BORISLAV STANKOVIC

BORISLAV STANKOVIC

PROJEKAT RADILE: Milica Jankovic Milica Stojanovic

Po tematici on je najizrazitiji regionalista meu naim realistima, a po psihologiji likova, postupku i stilu jedan od zaetnika nae moderne proze. U svojim pripovetkama, dramama i romanima dao je sliku rodnog grada Vranja na prekretnici izmeu turskog vremena i modernog doba, onako kako su to ranije uinili J. Ignjatovi sa Sent-Andrejom i S. Sremac s Niom. Njegova tematika je socijalno odreena a u nainu prikazivanja preovlauje unutranja, psiholoka perspektiva. Najveu knjievnu aktivnost razvio je u prvoj fazi svog rada, na prelazu iz 19. u 20. stolee, kada jednu za drugom objavljuje tri knjige pripovedaka, "Iz starog jevanelja" (1899), "Stari dani" (1902) i "Boji ljudi" (1902), i dramu "Kotana" (1902), a zapoinje rad na romanima "Neista krv" (1910) i "Gazda Mladen" (1927).

Stankovi spada u one pisce kod kojih utisci i seanja iz detinjstva imaju presudnu ulogu u knjievnom radu. U vie pripovedaka on je dao poeziju mladosti i nekadanjeg ivota u rodnom gradu (urev-dan, U vinogradima, Nuka). Slika stvarnosti, svetla, prozrana, poetina, pomuena je u drugim delima otkrivanjem drutvenih sukoba i duevnih potresa. Stankoviev svet, iako vremenski i prostorno udaljen, nije idilian i beskonfliktan. Sukobi su stalni i raznovrsni, izmeu starog i novog, kolenovia i skorojevia, bogatih i siromanih, pojedinca i drutva. U sreditu svih zbivanja nalazi se pojedinac i njegova sudbina. Teite je prikazivanja na psihikim lomovima i unutranjim potresima, ali se pri tome nikada ne gubi iz vida dublja socioloka zasnovanost likova i situacija. Sudbina Stankovievih junaka odigrava se u trouglu sila koje ine novac, moral i eros. Drutveni moral sredine te materijalni interes i presti porodice suprotstavljaju se erotskom nagonu pojedinca, nameu mu svoja ogranienja i zabrane na toj taki poinje individualna drama bezmalo svih Stankovievih junaka. U vie pripovedaka Stankovi je prikazao osujeenu ljubav usled toga to mladi i devojka pripadaju raznim staleima (Stari dani, U noi, Oni, Stanoja, Uvela rua). Meu njima je najlepa "Uvela rua", lirska, elegina pripovetka, napisana u prvom i drugom licu, u stvari mali lirski roman. Ljubavna pria, kao i u Disovim pesmama, pripada davnim danima, sva je u znaku mladosti, lepote, sveine letnjih veeri i opojnih mirisa orijentalnih bata. Ona oivljava u seanju, u trenucima kada od svega toga nita vie nije ostalo.

Stankovi otkriva svet ponienih i uvreenih. itava njegova zbirka "Boji ljudi", sastavljena od kratkih pripovedaka i crtica, posveena je onima koji su odbaeni od drutva, prosjacima i poremeenim, od kojih svako ivi u nekom svom nestvarnom svetu. Vie nego i jedan drugi na pisac Stankovi se bavio sudbinom ene. ena je glavna junakinja u njegovim najboljim delima, u pripovetkama "Uvela rua" i "Pokojnikova ena", u drami "Kotana" i romanu "Neista krv". U "Pokojnikovoj eni" junakinja se nemono batrga u mrei patrijarhalnih obiaja. Ona je obezliena do anonimnosti: najpre sestra svoje brae, zatim ena svog mua a posle mueve smrti njegova udovica, pokojnikova ena, uvek pred strogim ispitivakim pogledom rodbine i sveta, kao pred oima sudija. Istinska ljubav stalno se potiskuje i na kraju sasvim odbacuje. Jedina odluka koju je Anica samostalno donela ivotu bila je uperena protiv nje same: odbila je ruku oveka koga je oduvek volela i pola za nevoljenog.

"Kotana" je najznaajnija od tri Stankovieve drame (druge dve, Taana i Jova, nastale su dramatizacijom pripovedaka). To je "komad iz vranjskog ivota s pevanjem". Polazei od tradicionalne sheme ovog anra, Stankovi je napisao potresnu dramu traginih ljudskih sudbina. Dve velike teme njegovog sveta, tuga za prohujalom mladou, "al za mladost" i ulna opsesija enskom lepotom, sublimirane su ovde u treoj, u temi pesme. Narodne pesme koje peva Kotana nose u sebi enju za lepotom, u njima je ivot slobodan od svih stega, pun radosti i pustolovine, one su utoite od sivila prozaine svakodnevnice. Sve su linosti ispunjene tom enjom, pesma u ovoj drami predstavlja svojevrsnu kolektivnu opsesiju, slinu opsesiji erosom u drugim njegovim delima, naroito u romanu "Neista krv".

Taj roman donosi sumu Stankovievog pripovedakog iskustva i njegovog poznavanja oveka i sveta. Zasnovana kao drutvena hronika rodnog grada, "Neista krv" prerasla je u izrazit roman linosti, psiholoki utemeljen, a da pri tome nije izgubila bitnih obeleja drutvenog romana. To je, moda, jedinstven sluaj u naoj knjievnosti da je postignut pun sklad izmeu socioloke i psiholoke motivacije. Lik neobine lepotice Sofke, kao i likovi drugih junaka romana, meu kojima se izdvaja snana linost gazda Marka, Sofkina svekra, osvetljeni su iznutra, psiholoki ili, ak, psihoanalitiki, frojdovski, ali sve to se s njima dogaa motivisano je sociolokim injenicama: istorijom dveju porodica koje pripadaju raznim staleima, sukobom izmeu starog i novog, izmeu starih bogataa, orbadija, koji beskrupuloznu borbu za samoodranje prikrivaju gospodskim ponaanjem, i novih bogataa, obino seljaka koji se sputaju u grad, nosei u sebi sveu krv, neistroenu energiju i ruilaku agresivnost.

Drugi Stankoviev roman, nedovreni i posthumno objavljeni "Gazda Mladen", jeste povest o sudbini oveka koji je postao dobrovoljna rtva dunosti; prosperitetu porodice on je rtvovao sve, pa i voljenu enu. Umetniki je ostvaren drukijim postupkom od Neiste krvi. Sve je u njemu saeto, usmereno na ono to je glavno, nema epizoda ni digresija, iskaz je najee lapidaran, skoro epigramatian, reenice ponekad lie na formule. Gazda Mladen deluje, pre svega, celinom, a Neista krv i obiljem dramatinih situacija, u kojima izvesni detalji esto prerastaju u vieznane simbole. U oba ta romana i u itavom svom nevelikom opusu Stankovi je stvaralac neobine, elementarne snage, koji je s velikom mukom nalazio jeziki izraz. Pod navalom oseanja i slika kao da mu se pero povija, reenica se zaplie i posre, glas mu postaje zagrcnut, mucav, ali to je "mucavost genija" koji je vie od drugih naih pisaca proniknuo u ponorne dubine ljudskog bia

UVELA RUZA

Doivljaj ljubavi u delu Bore Stankovia, bez obzira da li se radi o jakim emocijama ili samo o jakoj strasti, uvek je potpuno istinit. ena i ljubav prema eni (odnosno, ljubav mukarca i ene) zauzimaju jedno od cenralnih mesta u stvaralatvu ovog pisca. Bilo da je u pitanju socijalno-ekonomska drama jednog drutva, porodini udes ili tragini ivot pojedinca, uvek je u prvom planu ljubavna pria koja je, po pravilu, nesrena.

Dok je bio ak vranjske gimnazije, Bora Stankovi je zavoleo devojku iz svog susedstva, Pasu Zografovu. Meutim, mladalaka ljubav bila je prekinuta njegovim odlaskom na dalje kolovanje u Ni, a potom i u Beograd. Ova ljubav je postala Borino trajno oseanje koje je prisutno u mnogim njegovim pripovetkama sa motivom neostvarene ljubavi.

Imena glavnih likova izmenjena su u odnosu na one iz stvarnosti: narator prie, odnosno glavni junak pripovetke, postao je Kosta, a Pasa je dobila ime Stana. Takoe, pieva baba Zlata posluila je kao prototip za izgradnju lika Kostine babe, sa kojom junak uspostavlja vrlo slian odnos onome koji je Bora Stankovi imao sa svojom baba Zlatom. Kostina staramajka zadrala je mnoge od kljunih psiholokih karakteristika koje je imala i baba Zlata, to e se pokazati kao veoma bitno za dalje razreavanje radnje i glavnog odnosa meu likovima u njoj. Pored pomenutih, pojavljuje se jo Stanina majka Marija i momak za koga na kraju udaju Mariju Nikola, kao i nekoliko starijih ena, koje uvaju bolesnu Kostinu babu.

Sama fabula pripovetke vrlo je jednostavana i nerazvijena. Glavni junak i njegova baba, koju naziva staramajkom, ive u susedstvu i prijateljstvu sa devojkom Stanom i njenom majkom Marijom. Kostina staramajka jedini smisao svog ivota vidi upravo u svom unuku. Ona se nada da e on povratiti izgubljenu porodinu mo i slavu njegovih predaka. U meuvremenu, izmeu Koste i Stane razvija se iskrena mladalaka ljubav. Ipak, od samog poetka Kosta zna da bi njihova ljubav predstavljala veliku prepreku njegovom kolovanju, a samim tim i istaknutom mestu u drutvu. Kostino potiskivanje ljubavnih oseanja motivisano je time to je on potpuno svestan svog visokog porekla, ali i majinim ogromnim pouzdanjem u njegovu budunost i uspeh. Pod pritiskom velikih oekivanja staramajke, Kosta se plai i rasturanja starog porodinog ugleda. Meutim, kako je vreme prolazilo, Kosta je shvatao da je time to nije ostvario ljubav sa Stanom, zauvek izgubio nato najistije to je u ivotu imao.

Iz takvog jednog emotivnog i psiholokog ugla, on zapoinje da se tuno prisea prolosti, shvatajui da je neostvarena lina srea jedini pravi ovekov udes u svetu. Priseanje na san koji se neprestano javlja (Opet sam te snevao! Kako alim to san ode te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne bee samo san, san i nita vie.) i vraanje prolosti kroz san predstavljaju pievo sredstvo kojim uporeuje prolost i sadanjost. Naime, glavni junak nije umeo u pravom trenutku, onda kada jo nije bilo kasno, da proceni vrednost i lepotu onoga to je imao ljubav prema Stani. To je i uslovilo njegovu, ali i njenu nesrenu sadanjost.

Dok na njega deluje moralni princip, Kosta osuuje svoje postupke, govori sam sebi kako je ono to radi neasno, neispravno i za osudu; meutim, kad prevagne emotivni princip, on mu se u potpunosti preputa. Znao je da nee nai verniju ljubav od njene. Meutim, staramajka koja ga neprestano podsea na njegove pretke i njihovu slavu, stalno mu je pred oima. Ona, kao pripadnica patrijarhalne drutvene sredine, po svaku cenu, ne birajui sredstva, eli da povrati stari porodini ugled. Svojim priama o nekadanjem sjaju i bogatstvu njihove porodice ona opominje Kostu da je njegova ljubav prema Stani nemogua.

Ipak, moralni princip nije jedini razlog za neostvarenu ljubav u ovoj Borinoj pripoveci. Veliku prepreku ispoljavanju ljubavi prema devojci Stani predstavlja i nova, i njemu jo uvek nepoznata urbana kultura, ije prve nedostatke, ali i vrednosti on tek upoznaje. Upravo ta razapetost izmeu starog i novog postaje jedan od glavnih uzronika nesree glavnog junaka Uvele rue. Kosta se priklanja babinoj elji da povrati nekadanju porodinu mo, ali istovremeno sam sebi dokazuje da je mogue da se pobegne od oseanja. Novo oseanje ivota i potreba za slobodom modernog oveka kao da je nagoveteno ovim inom Borinog junaka. Meutim, ovakav njegov postupak samo na prvi pogled deluje kao moderan i mogu, ali se na kraju pokazuje kao potpuno neostvariv, jer je oigledno koliko glavni junak pati.

Sa druge strane, Stana u poetku ne vidi nikakve klasne razlike koje bi bile prepreka njihovoj ljubavi, pa naivno sanja o zajednikoj srei. Ona misli da je jedini razlog to njih dvoje jo uvek nisu venani Kostina nezavrena kola. Meutim, vremenom joj postaje jasno da njene mladalake nade uopte nisu realne. Kada u poslednjoj sceni Uvele rue Kosta dolazi da jo jednom vidi svoju babu na samrti, Stana je ve sasvim uvela.

Na tebi bee pocepan mintan i jedno veliko pare otkinuto od lakta visae ti; kroz amiju provirivae tvoja kosa, zanemarena. Bila si u prljavoj koulji, iskrpljenim alvarama, iz kojih virahu tvoja, od silna rada razvijena, pljosnata stopala s ispucalim prstima. Ona je sada potpuno pomirena sa traginom sudbinom koja ju je snala. Njen odnos prema svetu odreen je patrijarhalnim pogledom na ivot, a njena tragedija je tragedija linosti koja se rtvuje u ime kolektiva.

22

LITERATURAIz knjige: Jovan Dereti Kratka istorija srpske knjievnosti

null150158.67