CONGRAD, odgovornost obrazovanja

  • View
    64

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of CONGRAD, odgovornost obrazovanja

CONGRAD ANALYTICAL UNIT FIELD WORK REPORT

Izmeu diplome i zaposlenjaVITOMIR JOVANOVICENTAR ZA OBRAZOVNE POLITIKEwww.cep.edu.rs

Konferencija Odgovornost obrazovanja12. Decembar 2014.

1

2Prvo istraivanje o diplomiranim studentima u regionu!CONGRAD Tempus projekat - Sprovoenje istraivanja o diplomiranim studentima i unapreenje ALUMNI organizacija u cilju poboljanja stratekog menadmenta i poveanja kvaliteta (www.congrad .org)3 godine (oktobar 2011. - oktobar 2014.)CILJEVIda se zapone sa redovnim sistematskim prikupljanjem podataka o diplomiranim studentima u cilju poboljanja studijskih programa i omoguavanja modernizacije nastave i organizacije studijskih programada doprinese poboljanju samoevaluacionih procedura kroz prikupljanje pouzdanih informacija o povezanosti studijskih programa i buduih zaposlenja diplomiranih studenatada se, na osnovu prikupljenih podataka, omogui evaluacija reformi visokog obrazovanjada se stekne uvid u specifine uslove u kojima se odvija tranzicija od visokog obrazovanja ka tritu rada i da se na taj nain omogui visokoobrazovnim ustanovama da donose strateke odluke zasnovane na podacima

2

3Prvo istraivanje o diplomiranim studentima u regionu!Uesnici: etiri univerziteta iz Srbije, tri visoke tehnike kole strukovnih studija iz Srbije, Univerzitet Crne Gore, dva univerziteta iz Bosne i Hercegovine etiri univerzitetska partnera iz Evropske unije i to iz: Nemake, eke, panije i Finske. Koordinator projekta je Univerzitet iz Bilefelda u Nemakoj.

UesniciEU PartneriUniverzitet u BeograduUniverzitet u Novom SaduUniverzitet u KragujevcuUniverzitet Singidunum, BeogradVisoka tehnika kola strukovnih studija, SuboticaVisoka tehnika kola strukovnih studija, NiVisoka poslovno-tehnika kola strukovnih studija, UiceCentar za obrazovne politike, BeogradBielefeld University, DECharles University in Prague, CZUniversidad Politcnica de Valencia, ESUniversity of Jyvskyl, FIUniverzitet Crne GoreUniverzitet u Banjoj LuciUniverzitet u Tuzli3

4Opis istraivanjaMart-jul 2013. godineDve kohorte diplomirani 2007 i 2012Teme:opti podaci, obrazovanje pre studija, visoko obrazovanje, tok studija, uslovi studiranja i kompetencije, situacija neposredno nakon diplomiranja, prvi posao i trenutni posao, struna orijentacija i zadovoljstvo

Po prvi put u regionu imamo podatke o tome kako diplomirani studenti ocenjuju kvalitet studija koje su zavrili i na koji nain i gde sa zapoljavaju! Kreiranje politika na sistemskom nivouKreiranje institucionalnih politika Poveanje kvaliteta uslova studiranjaDizajn kurikuluma u skladu sa trendovima na tritu radaKohorte su izabrane kako bi se mogli porediti i efekti reformi studijskih programa koji su poeli potpisivanjem Bolonjske deklaracije i stupanjem na snagu Zakona o visokom obrazovanju (2005).

4

5UzorakDve kohorte diplomirani 2007 i 2012

KohortaUkupno20072012Srbija3526671010326Bosna i Hercegovina59713811978Crna Gora72612121938Ukupno48499303141525

6Uticaj reformi studijskih programaTri kljuna elementa reforme sistema visokog obrazovanja:1. Poveanje efikasnosti studiranja kroz duinu studiranja2. Kvalitet studiranja kroz uslove studiranja elemente studijskih programa modele nastave i uenja3. Mobilnost

1. Reforme su imale za cilj da poveaju efikasnost studiranja, sto je znailo poveanje prolaznosti po godini i time smanjenje ukupne duine studiranja. Posmatramo samo one koji su zavrsili po starom 2007 i po novom 2012. Imamo dva tipa podataka: objektivni: godina mesec zavretka-godina mesec poetka i subjektivni: pitanje Da li ste zavrili studije u roku. Potonje je imalo za cilj da vidimo koji su osnovne prepreke da se studije zavre u roku.6

7Osnovne studijeBroj godina2007 stari program2012 novi program%Kumulativni %%Kumulativni %31,5%1,5%9,2%9,2%47,8%9,3%42,7%51,8%517,9%27,2%24,6%76,4%618,1%45,3%14,4%90,7%716,6%61,9%4,3%95,1%813,1%74,9%2,0%97,1%99,2%84,1%,8%98,0%106,5%90,6%,6%98,5%113,2%93,8%,3%98,8%122,0%95,8%,4%99,2%131,5%97,3%,1%99,3%14,7%98,0%,2%99,5%152,0%100,0%,5%100,0%Aritmetika sredinaNStandardna greka2007 stari program7,283101,05052012 novi program4,893059,0322Ukupno6,096160,03377

8Magistarske/master studijeBroj godina2007 stari program2012 novi program%Kumulativni %%Kumulativni %119,1%19,1%26,0%26,0%210,1%29,2%27,0%52,9%311,2%40,4%8,9%61,9%413,5%53,9%2,8%64,7%510,1%64,0%12,7%77,4%611,2%75,3%8,0%85,4%76,7%82,0%4,1%89,6%82,2%84,3%4,3%93,9%95,6%89,9%1,6%95,5%103,4%93,3%1,5%96,9%112,2%95,5%,9%97,8%123,4%98,9%,9%98,7%1398,9%,5%99,2%1498,9%,2%99,4%151,1%100,0%,6%100,0%Aritmetika sredinaNStandardna greka2007 stari program4,7889,34782012 novi program3,621475,0761Ukupno3,691564,0748Ovde naravno podaci nisu u potpunosti uporedivi, master i magistarske studije se kvalitativno znaajno razlikuju, ali ovde se radi o tome koliko je potrebno da de dodje do diplome drugog nivoa studija po novom/starom programu kako god da je taj nivo organizovan8

9Da li ste zavrili studije u roku?DaNe2007 stari programn17322288%43,1%56,9%2012 novi programn40801308%75,7%24,3%9

10Razlozi za odlaganje zavretka studija

Zvezdicom i crvenom bojom je oznaceno ono sto se jeste promenilo (odn tamo gde postoje statisticki znacajne razlike), ono sto se nije promenilo a ocekivali smo oznaceno je plavom strelicomneocekivane promene su crvenom strelicomsustina: licni i porodicni razlozi imali vise uticaja za stare studente, naravno, duze su sturidali, praksa i slusanje drugih stud. programa su bili targetirani ali izgleda da se nije nista promenilo. dve crvene strelice su zapravo nus proizvodi reformi, brze moraju da pisu radove, i moraju da prijave vise ispita u jednom roku dok se administracija po fakultetima nije promenila te izaziva vise problema.

10

11Kvalitet studiranja i opremljivanje vetinama za trite rada2. Kvalitet studiranja kroz uslove studiranja modele nastave i uenja smanjenje nedostatka vetina neophodnih za prvi posaoUslovi studiranja:Najvee promene su u domenu komunikacije sa nastavnim osobljem (Msp=3,40 Mnp=3,83), ali gotovo da nema promene u sadraju studijskih programa i organizaciji kurseva Modele nastave i uenja:Dominantan oblik odravanja nastave bio je i ostao ex catedra dranje nastaveSmanjenje nedostatka vetina neophodnih za prvi posao- Studenti bolonjskih studija izvetavaju da je jaz izmeu zahteva prvog posla i steenih kompetenci na studijama manji nego kod studenata koji su zavrili studije po starom programu. Jaz se najvie smanjio za sposobnost primene steenih teorijskih znanja i vetina u praski, sposobnost pisanja izvetaja, dopisa i dokumenata, prezentacione vetine, sposobnost generisanja novih ideja- Najvee promene su u domenu upotrebe savremenih metoda predavanja (Msp=2,58 Mnp=3,18) i u komunikaciji sa nastavnim osobljem (Msp=3,40 Mnp=3,83), ali gotovo da nema promene u sadraju studijskih programa i organizaciji kurseva sto je zapravo i bilo targetirano reformama. Komunikacija je prosto postala intenzivnija.

11

12PraksaUkupan broj praksi2007 stari program2012 novi programAritmetika sredinaNAritmetika sredinaNUniverziteti u Srbiji2,2713501,872188Univerziteti u BiH2,922402,33232Univerziteti u Crnoj Gori2,85843,30162Ukupno2,3916742,002582Obavezne prakse2007 stari program2012 novi programAritmetika sredinaNAritmetika sredinaNUniverziteti u Srbiji3,2511192,121878Univerziteti u BiH3,592052,60205Univerziteti u Crnoj Gori3,71585,93128Ukupno3,3213822,38221112

13Mobilnost2007 stari program2012 novi programSemestar u inostranstvuDa4,47%7,79%Ne95,53%92,21%Projekat povezan sa studijskim programomDa7,37%6,47%Ne92,63%93,53%PraksaDa12,17%14,45%Ne87,83%85,55%ZaposlenjeDa9,73%13,98%Ne90,27%86,02%Kurs jezikaDa9,90%10,82%Ne90,10%89,18%DrugoDa22,44%20,56%Ne77,56%79,44%13

14Stari program vs. novi program - zakljuciPoveanje efikasnosti studiranja - znaajan napredakKvalitet studiranja - napredak postoji. Ipak, jasna je potreba za poveanjem broja praksi, osavremenjavanjem metoda nastaveMobilnost - najvei izazov

Napredak je oigledan, ali postoje kritine take koje ne treba zanemariti!

14

15Zaposlenje diplomiranih studenatata smo eleli da saznamo?

Gde su diplomirani studenti bili zaposleni nakon zavretka studija i gde sada rade

Na koji nain?

Prvi znaajan posao Trenutno zaposlenje

15

16Pronalaenje prvog znaajnog posla u SrbijiNema velikih razlika izmeu dravaDiplomirani sa fakultetskom diplomom lake dolaze do PZP od diplomiranih sa diplomom visoke koleDiplomirani iz mlae kohorte u znaajno veoj meri nastavljaju studije ime odlau zaposlenjeGrafiK: Uspeh u pronalaenju prvog znaajnog posla diplomiranih studenata CONGRAD univerziteta i VTSSPria nakon treeg buletina:

Znaajno iznad CONGRAD proseka u pronalaenju znaajnog zaposlenja bili su uspeni diplomirani studenti svih univerziteta koji su zavrili studijske programe iz sledeih disciplinarnih oblasti: informatika i raunarstvo (69,8%), matematika (63,7%) i veterina (58,5%), dok su znaajno podzastupljeni oni koji su diplomirali na studijskim programima iz disciplinarnih oblasti: bionauke (29,4%) i zatita ivotne sredine (39,6%). ak 36% diplomiranih studenata CONGRAD univerziteta iz obe kohorte objedinjeno u itavom periodu nakon diplomiranja nije steklo nikakvo radno iskustvo. U nezaposlenosti prednjae diplomirani studenti iz oblasti: bionauke (59,9%), umetnost (46,8%) i medicinske nauke (45,6%), dok se znaajno ispod CONGRAD proseka nalaze matematika (20,6%) i informatika i raunarstvo (22,2%).

16

17Strategije pronalaska prvog znaajnog zaposlenjaAlternativne strategije dolaska do zaposlenja!Odgovori ispitanika pokazuju (Grafikon 35.) da unutar regionalnog konteksta drutava Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore i prilika na tritu rada, oslanjanje na socijalne mree roaka i prijatelja u traenju zaposlenja jo uvek daje najbolje rezultate