Почеци грађанске класе код Срба

СРПСКО ДРУШТВО У УГАРСКОЈплемство свештенство грађанств

осељаштв

ограничар

и

ГРАЂАНСТВО

српскисвештеници

богатитрговциофицири

чиновници Настанак грађанске

класе

У Хабзбуршкој монархији српски народ је почео да се развија и модернизује. Грађанство добија све већи политички утицај. Од 1749. године изабрани грађани, поред свештенства и официра, учествовали су у раду црквено-народних сабора.

Црква и богато грађанство потпомагали су развој просвете и културе. Подизане су цркве и отваране школе и гимназије. У Сремским Карловцима је 1791.године основана Гимназија (прва код Срба), а 1794. године Богословија. У Новом Саду, граду који се у ХVIII веку развио поред Петроварадинске тврђаве, 1810.године основана је Српска православна велика гимназија.

На Фрушкој гори још од ХV века оснивани су бројни манастири. Током ХVI века и ХVII века постојало је 35 манастира. Мешавина традиционалне и у Европи модерне барокне архитектуре довело је до развоја ,,српског барока’’ .

Неки од манастира су: Крушедол, Старо и Ново Хопово, Велика и Мала Ремета, Шишатовац и други.

Царица Марија Терезија одузела је политичке и просветне надлежности карловачком митрополиту.До тада Црквено народни сабори су се

редовно сазивали, а служили су за доношење најважнијих одлука Срба у Хабзбуршкој монархији.

Од времена Марије Терезије Срби су задржали само црквено-школску аутономију.

ТЕМИШВАРСКИ САБОР 1790.

*Стефан Стратимировић изабран за новог

митрополита

*Срби траже Банат за своју аутономну

област

ИЗБОРНИ

РАСПРАВНИ

На развој српске културе и националне свести значајно су утицали филозоф Доситеј Обрадовић, историчар Јован Рајић и гроф Сава Текелија. Јован Рајић је 1794 и 1795.године објавио четворотомну Историју, у којој је целовито представио сва тада позната сазнања о историји Срба и суседних народа.

Доситеј Обрадовић(1742-1811) био је чувени филозоф и писац. У младости монах, отиснуо се у свет пропутовао бројне земље. Написао је прву аутобиографију у српској књижевности- Живот и прикљученија (Живот и догађаји). Њеова дела су: Писма љубезном Харалампију, Совјети здраваго разума,

Мезимац... Залагао се за реформе какве је у Хабзбуршком царству спроводио Јосиф II. Обрадовић је подржао Први српски устанак (1804-1813). Написао је славну песму Песна на Инсурекцију Сербов (Песма Српског устанка), коју данас по њеном првом стиху називамо Востани Сербије (Устани Србијо). Доситеј Обрадовић је 1807. године допутовао у тек ослобођени Београд, где је именован за првог министра просвете. “За српску културу је подједнако важно што је Свети Сава отишао у манастир и што је Доситеј Обрадовић изашао из манастира’’.

Гроф Сава Владиславић (1669-1738), српски трговац и дипломата, рођен у Херцеговини. У служби руског цара Петра Великог водио је важне мисије у Цариград, Молдавију, Црну Гору италијанске земље. Сава Владиславић је преговарао о односима Русије са Кинеским царством. Тада је успостављена трговина између две државе ,,пут чаја’’, а Владиславић је издејствовао изградњу православне цркве у Пекингу. Владиславић је у Цариграду откупио роба, малог црног дечака Ибрахима Ханибала, кога ће Петар Велики ослободити и постати му кум и заштитник. Највећи руски песник Александар Сергејевич Пушкин директни је Ханибалов потомак.

Сава Текелија (1761-1842) рођен је у Араду (јужна Угарска, данас Румунија). Био је први Србин доктор правних наука (пре њега у Угарској су само професори унервизитета били доктори наука). Повукао се из политике 1802. Као секретар Угарске дворске канцеларије. Током преосталих четрдесет година свог живота помагао је политичко ослобођење и просвећивање српског народа. Основао је задужбину у Пешти под називом ,,Текелијанум’’,која је помагала школовање сиромашних српских ђака. Као председник Матице српске Текелија је уступио овој установи личну библиотеку, а после смрти и целокупно своје велико богатство. Задужбина ,,Текелијанум’’ постоји и данас.

Доситеј Обрадовић Гроф Сава Владиславић

Сава Текелија

ДОМАЋИ ЗАДАТАК НА СТР. 74

Немања Јовичић Јован Милојевић