Абразија

• Абразија је геоморфолошки процес који се одвија на обалама мора и језера, састоји се у мењању обала под утицајем морских таласа и струја.

• Абразивни облици могу бити ерозивни и акумулативни, а велики утицај на стварање абразионих облика има првобитни рељеф и састав стена, односно отпорност тих стена на ерозију.

Ерозивни абразиони облици

• Ови облици се стварају механичким деловаљем таласа на обалу. Рушилачка снага таласа је помогнута јос и стеновитимматеријалом који они померају и којим ударају у обалу.

• На тај начин се мања првобитни рељеф и стварају карактеристични ерозивни облици: таласна поткапина, клиф или стрми одсек и абраѕиона тераса.

Таласна поткапина је удубљење у стрмој обали, у нивоу водене површине и настала је непосредним ударом таласа и одваљивањем комада стене. Како се овим процесом подсецају стене, комплекс који се

налази изнад временом се обрувава, чиме се процес изградље поткапине стално обнавља, а

обалска линија повлачи на рачун мора

Таласна поткапина, Тенерифе

Проширивањем таласне поткапине стене изнад ње остају без ослонца и руше се и на тај начин се на обали формира клиф, који у зависности од рељефа у залеђу

може бити висок и по неколико стотина метара.

Сталним уназадним померањем таласне поткапине и клифа ствара се абразиона или прибрежна тераса,

која је близу обале стеновита, а даље од ње шљунковита и песковита. Прибрежне терасе могу бити

широке и до неколико стотина метара до више километара. У последњем стадијуму еволуције између клифа и мора се образује пешчана зараван или плажа.

Врло широке прибрежне терасе по ободу океана називају се шелфови и оне се завршавају

континенталним одсеком на граници између континената и океанских басена ( Британска острва

леже на шелфу).

Акумулативни абразиони облици

• Акумулативни абразиони облици настају под

дејством морских струја или радом таласа и то су:

• Прибрежни спруд или литорални кордон,

• Пешчана коса,

• Шљунковито-песковита превлака или томболо.

• Прибрежни спруд се простире паралелно са обалом на малом растојању од ње и настаје акумулацијом песковитог материјалакоји морска струја преноси поред обале.

• Брзина тог кретања је и по неколико десетина метара на час, па се спрудови релативно брзо стварају. Висина спруда и његово растојање од обале зависе од висине таласа.

Прибрежни спруд на

острву Скијатос

• Пешчане косе стварају се трансформацијом прибрежног спруда испред лучно извијених обала.

• Иза малих острва у близини обала, под утицајем таласа образује се превлака или томболо, која острво повезује са копном и претвара га у полуострво.

• Долазећи с пучине таласи се ломе око острва и сударају у његовом залеђу, нагомилавајући шљунак и песак. На тај начин се ствара веза између острва и копна.

Типови морских обала

• Обала је гранични појас између мора и копна. Све обале су мање или више разуђене а под разуђеношћу обале подразумева се њено одступанје од праве линије.

• Разуђеност зависи од рељефа као и од тектонске стабилности терена.

• Према начину постанка разликују се три основна типа обала: тектонске, ерозивне и органогене.

• Код тектонских обала доминантан чинилац су различите тектонске структуре потопљене морем. То је најчешће рељеф у коме се јављају антикиларне и синклинарне структуре (црногорска обала), хорстови и ровови (Халкидики) или вулкански облици (острва у Индонезији).

Вулканска острва у Индонезији

• Ерозивне обале су настале потапањем различитих ерозивних облика у рељефу и овај тип обале је најзаступљенији у Европи.

• Типичан пример овог типа јесте Норвешка обала коју карактеришу бројни дубоки заливи (фјордови) настали потапањем плеистоцених валова.

На атлантској обали Француске и на обалама Британских острва постоје бројни дубоки заливи

образовани потапањем ушћа великих река (Сена, Лоара, Темза)

• Органогене обале су распрострањене у тропским областима. Могу бити зоогене или коралне и фитогене или мангровске.

• Коралне су настале нарастањем коралних колонија у плитком приобалном мору.

• Атоли су прстенасти корални спрудови настали око купа угашених вулкана, која се налазе на малој дубини испод морске површине.

• Врло су чести у Тихом и Индијском океану.

• Мангровске обале су карактеристичне за плитке мочваре у приобалном појасу, у којима је заступљена густа шума мангрова, дрвећа високог до 15 метара.