AtmosferaAtmosfera

AAnđela Đokić I/1nđela Đokić I/1

Prva kragujevačka gimnazijaPrva kragujevačka gimnazija

Šta je atmosfera?Šta je atmosfera? Atmosfera je vazdušni omotač koji okružuje Zemlju.Atmosfera je vazdušni omotač koji okružuje Zemlju. U atmosferi se može izdvojiti 5 slojevaU atmosferi se može izdvojiti 5 slojeva koji se koji se

memeđusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim odlikama.đusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim odlikama. Proučavanjem atmosfere bave se sve Proučavanjem atmosfere bave se sve

nauke:nauke:meteorologijameteorologija (proučava trenutno stanje (proučava trenutno stanje atmosfere i bavi se prognozom vremena) i atmosfere i bavi se prognozom vremena) i klimatologija (proučava nastanak i razvoj,promene (proučava nastanak i razvoj,promene klimatskih tipova na Zemlji)klimatskih tipova na Zemlji)

Naziv atmosfera potiče od grčkih reči Naziv atmosfera potiče od grčkih reči atmosatmos što znači što znači para,dah i para,dah i sphairasphaira što znači lopta. što znači lopta.

Struktura atmosfereStruktura atmosfere U atmosferi se moU atmosferi se može izdvojiti 5 slojeva,koji su že izdvojiti 5 slojeva,koji su

međusobno izdvojeni tankim međuslojevima međusobno izdvojeni tankim međuslojevima sa prelaznim odlikama:sa prelaznim odlikama:

1.1. TroposferaTroposfera2.2. Stratosfera Stratosfera 3.3. MezosferaMezosfera4.4. TermosferaTermosfera5.5. EgzosferaEgzosfera Između njih su Između njih su

tropopauza,stratopauza,mezopauza i tropopauza,stratopauza,mezopauza i termopauza.termopauza.

TroposferaTroposfera

TroposferaTroposfera je najniži i najgušći je najniži i najgušći deo atmosfere, koji se prostire od deo atmosfere, koji se prostire od visine 8 km iznad polova i do 18 visine 8 km iznad polova i do 18 km iznad ekvatora. U njoj se nalazi km iznad ekvatora. U njoj se nalazi 80% mase atmosfere, skoro sva 80% mase atmosfere, skoro sva atmosferska voda, tu se stvaraju atmosferska voda, tu se stvaraju oblacioblaci, nastaju sva značajnija , nastaju sva značajnija strujanja vazduha i odvijaju se sve strujanja vazduha i odvijaju se sve vremenske promene. vremenske promene. TemperaturaTemperatura s visinom opada i na gornjoj s visinom opada i na gornjoj granici troposfere iznosi od -55°C granici troposfere iznosi od -55°C do -80°C. Jedino je u ovom sloju do -80°C. Jedino je u ovom sloju moguć moguć životživot. Od stratosfere je . Od stratosfere je odvaja odvaja tropopauzatropopauza..

StratosferaStratosfera StratosferaStratosfera se prostire do 50-55 km se prostire do 50-55 km

iznad iznad Zemljine površineZemljine površine. U njoj se . U njoj se temperaturatemperatura u početku ne menja, a u početku ne menja, a zatim raste s zatim raste s visinomvisinom zbog prisustva zbog prisustva velike količine velike količine ozonaozona, koji se zagreva , koji se zagreva upijanjem štetnih upijanjem štetnih ultraljubičastih zrakaultraljubičastih zraka, , štiteći na taj način živi svet na štiteći na taj način živi svet na ZemljiZemlji. . Koncentracija ozona je najveća na Koncentracija ozona je najveća na visini od 20-25 kilometara. Sloj s visini od 20-25 kilometara. Sloj s ozonom naziva se ozonom naziva se ozonosferaozonosfera. Zbog . Zbog suvoće suvoće vazduhavazduha u stratosferi nema u stratosferi nema oblakaoblaka. Samo ponekad stvara se tanki . Samo ponekad stvara se tanki sedefasti sedefasti oblacioblaci, sastavljeni od sitnih , sastavljeni od sitnih kapljica prehlađene kapljica prehlađene vodene parevodene pare i i kristalića kristalića ledaleda. Stratosferu od . Stratosferu od troposferetroposfere odvaja odvaja tropopauzatropopauza, a od , a od mezosferemezosfere stratopauzastratopauza..

MezosferaMezosfera

Mezosfera se prostire od Mezosfera se prostire od 50km do 80km visine.Ovo 50km do 80km visine.Ovo je najhladniji sloj je najhladniji sloj atmosfere jer se na njenoj atmosfere jer se na njenoj gornjoj granici gornjoj granici temperatura spušta i do temperatura spušta i do

-90°С .U ovom sloju -90°С .U ovom sloju nastaju srebrnasti nastaju srebrnasti oblaci,na osnovu čijeg oblaci,na osnovu čijeg kretanja je utvrđeno da u kretanja je utvrđeno da u mezosferi duvaju mezosferi duvaju izuzetno hladni vetrovi.izuzetno hladni vetrovi.

TermosferaTermosfera

TermosferaTermosfera se prostire između 80 se prostire između 80 kilometara i 800 kilometara iznad kilometara i 800 kilometara iznad ZemljineZemljine površine. Smeštena je između površine. Smeštena je između mezosferemezosfere od koje je odvaja od koje je odvaja mezopauzamezopauza i i egzosfereegzosfere od od koje je odvaja koje je odvaja termopauzatermopauza. Odlikuje se . Odlikuje se naglim porastom naglim porastom temperaturetemperature. Naime, na . Naime, na visini od oko 250 kilometara ona dostiže visini od oko 250 kilometara ona dostiže +250°С. Taj temperaturni skok vezan je za +250°С. Taj temperaturni skok vezan je za apsorbovanje Sunčevog apsorbovanje Sunčevog kratkotalasnogkratkotalasnog zračenja.zračenja.

U termosferi su U termosferi su vazdušnevazdušne čestice pozitivne i čestice pozitivne i negativne i nazivaju se negativne i nazivaju se jonijoni. Taj sloj se . Taj sloj se naziva naziva jonosferajonosfera..

Aurora polaris Aurora borealisAurora polaris Aurora borealis

Поларна светлостПоларна светлост ( (лат.лат. aurora polarisaurora polaris) je ) je svetlenje noćnog neba, obično u polarnim zonama. svetlenje noćnog neba, obično u polarnim zonama. Na severu se naziva Na severu se naziva aurora borealisaurora borealis ( (lat.lat. Aurora Aurora borealisborealis), a kada se javi na Južnom polu ), a kada se javi na Južnom polu aurora aurora australisaustralis (lat. (lat. aurora australisaurora australis). Pošto su obe aurore ). Pošto su obe aurore istog porekla naučnici pojavu nazivaju 'polarna istog porekla naučnici pojavu nazivaju 'polarna aurora' ("aurora polaris" - lat. severna zora). Ime aurora' ("aurora polaris" - lat. severna zora). Ime 'severna zora' je nastalo od utiska koji se stiče pri 'severna zora' je nastalo od utiska koji se stiče pri pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope - na pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope - na severnomsevernom horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost kao, na istoku, u zoru, pred izlazak sunca. kao, na istoku, u zoru, pred izlazak sunca.

EgzosferaEgzosfera

EgzosferaEgzosfera je najviši sloj je najviši sloj ZemjineZemjine atmosfereatmosfere. . Smešten je iznad Smešten je iznad mezosferemezosfere od koje ga od koje ga odvaja odvaja mezopauzamezopauza na visini od 800 do 3.000 na visini od 800 do 3.000 kilometara. U egzosferi ima malo gasova, kilometara. U egzosferi ima malo gasova, vodonikavodonika i i helijumahelijuma i ona predstavlja kontakt i ona predstavlja kontakt Zemlje i Zemlje i svemirasvemira. Vazduh je izuzetno . Vazduh je izuzetno razređen, a njegove čestice se kreću razređen, a njegove čestice se kreću brzinom od 11 km/s, a nalaze na brzinom od 11 km/s, a nalaze na međusobnoj udaljenosti od nekoliko stotina međusobnoj udaljenosti od nekoliko stotina metara. Usled toga joni metara. Usled toga joni azotaazota i i kiseonikakiseonika odlaze u međuplanetrani prostor.odlaze u međuplanetrani prostor.

Iznad egzosfere se može izdvojiti još jedan Iznad egzosfere se može izdvojiti još jedan sloj - sloj - geokoronageokorona, na visini od oko 20.000 , na visini od oko 20.000 kilometara. On se pretežno sastoji od jona kilometara. On se pretežno sastoji od jona vodonika.vodonika.

Sastav vazduhaSastav vazduha VazduhVazduh je smeša je smeša gasovagasova od kojih su neki u vrlo od kojih su neki u vrlo

promenljivom sastavu: promenljivom sastavu: azotaazota ima 78,08%, ima 78,08%, kiseonikakiseonika 20,95%, 20,95%, argonaargona 0,93% i u vrlo malim količinama 0,93% i u vrlo malim količinama kriptonakriptona, , ksenonaksenona, , helijumahelijuma, , neonaneona i drugih. U i drugih. U promenljivim količinama u vazduhu može biti promenljivim količinama u vazduhu može biti vodenevodene pare, pare, ozonaozona, , ugljen dioksidaugljen dioksida, , radonaradona i drugih. Sastav i drugih. Sastav vazduha varira na različitim visinama. Pri većoj visini vazduha varira na različitim visinama. Pri većoj visini smanjuje se sadržaj kiseonika, a povećava se sadržaj smanjuje se sadržaj kiseonika, a povećava se sadržaj vodonika. vodonika.