Embed Size (px)
DESCRIPTION
POETA 2010
Citation preview
Broj 1 POETA 1
E- ~asopis POETA
Izdava~:Udru`ewe pisaca PoetaRadni~ka 5D/1,11030 BeogradTelefon: +381 11 - 2545872
062 25 25 98
mail: [email protected]
ra~un: 265109031000005822kod RAIFFEISEN BANK
Urednik:Veselin Xeletovi} Pavlov
Redakcija:Stojanka Seka Zaki}Qiqana Milosavqevi}Tatjana Debeqa~ki
Distribucija:Elektronska po{taUdru`ewa pisaca Poeta,mailing lista
^asopis izlaziperiodi~no
www.poetabg.com
RE^ UREDNIKA
Dragi na{i ~lanovi, autori, saradnici, prijateqi...
Pred nama je prvi, sve~ani broj, elektronskog ~asopisaPOETA u kome }emo predstavqati radove na{ih ~lanova i
saradnika, pratiti doga|aje koji su tematski vezani zaoblast delovawa na{eg Udru`ewa, objavqivati kwi`evneprikaze i kritike, kratke pri~e i pripovetke, oslikanu
poeziju, predstavqati na{e i strane autore...
^asopis }emo objavqivati periodi~no,kako nam prilike i mogu}nosti budu dozvoqavale.
Pozivamo Vas da slawem Va{ih radova, davawem saveta, primedbi i sugestija pomognete da naprav-imo jedan kvalitetan ~asopis kojim }emo se ponositi svizajedno. Tako|e, po{aqite nam i Va{e predloge rubrika i
tema koje biste voleli da ~itate u wemu.
Udru`ewe pisaca POETA potrudi}e se da ~asopis dobijuna{i mnogobrojni posetioci sajta, kao i ~itava mre`a
saradnika i partnera koji su zastupqeni u na{oj mailinglisti. Nadamo se, da }emo neke od budu}ih brojeva
~asopisa uraditi u {tampanom izdawu, i time doprineti dapoezija stigne i do ~italaca koji nemaju internet.
@elim nam svima mnogo uspeha!Zdravi i veseli bili.
Veselin Xeletovi} Pavlov
U OVOM BROJU: Sergej Jesewin - Milan Raki} - Qubomir Simovi} - Milko Grbovi} - MatijaBe}kovi} - Veselin Xeletovi} Pavlov - Aleksej ^urilov - Tatjana Udovi} - Omer Kli~i} - MarkoQ. Ru`i~i} - Vida Nenadi} - Oskar Freysinger - Sla|ana Seten~i} - Katarina Jov~evska - FahredinShehu - Bo`ana Pero Trajkovska - Aleksandra Damnjanovic D'Agostino - Kraniotis P. Dimitris - OlgaLalic-Krowicka - Emil Bjela- Robert Czop - Tadeusz Lira Sliwa - Grazyna Drobek Bukowska - WaclavTurek - Krzysztof Grabon - Halina Kurek - Wanda Nowik Pala - Zlatko Vasi} - Milanka Golubovi} -Zorka ^orda{evi} - Marija [korni~ki - Milisav \uri} - Qubodrag Obradovi} - Nada Kova~evi}- Oskar Davi~o - Desanka Maksimovi} - Ino Beto - Kate Jovanovska - David Havlicek - Kwi`evniklub „21“ - Stojanka Seka Zaki} - Boris Staparac - Ivana Petkovi} - Aleksandra Peji} - ZoranKosti} - Miloje Veqovi} - Dragan @igi} - An|elko Zabla}anski - Petar Milatovi} Ostro{ki -Novica Tadi} - Zoran Mati} Mazos - Radmila \ukeli} - Radmila Lazi} - Milorad J. Niki} - Nenad@ivkovi} - Dule R. Paunovi} - Sawa Petrovi} - Jasmina [iki} - Darko Habazin Daks - SvetlanaStankovi} Avakumovi} - Grozdana Crepajac - Stanka Amon Rai~kovi} - Svetlana Biorac-Mati} -Zlatomir Borovnica - Bo{ko Topi} - Neven Milakovi} Likota - Veselin Gatalo - Hranimir-Hrane Milojkovi} - Qubomir Vujovi} - Milan @ivanovi} - Danijela Gli{i} - Ana Stjeqa -Qiqana Milosavqevi} - Tatjana Debeqa~ki - Jasmina Jankovi} - Gordana Vlaji} - NatalijaJakovqevi} - Zorica A}imovi} - Zoran Antoni} - Vitomir Mileti} Witata - Goran Poletan -Branislav \or|evi} - Aleksandar Obrovski - Zorka Stojanovi} - Christian Congiu - BorivojeSekuli} - Qubomir Teofanov - Aleksandar T. Arsi} - Nikola Jevti} - Borislava Dvoranac -Milo{ Elek - Milenko ^urovi} - Gordana Simeunovi} - Marko Stamenkovi} - MarijanaMladenovi} - Vera Krmpot - Peko Lali~i} - Branka Zeng - Zorica Senti} - mr Pavle Xeletovi} -Divna Bjeli} - Sawa @. Nedeqkovi} - Sawa Petrovi} - Lepa Simi} - Latinka \or|evi} - PeterHandke - Frank Wolfram - Tsehaye Hailemariam - @ivka Milo{evska - Olivera [ija~ki - QiqanaPetrovi} - Qubica Vukov - Bogdan Todorov - Zlatomir Borovnica, Sa{a Giqen - Gordana Mali} ...
Broj 1 - ISSN 1821-4703 (Online) mart 2010.
VELIKANI POEZIJE Sergej Jesewin
2 POETA Broj 1
SERGEJ JESEWIN
PESMA O KERU[I
Jutros rano gde strn {umi, lupkagde se beli trska u gugutisedmoro je o{tenila ku~kasedmoro je o{tenila `uti
Do u sumrak grlila ih ne`no i lizala niz dlaku {to rudi,
i slivo se mlak sok neizbe`no iz tih toplih materinskih grudi.
A uve~e, kad `ivina juri da zauzme motke, il' prut jak, izi{o je tad doma}in tmuri i svu {tenad potrpo u xak.
A ona je za tragom tr~ala, stizala ga, kao kad uhode... I dugo je, dugo je drhtala nezamrzla povr{ina vode.
Pri povratku vuku} se po tmini i li`u}i znoj s bedara lenih, mesec joj se nad izbom u~ini, kao jedno od ku~i}a wenih.
Zurila je u svod plavi, glatki, zavijala bolno za svojima, a mesec se kotrqao tanki
i skrio se za hum u poqima.
Nemo, ko od milo{ti il' sre}e, kad joj bace kami~ak niz breg,
pale su i wene o~i pse}ekao zlatni sjaj zvezda u sneg.
PEVAJ, PEVAJ!
Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari prsti tvoji igraju i kru`e.
Zagrcnuo bih se u dimu i jari, moj posledwi i jedini dru`e.
Nek ti o~i na grivnu ne sle}u, nit na svilu {to blista beskrajno.
Tra`io sam u toj `eni sre}u, a propast sam na{ao slu~ajno.
Nisam znao da qubav duboka - zaraza je, da je kuga ... strela. Pri{la je i zaklopqena oka banditu je pamet oduzela.
Pevaj, dru`e, nek se vrate dani i negda{we na{e zore plam.
Nek poqupcem ona druge hrani, pre`ivelo |ubre, divni {qam.
Ah, zastani! ne}u da je diram. Ah, zastani! ne kunem je ja.
Daj mi da ti o sebi zasviram na debeloj `ici koja sja...
Blista mojih dana kube jasno, u du{i je jo{ zlato starinsko. Mnoge cure i{tipo sam strasno, mnoge `ene u uglu sam stisko.
Na zemqi je jo{ istina `iva, opazih je i ja detiwim okom:
li`u ku~ku dok joj se sok sliva svi psi redom, na juri{ i skokom.
Qubomoran - zar da sam na tebe? Zar ovakvog da me sna|e jad?
Na{ je `ivot - posteqa i }ebe Na{ je `ivot - poqubac i pad.
Pevaj, pevaj! Ruke neka ma{u: kobni zamah - kobi }e doneti...
^uj ... nek idu svi u ... pivsku fla{u... Nikad, dru`e, ja ne}u umreti.
Sergey Aleksandrovi~ Esenin (3.10.1895-28.12.1925)
Jesewin va`i za jednog od najboqih i ujedno najomiqenijihpesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao "pesnikom sela", i u mnogim svojim delima bavio se `ivotomna selu. Ro|en je u selu Konstantinovou Rjazawskom regionu, 1895.
Broj 1 POETA 3
Milan Raki} VELIKANI POEZIJE
SIMONIDA
Iskopa{e ti o~i, lepa sliko!Ve~eri jedne na kamenoj plo~i,Znaju}i da ga tad ne vidi niko,Arbanas ti je no`em izbo o~i.
Ali dirnuti rukom nije smeoNi otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraqevski veo,Pod kojim le`i kosa tvoja gusta.
I sad u crkvi, na kamenom stubu,U iski}enom mozaik-odelu,
Dok mirno snosi{ sudbu svoju grubu,Gledam te tu`nu, sve~anu, i belu;
I kao zvezde uga{ene, koje^oveku ipak {aqu svetlost svoju,I ~ovek vidi sjaj, oblik, i boju
Dalekih zvezda {to ve} ne postoje,
Tako na mene, sa mra~noga zida,Na i{~a|aloj i starinskoj plo~i,Sijaju sada, tu`na Simonida, -Tvoje ve} davno iskopane o~i!
Na GAZI-MESTANU
Silni oklopnici, bez mane i straha, hladni ko va{ oklop i pogleda mrka,
vi jurnuste tada u oblaku praha, i nastade tresak i krvava trka.
Zaquqano carstvo survalo se s vama ... Kad oluja pro|e vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama,
kosturnica stra{na i porazom slavna.
Kosovski junaci, zasluga je va{a {to posledwi beste. U krvavoj stravi, kada trulo carstvo oru`ja se ma{a,
svaki le{ je svesna `rtva, junak pravi.
Danas nama ka`u, deci ovog veka, da smo nedostojni istorije na{e, da nas zahvatila zapadwa~ka reka, i da nam se du{e opasnosti pla{e.
Dobra zemqo moja, la`u! Ko te voli danas, taj te voli, jer zna da si mati, jer pre nas ni poqa ni kr{evi goli ne mogo{e nikom svesnu qubav dati!
I danas kad do|e do posledweg boja, neozaren starog oreola sjajem,
ja }u dati `ivot, otaxbino moja, znaju}i {ta dajem i za{to ga dajem!
Anegdota: Pa{i} i Milan Raki}U POLITIKU NEMA PEVAWE
Kada je pesnik Milan Raki} prvi put stupio u diplomaciju, oti{ao je i predstaviose Pa{i}u. "Ovaj... zna{ onaj... ja sam ~uo da ti peva{ pesme u pevawe, ali jesteonaj... u spoqnu politiku nema pevawe... nego ima da ~uva{ sve u dr`avnu tajnu, kao{to devojka ima da ~uva... ovaj...pre nego {to se uda onaj"... odgovori mu Pa{i}.
Ro|en je 1876 godine u Beogradu. Zavr{io prava je uParizu. Po povratku sa studija stupio je u diplomatskuslu`bu, u kojoj je bio skoro do smrti kao poslanik na{edr`ave u inostranstvu. Raki} se svojim prvim pesmamajavio u "Srpskom kwi`evnom glasniku" 1902. Napisao jemalo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao dapi{e. Sa [anti}em, Raki} je najuspelije obnovio na{urodoqubivu poeziju, na sasvim originalan na~in, bez pozei {ovinizma. Wegovo je rodoqubqe otmeno i plemenito,jezik besprekorno ~ist i krepak. Umro je u Zagrebu 1938.
MILAN RAKI]
BOGORODICI TROJERU^ICI
Nekog su ku~ke a nekog vu~ice Dojile u svome toplom naru~ju,A gde smo mi sad, Trojeru~iceDal' sledimo prtinu pse}u il' vu~ju?
Bejasmo vukovi, sad smo kerovi{to neke tu|e owu{e pragovenekakva mra~na sila nam preroviputeve na{e, stope i tragove.
Ne{to nam du{u ko le{nik krcako teg pritiska, no}u i dawu, pa sami sebi vadimo srcai izla`emo na vra`jem pawu.
\avo ih onda preciznim rezomza tren oprosti s telima na{im,pa nam sudbinu pro{ara vezom~ije se {are i u snu pla{im.
Zalud nam kose ~iste i belekada smo iznutra prepuni va{iju,da li bi ruke ~udesne hteleda opet u grudi srca nam za{iju?
Ko {to je Svecu ruka preraslada srca na{a opet se primejer, budu li nam svima ugaslane}emo imati voleti ~ime.
Znam, Majko, nije ba{ ~est slu~ajda ~udom rane zacele qute,ali te molim, bar nam otkqu~ajte negve {to nam vidike mute.
Dva srca velika ima{ u grudimaprepuna qubavi ka rabu svakomotmi nas vragu, vrati nas qudimana du{e na{e |avo je lakom.
[to da mi budemo ta sorta pasja,{to da se kola na nama slome?Daj da nam obraz opet obasjapomozi Majko, dok ima{ kome!
Sveti ti Jovan ruku od srebrana dar prilo`i uz ruke tvoje,ja srce prila`em pod tvoja rebrapre no ga |avo uzme pod svoje.
Milko Grbovi}
POETESE I POETE UDRU@EWA PISACA POETA
4 POETA Broj 1
Deset obra}awa Bogorodici Trojeru~ici Hilandarskoj
Majko Slova i Spasa, Trojeru~ice, neka na{e ~amce u blage luke iz gustih oluja s pu~ine dovedu ptice, izletele iz Tvoje tre}e ruke!
Trojeru~ice, katance, brave i vrata, bra}u u kazanu olova koje kqu~a, sve {to su bezbrojne ruke zakqu~ale, neka nam Tvoja tre}a ruka otkqu~a!
Trojeru~ice, dok nas love i mere metrom, litrom, kantarom, tegom i vre}om, Ti, dveju ruku sklopqenih pred kantarxijom, izmeri nas, i pomiluj nas, tre}om!
Dok ki{u protkiva susne`ica, i vuk, riba i vrana kre}u na nas, u lov, besku}nima u vejavici, Trojeru~ice, Tvoj tre}i dlan neka nam bude krov!
Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci, pred smradom na{ih grehova i rana, Trojeru~ice, nek nam se otvori crkva na Tvojoj tre}oj ruci sazidana!
Gole, mla}ene motkama, sekirama, oborene pod noge, i dotu~ene u podno`ju brda uz koje smo se peli, tre}om nas rukom, Trojeru~ice, isceli!
I uzvisi, tre}om rukom, Trojeru~ice, sve one koji su, stotinama ruku, stotinama godina, iz `etvenih slama, bacani na dno kazana i jama!
U ovom svetu neslanih mora i jela, dok nam se broje posledwi trenuci, nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeru~ice, so suza, skupqena u Tvojoj tre}oj ruci!
Trojeru~ice, luko i uteho, majko ~okotu kog raspiwu i tuku, smiluj nam se, gre{nim i ubogim, i primi du{e na{e u Tvoju tre}u ruku!
Dvema rukama sahrawene, Trojeru~ice, u ovu zemqu, ispuwenu mukom, nek nas iz ove crne zemqe u oblak ponese hrast, zasa|en tre}om rukom!
Qubomir Simovi}
Broj 1 POETA 5
POETESE I POETE UDRU@EWA PISACA POETA
Bogorodica Trojeru~ica
Ja ti ne do|oh, brza pomo}nice,Da bi mi otse~enu {aku zamirila,Niti da te nosim ku}i, Svemo}nice,Da bi zava|enu bra}u izmirila...
I{~upane su mi ruke iz ramena,Ku}a rasku}ena, a bra}a poklana,Pa si|oh do svog najdoweg kamenaDa sebe tra`im, Majko sa tri dlana.
Jedino ovde, Carice Nebesa,Na mom jeziku se moli bez zastanka,I ne la`e ni{ta, i ne jede mesa,I osam vekova posti bez prestanka.
I kad bi mi zemqu i jezik zbrisali,Sve, sem ove stope na kojoj sad stojim,Znam: jo{ se iz qudi nismo ispisali,A dok tebe ima da i ja postojim.
Matija Be}kovi}
Molitva za Kosovo i MetohijuBogorodici Trojeru~ici
Hilandarskoj
Presvetla majko, izvoru nade,Jedina `eno {to spozna Tvorcane dozvoli da nam Zavi~aj ukradeavet zlobnija od ikonoborca
Pomiluj rukom rabe pravoverne,vidarice na{a, uminulko rana,osokoli tvoje podanike smerneu jedno Saboruj Srbe Sviju Strana
Vera nam je, majko, ko bunar dubokaali sila |avoqa pritisnula danegledamo kroz tamu svetovida okanigde nema sunca - niti }e da svane
Podari nam zrnce tvoga bo`jeg dara,nek zasvetle silno ka Kosovu putiigumanko majko Svetog Hilandaratvoja tre}a ruka neka nas uputi
Neka slogu novu tihovawa stvore mudrost daj nam zmije i srce vu~ice,mnogoglasno najzad Srbi da zahorena Kosovu Svetom - Trojeru~ice
Veselin Xeletovi} Pavlov
Ruski pesnik i dramaturgAleksej ^urilov izsibirskog grada Krasnojarskadobitnik je nagrade "Srebrnopero Rusije". Dopisni ~lanPetrovske akademije nauka iumetnosti, ~lan Udru`ewanovinara Srbije Aleksej^urilov dobio je nagradu zakomad "Goli le{". Jer jeAleksej ^urilov poznat namakao i ~lan kluba POETA takoda imamo jedan dosta dobarrazlog da ga predstavimo nastranama prvog broja na{egelektronskog ~asopisa.
- Pre svega, ka`ite nam nekepodatke o sebi, gde ste ro|eni, gdeste i {ta studirali...?
- Ro|en sam u sibirskom graduKrasnojarsku. To je veliki sibirski grad ustrogom geografskom centru Rusije, onima milion stanovnika, vi{e desetinauniverziteta i akademija, pozori{ta,sedam sopstvenih televizijskih kompanija,
Intervju
6 POETA Broj 1
MAJSTOR GROTESKE IZ SIBIRA^LAN UDRU@EWA PISACA „POETA“
ALEKSEJ ^URILOV, pesnik, dramaturg,novinar, umetni~ki fotograf. Ro|en je1980. u Krasnojarsku (Rusija). Zavr{io jefakultet za filologiju i `urnalistiku idiplomirao na Krasnojarskom dr`avnomuniverzitetu. Od 2007. dopisni ~lanPetrovske Akademije nauka i umetnosti(Sankt-Peterburg). ^lan Saveza novinaraRusije, ~lan Udru`ewa novinara Srbije.Radi kao direktor izdava~ke ku}e"Krasnojarskoje Voskresenije".
Objavqivao je u listovima i ~asopisi-ma, a potom i u zbirkama pesama i uposebnim izdawima. U~esnik 43. i 45.me|unarodnih susreta pisaca u Beogradu.Laureat me|unarodnog pesni~kog konkursa"Srebrni strelac" (Los Anxeles, SAD).Nagra|en je medaqama me|unarodne fon-dacije "Mecena stole}a" - "Za milosr|e"i "U ime `ivota". Diplomant AmbasadeSrbije i Crne Gore u Ruskoj Federaciji(2006.) Autor je me|unarodnih foto-izlo`ba "Srbija i Crna Gora. Pogled izSibira" (Krasnojarsk, 2005; Moskva,2006; Beograd, 2006).
Aleksej ^urilov je 2009. godine dobiovisoku kwi`evnu nagradu "Srebrno peroRusije" za komad "Goli le{" u kojemsledi principe "teatra apsurda".
UMRO OD QUBAVI
Moja qubav srela se sa mojom smr}u.dugo su se sporile, re{avaju}i,
ko od wih treba da do|e do mene prvi.Qubav je govorila:
"On treba da prepozna mene!Tada on mo`e da umre sre}an!"
Smrt je odgovarala:"Ako on prepozna tebe,
on }e razumeti da ti nisi ve~na!I tada }e da umre nesre}an".
Ujutru, dogovoriv{i se, qubav i smrtzakucali su na moja vrata zajedno.
Ja sam umro od qubavi.
Prevod: Mirjana Demin,Milan Demin, Sergej [~eglov
novinske agencije, ~asopise, novine, fab-rike, dva aerodroma, muzeje. Malo premene tu su ro|eni ruski slikar VasilijSurikov, svetski operski peva~ DmitrijHvorostovski, pisac Viktor Astafjev.Surikov je `iveo u 19. veku, Astafjev jepisao u pro{lom, Hvorostovski trenutnopeva za "La Skala". Samo ja sam ostao imoram bodriti duh naroda. (Smeje se.)Zavr{io sam fakultet filologije i`urnalistike i diplomirao naKrasnojarskom dr`avnom univerzitetu. Od2007. dopisni ~lan Petrovske akademijenauka i umetnosti. Na jesen 2008. postaodirektor izdava~ke ku}e "KrasnojarskojeVoskresenije", taj naslov zna~i neki kul-turni vaskrs ili preporod.
- Kada ste po~eli pisati poeziju?
- Nakon toga kad sam zavr{io sa prozom!(Opet osmeh.) Objavqivao sam u listovima,~asopisima i zbirkama pesama. Ponekad~eka{ nedeqama izlazak iz {tampe novogbroja. Ne volim dugo ~ekati, zato samosnivao svoje kwi`evne novine za mlade"Zrenije" (Vi|ewe). Trenutno sam osniva~i zamenik glavnog urednika lista"Krasnojarskoje Voskresenije". To sujedine novine u Sibiru koje se bave samokwi`evno{}u, kulturom i umetno{}u. Inikakve politike.
- Vi ste u~esnik beogradskihme|unarodnih susreta pisaca 2006. i2008. Ali Beogra|ani su Vas upoz-nali, pre svega, kao umetni~kogfotografa i autora me|unarodnefotoizlo`be "Srbija i Crna Gora.Pogled iz Sibira". [ta je na prvommestu - fotograf ili pesnik?
- Ne mogu odvojiti jedno od drugog!Zajedno sa svojim kolegom prevodiocemSergejem [~eglovim pre {est godina smoproputovali Srbiju i Crnu Goru i `elelipredstaviti na{e utiske kako re~ju, tako ikroz umetni~ke fotografije. Pro{li smokroz Srbiju i Crnu Goru i na{e iskustvosa`eli smo u kwizi "Srbija i Crna Gora- Pogled iz Sibira", koja, osimfotografija sadr`i i tekst. Tada smoobi{li mnogo manastira, upoznali qude.Iz na{e saradwe proistekle su fotoiz-
lo`be koje gledali hiqade qudi uKrasnojarsku, Moskvi i Beogradu u tokubeogradskih me|unarodnih susreta pisaca2006. Tada sam i prvi put, u Beogradu,~itao svoje pesme u Udru`ewu kwi`evnikaSrbije. A fotoizlo`ba je na Drugomme|unarodnom festivalu pravoslavnihmedija u Moskvi bila nagra|ena.
- Ako govorimo o nagradama, nedavnoste dobili "Srebrno pero Rusije"za komad "Goli le{". Ta nagrada jebila sve~ano uru~ena u Centralnomdomu kwi`evnika u Moskvi. Visokunagradu ~estitala Vam je ambasadorSrbije u Moskvi dr Jelica Kurjak, anaj~itaniji list na Balkanu "Glasjavnosti" Vas je proglasio kao "majs-tora groteske". O ~emu pri~a taVa{a kwiga?
- Kriti~ari pi{u: "Sibirski pesnik idramaturg poput savremenog Gogoqa ukomadu "Goli le{" predstavqa mrtvuzajednicu, svet golih le{eva. Ismevabanalnost postojawa, opstanak mrtvihnavika i tradicija, oko{tavawe i automa-tizaciju mi{qewa i jezika". Sla`em se.Sa vremena na vreme gledam u ogledalo ika`em: "Dobar dan, Nikolaj Vasiqevi~".Gogoq uvek ostavqa me bez odgovora.(Opet se smeje.) Sa svojom kwigom sam gos-
Broj 1 POETA 7
Intervju
NESANICA
No}.
Na moja vrata zakucao san.
Sakrio sam mese~inu iza zavesa
i tiho odgovorio:
- Slobodno.
San je na prstima u{ao u moju sobu
potpuno ispuwenu mrakom,
lego na moj krevet
i usnuo.
Nisam do jutra zatvorio o~i,
~uvaju}i san moga sna.
Prevod: Mirjana Demin, Milan Demin,Sergej [~eglov
tovao na 45. me|unarodnom susretu pisacau Beogradu. U "Golom le{u" sledimprincipe "teatra apsurda" E`ena Joneskai Semjuela Beketa. U tragikomediji, kojase neretko pretvara u farsu, koristimaktivno kao glavni `anrovski pristupgrotesku i spajawe nespojivih umetni~kihdetaqa. Stvarno, predstavio sam u komadu"mrtvu" zajednicu, svet "golih le{eva"srodan Gogoqevim "Mrtvim du{ama".
- Opet proza. Pa gde je poezija?
- Pitawe je aktuelno, jer je Srbija pot-puno pesni~ka zemqa. Nisam i ja zabo-ravio poeziju. U kwizi su predstavqeni iprevodi mojih pesama na srpski, belorus-ki, francuski, engleski, esperanto, dans-ki, norve{ki, {panski i italijanski jezik.Prevodioci su Zorica Senti}, JelenaPavlovi}, Sergej [}eglov, PredragCrnkovi}, Ivan ^arota, Elfrida Mahuqa,Floreal Martorell, Xavier Diez i PaoloDe Bastiani. Pesme pi{em u avangardnomstilu. Tako|e sam ponudio ~itaocima iverzije svojih stihova prevedene na jezik"`iteqa" Marsa, Jupitera, Plutona.Opasno }itawe!
- ^udna poezija i malo ~udnovata.Kao da ose}amo neki spoqni uticaj uVa{em stvarala{tvu?
- Zahvalan sam sudbini da mi je pokloni-la susrete sa velikanima, kao {to je biorediteq i pesnik Miroslav Belovi} islikar - na{a Ruskiwa - Oqa Ivawicki.Dugo godina sam bio u poznanstvu sa wima.I ~ini mi se da je to taj uticaj o kojem stepitali.
- Ko je ~uo i gde ste sve, osimSusreta pisaca, u Srbiji ~italisvoju poeziju?
- Svugde, ali mi je u se}awu ostalo jednokwi`evno ve~e, u Biblioteci DositejObradovi}, u Novom Pazaru. Bili su tadapisci i pesnici iz Rusije, Bugarske iMalte. Novopazarskoj publici smo pred-stavili na{e pesme. Nas je pozdravio ipo`eleo nam dobrodo{licu zamenikgradona~elnika Novog Pazara VujicaTiosavqevi}. Govorili smo svoju poezijuna izvornom jeziku, a moju poeziju koju
~esto nazivaju poezijom "pozori{nog"duha ~itali novopazarski glumci LemanaBe}irovi} i Rifat Rifatovi}. Na krajuve~eri obratio nam se i direktor bib-lioteke Kostantin Jovanovi}, koji se zah-valio svim na u~e{}u, izraziv{i `equ dase ovo pesni~ko dru`ewe nastavi. To jenezaboravni susret. Qudi u Srbiji volepoeziju. Svi znaju da je to pesni~ki narod.Nije va`no da li je re~ o prestonici ilio nekom dalekom delu zemqe.
- Da li imate neku `equ?
- Kako da ne! Po~eo sam ozbiqno dastudiram jezik `iteqa Marsa, Jupitera iPlutona. A kada }u da nau~im mogu slobod-no ~itati prevode svojih pesama. Moram dakontroli{em! Re~ je ~itqiva {ifra, imabo`ansku prirodu i kosmi~ki nivo. Nemo`emo slobodno bacati re~. To je blagokoje moramo sa~uvati za budu}e generaci-je. U tom smislu POETA i jeste savremenii ozbiqni ~uvar re~i. Zato na kraju na{ebesede `elim ~asopisu sre}nog izlaska, a~itaocima i ~lanovima POETE uspeha upesni~kom stvarala{tvu.
Razgovor vodio Veselin Xeletovi}Preveo Sergej [~eglov
Intervju
8 POETA Broj 1
JADRAN
Moje desno uho slu{a more,
a levo igra sa morem `murke.
Ujutru se more krije.
I ceo dan moje levo uho tra`i more,
a desno `udi za krikom galeba.
Uve~e, kada levo uho prona|e more,
desno ponovo za~uje {um talasa.
A no}u, kada moje u{i usnu,
ja }u zatvoriti o~i
i ponovo u snu videti
Jadran.
Prevod: Mirjana Demin, Milan Demin,Sergej [~eglov
KRICI SRCA
Biha}, 17.o2.2010.
Na Dan zaqubqenihPogodi me muwaTrese me i lomiJo{ i danas jakoU du{i se mojojJavi miris duwaA u srcu krici
Zbog kojih bih plak'o...
Na Dan zaqubqenihnebo se otvori
Stvori{e se dvoriU jednome trenuI Valentin svetiOdnekud se stvoriUpita me: ''Da l' jeUzima{ za `enu?''
Bez rije~i mu ka`em:''Ne spomiwi `ene!
I posebno OnajDraguq izgubqeni!''
Najboqe bi biloDa spale i mene -
Nek se vatra sa mnom Vjen~ava i `eni...
On krilima mahnuK'o da lahor sti`e
An|eo se medniPored mene na|eOdnekud se sunceIza mora di`eDoplovi{e mojeIzgubqene la|e...
Na dan zaqubqenihTo legenda ka`e:Svako na|e qubav
Prvu i jedinu Samo jednom sve sePravilno posla`e -Sve qubavi prave Ispune sudbinu...
Omer Kli~i}
LjUBAVNA
Mali,Kako ni od kuda si priri{al
I misli si mi zel.Nisi ni pital
Ako to si smel.
I po cel dan sadVa misli te prizivan,S tobun pred o~ijahSre}na ja zaspivan.
Sada lih }utinKako srce mi zima{,Tvoje }u ja pak zet;
Da ja tvoje, ti moje da ima{.
I tako bit }e,Vidin ve} jasno;
Ju{to j' na{e vreme- Ni rano, ni ni kasno.
Tatjana Udovi}, Hrvatska
SUSRET
Pogledi se sreto{eOsmjeh ukrasi lica
Tijela se spoji{e, - we`no^vrsto zagrqena...
Srca zakuca{e br`ePru`i se ~arobna slika
Sretan susretKrunisa vje~nu qubav.
BEGEGNUNG
Die Blicke trafen sich,ein Lächeln
zierte die Gesichter.Die Körper berührten sich - sanft.
Fest umarmt,schlugen die Herzen schneller,
ein verzaubertes Bildbot sich.
Ein glücklicher Augenblickkrönte die ewige Liebe...
Marko Q. Ru`i~i}, [vajcarska
Broj 1 POETA 9
Pesme bez granica
THE POETRY GONE WITH THE WIND
I am thirsty for the secretsHungry for the beauty
Which I can find in themWhile I am trying all fruits
And getting inspiredI always return To the poetry
Even for a short timeI always return
To the memories Of the all which passed by
All colourfulAll that flew like a birdAll which is to be to me
The time I callThe time gone with the wind.
Passed poetryOr poetry that passed by
As trough it On the same roadsLeaving the traces
In the snow, The mud and the sand
I went, too.
Vida Nenadi}
ICH FÜRCHTE MICH
Als ganzes Land war ich glücklich und frei.Dann amputierten sie mir die Glieder...
Schmieden eine neue Zukunft für mich...Schrieben eine neue Geschichte…
Die Schlacht vom Amselfeld sei Vergangenheit,- dachte ich.
Gerne würde ich, für 's Kosovo Leiden, bettenHabe, aber, keine Hände mehr!
Flüchten wollte ich nie, Selbst wenn ich würde, kann ich nicht, -
Habe keine Beine mehr!Werde ich jemals mehr
die Klöstern vom Pe} sehen können? Fürchte mich!
Ich werde enthauptet werdenAm Kosovo!
Sladjana Setencic
Früstück in Novi Sad
Es packte mich beim Frühstücksmahleein Zweifel vor der vollen Schale:
War dieser grausiggraue SeeKaffee oder wohl eher Tee?
Liess sich dies letztlich unterscheidenoder ging's da um keins von beiden?Ich klebte auf dem Stuhl und stierte
stur auf das Undifferenzierte,das einfach alles offen liess,
weil's weder so noch anders hiess.Nun setzte ich die Lippen an
und schlürfte, bis es in mich rannund fand, zum Abschluss des Gedichts:
Es schmeckte das Gesöff … nach nichts.
Moral:
Der erste Blick, er täuscht dich immer,doch ist's beim zweiten oft noch schlimmer
Oskar Freysinger
VO IME NA VREDNOSTA
Eden redok blik i voshit za ~udatada ne gasne vo ime na gluposta
po svenata ti{ina so bezimeni imiwano znajni za sekogo,
a pak ni{to ne zna~atvo ime na vrednosta
{to ~ekori bez vrskavo potraga po ne`nosta ~ove~ka do
sopstven zaborav vo du{atatoj `ar {to go nosi, a sepak go kosi
i vo siot lavirint toj e uporen alpinistdo vrvot {to ~ekori
so bespravni prekori.
Katarina Jov~evska
Pesme bez granica
10 POETA Broj 1
OPRO[TAJ
U no}ima bez tvog zagrqajaBojim se smrti
Kao u nekom ko{maruOse}am kako otkucaji srca
Be`e iz mojih grudi iPune ti{inu sobe
Svojim neukrotivim plesomOnda ti se pribli`im
Poku{am da ti ukradem snoveDa te otcepim od jastuka
U tople talase tvog disawaUrawam kao dete
Koje u toj dragoj uspavanciNalazi svu ne`nost majkeTi mi odgovori{ na poziv
Stegne{ mi rukuTvoje jo{ uspavane usne
Tra`e mojeDotaknu mi ~elo
Na{ poqubac je qubavni sastanakSve oprosti i… izbri{e smrt
Il perdono
Nelle notti senza il tuo abbraccioHo paura della morte
Come in un turbamentoSento i battiti del cuore
Scappare dal mio petto eRiempire il silenzio della stanzaCon la loro indomabile danza
Allora mi avvicino a teTento di rubarti i sogniStrapparti dal cuscino
Nelle onde calde del tuo respiroMi tuffo come un bambino
Che in quella dolce ninna-nannaTrova il calore della mamma
Tu rispondi a quel richiamoPrendendomi la mano
Le tue labbra ancora addormentateCercano le mie
Mi sfiorano la fronte Il nostro bacio è un incontro d'amorePerdona tutto e… cancella la morte
Aleksandra Damnjanovic D'Agostino
Bi sakala
Bi sakalasvetlinata zlatna na sonceto
i ve~erniot purpur na zvezdite,vodopadite,
sternite,rekite mnoguvodni
da mi ja raspalat du{atada stanam vrutok
od koj ke se raznesemuzikata na mojatadu{evna harmonija
za zaedni~ki lavirintna qubovta
so moite bliski,so mojot narod
so mojata sakana zemja.
Bo`ana Pero Trajkovska
DEUS
Neka do|u moji ~uvariSkriveni u mi{i}ima korpusaPrenesena je wihova energija
Da me ute{eDeus ovde postoji samo za tebe
Apostoli da razumeju moju netrpeqivostNostalgi~nost i qubav
Misli ~esto premo{tene tamoU svaki pigment
Svaki deo vazduhaOd izlaska do zalaska
Natapkana sentimentalnost grebenaI potopqena u carstvo Deusa
Na dohvat do wegaRaduje me sasvim slobodan s obavezom
Samo prema moruSavez drugih bo`anstava
Uzima sloj po sloj i ga|a strelamaDo u~iteqa AmoraGreben nepokretan
Nedostupan bez moga prisustvaKada }e o`iveti moje suzeZajedno }emo ih podeliti
Srazmerno samo za nas
Kate Jovanovska
Broj 1 POETA 11
Pesme bez granica
SRBIJA
to nije jedna zemqato nije
nije jedna zemqa kao ostaleto je jedno veliko srce
koje kuca u ritmu qubavne pri~e
ostatka sveta Srbija
nije zemqa ...to je moja zemqa!
la Serbie
ce n'est pas un pays non
non pas un pays comme les autresc'est un grand coeur
qui bataux rythmes des amours
du reste du monde la Serbie
pas un pays ...c'est mon pays !
Zorica Senti}
Borislava Dvoranac
SOBA PUNA SREKE
Okrekem kqu~ u braviU bravi sobePune sreke.Uzeku bo`eSamo maloA ostaloNeka uzme
Svako od nas pomalo.Za sreku je potrebno
Tako maloJedan pogledJedan osmehPoklon mali
Da budemo zdravi.Kad beba
Prve korake praviSve u svemuSitne stvari^ine ~oveka
Ne tra`i punoLako ~e{ do~i
Do kqu~a u braviPokupi puno qubavi
Voleti i samoVoleti ~ovekaTo je najveka.
@ivka Milo{evska
Pesme bez granica
12 POETA Broj 1
(The pictureon the cover isan Ethiopian freedom warriortaken life byAlfredEisenstaedt,in 1935during straggleagainstItalian colonialpowers).
UNDEFINED SILENCE
No cry came from himHe shut his eyes and clung
to the horse`s mane.The wind whistled in his ears
And the bells up on the harness rangwild and shrill
A breath of deadly cold pierced him like a spear
As with a lust spurt, like a flash white fireThe horse of Adwa, speeding as if on wings,
Passed right before the face of the foremost warrior
To honor his glory, and say good byeTo his undefined silence
By thanking his struggle for our freedom
Tsehaye Hailemariam
THE END
The savour of fruits still remains in my mouth,
but the bitterness of words demolishes the clouds and wrings the snow counting the pebbles. But you never told me why you deceived me,
why with pain and injustice did you desire
to say that the endalways in tears
is cast to flames.
Kraniotis P. Dimitris
MI I ONI
Oni namerno bljuju sloboduDa bi nas zgrozili
Hvala nebesima mi nismoPutnici takvi koji se gadeVonja podpazuha i no`nih
Gljivica me|uprstovaMi putujemo drugom stazom
Sledimo ozonski miris ~e{njakaNa makadamu smaragdnomNaka|enim mirisima ambera
Mo{usa sandala i drugih miro|ijaSledimo tragove an|eoskih
Koraka i njihovih pe~ata I u nedrima nosimo talismane
Ljubavnih ostataka balsamiranimPoljupcima nebeskih stvorenja
Ne da bi se razlikovaliNego zato {to volimo
Fahredin Shehu, Pri{tina
Jen…
Jen záclonu poodhrnout,tam za tím domem a tou rekou,
u� asi le�íš, a i kdyby ne,myšlenky tvé by šly mimo mne.
Jen zpátky o kousek,za tou záclonou,neslyšíš, necítíš,
srdce buší.
Jen kdybys jednou slyšela,smutne zní,
mi aspon ano,stýská se, a ne málo.
Jen aspon v nárucí tisknout te,aspon polibek letmý,
mít te a nepustit,v objetí usnout si.
Jen bez sveta chvíli být,tak trochu pro sebe,
snít a nechat být,v rukou osudu (mel jsem s ním dohodu).
Jen chvíli být s tebou,proc ne?
a proc ano?Nechci se hádat, jdu hledat lano.
David Havlicek
Broj 1 POETA 13
Pesme bez granica
TRAGEDIJA PRSTIJU
zastani jednom na obali morareke ili jezera
uzmi vodu u dlanovene}e po`eleti tebepobe}e prestra{ena
mudrazna dobro, {to ~initi ume{
na prstima
Emil Biela /Emil Bjela
VIDEO SAM
video samkako je drveni Hristos
grlio zabrinutu du{u starcakoji se molio ispod krsta
na prstima sam oti{aoNa trgu ve~nosti
zasejani u mermerurastu u belini
i viju u kipovimaotrovani bolom vremena
primajubi~eve sunca
pljuckaju ki{omiz krvavih usta
muke~istili{te je
po~elo na zemlji
Robert Czop/Robert ^op
APSOLUTNA BIT
Naoru`an jedirkama-
A {ta ti ima{?Slepe metkeSivi opasa~
Tadeu{ Lira-Sliva
TAKO MALO
Tako malo je potrebnoda bi se na ustima deteta
zadr`ao osmehi radost
Tako malo-{aka supe dok je u d`epu
praznina-dobra re~ dok je okolo teror
-mal~ice slatki{a dok je uku}ipakao
to je tako malo a kako te{kou tome ludom
neljudskom vremenu.Nesre}a u Bieslanu
Kad su planirali zlo~inzvezde su umrle
a kad su upali u {koluniko nije pomogao...
i samo sve}e opet gore
Gra`ina Drobek-Bukovska
ZASEJANO VREME
Ispovedam se travina vetru
cvetovimanegde zaboravljenimna kraju svake jeseni
pticama koje vise na nebudugim besanim no}imaIspovedam se stazama
pa{njakaumornim kapelama pored
putevastarcima postavljenim ka
izlaskumladala~kom prkosuI minu}e ta ispovest-
negde iznad meneu ube|enju u krivicu
~ekaju neobra|ene zemlje
Vaclav Turek
ZAVOJ
iza zida }utanjau bojama o~ajanja
pulsira bez prestanka`iva rana
vreme je da se ju je previjere~ju
Vanda Novik-Pala
U INAT
zamolio sipoeziju na zidune smatraj jekao proizvod
moja crna listau toku dve godine
obogatila se za Tebe
Kri{tof Grabonj
ONA
Imam mnogo licai dva imena
I zato mi je izmi{ljeno tre}e ONA
Jedina istina bio je napisna ru`i~astoj ma{nici
ro|ene deceBezli~no prelazim
preko pragova vremenai iz dana u dan
sve vi{e verujemu karakter kamena
Halina Kurek
BALKANSKI KRAJ VIJEKA
raslo je smanjivalo sekolo - na krateru vulkana
na nebu je za{umio let svetihi prokletih
na polju lavine vihorabrale su karanfile
`ene - guraju}i lament uoblake
zapaljene okolice su slavilenovokomponovane korifejemjese~ina je rasvjetljavala
remek-`rtveproljetna djeca podzemnog
vremenasastavljala su kosti
ispred hramasrednjovjekovni krst krasio je
kala{njikov
Olga Lali}-Krowicka
Pesme bez granica - Poqska
14 POETA Broj 1
Sa poljskog jezikaprevela: Olga Lali}-Krowicka
KU]A
Tek {to je ku}u podigao,Ku}a je po~ela da pada.
Okrenuo se od svog prepla{enog srcai u`urbano zapo~eo da unosisve {to je moglo podupreti,
zadr`ati od zaborava:i ribe, i ptice, i zveri, i biqe,i `ene, i decu, planine, reke,neba, i {ume, i pesmu, i osmeh,
radost, i tugu.Unosio je.
Grozni~avo. Strasno.Sve dok mu se pogled
nije i{~a{io o gomile krhkih stvari,
i nije znao {ta da unese jo{.U prazan je prostor uneo zemqu.
I kada je zemqom napunio,i sam se u ku}u uselio.
Zlatko Vasi}
NAD KOLEVKOM BALKANA
Bo`e, ~uje{ likako u ime Tvojeodzvawa molitvapovrh bo`ura,
nad kolevkom Balkana.Bo`e, ~uje{ li
kako nova opela prizivajuoni {to ispuweni tobom
nikad biti ne}e?O, bo`e, zna{ li
kako za tvojim pogledomvape zgari{ta hramovai Kosovo, kao raspe}e?Bo`e, gde li je sadaTvoje svevide}e oko,
da vidi kako sesuzama bezdana
umiva poqe {irokood Vidovdana do Vidovdana?
Bo`e, ~uje{ likako korewe ~upaju,kako se Tebe ne boje,
kako me|ekroje,
tamo, gde Kosovo je,srpsko i Tvoje?
Milanka Golubovi}
NEPREBOLNA RANA
Ima ne{to {to je ja~eI od mene i od svijeta,To je tuga {to te nema,Sre}o moja oduzeta.
Ima ne{to {to je ve}eOd planeta i svemira,To je rana neprebolna
Pa mi du{a nema mira.Ima ne{to u grudima
[to ih kida svake no}i,To je ~e`wa da se vrati{A znam da mi ne}e{ do}i.
Ima ne{to nemogu}eNe mo`e se da opi{e,
To je `eqa da te vidimA znam da te nema vi{e.
Ima zvijezda {to mi sijaI na nebu kad je tama,To je zjena tvoga oka -
[to me svuda prati mama.Ima rana ima tugaIma jecaj, suza ima
Kad te tu`no zovem, mamaA niko se ne odaziva.
Zorka ^orda{evi}
PRA\ED BAJKO ILIJI
Lijepo li jeU sebe pogledat'
A jo{ qep{eVi|et' ~ojstvoI qepotu du{e
Pa je |eciSvojoj
Podijelit'Da osjete
[to je svjetlostI da vi|u
Kojim putem
Marija [korni~ki
Broj 1 POETA 15
POETSKO SRCE
SVETIWA
Zatreperi zvijezda sjajnapade dole sa visina,
kroz prozor~i} uplakanadozivala majka sina.
Mjesecu je {aputalasvoju tugu, sudbe klete,molila je Vi{weg Boga
da jo{ vidi svoje dijete.
Dok se mjesec kotrqaokroz {aptaje majke mile,zanijemi{e wene usne
{to molitvu su zborile.
Na bijelome kowu majkau snu krenu na veseqe,{apu}u}i Vi{wem Boguprenijela je svoje `eqe.
Mila majko, Paraskevaza{titi mi djecu moju,ispuni mi zadwu `equda izdahnem u spokoju.
Ne vrati se zvijezda sjajnasa visina {to je pala,niz liticu od `ivotagase}i se kotrqala.
[aptaji su za}utalimjesec tu`an ~eka zoru,hladno lice, nasmijanozaspalo je na prozoru.
Sveta Petko, Paraskevaza{titnice djece, mila,
na majku me Ti podsje}a{i Ona je takva bila.
Dragi Bo`e, spasio~ei Tebi se mnogo molim,
sa~uvaj mi uspomenena Svetiwu koju volim.
Milisav \uri}
A LA JESEWIN
Tu, do mene, sedi.Glavu gore, u`ivaj.
Ni{ta tebe ne sme da najedi.Ti svira~u samo sviraj.
Sviraj pesme od davnina,a ti du{o ne tuguj.
Bila si znam sa mnogima,no}as se mome pijanstvu raduj.
Zagrli me, qubi me, to je zanos.Nema bola kad se razvrat `eli.
Nema ni~eg. Hajde, vuci me za nos.Ja i tome znam da se veselim.
Gle, kako si slatka, jedra.Vidim gori{ od po`ude.
Daj i ja }u rukom u ta nedra,{to mnoge promeni{e qude.I ja }u skokom u taj pakao,o o~i {to la` prosipate.
Za muziku no}as sve bi dao.Hej svira~i, svirajte, svirajte.Ati du{o, glavu gore, u`ivaj.
I bli`e, tu do mene sedi.Sutra }e drugi pesme da ti zborei mo`da {amar osmeh da ti sledi.
A ti svira~u samo sviraj.Sviraj pesme od davnina.
U `ivotu sve je igra.Ja }u daqe pijan,
od `ivota ko od vina
Qubodrag Obradovi}
PROMETEJ
Prikovani za stenuvlastite ta{tineprokliwemo vatrukoja raskrinkava
u qubav prema qudimapreru{eno samoqubqe.Uzalud dozivamo Had
neume}a.Orao savesti
kquje nam utrobu.
Neda Kova~evi}
POETSKO SRCE
16 POETA Broj 1
Broj 1 POETA 17
Predstavqamo kwi`evne klubove i udru`ewa
Oslikana poezija ili poezija slike
18 POETA Broj 1
Badwe ve~e 2009. qeta Gospodweg. Niz pusturavnicu Kosmeta spustila se hladno}a i tuga.Smrznutu zemqu prekrio sneg i ti{ina. Samo pokad kad vetar zawi{e grane {ume pa one razbaca-ju senke po zale|enoj zemqi kao da se ceo jedannarod ra{irio po belilu i kao da se kre}e uduga~kim litijama prema crkvi koja se sru{ena itamna crninom zgari{ta probija kroz belinu snegakoji je zveri sakrio tragove. U {umi se ~uje retkozavijawe vukova i tihi {tropot qudskih koraka, paonda opet zavlada ti{ina. Metohiju prekrilamagla pa se na ~as ~ini da }e iz we izjuriti vojs-ka kowanika u sjajnim oklopima i isukanimma~evima prese}i vreme koje je no}i silnorazdu`ilo da su se dani pretvorili u tek kratakstru~ak svetlosti. Kroz sneg {kripe qudskikoraci i dahtawe odbija retke pahuqice kojevijore kroz no}. ^ovek umotan u duga~ki kaput i sapodignutim reverima na trenutak iza|e iz {ume aonda se opet izgubi u senku. Iza wega ostaje {umauokvirena u te{ku tamu iz koje u daqini, treperijedno malo i {kiqavo svetlo. Hoda tiho i oprezno.Kre}e se samo sebi poznatim putem izme|uru{evina pokrivenih snegom. Zastaje kraj sru{enogi izlomqenog grobqa. Nemo se krsti. Mramorneizlupane plo~e na grobnicama proviruju kroz snegpa mu li~e na {irom otvorena vrata neke ku}e krozkoje su doma}ini iza{li i oti{li nekom novomprebivali{tu ostavqaju}i ono pre|a{we prazno imisti~no. ^as gleda u mra~no i izlomqeno grobqesa pootvaranim grobnicama, ~as ka zvezdanom nebupa se krsti i osmehuje.
Voskresenije.- [apu}e i pa`qivo kre}e daqe. -Mislili ste da }e te nas satrati, ubiti, uni{titi.Da }e te nam kosti razbacati i tako ukinuti.Izbrisati. E pa varate se. [to nas vi{e mu~ite isatirete mi se vi{e upisujemo u kwigu `ivih nanebu i vi{e i ja~e saborujemo u slavu Boga.-[apu}e i stiska ~esnicu ispod kaputa.
- Vi ste mislili da }e te nam ru{e}i crkve imanastire, paliv{i nam ku}e i ogwu{ta, sru{ili iBoga i uspostavili va{eg {ejtana? O kako ste ula`i nastali tako u woj, `ivite i nadate se. Na{edu{e niste sru{ili i spalili jer na{e du{e nisuzemqane kao va{e. One su nebeske i ni jednimzlodelom ni jednom paqevinom ni ranom vi na{edu{e ne mo`ete dohvatiti.-
Iz vojnog logora kraj kojega se prikrada, ~uje sezveckawe metala i {kripa na koju, se on skriva uduga~kom kaputu i nestaje u senci drveta pa ~ak idahtawe zaustavqa huk}u}i ispod revera kaputa.
Eto i va{i su se pomaga~i `icama ogradili inaoru`ali u strahu. Od koga? Od vas nisu jer suvama blagoslova doneli da nas palite i progawate.Od nas? Pa mi smo toliko mali da ni da ho}emo nemo`emo im zverstvo u~initi. Pa koga se onda boje
na svetoj Metohiji? Od kogase naoru`avaju i stra`are.Od koga se skrivaju pobunkerima izme|u vre}a peskai `ice? Od Boga, isto kao ivi. I koliko god vamblagoslova davali da namru{ite bogomoqe i manas-tire, ku}e i sela, vi{e se istrahom naoru`avaju. Svesnisu da nebo zna za trgovinuna~iwenu sa vama. Trgovinuna{im telima i na{im organ-ima koje ste nem ~upali i vadili. Da. Mo`da nijevideo ~ovek to ~ere~ewe ali video je SUDIJA itoga vas je spopao strah. Znaju, kao {to znate i vida nam ru{e}i crkve i manastire podi`ete nove nanebesima. Novije i jo{ veli~anstvenije u kojimana{a bra}a i sestre izginuli od va{e paganskeruke ve} saboruju u ime Hristosa koji je na{ jedi-ni mesija i isceliteq. Oj jadnici slepi koliko suva{e nauke plitke kada jo{ niste saznali da stenas svaki put razapete uz Hristosa svezali za Wegai da vam On dolazi sa platom.-
Tek kada se {kripa smirila hoda daqe. Hoda svepa`qivije i opreznije. Provla~i se ispodsru{enog zida i nagorelih greda. Provla~i seispod vojne bodqikave `ice i nakrivqenih lunetai pilastara pa kroz sru{ene bifore ulazi ucrkveni hram razru{en i sagoreo. Stoji u polagra|evine kroz ~ija izgorela i sru{ena oknasvetlucaju zvezde. Stoji i podi`e glavu ka nebucrkve koje su sru{ili vandali i uspostavilisvetlucavo nebo svemira direktno u hramu, neznaju}i da su ru{ila~kim besom i vandalizmompomogli jednom narodu da la|u svoga spasewauplovi u luku nebesa i spasa. ^ovek stoji podignuteglave i izgovara tihu molitvu dok mu se u zenica-ma me{aju suze sa retkim sitnim pahuqicama. Tekneke se re~i iskradu kroz uzdah dok one druge koje{ap}e kovitlaju kroz iskrice pahuqica i bu{erupe kroz zimu poput trube kroz koju ~ovek hu~isvoju bol kroz sru{eno nebo hrama.
Bo`e svesilni, koji sedi{ na prestolu ve~neslave, koji si nevidqiv a sve vidi{, i ne~ujan asve ~uje{, s an|elima Ti se poklawam i sa sveci-ma molim: ne odbaci stvorewe tvoje zbog greha, nooprosti, pomiluj i spasi.-
Wegov glas kovitla sru{enim hramom. Udara uzidove crne od ~a|i i odbija komade maltera sakojih svetlucaju fragmenti uni{tenih fresaka.Iza sru{enih aheiropita podi`e se tanak stubi}dima i ~ovek podi`e glavu. Ose}a miris paqevineali i miris tamjana i udi{e duboko u plu}a. Onabol koju je uneo u hram preplavqa ga i svakogatrenutka preti da ga savlada i sru{i. Seda na
Broj 1 POETA 19
Kratke pri~e, pripovetke, crtice...
BO@I] METOHIJSKE TI[INE
20 POETA Broj 1
jednu izvaqenu kolonetu i vadi iz grudi ~esnicuumotanu u salvetu:
Ja ti Gospode nemam sa kime prelomiti ovu~esnicu. Nemam sa kime uneti ni badwak u ku}u nipolo`ajnika do~ekati. Nemam Qubavi moja sa kimeni Ro`detstvo zapevati ni molitvu iskazati. Ostaosam sam u sru{enom i pustom selu, pa ko velim dado|em ovde u hram sveti i sa Tobom prelomim~esnicu i sa Tobom Ro`detstvo tebi otpevam. SaTobom bi eto u Tvojoj sru{enoj ku}i badwakproslavio. Jer veruj mi jo{ mi je gore u ku}i gdeme sa zidova gledaju slike dece moje {to po svetulutaju i tra`e svoj smisao i {to me sa zida gleda-ju slike roditeqa {to prese~e muka i progon, pa seTebi uputi{e prije vremena da tra`e utehu i spas.-
U dno jednoga zida on ugleda ulubqen i zatrpanlahan, pa ga podigne i obrisa rubom ko{uqe. Izxepa izvadi politru vina pa polako naspe u onajulubqeni lehan i stavi na salvetu koja istoga ~asapo~e svetleti kao carska trpeza. U sru{enom~iraku, prona|e komad dogorele sve}e pa i wegaupali i krstom se oseni:
- Ako su gresi na{i veliki, milost je Tvoja ve}a;oprosti i spasi nas. Pogledaj milostivo nastradalnu majku, na sirotu udovicu, na decu wenu isve srodnike, i ne dopusti da stradawe wihovoprema{i snagu wihovu. Usli{i Gospode i molitvesvih sirotih majki, koje samo u tebe gledaju i odTebe pomo} o~ekuju; jedini za{titni~e i ute{itequmalih i ostavqenih.-
Onaj stub dima izxikqao iz ru{evine i zgari{tapodi`e se jo{ vi{e. I iskre po~e{e iz wega izni-cati prema sru{enom nebu crkve i premaspu{temom nebu neba.
Sveti Savo, o~e na{ i molitveni~e predGospodom, blagoslovi tvoj srpski narod i izbaviiz nevoqe sve srpske stradalnike. Bo`e pomozi ispasi. Amin.-
Izgovori ~ovek i za~u|eno pogleda. Iz onogastuba dima izniknu silueta monaha sa kandilom uruci. Riza mu beja{e duga i iscepana sa stopedeset krvavih rana na sebi. Stajao je visok ikolosalan. Noge mu beja{e na zemqi a glava pro-maknuta izme|u luneta u zvezdanom nebu. Sru{enubogomoqu ispuni wegov glas:
Ustani, mili moj.- Re~i uzbuni{e vetar i zvezdeuzdrhta{e od wegove siline.
Znam ja, verni moj koliko je te{ka na{a sudbinazalomqena izme|u ~equsti dviju zveri. Znam jersam i sam iskusio tu besomu~enost. Ali i samspaqen znam da koliko god nas vi{e ru{ili ispaqivali mi se vi{e i sna`nije uz Boga vezujemoi vi{e i bogomilije uz veru prihva}amo. Eto nameni je celo telo od rana, od sru{enih i spaqenihhramova srpskih, vere kojoj sam i sam kalem bio iostao. Znam da te bole samo}e i zbegovi. [toheroji po robijama i sirotiwstvu muku mu~i apogan slavi sebe i a`dahu. Vidim ja i prognanekako komada hleba tra`e i kako se ispred wihovihruku vrata zatvaraju. Vidim kako se roditeqiskrivaju od dece i jecaju molitve. Znam da dozi-vate svoje nestale, silovane, ubijene, poklane.
^ujem im imena ovde na nebesima. Hu~e kao slapovipo carstvu nebeskom va{e suze. Mili moj rode.Svaka suza za wih je jedno sveto vi{e na nebu.Svaka sve}a za wih je jedno vi{e kandilo na nebu.Svaka no} u molitvi na zemqi, jedno je ve}esvedanije na nebu. Svaka va{a rana jedna je vi{estepenica u Carstvo nebesko. Dobro pogledajKosmet i vide}e{. U grobovima ne le`e `rtve negoih xelati ispusti{e u nebo a du{e svoje u zemqu imuq nastani{e pa tamo ri~u i urlaju odbesomu~eni{tva. Jo{ samo malo. Jo{ koliko maloi do}i }e na zemqu satira~. Do}i }e sud i Sudijada sudi i `ivima i mrtvima. Ali do tada zver }enapasti zver i kida}e meso i utrobu jedna drugoj..i svuda }e biti pogrom i rat.. I svuda }e mrtvile`ati mrtvi. Evo ve} po~iwu pqa~ke i terori.Ratovi i paqevine. Silovawe i obiqe bluda. Alipo~iwu i poplave i ki{e, vulkani i vreline.Po~iwe i priroda da najavquje kraj zverstvu izveriwu, a Bog po~iwe da pere zemqu odne~astivog i da mu satire trag. Mnogi }e narodiuni{titi sebe sami i sa zveri se smaknuti u ad.Vas? Vas koji verujete i qubite Boga, kao {to re~eSveto pismo zver ne}e mo}i ni dota}i. Vi, plememoje osve}eno koji ste krvqu pla}eni na nebu zver}e obi}i jer }e samo u zveri sli~noj sebi prona}ihranu i `rtvu.. Vas i spaqene i pobijene uze}e`ive Bog u svoju novu Crkvu . -
^ovek pade na zemqu i vide na tren lik SvetogaSave kako zakriquje telo puno rana i kako iz svakerane proviruje po jedna sru{ena bogomoqa pa jekneod bola.
U sru{ena vrata udari silna svetlost i prahsnega se podi`e a sa sru{enog zvonika zazvoni sto-tine zvona. ^ovek podigne glavu i vide da kroz onavrata puna svetlosti ulazi maleni ku{travi de~aku beloj ode}i. Vide ga kako kora~a po hramu ipodi`e ikone pa ih celiva i sla`e po nagorelimzidovima. Vide kako se ikone arheiropite i kakoiz wih u hram blesnu{e likovi `ivih svetiteqa.Vide i mno{tvo naroda kako dolazi u hram i kakosa neba nahrupi sijaset svetlosti, i kako seispravi{e ~iraci i zasija{e kandila. Vide i bogo-moqe po Metohiji sru{ene i spaqene kako zasi-ja{e svetlom i kako iz wih {irom Kosmeta pote~eiz hiqade grla:'' Ro`detstvo tvoje Hriste Bo`ena{..''
Obuze ga silna radost i sre}a. Dugo je lomiosvoju ~esnicu i delio sav ozaren i sre}an. Dugo se~ulo pojanije i molitva a onda ~ovek kona~nouhvati daha i jekne:'' Hristos se rodi.'' Hiqadeglasova natisnutih qudi u hramu nad kojim seizme{alo nebo sa zemqom i u kojem su svetleli`ivi svetiteqi sa freski crkve i freske neba,odjekne: '' Voistinu se rodi.'
Iza vojne bodqikave `ice, zare`a{e dve zveri.Ona, naoru`ana i mo}na sa podozrewem i strahompogleda u izleglo ~edo svoje.
Na Bo`i} qeta Gospodweg 2009. Rab Bo`iji Boris S. Staparac
Kratke pri~e, pripovetke, crtice...
Ponosno predstavqamo POETU
JO[ JEDAN KRUG
Za{to mi opet vra}a{ belutkemoravskih skuta i ukus rose;
upli}e{ zvezde u plamen kose;`ubori{ pesmom dok sedim }utke?
[to budi{ rumen usnulih htewa,jaro{}u `udwe mrvi{ ti{inu
u mojoj tami i mome vinu,ne`alno skriva{ staze spasewa?
Prosta ti du{a grehove mno`iose}am nemir svuda po ko`i
slomqena strepim nadomak vira.
Varqiva reka predajom te~e,u modroj ~a{i umire ve~e
posledwe misli gitara svira.
Osmeha bludnog otapa penakamene suze ozeblog srca,
izgubqen ponos pod wima grcai bri{e obris moga imena.
Bezdani pogled, hajdu~ki drug,`estinom qubi! Vrte{ka kre}e!Stresam sa sebe pahuqe sre}e,
bezna|em pla}am jo{ jedan krug!
Aleksandra Peji}
JEZIKRVQE
Tarom kamewe, Pivom drvqe,Drinom, Neretvom, Savom - glave,
kroz ovo usko jezikrvqedosad se barem tri Morave
krvi razbratske razgrana{eprema tri slivqa ka tri mora,a sve iz jednog vrela, na{eg -
istog `ubora i romora,
iz mrzoslovqa jezikrvnih(u vlasti drugih), iz jaruge
Ju`nih Slovena vje~no kivnih
makar na jednog od tri tvorcaprema kojima jedni drugei pi{u nebom krvqu koca.
Zoran Kosti}
PRO[LOST
Ve} odavno lipa stara ne miri{e,To prole}e pro|e sa vihorom lakim,A jo{ miris onaj moja du{a di{e,
Probudi se ~e`wa sa prole}em svakim.
Davno pro{lo vreme ~eka me u ~amiI blista k'o suza nevinoga roba,
Samo katkad nazrem iskricu u tamiI osetim miris prohujalog doba.
Na svakoj se stvari pau~ine splelo,Pra{ina po tihoj, oronuloj sobi,
Gde smo jednom, dragi, uzdahnuli vreloI pri~ali, sre}ni, o budu}oj dobi.
A sad ni~eg nema, sve je utihnulo,Moje slutwe sve su mra~nije i te`e,Rasplinu se vreme {to je nekad bilo,
Samo jedna suza za wega me ve`e.
Ivana Petkovi}
PESNIK IZ INATA
Kao kosa bez pramena,Kao ruka bez ramena,Kao wiva bez semena
-Ja sam vatra bez kremena!
Kao leptir u oxaku,Kao muva u stomaku,Kao voda u bardaku
-Ja sam pliva~ u muqaku!
Kao kristal u marketu,Kao poklon u paketu,Kao dobo{ u ruletu
-Ja sam sluga ovom svetu.
Kao majstor bez alata,Kao {uster bez zanata,Kao vladar bez senata
-Ja sam pesnik iz inata!
Miloje Veqovi}
Broj 1 POETA 21
TAJNA
Sino} mi je rosa devi~anski ~istaPevala na dlanu odu tvojoj kosi,
[to niz gole grudi mese~inom blista,A mene u zanos k'o pijanca nosi.
No}as mi je vetar, povetarac tihi,[aputao tajne mirise tvog tela,
Dok luduje dodir k'o pesma pastirki -Buja{ u naru~ju sva ~edna i vrela.
Pred zoru su sasvim utihnule pesme;Sunce nas je drsko na{lo ispijene,Ali tajnu nikom ispri~ati ne sme,
Jer strasti su ja~e kad su sakrivene.
An|elko Zabla}anski
ZAPIS
Ima jedna zemqaNa raskr{}u Balkana
U kojoj sam ro|enIzme|u vu~jih zuba
U crnom pohoduMnogi su u woj tra`ili
Krvavo svoje sunceNalazili smrt
Na Svetom drvetuSveti ZAPIS:
Krst, srce i ma~ -Tragovi ^arnojevi}a
Vrhom vezan za neboKorenom za dnoPetsto godina
Starostavni hrast
Oti{ao bi onAli je uzemqen
U duhovni prostorSrpskog naroda
Kad se jednom preseliU crnu kwigu ve~nosti
Za wim }e ostatiVERA, QUBAV I MO]
+ Dragan @igi}
MO] @ENE
Na livadiod mojih o~iju
u pono}skinula se gola,ra{~e{qala kosu posutu zvezdama
i pojahala crnog kowa!
Na crnom vrancu dojahala je gola
do vodenice re{ena
da proveri za{to se |avo
u pono}pretvara
u kamen vodeni~ki!
Pustila je oznojenog vranca
da se napije u pono}
sa potoka ispod wenog pazuha.
Uznemireni |avo, koji se prethodno
u vodeni~ki kamen pretvorio, od wene lepote
u pono}sasvim se qudski
raskamenio!
Petar Milatovi} Ostro{ki
NI[TA NIJE PRE]UTANO
Ni{ta nije pre}utano.Sve je ve} re~eno
i izgubqeno.
Novica Tadi}
22 POETA Broj 1
Ponosno predstavqamo POETU
MOLITVA LAZARU
Pro{lost tvoja, zemqo pradedova,vodiqa je na{a kao sunca zraci.
Zemqo plemenita, mu~eni~ka, slavna,iz tvojih grobova gledaju junaci.
Gledaju, prokliwu}i mole,da tragove zveri mi nesmemo skriti!Sti}i }e nas usud, kletva od davnina,il' budimo slo`ni, il' nas ne}e biti!
Manastirska zvona u pepelu zvone,jo{ ih ~ujem, u srcu mi je~e.
A zgari{ta sveta, rawena i bolna,dozivaju, pla~u, suzom koja pe~e.
Krvave su reke {to Kosovom hu~e.One nose glase Kosovskih junaka.Mi smo deca onih, koje sada mu~e,
prevr}u}i kosti, slavnih nam predaka.
Sveta glavo Lazareva, osvetli nam pute!Poka`i nam kuda treba po}i,
i naredi zverima da }ute.Podari nam snage mudrosti i mo}i!
Da ponosni podignemo glavu,pred hordama bezumnih, sa ma~em u ruci.Neka tvoja svetlost, tvoja mo} i slava,
putokaz nam budu, u bolu i muci.
Pomozi, da sa~uvamo slavu predakai na svome pragu, do~ekamo sutra.
Da zbog na{e dece, na{ih potomaka.Osvi}u nam ovde nova, lep{a jutra!
Radmila \ukeli}
SAMOHRANA
Sobom hranim se.Budem gladna,Budem sita.
De{ifrujem rukopis sna -Ni~ije stado.
Na mom ga izvoru pojim.Na sopstvenom jeziku
Koqem.
Radmila Lazi}
OPTIMIZAM
Prebijen pas i ja Bez `ivotaU ti{ini
AvetiVuku nas
Mehani~ki mi~emo kostiKosture pihtije skrivaju
Degeni su na{i geniMozak u pau~ini
Podsmeh smo sebiKao kamen
Te{ko je nositi telaIzme|u sve`ih brazdi
Prepuni ~emeraBiti kao pero lakiPas i ja prebijeniMimo svetla u tamiU daqini svetlost
Se}amo se suncokretaKoji ka suncu gledaju
Seme wegovo u sebi ose}amoObliva nas toplota
@ivot u nas se ulivaSvetlost sunca obasjava nasMi smo samo suncokreta dva!
Zoran Mati} Mazos
K'O OD HARFE POKIDANA STRUNA
Voqela sam proqe}a i qeta,voqela sam jeseni i zime
i sve vrijeme provedeno s tobom -voqela te sve ove godine.
Za{to si se tako promijenio,{to ti du{a sad otrova puna -{to je na{a qubav sad postalak'o od harfe pokidana struna?
Sada `alim prohujalo vrijeme{to sam s tobom uzalud tro{ila -shvatila sam, ~ini mi se kasno,
jer sam tebe ludo zavoqela.
Stojanka SEKA Zaki}
Ponosno predstavqamo POETU
Broj 1 POETA 23
24 POETA Broj 1
NI ZIME NIJESU[TO SU NEKAD BILE
Stojserski bluz
Ma kakve zime; ovo su qeta spram onog ~uda i zimotvorine!
Trebala nam je ~itava ~eta da prti ili da gaca torine.
To zimu{tine bijahu, qudi!I da vam pri~am, ko bi mi vjerova?!
svuno} od silne ci~e i studi rafalno pucala stabla cerova.
Za`dije sjever s Gradine ro{ave sve iznad neba svrdlicu di`e zbog wega danas bure i ko{ave
pate od kompleksa vrednosti ni`e.
Ta studen zbratimi ma~ku i kera ne da otkida, re`e ko blawom smrznutu `ivu iz toplomjera
vadili pa se klikerali sa wom.
Ledenice se uz oxak dime svega ga zakite, nalik cvije}u kad `ena stisne muzari vime
u kravqa~u mle~ne kockice slije}u.
Kad nam se snijeg ko pelcer primi povr{i kleke, jele i omore,
zbog na{ih zima ~ak su Eskimi hroni~no patili od qubomore.
Nemo'{ da na|e{ kotar i podine od silnih smetova i kijameta
Deda-mraz kasnio po pola godine {lajfale mu ligure usred nameta.
*
Ovo ti zima?!-Ma, jes vraga!
Ni vi|elo zime, ajde, ne drami!
Onda smo masovno pi{ali s praga a ono drugo?
- ne znamo sami...
Milko Grbovi}
BABINA LETA
Ah, {to su nekad zime znale da traju-
Te zime, dosadne, zimurine...
S novembrom po~nu, zaja{u I s grba~e si|u tek u maju- Ko ma~ak s tople furune!
Sne`ina, ko iz topa, dune; Perinom selo opa{e; Nakiti prag i vrata.
Zapada doksat, pojata; Skriju se me|e i puti; Sova se u dubu u}uti.
Zime su bile stahota: ^ovek se u traqe umota;
Od studeni stoka skapava,
Pobeli i belo u o~ima... Na kosi zaledi grivina; Poludi dvonoga `ivina.
Zime su bile nevoqe- Sneg gust ko powava,
A mora{ iza}i napoqe.
Al ove dana{we zime: Tople i mlake ko bare-
O, kako nas lako prevare!
Zime, {ta zime - babina leta, Umesto u maju,
Breskva o Bo`i}u cveta.
Milorad J. Niki}
XUKELA
Poklopac na stolu, ~a{e polomqene,i poneki pacov ubrzano be`i
kazuj ku~ko gde si zaturila menexukela u meni po~iwe da re`i...
daj odglumi jednu ulogicu `enetek da vidim zna{ li {ta smo nekad bili
pa kad ovo staklo ka venama krenexukela u meni po~iwe da cvili...
Nenad @ivkovi}
Ponosno predstavqamo POETU
CRNA PTICASebi
Leti Crna Ptico, leti br`e, br`e...ko~ija{ dr`i uzde, kow ve} r`e,
tu`na povorka na posledwi put kre}e,leti br`e, leti - dogorevaju sve}e
Crna PticoOdluka je tvoja: ili raj ili pakao,ni za jedno nisam molio i plakao.
U raku sunce je u{lo, magla se digla,opelo se du`i a Ti jo{ nisi stigla
Crna PticoDu{a se otrgla telu, ~eka kraj rake,
klepet tvojih krila presuda }e biti...napravi{e qudi i prve korake
Crna Pticote{ke... neki po~e{e i suze liti...Doleti Crna Ptico, ~ekam Te dugo,
ispuni mi tu `equ, ne tra`im drugoCrna Ptico
Dule R. Paunovi}
BESKRAJ
Svaki susret sa tobom je let,svaka tvoja re~ je uzdignu}e,
ja na mawe-vi{e ne pristajem, na sve sitne prilike mogu}e.
Ova qubav bri{e horoskope,ova qubav, vanvremenski biva, svaki zakon budalastim ~ini,gazi tvrdwe, utvr|ena {tiva.
Ti si kosmos i nepregled ~ari, ti si beskraj i izvor lepote,u tvom oku ogleda se sunce,zlo utrne od tvoje dobrote.
Ti postoji{ tako sa lako}om,i sa }utwom pravi{ poeziju,a, ja gledam divotu i qubim,svaku tvoju `equ, fantaziju.
Jasmina [iki}
NE TRA@I ME VI[EU MIRISU JORGOVANA
Bila sam mladostkoja je jedva ~ekala
da se razbokoriu lepoti `ivqewa.
U{etao si mi u `ivotkao {eta~ mojim stopama.
Ni slutila nisamda }u postati Amorov rawenik.
Tvoje re~i mi odzvawajukao dobovawe potkovanih kowa
u galopu po kaldrmi.Skupila sam ih u nedrai pretvorila u jecaj.
Slile su se suzeko zna od kada spregnute u o~ima.
Izme{ane s ki{omodnele su poruke boli i tuge.
Sada,kada sam pokidala sve ulare
kojima si me vezao,{}u}urena u zagrqaju drugog
du{a mi se probijakroz senke visokog drve}a
lako kao peroi osmeh mi licem titra.
Ne tra`i me vi{eu mirisu jorgovana.
Sawa Petrovi}
ZAVET
Klepalo nas staro zove,manastirsko da se ore
Nara{taji nek se mno`epravoslavan jo{ to mo`e
Pored lipa da se pojezavetom da majke doje
Srpstvo ja~aj, tawi borei raspeto jo{ si moje
Srbin ~asno da se prenebitke mira jo{ da bije,izvor-vodu da pronesezalivaju}' tradicije
Darko Habazin Daks
Broj 1 POETA 25
Ponosno predstavqamo POETU
26 POETA Broj 1
SRPSKO NEVERSTVO
Na minskom poqudrhti konac `ivota
tuku se bra}a.
Cvet bo`ur, krvgorile nasred ku}estadoh pokusnut.
Skakavac letiu beskraj svetlosti zrak
metak zaluta.
Pusto{ ku}ena zgari{tu pepeo i dim
raweni junak.
Pla~ sivog nebapodzemqi jecaj majki
caruje senka.
Krpene ~arape~ekaju bose gosteolujni po`ar qut.
Krute zore pla{tpritegnut ~ove~ji krik
odjek sudbine.
Kraj molitvenikasve{tenik predano sam
krstom se krsti.
Bogorodicasuze lije, slutineverica vlada
{to Srbija }uti.
Grozdana Crepajac
KADA JE MAJ
Veliki svijet Vrata mi otvorio,
Daqine miris Pru`io .
Dosta sam pro{la Nigdje zavi~aja ,Dosta vidjela,
Nigde raja.Krila {irim Kada je maj,
Za mirisom cvijeta U zavi~aj.
Stanka Amon Rai~kovi}
I NESTADE GA
I nestade gau titraju sun~eve niti
u drhtaju klonulih travaU obrisimalaka koraka
skrivaju}i se neve{toOdmota se nevidqivo klupko
po`utela fotografija~oveka koga ne be{e
ni ova ku}ani avlija
ni proklete wiveprezrelo vo}eispucala zemqa
Laka korakaneve{to
svega `eqanoronuli ratnik
ratuju}itu|e bitke
Pobednik i jedina `rtvasopstvenog rata.
Svetlana Stankovi} Avakumovi}
KAD RE^ ZABOLI
U nesanici tra`im opravdaweza olako izgovorenu re~.
Jesam li izneverila vremena dlanu darivano?
Brojim beskrajne otkucaje sat.Urezuju se u mozak ko krici.
Sa ove strane Mesecamoje kajawe gubi smisao.
Drhtavom suzom,ispod leve obrve;
tra`im razumevawe.
Ho}u da verujem.Nebeski {eta~razume}e moju
olako izgovorenu re~.
Svetlana Biorac-Mati}
Ponosno predstavqamo POETU
SREMAC
Venama mojim ne te~e ni krv ni rujno vino
kroz vene sremca pobro SREM luta zapamti dobro.
Srce u grudima nemam igra~ku glupu skupu
na wenom mestu drema FRU[KA lepotica srema
Ni du{u nemam pobro nemam i {ta }e mi to imam {to drugi nema
rodnu BE[KU biser srema
Znam misli{ zagula da sam neka misli pobro
a ja sam SREMA dete vi SREMCI to razumete
Zlatomir Borovnica
PJESNIK I MORE
Besmrtnoj sjeni [arla Bodlera
Sklopqenih sam o~iju u olujnoj no}iUdisao pjenu pobje{welog mora,
Skriven ispod starog iskrivqenog boraSnio budan zoru koja ne}e do}i.
Htio sam da dodirnem tminu i pu~inu,Da izbavim svijet s tri slomqena prsta,
Da zavapim kao Spasiteq sa Krsta:Podaj O~e kon~inu svom jedinom sinu.
A onda me hladna zapqusnula vodaGor~inom koralnog stijewa i joda,
I ~udna me groznica {to pjesnike trese
Krilima xinovskog galeba uznese,Da se mraku smijem sa obla~nog svoda
Gdje ta{tina puzi, a vrlina hoda.
Neven Milakovi} Likota
OPSTANAK
S pesmom idem sa boji{ta,Danica me zvezda vodi,
celim putem sve zgari{ta,mi smo sre}ni u slobodi.
Svud okolo miris dima,razorena zemqa cela,
Bogu hvala, jo{ nas ima,ra|amo se iz pepela.
Osvanula nova zora,bratski slo`no - bi}e boqe,na{ je hleb sa deset kora,p{eni~no se zlati poqe.
Ru{ili nas vekovima,razne vojske, religije,
nek je znano uvek svima,za slobodu boj se bije.
Sto puta smo ra|ali se,stalno ni~u} iz pepela,vi razumu mogli niste,da zgari{ta budu vrela.
K'o prijateq mo`e{ do}i,vrata su ti otvorena,
k'o neprijateq ne}e{ mo}i,na vreme ti opomena.
Krvqu zemqa natopqena,uvek pamti, to drzni~e,iz krvavog tog semena,
duh slobode ve~no ni~e.
Bo{ko Topi}
DOBA NOVOG GOVORA
Slu{aj, stariPojma nemam za{to
Na bodqikavoj `ici oko tvoga vrtaNikad nema pticaIako si se borioI ne znam za{to
Vrapci ne jedu tvoje zrnevqeI za{to uop{te ne}e da ti pri|u
Jer, zna{,Vrapci pri~aju skokovima
Veselin Gatalo
Ponosno predstavqamo POETU
Broj 1 POETA 27
28 POETA Broj 1
POGLEDAJ BRATE
Pogledaj brate nebo ka jugu Tamo gde bo`ur cveta iz ranaGde zavetni sjaj oblakom di{e
I rujom vida golemu tuguPogledaj zbog sna budu}ih dana
Za qubav nade sunca i ki{eU ime Nemawe i Du{ana
Neka zastruji re~ neprestanaKroz pozdrav rodu, kumu i drugu
Do godine, kod Gazimestana
Pogledaj brate nebo ka juguGde zavetni sjaj oblakom di{e
Oslu{ni zvon sa spaqenog hramaTamo gde svetlost Srbije sijaNa Kosovu, u srcu du{e na{e
Svet je sru{en bez imalo sramaPlodno poqe po{a{}u klija
Nek je prosto sili kojom pla{eAl' dogore}e ta sve}a vu~ija
Uz ova slova odabranaKada se za~uje sa svih strana
Do godine kod Gazimestana
Oslu{ni zvon sa spaqenog hramaNa Kosovu je srce du{e na{e
Neka pro|e i stotinu letaSvanu}e dan da izbri{e tuguKad radosnice niz lice kanuTamo gde bo`ur iz rana cvetaO`ive}e pesma nestalu duguSrpske zore opet }e da granuPogledaj brate nebo ka jugu
Pod molitvom je zemqa razapetaSa verom u mo} pravednog sveta
Sa~uvaj re~i da ne nestanuPa nek pro|e i stotinu leta
Do godine na Gazimestanu
Qubomir Vujovi}
PEVAC
Stavqam glavu na cepaloVidim pu{i se iz lonca
Ne hajem za tanak vrat i sekiruGadi mi se ruka koja ~orbu sprema.
Milan @ivanovi}
ZA KOJU SRBIJU
Uz koju Srbiju da pristanem:Da li uz onu koja se ne brani dok je
komadaju?Koja `muri i }uti dok je pqa~kaju i
pale?Koju drugi po svojim ar{inima kroje?Kojoj ini ka`u {ta da seje i `awe?
[ta od koga da kupuje, kome da prodaje?Ili onu koja ne zaboravqa svoje pretke,
svoje junake i svoje mu~enike?Da li uz onu koja hrani, odeva i obuva,koja slavi svoju krsnu slavu i gladuje?
Ili uz onu koja ka`e da treba{to pre zaboraviti Kosovo?
Ako verujem wima onda se nijeni dogodio "Milosrdni an|eo"!
Nije bilo ni Varvarina, ni Grdelice,novosadski mostovi su pali sami od sebe,
Milica Raki} nije ni postojala!A {ta da pamtimo ako zaboravimo
Kosovo?Zar samo dobitnike Oskara!?
Obra~un kod OK korala!?Zar drogu, sidu, pti~ije i sviwske
gripove!?Vijetname, kamboxe, avganistane?
O, Srbijo moja podeqena, uz koga }u?
Hranimir-Hrane Milojkovi}
GEN
Na trome|i spozna samoga sebe, ono prqavo u reprodukciji semena,
i ono ~isto u svom za~etku,~ovek sede vlasi.
Prekr{tenih nogu i ruku,daleko od drugih, ~u~ao je,
pokraj {poreta.U sobi be{e hladwikavo.
Grejao se.Wegovi preci i budu}a pokolewa
imaju ne{to zajedni~ko - gen.
Danijela Gli{i}
Ponosno predstavqamo POETU
BO@ANSKA KOPRENA
Kraj an|ela belaKosovo spava
odoru mu splelanebesa plava.
Jutrom ga budezvona monaha
milo{}u ga nudedu{e siromaha.
No}u ga zvezdeu zlatno bojepo wemu jezdei misli moje.
Krilima od svilemiluju ga ptice
al' ve{to su skrileuplakano lice...
Uveli se bo`uripridru`uju pla~urasuti kosturiiz raka iska~u.
Kraj |avola crnasad Kosovo strada
k'o prepla{ena srnawegova je nada.
A mona{ka se zvonau daqini ~uju
ve~nosti su sklonajer u Boga veruju.
Lice zemqe od iskona,naj~vr{}ih korenaod zla ~uva ikona-bo`anska koprena.
Ana Stjeqa
VA[ARSKA NO]
Zve~i no} pod pijanom {atromMiris ro{tiqa i pe~ewa
miri se sa smradom rakije i mokra}eProdat brav se niz brkove cediZgu`van novac me|u gole grudi
Igraju znojavi mi{i}i za ono {to voleUzdrhtalo meso bez stida se nudi
Iskusan pogled jedre bludniceodmerava kome da pevakome u krilu da gudi
I zaborave se i `ena i majkai zaborave se i sin i k}i
Pa ona je u zagrqaju samo ve~erasa brava je lako odgajiti
Peva za wom, sve pesme pijan zna@uqnom {akom sti{}e joj butine[apu}e joj kroz crno pramewe
- Vide}e{ no}as kako seqak ore.
Klikti ona, drugom namigujeBedrom taknu zajapurenog de~ki}a
Da i wega nadom obradujenagiwe mu grudi pred o~i iskola~ene.
I vrti se {atra oko mnogo osii vrti se no} oko mnoge o~i
Ringi{pil takav nigde ne postojiZavr{i pod stolom na razbijenoj ~a{i.
Kurva vila {to je me| stolovima bila~eka gazdu da prebroji novce.
Ma{ta}e ste`u}i mu maqava ramenada wenom utrobom drugi udovi plove.Tek zajedni~ki krik (ne)zadovoqstva
na novi va{ar }e da ih pozove.
Milan @ivanovi}
Broj 1 POETA 29
Ponosno predstavqamo POETU
Posetite na{u internet prodavnicu kwiga.
http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/
30 POETA Broj 1
BEGUNCI
Mese~arimizme|u jave i snazagledana u tebe
do beskrajaU~ini mi se
ponekad vidimruke spasewaispru`enePro{vrqam
maglenokraj wih samo
sa o~imapunim vidikaostavqaju}i
iskri~avu nadukoja to i nijeruke su tu|ea ne tvoje
A tibeskrajno daleko
~ak i od samog sebe
Qiqana Milosavqevi}
MAJKO
Ako je tvoj `ivot bio lagano umirawe,u tom ritmu bio je moj brzo `ivqewe.
Isto je;vidim dan, vidim veliki dan,
vidim slavan dan,moja majko.
Ako ne{to moju du{u razara,a unela sam puno optimizma,
veruj mi, majko.
Ti izuzetna.U tvom je oku moja sre}a,
zbog tebe sam ja postojana i pozitivna.Dolazi i odlazi zlo.
Opet smo se na{li i terali,i tako u krug.
Tuga pravi usne neme.Zar nemam pravo glasno da volim?
Napisa}u veliku pesmu.
Tatjana Debeqa~ki
RIBARI
Bili smo samo ribari trenutkadok je ki{a nalivala ulice u no}iBacio si mre`u pletenu `udwomna stopala mojoj dugoj samo}i,
koja me letima nadraslapoput o{trih trski
i s kojom sa potpuno sraslane `ele}i ni{ta vi{e.
Bacio si mre`u pokretom lakimkao kad sam te prvi put srela
i u tu mre`u po`ude tvojebe`e}i od sebe ja sam se splela.Bili smo samo ribari trenutkabroje}i kapi sa zvezdanog staklaSna`ene ti ruke na mome vratu
pre}utkivana qubav varatom je takla.I sa tom ki{om be`e}i od sebe
a da to sigurno nisi hteou mre`u qubavi, bo`anski ~iste ti si se, ti si tog ~asa spleo.
Jasmina Jankovi}
VE^NI @IVOT
Mojoj voqenoj supruziKoja je bilaMoja snaga
Qubav mog `ivotaKako }u daqe bez we
Lele~e ~ovekNepoznatU ~ituqi
Pod fotografijomPokojnice
Koju upoznajemoBog te,
Moje li radosti!Pa ja nikada ne}u umreti
Nema mu`aNema lelekaNema slikeNi ~ituqe
Gordana Vlaji}
Ponosno predstavqamo POETU
ZAUMNA PESMA
O, KapernaumeKapernaumeEvo tebi
@ene zaumne!Iza huma Iza `buna
zri wena lepota zaumna.
Kao zreli nar Otvara se u woj
Nagove{tajBudu}eg sna.
Iza humaIza `bunaTreperi joj
Haqina crna.O, KapernaumeKapernaume
Prepoznaje{ li jojNamere.
Vidi{ li joj ^ednost
I ~istotuI za Umom
Dete[to joj ideNa Golgotu.
Natalija Jakovqevi}
NITI PAU^INE SNA
Moja se qubav zaplelau niti pau~ine sna
i ne znam da li sambila tamo gde sam`elela da budem
ili sam samo odsawala susret taj ozvezdan
i preklapawe svetovai zagrqaj spokojansvetlo{}u obasjan.
Moja se du{a zaplelau niti pau~ine sna
i ne znam da li samsamo odsawala
potpuno davawe sebei tragove izgubqenepo tu|im prostorima
nepreglednim.
Zorica A}imovi}
QUBAV
Velika je,visoka
i tajanstvena,u ~ar re~i odevena,
qubav moja.Uzdignuta,
~ista i ne`nana krilima
plavih snovapraro|ewu
Sunca ravna,qubav moja.
Umilna i ve~na,stih
moj ogla{ava,svakog jutra
sve ja~a se ra|a,qubav moja.
Velika je, visokai tajanstvena,u sjaj tajneodevena,
qubav moja.
Zorka Stojanovi}
LA@NI PROROCI
do{li su s ^etvrtog kopnada mi korewe po~upaju,da bi me svaki vetar
mogao nositii da se bespomo}an
za wih uhvatimkao za stablo spasa.
Do{li su da me osirite,razbrate,obezdete,
da me razverei odnarode.
Jo{ su smislili,paklewaci,
da sam im veliki du`niki da im za milosr|e
do kraja `ivota pla}am.
Borivoje Sekuli}
Ponosno predstavqamo POETU
Broj 1 POETA 31
NEMA
Bez slobode nema svetog mirabez izvora nema izvori{tane postoje reke bez uvira
niti ima ku}a bez ku}i{ta.
U nesre}i radosti ne bivani radosti gde se sre}a gu{inema sre}e gde tuga prebiva
nit istine dok se la`ju ru{i.
Nema svetla bez o~iweg vidaniti ima bez nepravde gnevakad se granit na silu otkidatad iz wega samo vatra seva.
Qubomir Teofanov
PUT
Pogled.Ogledalo istine,
^ak i one male skriveneU kraji~ku oka.
Ruke.Bele, ne`ne, poput jutarwe
izmaglice.Jake, okorele od te{kog
rada,Sabiraju.Korak .
Smeo, ispod kog pr{tisumwa.
Krotak, stidqiv, kao senkanastaje.
Oba tra`e isto.Re~.
Izre~ena misao, istina .Bogatstvo sabranog, Na{ put u ve~nost.
Aleksandar T. Arsi}
32 POETA Broj 1
ZAQUBQENI @ABAC
Ispod stare {tale u Bo{kovoj bari,`abac vodi qubav za rodom ne mari.Povremeno kreke}e ne`no `abu mazi,u qubavnom zanosu on se slabo pazi.
Gledala je roda wihovu seansu,i ~ekala `abca da joj pru`i {ansu.Dovoqan bi bio samo jedan tren,dugonogoj rodi da postanu plen.
Al' je mladi `abac izu~io {kolu,ostavi}e rodu gladnu i u bolu.Trajao je dugo taj qubavni `ar,sko~i{e u baru kao sre}an par.Zavr{i se tako idila u bari,
i sutra }e roda veseqe da kvari.Pouku je `abac ve} jednom izvuk'o,da je samo ja~i on bi rodu tuk'o.
Sutra je veseqe jer se `abac `eni,vama lepa pesma aplauzi meni.
Nikola Jevti} Frula{
LALA
Kakva budala, Jadna i sme{na.Ve~ito gre{na!
Pred Bogom, qudima i sobom.Nadah se qubavi sa tobom .
Znala sam da me ne mo`e{ voleti ,Al' ne mogoh ti odoleti .
Do jutros sam pevala o sre}i .Sada suze nad nama ronim .
Zbogom lalo .@ao mi je sudbine tvoje.
Pamti}e te srce moje. Zbogom i hvala lalo mala!
Borislava Dvoranac
BOJAZAN
Bojim se i strepimDa stanem sa nekimDo{lo tako vreme
Usta da zanemeAko misli{ naglas
Skon~a{ kao besan pas.
Milo{ Elek
PRESVETOM PATRIJARHU PAVLU
Prizva ga Bog izme|u dve slaveda velikom Bogu bli`e bude
re~i wegove da ostavepravila `ivota za sve sveta qude.
Sva je Vaseqena za tren staladok tiho telo prilazi Bogumanastirska zvona okovalabla`eni zvuk miliona nogu.
Zra~i bo`anski, Patrijarha liceusnulo snom bo`je pravednosti
a On }e iz porte Manastira Rakovice Bogu prenositi ovozemaqske novosti.
Smirenost je majka svih vrlinaRe~i su svetog patrijarha
propoveda}e svetac to i sa visinakad se ponekad ostane bez daha.
Savladajmo gordost da bi tekla snaga o~inske su re~i Pavla Patrijarhada An|ela ne pretvorimo u vraga
uvek sa oprezom molitvenog straha.Qubav me|u qude da bude pravilo
briga najqudskija bogovetnaqubav je potreba i kad se ra|alo
i kad se slavilobez la`ne qubavi da je razgovetna.Smirewe je preduslov prave qubavi
a smirenost po~etak dobroterazgovetna qubav po~iva u slavi
samo prave qubavi znaju da oproste.Potrebna je mudrost za surovo vreme{ta o sebi misli{ to nije neva`no
qubavqu se podnese svako qudsko bremesamo {to se mudrost ne dosti`e la`no.
Budimo qudi, presveti re~enismo birali ro|ewa ~as
Bog je, dodelio `ivot koji te~ezato se molitvom traga za spas.
Bezazlenost da bude meratemeq svakog duhovnog stuba
zato bezazlenim sve grehe oproste kao let nebeski bezazlenog goluba.
Svaki `ivot zemaqski nosi neko bremepo ro|ewu svaka du{a se zapla~e
za ro|ewe Bog odredi vremeizvor `ivota, molitve ozna~e.
Ne tro{ite snage za ni{tavne stvarisamo smirenost i qubav bo`ju tajnu krije
zato su zemaqski svedoci oltarini{tavilo uni{tava ono najglavnije.U}i u bla`enstvo Carstva Nebeskoga
smisao je i ciq na{ega `ivotato je zavet sveti svevi{wega Bogazato u molitve pravila su prosta.Zato {to je ro|en, ~ovek nije kriv
gre{nik je mrtav u o~ima Bogakada umre za Hrista, mrtav ~ovek je `iv
misao domisli re~e Sveti, stoga.
U Carstvo Nebesko bez imalo strahadevetnaestog novembra koleno mi kleca
Bog je do~ekao Pavla Patrijarhahodaju}eg do ju~e i `ivoga Sveca.
Haxi Milenko ^urovi} - Ki~avski
Ponosno predstavqamo POETU
JEZERO GAZIVODA
profesoru Kosti Gaqaku(Dolinom Ibra kroz vekove)
Da divnog jezera, Bo`e!
^etrdeset ku}a na dnu samuje.^etrdeset ko{nica po wemu pluta.
,,Nigde belog brava,nigde `ive du{e.,,
Samo ~etrdeset mladenacapovrh jezera luta.
Pod svaki oreolskrio se p~eliwi roj.
Gordana Simeunovi}
POSLEDWI PUT
Posledwi put se gledamo u o~ii pogledima {apu}emo nemo,
tu smo se sreli jedne ki{ne no}itu }emo no}as da se rastanemo.
@elim ti re}i dok }utimo dugoto da zauvek ostaje{ mi draga,
pa ~ak i onda kad jedno od drugognekuda daleko odemo bez traga.
O, nemoj sebe nikada da krivi{{to si u qubav verovala pravu,
nastavi daqe svoj `ivot da `ivi{a na{e dane predaj zaboravu.
Za tvoje no}i besane i dugeza sve je kriva ova glava luda,iskrenu qubav sa~uvaj za drugeza mene qubav davno je zabluda.
A nekad sam kao leptir belii ja te iste tvoje snove snio,qubavi imao za ovaj svet celia on je protiv te qubavi bio.
Jednom me crnom za~arala kosomnaivno, srce svoje sam joj dao,
iz mog je jutra nestala sa rosoma ja bez srca zauvek ostao.
Stamenkovi} Marko
KADA BIH
Kad bih te smela ukrasti,na jedan sat ili dan,u tvoju postequ upasti
i utonuti sa tobom u san.
Kad bih te smela oteti,u ve~erwe kasne sate,
udahnula bih ti se}awada te meni opet vrate.
Kad bih smela zarobititvoje misli i sne,
tvoj pogled bi tra`iou svakoj samo mene.
Kad bih te glasom za~arala,pevaju}i svoje rime,na usnama bi ti bilo
samo moje ime.
Kad bih ti prosulapoqupce svoje vrele,po~ele bi i tvoje usne
moje usne da `ele.
Kad bih ti telom pro{etalaprstima svojim vrelim,dozvolio bi da radim
sve {to ma{tam i `elim.
Kad bih na tebi ostavilamirisa svoga trag,
shvatio bi koliko te `elim,koliko si mi drag.
Kada sve ove re~ine bi bile samo san,
mo`da bi i meni svanuoneki novi, lep{i dan.
Mo`da bi se vratioda ti svu svoju qubav dam,da bude{ voqen i ma`en,a ne od `ivota umoran.
Marijana Mladenovi}
Broj 1 POETA 33
Ponosno predstavqamo POETU
NEGDE NA NEBU SRBIJA SPAVA
Negde na nebu Srbija spavaUmorna, mala i jedva `iva.
Na nebu ima deli} beskraja plavaSvakome du`na, i svakom kriva.
Negde na nebu Srbija `iviSigurno, jer ovde joj `ivota nema.
@ivi gde `ive koji nisu kriviI svi koje zgazi sila pregolema.
Negde na nebu Srbija trajeNa zemqi opstanka na{la nije.A i tamo daje {to i ovde daje,
Ono malo krvi, ko stigne, da joj pije.
Negde na nebu Srbija pevaPa i tamo joj pesma o~i im bode.A deca joj, raspeta, lepa i bela
Pevaju sebi: "Ostajte ovde!"
Negde na nebu Srbija }utiK'o {to je i ovde stisnula zube.Ni tamo ne daju du{mani qutiDa makar jeknu kosovske trube.
Negde na nebu Srbija ~ekaDa pro|e zemaqska muka suva.
Sa~ekaj, majko, k'o ~eka - do~eka,Do}'emo tu gde Gospod nam te ~uva.
Vera Krmpot
* * *Polovina sam ~ovekadruga polovina si tipola me pojede danpola te izgrize no}
ostatak je ~ovek u namaostatak smo mi u wemu
zajedno smo Venera i Suncerazdvojeni smo samo polovine
ja - vaga u strelcuti - riba u ribi
Peko Lali~i}
@URIM
ostaje tama,beskraj se}awa,zatvaram vrata.Put, u svitawu
nada...Sigurna `urim,
bez pitawa,neumorna.
Branka Zeng
SEDAM SRCA MAJKA IMA
Stara lampa dogorijevai po zidu {ara sjene,zabrinuto lice majkeprelistava uspomene.
Kako li su, {ta li rade?da li ne}e da ozebu,ta maj~inska osje}awa
meku du{u, maze, grebu.
Sedam srca majka imasedam no}i nespavani,~ak i snove kada snivau glavi joj mali{ani.
I u zoru dok se budiobuzmu je bri`ne sjete,,,dragi Bo`e,, pro{aputasa~uvaj mi moje dijete.
Stara lampa dogorelajo{ na zidu stoji sjena,
a u meni sedam srcana majku mi uspomena...
Milisav \uri}
NE SAWAJ ME
Besno }u ukrastiO~i tvoje
Dok sawa{Da sam tvoja
U {umi borovaU zori koje
Nema...
Sawa @. Nedeqkovi}
Ponosno predstavqamo POETU
34 POETA Broj 1
KWI@EVNA KRITIKADANAS
Stawe u srpskoj kwi`evnoj kritici i o wenim
kriterijumima danas je takvo da izaziva mnogepolemike, one koje }e realno reflektovati pravostawe, ista}i postulate i dati prava usmerewa ukwi`evno-kriti~kim daqim tokovima. Postavqa sepitawe {ta je sa kwi`evno-istorijskim vredno-
vawem uop{te kwi`evnog stvarala{tva svih rodo-
va u srpskoj kwi`evnoj produkciji. Ta produkcijaje velika i to je jedan od razloga {to na{akwi`evna kriti~ka misao nije mogla kvalitetno daprati tu ogromnu produkciju, koja je uslovila da sepojedinim `anrovima ne posveti ni najmawapa`wa. Razvoj kwi`evne kritike i nauke posleDrugog svetskog rata u srpskoj kwi`evnosti dra-mati~no stagnira. Kriti~ka misao kao da jeoptere}ena balastom propusta koji je satiru. Tasatirawa ogledaju se u mimoila`ewu srpskihvelikih pisaca, jo{ neistra`enih i utvr|enihkwi`evnih tokova kako u poeziji tako i u prozi,zapostavqawe poetske fantastike, simbolizma iezoterijske proze. Ovakvo stawe u kwi`evnoj krit-
ici s pravom se mo`e nazvati "rasulo vrednosti".Karakteristika sada{weg trenutka na{e kwi`evnekritike je takvo da se ona smatra kao vode}i rod;da je, dakle, po svom kvalitetu iznad romana,pripovetke, drame, poezije. A prava je istina daona jo{ uvek po mnogo ~emu kaska za razvojem svihspomenutih rodova, jer ne uspeva, ni dovoqno pro-dubqeno ni dovoqno objektivno, da prati savre-
menu kwi`evnu produkciju. Kwi`evni kriti~ar odautoriteta mo`e da bude samo ~ovek koji, poredsigurnih estetskih merila, poseduje jasan eti~kipogled na qude i `ivot, koji je, dakle, kao jedin-
ka, ~vrsta i nepopustqiva moralna li~nost.Mo`emo mi, iz dana{we perspektive, ne znam
koliko da zameramo Qubomiru Nedi}u za wegovkonzervatizam u ukusu i kriterijumima kojima seslu`io u procewivawu nekih pisaca i wihovihdela; mo`emo Skerli}u, isto tako, da zameramo zaneke wegove o~igledne oma{ke u izricawu krajwiha preurawenih sudova. Jedno je nesumwivo: oni suobojica, u celini gledano, poseduju}i, kao pisci,oba gore pomenuta uslova, kao kwi`evnikriti~ari, imali veliki i ne sumwiv autoritet.Skerli} je korenito izmenio na{u kwi`evnu kri-tiku i istoriografiju, ~ime se ispoqio i kaoreformator. On je razvitku srpske kwi`evnostidao nov i progresivan smer.
Na{ posleratni poznati kwi`evni kriti~ar
Petar Xaxi} sedamdeset i neke godine pro{logveka uo~io je da do rasula i raspada vrednosti uto vreme nije do{lo slu~ajno.
Kod na{ih savremenih kwi`evnih kriti~ara, na
sre}u ne kod svih, ali kod ve}ine da, ako postojesigurna i objektivna merila, ne postoji moral, nepostoji moralna ~vrstina, od koje zavisi punaobjektivnost u prosu|ivawu pojedinih savremenihpisaca i dela; a ako pak, imate pred sobom ~esti-
tog ~oveka nije retkost da kriti~ki stav prati pot-puna stvarala~ka nemo}.
Prava slika stvarnog stawa danas je da ima veli-
ki broj kwi`evnih kriti~ara i jo{ vi{e nazovi-kvazi kriti~ara, koje se "kritikom" bave usput,uzgredno, jer je tako najlak{e do}i do honorara,jer ih ono o ~emu pi{u i kako pi{u o kwigama ninajmawe ne obavezuje, bez obzira {to ispod tolik-
ih malokrvnih i kriti~kih tekstova stoje i wihovipotpisi. U stvari, u oblasti kwi`evne kritike,pored tzv. prijateqske kritike, kritike zasnovanena principu "ja tebi ti meni", a pored ove postojidanas i kritika tzv. svojih "zabrana". Tako proznipisci pi{u o proznim piscima, pesnici o pesnici-
ma - {to nije obavezno i uvek lo{e, pa se takavmetod ~ak pro{iruje.
Kod nas postoje brojni ~asopisi i listovi, i to
ne samo u centru, nego i u unutra{wosti, sa svojimkriti~kim i esejisti~kim rubrikama. Postoje ikulturni dodaci u velikim na{im dnevnicima. Idobro je {to to sve postoji. A ko sve pi{ekwi`evnu kritiku u wima, i kakva je to kritika! Nite rubrike, ni kulturni dodaci, oni u ovomtrenutku, sem nekih izuzetaka, nemaju za stalnekriti~are nijedno ime od kwi`evnog i li~nogautoriteta. Osim retkih, skoro bih rekao slu~ajnihizuzetaka, takozvanom teku}om, dakle redovnom,stalnom kwi`evnom kritikom, koja bi trebala daprati sve kwi`evno-umetni~ke tokove u produkcijiuop{te, i da na taj na~in poma`e stvaraocima,posebno mladima i ~itala~koj publici, i u kulturn-
im dodacima dnevnih listova, i u brojnim~asopisima, bave se skoro iskqu~ivo poletarci zaprijateqe, ili oni kojima je ova kritika sasvimusputan i slu~ajan posao. Do sada je jedino ~asopis"Kwi`evnost" bar poku{ao, na dostojan na~in,sebi obezbedi, iz broja u broj pra}ewe kwi`evneprodukcije koji je tada vodio kriti~ar i istori~arPredrag Proti}. Kad bi bar za ovim primerompo{li i drugi. Nedavno je dnevni list "Ve~erwenovosti" anga`ovao vrsnog kriti~ara DragoqubaDragana Stojadinovi}a, ina~e stalnog pratiocakwi`evnog stvaraoca i velikog pisca Dobrice]osi}a. Dnevni list "Jedinstvo" iz Pri{tine kojiizlazi na srpskom imao je svog kriti~ara DanicuAndrejevi}.
Haos koji danas caruje u savremenoj kwi`evnojkritici, a koji jo{ vi{e produbquje i raznenazovimo ih tako, klike i klanovi, koji pod fir-mom kwi`evnosti i kwi`evnog delawa obavqajusasvim druge poslove, ne}e se mo}i da prevazi|eako na kwi`evnu scenu ne stupe li~nosti od imenai autoriteta. Bez pravih li~nosti, kwi`evna kri-
Broj 1 POETA 35
Kwi`evna kritika
tika }e nam i ubudu}e li~iti na neko nedono{~e.
Bi}e, kao i do sad, ili suvi{e li~na, ili, {to je
~e{}i slu~aj, dvoli~na, dakle amoralna. Jer,
kwi`evnom kritikom kao specifi~nim kwi`evnim
stvarala{tvom mo`e uspe{no da se bavi, samo
~ovek koji voli kwigu i pisce, samo onaj kome je
interes kwi`evne nacionalne kulture iznad svih
pojedina~nih i li~nih interesa. A takvih je qudi
za sada u na{oj sredini `alosno malo.Zna~ajna prozna i poetska dela, koja su se pojav-
ila kod nas u posledwih pedeset godina, govorim
samo o ova dva kwi`evna roda, ne zaslu`uju ovakvu
kwi`evnu kritiku koju sada imamo. Ka`e se obi~no
da nema velike kwi`evne kritike bez velikih
kwi`evnih dela. Paradoks je, kod nas, u tome {to
u posledwe vreme kwi`evni stvaraoci, i u prozi i
u poeziji, objavquju znatna dela, dok u kritici ni
pribli`nog pandama nema. Ne ka`em da nema
op{teg poboq{awa stvari na ovom sektoru i da se
ni{ta ne radi. Izneo sam samo jednu ocenu u glob-
alu, a koja je, po mom vi|ewu stvari, savr{eno
ta~na. Istina je da su neki na{i kriti~ari posled-
wih decenija, objavili odre|eni broj studija i
monografija i kwiga o raznim esteti~kim prob-lemima. I to je, kao polazni start, na putu koji bi
trebalo tek slediti. Za{to za posledwih pedeset
godina jo{ nemamo jednu nau~no zasnovanu i
vaqanu istoriju kwi`evnosti, zar to ne govori
jasno o pravom stawu stvari u kwi`evnoj kritici
i u kwi`evnoj istoriji. O antologijama i zbor-
nicima proze i poezije, a ima ih od 1945. godine
~itav niz na ovamo. U ime raznoraznih klanovskih
interesa, i to pomo}u dru{tvenog novca, kako se
praktikovalo donedavno, je slika na{e kwi`evnos-
ti koja se nudi i stranom i doma}em ~itaocu, i
vrednosti koje se tamo ~esto afirmi{u, ne samo da
je uglavnom la`na, nego je na granici prestupa. Ako
se za lo{e i zlonamerno poslovawe u privredi
ka`e da predstavqa privredni kriminal, ne vidim
razloga da se na isto takvo "poslovawe" u
kwi`evnosti ne ka`e da predstavqa kwi`evni
kriminal.
Osnov kritike je da razlikuje i utvr|uje ono {toje dobro i vredno od onoga {to je r|avo i slabo.
Da se izvr{i selekcija bitnog od nebitnog i
dobrog od lo{eg, sa izvrsnim prosu|ivawem i
ocewivawem. Za potpuni i pravi uspeh jedini su
va`ni, kvalifikovanost za odre|eni posao, qubav
prema poslu i eti~ka ~istota.Ostaje nam da se nadamo da }e ono {to je stari-
ja generacija propustila ili previdela - mla|i
ispraviti. I da }e nove generacije kriti~ara i
kwi`evnih istori~ara s pouzdanijim kriterijumi-
ma, i ~istijim moralom pri}i takvom jednom preko
potrebnom i odgovornom poslu, jer su op{ti uslovi
sada boqi no {to su dosad bili.
Mr Pavle Xeletovi} Ivanov
HAIKU
KAKO JE HAIKU UBIOSATIRI^ARA
Dok ga je gledao onako malogPrepunog lepote, pejza`a, cvrkuta ptica
I da ne nabrajamOnako si}u{nog u tri reda stiha
Sedamnaest slogovaTako minijaturnog
A iz wega izvire lepota[to je najva`nije
Dok ga slu{aju svi se sla`u Nije ni protiv koga
Ne bavi se rupama sistemaOdi{e zarazom van svakog problema
Afirmi{e lepotu preko lepoteTrenutaka doba svih godi{wih
UstvariOn vi{e nije mogao ni da ga gleda
A da se ne preda po{asti od pitawa raznihPomisli za sebe satiri~ar je muva
Med ga ne zanima ko problem crnog kruvaI za{to svi nisu po{teno bogatiI za{to haiku zbog tog retko pati
Ako on ne zadire do problema dru{tvaWemu satiri~aru suprotnost je su{ta
Da on bije wega da li ima smislaI tako satiri~ar kog je muka stisla
Od raznih problema dru{tva i sistemaPa i li~nih wegovih glupih zavrzlama
Dok o svemu razmi{qa srce mu se slamaDa li je on muva naspram ovog stihaKoji kao p~ela svaki cvet pritiska
Oseti se lo{e satiri~ar stariHaiku suprotnost qubav mu pokvari
Prema aforizmu@aoci satire
Kako dve suprotnosti da se ovde smirePa on uze pu{ku na crno bez glasaU prole}e rano kada zemqa mamiHaiku stihove kojih se on srami
Pu~e pu{ka cela wemu pored srcaNa jednoj livadi dok med p~ela vrcaBa{ na istoj livadi kad postane suva
U japanski stih mo`da u|e muvaProle}e pa jesenVremena je mnogo
Za jedan haiku sastaviti slovoPa kad joj se du{a Kroz haiku vratiSatiri~na muvaDugo }e trajati
Divna Bjeli}
Kwi`evna kritika Haiku
36 POETA Broj 1
SAWA PETROVI]
Granu ringlova,~as levo - ~as desno,
wi{e vetar.
Upeklo sunce -senka i ja `urimo
u hladovinu.
OLIVERA [IJA^KI
Pro{la sam kroz park.Nigde da na|em `ut list -
moju biografiju.
Jablan u mom vrtuvidi celo selo,a ja samo vrt.
QIQANA PETROVI]
Napu{ten auto:sav zarastao u masla~ak.
Prole}ni vetar -za novinama tr~i ~ovek.
QUBICA VUKOV
U poqu makasamo poneka bulka
viri iz reda.
Pored prugena `ici pore|ane wi{u se laste.
ALEKSANDAR OBROVSKI
Putniku niz putzaklon od sunca - duga senka jablana.
Ne~ujno nizreku promi~u svetla.Brod izme|u vrba.
Blesak muweugasi svetlo u ku}i -sva deca na prozoru!
BRANISLAV \OR\EVI]
Ugla~an kamen - - ki{a spira tragove
hodo~asnika.
Romiwa ki{a ...Vetar wi{e li wi{e
praznu quqa{ku.
Sakupqam li{}esa groba moga oca -- vetar sa susednog.
GORAN POLETAN
Ispucalu zemquokopava seqak -za wim i ptice.
Stara zidni satotkucava pono} -cvr~ak jo{ cvr~i.
Ispod tezgerazbijeno uskr{we jaje
kquca golub.
VITOMIR MILETI] WITATA
Na pija~noj tezgiuporna osa izabranajlep{i grozd.
Izme|u stolovaprotr~a mali gu{ter -
za wim i konobar.
Vreli letwi dan -ispod klima ure|aja
kupa se gu{ter.
ANTONI] ZORAN
Crvenu bulkuu poqu zrelog `ita
talasa vetar.
Na sve`u humkupade prva pahuqa -
i de~ja suza.
Zlatiborska no} -u jezerskim talasima
nestaje mesec.
Broj 1 POETA 37
HAIKU
* * *Ti misli{ da vidi{
Ve~nost u drvetuZatim list padne
Christian Congiu
* * *Seqak za kowem
zaora posledwu brazdui svoju senku.
Zoran Antoni}
* * *
Jesewi vetar.Zatreperi na grani
posledwi list.
Vitata
* * *
Zalaja pas.Iznad ograde sko~iupla{eni kengur.
Goran Poletan
* * *
Dobuje ki{a.Pod tendom ~ekajuuli~ni svira~i.
Branislav \or|evi}
* * *
Dve senkeGrle jedna druguPod ki{obranom
Mese~eva no}Ratni dopisnik naO{trim stenama
Pla~u majkeNa li{}e miri{e zora
Sinovi rata
Tatjana Debeqa~ki
* * *
Kod cipelemi zapeva zrikavac.Sedimo u sutonu.
Aleksandar Obrovski
* * *
Zamagqen prozorsve` dah
krije lice slepog ~oveka.
* * *
U polupraznoj ~a{iogleda se puna ~a{a
pored we
* * *
Starica pletesvoje duge kose
u ~arape za zimu.
* * *
Leptir okre}ekrila prema suncu
da uhvati dugu
Ana Stjeqa
38 POETA Broj 1
HAIKU
Qubica Vukov Dav~ik, Qiqana Petrovi}, Olivera [ija~kii Sawa Petrovi}
^lanovi putuju}eg haiku dru{tva: Branislav \or|evi}, Vitomir Mileti} Witata,
Zoran Antoni} i Aleksandar Obrovski
OSLIKANA POEZIJA
Broj 1 POETA 39
zase~enkola~
u crkvi popblagoslovi.
Vinompoliven.
Sve{tano`ito.Upeklarana
zvezda,domu se hita.
Stolovispremni.
Sve}udoma}in pali,
dvori dozore.
Darko Habazin Daks
Izdava~ Zurkamp. Frankfurt naMajni, 2008, 561 str.
Jubilej na Moravi
Ve} u prvim re~enicama romanabiva jasno da je re~ o magi~nompripovedawu koje ukida geografskekoordinate i zakone fizike, pa stoga"posledwe uto~i{te" u borbi protivRimqana, iberijsko mesto Numansiazajedno sa Samarkandom sme{ta naobalu Morave, izme|u sela Porodini Velike Plane - odakle je rodomZlatko Bocoki}, jedan od dvojice Handkeovih pri-jateqa sa kojima je pohodio Srbiju u zimu 1995 - u"zemqu u Evropi koja je saterana u zaostalost" igde je "uvek, ako ne rat, onda bivalo ne{to 'izme|uratova'".
"Autor" poziva na splav koji je neka vrstahotela sa natpisom Moravska no}, svoje prijate-qe, drugove i kom{ije, iskqu~ivo mu{karce, da ihugosti i tokom jedne aprilske no}i, od pono}i dosvitawa, uz prisustvo samo jedne lepe `ene,ispri~a svoju pri~u. "Autor" je ujedno i"splavar", "biv{i autor", "umirovqeni pisar","putnik pe{ak", dok je pripoveda~ dat u prvomlicu koji "autora" opisuje sve dok "autor" nepreuzme ulogu pripoveda~a. Gosti su poslu`enijednostavnim srpskim jelima i vinima.
Na splavu na Moravi, u "enklavi Porodin" kojaje ve} "vi{e od decenije" postala pripoveda~eva"domovina", istaknuta je zastava jedne ve} odavno"potonule" dr`ave, jer splavar svoj splav vidi kaoeksteritoriju. Odatle doma}in vodi goste nakru`no putovawe, zapravo na opis svoga stvar-ala~kog kruga, po~ev od zadu{nica u jednoj okupi-ranoj teritoriji, na kongres o buci, u [paniju, usvoje rodno mesto u Koru{koj i posetu svojimlikovima iz ranijih dela. Potresno mesto romanaje poseta pripadnika jednoga naroda grobqu gdevi{e nema mrtvih, i koje se nalazi pod kontrolomme|unarodnih vojnih snaga. Pod vojnom pratwomproti~e poseta o zadu{nicama, da bi pri povratkuautobus koji se vra}a u podeqeni grad na Ibruneprestano kamenovala deca koja se kao igraju krajputa. Voza~ autobusa pri~a pripoveda~u o iskon-skoj mr`wi koja se "neprijateqskom" naroduusa|uje odmalena i gde nikada ne}e biti mogu}eostvariti normalan `ivot.
Grobqe, pas i lepa `ena
I u pri~i o tragediji Srba sa Kosovaprikriveno je jedno od na~ela Handkeove poetike:pripoveda~ vidi senku autobusa obasjanog suncemzajedno sa senkom glava putnika pored sebe naputu. I pri kraju kazivawa, kada pri svitawu nes-taju i splav i gosti, pripoveda~ }e se osetiti kaoakter u filmu kojeg je sam sebe gledao. Mo}isagledati sebe u svetu, i svet u sebi je jedna odpreokupacija romana kao velikog prikaza proble-ma percepcije stvarnosti iliti teorije saznawa.
Narcisoidnost umetnika,po~ev od Da Vin~ijevog iDirerovog autoportreta je uumetnosti sasvim normalna ilegitimna stvar. Sobom seHandke najdu`e i najradijebavi.
Moravsku no} kao prozuvelikog obima Handke jepro`eo lajtmotivima kojiobezbe|uju misaonu povezanostpojedinih segmenata. Odgrobqa u delu zemqe koji je podvojnim nadzorom, kraj autobusatr~i pas koga su sprejom obo-jili u boje "biv{e zemqe".Opisani pas iz mesta nadomakMali{eva javqa}e se i daqe
tokom kazivawa, a wegovu simboliku dobrimdelom odgoneta pomiwawe austrijskog dramskogpisca Ferdinanda Raimunda, koji je, po{to ga jeugrizao pas, poku{ao samoubistvo misle}i da jepas zara`en besnilom.
Handke je roman Moravska no} pisao u godinisvoga 65. ro|endana, i to po principu prvere~enice svog programskog teksta Ja samstanovnik kule od slonova~e, iz 1967:"Kwi`evnost je za mene dugo vremena bila sredst-vo da o sebi steknem, ako ne jasnu onda jasniju pred-stavu." Moravskom no}i je pokazao da je sebe sebii drugima razjasnio. Pri tome sebe protivstavqatzv. "autorima koje treba shvatiti ozbiqno", jerdok oni brinu svetske brige i pi{u velike teme,on se odu{evqava svicima ili kravqom balegom.
Srbija kao poetika
Handke ne idealizuje Srbiju. On zna za sva onasmetli{ta oko wenih gradova i ne pre}utkuje ih.Zamera Srbima {to im je nestao wihov epskipogled. Hvali gusle i melodi~nost koju strunaproizvodi pri pa`qivom slu{awu. Ali Srbija jeza wega pre svega zemqa koja se bori i koja prkosi.Samim tim je i druga~ija. Ta odlika koja je stajaladosta srpskih glava je i osnovna odlika Handkeovepoetike i wegovog javnog delawa, ~ime je skretaopa`wu.
Lako }e ~italac prepoznati citate u romanupreuzete iz Pitaju}i pod suzama o kraterima kojeprave bombarderi nad Srbijom 1999. MadaHandkeove politi~ke stavove o Srbiji mnogi uSrbiji nisu spremni da podele.
Srbija se oduprla, tuma~i Handke, globalizaci-ji i zato je wemu mogu}e da se u woj ose}a kao u svo-joj "domovini". Analogno Floberu, Handke oSrbiji ka`e, u su{tini: Srbija, to sam ja. Stoga iwegov pripoveda~ u romanu isprva govori oBalkanu bez prisvojne zamenice, da bi u kasnijemtoku pripovedawa to postao moj, tj. wegov Balkan.U Srbiji Handkeov pripoveda~ nalazi i svoganaslednika u pisawu, i to me|u putnicima u auto-busu za grobqe, gde je opazio jednog de~aka. Nekavrsta umetni~kog testamenta.
izvodi iz teksta Du{ana Gli{ovi}aobjavqenog u Kulturnom dodatku - „Politika“
40 POETA Broj 1
Srbija u o~ima stranih pisaca
Peter HandkeMoravska no}
KUDA?
"Ko sada ku}u nema, ne}eje vi{e ni graditi.
Ko je sad usamqen, bi}ejo{ dugo sam.
Bdjet }e, ~itati, dugapisma pisati
i nemirno {etati dokli{}e ~arlija".
(R.M. Rilke,"Jesewi dan")
I
Ko jo{ uop{te ima ku}u? - u eri takozvane global-izacije, koja namjerava da gradi novu evropskuku}u, koja ho}e da gradi novi "svijet", ve} gradinove Bavilonske kule. Ali gdje se nalazi moja,na{a, ku}a? Je li istopija samo jedna jedina jesen? Egipat iGr~ka su propali, a sada ponovo spajawe nacija,zajedno ro|enih.Zar ne va`i vi{e ono {to va`i? "Dozvolite mrtvima da mrtve pokopaju"."Srbija mora umrijeti"- ponovo taj pokli~, treba uEvropi - u Evropskoj uniji da umre. Ne, naravno, neda umre nego da se "uzdigne" i vrati u Evropu... Ali, istorija se ne ponavqa i ne potvr|uje seni{ta.
II
"Svi qudi }e postati bra}a".
Ko bi mogao stvoriti takvu univerzalnost nadnama, ko? Vrijeme u kome se vlastito gubi i gasi.Vrijeme u kome se snovi ispuwavaju, u kome }e senarod zbli`iti i jedan drugom postati blizak, alinikada ne}e postati "sestre i bra}a"....Svijet je jedno cijepawe, podjela. Samo je pitaweko koga cijepa i dijeli. Mada su to dje~iji snovi imi smo ih sawali, sawali i jo{ ih sawamo. Snovikoji se ispuwavaju uvijek su prepuni opasnosti.Nismo ni slutili na koji na~in se oni "ispuwava-ju"... Ni{ta drugo osim katastrofe ne mo`e zaus-taviti talase koji se prema nama vaqaju i prijete.Ni{ta ih zadr`ati i odbiti ne mo`e...
III
Zna~i sami mrtvaci, bez bra}e, bez sestara u ovojbeskraj-noj jesewoj ve~eri "sutona Evrope". I jo{uvijek oko nas zanos blagostawa, spektakla i stal-no iste poruke, isto nare|ewe: U`ivaj! Budiradostan s nama! U`ivaj u trijum-fima i u novimotkri}ima nauke i tehnike. Izbori se za svoju slo-bodu... "... I izgledalo je da su sve veze s wim prekinulii da je zaista slobodniji nego ikad... da se za svojuslobodu izbo-rio kao niko drugi do sada, i nikoga ne smije dirnuti ili protjerati, niti ga bilo{ta pitati. To ubje|ewe je bilo, u najmawu rukutoliko jako - kao da trenutno nije postojalo ni{tabesmislenije, ni{ta cumwivije nego sloboda... tanepobjedivost".
(Franc Kafka "3amak")
IV
Tre{wa ispred moje ku}e ne cvjeta vi{e.Ali gdje su te aleje? Jesu li nestale? Nestale kao utjeha, smisaoprirode u vre-menu borbe koja se vodi ~ak i pro-tiv `ivotiwa? Ho}emo li jo{ pisati pisma? Kome? O kome? O~emu? Zbog ~ega uop{te? Ne}e li se i nama, u najbo-qem slu~aju, desi-ti, kao [ubertu Celanu i mnogo-brojnim drugim? Jo{ samo mo`emo cupkati, tapkatii drhtati...
V
Nemir }e nas odr`ati. Samo nemir koji nas nika-da umiri-ti, i kao euforija djecu, novoro|en~ad,nero|enu djecu i one koji }e tek do}i, nikadnapustiti ne}e. Ho}e li nemi-ri biti na{iposqedwi koraci, tamo, onamo, dole, gore... dokli{}e sa grana opada na obali rijeke, koja }e idaqe te}i.
"[ta }e rijeka u~initi, ne zna niko?"(Holderlin)
VI
"Mesija }e tek tada do}i, kada nam vi{e ne budepotreban. Do}i }e jedan dan nakon svoga dolaska.Ne}e do}i zadweg dana, do}i }e posqedweg dana".(Franc Kafka)
Preveo Marko Q. Ru`i~i} - kwi`evnik
Srbija u o~ima stranih pisaca
Broj 1 POETA 41
Frank Wolfram Volfram Frank je ro|en 1953. godine uzapadnoj Wema~koj. Po zanimawu jedramaturg, od 1983. godine radi kaopublicista za mnogobrojne novine:
"Periodika", "Antologija", itd. "Davos" je wegova 5. kwiga - publikacija
nakon dokumentarnog eseja "Jeleninapri~a", Chur (Kur), 2002. Po~asni je ~lanUdru`ewa srpskih pisaca [vajcarske,objavqivao je svoje radove u wihovomzborniku "Zave{tawa 2005". Od 1994.~lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije
UKS. @ivi u Kuru (Chur), Parizu iGnionici.
Izvod iz predgovora prof. NenadaRado{a, kwi`evnika
- Publicista Volfram Frank pi{e o proble-mu globalizacije, o "cepawu sveta" o gra|ewu"nove ku}e" i o Srbiji koja mora da se "vratiu Evropu", kao da tamo nije. Tekst je zasi}enpitawima i nedoumicama, {to na najboqina~in ukazuje na neizvesnost koja o~ekuje~ove~anstvo i na nemire koji obuzimaju svakogpojedinca.
Paulo KoeqoSufijska mudrost
Nasrudinov turban
Nasrudin se pojavio na dvoru s velikim turbanomna glavi, tra`e}i milostiwu.
-Do{ao si da mi tra`i{ novac a na glavi ima{veoma skup ukras. Koliko ko{ta taj izvanrednikomad- upitao je vladar.
- Pet stotina zlatnika- odgovori mudri sufija.Izaslanik progun|a: ''To je la`, nijedan turban
ne ko{ta toliko bogatstvo''.Nasrudin je insistirao:-Nisam do{ao samo da tra`im ve} i da prego-
varam. Platio sam toliki novac za turban jer samznao da je na celom svetu jedino vladar u stawu daga plati pet stotina zlatnika kako bih ja mogaozaradu dati siroma{nima.
Polaskani sultan, platio je koliko je tra`ioNasrudin. Na izlasku mudrac je prokomentarisaoizaslaniku:
-Vi mo`da mo`ete dobro znati vrednost jednogturbana ali ja sam taj koji zna gde uobra`enostmo`e odvesti ~oveka.
Isto kao ven~awe
Nadija je proveo celu jesen sade}i i priprema-ju}i svoju ba{tu. Cve}e je procvetalo u prole}eali Nadija je primetio masla~ke koji nisu bilizasa|eni.
Nadija ih je i{~upao ali se polen ve} pro{irioi drugi su nastavili da rastu. Potra`io je otrovkoji bi uni{tio samo masla~ak. Jedan stru~wak muje rekao da bilo koji otrov za uni{tavawe ubija idrugo cve}e. O~ajan, potra`io je pomo} ba{tovana
-Isto je kao i s ven~awem- objasnio je ba{tovan.Uz dobre stvari ide i nekoliko neprijatnosti.
-[ta da radim?-upita.-Ni{ta. Iako to nije cve}e koje si planirao da
posadi{ i ono je deo ba{te.
Prihvatawe samilosti
-Kako pro~i{}ujemo svet?- upitao je jedanu~enik
Ibn Al Husejin je odgovorio:-Bio jedan {ejk u Damasku koji se zvao Abu Musa
Al- Kumas. Svi su ga po{tovali zbog wegovemudrosti ali niko nije znao da li je on dobar~ovek.
-Jedne ve~eri se ku}a u kojoj su `iveli {ejk iwegova `ena sru{ila. Kom{ije su beznade`nopoku{avale da kopaju ispod ru{evina, u jednommomentu uspeli su da prona|u {ejkovu `enu.
-Ona re~e: ''Ostavite mene, prvo prona|ite mogamu`a koji je sedeo, otprilike ovde''.
-Kom{ije su pomerile ru{evine sa odre|enogmesta i prona{le {ejka. On re~e: Ostavite mene.Spasite prvo moju `enu koja je le`ala, otprilikeovde.
-Kada neko postupi kao {to je to u~inio ovajbra~ni bar, on pro~i{}uje ceo svet.
prevod s portugalskog - Ana Stjeqa
SABRANA NEDELA
Sponzoru{e pouzdano znaju da ne postoje zlatneribice. Postoje samo zlatni somovi.
* * *Najnoviji ratni zlo~in po definiciji tribunala
u Hagu: biti Srbin u poku{aju.* * *
Bira~i su svojevremeno oberu~ke prihvatilinajboqu ponudu. Kaju se i dan danas.
* * *Zahvaqujem sada{wem mudrom rukovodstvu {to
me je nateralo da postanem aforisti~ar iz nu`de,i to velike.
* * *Dosta sa maltretirawem tih jadnih gejova.
Obezbedite im izolovano mesto da se na mirurazmno`avaju.
* * *Kwi`evno ve~e je izuzetno uspelo. Prisutni su
se svojski trudili da autoru objasne {ta je u svo-jim delima pisac hteo da ka`e.
* * *U poznoj starosti, duboko povre|en devoja~kim
odbijawem, pesnik je javno izjavio da prestaje dase daqe bavi qubavnim pesni~ewem.
* * *Na pitawe u kome pravcu }e da ide Srbija,
rukovodstvo je slo`no odgovorilo: ''Suprotnom''Dr`avni slu`benik Srbije pred penzijom,
zvani~no je u nedequ posetio prosjake predcrkvom. Posebno su ga zanimali uslovi rada nabudu}em radnom mestu.
* * *Jedan pisac izvr{io je poku{aj kwi`evnog
harakirija; objavio je aforizme autobiografskogi porodi~nog karaktera.
* * *Najkra}a ovda{wa Haiku pesma: Haikuku, lele!
* * *Pojedini politi~ari su nam potpuno zastranili.
Jedan je na pogrebu partijskog kolege odr`aozapa`en govor svetloj budu}nosti pokojnika.
* * *Primer najnovijeg dokaza ubrzane evolucije:
lo{, lo{iji, najlo{iji... po{tovani gospodinPredsednik.
* * *Sudsko priznawe aforisti~ara: '' Ubi me preja-
ka re~ -sopstvena.''* * *
Epitaf na grobu aforisti~ara: ''Proverite zasvaki slu~aj da li Vi ~itate mene, ili ja ~itamVas''
Bogdan Todorov* * *
Ko peva zlo ne misli.A ko se `eni, taj ne misli ba{ ni{ta.
*Verova}u ja u boqe sutra, samo mi omogu}ite da
pre`ivim ovo danas.*
Dok jedni mute, drugi obe}avaju lov, tre}i negube}i vreme, vredno ~eprkaju po kontejnerima.
Zlatomir Borovnica
42 POETA Broj 1
Broj 1 POETA 43
Veselin Xeletovi} Pavlov
NO]AS ME NE PITAJ NI[TA
No}as me ne pitaj ni{tau venama krv nek mi se sledi
vra}am se pora`en sa svih boji{tai ova pesma malo {ta vredi
Rasipam poqem ratni~ki krikon se iz du{e otima svesno
uzalud u bunilu tra`im tvoj likbe`im iz ko`e u kojoj je tesno
Ne ose}am ni{ta samo ti{inuoslu{kujem re~i koje me dave
`elim da isplivam na povr{inutalasam izme|u sna i jave
Mo`da me sutra ne bude biloko mojoj du{i vr{i}e premer
sve {to sam hteo samo se snilosvi snovi moji jad su i ~emer
No}as me ne pitaj ni{tau venama krv nek mi se sledi
vra}am se pora`en sa svih boji{tai ova pesma malo {ta vredi
Sa{a Giqen
I[^A[ENE DU[E
Marku Novkovi}u
Mi smo uvijek bili grani~ariNavikli na bune i popri{ta
Mijewale se vlasti i vladariZa nas nije mijewalo se ni{ta
Sva~ija smo i ni~ija briga^e{}e smo po strani no na bini
Kao neka nepo`eqna kwigaTek }emo se na}i na margini
Kad vizija do`ivqenih strasnoPreko no}i raspr{i se slikaZa zastavu bijelu bi}e kasnoKrenu}emo putem prognanika
K'o prokletstvo nosi}emo svudaKad se kule iluzija sru{e
Bol na mjestu izgubqenog udaKao svoje i{~a{ene du{e
Gordana Mali}
ZA[TO BISTE SE OPREDELILIDA POETA BUDE VA[ IZDAVA^
1. Udru`ewe pisaca POETA je zbogve}eg broja objavqenih naslova, ukratkom vremenskom periodu,svrstano u vi{u kategorijuIzdava~a.2. Za razliku od nama sli~nih„mawih“ izdava~a, svake godine smoprisutni na Beogradskom sajmukwiga, tako da Va{u kwigu primetiogroman broj qudi.3. Sva na{a izdawa se neprekidnoreklamiraju na na{em sajtu:www.poetabg.comi na na{oj internet prodavnici:http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/
4. Putem na{e mailing listeobave{tava se hiqade qudi o novojkwizi koja je iza{la iz {tampe5. Na{a izdawa predstavqamo ukatalogu koji {tampamo za Sajamkwiga... i jo{ mnogo toga!
44 POETA Broj 1
ELEKTRONSKA BIBLIOTEKAUDRU@EWA PISACA „POETA“
Redakcija ~asopisa POETA poziva
sve zainteresovane autore
na saradwu. Va{e radove {aqite na
Kandidati za ~lanove, saradnike idopisnike redakcije elektronskog~asopisa Poeta mogu poslati svoje
biografije na isti mail.Nagla{avamo da smo neprofitna
organizacija i da ne ispla}ujemohonorar za pristigle tekstove.Redakcija i urednik zadr`avaju
pravo da interveni{u na tekstovimai prilozima pre wihovog
objavqivawa. Tako|e Vas molimo danam dostavite e-mailove Va{ih
prijateqa i poznanika kako bismoim poslali besplatni primerak
~asopisa. Ukoliko {aqete radove nanekom od stranih jezika po`eqno je
da dostavite i prevod istih.
Redakcija ~asopisa POETA
Prvim brojem e-~asopisa POETA pokre}emo rad elektronske bibliotekeUdru`ewa pisaca POETA. Svi ~lanovi na{eg Udru`ewa mo}i }e besplat-no da preuzimaju kwige u PDF formatu, naravno onih autora koji nam
daju dozvolu za to. Ukoliko `elite da i Va{a kwiga bude dostupna pose-tiocima na{eg sajta www.poetabg.com i da je {to ve}i broj qudi
pro~ita, mo`ete nam je poslati u PDF formatu kako bismo je postavilina na{ hosting. Tako|e je potrebno da popunite obrazac kojim nam dozvo-
qavate prenos Va{ih autorskih prava za elektronsko izdawe kwige.Va{u e-kwigu mo`ete i prodavati putem na{e internet prodavnice.
Ukoliko `elite da objavite elektronsku kwigu, kod Poete kao izdava~a,potrebno je da nam dostavite kwigu u PDF formatu ili tekstualnom
fajlu (doc ili txt) kako bismo Vam dodelili ISBN broj, uradili katalo-gizaciju kod Narodne biblioteke Srbije i postavili logo Udru`ewa
pisaca POETA. Uplatu od 3000 dinara za objavqivawe e-kwige mo`eteizvr{iti na ra~un Udru`ewa: 265109031000005822 kod RAIFFEISENBANK. Ovom prilikom Vas obave{tavamo da kod nas, u sklopu e-kwige,
pod veoma povoqnim uslovima, mo`ete od{tampati i mali broj primera-ka iste, tako da imate i elektronsko i {tampano izdawe Va{e kwige.
