго траје још с једним јајетом! – рече патка која је лежала.– Никако неће да се распукне! Али погледај остале! Зар нису то

најлепши пачићи на свету? Сви личе на тату, тог неваљалца који неће да дође ни да их види!

– Дај да видим то јаје што неће да се распукне! – рече стара.– Знај да је ћуреће! Тако су мени једном подвалили, па сам имала

грдне муке и бриге с младунцима, јер су се плашили воде! Никако нисам могла да их натерам у воду. Дерала сам се и претила им, али ништа није помогло.

54

– Чекај да видим још једном то јаје! Да, то је ћуреће јаје! Остави га и хајде да учиш ове друге да пливају!

– Хоћу још мало да полежим! – рече патка – кад сам већ толико лежала, могу још мало.

– Како хоћеш! – рече стара патка и оде.Напослетку се распуче и велико јаје. „Па! Па!“ – рече младунче и

искобеља се напоље. Било је велико и ружно. Патка га погледа:– Страшно велико паче! – рече она.

– Ниједно ми друго не изгледа као оно. Ваљда није ћуре. Уосталом видећемо. Мора у воду макар га сама гурнула!

Сутрадан је било красно време. Сунце је обасјавало сав зелени коров, а мајка изби са целом породицом код водојаже. Пљас! Скочи патка у воду. – Ква! Ква! – по- вика она и пачићи поскакаше за њом једно за другим. Вода им је прелазила преко главе, али они су опет испливали и пливали одлично; ноге су им радиле саме од себе – и сви су пливали, чак и оно ружно, сиво.

– Не, то није ћуре! – рече патка. – Гле само како лепо ради ногама, како се држи право! То је моје младунче. Уосталом, кад се добро загледа, оно сасвим лепо изгледа. – Ква! Ква! Хајдете за мном, повешћу ја вас у свет, показаћу вас у пачјем дворишту, али се не удаљавајте од мене да вас ко не згази и чувајте се од мачке!

(Одломак из бајке „Ружно пачe“.)Ханс Кристијан АНДЕРСЕН

ЗадациШта би још желео/желела да сазнаш о дворцу из ове бајке? Обележи све именице у првом пасусу. Шта је писац постигао гомилањем именица? Пронађи више података о писцу ове приче Хансу Кристијану Андерсену.Ако ниси до сада, прочитај „Ружно паче“ и друге Андерсенове бајке.

55

Кажи ми, кажиГде се налазио паткин дом? Како је изгледало његово окружење? Како је патка тумачила свет својој деци? Како се понашала кад је видела да се највеће јаје још није распукло? Какав савет је патка добила од своје старије познанице? Зашто га није прихватила? Како је изгледало најкрупније паче? Шта је мама мислила о њему? Како је проверила његово порекло? Шта је патка саветовала својој деци?

Шта мислиш? Како се односи мама патка према својој деци? Зашто каже да је отац њених пачића неваљалац? Зашто он неће да види своју децу? Које особине красе патку? Прави ли разлику међу децом? Зашто ова прича носи назив „Ружно паче“?Ако за неваљалог човека кажемо да је неваљалац, како ћемо рећи за: доброг човека, мудрог човека, поспаног човека, веселог човека, храброг човека, неспретног човека, незахвалног човека, непознатог човека, стидљивог човека?

Хајде да стварамо!Испричај сажето у првом лицу целу бајку „Ружно паче“. На часу ликовног поделите посао и направите патку и њену децу у облику лутака – сенки. Питајте учитеља/учитељицу како се то ради. Направите представу постављајући ове лутке на графоскоп и позајмљујући им своје гласове.

Да ли знаш?Једна од најпрестижнијих награда за књижевност за децу у свету носи Андерсеново име. У граду Копенхагену у Данској, у једном парку стоји бели мермерни споменик који приказује човека који уз себе привија дете и као занесен држи подигнуту руку и приповеда му. То је споменик Андерсену, писцу најлепших бајки. Поред обале, на једној стени, налази се статуа мале сирене, лика из једне његове бајке. Андерсен је рођен у сиромашној породици. Као дечак волео је да слуша старе народне приче. Много је читао и имао је своје луткарско позориште.

56

TRNOVA RUŽICA

U davno vreme živeli su jedan car i jedna carica koji su svakog dana govorili: „Ah, kada bismo imali dete!“ – a nisu mogli da ga dobiju. No je-danput, dok se carica kupala, jedna žaba izmile iz vode na suvo i reče joj:

„Tvoja želja bića ispunjena: pre no što se navrši godina, rodićeš ćerku.“Što žaba reče, to se i dogodi, i carica rodi jednu devojčicu koja je bila

tako lepa da car nije znao šta će od radosti, pa priredi veliki pir. Na pir nije pozvao samo svoje rođake, prijatelje i poznanike nego i mudre žene – suđaje, da bi bile prijazne i naklonjene detetu. Njih je u ovom carstvu bilo trinaest, ali kako je on imao samo dvanaest zlatnih tanjira, to je jedna od njih morala da ostane kod kuće.

Učini se velika svetkovina i pre nego što će se pir završiti, suđaje stado-še detetu poklanjati svoje čarobne darove: jedna vrlinu, druga lepotu, treća bogatstvo, i tako redom sve što se može poželeti na zemlji. Taman kad njih jedanaest izrekoše svoje, uđe iznenada ona trinaesta. Ona je bila naumila da se osveti što nije bila pozvana, pa i ne pozdravivši, čak i ne pogledavši nikoga, glasno uzviknu: „Neka se careva kći u svojoj petnaestoj godini ubode na vre-teno i padne mrtva.“ I ne rekavši ni reči više, okrete se i napusti dvoranu. Svi se uplašiše, no tad istupi dvanaesta, koja je još imala da kaže svoju želju. I, kako nije mogla da opovrgne presudu, već samo da je ublaži, ona reče: „Ali to što će snaći carevu kćerku neka ne bude smrt nego stogodišnji dubok san.“

Car, koji je silno želeo da sačuva svoje milo dete od te nesreće, naredi i obznani da se spale sva vretena u njegovom carstvu. Međutim, na devojci su se ogledali svi darovi mudrih žena, jer bila je tako lepa, čedna, ljubazna i razborita da ju je morao zavoleti svako ko bi je video. I dogodi se da car i carica nisu bili kod kuće baš onoga dana kada je ona napu-nila petnaest godina i tako je ostala sasvim sama u dvorcu. Tumarala je kroz dvorac, raz-gledala do mile volje sobe i odaje, pa najzad dođe do jedne stare kule. Pope se uz jedne zavojite stepenice i stiže do nekih malenih vrata. U bravi se nalazio zarđao ključ, a kad ga okrete, vrata se otvoriše, i ona ugleda u

57

sobičku neku staricu kako sedi s vretenom i vredno prede lan. „Dobar dan, bakice“, reče careva kći, „šta radiš to?“

„Predem“, reče starica i klimnu glavom. „A šta to tako veselo trčkara ukrug?“, reče devojka, pa uze vreteno i pokuša da i sama prede. Al’ tek što dodirnu vreteno, kad se mađijska kletva ispuni i ona se ubode u prst.

Istog trenutka kad je osetila ubod, ona leže u krevet koji se tu nalazio i pade u dubok san. A taj san se proširi na ceo dvorac: car i carica, koji su se baš bili vratili i stupili u dvoranu, počeše da tonu u san, a sa njima i cela dvorska svita. Onda pospaše i konji u štali, psi u dvorištu, golubovi na krovu, muve na zidu, čak i vatra koja je plamsala na ognjištu, čak se i ona utiša i zaspa. I vetar se smiri i zaspa, pa se više na drveću pred dvorcem nije pomerio nijedan listić.

Oko dvorca poče rasti trnova ograda, koja je svake godine postajala sve viša, dok najzad nije obavila ceo dvorac pa ga prerasla, te se uopšte nije mogao videti, čak ni zastava na njegovom krovu.

58

Međutim, zemljom je kružila priča o lepoj usnuloj Trnovoj Ružici, jer tako prozvaše carevu ćerku, pa su s vremena na vreme dolazili carevići i pokušavali da kroz živu ogradu prodru u dvorac. Ali to im nije polazilo za rukom, jer ih je trnje zadržavalo, kao da je imalo ruke, i mladići su os-tajali da vise na njemu, nisu se mogli osloboditi i umirali su na žalostan način.

Posle mnogo, mnogo godina opet dođe jedan carević u tu zemlju i ču od nekog starca priču o trnovoj ogradi iza koje se nalazi jedan dvorac u kome stotinu godina spava prelepa careva kći, nazvana Trnova Ružica, a s njom spavaju i car i carica i svi dvorani. A i od dede je slušao da su već mno-gi carevići dolazili i pokušavali da prođu kroz živu ogradu, ali da su ostali da vise na njoj i da su svi umirali na žalostan način. Tada mladić reče: „Ja se ne bojim, odoh tamo da vidim lepu Trnovu Ružicu.“ I ma koliko ga je dobri otac odvraćao od toga, on ne posluša njegov savet.

Međutim, baš toga dana se navršilo onih sto godina i došao je čas da se Trnova Ružica probudi. Kad se carević približio trnovoj ogradi, on ugleda lepo i krupno cveće koje se razmiče samo od sebe da bi ga neozleđenog propustilo, a onda se opet sastavi u živicu. U dvorskoj avliji on vide konje i šarene kerove kako leže i spavaju, a na krovu su sedeli golubovi glava uvu-čenih u krila.

Kad je stupio u kuću, tamo su spavale muve na zidu, u kuhinji je kuvar još držao ruku kao da hoće da ščepa momka, a kuvarica je sedela pred cr-nim petlom kojeg je trebalo očerupati. On pođe dalje i vide u dvorani celu dvorsku pratnju gde leži i spava, a gore kraj prestola ležali su car i carica. On pođe još dalje, a sve je bilo tako mirno da je čovek mogao da čuje svoje di-sanje. Najzad stiže do kule i otvori vrata sobička u kome je spavala Trnova Ru-žica. Ležala je tu i bila tako lepa da nije mogao da odvoji oči od nje, pa se saže i poljubi je. Kako je on dotače usnama, tako Trnova Ružica otvori oči, probudi se i milo ga pogleda. Onda njih dvoje siđoše. A dole se probudiše car i carica i cela dvorska pratnja, pa se stadoše gledati razrogačivši oči. I konji u dvorištu ustadoše i stresoše se; kerovi skočiše i počeše da mašu repovima; golubovi na krovu izvukoše glavice ispod krila, obazreše se i poleteše u polje; muve na zidovima produžiše da mile; vatra u kuhinji se podiže, zaplamsa i nastavi da

59

Kaži mi, kažiPo čemu ova bajka liči na narodne? Istraži. Zašto je careva kći nazvana Trnova Ružica? Kako je dospela u duboki san? Kada je san prestao?

Šta misliš? Zašto se baš trinaesta suđaja sveti devojčici? Kakav je broj trinaest prema narodnom verovanju?

ZadaciNapravi plan za prepričavanje bajke. Neka devojčice prepričaju bajku kao da su princ, a dečaci kao da su careva ćerka.

Hajde da stvaramo!Pokažite pokretima trenutak buđenja na dvoru. Napiši priču „U gostima kod Trnove Ružice i princa“.

Da li znaš?Jakob i Vilhelm Grim živeli su pre više od dvesta godina. Bili su savremenici i prijatelji Vuka Karadžića. Prvi su predstavili Evropi srpsku narodnu književnost prevodeći naše narodne pesme.

kuva jelo, pečenje opet poče da cvrči; kuvar ošamari momka da je zajaukao na sav glas; i kuvarica očerupa petla.

A potom se bogato i sjajno proslavi venčanje carevića i Trnove Ružice, i oni su živeli srećno i zadovoljno celoga života.

Braća GRIM

60

Сигурно да су ретки људи који у својој кући не поседују макар један албум са фотографијама.

Међутим, фотографије се не чувају само у албу-мима. Неке се праве да би биле објављене у књи-гама и часописима и служе нам као информација, неке се праве да сведоче о одређеном историјски важном времену, личностима и догађајима (доку-ментарна фотографија), неке представљају ства-ралачки чин аутора и најчешће их можемо видети у галеријама и на изложбама.

А да ли си се некад запитао/запитала шта значи реч фотографија?Потиче из грчког језика и значи, „писање свет–

лошћу, сликање светлошћу“.Нема фотографије без фотоапарата!Прва фотографија у Србији јавила се недуго

после појаве у Европи, 1839. године. Први фото-граф у Србији био је Анастас Јовановић. Школо-вао се у Бечу на Академији лепих уметности. Био је савременик кнежевске породице Обреновић и о томе времену је оставио значајне фото-записе.

Прве фотографије, за разлику од данашњих, биле су искључиво црно-беле и трају до наших дана.

Када анализирамо садржај фотографије, постављамо следећа пи-тања: шта саопштава, када је настала, где и како.

ЧАРОЛИЈА СВЕТЛОСТИ – ФОТОГРАФИЈА

Да ли знаш?Какав је значај за фотографију имала појава штампе (књига и часописа)?Можемо ли данас неке новине замислити без фотографија? Каква је њихова улога? Скуп фотографија које приказују одређени догађај назива се фоторепортажа.

ЗадациНаправи фоторепортажу о неком значајном догађају у школи.

oc h cp e

62

ДРУГ ДРУГУ

Ко има друга, има све –и пријатеља, и помоћ у свакој прилици,

и адресу за писма, и гитару за песму,и још десет прстију када је мало својих десет,

и уво за тајну, и уво за жељу,и још једне очи, и још једну памет.

Другарство није птица,– птица одлети.

Другарство није бели зец,– зец је плашљив.

Другарство није пахуљица,– пахуљица је лепа, али се истопи.

Другарство није злато,– злато се купује.

Другарство није шапутање,– шапутање се претвара у јединицу.

Другарство је као храброст војничка,као часна реч,

као стално сећање на друга.

ДРУГ ЈЕ САМО ДРУГУ ДРУГ!

Дечак дечаку!Девојчица девојчици!

Девојчица дечаку!Дечак девојчици!

Тражимо себи другове –једног,десет,

читав разред другова.

Драган ЛУКИЋ

63

Кажи ми, кажиШта је тема ове песме? Зашто за онога ко има пријатеља кажемо да „има још једне очи и још једну памет“? Шта још има онај ко има пријатеља?Зашто је другарство „као часна реч“ и „као храброст војничка“? Са ким се ти најрадије дружиш? Како се чува другарство?

Шта мислиш? Шта није другарство?

Хајде да стварамо!Опиши свог најбољег друга или другарицу. Направи стрип о другарству.

ЗадациИскажи својим речима поруку песме. Порука је мудрост и сазнање о нечему. Допиши неколико стихова о другарству.

64

ПАУКОВО ДЕЛО

Слушам птичије речикорачајући кроз шумууском козјом путањомсве стрмијом и тањом,кад паукова мрежапут ми наједном препречи.Сред мреже раскораченпаук газдински стаокао сељак на њивикоју је узорао.Могла сам покретом рукуздерати то плетиво,сву паукову мукусмрсити у клупче сиво,али ми беше жао.Ударих шумом левокроз дубоку честу свежу:ко зна шта је паук сниводокле је плео мрежу;и он је можда срцеу танане нити прео,у мрежу га створио свега.

Обазрем се још једномиза грања на њега,и видим како и онза мном се обазрео.

Десанка МАКСИМОВИЋ

65

Кажи ми, кажиУ које се годишње доба најчешће може видети пауково плетиво? На шта те подсећа паукова мрежа?Шта је слушала песникиња корачајући кроз шуму? Каквом стазом се кретала? Ко јој је препречио пут? Са чим је песникиња упоредила паука? Пронађи те стихове. Зашто није искористила своју надмоћ и уклонила мрежу? О чему је размишљала заобилазећи паука? Можемо ли паука упоредити са песником? Објасни.

ЗадациПронађи у песми све речи на крају стихова које се римују.Шта мислиш шта би паук рекао песникињи да је разумела његов језик? Покушај да допишеш још једну строфу овој песми.

Хајде да стварамо!Паук је после подне отишао код свог најбољег пријатеља на чај. Како је пријатељу описао свој необични доживљај?Како је исте вечери овај догађај пренео „Пауков вечерњи дневник“?

Да ли знаш?Ритмичност у песми остварује се бројем слогова у стиху, дужином стиха, понављањем гласова, речи и стихова. Њиме се дочарава основно расположење у песми.

Да се подсетимоРима је подударање гласова и слогова у речима на крају стиха или строфе.

66

МРАВ ДОБРА СРЦА

Три милиона и један мрав живе, раде и спавајуУ мрављем граду,Испод велике крушке, у хладу,Они имају куће на спрат, на три, на девет спратова,Они навијају будилнике нa пет, да би се на време пробудили.

Тачно у пет зазвони милион сатова,Тада мрави устају, галаме, праве збрку,Облаче се, перу зубе у трку.Када зазвони шест, нема никога у граду;Сви су на раду.

Ујутро мравље старешине по списковима прозивају:

Мрав тај и тај.Мрави се по именима одазивају.Свак мора да каже: Ту сам! И: здрав;Када се јави три милиона и један мрав,Тада је списку крај.

Пре три дана, тек што се јутро заплавило,Мрави се три пута у групе престројавалиИ три пута пребројавали.Старешине су из спискова прозивали:Мрав тај и тај.Мрави се, по именима, одазивали.Како год окренеш: три милиона мрава!И крај!Шта је са једним мравом? Зар спава!

Сутрадан исто, и прекосутра исто,Три милиона мрава тресе главом:Ту има нешто чудно! Ту нешто није чисто!

67

То занимљиво постаје,Зашто и који мрав недостаје?Нема мрава који је највише певао и галамиоОн се, због нечег, осамио.

Шта му је? – чуде се три милиона мраваУ мрављем граду,Испод велике крушке у хладу.Шта му је?Зашто самује?

Три дана ни реч није прозборио,Мрави који са посла кући хитајуЊегову мајку питају:Да ли се одобровољио? Да ли је проговорио?

Три дана ништа није ручао,Сам је по граду лутаоИ замишљено ћутао,Или на степеништу чучао.

Сви се питају: Шта му је?Шта му је? Зашто самује?

Све је у мрављем граду збунио.Мрвицу кекса су му нудили,А он се узјогунио:Није ни прстом макнуо, није је такнуо.

А јутрос, тек што се дан заплавио,Неко је бучно прозор отвориоИ мрављем граду јавио:„Проговорио је! Проговорио!“

68

Зашто је мрав три дана ћутао?Што није ручао?Што је замишљен градом лутао?И на степеништу чучао?

– Пре неколико дана – вели – мој је татаОтерао гладног цврчка са врата.И, сада, нећу ни да се макнем.Док не доведете цврчка да са мном ручаНећу ништа да такнем!

Па садаУ мрављем градуИспод велике крушке у хладу,Три милиона мрава трчкаИ тражи цврчка.

Бранислав ЦРНЧЕВИЋ

69

Да се подсетимоЗахваљући њему упознали смо љутито мече, радознало врапче, љубоморно дугме, а сад и једног добродушног мрава. Наслови његових дела најчешће означавају и тему текста. Да ли знаш ко је он?

Кажи ми, кажиКолико мрава живи у мрављем граду? Где се налази њихов град? Како почиње њихов радни дан? Шта је поремeтило устаљену мрављу дисциплину? Како су реаговали мрави кад су схватили да један од њих недостаје? Шта им је испричала мама одбеглог мрава, како се понаша њен син? Шта га је мучило? Зашто нису помогле ни мрвице кекса, шта је мраву био важније? Да ли волиш да читаш басне? Зашто?

Шта мислиш? Зашто овај мрав има добро срце? Када се за неког човека или жену каже да има добро срце? Када си ти показао/показала да имаш добро срце? Како си се тада осећао/осећала?

ЗадациИспричај укратко причу о добром мраву. Наведи још неке примере из литeратуре чији су јунаци показали да имају велико срце.

Хајде да стварамо!Напиши причу о срећном мраву, заборавном мраву, поспаном мраву или мудром мраву. Прочитај своју причу пред одељењем. Изаберите три најуспешнија рада.

70

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ

Наредног јутра, као и увек, Фолко је прво загрејао кафу. Затим је, пре него што је кренуо да пробуди деду, брзо почистио земљани под.

На великом окованом кожном ковчегу, поред узглавља старог при-јатеља, разбарушеног перја, спавала је Еузибијева мала ластавица.

– Ти си већ устао, Фолко...– Сунце је високо одскочило, деда.– Старим, дете, а и ноге ме боле, као Антонија. И данас ћеш морати

да идеш у риболов без мене. Биће ти довољна мала мрежа. Она друга се распала. Требало би крпити нит по нит.

– Кад Антонио пође у Арл – рече Фолко – могао би нам донети нову мрежу.

– Скупа је нова мрежа, дете. Уосталом, видећемо.– Кафа је готова. Хоћу ли будити малог?– Пусти га нека спава.– Данас ћу можда ићи даље до велике баре – рече Фолко.– У праву си, тамо има више рибе. Само, у том случају нећеш стићи

кући на ручак.– Понећу бисаге – рече Фолко.– Добро... И срећан лов!Фолко је пребацио мрежу преко рамена и изашао из колибе. У ча-

мац је преко ноћи продрло много воде. Фолко је ведром избацио воду, а затим се отиснуо од обале и завеслао.

Замке, које прошле вечери није успео да прегледа, сада су вероват-но биле пуне риба. За два сата, уз мало среће, у великој бари, успеће да напуни ведро рибом. А онда ће бити слободан до вече-ри. Пристаће уз велико копно на коме се простиру пашњаци. Отићи ће да види Белу Гриву.

Дечак није ни слутио да ће срести пријатеља много раније.

Фолко је бешумно веслао, терајући чамац посред белих цве- това који су пре- кривали баруштину. Радовао cе што пред собом има цео дуги дан.

71

Стигао је до блатног острва. Зауставио се и извукао две замке у којима су се копрцале рибе. Једна лепа јегуља, белог трбуха, испаде му из руке, али срећом, склизну у дно чамца и увуче се у пукотину између дасака.

Мало даље Фолко је поново бацио мрежу. Два пута је бацио мрежу испод плаве јаме и оба пута мрежа је била пуна.

Дан је добро почео.Фолко је чамцем секао велику површину воде пуну цветова. Мајуш-

не крунице цветова биле су посуте по води као снежне пахуљице...Пратећи погледом птицу која је узлетела са жбуна, Фолко је угле-

дао у дну шевара високу белу прилику.Бела Грива...Био је то заиста Бела Грива, који се одмарао од напорне трке

претходног дана и од борбе са људима. Целу ноћ је вероватно провео на овом месту, у окриљу честара, у води до колена. Грива му је била рашчупана. Густи праменови са чела висили су му преко очију скри-вајући половину главе.

Бела Грива је осетио како му се неко приближава. Окренуо је главу према Фолку. Познао је пријатеља, јер није ни покушао да побегне.

Нагло је забацио главу, а грива се завијорила. Усправљен, издуже-на врата изгледао је дивно!

Изненада су се у даљини чули кораци по води.А одмах потом узвици. – Он је... овога пута је наш!... сви к мени!Господар манаде долазио је у трку. Распоређивао је своје људе. Вода

је прштала под копитама њихових коња. Опкољавали су Белу Гриву.Фолко заустави чамац. Био је приморан да присуствује овом при-

зору који је кратко трајао.На велико изненађење гардијана, дивљи пастув није чак ни поку-

шао да побегне. Понос му није допуштао.Бела Грива се само окрену према јахачима, који су се одмах распо-

редили и развили ласа омотана о седло.– К мени!... – повика газда спремајући се да баци конопац.Али није стигао то да уради. У облаку блата, које је прштало по див-

ном белом плашту, Бела Грива се са дивљим њиштањем баци на газду.Овај страшни налет, овај судар, догодио се на уском делићу готово

сасвим суве земље.Два коња се пропеше један према другом. Уједајући и ритајући се,

Бела Грива је грудима одгурнуо коња господара манаде. Човек је ис-пустио узде и грчевито се ухватио за гриву своје кобиле. Кобила је

72

била снажна и храбра. Издржала је налет, ослободила се и свом тежи-ном се срушила на ноге.

Гардијани дојурише.Али је помахнитали пастув поново кидисао. Кобила се пропела

тако нагло да је њен јахач испао из седла и опружио се по земљи.Он страшно опсова. Гардијани притрчаше да помогну господару.– Оставите ме!– Нисте се повредили?– Оставите ме, кажем вам!Глас му је дрхтао од беса. Гардијани су држали кобилу за главу, јер

избезумљена животиња није дозвољавала јахачу да се врати у седло. Најзад му је успело да навуче узенгије и притегне узде.

– Проклета животиња!... – узвикну он. Гушио се од гнева. Рукавима кошуље брисао је чело са кога је цу-

рио зној. Онда је, испруживши песницу у правцу у коме је нестао Бела Грива после извршене освете, избацио између две клетве:

– Ту проклету животињу... дајем оном ко је хоће!Фолко га је чуо. Приближио се. Стидео се људи, али је ипак прикупио

довољно храбрости да тихо упита господара кога је гнев заслепљивао:– Дали бисте је... чак и мени?Господар манаде с висине погледа ово босоного дете, разбаруше-

не косе, у капутићу до колена, у панталонама са закрпама, у изношеној кошуљици.

– Ко је овај мали дивљак? – упитао је.– Фолко – одговори један гардијан.– Фолко? Не познајем га.– Еузибијев унук, рибара Еузибија...– Антонијев пријатељ, дакле – подсмехну се газда. – И овај босоно-

ги деран хоће мога коња... Дечак не обара очи, богами... Е, па добро, да... У реду! Чак и теби, мали, дајем тога коња, али ако га ухватиш ..., те твоје рибе... па... добиће онда и оне крила?

Гардијани праснуше у смех.– Хајдемо – рече газда. – Вратићемо се кући.И опет се пакосно насмеја гледајући Фолка који је мирно стајао.

Затим је окренуо коња, стао на чело мале групе и удаљио се касом.

(Одломак из књиге „Бела Грива“.) Рене ГИЈО

73

Кажи ми, кажи Да ли си прочитао/прочитала књигу „Бела Грива“? Ко су главни ликови у књизи? Како настаје пријатељство између дечака и коња? Зашто овај одломак носи назив „Кад се снови остваре“? Чији снови су се остварили? Како? Како се понаша богати власник манаде према Фолку? Зашто обећава да ће му поклонити Белу Гриву? Којом реченицом показује да му је повређен понос зато што није успео да ухвати коња? Чиме је Фолко показао да му је веома стало до Беле Гриве?

Шта мислиш? Какав је унук био Фолко? Како се бринуо о свом брату? Како изгледа живот једног рибара? Зашто је једном рибару било важно да има коња? Верујеш ли у пријатељство животиња и људи? Чиме је Бела Грива задивио дечака? Чиме је дечак придобио љубав дивљег коња? Имају ли животиње право на слободу? Како се Бела Грива осећао када је остао без мајке? Каква је симболика у пријатељству дивљег коња и дечака који нема родитеље? Шта је пријатељство?

Хајде да стварамо!Напиши причу „Мој пријатељ Бела Грива“. Нацртај Фолка.

ЗадатакАко већ ниси, потражи и прочитај књигу „Бела Грива“.Шта је порука ове књиге?

74

ШТА СЕ СВЕ МОЖЕ ШЕШИРОМ ОД ЦРНЕ КОЖЕ

Шеширом могу, само да знате,да се страше птице,ето, тако може,шеширом од коже да кријете лице.

Уморан путник са извора из шешира пије воду,стојећи не једној нозиизиграва роду.

На њиви стари шеширна ветру се клати и будно чува да нека птицау крађу не наврати.

Верујте, заиста се свашта можецрним шеширом од праве коже,да се Снешку глава сачува од Сунца,у пролеће да мање бунца.

Понекад се шеширстави на главу,када се кренена прославу.

Раде ОБРЕНОВИЋ

75

Шта мислиш? Да ли је за све ове ствари важна боја шешира? Коме би могао да припада шешир који има оволико намена?

Кажи ми, кажиКоје све намене има шешир из песме? Како би се осећао/осећала да поседујеш један такав шешир? Шта би био твој први потез? Која ти се строфа највише допала? Зашто?

Хајде да стварамо!Нацртај најнеобичнији шешир на свету. Објасни када се користи.

76

СТЕФАНОВО ДРВО

Ово је прича о томе како је један Стефан упознао своје дрво. Један необичан Стефан једно необично дрво. Догађа се у граду Крушевцу, пре много, много година. Стефан је син кнеза Лазара, у народу познатог као цар Лазар, и кнегиње Милице. Његов верни пријатељ је пас Трчко.

Стефан поче залазити у шуму. Корачао је опрезно: знао је да се мора држати само једног правца да не би залутао. Чим се нашао у мраку шуме стално се освртао да провери види ли се ивица искошене лива-де на којој је био оставио мајку и Трчка. Да, ливада се још видела, али мајка више није. Ни Трчко. Али Стефан је знао да га они чекају.

Корак по корак, залазио је све дубље. Дрвета су га окруживала и њему се, у први мах, учини да су сва иста: како онда да препозна оно дрво којем се може поверити? Срце му је све јаче ударало а и онај пр-стен као да га је све јаче стезао. Одлучи да застане и погледа око себе. Шума је била густа и пуна тмине али тишина је била пријатељска. Сунче-ви зраци су ипак где-где падали до самог тла, као крупни златници. Тле је било меко и мирисно. Из Стефана је полако чилела бојазан, почео је с пажњом да загледа свако дрво. Убрзо је схватио да се дрвета, наизглед

77

тако слична, међу собом и те како разликују. Свако је, у ствари, било друкчије. Свако је имало нешто посебно и у начину на који је пушта-ло корење, и у начину на који је било израсло и обликовало грање и лишће, своју круну. Било је ту врло старог дрвећа, али и младог. Стефа-ну се учини да једно од њих, баш оно које изгледа највеће и најстарије, пружа гране према њему као да га призива. Да, стварно: гране се пру-жају ка Стефану и шуморе лишћем, некако нарочито. А ветра нема.

Стефан се сасвим приближи дрвету: стабло му је било толико ши-роко да ни сам Стефан, него ни његов отац, кнез Лазар, не би могао да га обухвати рукама. Можда би могли да га обухвате, али сви заједно, држећи се за руке, отац са својим витезовима Југ-Богданом, Милошем Обилићем и Иваном Косанчићем. Можда.

Стефан стаде уз стабло, пењући се преко дебелог дрветовог ко-рења, које се пробило изнад земље, као преко степеница. Кора стабла је била дебела и јако избраздана. Не знајући због чега, Стефан наслони образ на ту избраздану кору и одједном осети како из ње избија нека велика, топла доброта. Просто га је запљуснула. Дечак одахну: нашао га је, то је његово дрво.

– Могу ли теби све да кажем? – шапну.– Дабогме да можеш, Стефане – зачу се. – Већ дуго те чекам. Стефан погледа око себе и не виде никога.– Доле сам – рече гласић.У подножју дрвета, код самог огромног корења, Стефан угледа

мајушног човечуљка с брадом. Ми данас знамо да је то могао бити патуљак сличан, рецимо, добром Учи из бајке о Снежани и седам па-туљака и да добри патуљци обавезно носе браду. Али, то Стефан, у оно време, није могао да зна. Ипак се нимало није уплашио.

– Ја сам чувар овог дрвета. Живим у њему. Молим те, наслони лице и руке на кору, затвори очи и покушај да испричаш шта те то мучи.

Док је гледао и слушао човечуљка, Стефан осети огромно пове-рење. Био је сигуран у то да му се, док је то мало шумско биће уз њега, ништа рђаво не може догодити. Прислони шаке и лице уз кору старог дрвета и затвори очи. Прво је, тако наслоњен, дуго ћутао а онда почео да говори.

78

Испричао је све: како је он један слаб дечак који уме да учи слова и бројеве, да се служи њима, уме да памти стране речи и читаве песме, уме да рачуна – али не уме ништа од оних вештина у којима је потребна снага тела. А отац га је одвео да учи мачевање, очекује од њега да пос-тане добар мачевалац, само је мач толико тежак да он ништа с њим не може. Ни да га подигне, а некмоли да се мачује. И још се боји да никад неће умети да баца копља, ни да гађа стрелом из лука, ни да управља коњем. Остаће, заувек, најслабији и најнеспретнији дечак на свету и зато ће, такав, разочарати свог оца. Мати му каже да је паметан и спо-собан, али шта то вреди кад он зна да није ни за шта, а од тог сазнања му се направио један прстен око срца који га стеже, до прскања.

Стефан понови своју причу па, пошто му човечуљак објасни да није запамтио сваку појединост, понови је још једном. Тада му човечуљак, који је сад чучао на грбини дрветовог корена, рече:

– Умеш ли да ослушкујеш себе?– Мислим да умем – одговори Стефан, мало зачуђен. Никад га нико није питао тако нешто. Али су шумски духови, видите,

били склони да постављају необична питања. – Одлично. Онда ослушни себе па ми реци да ли ти срце још лупа

онако јако као кад си ушао у шуму и долазио довде? И шта је са тим прстеном?

Стефан ослушну себе.– Не – рече. – Срце и не чујем, а прстена као да више нема.

(Одломак из књиге „Књига за Марка“.)Светлана ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ

Кажи ми, кажиКакав је прстен стезао Стефаново срце? Да ли ти је познато то осећање? Када се Стефан први пут суочио са неуспехом? Како? Шта је стварно, а шта бајковито у причи? Како је Стефан препознао своје дрво? Зашто га је мајка послала самог у шуму? Како је изгледао шумски дух? Како је Стефан скинуо прстен са срца?

79

Шта мислиш? Зашто Стефан није читао бајку о Снежани и патуљцима? Како бајке помажу у решавању проблема?

Да ли знаш?Главни лик ове приче је историјска личност. У књижевном делу дозвољено је да лик буде сличан, али и друкчији од стварне (историјске) личности.

Хајде да стварамо!Препричај причу у улози Стефанове маме. Напиши састав „Један мој успех“.

За радознале Стефан Лазаревић владао је Србијом после страшног пораза српске војске на Косову пољу 1389. године. Имао је титулу деспота и као деспот Стефан Лазаревић ујединио је многе српске крајеве у јаку државу. Владао је и Београдом. Тада је Београд први пут постао српска престоница. У књижевности је оставио траг својим делом „Слово љубве“. Његова задужбина је манастир Манасија, првобитно име Ресава, код Деспотовца, у којој је и сахрањен 1427. године.

ЗадациОбележи у тексту реченице које говоре о Стефановој несигурности и страху од неуспеха.

80

AŽDAJA SVOME ČEDU TEPA

Aždaja svom čedu tepa:„Nakazice moja lepa!

Ostavićeš svoju majku,i otić u neku bajku.

Ješćeš ljude kao repe,najmiliji moj akrepe.

Šta će s tobom biti, ko zna,lepotice moja grozna?

Bićeš ličnost negativna,rugobice moja divna!

A tvoja će jadna majkacelog veka da se vajka!“

Ljubivoje RŠUMOVIĆ

Kaži mi, kažiGde se najčešće govori o aždajama? Kako se one ponašaju? Imaju li aždaje iz bajki decu? Po čemu se ova aždaja razlikuje? Kako se ona obraća svome detetu? Kako može da izgleda „lepa nakazica, grozna lepotica, divna rugobica“? Šta je pesnik postigao koristeći reči koje znače umanjeno? Zašto će se aždajina majka vajkati celog veka? Kako se još može reći celog veka?

ZadaciNauči pesmu napamet. Pročitaj pesmu tako što ćeš sve imenice pretvoriti u umanjenice.

Hajde da stvaramo!Smisli ime za mušku aždaju, vevericu, lastu, kukavicu.Napiši pesmu u desetercu „Čedo svojoj majci odgovara“.

81

Mama,hteo bih da postanem srebro!

Sine,bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,hteo bih da postanem voda!

Sine,bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,hteo bih da sam tvoj đerdan oko vrata!

Možeš,sklopi mi samo ruke oko vrata!

Federiko GARSIJA LORKA

LUCKASTA PESMA

Kaži mi, kažiZa koga se kaže da je luckast? Da li se iz naslova može naslutiti tema pesme? Kakve želje iznosi dečak? Kako njegove želje prihvata majka? Koju želju majka ispunjava svome detetu? Zašto? Zašto su deca svojim roditeljima „đerdani od zlata“? Kako tebi mama iskazuje ljubav? A ti njoj?

Šta misliš? Zašto je dečak najpre želeo da postane srebro, pa voda i na kraju đerdan od zlata? Kakve je poruke slao majci? Šta je majci najvrednije?

Hajde da stvaramo!Napiši i ti „Luckastu pesmu“ za svoju mamu.

82

Звукови су свуда око нас. Неки, попут грмља-вине, хука ветра, жубора воде... настају у приро-ди, док друге производе жива бића или разли-чити уређаји. Звучни таласи путују брзином од око 340 метара у секунди. Када авион лети брзи-ном већом од брзине звука, чује се прасак.

Ми обично слушамо звукове који путују кроз ваздух. Међутим, на Месецу, где нема ваздуха, људи се споразумевају радио-везом.

И радио-таласи су свуда око нас, али их ми не чујемо. Они путују ве-ома брзо, брзином светлости. Да бисмо чули радио-таласе, неопходно је да имамо радио-апарат. А да би настали радио-таласи потребна је радио-станица. Радио-станице претварају звучне таласе, глас или му-

зику у радио-таласе. Ови таласи путују ваздухом до радио-апарата.

Први радио-апарати израђени су око 1920. године.

Оцем радија сматра се Никола Тесла.Размисли о његовој реченици: „Онога дана

кад се мој проналазак бежичних комуникација угради у ову цивилизацију, цела Земљина кугла прeобразиће се у џиновски мозак.“

ЧАРОЛИЈА ЗВУКА – РАДИО

Кажи ми, кажиДа ли ти радо слушаш радио? Који ти се радио-програми највише допадају?Како препознајеш своју омиљену радио-емисију? Знаш ли шта је џингл?

ЗадациТи си уредник емисије „Веселе вести“. Припреми вести за вечерњи дневник.Одабери музику која ће најавити твоје вести.Посетите локалну радио-станицу и распитајте се како oна прави програм.

3 cp ckectap he

84

НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ

Тако дођу једанпут два богата човека к cветом Сави, па му кажу: „Свети владико! Богати смо и имамо свега доста. Радили смо, па нам је Бог дао. Знамо да ће и ово наше богатство проћи. Неће дуго трајати, као ни остала што нису била дугог века. За време нашег живота и бо-гатства ради смо да учинимо по неку добру задужбину, па смо дошли к теби, да нам ти кажеш, које су то најбоље задужбине.“

– Ја вам нећу то сада казати – рече богаташима cвети Сава – но иди-те по свету и чините добра дела. После три године да се вратите, па ћу вам ја тек онда рећи: или сте добро или зло учинили.

Богаташи су послушали cветог Саву. Узели су доста новца и крену-ли се на пут, да чине у свету добра дела. Да се не би гдегод у путу срели, један се од њих крене право на исток, а други право на север. Тако су по свету путовали и чинили народу добра дела. После три године се врате својим кућама.

Кад оду cветом Сави, да му кажу шта су радили и где су били за три године, cвети Сава каже прво старијем трговцу: „Шта си ти учинио?“ Старији му трговац рече: „Свети владико! За ове три године путовао сам по свету, па сам за свој рођени новац подигао: три велике цркве, три школе, три извора, три гостионице, три моста, три лађе и три бол-нице. Свакој цркви купио сам по три звона; а свакој школи платио сам по три учитеља; а свакој болници по три лекара.“

Свети Сава му на то рече: „Лепе су твоје задужбине: цркве требају, да се у њима људи Богу моле; школе требају, да се у њима деца уче свему ономе што је добро; извори требају, да се са њих мештани и пут-ници напију лепе и чисте воде; гостионице требају, да се у њих склоне путници и намерници; мостови требају, да се људи не даве по дубоким рекама; лађе требају, да преносе путнике преко великих вода; болнице требају, да се у њима лече болесни; звона требају, да оглашују службу Божју и да позивљу људе у цркву; учитељи требају, да упућују децу на рад, поштење и знање; лекари требају, да чувају народно здравље и народни живот.“

За овим се cвети Сава окрене млађем трговцу, па га упита: „А шта си ти урадио за ове три године?“ Млађи трговац му рече: „Свети вла-

85

НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ

дико! Ево да ти све по реду кажем. Кад сам стигао у прво село, беше запао један путник, с колима и воловима, у једно велико блато; ја му помогох, те одатле изиђе. У другом селу беше се човеку запалила кућа, те да ја не викнух, хоћаше изгорети и он и чељад му. У трећем селу уклоних мало дете с пута испред кола, која хтедоше да га прегазе. У четвртом селу чувао сам за седам дана и седам ноћи једног болесника, који не имађоше никога више сем два нејака детета, нудећи и дворећи га. У петом селу извадих из бунара једно дете, које се хтело онога часа утопити. У шестом селу растерах разбојнике испред куће једног ве-ликог богаташа. У седмом селу накалемих и посадих поред пута три лепе и племените воћке. У осмом селу одбраних слабијег од јачег, који га хоћаше убити. У деветом селу оправио сам један напуштен и заба-таљен извор поред једног великог друма. У десетом селу нахраних јед-ног убогог старца и поред тога дадох му гуњ и опанке. У једанаестом селу показах пут у оближњи град неким странцима. У дванаестом селу нађох и дадох пуну кесу новца човеку, који је беше изгубио, и то баш

86

ономе, који ме прошле вечери не прими на преноћиште. Најзад, у јед-ном граду поделих сиротињи сав новац који сам био са собом понео, тако да сам без паре дошао кући.“

Зарадовао се cвети Сава оволиким добрим делима млађег трговца, па га загрли, пољуби и рече му: „Жив ми био, синко, и велику срећу имао! Задужбине се могу подизати и новцем и добрим делима. Но за-дужбине које се подижу новцем мање су од задужбина које се чине добрим делима. Задужбина коју неко чини сам собом, својим личним радом, лишавајући се и сам и мучећи се, више вреди од задужбине која се новцем подиже. Твоје су задужбине боље од задужбина твога старијег друга.“

Народна легенда

Кажи ми, кажиКолико целина уочаваш у овој причи? Зашто богати трговци долазе код cветог Саве? Шта им саопштава светитељ? Шта се дешава након три године? Какве су задужбине најбоље?

Шта мислиш? Како се осећају људи који чине добра дела? Шта је порука ове приче?

ЗадациПронађи што више речи које се крију у речи задужбина.

Хајде да стварамо!Нацртај једну средњовековну задужбину и поклони је драгој особи.

Да ли знаш?Легенда је краћа занимљива народна прича.

87

ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО

Храни мајка два нејака синау зле дане, у године гладне,кад је била понајскупља храна:ока брашна тридесет динара.Хранила их и од’ранила ихна преслици и десници руци.Кад су деца женидбе дорасла,довела им две лепе девојке:Виду Винку, Давиду Ковиљку.Јетрвице мало живовале,мало време три године дана;кад настала година четврта,свака роди по једнога сина,Винка Мирка, Ковиљка Маринка.Ал’ не прође ни година дана,ни година, нит ће половина,разболе се невестица Винка,разболе се, хоће умријети,па дозива своју јетрвицу:„Ој, Ковиљка, мила сестро моја,ја болујем и хоћу умрети,аманет ти сиротице моје,сиротице и моје и твоје!Пази, секо, сиротицу моју:кад Маринку бела хлеба сечеш,подај, секо, и мојему Мирку,њему подај од хлеба корице –нек се знаде да је сиротица,да мој Мирко своје мајке нема.Ој, Ковиљка, мила сестро моја,кад Маринку справиш кошуљицу,моме Мирку закрпи траљицу –нек се знаде да је сиротица,да мој Мирко своје мајке нема.Ој, Ковиљка, мила сестро моја,

кад нам света недељица дође,твог Маринка на крило посади,мога Мирка код себе на земљу –нек се знаде да је сиротица, да мој Мирко своје мајке нема.Ој, Ковиљка, мила сестро моја, кад нам свето Васкрсење дође, кад на деци рухо покројите,вашем кројте како вам је драго,моме кројте чисто рухо црно – нек се знаде да је сиротица,да мој Мирко своје мајке нема.Ој, Ковиљка, мила моја сестро,кад ми сејо, у цркву пошећеш, твог Маринка на руци понеси,мога Мирка за руку поведи –нек се знаде да је сиротица,да твој Мирко своје мајке нема.“То изусти невестица Винка,то изусти, па душицу пусти.Хвала богу, хвала јединоме!Ковиљка је срца милостива,она знаде шта је сиротињство,од малоће сиротица ј’ била:прије Мирку бела хлепца даје,прије Мирку, нег’ своме Маринку;прије Мирку скроји кошуљицу,прије Мирку нег’ своме Маринку.Кадно света недељица дође,кад изађе на сокак међ’ друге,њеног Мирка на крило посади, свог Маринка до себе на земљу:нико не зна да је сиротица,а да Мирко своје мајке нема.Кадно свето Васкрсење дође,

88

кад на деци рухо покројише,какво Мирку, онакво Маринку,свако мисли и свако се дивикако стрина негује их оба,као да су браћица рођена.Кад Ковиљка у цркву пошеђе,обојицу води за ручицу,а сав народ стрину благосиља,сам ли господ из небеског царства:„Ој, Ковиљка, колено адамско,проста душа твојих родитеља,који су те породили мудру,међ’ туђу те браћу оправили,па ти знадеш шта је сиротињство!“Боже мили, на свему ти хвала!Тако ради јетрва Ковиљка:оба храни, оба своја сина,хранила их до седамн’ест лета.Кад настало лето осамн’есто,писат пође цареви везире,писат пође по земљици царској

и он купи на цареву војску:где с’ у кући четир’ мушке главе,од четворо узима тројицу;где с’ тројица, узима двојицу;где двојица онде обојицу;где је један, и оног једнога.Редак дође Ковиљкином дворуда јој иде Мирко и Маринко,да јој иду на цареву војску.Обадва их оправила мајкада јој иду на цареву војску.Кад је било у боју првоме,кад у ватру деца ударила,пуче пушка из те ватре прве,пуче прва те уби Маринка.Сам остаде сиротица Мирко,сам остаде на царевој војсци.Војевао за девет година.Кад настала година десета,прекиде се та царева војска,не зна Мирко на коју ће страну:

89

Кажи ми, кажиШта су јетрве? Ко су били Вид и Давид? Како су се звали њихови синови? Како су се јетрве слагале? Шта се десило Винки? Какав аманет она оставља својој јетрви? Пронађи стихове који о томе говоре. Каква је била Ковиљка? Шта се дешава са Мирком и Маринком? Какав је сусрет Мирка и Ковиљке? Пронађи те стихове. Каква је осећања побудила у теби ова песма? Знаш ли ти некога ко би се могао упоредити са Ковиљком?

ЗадациУпореди ову песму са народном причом „Најбоље задужбине“.Објасни народну изреку „поштено име не гине“.

Хајде да стварамо!Замисли и нацртај Ковиљкину задужбину. За какве подвиге би се додељивала „Ковиљкина медаља“?

Народ је рекао:БОЉЕ ЈЕ ПОШТЕЊЕ НО ДРАГО КАМЕЊЕ. ПОШТЕНО ИМЕ НЕ ГИНЕ.

да ли стрини, да ли свету белу.Окрете се својој милој стрини.Далеко га она угледала,па је преда њ стара ишетала:„Чедо, Мирко, а где је Маринко?“„Ој, бога ми, моја мила мајко – јер за другу бољу не знам мајку –кад смо били у боју првоме,

пуче пушка из те ватре прве,пуче прва те уби Маринка!“ Заплака се јетрва Ковиљка, па говори сиротици Мирку:„Чедо, Мирко, ’оди ближе стрини!Ја не имам да загрлим сина,а ти немаш да т’ загрли мајка –’оди, Мирко, да т’ загрли мајка!“

Народна песма

90

НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА

Наджњева се момак и девојка:момак нажње двадес’т и три снопа,а девојка двадесет и чет’ри.Кад увече о вечери било,момак пије двадес’т и три чаше,а девојка двадесет и чет’ри.Кад ујутру бео дан освану,момак лежи, ни главе не диже,а девојка ситан везак везе!

Народна песма

91

НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА

Кажи ми, кажиКада се обавља жетва? Шта значи да се момак и девојка наджњевају? Зашто то чине? Како сазнајемо ко је победник у овом такмичењу? Шта се дешава дан после жетве? Какво осећање слутимо у овој песми?

Шта мислиш? Шта претходи овом такмичењу? Ко је започео причу о надметању? Зашто?

Да ли знаш?Народне песме које су певане за време радова на пољу зову се посленичке песме. Називе су добијале према врсти посла који се обављао. Ова песма спада у жетелачке песме.

ЗадациПронађите још неке посленичке песме и изложите их на одељењском паноу. Ако народни певач такмичење у жетви назива наджњевање, како би се могло назвати такмичење у писању, читању, рачунању, трчању, певању...?

Хајде да стварамо!Отпевај ову песму у духу народног певања.

Народ је рекао:УСТА СУ ДА ЗБОРЕ, А РУКЕ ДА ТВОРЕ.

92

СТАРИ ВУЈАДИН

Ђевојка је своје очи клела:„Чарне очи, да не би гледале!Све гледасте, данас не виђестеђе прођоше Турци Лијевљани,проведоше из горе хајдуке:Вујадина са обадва сина.На њима је чудно одијело:на ономе старом Вујадину,на њем бињиш од сувога злата,у чем паше на диван излазе;на Милићу Вујадиновићу,још је на њем љепше одијело;на Вулићу, брату Милићеву,на глави му чекрли челенка,баш челенка од дванаест пера,свако перо од по литру злата.“Кад су били бијелу Лијевну,угледаше проклето Лијевнође у њему бијели се кула;тад говори стари Вујадине:„О, синови, моји соколови,видите ли проклето Лијевно,ђе у њему бијели се кула?Онђе ће нас бити и мучити:пребијати и ноге и руке,и вадити наше очи чарне.О, синови, моји соколови,не будите срца удовичка,но будите срца јуначкога,не одајте друга ниједнога,не одајте ви јатаке наше,код којих смо зиме зимовали,зимовали, благо остављали;

не одајте крчмарице младе,код којих смо рујно вино пили,рујно вино пили у потаји.“Кад дођоше у Лијевно равно,метнуше их Турци у тавницу;Тамноваше три бијела дана,док су Турци вијећ вијећаликако ће их бити и мучити.Кад прођоше три бијела дана,изведоше старог Вујадина,пребише му и ноге и руке;кад стадоше очи вадит’ чарне,говоре му Турци Лијевљани:„Казуј, кујо, стари Вујадине,казуј, кујо, дружину осталу, и јатаке куд сте доходили, доходили, зиме зимовали,зимовали, благо остављали;казуј, кујо, крчмарице младекод којих сте рујно вино пили,пили рујно вино у потаји!“Ал’ говори стари Вујадине:„Не лудујте, Турци Лијевљани!Кад не казах за те хитре ноге,којено су коњ’ма утјецале,и не казах за јуначке руке,којено су копља преламалеи на голе сабље ударале,јa не казах за варљиве очи,које су ме на зло наводилегледајући с највише планине,гледајући доље на друмове,куд пролазе Турци и трговци.“

Народна песма

93

СТАРИ ВУЈАДИН

Кажи ми, кажиКо су хајдуци? Зашто је девојка своје очи клела? Како су одевени хајдуци? Зашто? На шта Вујадин припрема синове? Зашто Турци окрутно поступају према хајдуцима? Како се понаша Вујадин? Чиме зрачи његов одговор Турцима?

Шта мислиш? Зашто је у народу настала изрека: Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак? Зашто је старац Вујадин јунак? Шта значи бити „срца удовичка“?

Да ли знаш?Хајдучки вођа био је харамбаша. Најпознатије харамбаше које је народни певач овековечио били су Старина Новак, Дели-Марко и Мијат Томић.

Да се подсетимоНародне песме које певају о јунацима и њиховим подвизима и бојевима називају се епске народне песме. Епске песме писане су у десетерцу, стиху од десет слогова.

ЗадациПрепричај догађај о коме се говори у песму у улози Вујадиновог сина Милића.

Народ је рекао:НА МУЦИ СЕ ПОЗНАЈУ ЈУНАЦИ.

94

ШЉИВЕ ЗА ЂУБРЕ

Био неки човек па имао сина, врло ваљана и угледна момка. Кад му син дорасте за женидбу, стане човек мислити како ће наћи према сину и девојку, добру и ваљану. Најпосле смисли једно: натовари пуна кола шљива, па крену селом да виче:

– Хајде људи, шљиве за ђубре! Шљиве за ђубре!Брзо се пронесе селом глас о томе да је неки човек памећу поме-

рио, па даје шљиве за ђубре. Потрчаше људи на тај глас и стадоше чи- стити и скупљати ђубре по кућама, да промене за шљиве.

Тамо, видиш, нека девојка накупила пун кецељац ђубрета, друга опет носи уврх једну котарицу, а једна се хвали – јадна јој мајка! – да би могла све шљиве измењати за ђубре, само је мрзи да толико чисти кућу. И човек сваком даде пуно шљива.

Утом дође нека девојка, стисла мало прашине у шаку, па и она иште коју шљиву.

– А што, синко, ниси више сакупила, та то је одвећ мало? – рече јој човек.

– Та донела бих ја, чико, и више, али немамо. И то смо једва мајка и ја којегде по буџацима настругале – одговори стидљиво девојка.

То је човек баш и тражио, јер видећи да је чиста и вредна девојка, одмах је испроси за свог сина, и они поживеше дуго и сретно.

Народна прича

95

Народ је рекао:ЛАКО ТИ ЈЕ СЈЕТОВАТИ МУДРА,ЈОШ ЈЕ ЛАКШЕ ПРЕВАРИТИ ЛУДА.

Кажи ми, кажиКакав је тон ове приче? Шта мислиш о овом човеку? Какав је био његов син? Како се стиче добро васпитање? Како ти се допала идеја да се шљиве мењају за ђубре? Шта је тиме постигнуто? Како се ти понашаш кад хоћеш да провериш нешто што ти је веома важно? Коју девојку је човек изабрао за снаху? Да ли је жалио поклоњене шљиве? Која је твоја омиљена народна прича? Зашто?

Шта мислиш? Шта значе народне изреке „навео га на танак лед“ и „лети као ждребе пред руду“? На кога би се оне могле применити у причи?

Хајде да стварамо!Замисли данас овог човека као угледног пословног човека. Решио је да провери поштење својих сарадника. Шта користи уместо шљива? Смисли причу.

На часу слободних активности продужите и драматизујте ову причу. Уведите нове ликове и чин свадбе. Израдите костиме и изведите представу пред родитељима.

96

ПЕПЕЉУГА

Преле ђевојке код говеда око једне дубоке јаме, дође некакав ста-рац бијеле браде до појаса, па им рече:

– Ђевојке, чувајте се ви те јаме јер да којoj од вас упадне вретено у њу оне би се мати одмах претворила у краву.

Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда, чудећи се његовим ријечима, прикуче се јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се једној, која је била најљепша између њих, измакне вретено из руке и падне у јаму. Кад она увече дође кући, то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом. Потом она стане ову краву го-нити на пашу с осталијем говедима.

Послије неког времена отац се ове ђевојке ожени удовицом, која доведе једну своју кћер. Маћеха стане одмах мрзити на своји пасторку, особито зато што је била много љепша од њезине кћери: забрањивала јој је да се умива, чешља и преоблачи, и свакојако је тражила узроке да је кара и мучи. Једном јој даде пуну торбу куђеље, па јој рекне:

– Ако ово све данас не опредеш и у кокошку не смоташ, не иди ми довече кући, убићу те.

Ђевојка, сирота, идући за говедима, прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати. Кад је види она крава што јој је била мати ђе плаче, запита је шта јој је, а она каже све редом што је и како је. Онда крава, тјешећи је, рекне јој да се за то не брине нимало:

– Ја ћу – вели – куђељу узимати у уста и жвакати, па ће се на моје ухо помолити жица, а ти је ухвати па је одмах мотај на кокошку.

Тако и учине; крава стане куђељу у уста узимати и жвакати, а ђевој-ка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове. Кад ђевојка увече маћехи да велику кокошку, маћеха јој се врло зачуди, па јој сјутрадан да још више куђеље, а кад она и ово опреде и смота као и оно прије и увече донесе кокошку готову, она помисли у себи да то њој помажу њезине другарице, па јој трећи дан да још више куђеље, али крадом пошаље за њом и своју кћер да гледа ко то њој помаже прести и мотати. Кад се ова послана ђевојка привуче те види како кра-ва куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се

97

ПЕПЕЉУГА

врати кући и каже све матери својој. Потом маћеха навали на свога мужа да се крава закоље. Муж је изнајприје жену од тога одвраћао, али најпослије, кад се жена није шћела оканити, пристане и он на то, и каже да ће је у тај и тај дан заклати. Кад пасторка за то дозна, она стане једнако плакати, а крава је запита зашто плаче и она јој каже све што је и како је, рече јој крава:

– Мучи ти, не плачи, већ кад мене закољу, да не једеш од мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и тијем каме-ном закопаш у земљу, па кад ти буде каква невоља, дођи на мој гроб и наћи ћеш помоћ.

Кад краву закољу и месо јој стану јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њези-не кости па их закопа ђе јој је крава казала. Ђевојци је овој било име Мара, али како је послије тога највише радила и слушала у кући: но-сила воду, готовила јело, прала судове, мела кућу и радила све остале кућевне послове, и како се тако највише око ватре налазила, прозову је маћеха и њезина кћи Пепељугом.

Једном у неђељу маћеха, опремивши се са својом кћери у цркву, проспе по кући пуну копању проса, па рече пасторци:

– Ти, Пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те!

Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ме није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!“ Утом јој падне на ум што јој је крава рекла: ако кад буде у невољи, да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи од-мах онамо; али кад тамо, шта да види! На гробу стоји великачки сандук отворен, пун свакојакије драгоцијених хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку:

– Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и све остало уредити.

Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обу-че и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она

98

и откуда је, а особито јој се зачуди и око на њу баци царски син, који се онђе десио. Кад буде испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па скупивши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри; кад тамо, а просо покупљено, ручак готов и све уређено. Мало постоји, ал’ ето јој маћехе са кћерју својом из цркве, и врло се зачуде кад виде све уређено, па и просо покупљено.

Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерком опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије:

– Ако све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не урадиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

Пошто њих двије отиду у цркву, пасторка одмах к материну гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку:

– Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

Онда она узме из сандука хаљине од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а ца-рев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се брже-боље свуче и хаљине остави у сандук, па к ватри. Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још се већма зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и све остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити.

Кад буде у трећу неђељу, оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије:

– Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

Пошто оне отиду из куће, пасторка одмах к материну гробу и нађе опет сандук отворен и на заклопцу два бијела голуба, који јој реку да се обуче и да иде у цркву а да се не брине ни за шта у кући. Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се сви зачуде још већма, а царев син је био намислио да је

99

не пушта као прије, већ да је чува да види куда ће. Кад буде испред свршетка летурђије, те она пође да иде, а царев син за њом устопце, и тако она између народа провлачећи се и бјежећи, некако јој спадне папуча с десне ноге, и она, не имајући кад тражити је, побјегне босо-нога, а царев син јој узме папучу. Дошавши она кући, свуче се и хаљи-не остави у сандук, па одмах к ватри као и прије.

Царев син потом зађе с оном папучом њезином да је тражи по све-му царству огледајући свакој ђевојци папучу на ногу, али којој дуга, којој кратка, којој уска, којој широка, не може ни једној да пристане. И тако идући од куће до куће, дође и до куће њезина оца. Маћеха ње-зина, кад је виђела да ће царев син доћи и њиховој кући да тражи ону ђевојку, она њу пред кућом сакрије под корито. Кад царев син дође с папучом и запита имају ли каку ђевојку у кући, она му каже да имају и изведе му своју кћер. Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче. Онда царев син запита имају ли у кући још какву ђевојку, а она му каже да немају више никакве. Утом пијевац скочи на корито пак запјева:

– Кукуријеку, ево је под коритом!

100

За радознале Бајку о Пепељуги имају многи народи света. У Кини је записана скоро хиљаду година пре Вука и браће Грим, а у старом Египту била је популарна још у 3. веку. Пепељуга је била и јесте инспирација многих уметника: Волт Дизни направио је о њој цртани филм, а наш Александар Поповић позоришни комад.

Кажи ми, кажиДа ли си очекивао/очекивала овакав развој догађаја у бајци? Како се зове наша Пепељуга? Је ли обичај да ликови у народним бајкама имају лична имена? Како је Пепељуга изгубила мајку? Шта се дешава кад се отац поново ожени? Где Пепељуга проналази утеху? У каквим хаљинама одлази кришом у цркву? Где их проналази? Који је најузбудљивији тренутак у бајци? Где маћеха скрива Пепељугу кад долази царев син? Ко открива превару?

ЗадациУ бајци се издваја пет тематских целина. Пронађи их и направи план приче.Препричај сажето причу. Обележи све речи које први пут чујеш.

Хајде да стварамо!Препричај бајку тако да маћеха буде племенита, Пепељуга незахвална, а принц забораван.

Маћеха повиче: – Иш, орао те однио!Царев син, чувши то, потрчи брже-боље ка кориту те га дигне, кад

тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви у онијем истим хаљинама у којијем је трећи пут била, само без папуче на десној нози. Кад је царев син угледа, он готово обезнани од радости, па јој брже-боље папучу назује на десну ногу, и видећи не само да јој је таман на ногу него да је управо онаква као и она што јој је на лијевој нози, одве-де је своме двору и ожени се њоме.

Народна бајка

101

PEPELJUGA

OČEVO NEZAHVALNO SRCE

OTAC: A ako Pepina ipak ne nađe te viklere, ona će se osetiti tu – tu – tužnom...PEPELJUGA: Što jecaš, tatice, kad će oni sigurno naći da kupe viklere!OTAC: O, kakva sreća, ako nađu! Ja sam rekao neka uzmu zlatne, ako nema

plastičnih! Neka uzmu srebrne! Neka uzmu brilijantske, samo neka uzmu! Moje je srce odviše meko, ne mogu izdržati kad Pepina plače... to me štreca!

PEPELJUGA: Ti imaš puno briga, tata... zato ja pazim da ti ni na senku ne stanem... da učinim samo ono što je tvome srcu drago...

OTAC: E, pa drugo si ti, Pepeljugo! Тi si moja prava kći! Kad ti plačeš, ja to baš i ne uzimam k srcu! Tja! Znam, možda si legla u pepeo, pa ti je trun gari upao u oko... Nije greda, izaći će sa suzama!

PEPELJUGA: Trun iz oka hoće, tata... ali tuga iz srca...OTAC: Kakva tuga, Pepeljugo?!PEPELJUGA: Ah...OTAC: Nemoj se čepiti!PEPELJUGA: Eh, tuga za mojom pravom mamom,

tata...OTAC: Nemoj se maziti, Pepeljugo!PEPELJUGA: E – he – heeee!OTAC: Ma znaš da ja to ne volim! To je neozbiljno!PEPELJUGA: Dobro, tatice...OTAC: Tvoja nova mama je prema tebi dobra baš

kao da je i prava!... Ili hoćeš reći da ti je malo ono što ti ostaje da pomažeš iz Pepininog i Rozinog tanjira?!

PEPELJUGA: Ne, tata! Neću ništa reći... i uvek ću ćutati...OTAC: Nećeš ništa reći ali ćeš se natuštiti kao jesenje vreme! Ti to sve radiš meni

iz inata! To mi je „hvala“! Trudiš se da me što više nasekiraš, da i ja što pre umrem!

PEPELJUGA: Ne, tata! Ne, tatice, molim te! Pogledaj, ja se smešim, tata!OTAC: I to si našla baš danas da se kreveljiš! Ni pet, ni šest! Ačiti se danas kad će

na dvoru biti bal na kojem će mladi princ izabrati za sebe nevestu!PEPELJUGA: Oooooo! To je kao u romanu...OTAC: Ne uzdiši, Pepeljugo! Raduj se! Pomisli, možda ćeš baš ti postati princezi-

na sestra! A!?PEPELJUGA: Aaaaaa...

102

POLJULJANA CAREVINA(Car dolazi u pratnji ađutanta i generala. Hodaju kao mornari na palubi broda koji se ljulja.)

CAR: Na čemu se drži ovaj patos, generale, kada se ovoliko uvija?GENERAL: Sa strane na štrufnama, vaše veličanstvo!AĐUTANT (napipa sredinu i skače po njoj): U sredinu smo ubacili stari madrac sa

tavana, kao pojačanje, vaše veličanstvo! CAR (i sam naiđe na sredinu, odskače): Zar se to odozdo nije moglo malo bolje

podupreti, da ne federira?GENERAL: (i on naiđe na sredinu, pa odskače s njima): Poduprli smo, vaše veli-

čanstvo, portfišima i motkama za podupiranje veša!CAR: Kakvi začarani zamci s duhovima i kuće straha sa slepim miševima! Naš

rasklimatani dvor je atrakcija prvog reda!AĐUTANT: Da, ovaj, vaše veličanstvo... ali hoće li zihernadle i ostali lako otkačivi

materijal izdržati pod pritiskom?GENERAL: Dvor se iz temelja ljulja, vaše veličanstvo!AĐUTANT: Potporni zidovi pucaju, vaše veličanstvo!CAR: E, pa ko ima slabe živce, taj nije pristao sa mnom. Ja volim vratolomije i

uzbuđenja!

NISU NOGE KITNIKEZ (Napred ulaze Pepina i Roza sa kalupima za kitnikez na nogama. Vuku noge, stenju, ćopkaju,

posrću. Za njima ulazi maćeha.)

MAĆEHA: Jesu li vam se smanjile noge, kćeri moje lepe?PEPINA: U – hu – hu... ukrutile su se, mama...ROZA: Prsti nam se crvene kao mladi krompirići... joj!MAĆEHA: E, pa to je za vaše dobro, kćeri moje! Hodajte u kalupima od kitnikeza!

Vežbajte! Morate se napeti da izdržite!PEPINA: Jao – jao – jao!MAĆEHA: Vi nemojte pred carom i

princom da se mrštite, šmrčete, stenjete i cokćete, nego samo vičite: „Taman!“

PEPINA: Komotno! Oooooo!ROZA: Kao saliveno! Oooooo!

103

PEPINA: Pasent! Joj!ROZA: Kao da je na nozi pravljeno! Oj! Uh!!!MAĆEHA: Gde li je sad taj onaj ćutljivi tata? Jedva čekam da ga se otarasim... i

njega, i te njegove musave Pepeljuge! Tata!MAĆEHA: Sakrij, tatice, Pepeljugu pod korito da se princ ne bi razočarao u našu

kuću kad ugleda njene dronjke.

KAO ARTILJERIJSKI DVOBOJ(Pepeljuga klekne, otac je poklopi koritom i odozgo sedne na korito. Na vratima se pojavljuju: car, princ sa cipelicom, ađutant i general. S druge strane, tiho i stidljivo dolazi Roza. Maćeha

pusti Pepinu koja se zaljulja i stenje od bola, ali se ipak na silu nasmeši.)

AĐUTANT: Još samo za konjski nokat i magareće uvo pa će gospođici Pepini cela noga bez pete stati u cipelicu. Šta mislite, da je ne mučimo za to malo?

PRINC: Molim vas, ađutante, poštedite i gospođičinu nogu i bajnu cipelicu. Cipelica će prsnuti, a gospođica će dobiti žuljeve ako i dalje uporno budete nastojali da u tako majušnu cipelicu ugurate tako veeeliku nogu.

PEPINA (pada u nesvest): Jaooooo...CAR: Stanite! Stojte! Gospođica se onesvestila!MAĆEHA: Vaše veličanstvo, moja se Pepina onesvestila od razočarenja... gorkog

razočarenja! Cipelica je Pepini po meri, samo je Pepina malo porasla od juče... Jao, da znate što ona brzo raste!

CAR: Izvinite, draga moja damo, ja vas razumem, ali ne ženim se ja, nego se ženi moj sin... Žalim slučaj, ali on ima reč!

GENERAL: A možda može gospođica Roza, što nju zaobilazite?ROZA: Ne, generale, ne i ne ! Ja cipelicu nisam izgubila i neću da padam u nesvest

od bola samo za badava, kvit!MAĆEHA: E, moja Roza, Roza, baš si bistra kao boza!OTAC: (najednom ustane s korita na kome je mirno i odsutno sve do tada sedeo

i stane pred cara): Moram vam reći da u ovoj kući ima još jedna devojka... moja kći Pepeljuga! (brzo priđe i podigne korito ispod kojeg na podu kleči Pepeljuga): Evo, izvolite! Ustani, kćeri!

(Pepeljuga stidljivo ustane.)PRINC: Da to je ona... kraljica moja!PEPINA: Ne dam! Iz inata ne dam! Zar dronjava Pepeljuga da postane princeza?

Pa ja bih pukla od muke! Neću da dam, baciću je u bunar! (Jurne.)

104

CAR: Držite je! (Svi jurnu, gužva, kao da igraju „šuge“.)PRINC: Sprečite je!GENERAL: Opkolite je!OTAC: Vraćaj tu cipelicu, čupava Pepino!PEPINA: (zaprepašćeno i uplašeno): Tatice, tata?OTAC (istrgne joj iz ruke cipelicu): Da, tata jesam, ali ne samo tebi i Rozi, kao što

sam do sada bio! I Pepeljuga je moja kći! Ja se stidim što prema njoj nisam bio dobar kao tata... (Prilazi caru sa cipelicom.) Vaše veličanstvo, ja se stidim što sam dopustio da Pepeljuga ide u pocepanoj haljini!... Ne može ni jedan dobar tata dvema ćerkama da kupi sto haljina, a trećoj nijednu...

CAR: Pa, to je strašna nepravda! Ja ću već sutra izdati naređenje da se u celoj našoj zemlji ne sme praviti razlika među decom ni u čemu!

OTAC: (Brzo se sagne i obuje Pepeljugi cipelicu.): A cipelica, Vaše veličanstvo, pogledajte... Stoji kao da je nikla na Pepeljuginoj nozi!

PRINC: Kraljice moja!PEPELJUGA: Prinče moj!

(Odlomci iz „Pepeljuge, Bajke za prikazivanje“.) Aleksandar POPOVIĆ

Da se podsetimoPozorišni komadi pišu se u obliku dijaloga. U zagradama su napisana uputstva glumcima. Pozorišni komad podeljen je na činove. Scena ili prizor je deo čina. Novi prizor uvodi nove likove, događaje ili promenu mesta radnje. Događaje na pozornici prati scenska muzika.

Kaži mi, kažiPo čemu se ova „Pepeljuga“ razlikuje od narodne bajke? Uporedi glavne junakinje. Kako se ponaša Pepeljugin otac prema svojoj kćeri? Šta shvata na kraju? U kojim delovima ovog teksta nailazimo na gorak humor? Gde na pravi? Kakve su Roza i Pepina? Šta misliš o ovoj maćehi? Šta misliš o carevom naređenju da se u zemlji ne sme praviti razlika među decom?

ZadaciPripremite ovaj komad za scensko izvođenje. Izradite neobične kostime.

105

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА

Удруже се међед, свиња и лисица, па се договоре да ору земљу и да сију пшеницу, да се ране. Запитају једно другога, шта ће које радити и како ће сјеме наћи. Свиња рече: „Ја ћу провалити кош, и украшћу сјеме; и ја ћу мојом сурлом узорати.“ Међед рече: „Ја ћу посијати.“ А лисица рече: „Ја ћу мојим репом подрљати.“

Узораше, посијаше. Дође жетва. Сташе се разговарати, како ће по-жети. Свиња рече: „Ја ћу жети.“ Међед рече: „Ја ћу снопље снијети и ја ћу вријећи.“ Свиња рече: „Ја ћу претрести и раставићу сламу од пше-нице.“ Лисица рече: „Ја ћу мојим репом трнити пљеву са пшенице.“ Свиња рече: „Ја ћу овијати“, а међед рече: „Ја ћу жито раздијелити.“

Оврхоше. Међед жито подијели, али га не подијели право: јер свиња га замоли, да јој даде само сламу, а пшеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.

Расрди се лисица па отиде на тужбу, и каза им да ће им довести једнога царског човјека који ће жито право раздијелити.

Уплаше се свиња и међед, па рече међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку.“ Закопа се свиња у сламу, а међед се попе на крушку.

Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво да иду на гувно, да ватају мише. Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама.

106

Кажи ми, кажиШта је тема ове приче? Ко се договарао о ортаклуку? Колико тематских целина уочавамо у причи? Зашто је лисица била незадовољна? Како разрешава проблем?Која је порука ове приче? Чије особине поседују јунаци ове приче?

ЗадациУпореди лисицу из oвe приче са лисицом из басне „Лисица и рода“.Илуструј део приче по избору.

Хајде да стварамо!На основу ове приче о животињама напиши текст за игроказ. Главни ликови су медвед, свиња, лисица и мачка. Можеш почети овако:МЕДВЕД (свињи и лисици): Размишљам нешто, драги моји, да ове године на време обезбедимо храну.СВИЊА И ЛИСИЦА: Како, имаш ли идеју?МЕДВЕД: Хајде да се уортачимо, пооремо земљу и посејемо пшеницу...

Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло, свињо! Ето лисице, води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута.“

Утом се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гувно и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка помисли од њезине сурле да је миш, па скочи, те свињу шчепа за нос. Свиња се уплаши, рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли, да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама.

Народна приповетка

Народ је рекао:КО ЗЛО ЧИНИ И ДОЧЕКАЋЕ ГА.

107

ЈЕЛЕНЧЕ

Расло јеленче малено, Не слуша младо јеленче,ко у пољу цвеће шарено. шта мајка гором лелече,Гора га росом појила већ оно скаче по пољу,кошута млеком дојила. не слути тешку невољу;Јеленче траву газило, туда је момче ловило,у трави извор спазило. јеленче младо спазило;Не да се више дојити, хитро се стрелом бацило,ни хладном росом појити. јеленче љуто ранило.С бистрога пије извора, Јеленче пишти у гори,драже му поље нег’ гора. рана га љута обори.Кошута гором лелече: Кошута тужно лелече,„Пропашће моје јеленче.“ мртво је њено јеленче.

Народна песма

Хајде да стварамо!Смисли друкчији завршетак песме.

ЗадациУочи мање поетске слике у песми. Објасни народну изреку: „Ко има памети, не тражи среће.“ Да ли ти је позната књига или филм „Бамби“? Упореди јеленче са Бамбијем.

Кажи ми, кажиКолико целина различитих по тону и расположењу разликујемо у песми?Како је одрастало јеленче? Шта се десило кад је јеленче у „трави извор спазило“? Због чега је страховала његова мајка? Како је јеленче настрадало? Чије понашање препознајеш у лику јеленчета? До чега може довести непослушност и непромишљеност?

108

ЧАРОЛИЈА ЦРТЕЖА И РЕЧИ – СТРИП

Верујем да нестрпљиво чекаш сваки нови месец између осталог и због тога што тад стиже твој омиљени часопис, а у њему и нове згоде твога омиљеног стрип-јунака.

А да ли си се некад запитао/запитала кад је настао први стрип?Ове године прославиће свој стоти рођендан. Родио се у време кад

и прве сликовнице и мало ко му је прорицао светлу уметничку будућ-ност. Његов процват почиње од 1930. године. Скромно живи у дневним новинама и сматрају га штивом за забаву све до седамдесетих година прошлог века. Тадашње генерације признају му уметничку вредност. Код нас се тих година појављује специјализовани часопис за уметност стрипа „Пегаз“.

А шта је стрип? То је реч енглеског порекла и значи тракa на којој су слике које

показују главну радњу са мало текста који је уписан у облачиће. Зашто стрип-јунаци лако путују по свету и говоре на стотине језика?

mece ebe p e

Knjizevnost 4 V deo.indd 109 05-06-2008 11:58:00

110

ТЕСЛИН МАЧАК

На једној висоравни близу обале Јадранског мора, под планином Велебит, у селу Смиљану, у покрајини Лици, 10. јула 1856. године, ро-дио се Никола Тесла. Растао је окружен љубављу родитеља, брата и сестара, природом и кућним љубимцима, од којих су га неки пратили кроз цео живот.

У дворишту српске православне цркве у којој је као свештеник службовао Теслин отац Милутин, и око куће у којој је вредно посло-вала његова мајка Ђука, многе птице, а највише голубови, гнездиле су се по околном дрвећу, док су о кокошкама, ћуркама, паткама и гускама бринули сами укућани. Иако је Тесла био веома радознао да сазна чега све има у гнездима, ретко је дирао њихове становнике. Па ипак, једном се узверао уз стрму литицу да испита тајанствено пребивалиште орло-ва, гнездо из кога су полетале огромне птице које су после господари-ле над Смиљаном и целим Велебитом. Отуда је извадио једног младог орлића, понео га са собом и закључао у онај амбар са чијег крова је једном скочио у жељи да се и сам, попут тих голубова и орлова, опроба – вине у ваздух и полети. За ту прилику позајмио је од оца, и не питав-ши га за дозволу, кишобран, попео се на кров и раширио га. Дубоко је дисао, обузимало га је осећање лакоће и као да је у тим тренуцима његово тело сасвим изгубило тежину. Зажмурио је и непромишљено скочио доле, у понор. Авантура се неславно завршила зато што жице на кишобрану нису издржале жесток налет ветра и тежине, па се Тесла, на срећу, ударивши свом силином о земљу, ипак, само добро угрувао... Никада више није покушао на такав начин да лети...

Али, ето, сада је у свом амбару имао кућног љубимца – правог ви-соколетача, као ниједан други дечак у селу! За тог љубимца само је он знао и о његовом лету под облацима само је он могао да машта...

А онда је угледао како се над Велебитом надвијају густи облаци, како севају муње и у даљини се чује јак удар грома. Почињала би прво да ромиња па онда и да пљушти густа пролећна киша. Поточић на коме је Тесла, још у време када му је било само пет година, градио мале во-денице, толико би набујао да би вода, једноставно преливала преко обала. Кроз ваздух испуњен свежином и озоном, мајка Ђука позивала би децу да дођу и да се склоне под кров. Тесла је тада, по ко зна који

Knjizevnost 4 V deo.indd 110 05-06-2008 11:58:00

111

ТЕСЛИН МАЧАК

пут, могао да се увери да је његов омиљени кућни љубимац, стари ма-чак, о коме још ништа нисмо рекли, одавно заузео своје место.

Мачково место налази се одмах ту, крај топле пећи, дакле тамо где сваки мудри мачак воли да се савије у клупко, да дрема, преде и шири око себе мир, тишину и спокојство. Пруживши руку миловао је Тес-ла свог мачка по густој, сјајној длаци. Тада је запазио како се мачкова длака под његовом руком лагано подиже, костреши и међу прстима почиње да пуцкета! Разрогачених очију угледао је варнице којима је за тили час, као неким волшебним пламеном био обавијен цео његов кућни љубимац.

– Тата! – узвикнуо је узбуђено Тесла – дођи да видиш! Наш мачак светли и пуцкета! Шта се то догађа?

Отац му је објаснио да се та поја-ва зове статични електрицитет. Захваљујући очевој учености и мајчином великом таленту да сама измишља и израђује многе предмете намењене кућној употреби, деца су у својој кући на безбројна и радознала дечја питања, од-мах добијала конкретне и праве одговоре. Ето, тај ма-чак, који свакако није радио на батерије, јер оне у то доба још не беху ни измишљене, ипак је био пун електрицитета!

Оставши сам Тесла је могао да баци поглед кроз прозор и да га по-ново упути према висовима и врховима Велебита над којим су севале муње и одакле су још увек допирали потмули ударци громова. Тада је помислио: „Па и цела ова природа, која нас окружује, као да је нека велика мачка која се најежила и која светлуца. Само, ко лили ту мачку милује руком по леђима?!...“

Миодраг НОВАКОВИЋ

Knjizevnost 4 V deo.indd 111 05-06-2008 11:58:02

112

Кажи ми, кажиДа ли си овако замишљао/замишљала дечака Николу Теслу? Који ти се детаљ из његовог детињства учинио најзанимљивијим? Зашто? Како су Николини љубимци усмерили његов живот?

Шта мислиш? Какву машту поседују проналазачи? Могу ли се понекад упоредити са децом?

ЗадациНапиши причу „Причао ми Теслин учитељ“. Посети Теслин музеј у Београду или на други начин сазнај више о његовом животу и раду.

Хајде да стварамо!Смисли лек против ђачке заборавности. Измисли игру која ће оплеменити свет. Направи позивницу за своју најновију маштарију. Напиши графит (кратак натпис на зиду, духовита порука) о генијалности.

За радознале Година 2006. проглашена је код нас Годином Тесле у част генију који је угледао свет пре тачно 150 година. Његове игре у Смиљану биле су само увод у велике игре које је по завршетку студија технике у Грацу и Прагу преточио у открића којима је задужио свет. Радио је као инжењер у Будимпешти, Паризу и Њујорку, а онда је основао сопствену лабораторију у Њујорку и посветио се науци. Дао је преко хиљаду патената и проналазака из области електротехнике и физике. Био је веома поносан на своје српско порекло. Умро је у Њујорку на православни Божић 1943. године.

Knjizevnost 4 V deo.indd 112 05-06-2008 11:58:02

113

МЈЕСЕЧЕВА ПРИЧА

Небом је шетаоМјесец пун и свијетао.А онда је сишао у гране багремаДа се мало љуља,Да мало задријема.И како је на најтању грану стао,У воду је пао.Али се није угасио,Него је и даље сјао.

И онда наједном изиђе из воде,До звијезда оде.

Тада су звијезде опколилеСјајноглава дједа,Преклињале и молилеДа им приповиједа.

А Мјесец је приповиједао,Све им је причао и распредао:Како је рибама свјетлио док су вечерале,А оне му пјевале и играле, играле и пјевале,А он, сав сретан, с њима јео и пиоИ све им љуске сребром посребрио...

Тако је причао сред ноћне тишинеСвоју причу пуну мјесечине,Док звијезде нису позаспале,И оне велике и оне мале.

А онда је и он, уморан и снен,Легао у кревет, у дубоку сјен,Негдје иза тамне шуме велике,Међу храстове, брезе и јелике.

Григор ВИТЕЗ

Knjizevnost 4 V deo.indd 113 05-06-2008 11:58:04

114

Кажи ми, кажиКоје особине има Месец ? Шта мисли песник кад каже да је Месец пао у воду? Има ли у песми шаљивих детаља? Потражи их. Шта чине звезде кад се Месец врати? Шта се помиње у Месечевој успаванки? Којим стиховима песник каже да је Месец зашао? Имају ли сви стихови у песми једнак број слогова? Колико слогова има најдужи, а колико најкраћи стих? Од колико стихова су састављене поједине строфе?

ЗадациО чему Месец никада не прича звездама? Зашто? Научи песму напамет.

Хајде да стварамо!Прикажи „Мјесечеву причу“ у облику стрипа. Допиши још једну строфу о Месечевом сну.

Да се подсетимоСтих је ред у песми. Стихови се слажу у строфе.

Knjizevnost 4 V deo.indd 114 05-06-2008 11:58:05

115

МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА

Дремљива поноћ по шуми луња,а строга бака на прагу куња,држи у руци од брезе прут,а небом дотле, по модрој води,скитница Мјесец пучином броди,у мору звијезда дукат жут.

У саму зору маглица паде,озеблом шумом заигра кос,уморан Мјесец дому се краде,опрезно иде, плашљив и бос.

У шуми старој огањ гори,блиста у мраку на крају свијета;кад ближе приђеш – од сребра двори,по њима мудра старица шета;над кровом плавим вије се дим;ту живи Мјесец и бака с њим.

Од синоћ Мјесец код куће није,а бака чека... пролазе сати...Мораће, богме, и да га бијекада се зором у дворе врати.Нити је слуша, нити је пита,читаве ноћи по небу скита.

„Ала ће сјутра шиба да ради!Сврби ме рука!“ –бака се слади.

Knjizevnost 4 V deo.indd 115 05-06-2008 11:58:06

116

Шуља се Мјесец, утвара права,кад, гле, на прагу – бакица спава,спустила главу, сребри се коса,на пруту трепти јутарња роса.С дрвета утом , хитра и лака,пред кућу скочи брбљива сврака,закрешта злобно репати враг.„Држ’те га! Уа! С неба је пао!Читаве ноћи звијезде је крао!Погледај за њим – блиста се траг!“

Потрча Мјесец брже нег’ очи,кроз врата шмугну, у кревет скочи,а сврака опет галаму ствара:„Побјеже скоком! Држи га стара!“

Јадна се бака из сна трже,збуни је дрека и румен сјај,па свраку пита што брже може:„Откуда?! Шта је?! Да није змај?!“

„Погађам ко је! –бака се сјети,у дворе корак управи свој –крадљивац који с неба летинико је други, већ унук мој.“Прилази бака кревету тајнои гледа лице злаћано, сјајно,у плавој коси звјездани прах.

„Куда ли ноге његове језде!Висине воли, небо и звијезде,Како га није у ноћи страх?

Морам га тући, ту друге није!“и бака узе сандале сиве,брезовим прутом по њима бије.Ви сте за скитњу његову криве!Зашто носите унука могширином неба звјезданог?!

Сандале трпе батине многеи сложно шкрипе:„Криве су ноге!“Ноге се буне:„Крива је глава,ноћу је будна, а обдан спава!“

Бака се љути.„Погледај врага!Зар ова глава, рођена, драга?!Прије ћу за брк Баука вући,него ли сненог унука тући.измлатићу га, ал’ други пут.“То рече бака и баци прут.

(Одломак из књиге „Мјесец и његова бака“.)Бранко ЋОПИЋ

Knjizevnost 4 V deo.indd 116 05-06-2008 11:58:07

117

Кажи ми, кажиГде и са ким живи Месец? Како изгледа његов дом? Какве особине су му приписане? Зашто бака не може да заспи? Како прети унуку? Шта се деси кад Месец стигне кући? Кога бака казни? Чиме правда свој поступак? Какав је однос унука и баке? Какву улогу има сврака? Шта се десило кад се Месец пробудио? Како је описана шума у зору? Како изгледа уснули Месец?

ЗадациПронађи све описе Месеца. Уочи комичне (смешне) ситуације у песми.Прочитај песму до краја.

Хајде да стварамо!Нацртај Месечеву баку у великом кругу. У мањим круговима испиши њене особине. Опиши своју баку. Смисли загонетку о Месецу.

Knjizevnost 4 V deo.indd 117 05-06-2008 11:58:08

118

PRIČA O DEČAKU I MESECU

Ja često kažem: pričala mi mati. Ne znam kako bih drukčije i mogao da počnem priču. Ja, u stvari, prepričavam sve ono što sam davno, davno, kad sam bio dete, čuo od svoje majke. I opet moram da priznam, mati je moja mnogo, mnogo lepše pričala. Lepše – to nije prava reč. Hiljadu puta bolje. I više – sto hiljada puta.

Sećаm se: ležim tako, a ona počne:– Jednom je Mesec sišao na Zemlju. Lepo, kao čovek, silazi niz srebrne

lestvice. Noge mu u sjajnim čizmama. Gazi, a čizme zveckaju i sijaju potpeticama kao dukatima. Silazi on tako, a svet poustajao, gleda i čudi se:

– Gle, Mesec! Pa i ruke ima. Ko bi rekao da je tako naočit momak!U selu samo jedan čovek nije izašao da vidi ovo čudo. Beše to poznati

tvrdica, nadaleko čuven po svojoj pakosti. Imao je dućan i veliku zemlju. Svoga slugu, malog Radojicu, nagonio je da radi najteže poslove. A kada dođe vreme večeri, terao bi ga da pije mnogo vode, pa dete posle ne bi ni okusilo ništa od jela. Voda bi mu napunila stomak da u njega više ne bi mogao stati ni zalogaj hleba.

Krišom bi, po noći, Radojica uzimao sveću i gore, ne tavanu, u svojoj sobici čitao knjige. Beše pametno momče. Voleo je nauku. Ali ga tvrdica uhvati i istuče. Dršćući od ljutnje, reče:

– Eto ti Meseca, pa neka ti on svetli. Ne dam ja svoju sveću. Ionako te džaba hranim. Još mi i štetu praviš...

Radojica, uplakan i tužan, uzeo je knjigu i seo pored prozora. Mesec je sijao, ali njegov sjaj beše slab. Uzalud je dečak širio oči. Jedva je razlikovao slova. Zaboleše ga oči i on ostavi knjigu.

– Eh, moj Meseče – požali se Radojica gledajući u nebo – što nisi Sunce, pa da osvetliš ovu moju sobicu. Lepo bih mogao čitati. I sve bih knjige, ko-liko ih god ima na svetu, pročitao. Našao bih tako i onu najmudriju knjigu u kojoj piše kako se beda na zemlji satire.

Spava gazda tvrdica. Spava mali Radojica. Ne slute da Mesec silazi niz srebrne stepenice. A on lako, sa poslednje prečke, skoči na zemlju, dohvati se puta i, sipajući oko sebe jarku svetlost, uputi se baš tvrdičinoj kući.

Zakucao je na vrata. Tvrdica, koji je imao lak san jer se plašio za svoj novac, bojao se da ga neko ne pokrade, odmah se probudi i otvori jedno oko.

– Ko si ti i šta tražiš? – pitao je trljajući oči koje mu zablesnu mesečeva svetlost.

Knjizevnost 4 V deo.indd 118 05-06-2008 11:58:08

119

PRIČA O DEČAKU I MESECU

– Ja sam Mesec i, evo, dođoh da posvetlim malom Radojici da može čitati knjige.

Tvrdica zaškrguta zubima od pakosti i mržnje.– Nećeš! – viknu, i još bolje zatvori vrata.Nasmeja se Mesec, jer njemu nisu potrebna vrata. Poče da se smanjuje.

Odjednom posta sjajna lopta koja se vinu do krova i uđe kroz otvoren pro-zor u sobu malog Radojice. U sobi se okači o jedan klin na zidu. Zaljulja se malo, kao fenjer na vetru. A onda jako zviznu i probudi dečaka.

– Evo me, došao sam – reče Mesec. – Sad možeš mirno i spokojno da čitaš.

Obradovao se mali Radojica. Hteo je da poskoči i da ga poljubi, ali se plašio da ne oprži usne.

– Možeš me slobodno poljubiti – reče razneženo Mesec. – Nisam ja vreo kao što je vrelo Sunce. Evo! – i načini pravi pravcati obraz, koji malo napući i pruži. Radojica ga, sav srećan, poljubi.

Od tada je svake noći sijala dečakova sobica. Radojica je čitao, a Mesec bi mu ponekad pričao o svojim putovanjima. I načitan je bio Mesec. Nema

Knjizevnost 4 V deo.indd 119 05-06-2008 11:58:09

120

knjige u koju on nije zavirio. Davao je savete dečaku. Nekad bi ga strogo ispitivao. I dečak je napredovao u naukama. Uskoro se po svojoj pameti raščuo u svetu.

Tvrdica precrče od pakosti. A mali Radojica, pročitavši i onu najmudri-ju knjigu, krenu po svetu da satire bedu. Mesec ga nije napustio. Kada su mračne noći, on žuri, probija oblake, hita da stigne i osvetli put svom prija-telju, koji je odavno narastao i nije više dečak.

Eto: ispričah. Ali, da ste čuli moju majku kad ona to priča! Tako lepo niko na svetu ne priča. Vi biste je pažljivo slušali i nikad priču ne biste zaboravili.

Tako lepo priča moja mati.

Branko V. RADIČEVIĆ

Narod je rekao:VIŠE UM ZAMISLI NEGO MORE PONESE.

Kaži mi, kažiKakvo je osećanje pobudila u tebi priča o Radojici? Od koga je pisac čuo ovu priču? Šta je dečak mnogo želeo? Šta je rekao Mesecu? Koju bi knjigu želeo da pročita? Da li ju je pročitao? Šta je posle toga učinio? Koja je poruka saopštena ovom pričom? Na koje se vreme ona odnosi? Kako se priča završava? Pronađi bajkovite elemente u priči.

Šta misliš? Da li je tvrdica srećan? Zašto? Kako izgledaju pakosni ljudi? Da li je bogatstvo dovoljno za sreću? Kako se u svetu može satrti beda?Zašto su prva i poslednja rečenica u tekstu iste?

ZadaciUporedi ovu priču sa pesmom „Mesec i njegova baka“.

Hajde da stvaramo!Ispiši nazive poglavlja koja se nalaze u najmudrijoj knjizi koju je Radojica pročitao.

Knjizevnost 4 V deo.indd 120 05-06-2008 11:58:09

121

JUTRO NA MESECU

Prvi naš pogled na Mesec pao je na jedan od najdivljačnijih i najtužnijih prizora. Naša je svemirska kugla zastala u ogromnom amfiteatru, na silnoj kružnoj ravnici, na dnu divovskoga kratera. Njegovi su nas krševiti zidovi zatvarali sa svih strana. Sa zapada je na njih padalo svetlo nevidljivoga Sun-ca osvetljavajući im podnožje i otkrivajući neurednu hrpu porazbacanoga kamenja, pukotine i raseline pune snega... U to vreme ja sam mislio da su od snega. Ali nisu, nisu bili od snega, nego brežuljci i mase smrznutoga vazduha!

A onda iznenada i naglo počeo se buditi dan na Mesecu.Svetlost Sunca puzila je niz pećine. Udaljene hridine kao da su zadrhta-

le i potresle se; na prvi dodir jutra uzdigle su se sa tla kratera sive pare, sivi oblaci i oblačići, sve gušći, širi i deblji, dok se napokon čitava ravnica nije počela pušiti kao mokar peškir koji sušimo kraj peći; zapadne su hridine postale nejasne u svetlosti koja se lomila u sivoj pari.

„To je vazduh“, reče Kejver. „Mora biti vazduh, jer se inače ne bi ovako brzo dizao – na sam dodir Sunčeve zrake. I ovako brzo...“

Onda pogleda kroz prozor iznad nas:– Gledajte: nebo! Već se razaznaje. Na crnini – slaba modra nijansa.

Gledajte. Zvezde kao da su veće. A malih je nestalo, zajedno sa maglicama koje smo pre videli... sakrile se.“

Postojano i brzo približavao se dan. Jednog je sivog brežuljka nestajalo za drugim, u žarkoj svetlosti koja ih je pretvarala u beli dan. Naposletku nije na zapadnoj strani preostalo ništa osim stuba magle koja se dizala uvis. Pećine su se odmicale sve dalje i dalje, postajale sve nejasnije, menjale se u vejavici i nestajale naposletku u oblacima.

Sve bliže i bliže dolazila je zavesa pare, jureći kao što juri po Zemlji sena oblaka pred jakim južnjakom. Oko nas se već počela dizati lagana maglica.

– A onda – Sunce!Postojano je izlazila sjajna linija, tanak rub nepodnosiva sjaja, koji se

pretvarao u kružni luk, a ovaj u žarku kuglu što je poput kopalja bacala k nama svoje usijane zrake.

Knjizevnost 4 V deo.indd 121 05-06-2008 11:58:09

122

Mestimice na obronku videli su se nekakvi oblici koji su se isticali zbog neotopljenoga snega na svojim senkastim stranama, nalik na suve stablji-ke. Bili su rđaste boje, kao i pećina na kojoj su se nalazili. Ovo me je nagna-lo na razmišljanje. Stabljike! Na mrtvome nebeskom telu? Kad mi se oko bolje prilagodilo pa sam mogao razabrati sastav njihove površine, opazio sam da gotovo sva ova površina ima vlaknast sastav i da nalikuje ćilimu od smeđih iglica kakav se može naći u senkama ispod jela i smreka.

Nešto je privuklo moju pažnju. Među iglicama otkrio sam oveći broj okruglastih predmeta. A jedan kao da se malo pomaknuo.

„Kejvere“, prošaputam.„Šta je?“Ali nisam dospeo odgovoriti. Buljio sam ne verujući svojim očima.„Gledajte!“ povikah. „Eno onde! I onde!“

Knjizevnost 4 V deo.indd 122 05-06-2008 11:58:11

123

Kaži mi, kažiKo su likovi u ovoj priči? Kako im Mesec izgleda u početku? Na šta liči vazduh kad se pojavilo Sunce? Kako izgleda dan na Mesecu? Pronađi te opise. Gde su prijatelji ugledali tragove života? Šta misliš da li Mesec stvarno ovako izgleda? Zašto bi bilo važno da na Mesecu ima života?

Da li znaš?Herbert Džordž Vels je stvorio ovu popularnu naučnofantastičnu priču nekoliko desetina godina pre nego što je prvi čovek stupio na Mesec.

Njegove su se oči povodile za mojom rukom. Kako da opišem šta sam video? Kad se pripoveda, sve se čini sasvim jednostavno, a ipak je za nas bilo neobično, divno, te nas ispunilo najdubljim ganućem. Rekoh da su među iglicama i štapićima na tlu bila ona okrugla telašca, nalik na zrna peska. I najpre se jedno od tih zrna, a za njim odmah i drugo, maknu, ok-renu, raspuknu, a iz pukotine spusti se prema tlu sitna, žućkastozelenkasta nit, žureći se pod žarkim zracima Sunca da što pre stigne u toplo krilo tla. Jedno je vreme to bilo sve, a onda pukne i treće zrnce.

„To je seme“, reče Kejver, „život!“Život! Ta mi misao projuri glavom, zajedno s jednom drugom: da naš

put nije bio uzaludan i da nismo došli u mrtvu pustinju ruda, nego u svet koji živi i koji se miče!e!

Herbert Džordž VELS

ZadaciUporedi kraj ove priče sa odlomkom iz romana „Beskrajna priča“ Mihaela Endea. Napiši priču „Moj put na mesec“.

Knjizevnost 4 V deo.indd 123 05-06-2008 11:58:11

124

CУНЧЕВ ДАР

Ноћас је пао снег и покрио својом чистом белином њиве и пашња-ке. Ја седим, загреван топлим Сунчевим зрацима, под високим храстом, на узвишици поред мога стана, удишем пуним недрима свежи ваздух, посматрам по хиљадити пут предео у којем су природа и људска рука изложиле своја дела, а не могу да их се сит нагледам. Тамне јелове шуме, камене врлети, снежне пољане, брежуљци, гребени, а, иза свега тога црвенкасти џиновски бедем Раксе. Нема те кичице која би била у стању да ову раскошну игру пренесе на платно, па ни саму боју снега; ова је и бела и плава, и бисерна, и сребрнаста и румена. А већ небо! Да сам сликар, ја бих са ове висине треснуо сав свој сликарски прибор у дубину, да га никад више не узмем у руке.

...Вративши се синоћ са своје шетње, осећао сам се као пијан; преда мном су треперили без престанка Сунчеви зраци, плаветнило неба и белина снега. Сада ујутро седим у добро загрејаној дворани мога ста-на, поред огромног прозора, који је разумни архитекта начинио од јед-ног јединог окна, и уоквирио га тако да предео који се кроза њ види изгледа као каква слика.

Сва лепота природе коју сада уживам, дар је Сунчев. Све боје које трепере кроз овај прозор само су одсјај Сунчеве светлости. И ове јеле, и оне стене, па и само небо, све су то тамна тела! Она имају само спо-собност да од Сунчеве светлости, која на њих пада, проберу и задрже у себи један известан део, а остатак да врате. Тај остатак зовемо њихо-вом бојом.

Овај снег на планинама зна врло добро да га Сунчеви зраци слабе својим пољупцем, па их зато враћа у целини. Због тога нам он изглe-да бео и засењује нам очи. Но и њега је Сунце створило и уздигло из Земљиних вода на врхунце брегова. Сунце је однеговало и ове шуме, напајало их кишом, загревало својим зрацима и хранило соковима земље. Хранећи биље, оно је хранило и све животиње, од најмање, па до највеће, човека. Све што живи захваљује за свој живот Сунцу.

И све што се креће, покреће Сунце. Ветрић који ћарлија, поток што жубори, сваки покрет у природи, нису ништа друго но изражај Сунчеве снаге. И онај воз који се пење стрмом трасом покреће Сунце. Оно је де-поновало, давно, пре неколико стотина милиона година, један део своје снаге у биље, да бисмо ту снагу, претворену у камени угаљ, могли упо-

Knjizevnost 4 V deo.indd 124 05-06-2008 11:58:11

125

CУНЧЕВ ДАР

требити за наше машине. Сунце ствара и водене снаге, бели угаљ, јер оно без престанка уздиже на Земљине висове воду која отиче опет у дубину.

Без Сунца не би било ни даха, ни замаха на Земљи.То су знали и стари народи. У мојој путничкој библиотеци имам и

једно лепо дело о историји и култури старог Египта. У њему читам да је Аменофис IV целу своју царевину посветио Богу Сунца. Он јој је обеле-жио границе каменим стубовима, на којима је био исклесан лик Сунца. Тај фараон спевао је Сунцу ову химну:

„Твој сјај је леп на небеском обзорју, ти живо Сунце које си прво живело. Када се ти уздигнеш на источном хоризонту, онда обаспеш целу Земљу својом лепотом... Твоји зраци обухватају цео свет и све што си ти створило... Тама бежи када ти своје зраке разашиљеш; свет се ве-сели, људи се буде и устају, јер си их ти подигло. Они перу своје тело, облаче своје одеће, и дижу у молитви руке кад се ти рађаш. Стада се одмарају на паши, дрвље и биље се зелени, птице излећу из својих гнезда, а њихова крила славе тебе...

Ти си, Сунце, створило годишња доба, зимску хладноћу и летњу врућину. Ти си створило далеко небо, да на њему светлиш и видиш све што си створило.“

Данас, после 3300 година, говоримо ми, природњаци, о Сунцу ско-ро истим језиком и са једнаким усхићењем као и тај просвећени фа-раон. Сунце је очувало, неокрњено, своје достојанство у току бурних векова, који су видели смрт многих осталих божанстава.

(Oдломак из књиге „Кроз васиону и векове“.)Милутин МИЛАНКОВИЋ

Кажи ми, кажиШта је задивило научника кад је пао снег подно Раксе у Аустрији? У чему је уживао? Како изгледа предео који је посматрао? Како он тумачи да је сва лепота на свету дар Сунца? Шта је све створило Сунце? Како се Сунцу обраћао египатски фараон? Шта знаш о Сунцу?

ЗадациСазнај више о Милутину Миланковићу и његовом научнопопуларном делу „Кроз васиону и векове“.

Knjizevnost 4 V deo.indd 125 05-06-2008 11:58:11

126

ЦИГАНИН ХВАЛИ СВОГА КОЊА

Гледаш, је ли, мога коња, Господару стари? Не знаш је ли коњ ил’ птица Ластавица? Скидај наочари, Не можеш се нагледати, Већ хајде, пазари!

Ти још питаш за Путаља Да ли ваља? Немај бриге! Да не ваља, не би био Он код Циге. На можеш га у царевој Наћи штали,Само Цига што не уме Да га хвали.

Да га поспе сувим златом, Ко не штеди, Још и онда један дукат Више вреди.

Ако имаш, једе сено, Зоб и сламу, Ако немаш, он не иште, Не треба му.

Knjizevnost 4 V deo.indd 126 05-06-2008 11:58:12

127

ЦИГАНИН ХВАЛИ СВОГА КОЊА

Немој да му гледаш зубе, Мој голубе, Ни ја му их нисам гледо;Немој ни ти, Тај не може остарити.– Што га дуже тераш, куме,Све је млађи,Па де сад муПара нађи!

А што питаш, мој пријане,Има л’ манеТа зато га и продајем,Мој пријане,Јербо нема мане,Такви коњи нису за нас,За Цигане.

А брзина каква му је?Малко ј’ бржи од олује.Сад ћеш чути,Казаћу ти:Једном сам се из ЕрдутаВраћо с пута.Мада нас је пљусак вијо,Он се није уморио.Муња севне, а он рже,Пљусак брзо, а он брже;Пљусак пизман на мог ата, Па га хвата,А Путаљ га преко гледа,Па се не да.Пљусак лети да полије,– Тек што није!Кад стигосмо до шатора,У цигански дворац леп,На мом коњу све је суво,Покисо му само– Реп.

Јован ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

Knjizevnost 4 V deo.indd 127 05-06-2008 11:58:13

128

Хајде да стварамо!Са паром из клупе смисли радио-оглас за продају половних књига.

ЗадациОпиши Путаља. Нацртај га.

Да ли знаш?Роми су народ настањен широм света који више од свега воли слободу. Опште је уверење да су музички врло надарени. Имају развијену усмену (народну) књижевност у којој се истичу бајке, песме и легенде. Живот Рома инспирисао је многе уметнике, нарочито књижевнике и композиторе. Oва песма написана је у облику монолога (дужи говор) једног лика.

Шта мислиш? Какав је живот овог Рома? Пронађи делове песме који о томе сведоче.Да ли се Ром радо растаје од свог коња? Како изгледа „цигански дворац леп“? Зашто Роми воле коње?

Кажи ми, кажиШта знаш о Ромима? О чему ова песма говори? Како изгледа Путаљ? Зашто га Цига продаје кад је без мане? Како продавац рекламира своју робу? Пронађи доказе његове маштовитости. Који ти се део песме највише допао? Зашто? Како замишљаш расплет трговине? Ко је био купац? Шта данас људи продају уместо коња?

Knjizevnost 4 V deo.indd 128 05-06-2008 11:58:13

129

МЕСЕЦ

У време када сам био дечак, Месец је био далеко.еме када сам био дечак, Месец је био далеко.Онда се једне летње вечери на њега спустише људи.Гледао сам читаву ту ствар на телевизији, са

стрицем, старим колонистом. Телевизор је био постављен високо на креденцу, у летњој кухињи жутог, земљаног пода. Испод ногу су нам се мо-тали пси, мачке и голуждрави пилићи.

– Ти стварно верујеш да су они горе? – упи-та ме стриц изненада.

– Зашто не бих веровао?Видео сам људе без тежине како плутају

кроз Месечеву прашуму.Чуо сам њихове удаљене металне гласове.Мој стриц је пушио лулу и ником ништа

није веровао.Пре но што се населио у Бачкој, живео је дуго у Америци, држава

Калифорнија. У време велике кризе статирао је у Холивуду. Погледао ме је сажаљиво кроз облак дима и пљунуо на земљу:

– Све ти је то снимљено тамо у Коливуду! – казао је мирно.– Неће мене нико преварит’! Видијо сам рођеним очима шта све

они могу...Смејао сам се дуго његовој неверици. Али како је време одмицало,

почињао сам све више да сумњам. Јер, шта ако је мој стриц у праву? Шта ако људска нога никада није крочила на Месец? Шта ако је то за-иста снимљено у студијима Парамаунт пикчерса? И шта ако једнога дана двојица упорних новинара Вашингтон поста открију превару столећа, а ми сви испаднемо будале? Ко ће се тада извинити мом стри-цу, који је одавно умро?

За њега, Месец је остао неоскрнављен људским траговима.За мене, он је поново исто тако далеко као кад сам био дечак. Јер,

неке ствари не би никада смеле да буду освојене.Месец, на пример. И једна стара љубав из 1959.

Момо КАПОР

ЗадациШта мислиш о дечаковом стрицу? Шта је „Парамаунт пикчерс“, а шта „Вашинг- тон пост“? Да ли медији увек говоре истину? Испричај неки догађај коме си присуствовао/присуствовала посредством директног телевизијског преноса.

Knjizevnost 4 V deo.indd 129 05-06-2008 11:58:14

130

ЧАРОЛИЈА ПОКРЕТНИХ СЛИКА – ФИЛМ

Родио се у Француској под окриљем браће Лимијер, Луја и Огиста, 1895. године и био је у по-четку кратак, нем и документаран. Прили-ком приказивања имао је тонску пратњу музича-ра, обично клавиристе.

Иако су га његови творци сматрали науч-ном играчком, он је веома брзо престао да буде само играчка и постао својеврсна уметност. Ствара га тим људи који чине ре-дитељ, сценариста, глумци, продуцент, ди-ректор филма, организатори, сценограф, костимограф, шминкер, маскер, филмски снима-тељ, сниматељ звука, монтажер, мајстор светла, тонмајстор и бројни други сарадници. Да ли знаш шта сви они раде?

Филм настаје тако што се бележе покрети помоћу великог броја фотографија (24 у секунди) снимљених на филмској траци.

Највећи филмски град свих времена је Холивуд у Сједињеним Аме-ричким Државама. У њему је снимљен и први звучни филм 1927. годи-не. Педесетих година прошлог века филм је коначно обојен.

Књига снимања је последња писана етапа у припреми филмског дела. Њом се радња филма рашчлањује на кадрове и сцене по редо-следу и притом се дају детаљна упутства за снимање.

Сигурно знаш да постоје разне врсте филмова: документарни, иг-рани, анимирани, експериментални. Свака ова врста има своје подвр-сте. Шта знаш о овим врстама филмова?

ЗадациОпиши и нацртај Чарлија Чаплина.

Да ли знаш?Један од највећих глумаца у историји филма је Чарли Чаплин (1889–1977). Остао је запамћен као господин са необичним брчићима, штапом, огромним ципелама и увек у изношеној господској одећи. Био је и успешан редитељ и прославио се улогама у многим немим филмовима.

Knjizevnost 4 V deo.indd 130 05-06-2008 11:58:14

t mo e hajb e

Knjizevnost 4 VI deo.indd 131 05-06-2008 11:58:36

132

Це��� �����е�е �� �е��� ������ �е ������ �������� ��е�е�� ������ �е ������ �е���� �����е�е �� �е��� ������ �е ������ �������� ��е�е�� ������ �е ������ �е� ����ем �е�е���� �����ч���� �е ��г���м��е ц���е�е ����е ��� �� м����г��м ���������м ����е ве����е. О���� в�љ�� �� ������ ������м�� Б���������г��.

Г��������м� �������в�м �� �е �е���м њег��в��г ��ме����� �� �������. Не������ �е њег��в�� ��ме ���� ������г��м ����� ������ �� ���������� ��� ме������ ����� �� њем��� ��� �в��м ��в����м� �� љ����м��� ��� ������г ����� ��� ��м г� �����е�њ�� ��� в���е��.

О����� �е ��м�� ������м�� Б���������г��. П� ��е���� �� ��� �е ���в��љ���� з� ����ч�.Б���� �� ме���� ч��������� �е �� �ез Б���������г��г �ве� ������е ��е ��� �����

з�����мљ��в�� �е� ���� �е м��г��� �ве �� з����� �ве�� � ����� �е ������ч�� �еч�� ��е ��м�� � ������� ����ц�� ��ег�� �� � ����ц�� ����� �е �е��� �����. О������� г� ������ ��� м����г�� в���е���. Г��в�������� �� �� �в���� �ец��� �� ���же��� �е � њ��м �ец� �������� ��ев������������ �� ��� њег� �че м����ге ч����е �� ���г�������е �еч��. М��ж�� ��� з���� ���� �� ��������� ������ �������в њег��� ��е �е�е �е�е�� ����е г� �����е �����ж�в����. Б����� �е ���в��љ���� �� ����ђе ����ц��м �� з�зв��ж����� �������� ч��е����� ����� �е ��� ��м�� ���� �ме���� �� �� ���м��г��вце ��з�����м�� ������ље.

Је�����м г� ���� ����� �����е ������. Б��� �� �� �м�� �е �������� ��з����е��� ��� ��ге�� ��е����� �е �� з� ��е��������� ����� ��е��ем�� �� �������ељ��м� ��� м���е�� � Б���������г��г ����г�е. У��������� �м�� �е �� г� ��е �������� ��е�ем�� в���е���. О�� �е�� ������� �����в����. Б���� �е ����њ�в �� ��зг�е������ ���� �е ��м�� ���ве��в�-��� ����� �����з��������.

– Г�е ���? – �������� г� �е ���� ��х���е��o – м�� �е ���ем�м�� ��� м���е�� � �е�е ��ем�.

– Не в�е����� �ец���� �� ���е�е ��� м���е. З�������� ��м г�.– К���� з��������? – з���е�������� �е ����. – К���� ��� г� з��������?– Т����. Н���е м�� �е �в���е��� �� ��м г� з��������.– К����? – ч������ ��м �е ��.– Ле���. П������� ��м г� �е��з������м�� ������� ��м �е�е�е� ������� �е��з�����.

И�� е����� ������� з�������� ��м ������ц�. П���. И г�����в��.– И ��ље?– Д�ље �������. О����� �е ��м�� ����.– К��� ����? – ������� ��м ��.– К��� �е� ����!? – ������вљ��� ме �е ����.

БОСОНОГИ И НЕБО

Knjizevnost 4 VI deo.indd 132 05-06-2008 11:58:37

133

БОСОНОГИ И НЕБО

– К��� х��љ��� �� �е� ����! – �е���� �е Б���������г�� ��ез���в��.П��������е�� ������ �е ��� �������� ������ ���� ��е��������� ������� м���� �е ве�

���вљ��� �����е�� ��в�� � ���фе� ������ем������ �е з� м���е. Б��� �� �� �м�� �е �������м �ме�����: ��� �е �е ��з��е��������� ��� ����г��ем�� ��м���� � ������ ����г-�е м������ ��м�� ����! Р�зм���љ���� �м�� �� ��� �� ��м ��жем�� �� �е Б���������-г�� з�������� м���е �� �� ��е �����ем���� ���� �е �� њег� �� ме��е �����е�е���в���� �������� �е ������ �� �м�� �е ���г��в�������� �� �����м��.

Б���������г�� �е �� �е ����� з����� �� ���� ��з��е������. Увече �е зв��з����� ����-�������� �� ���� �� �� �м�� �����ч���� ������ље.

– Дец���� �� ��� з����е – ������� ���� �е – �� ��ве�е ������ ��е ������е ��� ������м ме����� ��ве�е �����е �� �е���� � �е� ��е� з���� �е �в���� ��в�� в����� ��� �в���е ме����.

– Л�же� – �е���� �е ���� ����е��� ��ч�� ��� ��еве���це.– А в�� ����������е це�� ����� ������� �� г�е����е – �е���� �е Б���������г��

�в�еђе����.Д�� ����� ������� ��з��ж���� �м�� з��е����� ��� ����з����. Д�� � ����ем �в��-

������ �����е �е ���� ���ме�����. Д��г��в�������� �м�� �е ���� ������� ���м �е ����-���в������ ��з��м�� ��� �ме���. Св���� ч�� �м�� �������� �е���� ���г��г. Д��че��-��� �м�� з���� ��е�����в������� � ��� �е �����е ���ме�����.

– С��г��� ��� ������ це�� ����� �м�� г�е������� � ��в�� �е �����е ���м�����.– С��г��� ��� ���� – �е���� ��м �� �� �в�еђе����.– К���е ��в�� ��е г�е�����?– Д��. Н�� ��� – �е���� �е ����.Б���������г�� �е �������� ���� �� з��ез��� г� м���� ����жем. Г�е����� �м�� з�-

��е����е����. Ш�� �е � ���м? Ре���� �е ���г����в������ �в��� �еч:– В�� ��� �е ����е�����. О�� �е ��е ��е�е. Им� ���� ��м�� че������ ��ве��

� г���� ����� �е ��е ��е��. Б���е���� е����� ��� �е ���!Ре���� ���м �е ���� �� �� �е �е ���� ��� �е�����г� ����� ���������. Т�������� �е

����е�����. Б��� �� �� �м�� г� ��� ���г� ����� �е������� �������з������� ����х������ �� �е ��е ���ч�� ��� ����. С��в��м з������вљ������ ��� ����� Б���������г�� ���м �е �е����:

– П��љ������ ��м ��е���.– Е�� ��� ��же�. Све ��� ве���ем�� ������ ��� ��же�! – �е���� �е ����.– Н����� г� м��г��� ���хв������� �����м�! – ��мњ��ч���� ��м г�.

Knjizevnost 4 VI deo.indd 133 05-06-2008 11:58:37

134

– А �� г� �����м� ������м ���� ���х-в������. П���е�� ��м �е ��� �е����� ����� �� ������м ���хв������ ��е���. З����м ��м ���љ������ ������ � ��� �е ������ ���� �� ��м ���љ������ ��е���. Т�� ���� �е �������е-�����. Б���������г�� ���м �е ����������� ���� ���� ��е ве���ем���� ��е��ем�� � њ��м ��� ��� �����. Б����� �м�� �����евље����. К���? О�м�х �������. Н� ��������� ���м �е �е���� �� �����е�ем�� �ж�����.

– Ј� в�����м �е�мез – �е���� �е.Узе��� �м�� це�� �ег�� �е�мез� �� ���в����� �е � ��че-

в� ������. И ве���� х�е��. И ��х��њ���� ����ж. П��������-��� �м�� �е ������ �� че����� г�. К�ц����� �е ��� ����з��� ����ез���� �� ��е ��� ����������� �������е. И����ч����� �м�� ����з ����з��� ��� ����ц� �� ��е������. Те� ���� �м�� ��з����� ��з г������ з����ж���� �е х�е�� �� �е�-мез�. Д����ч���в���� �м�� �� ��е������ ��ље. П���е��� �м�� �е ��� �е����� �����. Б���������г�� �е �е���� �� �е ��� �������� ����� �� �� ���� �� њег� �����е ���љ������ ��е���. Пе��ч����� �м�� �ве ��ље �� ��ље. Ј� ��м ����� �м�������� � Б���������г�� �е �е���� �� �е ���� �� ������ ���� �� цм��з����м�� ������в����� ��ље ��м��. Т�� ме �е ���������� �� �� ��м �е���� �� ��������� ������м �м������. П���е��� �м�� �е ��� ��е������-��� ������ ���� �����е����� �����е ������ ������ �����. П������ �м���� �� ��е ����м�� з���������� ����че��е ������ ���м��м�� �вече ���� �е ����г��� ����ц. Ре���� �е �� ��е�е �� ���� ����е�� ���� Б���������г��г�� �� в������� ���� �е �в� �������ц� � г���. М�м� �е �������:

– К�з��� ��м �� �е ��е ���же �� Б���������г��м.У����� �е Б���������г�� ��������� ����ем ����з���� ��м�� ��� ��������� �� ���м ��же:– З�м�������е�� �ец���� ���м�х ��з� ������г ���� �����е� ���г� �� ���� ����г���

������ �е ������ ������� ������ ��� ���ме ��м ���љ������ ��е���!– Их�� ��е��! – �е���� �е ���� ��з��ч�������.П��������е �м�� ��е������ ��� м���е. Б����� �е �ве ��� �в��ме ме���. П��м���-

����� ��м �� ���� �е Б���������г�� ���г��� �� �� �����е з�������� м���е. А��� ���� �е м�������� ����ч���е.

Knjizevnost 4 VI deo.indd 134 05-06-2008 11:58:38

135

– П�����ем�� ��ц� – �е���� �е – ме���� �е ч������ �� ��м� ��е��������� м����.– Т����� �� ��� ��м� в���е м���� ����� ��м�� �е�����?– Им� м����г�� м������ � ��е ��м�� �е����� – �е���� �е ����ц.– Е��� в������! Б���������г�� �е з�������� �е����� м���е�� ��� �����е ��в���� ���� �е з�-

������� ��е��� ���г�� м���е.П��ве�ење � Б���������г��г �е ���е� ������ ��������вље���� �� м�� �м���� ����

����� �е���в�њ��� �е�в� че����� �� ���ем�� ����� �� �� ��е��ем�� � њ��м �� ���љ����м�� ��е���. Б���������г�� �е�� међ����м�� ��������� � ��е��� г����� ����� �� ����-���� �����м�� ����ве������ �� ��� ���� �е ������ ���г���.е������ �� ��� ���� �е ������ ���г���.

Бранислав ЦРНЧЕВИЋ

Хајде да стварамо!П���е����е �е � �����ве. Је���� ч���� ��е�� ���������е �в��ње ����е ��������в��� ��������ње Б���������г��г�� � ���г�� ��е�� г� ����������е. П�����в���е �в���е �в��ње ��� ������ �� ����ч������е ��х г�������.

Да се подсетимоМ�����м �е ��в������ ������в�� �� ���г�ђ���� �����њ�в��� �� ���г��е ф���������ч����м е�еме�����м�. М���� �е �������������� з�м���љ�њ�.

ЗадациП������ђ���е �ече����це � �е���� ����е ��з��ж�в��� �з��ђење�� �����евљење�� ��еве���ц��� �����з�������� �� ����х. Д��м����з���е �е���.

Кажи ми, кажиК�� ��з��е ����ч� �� Б���������г��м? К�� �е Б���������г��? Ш�� �е ��в����� �в�����м ����ч�м�?З����� ��������� ������ в���е��� Б���������г��г? З����� �� г� �ец� �����ж�в���? К���� м���� ������м������г �еч��� ��е�в��� � ��х��в����г ���г�����? К���е �е �ве ф���������ч��е ��в���� ч�������� Б���������г��? К���� �е ����������� �в���е ����че? Ш�� �е ������е� ��е�в��ђ���? К���� �е х�е�� �� �����же �� �е ���љ������ ��е���?С��же� ��� �е �� �в��њ��м �� �� �еч�ц�� ������ ����������г�� �ез Б���������г��г?

Knjizevnost 4 VI deo.indd 135 05-06-2008 11:58:38

136

Л��ц�: ПЕСНИК, ДЕЧАК, ДЕВОЈЧИЦА, ПЕВАЧ, СУНЦЕ, МЕСЕЦ, ПЛАНИНКА

(Н� ��е������� ���з�������це �е м���� м�е����� ��ве��� �����ц��� ������м ���в���е����х в���� ����з ����� �е в���е �е��е �� �����ц��. Н�� м�е�����м �е ��в��. О��� м�е���� �� ��ве�� ����������

Деч���� Дев���ч��ц� �� Пев�ч �� ����� �������в��м�. Пе������ ����ч�� ме�� њ��х �� ��ве��.)

ПЕСНИК: Д� ��� ��е ч������ �� ��� ��е з������... (М���� з������е.) С���це �� Ме�ец �е ����в�ђ����!

ДЕЧАК И ДЕВОЈЧИЦА: Ш���� ���...?ПЕВАЧ: С���це �е ����в�ђ���� �� Ме�ец��м!ДЕВОЈЧИЦА: Св����!ПЕСНИК: Смем �� �е з�����ем � ���� ��е����це

�� � �ве ����е �� ме�е����це!П� �� ����ч��ц� ���� ����ч��ц���ве� �е��м ����� ���ж�� ��� Г��ж��!

ДЕВОЈЧИЦА: С�м�� �е ��г���� ��� ���в��м ���љ�!ПЕВАЧ: З���г чег� �� �е ����в������?ПЕСНИК: Е�� � ���ме �� �е��е �����.

Ч����� ���г������е з���г чег��� ч���!ПЕВАЧ: Ј� ��. Ј� з���м.ПЕСНИК: М� ��� ��� з����?ПЕВАЧ: Ј� з���м. З���г ��е�е ������цезе�� ���.ПЕСНИК: О�� ��е...ПЕВАЧ: З���г... ��е�е в���е ��ме��е...ПЕСНИК: Не�� ��е.ДЕЧАК: Д� �����е... з���г ��������х ��зв����?ДЕВОЈЧИЦА: П��в��х вече��� �� �������х з����?ДЕЧАК: Звез������г ����?ДЕВОЈЧИЦА: К��������г ���?ПЕВАЧ: И��� з���г �в���ц� ��� з����?ПЕСНИК: Н���е...ДЕЧАК: Нег�� ��� �е?ДЕВОЈЧИЦА: В����� ��� њег�.ПЕВАЧ: Е ���� ����е�� �ец�� з���г чег�?ПЕСНИК: Х����... ��е��... х����! А�’ ������� ��е �ме �� з��� �� ��м в�м �е���!СВИ: Т� г��в����� ве� �е�����м�� ����љ��в���!

ЧИК, ДА ПОГОДИТЕ ЗБОГ ЧЕГА СУ СЕ ПОСВАЂАЛА ДВА ЗЛАТНА БРАТА

Knjizevnost 4 VI deo.indd 136 05-06-2008 11:58:39

137

ПЕСНИК: З���г �е���е ���ве �е��е �� м�е���м!Је�����м С���це�� ����� ������е���е���е��� �е ��� в�х� ������е�����е�� в���е ����� �еч��ц�����в��че �����е ��ж���е ���м�е��змеђ� ������х ж����х �е�в��ц�����... ���� же���� ��м��� ����з������ ��������� ����� ������� – ������ м�е��� ��з м�е����...

ДЕЧАК: Их�� ��� �� ����це!ДЕВОЈЧИЦА: Т�� �е ��� �����.ПЕВАЧ: Ј� ��м ����� ���� ���� �����!(Све �����е ��зв��че ��з ����в� ��ге ���м�е�� ����в��че ��х ����з �е�в��це ��� м�е������ з�������

� �е��е �� „�����“ м�е���. Из г��њ� �������� ����в�����е С���це �� з����вље���� ��х г�е��.)

ПЕСНИК: И ч��м �е С���це ��� в���е�����Т�� �е њем� ��������� �в���е���.

(С���це ч������ ��зе ��е�ње ����м��� ���� �� ����� ���е�е.)

И ������ ��е����� ���� �е ���з�������������� ���ж�� же���е �� ����е

(С���це ч������ ���� ���� Пе������ г��в�����.)

з���е � м�е����� ����з �����е ме����� з�м��ч�� ��х �����з������� �е���� ���в� �е��� �� м�е���м.П� �е ���ме���� ���� ����������е�� ���че ������� м�е��� �� ����е.

ДЕВОЈЧИЦА: О����х������! В����� ��� њег� ��м��!ДЕЧАК: А �����е... �в�� м�� ��������м��.ПЕСНИК: И ������ Ме�ец ������же г��в�

��з ����е�� ��� ��з з�����е ����ев�е:�г�е�� С���це �� �е��� ���в����� �� ���� ���ж�� ��е����е цев�е.

(Ме�ец ������ч� ����е� С���ц� �� ���ч��е �� ����е м�е���.)

И Ме�ец� �е м�е��� ������е���� �� ���� ���че ������� �� ��че.

Knjizevnost 4 VI deo.indd 137 05-06-2008 11:58:40

138

ДЕЧАК: В������� в������� �е �ез�����з��е...ДЕВОЈЧИЦА: О����е ���м �е��е ���з��е!ПЕВАЧ: (���������е �� �ев��� �ец� з� њ��м):

М�е�� ��е����е�� ��г�� ��е����е��м�е�ц� ��е����е�� ��г�� ��е����е!

ПЕСНИК: С���це ���ђе ���� м���� ����же�� ���че ���в� �е��� �� ���же.А њег��в ���� ����еже в����� з�в�че г��в� � �е��� ���в�.(С���це �� Ме�ец ч����е ������ ���� г��в����� Пе������.)С����еч���е �е �� ����������е���� ����� ц����е �������це�� ���������е �� ������це�� �е����ц� �� ���� �ве ф���е. (Т�е��� �����ђ�.) И ��� П���������� ����� ��� в����...

ПЛАНИНКА: (П����в�� �е �� з������е ��е��е��же���.)ПЕВАЧ: (���������� ���������е �� �ев��� � Деч�� �� Дев���ч��ц� ��зв������):

И ��� П���������� ����� ��� в������ в���е ����� �в� з������ �����(С���це �� Ме�ец �е �г�е���� �� ��з�� ���хв��е ��е�� г����ч��ц��� ��������че �е �� ���ве �е ��еве����.)��� з�њ��х������ г����ч��ц�� ����...

ПЛАНИНКА: Ш�� �е�е ���� ���г� в�м в���! (П��з�. Деч�� �� Дев���ч��ц� �е ��������.)

МЕСЕЦ: (м�ц�): Ј�... ��в��... ��... ��... х���� �е���... ������м �����... ���� ����������... СУНЦЕ: Је����� �е���... �мем �� �е... ��в��... ��� ��� ме��е ���г��в�������!МЕСЕЦ: И ������ ���� ��же�!СУНЦЕ: Ш���� ��� ��� ��же�?МЕСЕЦ: Л�же��� м���е м��!СУНЦЕ: К��? Ј�! Т�� ��же�!ПЛАНИНКА: Св����г ����� в���� ��ев�љ��ц����

�����г��в��е ����� �����е.Л�же�е ���� ��� ��е��� в���ц����� �� ����ље���х �ец� џ��е!

ДЕЧАК: Е��� ����� в������! Н� ���в��� ���г�!ДЕВОЈЧИЦА: М�� ��������м�� � ������ �����!

Knjizevnost 4 VI deo.indd 138 05-06-2008 11:58:41

139

ОБОЈЕ (��������� �е Пе�������): И ��� �е ������ �����е ���г�?ПЕСНИК: П������е �е���� �����г����!

(С���це �� Ме�ец �����ње���� �����е �����е� П���������е�� � Пев�ч�� Деч�� �� Дев���ч��ц� ���������� ����� њ��х �� �ев���.)

ПЕСНИК: Е�� з���г ���г ������ �в� з������ ������е�� �����е �� звез�е �����е�е �е���� ���г��м ��зв���е �����е.И ��� ���г ����ц� �� �в� ����з���ц� ���� �е це���м �ве�� ��вљ��� – �е���� ���г��г ��е ���з���вљ���.А ��� ��х жеђ�� ���� �������в�����ж���� ��з���� ��е����ч����х њ��в������е� �������� ���� ���е� ��������� �����в����� з������� ����������� ���������м� ч��е�����х ���� – ���ц������ �� ����љ�ц������� ��ве�� ����� м�е������ ��������ц���� ��� з�����е ж��це – ����� ��� ����� – з�з����це...

(Одломак)

Добрица ЕРИЋ

Кажи ми, кажиК���� �е ве�� ����������� Г��ж��м? З����� �� �е ����в�ђ���� С���це �� Ме�ец? К��г� �� �������������? К��г� �е П���������� ������е �����ж���� з� ��е������� м�е��? К���� �е ��������� ���������? К���� �е ���������� ����в�ђ���� �����? З���г чег� ��м ��� ����� ����� з�з����це?

Шта мислиш? Ш�� з���ч�� „������������� ��е���м ��зв���“?

Хајде да стварамо!П�����ж�� ��в� ���м� �� �������ч�� ����� �� �е ���м������� з�в�ђе��� �����.

За радозналеМ�е����� �� ��ве��е �����це � ������м� �� ��е��� ч�в����� м�е��� �� м�еч���� ������зв�����.

Knjizevnost 4 VI deo.indd 139 05-06-2008 11:58:41

140

Lica: REDITELJ�� МIRKO�� PAVLE�� BRANKO�� MILE i DEVOJČICA

(Na pozornici je sto za kojim sedi Reditelj�� koji pred sobom drži neke hartije. Sa desne strane su stolice na kojima sede dečaci i devojčica.)

REDITELJ: Sada�� drugovi�� kada ste saslušali sadržaj komada�� koji ćemo izvoditi na školskoj priredbi�� hajde da pređemo na podelu uloga a onda ćemo početi sa probom. Slažete li se?

SVI: Slažemo! Slažemo!REDITELJ: Dobro�� da počnemo. Da vidimo ko će u našem komadu

igrati Magarca? (Nastane tajac. Svi dečaci ćute pokunjeni i oborene glave. Nakon kratke pauze.) Dakle�� drugovi�� pitamo vas: ko će igrati Magarca? Hajde�� neka se javi ko će�� pa da pređemo na druge uloge. Nemamo vremena da gubimo. (Dečaci i dalje sede onako i ćute. Devojčica se smeška.) Drugovi�� nemojmo tako. Hoćemo li da igramo ovaj komad ili nećemo? Nećemo valjda da ga odbacimo zato što ne možemo da podelimo uloge. Hajde�� Mirko�� hoćeš li ti?

MIRKO: A ne�� ne�� ja ću igrati Vučjaka. Umem svojski da lajem i da režim. Bolji čuvarkuća ne treba. Eto: vau�� vau�� vauuuu.

REDITELJ: Dobro�� onda ti Pavle.PAVLE: Izvini�� ja ću biti Lav. Ja mogu da riknem da me čuju odavde do

zoološkog vrta. A onda se tamo sve zveri pokunje i skupe�� a samo mi lav odgovara: Uuuu...

REDITELJ: Dobro�� onda ćeš ti biti Lav. Ali ko će biti Magarac? Branko�� hoćeš li ti?

BRANKO: A ne�� ja ću biti Lovac. Ja sam najbolji strelac u razredu. (Pokazuje dečju pušku�� koju je do tada držao između nogu.) Evo�� ja se od ove svoje puške ne odvajam ni danju ni noću.

REDITELJ: Ma dobro�� drugovi. Neko ipak treba da igra Magarca�� ako ne želimo da otkažemo našu tačku. Mile�� hoćeš li ti?

MILE: Ja ću igrati Pajaca. (Naglim pokretom zapraši puderom lice i onda izlazi pred Rediteljev sto.) Prevrtaću se sve ovako. (Prevrne se nekoliko puta preko glave. Ustane.) Ako treba mogu i pedeset puta.

REDITELJ: Eto sad! Ne možeš ni ti. Dobro�� pa ko će onda da igra Magarca? (Ljutito.) Čujete li me vi?

DEVOJČICA (Ustane�� priđe Reditelju i nešto mu šapne�� pa se vrati na svoje mesto.)

PODELA ULOGA

Knjizevnost 4 VI deo.indd 140 05-06-2008 11:58:42

141

PODELA ULOGA

REDITELJ (smeška se): Ah�� da�� zaboravio sam da vam kažem nešto vrlo važno. Rekao sam vam da u komadu Magarac treba da jede seno koje leži pred njim. Da�� tako će izgledati gledaocima�� a on će u stvari jesti štrudlu sa makom. (Među dečacima nastane komešanje.) Štrudla će se nalaziti u jaslama usred sena�� ali tako da to gledaoci neće videti. To je trebalo odmah da vam kažem. Dakle�� drugovi�� ko se javlja da igra Magarca?

MIRKO: Ja ću. Ja umem da njačem bolje nego pravi magarac: ia�� ia�� iaaa!PAVLE: Ja ću. Ja ću. Ja umem da se ritam kao niko. (Pokazuje.)BRANKO: Ne�� ne�� ja ću. Umem da se ukopam u mestu da me niko ne može

pomeriti. Neće me maći ni deset njih. (Zauzima pozu.) Probajte pa vidite.

MILE: Ja ću�� ja ću. (Priđe Reditelju.) Umem da se valjam i da dižem sve četiri uvis kao pravi magarac. (Legne na leđa i diže ruke i noge uvis i njače.) Ia�� ia�� iaaaa!

Knjizevnost 4 VI deo.indd 141 05-06-2008 11:58:43

142

Hajde da stvaramo!Napiši skeč o podeli pribora za čišćenje školskog dvorišta. Radi sa parom iz klupe.

ZadaciPrepričaj ovaj skeč u ulozi devojčice. Izmeni kraj.

Da li znaš?Skeč je kratki dramski komad�� jednočinka�� najčešće zasnovan na smešnom događaju.

Kaži mi, kažiKako počinje zaplet u ovom skeču? Zašto dečaci odbijaju da glume Magarca? Za koje se uloge preporučuju? Kako Reditelj pokušava da reši problem? Ko doprinosi obrtu situacije? Zašto dečaci menjaju svoje mišljenje? Kako se završava (raspliće) ova zgoda? Kakvu odluku donosi Reditelj? Šta misliš kako je Reditelj na kraju podelio uloge?

SVI DEČACI (uglas): Ja ću�� ja ću�� ja ću...REDITELJ: Ej�� stanite malo! Otkud sad odjednom svi hoćete da igrate

Magarca? Toliki mi magarci nisu potrebni. Ja za ovaj komad tražim samo jednoga i potražiću ga negde drugde. (Izađe�� a dečaci ostanu pokunjeni.)

(Zavesa)

Gvido TARTALJA

Knjizevnost 4 VI deo.indd 142 05-06-2008 11:58:43

143

П��њ�ц�� � м��м ��������м ме��� �������в��� ��������� ��� ��е��������� �в���������х м��љ� ������ ��� ��е���х г�������� ������ з��е������ ������з��м. У �вг���� �� �е��ем��� ��в� ����������� ������з��� ���љ� ���ч���� �� ��� ��е-����х������ ��м�. Не���е��� ��� И�в������ ������ч���� ��� ��в��х ������з����х ���љ��� �����з����� �е �е����� ��м������� ����еље ч�ве���� ��� ������в��м� ������ ����� ������. Те���� �е ������ ч�в���� в�����ве �� ��е ���� ������ � ������зе �� з���� �е ���������� в��ђ� г��ве���� ��е�������� �в���е м��м�е ��е��� ����� з� ������� ���������х ч�в���.

Међ����м�� �����е �����е����� ���� ���г����в���� �� �м�� м�� ��е��� ����� ���������� в����� е��е�г���е ��� �в�ње�� ����в�ње�� ��г��ње ��� ���в�� �� ��� ���ге з�м�����е ��г�е�� � �е� ������ �м�� ������������� веж��њ� � ��������-���� ве�������� ����� ���м �е ����� �����е������ ������ч����� ������. Је���� ��� ве-������� ����� �е ���г��������ње �� �����вљ��в�ње ����з земљ�. Св���� �еч�� ��м��� �е ����ц��� ����ж �� ��г��м ��ве����м ������м. Т�� ����ж ��� �е з������� �������� � земљ��� з����м ��� �е �����њем ��� њег��в��� ���ц�� ������зв������� зв���� � �еч�ц�� ���� �еже��� ��� земљ���� ��������ње���� �х��м�� ��м���� з������ �� ����е�е ���в�ц �� ��������ње зв�ч����г ��зв����. Веж��������� ��������� �м�� ����чњ�ц�� з� ��в� в���� ���г������з�ц���е. З���з����� �м�� �� �� �е зв�� м����г�� ��же ���������е ����з земљ� ��ег�� ����з в�з��х �� �� чв���� земљ� ���ље ��е������� зв�� ��� �����е����е �з������е земље. З������ �м���� ��ем� ���ме�� �� �е зв�� ������зве�е�� ��� ��в�� ���ч���� ��� ���њ�ц��м� � ����з������ �����е����е земље � ������з��м� ��е�е ч���� � ������з����м ���љ��м�.

И ������� ��м������� ����љ��вц�� �����е�� ������ �� �е ������ ��м�� ����-����� ������ м��г��� ч���� ����е ���г����е ������м� �м�� �е �����вљ��в���� ����з земљ� �� ������ ���� м��г��� ����������. М��� �ч���ељ�� С���ве���ц К����� ������ ���м �е �����че ������њ�в��� фе����ме��е ф��з���е�� �����е з����� �� м�� ��в�� ������м�-ч���� � ч������ ��мњ�м �� �е �����еч���� ф��з��ч�� Ев����е м��г��� ��� �ч��������� � ������ в�еме. Ов�� фе����ме�� �е �������в� ��������� ��� ����ег ��м ������� �в��е�е� �е� г�������� �����е ����в��х ��������в� ��ече����х � ������������ �е�њ��� �������.

ОД ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА

Knjizevnost 4 VI deo.indd 143 05-06-2008 11:58:43

144

М��� �ч���ељ � �е������� ������� � И�в���� ������� �����е ����� � ���њ� �� ��� ме��е �����в�� ����� ������ ������� ���� љ���� ��� ���м��������м ����е���-м� ������ �� �����в���� ��� �ве�� �� ����� �����в���� ���е���в���� � �ве�����м ������м�. Ч����ње�� �����ње �� ��ч����ње ���ч����� �� м�� ��� ��е���в� з� м�чење ����� �е �ч���ељ�� ��� м��м м���љењ� ��ез������ц��� ��зм�������� �� ��� ���������� м���� ��������� �� ��г��ње �� ���г��в��м�.

Н���� м���� м���� ме �е ���з�� ��е����� �� ��м ��� ���г�е�����м ����. О��� �����е з����� ���� �� ч���� ���� �� ����е �� м�� �е г��в�������: „Де�е м���е�� ���� же���� �� ���ђе� � �ве��� �� ���ме ��� ��������� ������� ��� ������м ����е���м��� м����� ��м���� ���� �е���� ��� ��ч���� – ��ч�� з� ч����ње �� �����ње. У �ве�� ��м� м����г�� чег� �� чем� ��е м��же� ��з������ ���� ��е �ме� �� ч����� �� ���-�е�. З���ње�� ��� �� з�����е �е��в��це ��е��� ������х �е ���е � ��е�е��; з���ње �е �ве������ ����� ���ве�љ�в� ���� ��� ����з ж��в��� �� в����� ���� � ж��в��� ������������� ���� веч��е ���ве.“

М���� м���� �е ����� в���� ������ж��� же����� � ���� �е���� ��� ���з���в��� �е С����� �� Н��в�� з�ве�. Ње�� ��м��ље���� �ве��ц ����� �е �ве��� С�в�. О��� м�� �е ��в� ������������ ж��в������ ����ч� ��в��г ��з�зе�����г С�������.

П���ч� м���е м���е �� њем� �� ���ч���� ��� ������ �е ����� ��� ме���� ��е����-в���� ��в�������� �е � ме���� ������ �ве���г С�ве ���� �вец� ������ �е ве���ч��� в�е������� �њ��г� �� ве������� �����њ�. Т��� ��м �е� ��з�ме�� з����� �е м���� м���� ��������� �����г��� ��� ч����ње �� �����ње�� �� ��м �е з��е���� �� �� �е ����ве������ �� �е�����м �� ���г��м�� м���� �� ��� це��� �� з���ем����м �в���е ���г��ве.

У������� ��м �е м��г��� ���хв������� м��ц�� �� з���м �� ч����м �� ����ем�� ��� ����� ������� ���� �� �в���� ���г�� �еч��. И �ч���ељ �е ����ме����� ����-ме���. Б���� �е ��з��е���ђе�� �� ве���в��� �е �� �е ���г�������� ч����. М���� м���� �е ве���в��� � ч��� �� г��в������� �е �ч���ељ� �� ����� м����м ���� ��х �ве���г С�ве. Је�����г ����� �е �ч���ељ� �е����� � м��м ��������в��� �� �е � ���� в��-�е�� ����� �е �ве��� С�в� ������ж���� ���� ��� м���� г��в� ���� ����е���в��� �е � њ����� �е����: „К�е��� П�������� ������ � И�в���� �������� �е ������ �е���� з�

Knjizevnost 4 VI deo.indd 144 05-06-2008 11:58:43

145

�в��г� ������. Не�� ������ ���ђе � �ве��� г�е �е ������ в���е ��х��в��е х����е з� �в���� ���� жељ��� з���њ�.“ С�е�е�е г�������е �ч���ељ ме �е ��������� �� �ец�����ем ��� ���� �ве���г С�ве. Н�������� �е �� г��в��� з� ме��е. М���� �е ��� ������в���� �� ������������ �� ���г����� ме �� ��е��������� ���� �������-в��м �в���� �е�е��. Н� ��� ���� ��м ��в�� ��� ��в���� г��в�������. У��ех �е ����� ��е��� м��г ��че���в�њ�. М����� ��е�������� ���г��в�� ��в��г� ���� ������ �е �ме�����; ����������в�� з�����м��� ��х �е м��� г��в��� �� ��� ме �е ����� ��х���������. А м���� �е ������� ��� ���������; �ч���ељ �е ����м��� г��в��м�� � ����� �е ������� � ч��� �� ��������ц� �е ����ж���е �� �е �е����� ������ � И�в���� ве� ��в���е м��� з� ме��е.

К�� �е ������� ���� �������� � П��г�� м���� м�� �е ве� �ве ���ем���� з� ��г ����� ��� ��� ������� �в� ����� ����в����е Д����в��м ��� Б����м�е��е �� �е���� ���� ��� Б����м�е��е ��� П��г�. С�в���� ��м ��������� � �ве ���е��е

Knjizevnost 4 VI deo.indd 145 05-06-2008 11:58:45

146

�����е ��з��ђе��е ��� �е��� ������е����г ���њ� ��� в���е. У �е������ �е ������ м���е ���ље�� � � ���г��� х������� �е���� �ече��� г���� �� ве������ �е��� х�е�. Је���-���� ���е��� ����е ��м ��м��� ��������� ��м ��� �е����� � �е���е �� ме ��еђ��в��е �� �е м���е����� �� �� � њем� ���ч��м ��� ���в��г в�������������. Д� ���х �����е-��е ��зме������ ���г�е���� ������� ������ ��м м��г��� �����в������� �� �� ���х ��м��� ������� ��г���ч ��� ���� ��в��х х�������х �е�ењ��х вече��� �� ��������� ����� ��м ��г����� ��г��м ж����м ���ж�х��м ������вље����м ц�����м в�����м �� ��� ��в��ц�-м� �������е����м ц�����м �� ц�ве����м ����е���м�. Ц���� ������ ��� ��вч���е ���же �������ч�в��� �е м��� ���� ���в��г ������ И�в����.

К�� ��м �е ��� �������������� ���� ������ � ����� ���������� ��� ��ц� �� м���е�� ��че���в��� ��м ���� ��е���� ���в��м ������������ �� �е м���� з������-����� ���� �е �� ���г��������. Н� м���е ве������ ��з��е���ђење�� међ����м�� ����ме-����� ��м �� �ве ве����е ��зе ����е �� �е �����љ��е ����з �����зе м��г� ��ц�. З����� ��м г� ���� ����ж��� ���ч�������� ��еем�����в����� ���� ��������г ��е����в����-�� �����ч���г �����. И ���� ��м ��в�� ��� � �в��ме ж��в���� ����ме����� ��зе � њег��в��м �ве����м ��ч��м��� ��������� ��м �� ���чех ���������� ���е������� �е �������ђе�� ���� ��м ����ме����� ������� ���че��е ��������� ��� ������ ��� ��в� ����љ��в� �це��� м��г ��������� ��� ��ц� �� м���е.

С����� Б����м�е��е�� ��� �м�� ���� �е ��������ж����� ��е�е�ег ������� ����� �е ���в� �� м�� �е г�����в�� з������ ��х. Н� ����е���м� � И�в���� ������� ��м м����ге ����че �� ����� ц��еве �����е ��� в�х� ��ег� Б����м� �� �� ч����м� в���е�ег м����� ��е��� Д����в� ������ �е ������� Б����м �� Пе���. Ч����ве �е-ге���е ����е �� �����е����е � И�в���� �� ��в��м ���в����м ��в����м�. А��� ������ ���� ��м в���е�� �� ������ ��ев�з������ �е �в� м���� ��че���в�њ�. О�е���� ��м �е з�����е�� �� ���е���х ����� ���х ����� ��е���� �� �е ����е��ем �� в��-���м � И�в���. Све� ��зв��� И�в���� ��зг�е���� м�� �е ��в���е ве������ �� з�-г����е����.

(Одломак из књиге „Од пашњака до научењака“.)Михајло ПУПИН

Knjizevnost 4 VI deo.indd 146 05-06-2008 11:58:45

147

За радознале Михајло Пупин (1854–1935), идворски пастир, а касније светски научник и проналазач, физичар и електротехничар, професор и академик. Од великог броја његових проналазака познати су Пупинови калемови за пренос телефонских разговора на веома велике даљине. Свој живот описао је у делу „Од пашњака до научењака“ за које је 1924. године добио Пулицерову награду.

Кажи ми, кажиГде је одрастао Михајло Пупин? Какво је било његово детињство? Како је Михаило доживљавао школу? Како је његова мајка гледала на образовање? Са чиме она пореди знање? Какав је био њен утицај на сина? Шта је уснила једне ноћи? Како је учитељ показао да уважава Михајлово знање? Шта значи да је школа у Идвору постала тесна за Михајлово знање? Како је дечак доживео растанак са родитељима и одлазак у непознати свет?

ЗадациОпиши пастирску летњу школу у Идвору. Обележи у тексту реченице које говоре о знању.

Хајде да стварамо!Направи причу у сликама „Од мог паркића до светских открића“.

Да ли знаш?Аутобиографија је опис сопственог живота од рођења до тренутка писања или само одређених етапа живота (детињство, младост).

Knjizevnost 4 VI deo.indd 147 06-06-2008 09:38:43

148

ЗЛАТНА РИБИЦА

Л��в���� �е���� ч��ве� ��������в���� ���в���� це�� ������ ����в���� ������ц� з������� ��� �е �е��� – ���������� ����

П����� ме – ��же ����� м�������������� ��� �е���� жељ�����ве��е� ж��в��� ��� ������� �в���� ���в��� ��е��� �� ве�ељ�

З�� ��м�� �е���� – ������ ����������� �е �ве� ������ �������в� �� ��в�� ������ в�еме���м��ж�� �� ������� з������ ���

В�еме��� ��в� ���в� �� �� ����� �е�е ����г� – �ец�� жељ��� ����ве��� ж��в��� ��� ������� �в���� ���в��� ��е��� �� ве�ељ�

Е ��� �е ����� ��� ��� ���в������ ��е�� �е ���г�� хв����� ������м ч��ве� ��� �е���е жеље...И ������ ����� ��з �������

Душко ТРИФУНОВИЋ

Кажи ми, кажиЗ����� �е з������ ������ц� ���������� ����? К���� �е �����ч���� ���������� з�����е ������це? П�� чем� �е ��в� ��з������е? К���� �ече ��������г ��змеђ� ������� �� ������це? З����� ������ ����� ������ц�? К���� ��з�ме� ����х „�� ������м ч��ве� ��� �е���е жеље“? К���� ��� �е ��� ����������/���������� �� �хв����� з������ ������ц�?

Хајде да стварамо!Не�� �в���� ���ц��� ����� �������е �е���� �в���� жељ��� � ������ �ве ��� ��������е �� ������в���е „Књ��г� жељ�“ �в��г� ���ељењ�.

Knjizevnost 4 VI deo.indd 148 05-06-2008 11:58:47

149

Stari violinista je umro.Bio je to čudotvorni muzičar. Znao je sve pesme na svetu i znao je da ih

zasvira bolje od bilo koga drugog. Kada je svirao�� duga bela kosa vijorila mu je iznad čela kao da sama svira pesmu južnog vetra. Violinista je uvek do-lazio neznano otkud�� ali uvek u trenutku kada je ljudima bio najpotrebniji. Donosio im je radost i smeh. Dolazio je sa pesmom�� darivao je njome ljude i ponovo odlazio neznano kuda. Svi su govorili da ima čudotvornu violinu.

Sada je stari violinista umro. Iza sebe je ostavio najlepše pesme�� zavešta-vajući ih svim ljudima. Osim pesama�� iza njega je ostala samo njegova violi-na. Nju nije dao nikome. Pre nego što je poslednji put sklopio oči�� pozvao je sebi dva svoja najbolja druga – slikara i pesnika.

– Ostavljam je onome ko može najviše – reče�� dade im violinu i oprosti se s njima.

Slikar i pesnik pogledaše jedan drugog i u istom trenutku pomisliše: „Ja ću dobiti čudotvornu violinu�� jer ja mogu više nego ti!“

Bila su t�� dva sjajna umetnika. I oni su već bili u godinama�� poznavali su svet�� a iznad svega su bili majstori svog zanata.

– Moji stihovi mogu da zatalasaju more�� skinu sa neba najsjajniju zvezdu�� da opčine ljude i životinje – reče pesnik.

– Ispod moje kičice poteći će reka za-mućena jesenjim kišama�� od mojih boja u proleće procvetaju trešnje – odgovori slikar.

Dugo su se umetnici prepirali�� sve dok ih sunce nije upozorilo da je već podne. Tada su se postiđeni oprostili od svog prijatelja violiniste.

– Pođimo u svet – predloži slikar – možda ćemo negde naći dokaz ko od nas dvojice može više.

Pesnik je bio saglasan:– Ali ako nađemo nekog ko može još više od nas�� njemu ćemo dati vi-

olinu. Stari violinista je upravo to hteo – da njegovu violinu dobije najbolji�� pa bilo ko to bio.

VIOLINA

Knjizevnost 4 VI deo.indd 149 05-06-2008 11:58:47

150

Krenu oni u svet da traže ko može najviše. Već prvog dana na putu nađoše se ispod neba čija je jedna polovina bila prljava�� a druga čista i plava. Pogledaše okolo i odjednom ugledaše na dugačkim merdevinama nekog dugajliju sa priborom za pranje prozora. Na merdevinama je bilo okačeno džinovsko bure sa vodom kojom je dugajlija prao nebeski svod.

– Lepog li posla! – rekoše umetnici�� ali još nisu bili sigurni da li ovaj du-gajlija svojim lepim poslom može više nego drugi.

Pozdraviše perača nebeskog svoda i produžiše svojim putem.Noć je postepeno padala�� ali umesto da bude sve tamnije�� nebo je po-

čelo da svetli od nekog neobičnog vatrometa. Vatromet je čas bliže čas dalje šikljao prema nebu. Dva umetnika odluče da se tu odmore i sačeka-ju jutro. Ujutro ugledaše nekog garavog čoveka kako trčkara sa velikom odžačarskom četkom. Tek tada shvatiše da je sinoćnji vatromet bila vatra iz vulkana�� a ovaj garavko je čistio začepljena grla vulkana.

– Sjajne li zabave�� ali bez muzike. Možda bi trebalo ovom garavku dati violinu�� pa da vatromet dopuni muzikom – pomisliše umetnici.

Ipak se nisu mogli odlučiti�� pa pođoše dalje.Išli su dugo. Najzad u nekoj šumi nađoše čovečuljka sa tankim prutićem

u ruci�� okruženog mnoštvom ptica. Bile su to nesrećne ptice koje u mladosti nisu stigle da nauče pevanje od roditelja�� pa ih je tome učio ovaj mali dirigent.

– Ovaj zasigurno zaslužuje da mu damo violinu. S njom bi lakše obavljao svoj posao – rekoše umetnici�� ali se na to još nisu mogli odlučiti. Jer�� još je mnogo krajeva i puteva bilo pred njima i ko zna gde je onaj koji može najviše.

Idući dalje�� sretoše starca koji je na nepreglednim livadama�� u maloj kući pokrivenoj slamom�� mešao mirise za sve cveće sveta. Taj starac je od-bio violinu�� jer on osim spravljanja mirisa ništa drugo nije znao. Zatim su dva umetnika srela farbara trava�� frizera morskih talasa�� mlinara najfinijeg peska nepreglednih plaža... i stotine drugih ljudi�� od kojih je svako mogao biti dostojan starčeve violine. Na svakom koraku nalazili su dokaze da je lepota ljudima i te kako potrebna�� da je život bez nje prazan�� ali nisu mogli da donesu odluku o tome ko može najviše.

Najzad�� pored puta ugledaše dečeka koji je od peska pravio zamak i pevao dečju pesmicu. Slikar uze violinu i pruži je dečaku�� govoreći:

– Tebi pripada violina�� dete�� jer ti možeš najviše. Od tebe može biti slikar poput mene�� pesnik kao moj drug ili bilo šta drugo. Ti možeš sve nas preva-zići i graditi neki sasvim nov�� nama nepoznat svet. Ti stvarno možeš najviše.

Knjizevnost 4 VI deo.indd 150 05-06-2008 11:58:47

151

Dečak je uzeo violinu�� prislonio je uz lice i počeo da svira. On još nikada nije imao u rukama violinu�� pa je njegova svirka podsećala na škripu vrata�� ali dva umetnika su u njoj odmah raspoznala čudotvornu muziku svogamah raspoznala čudotvornu muziku svoga starog prijatelja.

Miroslav DEMAK

Kaži mi, kažiPo čemu je stari violinista bio poseban? Kakva je bila njegova muzika? Kome je zaveštao svoj instrument? Šta su prvo pomislili pesnik i slikar? Zašto nisu lako doneli odluku o tome ko može najviše? Sa kakvim su se zanimanjima i ljudima upoznali idući po svetu? Koje je po tvom mišljenju najneobičnije zanimanje? Zašto na kraju umetnici poklanjaju violinu dečaku? Šta može dečak? Kako zvuči njegovo sviranje? Za koju vrstu umetnosti ti imaš najviše dara? U kojim umetničkim delima najviše uživaš?

Šta misliš? Zašto ljudi stvaraju umetnička dela? Šta je to umetnički doživljaj?

ZadaciRazmisli o čemu su pevale najlepše pesme koje je izvodio violinista.Napravi spisak umetničkih dela u kojima najviše uživaš.

Hajde da stvaramoNapiši priču „Lopta“. Možeš da počneš ovako: Čuveni košarkaš doneo je odluku da više ne igra. Pozvao je dva najvernija prijatelja i obavestio ih da...

Za radoznaleViolina je gudački instrument koji ima četiri žice. Čuveni graditelji violina i drugih gudačkih instrumenata bili su članovi italijanskih porodica Amati i Stradivari.

Knjizevnost 4 VI deo.indd 151 05-06-2008 11:58:48

152

Д� ��� ��е �е ����� ��������� ����в ��� �ве� ����� �� ��ем� �е�ев��з���е?О��� ���м ��м��г���в� г�е��ње �� �����ње ��� ��љ�����. К�же �е �� �е

ње��� �����в� �ч�������� �� �ве� ��������е глобално село. З���� �е �м���� �� �е �е�ев��з���� е���х������ ��з�м �в��е�е���г ве��. П����в���� �е 1926. г�������е�� � ве� �����е�е���х г�������� ��������г ве�� ���ч��њ� �� ���е ��ве �е�ев��-з�����е �������це.

Те�ев��з���� � ������ ���������� ��� 1954. г�������е.

К���в �е �е�ев��з������� ����г��м?К��� ������� �� �е�ев��з����

��м� в���е ����г��м�: ����ф���м�-���в������ �����ме����������� �����- �����-�ме�����ч����� �����з��- в������ з���в���� �� ���ге.

Две �������в��е в���е ем������� je�� ем������е �����мље��е ��� ���ц� ме����� � �� ������ �����-�е� �����������е�� ������������ �еж������е�� �� ем������е ����е �е ������е� �������-������ �еж�������� ����� ��� ����е ���� з�����мљ��в���е г�е����ц��м� (�в��з��в���� з���в����-м�з��ч�е ем������е�� ���мe).

Д� ��� ��� �е ��е��� �ч��������� ����� �е�ев��з���� ���ч�� ��� ф���м? Ф���м�� међ����м�� ��е м��же ����е������ ������з���� ������ ��� �е �е��в� ���� м�� ��� г�е��м���� � �е�ев��з���� м��же. Директан пренос �е ������ ���� �е�ев��з���� ч������ ����е�����м.

Кажи ми, кажиК���� �е �в���� ��м��ље��� �е�ев��з������ ем�������? З�����? Се��� �е ����е������г ��е������ ��е���г ����������г ����� ����������г ���г�ђ���. П��������� ��� ��з����� ���� г�е��� ф���м � ����������� �� ф���м ��� �е�ев��з�����? Н� ��� �������� ����в���е в�еме���: ��� ч����ње �њ��г��� �����ње ��������� ч����ње ��������в��� г�е��ње �е�ев��з���е �� в���е��� ��� �����з�� � ������������ ��г��ње ���м����е�����х ��г���ц�?

ЧАРОЛИЈА ГЛЕДАЊА И СЛУШАЊА НА ДАЉИНУ – ТЕЛЕВИЗИЈА

Knjizevnost 4 VI deo.indd 152 05-06-2008 11:58:48

te

Knjizevnost 4 VII deo.indd 153 05-06-2008 11:59:21

154

ПРВА ЉУБАВ

Заљубио сам� с�� у ����су�� �а�у �ом��и�у�� ���� о�а м�и ��� би�а �а�� с�� у ����су�� �а�у �ом��и�у�� ���� о�а м�и ��� би�а �а�� б�ижа. ����са ��� би�а п��гава�� �оси�а ��� жут�� ча�ап�� и ув��� су �о� би��� ис��ивљ����� �ти���� �а цип���ам�а. До� с�� �исам� заљубио�� �исам� �и об��аћао пажњу �а њу�� а�и од часа �ад сам� с�� заљубио�� изг���да�а м�и ��� божа�ств���о ���па и довољ�о м�и ��� би�о да ��� видим��� м�а и изда����а�� да видим� сам�о њ����� ��ив�� �ти������ па да с�� одм�ах узбудим� и похитам� �о� у сус���т�� ��� бих �и �то п��� с���о осм���х �а њ���ом��� п��гавом��� �ицу.

О�а ��� би�а ћ����а п�оф��со�а �о�и �ам� ��� п���давао �ачу�ицу и �о�и о м����и�� ��� з�ам� за�то�� �и��� им�ао та�о доб�о м�и�љ��њ��. Би�о �о� ��� д���в��т годи�а и учи�а ��� т���ћи �аз���д ос�ов��� ��о���. Љубав сам� �о� ис��азао �а ���да� ���обич�о �ом�а�тича� �ачи�. Ј��д�ом� п�и�и�ом��� �ад см�о с�� иг�а�и жм�у������ м�и с�� за���д�о са��и���м�о у ���д�о бу����� у �ом��� ��� м�о�а м�а��а зим�и �ис���и�а �упус. Ту�� у том� бу���ту�� �а сам� �о� ис�азао љубaв�� и због т�� м�и��� м�и успом�������� и да�ас м��� �о� т�о��� �ад п�ођ��м� ��а� �а�вог бу���та.

Ј��да�пут с�� �ађ��м�о пос��� ��о��� и пођ��м�о за���д�о �ући. Ја �о� дам� ���д�у �иф�у�� �о�у сам� �о� сва�ог п��т�а �уповао... то�и�о сам� м�огао по ���� д�ом� ���д��љ�о �иф�ом� да �о� из�азим� сим�пати�у и пажњу. Том� п�и�и��ом� сам� ��� озбиљ�о запитао:

– Шта м�ис�и��� ����со�� хоћ�� �и м�и т�� дати тво� отац�� а�о т�� зап�осим�?О�а поц�в���и�� обо�и очи и у забу�и п���би ���ги�та� �а т�и па�ч��та.– Н�� в���у���м�! – одгово�и м�и по�уг�ас�о.– А за�то? – запитах ��� узбуђ���о и пођо��� м�и суз�� �а очи.– Зато �то си �од њ��га �ђав ђа�!За����о сам� с�� да ћу и �оћу и дању учити �ачу�ицу�� сам�о да поп�а�

вим� б�������у. И учио сам��� а�и за� сам� �а м�огао сав�адати о�о �а ч��м�у су то�и�о њих с�ом�и�и сво�у с�агу – за� сам� м�огао изм�и�ити љубав и �ачу�ицу? Им�а�ући да би�ам� изм���ђ’ љубави и �ачу�иц���� изаб�ао сам� �ао �а��у љубав и идућ��га часа ум���сто дво������ �о�у сам� дотад им�ао�� добио сам� ���ди�ицу.

Идућ��г ч��тв�т�а... �а под��� сач���ам� ����су п���д њ���ом� ��о�ом� и�� п�ат��ћи ����� п�из�ам� �о� да сад �о� го��� сто�им��� ���� сам� добио ���ди�ицу из п���дм���та њ���ога оца. О�а бо��о ���ч��:

Knjizevnost 4 VII deo.indd 154 05-06-2008 11:59:21

155

ПРВА ЉУБАВ

– О�да �и�ад ���ћу бити тво�а!– Ти м�о�а� бити м�о�а�� па а�о ��� �а овом��� а о�о �а о�ом��� св��ту!

– узви��ух �а ов�� ���чи �о��� сам� ����о�и�о да�а �а�и��� чуо �а позо�и���о� п���дстави.

– Ка�о то м�ож�� да буд��? – упита о�а �адоз�а�о.– От�оваћ��м�о с���� а�о п�иста����.– А �а�о ћ��м�о с�� от�овати?– Та�о – �аставих �а св�� од�уч�и��� – попић��м�о от�ов!– Доб�о – одгово�и о�а �������а – п�иста���м�! А �ад?– Сут�а пос��� под���.– Е�� сут�а пос��� под��� им�ам�о ��о��� – п�ис��ти с�� о�а.– То ���ст���� пад�� и м����и �а пам���т. – Н�� м�огу �и �а сут�а�� ���� би м�и

заб�����жи�и одсуство�� а им�ам� их в��ћ двад��с��т и ч��ти�и�� па би м��� м�ог��и ист���ати из ��о���. Н��го а�о хоћ��� у ч��тв�та� пос��� под����� о�да ���м�ам�о ��о��� �и �а �и ти.

О�а п�истад�� и спо�азум���см�о с�� да �а п�ип���м�им� св�� за т�овањ��.Идућ��га ч��тв�т�а пос��� под��� �а у��ад��м� од �ућ�� �ути�у па�ид�ва�

ца и пођ��м� �а у���ч���и саста�а� са ����сом��� гд�� ћ��м�о за���д�о отићи �а о�а� св��т.

Саста�и см�о с�� у �а�о� ба�ти и с���и �а т�аву�� а из ду�а �ам� с�� отим�ао дубо�и уздах бо�а и ч��жњ��. Ја извадих из џ��па �ути�у са па��ид�вцим�а.

– Шта ћ��м�о сад? – пита ����са.– Да ���д��м�о па�ид�вца.– Ка�о да ���д��м�о?– Ето�� ова�о! – одгово�им� �а�� па от�и���м� г�авић и бацим� га�� а о�о

д�вц�� по���д��м�.– А �та то баца�?– �а то ��� гад�о.И о�а с�� ����и и п�ужи од�уч�о �у�у. Ја от�идох г�авић са па�и�

д�вца и дадох �о� д�вц��. О�а уз�� и поч�� одваж�о да га ���д��. �о����а ��� т�и�� па �о� уда�и��� суз�� �а очи.

– Ја ��� м�огу ви���! Ни�ад у животу �исам� ����а д�ва�� ��� м�огу ви���.– О�да ти м�о�а да си в��ћ от�ова�а.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 155 05-06-2008 11:59:21

156

– Мож�� бити – одгово�и о�а. – А ос��ћам� да м��� ����то г���б�� у гу�и.– Е�� то ���. Ти си в��ћ от�ова�а!Ја �аставих ист�а��о и по���дох д��в��т д�ваца�� па и �а изгубих ап��тит

и ос��тих да м��� г���б�� у г��у.– Сав�����о! И �а сам� от�ова�! – ����ох св��ча�о�� �ао �то у та�вом���

т����ут�у т���ба ���ћи.Настад�� затим� ���да� т����ута� м�у���� ти�и����� п�и �ом��� сам� �а �аз�

м�и�љао �о�и�о ��� ч��ти�и пута с��дам� и �и�а�о �исам� м�огао да с�� с���тим��� а о�а�� ��� з�ам� �та ��� м�ис�и�а�� а�’ з�ам� да ��� чач�а�а зуб���� ���� �о� с�� заг�ави�о изм���ђ’ зуба ���д�о д�вц��. На�зад�� о�а п����и��� ту св��ча�у ти�и�у питањ��м�:

– �а �та ћ��м�о сад?То м��� питањ�� дов��д�� у ужас�у забу�у�� ������ одиста�� по�то см�о т�о�

вањ�� �ао г�ав�и д��о пос�а св��и�и�� �а �исам� з�ао �та би сад д�уго им�а�и да �адим�о! На�зад�� пад�� м�и с���т�а м�исао �а пам���т.

– З�а� �та�� по�то см�о в��ћ от�ова�и�� ’а�д�� п�����сти с��!О�а с�� п�����сти�� а то исто учи�их и �а.– А сад – �аставих �а – да ид��м�о сва�и сво�о� �ући да ум����м�о. С�а�

м�ота ����� з�а��� да ум����м�о овд���� у ба�ти. Ми см�о д��ца из бољих �ућа�� па ��� с�ам�ота да ум����м�о у ба�ти!

– Ј��ст��! – ���ч�� о�а и пођосм�о.Ц���а с�� ства��� м���ђутим��� св��и�а ова�о:О�а ��� оти��а �ући и зам�о�и�а м�а��у да �о� сп���м�и пост��љу да ум����.

Том� п�и�и�ом� �о� ��� п�из�а�а да с�� от�ова�а�� од�ос�о да ��� ����а д�ва са м��ом�. Ма��а њ���а�� б��з и�а�ва обзи�а �а њ��� по�ожа� и �а њ����� ос��ћа����� ���ч��:

– Е�� �ад си м�ог�а да ���д��� д�ва у ба�ти�� ����ћ��� их и овд�� у соби! Задиг�а �о� ��� затим� су�њиц�� и поч���а �о� с т�� ст�а��� ист���ивати о��� ос��ћа��� �о�и су ����си дубо�о у с�цу усађ���и.

Због тих бати�а ����са м��� ��� ом��з�а и та�о с�� св��и�а м�о�а п�ва љубав.ав.

(Oдломак из књиге „Аутобиографија“.)Бранислав НУШИЋ

Knjizevnost 4 VII deo.indd 156 05-06-2008 11:59:21

157

Кажи ми, кажиУ �а�вом� то�у ��� исп�ича�а ова п�ича? Ко су њ���и �и�ови? За�то с�� д��ча� заљубљу��� у ����су? Гд�� �о� из�ављу��� љубав? Ка�ви су њ��гови с���д��ћи п�а�ови? За�то ��� ����са из�ом�и�а ���њи�? Ка�о ���ди�ица из �ачу�а �ва�и с���ћу дво��� м��адих? Ка�ву ид���у доби�а д��ча� �а�о� позо�и���� п���дстав��? Ка�о с�� ���с���ћ�о заљубљ���и т�у�у? Ка�о с�� зав��ава ова љубав? Шта ��� см�����о у ово� п�ичи? Шта ��� ���обич�о и ���оч���ива�о? С��ти с�� �а�о с�� �о� м�ож�� ���ћи отићи на онај свет.Да �и с�� т��би д��си�а п�ва љубав? Ка�о си с�� ос��ћао/ос��ћа�а?

Шта мислиш? Ка�ву позо�и��у п���дставу ��� г���дао д��ча� �ад ��� чуо д��о о сам�оубиству? Шта ��� овом� т���сту да�о см����а� то�?

ЗадациИздво� �а�см�����и��� ситуаци��� у т���сту. С��ти с�� ������ см������� ситуаци��� у ��о�и �о�у ��� изазва�а забу�а. ��очита� Ну�ић��ву �њигу „Аутобиог�афи�а“.

Да ли знаш?Хум�о� ��� см�����а ст�а�а �њиж��в�ог д���а. У �њизи „Аутобиог�афи�а“ Б�а�ис�ав Ну�ић ��� описао м��ого �ом�ич�их ситуаци�а.

Хајде да стварамо!Зам�ис�и �а�о ��� ч��тв�та� пос��� под��� заб�����ж��� у ����си�ом� д���в�и�у.И�и исп�ича� �та ��� би�о п��т�а��ст годи�а �ас�и���. Да �и ��� љубав по�ово п�а�у�а? Напи�и по�у�у сво�о� сим�пати�и за Да� заљубљ���их.

За радознале Ром���о и Ју�и�а из В���о��� у Ита�и�и �а�поз�ати�и су �ом�а�тич�и и ���с���ћ�и љубав�ици у св��тс�о� �њиж��в�ости.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 157 05-06-2008 11:59:22

158

ТЕБИ

Н���а ти с���ћа поз�ати ж��љ��Н���а ти осм���х оза�и в��с��љ��Н���а с�� су�ц�� сам�о т��би см������За вас св�� ����� Т��би св�� ���.

Н���а ти об�а� пода�и �и���Н���а ти в��та� суз�� б�и���Н���а ти ����а ум�и��� �иц��Н���а ти п��см�у по��о��� птиц��.

А �а ћу ти дати ����то м�а����оСам�о за т��б�� доб�о с��ив���оУ �и��ом� да�у�� м�о�у дубо�ом�Нам�иг�ућу ти в��с���им� о�ом�.

Драгомир ЂОРЂЕВИЋ

Кажи ми, кажиШта ��� т��м�а ов�� п��см���? Ка�о �азум���� п�ви стих? Ка�в�� су оста��� п��с�и�ов�� ж��љ��? Ком��� би ти по��о�ио/по��о�и�а ову п��см�у? Када ти ����ом� по��ања� осм���х? Шта с�� м�ож�� ���ћи ���д�им� осм���хом�?

Шта мислиш? Ко ��� и�спи�исао п��с�и�а да �апи��� ову п��см�у? Ка�о с�� пи�у п��см���?

Задаци�о�у�а� да п�одужи� п��см�у. Ко�исти ���чи дуга, Месец, река, лето.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 158 05-06-2008 11:59:22

159

ПЛАВИ ЗЕЦТЕБИ

Т�и сам� з��м�љ�� п����азио��и т�и го��� п���газио��и т�и м�о�а п���п�овио – до� га �исам� у�овио.��авог з��ца��чуд�ог з��ца�����ди�ог �а св��ту!

Ова� з��ц з�а да сви�а��ова� з��цз�а да п���т����ова� з��ц �уча� �ува��ова� з��ц�ућу м���т��.Ова� з��цп���сти ум�����ова� з��цж��ти ум�����ова� з��ц�ити�� питии ф�а�цус�и гово�ити– св�� �азум���!��ави з��ц��чуд�и з��ц�����ди�и �а св��ту!

Ја га хт��дох вам�а датида вам� �и�����да вам� пи�����да вам� ��о�ида вам� б�о�и��да вам� п���т����да вам� м���т����да вам� �ува��да вам� чува��да вам� п��ва��с�и��� �а�аи ф�а�цус�и �азгова�а.��ави з��ц��чуд�и з��ц�����ди�и �а св��ту!

Knjizevnost 4 VII deo.indd 159 05-06-2008 11:59:23

160

Ставих з��ца у то�ба�па пожу�их сво�о� �ући.А�’ �ад бисм�о исп���д �ућ����стад�� з��чић да �апућ��:

– �усти м����� �овч����х�аб�и �овч����да оч���љам� �осу��да ум�и���м� �иц����да ис��ч��м� �о�т����да исп�авим� стас��да уд��сим� г�ас.Н���’ вид�� д��цап�авог з��ца��чуд�ог з��ца�����ди�ог �а св��ту!

�устих з��ца из то�ба�аа�’ с�� з��ц ��� оч���ља��а�’ с�� з��ц ��� ум�и���ит ис��ч�� �о�т�����ит исп�ави стас���ит дот���а г�ас.В��ћ поб��ж���� о� ���с���ћо���а ��а� св��та�� о� ���вољо!��ави з��ц��чуд�и з��ц�����ди�и �а св��ту!

Душан РАДОВИЋ

Knjizevnost 4 VII deo.indd 160 05-06-2008 11:59:24

161

Кажи ми, кажиКа�в�� су �овач��� п�ич��? Да �и з�а� ����у? Ка�вог з��ца ��� �овио п��с�и�? За�то п��с�и� истич�� ви��� пута да ��� та� з��ц ���ди�и �а св��ту? Шта ум��� та� з��ц? Ком��� �овац ж���и да га по��о�и? Ка�о с�� зав��ава п��см�а? На �та т�� подс��ћа поч��та� п��см���? Ка�о с�� зав��ава�у ба����? Шта м�ож�� п��с�и�ова м�а�та?

Шта мислиш? За�то с�� по���ди��� ���чи и стихови по�авља�у у п��см�и? Шта с�� тим��� постиж��? Ка�ав ��� �итам� п��см���?

ЗадациИспи�и св�� �адњ�� �о��� обавља ова� з��ц. Дода� �о� п��т �адњи �о��� би т��би би��� пот���б��� за усп��х у ��о�и. ��очита� Радовић��ву д�ам�у „Кап��та� Џо� �ип�фо�с“.

За радознале Ду�а� Радовић ��� см�ат�ао да с�� п��см��� за д��цу м�огу посм�ат�ати �ао иг�ач���. Гово�ио ���: „А�о писац хоћ�� да за�им�љиво п�ича�� о� п�во м�о�а да буд�� ��ата�; д�уго�� да изм�и�ља ���м�огућ�� ства�и; т���ћ���� да п�ича см�����о.“

Хајде да стварамо!Напи�и духовиту п�ичу о �оз�� м�ач�и.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 161 05-06-2008 11:59:24

162

ТРЕШЊА У ЦВЕТУ

Сва узав����а�� И сва б���а;У њо� зузо�и Хиљаду пч���а.

Зузо����� зузо��� С�ож�о и живо;Чита�у ����о Д���в�о �тиво.

У м�иом�и�ису Цв��т�ога г�м�љаХиљаду пч���а Исту ���ч м��м�ља.

Милован ДАНОЈЛИЋ

Кажи ми, кажиКа�о п��с�и� с�и�а �асцв��та�у т����њу? ��о�ађи ���чи �о��� употпуњу�у �а� доживља� бо�а�� зву�ова и м�и�иса т����њ��. За�то зузо� пч���а �ичи �а читањ�� ����ог ста�ог списа? Ка�ав од�ос им�ам�о п���м�а ста�им� �у�описим�а? За�то? Ка�о зам�и�ља� т����њи� м�иом�и�ис? Када ти зазузо�и� од с���ћ��?

ЗадациНапи�и п��см�у „Т����ња у з���њу“. Научи п��см�у �апам���т.

Хајде да стварамо!Ком�по�у� „Т����њу у цв��ту“ за Хо� хиљаду пч���а.Нап�ави п�а�ат за Да��� т����њ��вог цв��та.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 162 05-06-2008 11:59:25

163

ПРИМЕР ЗА УГЛЕДТРЕШЊА У ЦВЕТУ

Г���дам� о�ога Цо�у�то ув��� с��ди м�и��о�ап���д у п�во� ��упиисп���д сам��� �ат��д���:

из м�ати�а п��т��из г��ог�афи��� п��т��из физич�ог п��т.Ода���� год пог���да�о�о сам��� п��тиц��.У��ат�о ву�овацод п�вог �аз���да па с��оз.

Ид�� у м�узич�у ��о�у��одс��� ��ави�а���а�ав�о�� и там�о ��� од�ича�.Био ��� п�ва� �а г�адс�ом� та�м�ич��њуи т���ћи �а ���пуб�ич�ом�и сви за њ��га з�ача��о гово���ааа ова� д��ч�о им�а �тофа.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 163 05-06-2008 11:59:29

164

Код �ућ�� с�упља м�а����и п�ави м�од����� ���д�и�ица.Ка�о св�� стиж�� ��� з�ам�а�и заиста стиж��и �о� м�у богам�и оста��� в���м����ада иг�а с �ам�а �о�а��уи�и фудба�и�и �та в��ћ буд�� �ад с�� с�упим�о.

Им�а бици���� ст�а�а� бици��и �ад га зам�о�и��� да� ���да� ��угда��� б��з ���чи���м�а п�об���м�а.

Хоћ�� и �њигу да ти поза�м�ии да пом�ог��� �ад �ади� дом�аћипа и да ти �ап��� �ад ти загустии �и��� ци��а�о��� ��� от�уцава �и�ог.Носи фа�м��������� џ��м�п��� и �а��у�ао и ц��о св��т�и��� од о�их �то с�� п������м�ажуда их ��� ћа��� водио у Т�сти да су им� �о�уљ�� из Е�г���с��������.

Н�� псу������ �аж����� би��� с����� га�ам�и у биос�опу��� спу�та с�� �из г������д������ ви�и �ад с�� цу��� п���св�ач�� пос��� физич�ог.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 164 05-06-2008 11:59:29

165

Узоран дечко, све у свемунемаш му шта замерити,он просто нема мане

и управо ми зато иде на бубрегеу неограниченим количинама.

Влада СТОЈИЉКОВИЋ

Кажи ми, кажиШта је тема ове песме? По чему је Цока посебан? Наброј његове особине. Која ти се особина највише допада? Како разумеш два последња стиха песме? Шта теби данас „иде на бубреге“? Како то још можемо рећи?

ЗадациНаучи део песме који ти се највише допада. Испричај по чему си ти сличан/слична Цоки.Прочитај песму тако да Цoка буде девојчица.

Хајде да стварамо!Нацртај Цокино радно место. Напиши причу о трогодишњаку Цоки или о пензионеру Цоки.

Да се подсетимоТема је оно о чему се говори у књижевном делу.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 165 06-06-2008 09:39:39

166

NAVIJAM ZA VIOLETU

Navijam za VioletuU školi je ružno pačeNeće sa njom da se druže.Violeta kući plače.

Navijam za Violetu.Ne govori s pola sveta.Pravedna je. Prkosna je.Sama pati. Sama šeta.

Navijam za Violetu.Čude mi se što je ne dam.Pa i mene već ne vole...Al’ znam: ne smem da se predam!

Navijam za Violetu.Svud je branim. Pretim. Molim.Ona ćuti�� mada slutida je mnogo�� mnogo volim.

Nedeljko POPADIĆ

Kaži mi, kažiZa koga se kaže da je „ružno pače“? Kakva je Violeta? Zašto je okolina ne razume?zume? Ko navija za Violetu? Zašto?

ZadaciSeti se za koga se kaže da �e levo smetalo�� Tro�anski konj�� satelit?Opiši druga/drugaricu za koga/koju ti navijaš.

Hajde da stvaramoNapravi amblem i ostale navijačke re�vizite za tim drukčijih.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 166 05-06-2008 11:59:31

167

УСПАВАНКА ЗА Д.NAVIJAM ZA VIOLETU

Кажи ми, кажиШта су успава����? Ком��� ��� исп��ва�а ова успава��а? Куда путу��� д��во�чица? Шта у���п�ава њ���о путовањ��? Шта �о� писац ж���и?

Шта мислиш? Кога би п��с�и� пустио у њ����� с�ов��? За�то?

ЗадациНапи�и СМС по�у�у �о�ом� сво�о� сим�пати�и ж���и� с�ат��� с�ов��.�ов��. Научи п��см�у �апам���т.

Хајде да стварамо!Напи�и успава��у за сво�у ом�иљ���у иг�ач�у.

Ус���д �оћи ���зди �ивом�м�о�с�и �оњиц с м�од�ом� г�ивом�.

На њ��м� с��ди�� �о са� тиха��д��во�чица из м�ог стиха.

Мо�с��� зв��зд�� и п�а��то�иси�а�у �о �ам�пио�и.

Св��тиљ�и с�� пч����� �о����о у��аси с ������� тво���.

Сања� сам�о�� у с�у п�ива���п�ича� с м�о���м��� м�и��о с�ива�.

Ни�о у са� ући ��� см�����до� ��� пита писца п��см���.

Перо ЗУБАЦ

Knjizevnost 4 VII deo.indd 167 05-06-2008 11:59:32

168

ЗЛАТНО ЈАГЊЕ

Д��ча� с�� бо�ао ву�ова.� с�� бо�ао ву�ова.У��и�а�и су�� �оћу�� из �ум�а о�о г�ада�тв�ђав�� у �о�о� ��� жив��о. Г�ад

с�� звао Рас а д��ча� Раст�о. Био ��� �а�м��ађи си� господа�а г�ада�� в���и��ог жупа�а Ст��фа�а Н��м�ањ��. До� их ��� с�у�ао �а�о зави�а�у�� д��ча�у ��� изг���да�о да су в��о б�изу�� да ћ�� час�ом� стићи под �у�у у �о�о� ����� �а сам�ом� в�ху�� спавао са сво�а два б�ата�� Ву�а�ом� и Ст��фа�ом�. У �ам����о� п�осто�и�и�� ��уж�о� и п�ост�а�о��� п�����ив���о� овч�им� �ожам�а�� би��� су �ам����т����� њихов�� пост��љ��.

Ј��д��� зим�с��� �оћи �ада ��� с���г био висо��� ваздух ���д��� а м���с��чи�а б����тава – а та�в�� су �оћи у сва�о� п�ичи о ву�овим�а�� за� ���? – у��и��ањ�� ��� поста�о ст�а��о. Раст�у с�� учи�и�о да су с�� и ст�ажа�и�� ту до����� испод �у����� уз���м�и�и�и. Чуо их ��� �а�о ужу�ба�о �о�ача�у�� см��з��ути с���г ��� ���ипао под њиховим� чизм�ам�а од �исичи���г ��з�а. Шапу�та�и су�� �ао да с�� догова�а�у. Чудио с�� б�аћи: �а�о м�огу та�о м�и��о да спава�у до� вуци б��с���? И�и с�� сам�о п�ав�� да спава�у?

Од���д�ом� сав п���м����: �ао да с�� ����о �уња уз ус����� �ам������ ст��п����иц�� �о��� ви�уга�у од п�из��м�ља до њихов�� соб��? Н���� та� �то с�� �уња �и�а�о ��� м�ож�� бити чов���: та�о ���чу��о испуњава п�осто� сво�им� ����тањ��м� сам�о дивља зв���. То с�� ����и ву��� ���п�им���ћ����� уву�ао у �у�у и сад с�� в��ћ поп��о�� ту ���. Исп���д в�ата.

Д��ча� ����� сав у�оч����� ���жао испод по��ивача. С�ц�� м�у ��� уда�а�о �ао во��ич�и бубањ: бум��бам��� бум��бам�. А ву� ��� ста�ао п���д в�атим�а и дахтао�� ���ст���� д��ча� ��� �ас�о чуо.

Збацио ��� по��ивач�� усп�авио с�� у сво�о� пост��љи �а поду и за�в�и�тао.

��обуди�а су с�� б�аћа�� дот�ча�и ст�ажа�и�� соба с�� испу�и�а љу�дим�а са бу�тињам�а у �у�ам�а. Гово�и�и су уг�ас�� ум�и�ива�и га�� ув���ава��и да у б�изи�и ���м�а �и ���д�ог ���ди�ог ву�а�� о�и су да����о�� там�о изва� г�ада�� у �ум�ам�а. Н�� см����у �и да с�� п�иб�иж���� бо��� с�� људи и ват���.

Хт��о ��� да им� в���у����� а�и �и��� м�огао. Ст�ах ��� био в��ћи од пов�����ња. См�и�ио с�� и усп��о да заспи т��� �ад ��� чуо да ��� њ��гов отац�� в���и�и жупа� Ст��фа� Н��м�ања�� �а���дио да ���да� од ст�ажа�а�� и то ба� о�а� �а�в��ћи и �а��ачи�� сву �оћ оста��� п���д в�атим�а њихов�� соб��.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 168 05-06-2008 11:59:32

169

ЗЛАТНО ЈАГЊЕ

Сут�ада� �и��� м�огао да с�� одб�а�и од подсм���ха. Б�аћа су га – Ву�а� ����� �ао и ув����� п���дњачио у том��� – �азива�а �м����авц��м��� п�ачљив�ом� и ст��љив�ом�. Стид���и су с�� због њ��гов�� �оћа�њ�� в�ис��� и узбу��� �о�у ��� подигао. За� с�� та�о по�а�а си� в���и�ог жупа�а?

Ућутао ��� и ос��тио �а�о с�� ув�ачи дубо�о у с��б���� �ао пуж у �ућицу. Да�� �аз�и�овао с�� од сво��� б�аћ�� – о�и су би�и х�аб�и�� о� �и���. О�и су ум����и да буду досто��и си�ови свога оца�� о� �и���.

Од тада су б�аћа изб��гава�а да с�� иг�а�у с њим�. „Јо� си м�а�и“�� го�во�и�и су м�у�� „и �у�авица. Иг�а� с�� сам�.“

Зим�а ��� �а�зад п�о��а. Стиг�о ��� п�о���ћ���� а�и ст�ах у д��ча�у �и��� с�� см�ањио. Нап�отив�� �ао да ��� �астао.

Ј��д�ог топ�ог ап�и�с�ог да�а пож�����о ��� да с�� оп��т иг�а са б�аћом� и њиховим� д�уговим�а �а оз���������о� поља�и по���д г�адс�ог т�га. Мож�да су в��ћ забо�ави�и �а њ��гову б�у�у? Можда ћ�� хт��ти да га п�им���?

А�и�� �ису забо�ави�и. Чим� им� ��� п�ит�чао�� поч���и су да м�у дови��у�у и „Б��жи�� ти м�а�и!“ и „С��о�и с���� п�ачљив�о!“ и „Н�� иг�ам�о с�� с тобом�!“.

Раст�о ��� поб��гао у �њиж�ицу. Ту с���� ����о в���м����� с��ањао од б�аћ�� и од њиховог подсм���ха. Књиж�ица ��� би�а ��уж�а�� са �изом� м�а�их п�озо�а. Свуда у�ао�о�о ста�а�и су д�в���и са�дуци�� м�ањи и в��ћи�� са пажљиво с�ож���им� зави�уцим�а�� свицим�а�� од п���гам����та. У то в���м��� о �о���м� п�ичам�о ти исписа�и свици су п���дставља�и �њиг��.

Раст�о ��� п�и�ао ���д�ом� од са�ду�а�� узим�ао у �у��� свит����� �азг����дао их�� ��� одви�а�ући их�� и в�аћао. На�зад ��� ���да� �азвио. Одм�ах ��� погодио да су �а њ��м�у исписа��� м�о�итв�� �о��� с�� чита�у о Бадњо� в��ч����и�� о в��ч���и �ад с���� у Вит������м�у�� �одио Х�истос�� си� Божи�и. Свита� ��� био у��а���� м��огим� ц�т��жим�а у бо�и. На ���д�ом� ц�т��жу ��� у ста�и�� �а с�ам�и�� о��уж���а овцам�а и �агањцим�а�� ���жа�а Бого�одица. Би�а ��� сва оза����а ����ом� у�ута�њом� св��т�о�ћу и д�жа�а ��� у �у�ам�а свог т��� �ођ���ог си�а. Уз њих дво��� ста�ао ��� Јосиф. Из�ад ста��� ста�а�а ��� в����и�а зв��зда ���патица�� о�а зв��зда �о�а ��� до забач����� ста��� дов���а т�и м�уд�аца са Исто�а�� да с�� по��о��� Си�у Божи���м�. М��ђу животињам�а о�упљ���им� у ста�и и о�о ста��� �а�очито ���по би�о ��� �ас�и�а�о ���д�о

Knjizevnost 4 VII deo.indd 169 05-06-2008 11:59:32

170

м�а�о �агњ���� обо����о бо�ом� з�ата. Чим� ��� �азвио свита��� Раст�о га ��� уг����дао. Учи�и�о м�у с�� да �и �агњ�� ��� с�ида пог���д са њ��га.

До� га ��� посм�ат�ао�� Раст�о ��� ос��ћао �а�о поста��� сав �а� од ������ с���ћ��. �ољубио ��� �и�ов�� Бого�одиц�� и Богом��ад���ца и м�а�о �агњ�� у очи.

Т�� в��ч���и ��� Раст�о�� пос��� м�о�итв���� �а�о и б��зб�иж�о уто�уо у са�. �ос��� м��ого м���с��ци�� п�ви пут м�у �и��� па�о �а пам���т да ос�у��у��� чу�у �и с�� вуци�� ода�д���� из �ум���.

Од���д�ом��� у с�у�� уг���да �опту сву од чуд��с�ог с�а�а �а�о с�� �от�ља п���м�а њ��м�у. Г����� па то �и��� �опта ���го о�о м�а�о з�ат�о �агњ���� �о��� с�� ���в���оват�ом� б�зи�ом� п���м���ћ�� п����о г�ав��. Ба� ��� см�����о и с�ат�о! Хоп�� хоп�� хоп – и заустави�о с�� п���д Раст�ом�. �ог���да�о га ��� и п�ого�во�и�о:

– С�у�а� м��� – �����о ���. – И сут�а ћ�� бити дива� да�. Изађи да с�� иг��а� с �оптом� и иг�а� с�� сам�. У под����� �апи��� г�ада ћ�� с���� �ао и обич�о�� от�во�ити да п�им��� г�ас�и��� и пут�и��� �ам�����и���. Ти ���опаж���о ист�чи�� у иг�и�� за �оптом� и п�иб�ижи с�� �ум�и. Лопта ћ�� с�� от�от�љати у �ум�у а ти пот�чи за њом�. С�обод�о. Н�� бо� с��. Кад с�� �ађ��� у �ум�и�� исп���д т��б�� ћ�� изаћи в���и�и ст�а�а� ву�. Ис���зић�� зуб�� и г�д�о за���жати. �о�ж�����ћ��� да поб��г������ а�и то �и�а�о ��� см���� да учи�и�. Сав�ада� сво� ст�ах �а�о з�а� и ум������ п�им�а��и с�� ву�у�� пог���да� га у очи и м�и��о м�у запов��ди да с��д��� �ао да �и��� ву� ���го обича� пас. А�о буд��� м�и�а� и од�уча� – а з�ам� да ћ��� бити – ву� ћ�� т�� пос�у�ати. А�и�� а�о м�у о�������� ���ђа и поч���� б��жати�� стићи ћ�� т�� и о�да ти ���м�а спаса.

Чим� ��� то из�����о�� м�а�о з�ат�о �агњ�� п�им�а���� сво�у г�аву д��ча�о�во��� �из��� га по �осу и ���ста���.

Кад с�� п�обудио�� Раст�о ��� одм�ах ос��тио да ��� ����а�о �ачи у с��би. С��тио с�� с�а и з�ат�ог �агњ��та. Јо� ���д�ом� с�� заг���дао у с��б��: да�� био ��� сп���м�а� да у�ади св�� �то м�у ��� �агњ�� �а�ожи�о.

Ц���о п��� под��� иг�ао с�� �а поља�ч��ту�� сам�. ����д под����� �ад су с�� �апи��� отво�и����� поч��о ��� да им� с�� п�иб�ижава баца�ући �опту. С�а��ута�а ����� с��из�у�а ��оз г�адс�у �апи�у и б�зо с�� от�от�ља�а изва� г�адс�их зиди�а�� па�� �изб�до�� п���м�а �ум�и.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 170 05-06-2008 11:59:32

171

У���т���а ��� у �ум�у�� а Раст�о за њом�. В���то ��� ви�уга�а изм���ђу д�в��ћа. На�зад �у ��� сустигао и ухватио�� сав задиха�. Усп�авио с�� са �оптом� у �у�ам�а и – у там�и �ум����� п���д собом��� уг���дао ог�ом��ог ву�а.

Био ��� ст�а�а� и зао. Очи су м�у с�а�и����� ���жао ��� и ���зио зуб���� сп����м�а� у с�о�.

Раст�о ��� ста�ао�� у�опа�. Ни��� м�огао �и да ��������� �и да б������. Ни да с�� м�а����.

Од���д�ом��� �ао да га ��� ����а си�а гу��у�а �а ву�у�� �о�а��уо ��� у�ап����д ���д�ом��� па д�уги�� па т���ћи пут.

А ву� ����� ���ж��ћи�� узм�ицао. Ј��ст���� узм�ицао ���. Ви��� �и��� изг���дао та�о ст�а�а�.

Обуз��т чуд��с�ом� с�агом��� Раст�о га пог���да п�аво у очи.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 171 05-06-2008 11:59:33

172

Ву� п���стад�� да ���жи�� м�ада ��� �о� ���зио ог�ом���� зуб��. Затим� с�� са�свим� п�им�и�и.

Г�асом� �о�и �ао да �и��� био њ��гов�� Раст�о м�у запов��ди:– С��ди. С��ди до���.Ог�ом��и ву� ��� г���дао у д��ча�а а д��ча� у ву�а. О�да зв��� пос�у��о

обо�и г�аву и с��д��.Раст�о м�у п�иђ���� подиж���� сво�ом� м�а�ом� �у�ом� �о�а ��� �о� под�хта�

ва�а�� опас�у ву�ову губицу и м�и��о ���ч��:– �ођи са м��ом�. Ти си м�о�. И ти си доба�.На г�адс�о� �апи�и ст�ажа�и су зап���па�ћ���о г���да�и ���обича�

п�изо��� под �а��им� под���в�им� су�ц��м� и�ао ��� м�а�и ����ж��вић Раст�о са �оптом� у �у�ам�а а ог�ом��и сиви ву� га ��� пос�у��о п�атио. Ст�ажа��и дог�аб�� �у�ов�� и ст�������� а�и им� Раст�о дови��у:

– Н���� ����� о� ��� м�о�! Н��ћ�� вам� �и�та!На в��ст о чуду �о�а с�� п�ости�а�а б�ж�� од м�уњ�� дот�ч�� Ву�а� и

Ст��фа� са сво�ом� д�ужи�ом�. Ву� од���д�ом� застад���� пог���да их и поч�� да ���жи�� тихо. Раст�о с�� заустави да га пом�и�у���.

– Н�� љути с���� Сиви – ���ч��. – То су м�о�а б�аћа. И њихови д�угови. Ја з�ам� да м��� о�и ипа� во���.

– �ођит�� са м��ом� – ����ао ��� Раст�о б�аћи и о�и су га ћут��� пос�у��а�и �ао да ��� о� �а�ста�и�и м���ђу њим�а.

Од тога да�а д��ча� и ву� с�� ви��� �ису �аста�а�и и од тада с�� Раст�о ви��� �ич��га �и��� п�а�ио.

З�ам��� д�аги читаоци�� да ст�� одав�о погоди�и да ��� ова� д��ча� Раст�о о�а� исти м��адић Раст�о Н��м�ањић �о�и ����� �ад ��� постао м��адић�� пож������о да сво� живот у потпу�ости посв��ти Богу. Зато с���� у ���д�ом� м�а�асти��у �а Св��то� го�и�� зам�о�а�ио и добио им�а Сава. �остао ��� п�ви с�пс�и а�хи��пис�оп и п�осв��тит��љ�� а због си��ога доб�а �о��� ��� чи�ио људи�м�а�� остао ��� �ао в���и�и с�пс�и св��тит��љ�� �а� св��ти Сава.

У �а�оду с�� в���овим�а п�о�оси�о п���дањ�� да ����� до� ��� Сава био жив�� у њ��гово� б�изи�и био и в���и�и сиви ву��� �ао буд�и чува�..

Светлана ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ

Knjizevnost 4 VII deo.indd 172 05-06-2008 11:59:33

173

Кажи ми, кажиКо ��� г�ав�и �и� у ово� п�ичи? Због ч��га су б�аћа �азива�а Раст�а �м����авц��м� и п�ачљив�ом�? Када ��� Раст�о п�ви пут вид��о з�ат�о �агњ��? Ка�ав ��� сав��т добио у с�у? Ка�о ��� поб��дио сво� ст�ах? Ка�о �азум���� да с�� Раст�о „заг���дао у с��б��“ п��� ���го �то ��� по�ао у �ум�у? Када ти ��� м�ож��� „�и да �������� �и да б�������“? За�то с�� �аж�� да ст�ах ���м�а очи�у?

Да се подсетимоО св��том� Сави в��ћ доста з�а�. О њ��м�у су �аписа��� м��ог�� п�ич���� п��см����� ���г���д��. Сави�да� ��� с�ава свих ��о�а у С�би�и�� а п�ос�авља Сави�да� ��� с�ава свих ��о�а у С�би�и�� а п�ос�авља с�� од 1840. годи���.

Шта мислиш? Ка�о су б�аћа п�ихвати�а Раст�а и њ��говог �овог п�и�ат��ља? Шта сим�бо�изу��� �агњ���� а �та ву� у ово� п�ичи? Шта ��� ст�ах? Шта з�ачи „по�азати ����ом� зуб��“?

ЗадациНапи�и п�ичу „Р����о м�и ��� м�о��� з�ат�о �агњ��“. ��очита� �њигу „Књига за Ма��а“ и упоз�а� �и�у в���зи�у ов�� п�ич��.

Да ли знаш?У х�и�ћа�ству �агњ�� оз�ачава Х�истову ж�тву. Ву� ��� у п�ичам�а опа��� ст�а�а��� ��во�оча�. Код ста�их С�ов���а био ��� божа�ство.

За радознале Раст�о с�� у д��тињству бо�ао ву�а�� а г���и�а��и Т��с�а ���д�ог ��уп�ог гуса�а.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 173 05-06-2008 11:59:33

174

ЛЕГЕНДА О ДЕЧАКУ ИЗ ЊУЈОРКА

Спа��о ����� �ао у ���тњ�� под����� п��� осам� стоти�а годи�а.па��о ����� �ао у ���тњ�� под����� п��� осам� стоти�а годи�а.В��ћ ���д��љам�а ���да� д��ча��� К�истоф��� Ла�и�� по�авља исти �иту�

а�: уста��� �а�о�� дуго с�� ог���да у �упати�у�� м��си в��ћ зам������у �осу�� ставља �о�та�т�а сочива�� п�стом� подиж�� па спу�та �ос – да види �а�ав би м�огао бити�� ис���зи с�� с��би у ог���да�у.

Са п��д��с��т д��в��тог сп�ата пог���да ��оз п�озо� �а угао М��ди�со� ав���и��� и 69. у�иц��.

�и��� со� од пом�о�а�џ�� из аутом�ата�� узим�а ва�уум�и�а�и с���д�вич�� с��да за сто.

Нови �ом�п�ут��� добио ��� од п�оизвођача�� �ао �аг�аду за п�ог��ам� „��о��ост“. Њ��гов п�ог�ам� ом�огућава �о�ис�и�у да �ич�ос�ти�� догађа��� и сам�о в���м��� доча�а у ч��ти�и дим����зи���.

У ����а�у т���ба да уг���да живог �оња�и�а�� да чу��� топот �опита�� ос��ти м�и�ис п�а�и���. В��та�.

В��ћ ���д��љам�а д��ча� пу�и �ом�п�ут��� ���обич�им� подацим�а п�о��ађ���им� у ста�ом� �у�опису свога п�ад��д���� �о�и ����� п��� два сто���ћа�� жив��о у С�би�и�� ���гд�� у Ев�опи.

Ла�и з�а да ��� п�ад��да сво� спис �там�пао �а с�пс�ом� ���зи�у�� �ао �њигу�� а ста�и�с�у дис���ту�� с уп�о�ћ���им� п���водом� �а ���г���с�и�� д��ча� ��� п���с�им�ио�� у Муз���у �ачу�а�ства.

Д��ча�а ��� за�им�а�о �та ��� њ��гов п���да��� �о�и с���� исто та�о�� �а сво� �ачи��� бавио п�о��о�ћу�� оставио њ��м�у – чов���у будућ�ости. Чим��� ��� био опс��д�ут п�ад��да �о�и ��� ����ад писао �њиг���� м�ис���ћи п�и том� �а да������ потом����?

�����иставао ��� ���ч�и��� и ат�ас���� у�ључивао с�� у уџб���и����� у пом�оћ позивао подат��� из Ко�г���с��� биб�иот����� с �о�ом� ��� био по�в��за��� из�ожио с�� т�о��овим�а за �о�и�ћ��њ�� О�и����т ц���т�а. На ����а�у ��� им�ао ог�ом��у бота�ич�у ба�ту п�о��ости�� са с�и�ам�а биља�а�� њиховим� �ати�с�им��� с�пс�им� и ���г���с�им� им����им�а. Би�о ��� ту и�ч��з�их т�ава и цв��това�� од �о�их су оста�а сам�о им����а�� по�о�а бо�а и ����а д�уга особи�а�� �о�и�о ����� �а ос�ову п�ад��ди�их пода�та�а�� �ом�п�ут��� м�огао да фо�м�и�а с�и�у. Спис�ови а�хаич�их ���чи�� си�о�им�а�� идиом�а�� заго���та�а�� датум�а и исто�и�с�их догађа�а.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 174 05-06-2008 11:59:33

175

ЛЕГЕНДА О ДЕЧАКУ ИЗ ЊУЈОРКА

Кад ��� та� обим�а� посао п�ив��о сам�ом� ��а�у�� саоп�тио ��� оцу�� п����о �ом�п�ут���а – да ж���и ����то да м�у по�аж��. Н���у а�им�аци�у ����о�ст�у��ци��� п�ад��ди�ог �у�описа за �о�у т��� т���ба см�ис�ити т���м�и�.

Отац с���� пом�а�о б���д у ����а�у�� зам�ис�ио�� п�итис�ув �а����да� оба�в��за�� одм�ах�уо г�авом�. Ни��� им�ао в���м����а.

Ма��у с�� �и��� �и усудио да пита: одгово� ��� в��ћ у�ап���д з�ао.У�ључио с�� сам�.У дуби�и ����а�а уг���дао ��� в���и�а б�да и п�ост�а�ства под �у�

м�ам�а. На п�а�и�ам�а ������ и бо�ови�� у под�ож�у бу�ва и х�аст. Св�� с�� з������и. Испод �и�ћа и г�а�а – там�а: ������ и водопади. Нис�о �астињ���� т�ава�� м�ахови�а�� ���обич�о цв��ћ��.

Ливад��. Њив�� под житом�: п����ица�� �аж�� ���чам��� си�а�. Копачи с м�оти�ам�а�� �осци с �уч�им� �осам�а – изм�аху�у�� с���у т�аву�� �ао да с�ажу с�ам��у по с�ам��у.

С�би�а�� с���дњи в���.У дубо�им� �ум�ам�а свињ�� ���ду жи�. Стада оваца и гов��да �а п�а�и�с�

�им� паси�тим�а и по�и�им�а. Мужа�� исто �уч�а �оза по �оза�� овца по овца.На т�говим�а п�ода�у м���д�� м����и��� си�а�� дивљ�� пат����� усољ���о

м���со�� �ибу. Св��ж�� и су����о воћ�� и з��љ��: �упус�� п��от�уси��� �ута�� �и�у��а�� ��аставица�� жућ���ица�� �адић�� �от�вица�� �ом�о�ач�� �и�ћ�� и цв��ћ�� и с��м��� �оп�а�� �уж�� и љубичиц��. Го���� т����њ�� и �љив��.

Кућ�� од д�в��та�� у њим�а по дв�� ода���. Ж����� п���у х���б у в����ом� п���п���у изм���ђу ц���пова�� уви���� у �и�ћ��.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 175 05-06-2008 11:59:34

176

С псим�а и со�о�овим�а�� ����ћу �овци у ха��у �а дивљ�� свињ���� с���� и диво�оз��. За њим�а с�уг���� пса�и и со�о�а�и�� п���иц��.

��ипитом�љ���и �������и ���та�у по дво�с�им� в�товим�а.Зида�у с�� м�а�асти�и�� с�и�а�у и�о����� ���зба��� и�о�остаси�� подижу

�о�аци. Од��жда�� о�уж����� и�ст�ум����ти п�о��ости.К�истоф��� Ла�и ��� задовоља�. Ис�ључу��� �ом�п�ут���. Уста���. Ш��та по

соби. Г���да у м�а�и па�� �а ��ову сус��д�ог ���бод���а. Жао м�у �то ���м�а �ом��� да по�аж�� д��ди�у п�ичу: с�и�у�� ���г���ду�� фи�м� – �та ��� то?

В�аћа с�� у сто�ицу.У�ључу���. Чита �ас�ов:

СР�СКА ВИЛИНСКА �РИЧАГ���да.

(Одломак из књиге „Витез Вилине горе“.)Драган ЛАКИЋЕВИЋ

Кажи ми, кажиИм�а� �и ид���у за�то с�� г�ав�и �у�а� зов�� К�истоф��� Ла�и? Ка�о ��� зам�и�љ��� чов��� будућ�ости? Ка�ву ид���у им�а К�истоф���? За�то �одит��љи ���м�а�у в���м����а за њ��гова и�т�����совања? Шта д��ча� саз�а��� из �у�описа свога п�ад��д��? Издво� �а����п��� по��тс��� с�и��� о п�о��ости.

Шта мислиш? Ка�ва ��� у�ога �ачу�а�а у К�истоф���овом� животу? Ко��� су доб��� ст�а��� поз�авања �ада �а �ачу�а�у? Мож�� �и с�� �ачу�а� з�оупот���бити?

ЗадациТи си п���дс��д�и� жи�и�а �о�и ��� К�истоф���ову а�им�аци�у п�ог�асио поб��д�и� ч�ом�. Об�аз�ожи сво� став. Напи�и п�ичу „Л��г���да о д��во�чици из м�о��� у�иц��“.

Да ли знаш?Г�ав�и �у�а� �њиг�� „Вит��з Ви�и��� го���“ ��� �а�в��ћи с�пс�и с���дњов���ов�и �у�а� Ми�о� Оби�ић.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 176 05-06-2008 11:59:34

177

КАО КРАТАК ЛЕП САН

О� м�и до���с�� и по�аза в���и�у зби��у фотог�афи�а�� успом����а из њ��говог �иба�с�ог живота. На њим�а сам� га ���два п���поз�ао: у чизм�а�м�а�� са висо�ом� �уба�ом� �а г�ави�� па и сам�им� сво�им� д�жањ��м��� �и��� с�� ту �ичим� �аз�и�овао од обич�ог п�оф��сио�а��ог �иба�а�� а�аса. О� п���т�ажи зби��у и �ађ�� у њо� о�у фотог�афи�у �о�а ��� п���дставља�а о�о о ч��м�у м�и ��� п�ичао.

„Ево�� пог���да�т��“�� ���ч�� м�и о��� „ов�� �а��� м�от��� �то �т�ч�� из чам�ца в���ти�а��о у вис�� а опт�����ћ����� су �а свом� го�њ��м� ��а�у т����им� �а�м����им�а�� то ��� а�ас�а в���тха�м�ова б�ава њихов�� м����ж��. Кад о��� сто��� ова�о�� у свом� усп�ав�ом� по�ожа�у�� о�да ��� в���ћаста м����жа�� спу�т���а у воду�� �аз�апљ���а и та�о по�ож���а�� да ����а убацу��� у њу �ибу. На то� м����жи п�ичв��ћ���и су�� �а д��с��т �аз�их м���ста�� ��а���ви од д��с��т по�а�чих �а�апа; д�угих д��с��т ��а���ва д�жи �а� �иба��ст�ажа� у �у�ам�а�� обм�отав�и�� сва�и од њих�� о�о по ���д�ог п�ста сво�их �у�у. Тих д��с��т �а�апа су�� та�о���ћи�� њ��гови пипци; пом�оћу њих о� тач�о з�а �а�ва ��� св�� �иба у��а у ту в���ћу.“

„А а�о ��� у в���ћу с�уча��о уп�ови�а �а�ва ��ада?“„То с�� тач�о �аспоз�а��� по �ачи�у т�зања. Кад ст�ажа� увиди да

м�у ��� до��о в���м��� да с�� в���ћа затво�и�� о� оста�им�а дад�� з�а� и�и их ви�ом� п�обуди�� а�о су поспа�и. Тада с�� у исти м�ах обо��� ов�� м�от����� и тим��� ��� в���ћаста м����жа затво����а�� о�а с�� за���д�ич�им� с�агам�а изву�ч�� из вод�� и у�овљ���а �иба убаци у чам�ац. Та�о то ид�� б��з п���ста��а да� и �оћ�� а сви ч�а�ови д�ужи����� па и �а�� одм���њу���м�о с�� у у�ози ст�ажа�а.“

Уз��х фотог�афи�у по�ово у �у���. „К�аса� п���д��о!“ ����ох�� „���да� од �а����п�их �то сам� га у п�и�оди сво�им� очим�а вид��о. Св��ж ваздух и ���тња х�адови�а. Можда бих и �а м�огао о�д���� одм�о�а �ади�� п�ов��сти �о�и да� – а�и ц���о ���то?“

„��ођ�� �ао ��ата� ���п са�!“, одгово�и м�и Ми�а.�итао сам� с���� а�и њ��м�у ��� поставих то питањ���� �а�о ��� м�огао

да то�и��� да��� п�ов��д�� у д�у�тву ���писм����их �иба�а�� да����о од �њиг�� и свог п�авог позива. „То сам��� �ао �то ћу �о� п�ичати�� схва�тио т��� доц�и���.“

Knjizevnost 4 VII deo.indd 177 05-06-2008 11:59:35

178

„Зим�и сам�“�� �астави Ми�а сво�у п�ичу�� „за�упљивао �ибо�ов��� ба���.“

„Шта ��� то?“„Сад ћу да вам� исп�ичам�. Када с�� пос��� ���с��њих �и�а Ду�ав и Сава

�аз�и�у па�� с �аступом� зим����� в�ат�� оп��т у сво��� �о�ито�� оставља�у у свом� п�ав�ом� т������у по���ди�ач��� ба����� пу��� �иба. Ту �ибу ваља похватати п��� �о �то с�� у п�о���ћ�� ����а оп��т �аз�и��� и �иб�� у њу в�ат��. А�и с�� ч��сто д���ава да с�� т�� ба��� за в���м��� зим��� по��и�у д��б���им� ���дом�. О�да ваља та� ���д �аз�ам�ати и �ибу похватати. Опаса� посао�� ���� чим� ��очи� �а са�ту та�вог �аз�ом�љ���ог ���да�� о�а с�� под тво�им� т�����том� �а��иви�� ти о��из���� по њ���о� г�ат�о� ст�м�о� пов��и�и�� пад���� у воду�� а о�а с�� в�ати по�ово у сво� хо�изо�та��и по�ожа� и по��опи т��.“

„А�ао��� �аопа�о!“„Зато сам� п�о�а�ао �ачи� �а�о да с�� �иб�� похвата�у из ба����� а да с��

њ��� ���д���и по��ивач ��� м�о�а �азби�ати.“„Ка�о то?“„У ���ду с�� избу��� ����о�и�о �упа ��оз �о��� с�� �иба�с�а м����жа уву�

ч�� под ���д и њом��� похвата�у св�� �иб��. �о�азаћу вам� п�вом� п�и�и�ом� �а�о с�� то �ади.“

„Ка�о ст�� до��и �а ту ид���у?“„Та�о�� �то сам� с�� до да�ас ���да�а��ст пута давио у Сави и�и Ду�аву��

и то обич�о у ���д���о� води. Ј��да�пут и са п�и�ц��м� Ђо�ђ��м�.„Читао сам� о том��� и у �ови�ам�а�� �о во���о бих да о том��� и од вас

чу���м� ����то аут���тич�и���.“И о� м�и исп�ича пота��о �а�о с�� то д��си�о.„Би�и ст��“�� ����ох м�у �а�� „у двост�у�о� см��т�о� опас�ости: да вас�� м�а�

�а�са����� ��� п�огута Ду�ав�� а �ад с�� из њ��га с���ћ�о спас��т���� да ��� до�би���т�� запаљ��њ�� п�ућа. Ви ст���� м�а�сто����� сигу��о од�ича� п�ивач.“

„Ја ��� ум���м� да п�ивам�; ��� з�ам� �и сам� �а�о сам� с�� досад ув��� ����а��о спасао.“

„Шта �аж��т��? А�ас Ми�а ��� ум��� да п�ива!“ О� обо�и г�аву и с���ж�� �ам����им�а. „Н�� ум���м�.“

„Ја ћу вас �аучити!“„Е�� �ад бист�� би�и та�о љубаз�и!“

Knjizevnost 4 VII deo.indd 178 05-06-2008 11:59:35

179

Ја учи�их�� заиста�� по�у�а� да га �аучим� п�ивати �ада ��� идућ��г ���та до�ао �а ����о�и�о да�а � м����и у гост�� у Даљ. Ба� т�� годи��� дао сам� по њ��говим� упутствим�а саг�адити у Ву�ова�у в��о згода� чам�ац у �ом��� сам� за в���м��� ���тњ��г �аспуста п�оводио са сво�им� б�атом� сва�о до под��� �а Ду�аву �о�и т��ч�� по���д м�ог очи�с�ог дом�а. На д�уго� оба�и Ду�ава п�о�ађосм�о изва����д�о ���п п���ча�и сп�уд �о�и с�� са оба��� б�агим� �агибом� спу�тао у ����у. О�ам�о одв��дох свога ђа�а Ми�у да га �аучим� в���ти�и п�ивања. О� уђ�� х�аб�о у воду�� а�и сам�о до �о����а. Кад м�у ����ох да с�� ту�� у п�ића�у�� исп�ужи по води да м�у по�аж��м� ос��ов��� п�ивач��� по����т���� о� по�аза�� иа�о заб�и�ута �ица�� �ам����у да м��� пос�у�а�� �о чим� о�васи т�бух и г�уди�� о� поб��ж�� из ������ г�авом� б��зобзи�а. Сав м�о� т�уд да га у ����у в�атим� остао ��� б��зусп���а�. Од свих ђа�а �о��� сам� у животу им�ао�� Ми�а ��� био �а�с�аби�и; а �а сам� био њ��гов �а��о�и�и учит��љ.

(Одломак из књиге „Мика Алас, белешке о животу“.)Милутин МИЛАНКОВИЋ

Knjizevnost 4 VII deo.indd 179 05-06-2008 11:59:36

180

За радознале Када ��� саз�ао да оп�ти�а г�ада Б��ог�ада им�а �ам����у да ���д�у п���сто�ич�у у�ицу �азов�� њ��говим� им����ом��� чув���и п�оф��со� ��� одгово�ио да ��� поз�ати�и м���ђу ду�авс�им� а�асим�а и да ћ�� га там�о дуж�� пом�ињати�� па ��� та�о�� �а њ��гов п���д�ог�� ���д�а у�ица у б�изи�и Ду�ава доби�а �азив У�ица Ми��� А�аса.

Кажи ми, кажиГд�� с�� одви�а �адња ов�� п�ич��? Ка�ав ��� њ��� п�ви�� а �а�ав д�уги д��о? Шта ��� заб�����ж���о �а фотог�афи�и �о�у ��� Ми�а по�азао свом��� п�и�ат��љу? Ка�о с�� Ми�а с�а�азио �а води? Шта ���да� г���и��� �и��� усп��о да �аучи?

Да ли знаш?Ми�а А�ас�� �а� чув���и м�ат��м�атича��� због сво��� љубави п���м�а �ибо�ову�� м��ого ��� путовао. Оби�ао ��� м��ог�� ��а���в�� св��та и оставио ви��� усп����их путопис�их д���а у �о�им�а ��� с�и�овито описао доживља��� са тих путовања. М��ђутим��� у путописим�а ��� ���т�о гово�ио о с��би. Б��������� о њ��говом� животу �аписа�и су њ��гови п�и�ат��љи Ми�ути� Ми�а��овић и Ј�������о Михаи�овић�� у�ив���зит��тс�и п�оф��со�и.

ЗадациНапи�и п�ичу „Ј��да� да� са Ми�ом� и а�асим�а �а Ду�аву“. Нац�та� Ми�у м�ат��м�атича�а.

Хајде да стварамо!Нац�та� п���поз�атљив з�а� за У�ицу Ми��� А�аса.

Knjizevnost 4 VII deo.indd 180 05-06-2008 11:59:36

181

ВОЛЕО БИХ

Ба� су ���пи ти ст�иповиц��о�б���и и у бо�и...А�’ м��� бо�и то �то ства��о�а�а �ата� ��� посто�и.

Ба� су ���пи ти ц�таћи!Во�т Диз�и ��� за св�� ��ив.А�’ м��� бо�и то �то ства��оМи�и Маус �и��� жив.

Ба� би би�о ���по �ад биста�ова�и �а До�ћо�у��па да �а и Х�ом�и Дабаид��м�о у исту ��о�у.

Во���о бих да упоз�ам�из ст�ипа ба� сва�о �иц����па да о�да Ми�и�� �ата��буду м�о��� д�уга�иц��...

Во���о бих да уг���дам�у о�тоб�у овом� сивом��а�о п����о Т���ази�аБаџа �у�и за О�ивом�!

Во���о бих да сва�ом���од њих сво�у �у�у п�ужим���а�’ ��� в���ди�� м�огу сам�ос ц�таћим�а да с�� д�ужим�...

Недељко ПОПАДИЋ

Knjizevnost 4 VII deo.indd 181 05-06-2008 11:59:37

182

ЧАРОЛИЈА РАЧУНАРСКОГ СВЕТА – ИНТЕРНЕТ

О И�т������ту сви гово���. А �та ����� зап�аво�� И�т������т?Да бисм�о п�иступи�и И�т������ту ���опход�о ��� да им�ам�о �ачу�а���

т�����фо�с�и п�и�ључа� и ���да� у���ђа� �о�и с�� зов�� м�од��м� и пов��зу��� �ачу�а� са т�����фо�с�ом� �и�и�ом�. Ши���њ�� И�т������та поч���о ��� 1992. годи���.

Сво�у п�аста�у пот���бу да б�зо п����ос�� и�фо�м�аци��� и да с�� �а�о спо�азум���ва�у и �а даљи�у�� људи су �апо�о� задовољи�и по�авом� И��т������та. А�о �ачу�а��� зам�ис�им�о �ао �њиг�� �о��� су �аспо���ђ����� по биб�иот���ам�а по ц���ом� св��ту�� И�т������т �ам� ом�огућава да св�� т�� �њи�г�� пов��ж��м�о и доби���м�о подат��� из њих. Да������ И�т������т ��� ����то по�пут �иба�с��� м����ж�� у �о�о� ��� сва�и чво�ић ���да� �ачу�а��� а пов��зу��� их м��о�тво �ити.

�ом�оћу И�т������та м�ож��м�о с�ати и писм�а. То ��� ������т�о�с�а по�та за �о�у �ам� �ису пот���б��� по�та�с��� м�а������ �ов���т���� по�та�с�а са��дучад�� по�та�и. Довољ�о ��� да с�� п�и�ључим�о �а И�т������т�� �апи���м�о писм�о и ������т�о�с�у ад���су �а��� д�аг�� особ�� и писм�о ��� оти��о п�и�тис�ом� �а сам�о ���да� таст���.

З�а� �и �та с�� м�ож�� уз пом�оћ И�т������та а�о пос��ду���� м�и��офо��� сп��ци�а��и фотоапа�ат и�и вид��о �ам����у?

З�а� �и �та у �ачу�а�с�ом� ���зи�у з�ачи сурфовање?

Задаци�о�аљи ���да� e�mail д�уга�ици из од��љ��ња и обав��сти ��� о ����ом� догађа�у.�mail д�уга�ици из од��љ��ња и обав��сти ��� о ����ом� догађа�у.mail д�уга�ици из од��љ��ња и обав��сти ��� о ����ом� догађа�у. д�уга�ици из од��љ��ња и обав��сти ��� о ����ом� догађа�у.

Им�а� �и �од �ућ�� �ачу�а�?Шта с�� м�ож�� �адити пом�оћу �ачу�а�а?Шта ти ум���� да у�ади� �а �ачу�а�у?Да �и иг�а� �ом�п�ут���с��� иг�иц��? Ко���?

Knjizevnost 4 VII deo.indd 182 05-06-2008 11:59:38

183

ААВЛИЈА – двориштеАДАМСКО КОЛЕНО – добра, племенита особаАЂУТАНТ – официр у служби вишег старешинеАЖДАЈА –крилато чудовиште покривено крљуштима, има једну или више главаАКРЕП – турска реч за шкорпију; мршаво, ружно бићеАЛАВ – прождрљивАМБАР – остава, спремиште за житоАМАЈЛИЈА – предмет који по народном веровању штити човека од невоље ако је носи АМАНЕТ – жеља или опорука која се обично на самрти оставља особи од поверења АМФИТЕАТАР – полукружна позорницаАРАБЕСКА – шараАРКТИЧКА МАХОВИНА – маховина која расте око Северног полаАРХИЕПИСКОП –највиши црквени старешина, првосвештеник, први епископАТ – коњАТРАКЦИЈА – занимљивост која привлачи пажњу

ББАДАВА – узалудБАЈНА – чаробно лепа, прелепаБАНУТИ – изненада се појавитиБЕГ – турски племићБЕДЕМ – заклон, утврђењеБЕЛЕШКА – оценаБЕСЕДИТИ – говоритиБИЊИШ – широки огртач од црвене тканине са дугим рукавима обрубљен крзном БИСАГЕ – две торбе, служе за ношење хране коњу или јахачу БИСКАТИ – пребирати прстима по косиБЛАГОСИЉАТИ –дати благослов, одобраватиБОСИЉАК – лековита биљка за коју северује да има моћ да заштити од урокаБРАДВА –врста секире са кратком дршком

БРОДИТИ – пловити по небеском пространствуБРЕМЕ – теретБУЛКА – цвет макаБУЉУК – мноштвоБУМБАШИР – гласник, изасланик

ВВАЗДА – увек, сталноВАЈКАТИ СЕ – јадиковатиВАСЕЉЕНА – космосВЕРТХАЈМ БРАВА – врста старинске бравеВИЈЕЋ ВИЈЕЋАТИ – расправљатиВИЛА – лепа девојка дуге косе, обучена у белу хаљину; виле живе у биљу и дрвећу, у планинама, рекама, облацима, пећинама; помажу људима и доносе срећу, али умеју да буду и осветољубивеВИЛАЈЕТ – област, покрајина, земљаВОДОЈАЖА – канап испуњен водомВОЈЕВАТИ – ратоватиВРЕЖА– стабљика зељастих биљака пузавицаВРЕТЕНАСТО – оно што има облик вретена, издуженоВРЕТЕНО – дугуљаст штапић са зашиљеним крајевима на који се намотава (преде) вунаВРИЈЕЋИ – одвајати зрневље од класа жита

ГГАРДИЈАН – кротитељ дивљих коња ГАТКА – бајка, легенда ГЕНЕРАЛ – највиши официрски чинГЛАГОЉАТИ – говоритиГОВЕДА СЕ ЗАОБАДАЛА – говеда се узнемирила због уједа обадаГОРДА – поноснаГРАЦИОЗАН – љубак, мио, лепГРДОСИЈА – џин, веома велико бићеГРИВНА – наруквицаГУДУРА – неприступачан терен, кланац, клисура

РЕЧНИК

AБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ

184

ГУВНО – гумно, место на ком се врше житоГУЊ – кратак сељачки мушки капут

ДДВОРИ – дворац или кућаДВОРСКА СВИТА – дворјани који брину о цару и његовој породициДИВАН – скупштина, веће, разговор ДРАЖЕСНА – лепа, љупкаДРЕВНА – веома стара, старинскаДРЕВНО ШТИВО – старинска књигаДУКАТ – златан или сребрни новац

ЂЂЕРДАН – огрлицаЂЕРЂЕФ – обични дрвени оквир на који се разапне тканина на којој се везеЂИПИТИ – скочитиЂОГАТ – коњ беле длаке

ЖЖАРАЧ – гвоздена шипка уз помоћ које се разгорева ватраЖЕТВА – прикупљање зрелих класова житаЖИЖАК – пламенчић, искраЖРВАЊ – воденички млин који меље жито

ЗЗАВЕШТАТИ – оставити у наследствоЗАКРЖЉАО – неразвијенЗАКРИЛИТИ – заклонитиЗИХЕРНАДЛА – игла осигурача која се затвара у копчуЗМАЈ – крилата неман чудовишне снагеЗОР – сила, мука, невоља

ИИВЕР – парче дрвета које отпадне кад се дрво сечеИСКАТИ – тражитиИСКЉУВИТИ – излећи из јајетаИСТОРИЈА – прошлост, прича о прошлости

ЈЈАВА – стварност, будно стање, супротно од сна

ЈАСЛЕ – дугачак сандук од дрвета или исплетен од прућа причвршћен на зид, у који се ставља храна за стокуЈАТАК – човек који у својој кући скрива хајдукеЈАТИТИ СЕ – окупљати сеЈЕЗА – дрхтавица од страхаЈЕЗДИ – јаше, брзо се крећеЈЕНДЕК – узак и дугачак канал, ров, вододеринаЈЕТРВЕ – жене два брата

ККАДИФА – мекана тканина, сомотКАРАТИ –грдитиКАЧИЦА – већа дрвена посуда у којој се чува сир, маслоКЕР – пасКИТНИКЕЗ – пихтијаст колач од згуснутог сирупа од дуњаКИЋАНКА – украс на капи или капуту, свежањ упредених конацаКЛИН – зашиљени комад дрвета или гвожђаКЛОМПА – дрвена ципелаКОЖУХ – кожни постављени огртач, капутКОКОШКА – дугуљасто клупкоКОПАЊА – корито издубљено од широког балванаКРАТЕР – вулканско гротло КРСНО ИМЕ – сваки Србин има по један дан у години, један православни празник, који он слави и то се зове крсно имеКРХАТИ – ломити КУЂЕЉА – кудеља, вунена или ланена влакна спремљена за предењеКУЈА – кучка, увредљиво обраћањеКУРАЖ – храбростКУЧИНА – неочишћена кудеља и ланена влакна

ЛЛАВИНА – огромна маса одроњеног снега или камења која се великом брзином сручује са стрмих страна, још се зове усов

AБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ

185

ЛЕГИШТАР –лењирЛЕНГЕР – сидроЛЕТУРЂИЈА – литургија, главна дневна служба у православној цркви

ММАЂИЈА – враџбина, чаролијаМЕДАЉОН – женски накит овалног, округлог или срцастог облика у који се ставља слика драге особеМИЉА – јединица дужине, поморска миља износи 1852 метра, енглеска миља износи 1609 метара МИСИРСКИ – египатскиМЛАДА – невестаМЛЕКАР – дрвена кућица у сеоском дворишту у којој се чува млеко и млечни производиМОЉАЦ – ситни штетни лептирић, напада вунене, крзнене, перјане производе и др.МОРСКИ ВУК – искусни морнар, капетанМУЧАТИ – ћутати

ННАРАВ – природаНАОЧИТ – леп, пријатан за окоНАЋВЕ – дрвено корито у којем се замесује хлебНЕБОЈША – храбар човек који се не бојиНЕВЕСТА – млада супруга, млада

ООБНОЋ – ноћуОВИЈАТИ – овејати, одвојити зрно жита од плеве на ветруОВРШИТИ – завршити вршидбуОГАЊ – ватра, јака светлостОДАЈА – собаОКА – стара мера за мерење тежине; 1 ока = 1280 грамаОПОВРГНУТИ – променити, преиначитиОХОЛО – надмено

ППАГОДА – будистички храм у ИндијиПАМПУР – затварач за флашеПАСОШ – путна исправа; потврда о власништву и здрављу животињаПАСТОРКА – поћерка, кћерка из претходног бракаПАТОС – подПАТРЉАК – делић који преостане кад нешто сломишПАША – турска титула за човека на високом положајуПЕЛИН – биљка горког укусаПИЗМАН – злобан, жељан осветеПИР – гозба, свечани ручакПИРГАВ – пегавПЛАВЕЖ – популарни назив за шарени вешПЛАНДИШТЕ – хладовито место где се дању одмара стокаПЛАНИНКА – жена која је задужена за мужу, чување млека и спремање млечних производаПОЛИТИРАНО – углачано ПОПАЦ – инсект црне или мркожуте боје, који производи звонко цврчање увече ПОТОЧАРА – воденица саграђена на потокуПРЕСЛИЦА – предмет на који се ставља вуна за предењеПРИЈАН – пријатељПУТАЉ – често име за коња смеђе боје којем су ноге изнад копита белеПУХОР – ситан пепео

РРАБОШ – дрвени штапић на којем су се некад правили зарези, цртице у рачунању; у куповини делио се на два дела које су узимали купац и продавацРАСТАВИЋ – пољски цветић плаве бојеРАЧУНИЦА – некад предмет у школи; математика (рачун)

AБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ

186

РЕГНУТИ – зарежати, показати зубеРЕДИТЕЉ – режисер, уметнички руководилац позоришног или филмског извођењаРИДАТИ – снажно плакатиРОЛШУЕ – ципеле са точкићимаРУБРИКА – натпис, ознака, одељакРУХО – одећаРУЈНО – црвено (рујно вино)

ССАМАР – врста коњске опреме, седло на коме коњ носи терет САПИЊАЧ – везица на кошуљи, користи се уместо дугметаСАТИРЕ – уништаваСВИТАЦ ПШЕНИЧАР – свитац који живи у пшенициСИГНАЛ – знакСИМБОЛ – ознака, обележјеСКАПАТИ – умрети на недостојан начин, страдати; угинутиСКЕРЛЕТ – скупоцена црвена тканинаСКОЛИТИ – заокупити, опколитиСОКАК – узана улицаСОФРА – трпезаСРЕДОЗЕМЉЕ – област око Средоземног мораСТАРОСТАВНА – древна, веома стараСТЕГ – застава, барјакСТРЊИКА – одсечене стабљике житаСТУД – зима, студен

ТТАВНО – тамноТОКЕ – металне плочице на оклопу или на кошуљи као украсТЕПСИЈА – плитка и округла посуда од метала, служи за печење пита и колачаТОР – ограђени простор за стоку ТРАЉА – исцепана, исхабана тканина; сиротињска одећаТРИЦЕ – ситно измлевене мекиње; ситнице, неважне ствари

ЋЋУРАК ОД КУНЕ – кожух, прслук од крзна куне

УУДАН – по дануУЗЕНГИЈЕ – део јахаћег прибора, висе на каишевима са стране седлаУРАГАН – снажан олујни ветар

ФФЕДЕРИРАТИ – одскакати, поскакиватиФЕЊЕРЏИЈА – човек који пали фењере (светиљке) на улицама

ХХАЈКА – потераХРИДИНЕ – стенеХИТНУТИ – бацити

ЦЦВИКЕРИ – наочаре

ЧЧАМОВАТИ – самоватиЧАРНО – црноЧАТРЉА – трошна кућа, страћараЧЕСТАР – густа, тешко проходна млада, ниска шума, густиш, шипрагЧКАЉ – бодљикава биљка

ЏЏИН – див, горостас

ШШВРАКА – сврака, птица грабљивицаШИКАРА – густа непроходна шумаШКРИЊА – сандук, ковчегШЛЕМ – заштитна кацига за главуШТРУФНЕ – подвезице

AБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ

187

АНДЕРСЕН, Ханс Кристијан (1805–1875), дански књижевник, приповедач, песник, дра- мски писац, путописац, најпотпуније се остварио и постао познат у свету по својим бајкама намењеним деци. За разлику од сакупљача народних бајки, Андерсен је грађу из легенди, бајки, приповедака и митова користио само мотивски дајући им своју оригиналну прераду. Чувене су његове „Бајке и приче“ које су излазиле у свескама под истим насловом и „Бајке казиване деци“ (1835).

АНДРИЋ, Владимир (1944), рођен у Обреновцу. Дела за децу: „Свеска над свескама“, „Напред плави, смеђи, црни“, „Вечерњи слон“, „Срце на зиду“, „Новогодишњи поклон“.

АНТИЋ, Мирослав (1932–1986), рођен у Мокрину код Новог Сада. Студирао је у Београду на Филозофском факултету. Радио је као новинар у Новом Саду и Београду. Сем књига за одрасле, објавио је и књиге песама за децу: „Плави чуперак“, „Гарави сокак“, „Насмејани свет“, „Шашава књига“, „Оловка не пише срцем“, „Птице из шуме“, „Тако замишљам небо“.

БОНСЕЛС, Валдемар (1881–1952), познати немачки писац. Написао је више романа, путописа, игроказа и песама. Деци је најпознатија његова књига „Пчелица Маја“ о несташној и радозналој пчелици која жели да упозна свет. И сам Бонселс је већ у седамнаестој години напустио свој дом желећи да упозна свет. Обишао је Северну и Јужну Америку, Индију, Египат и многе европске земље.

ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ, Светлана (1933), рођена, школовала се и живи у Београду. На- писала више књига за одрасле, добитник престижних награда за књижевност. Дело за децу: „Књига за Марка“.

ВЕЛС, Херберт Џорџ (1886–1946), енглески новинар и писац. Написао познату „Историју све- та“, као и велики број научнопопуларних, историјских и фантастичних романа и приповеда- ка. Главна дела су му: „Острво доктора Мороа“, „Храна богова“, „Времеплов“, „Невидљиви човек“, „Рат светова“ и друге. По његовим романима снимани су познати филмови.

ВЕСЕЛИНОВИЋ, Јанко (1862–1905), рођен у Црнобарским Салашима у Мачви, писао приповетке, романе и позоришне комаде. У прози је превасходно писао о мачванском селу које је сликао са много љубави. Дела: популарни историјски роман „Хајдук Станко“, „Збирке приповедака“, „Слике из сеоског живота“, „Од срца срцу“, „Рајске душе“, „Зелени вајати“, „Мале приче“, роман „Јунак наших дана“ и друга дела.

ВИТЕЗ, Григор (1911–1966), књижевник и преводилац. Рођен у Косовцу у Хрватској. Завршио учитељску школу. Поред књига за одрасле, највећи део књижевног стварања посветио деци: Дела за децу: „Веселе замке“, „Препелица“, „Сто вукова“, „Кад би дрвеће ходало“, „Где приче расту“, „Бајка о глиненој птици“, „Иза брда плава“ итд.

ВИТЕЗОВИЋ, Милован (1944), рођен у Косјерићу. Студирао на Филозофском факултету у Београду. За децу написао збирке песама „Ја и клинци ко песници“, „Изабрано детињство“, „Песме које расту“, „Наименовања“.

ГАРСИЈА ЛОРКА, Федерико (1899–1936), шпански књижевник, писао песме и драме.Стрељали су га фашисти код Гранаде. Писао је за одрасле. Дела: „Књига песама“, „Песник у Њујорку“ и др.

ГИЈО, Рене (1900–1970), француски писац, рођен у Сентонжу. Написао је око педесет књига. Радио као професор у Дакару и Сенегалу. Био је математичар који је изгледа више волео животиње него бројеве и формуле. Дела: „У земљи дивљих животиња“, „Коњаник без лица“, „Дивље животиње моји пријатељи“, „Два дечака на једном коњу“, „Принц из џунгле“, и, надасве, „Бела Грива“.

ОНИ СУ ПИСАЛИ ЗА НАС

188

ГРИМ, Јакоб и Вилхелм, Немци, познати књижевници, живели крајем 18. и у првој половини 19. века. Издали збирке бајки „Дечје и домаће бајке“, „Немачке бајке“ и др. Млађи брат Јакоб (1758–1863), академик и сакупљач народних умотворина, преводио на немачки језик српске народне песме и Вукову „Српску граматику“. Били су савременици и пријатељи Вука Караџића.

ДАНОЈЛИЋ, Милован (1937), рођен у Ивановцима код Лазаревца. Дипломирао на групи за француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Написао књиге за децу „Како спавају трамваји“, „Фуруница јогуница“, „Родна година“, „Како живи пољски миш“, „Песме за врло паметну децу“.

ДЕМАК, Мирослав (1948), рођен у Старој Пазови. Пише приче, песме и драме на словачком језику. Преводи са српског на словачки језик. Дела: „С отвореног длана“, „Трпоглави змај Штефа“, „Хор творова“ итд.

ЂОРЂЕВИЋ, Д. Драгомир, (1959), рођен у Београду. Објављивао поезију у „Дечјим нови-нама“, „Политикином забавнику“ и другим часописима за децу. Писао је стихове за дечје хорове, сценарио за ТВ филм „Чекајући Деда Мраза“ и дечјих емисија „Земља играчака“.

ЕНДЕ, Михаел (1929–1995), рођен у Гармишу, одрастао у Минхену у Немачкој. Његов отац Едгар био је познати немачки сликар коме су нацисти за време Другог светског рата забранили да слика јер су му слике биле маштовите, фантастичне. Михаел је веома рано почео да пише . Дела: „Џим дугме и машиновођа Лукас“, „Момо“ и на тридесет језика преведена „Бескрајна прича“ према којој је снимљен и истоимени филм.

ЕРИЋ, Добрица (1936), рођен у Доњем Црнићу у Горњој Гружи. Дуго је живео у селу, бавио се ратарством и узгред писао песме, а сада живи у Београду као професионални писац и рецитатор својих песама. Пише песме, приче и романе, сарађује са многим листовима и часописима. Досад објавио око тридесет збирки песама. Дела за децу: „Вашар у Тополи“, „Славуј и Сунце“, „Огрлица од грлица“, „Торта са пет спратова“, „Од ратара до златара“, „Песме о свицима“, „Добрица чобанска торбица“, „Сишло буре у обруче“, „Песма о сеницама“, „Долина сунцокрета“, „Башта са седам ружа“, „Читанка годишњих доба“, „Лето у Калипољу“, „Цар пчелар“, „Мој друг Миливоjчићев луг“, „Од азбуке до златне јабуке“, „Вилина долина“, „Плава месечина“, „Празник воћа и поврћа“ итд.

ЗУБАЦ, Перо (1945), рођен у Невесињу у Херцеговини. Дела: „Хоћу –нећу“, „Што се на ме Дарја љути“, „Деца расту као куће“, „Деца могу немогуће“, „Ово сам ја“, „Буди пријатељ ветру“, „Птице у грудима“.

ИЛИЋ, Војислав (1860–1894), рођен и прерано умро у Београду. Припадао је познатој породици Илића у чијој су се кући у Хиландарској улици састајали тада најпознатији књижевници. Сматра се оснивачем модерне српске поезије. Дело: „Песме“.

ЈОВАНОВИЋ, Јован Змај (1833–1904). Рођен у Новом Саду. Уређивао листове и часописе за децу: Јавор, Змај, Жижа, Невен. Дела за децу: „Певанија“, „Чика Јова српској деци“, „Чика Јова српској омладини“, „Ђулићи“, „Ђулићи увеоци“ и др.

КАПОР, Момо (1937), познати београдски писац и сликар, рођен у Сарајеву. Аутор је тридесетак књига – романа, кратких прича, путописа и уметничких монографија, као и приближно истог броја дела изведених у позориштима, на радију и телевизији. За децу је написао поетску сликовницу „Сања и Леро – краљ лептира“.

КЕРОЛ, Луис (1832–1898), право име Чарлс Доџсон, читаву радну каријеру провео као професор математике на Оксфордском универзитету. Из љубави према деци написао је „Лов на Снарка“, бајке „Алиса с ону страну огледала“ и „Алиса у Земљи чуда“, роман „Силвија и Бруно“.

189

ЛАКИЋЕВИЋ, Драган (1954), рођен у Колашину, живи у Београду. Пише песме и романе. Дела: „Између нас зима“, „Прохуја једна песма“, „Породични азбучник“, „Свеће на снегу“, „Студенград“, „Земаљски кључ“, „Бајка о јабуци“, „Мач кнеза Стефана“, „Принцеза и лав“, „Витез вилине горе“, „Београдска принцеза“.

ЛУКИЋ, Драган (1928–2006), рођен и живео у Београду. Дела за децу: „Велика трка“, „Звери као фудбалери“, „Како се коме чини“, „Из једног џепа“, Дечаци, девојчице и одрасли“, „Овде станују песме“, „Мој тролејбус“, „Вагон прве класе“, „Деца у огледалу“, „Како расту ногавице“, „Шта тата каже“, „Капетанов сланик“, „Од куће до школе“, „Чудо с кишом“.

МАКСИМОВИЋ, Десанка (1898–1993), рођена у Рабровици код Ваљева. Дела за децу: „Врт детињства“, „Патуљкова љуљашка“, „Шарена торбица“, „Ветрова успаванка“, „Ако је веровати мојој баки“, „Бунтован разред“, „Песма из шуме“, „Сунчеви поданици“, „Птице на чесми“, „Ђачко срце“, „Орашчићи палчићи“, роман „Прадевојчица“ и др.

МИЛАНКОВИЋ, Милутин (1879–1958), грађевински инжењер, професор небеске механике и теоријске физике на Београдском универзитету, један од највећих светских научника. Три небеска тела названа су његовим именом. Поред светски познатих научних радова и уџбеника, написао је и научнопопуларно дело из астрономије „Кроз васиону и векове“.

НОВАКОВИЋ, Миодраг (1940), рођен у Београду. Дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, одсек Драматургија. Дела: „Фини људи“, „Како залази Сунце“, „Гледање у филм“, позоришни мјузикл за децу „Шумска бајка“.

НУШИЋ, Бранислав (1864–1938), највећи српски комедиограф, рођен у Смедереву, умро у Београду. Студирао у Грацу и Београду. Поред низа комедија написао је и дела која деца и данас радо читају: романе „Аутобиографија“ и „Хајдуци“ и драмску једночинку „Наша деца“.

ОБРЕНОВИЋ, Раде (1942–1994), рођен и живео у Београду. Дела за децу: „Тата, звони телефон“, „Возови одлазе, ми машемо иза црвене куће“, „Из породичне свеске“, „Солитер је дрво“, „Не блените у мене“, „Ливада на бетону“, „Шапућу детињства“.

ОДАЛОВИЋ, Мошо (1947), рођен у Старом Грацком код Липљана, живи у Београду. Дела за децу: „Тако и толико“, „Врло важно“, „Пегави генерали“, „Од амебе до бебе“, „Да ти кажем нешто“, „Мама је глагол од глагола радити“, „Неко је украо ласту“, „Друже тата, кућни команданте“, „Ветар ми однео панталоне“, „Том Сојер у Црној Гори“.

ОЛУЈИЋ, Гроздана (1934) рођена у Ердевику, живи и ради у Београду. Дела за децу: „Седефна ружа и друге бајке“, „Небеска река и друге бајке“, „Принц облака“, „Звездане луталице“.

ПОПАДИЋ, Недељко (1961), рођен у Сплиту, живи у Београду. Значајнија дела за децу: „Дечак и планина“, „Срце служи да се дружи“, „Три јаблана“, „Победа“, „Сав сам од стакла, сав сам од пене“, оснивач и главни и одговорни уредник часописа Витез.

ПОПОВИЋ, Александар (1928–1996), рођен на Убу, живео и радио у Београду. Један од најплоднијих драмских писаца. Дела за децу: „Грлица“, „Страшне ствари“, „Тужни град“, „Девојчица у плавој хаљини“, „Гардијски поручник рибанац“, „Судбина једног Чарлија“, „Како се воли Весна“.

ПУПИН, Михајло (1854–1935), физичар и електротехничар, академик, рођен у Идвору у Банату, умро у Њујорку где је био професор на универзитету Колумбија. Оставио велики број проналазака. Свој живот описао у делу које је код нас преведено по називом „Од пашњака до научењака“.

190

РАДИЧЕВИЋ, В. Бранко (1925–2002), рођен у Чачку. Писао песме, приповетке и романе. Дела за децу: „Приче о дечацима“, „Дух ливада“, „Бајка о шаљивчини“, „Учени мачак“, „Чудотворно око“, „Посластичарница код Веселог чаробњака“, „Деветаци“, „Три лажова“, „Медвед поткивач“, „Песме о мајци“, „Бајка о гуслама“.

РАДОВИЋ, Душан (1922–1984), рођен у Нишу, живео у Београду. Писао приче, песме, скечеве, радио-драме и телевизијске емисије за децу. Уредник часописа Полетарац. Дела за децу: „Поштована децо“, „Смешне приче“, „Вукова азбука“, „Причам ти причу“, радио игра „Капетан Џон Пиплфокс“, ТВ серија „На слово, на слово“.

РАИЧКОВИЋ, Стеван (1928–2007), рођен у Нересници. Веома плодан стваралац, добитник престижних књижевних награда. Дела за децу: „Дружина под сунцем“, „Гурије“, „Крајцара“, „Ветрењача“, „Слике и прилике“, „Велико двориште“, „Мале бајке“.

РОДАРИ, Ђани (1920–1980) познати италијански писац нарочито популаран код деце. Дела за децу: „Чиполино“, „Путовање Плаве Стреле“, „Торта на небу“, „Књига грешака“, „Бројалице на небу и на земљи“, „Планета испуњених жеља“, „Телефонске басне“ и др.

РШУМОВИЋ, Љубивоје (1939), рођен у Љубишу, на Златибору, живи у Београду. Песме почео да пише још у основној школи у Љубишу и Чајетини. Написао преко четрдесет књига. Најпознатија дела за децу: „Ма шта ми рече“, „Тандара мандара“, „Још нам само але фале“, „Вести из несвести“, „Причанка“, „Певанка“, „Хајде да растемо“, „Домовина се брани лепотом“, „Уторак вече ма шта ми рече“, „Десет љутих гусара“, „Фазони и форе“, „Северозападни крокодил“.

СЕКУЛИЋ, Исидора (1877–1958), књижевница и преводилац, рођена у Мошорину у Бачкој, умрла у Београду. Једна од најобразованијих жена свога доба. Писала је романе, приповетке и путописе. Дела: „Писма из Норвешке“, „Хроника паланачког гробља“, „Записи о моме народу“ и др.

СЕНТ ЕГЗИПЕРИ, Антоан де (1900–1944), француски писац и пилот. Светску славу постигао је романом „Мали принц“ у коме пише о неразумевању одраслих и деце. Остала дела: „Пошта за југ“, „Ноћни лет“, „Ратни пилот“ итд.

СТОЈИЉКОВИЋ, Владимир (1938–2003), рођен у Загребу. Дела за децу: „Замислите један датум“, „Блок 39“, „Кишобран је распродан“, „Одавде довде“, „Да ли да се понашам“, „Пегави и дебели“.

ТАРТАЉА, Гвидо (1894–1984). Рођен у Загребу, живео у Београду као професионални књижевник. Дела за децу: „Оживела цртанка“, „Шта месеци причају“, „Од облачка до маслачка“, „Дедин шешир и ветар“, „Гусарска дружина“, „Први лет“, „Сјатиле се песме“ и др.

ТРИФУНОВИЋ, Душко (1933–2006), рођен у Сијековцу код Босанског Брода. Дела: „Главни јунак“, „Цела школа“, „Пет Живота“, „Дјеца сама код куће“, „Од игле до локомотиве“.

ЋОПИЋ, Бранко (1915–1984), рођен у Хашанима у Босанској Крајини, живео у Београду. Завршио учитељску школу и филозофски факултет. Писао је песме, приче, бајке, басне, романе за одрасле и децу и прожимао их само њему својственим хумором и тананом осећајношћу. Дела за децу: „Распевани цврчак“, „Доживљаји мачка Тоше“, „Орлови рано лете“, „Славно војевање“, „Битка у зеленој долини“, „Магареће године“, „Јежева кућица“, „Рибар и мачак“, „Деда Тришин млин“, „Чаробна шума“, „Мала моја из Босанске Крупе“ и др.

ЦРНЧЕВИЋ, Бранислав (1931), рођен у Руми, живи и ради у Београду. Уредник Малог јежа. Дела за децу: „Босоноги и небо“, „Капетан и лула“, „Мрав добра срца“.

191

Андерсенова награда 55

аутобиографија 147

бајка 38, 59, 100

главни лик 79

графит 112

десетерац 93

дијалог 104

драма 139

драмски текст 13

епска народна песма 93

загонетка 117

Интернет 182

књига 32

легенда 86

машта 135

монолог 128

научнопопуларно дело 125

научнофантастична прича 123

описивање 31

описна песма 28

пејзаж 31

песничке слике 28

поетска сликовница 45

позоришни комад 104

порука 63

посленичке песме 91

приповедач 26

прича о животињама 106

публика 9

путопис 180

радио 82

рима 65

ритмичност 65

роман за децу 52

стих 114

стрип 108

строфа 114

сцена 104

телевизија 152

тема 69, 165

уметнички доживљај 151

успаванка 167

фабула 50

филм 130

фотографија 60

хумор 157

чин 104

ВАЖНЕ РЕЧИ У ЧИТАНЦИ

Драга децо,

Још једна школска година се ближи крају.Мирише дуго пустоловно лето.

Драго ми је што смо се лепо и успешно дружили.Пре него што се опростимо, подсетићу вас на једну мисао

Душана Радовића:Ко уме да се радује, има чему да се радује.

Радост је привилегија оних који скромно мисле о себиа лепо о животу.

Радујте се и обрадујте друге.И не заборавите шта све могу речи чаробнице...