Pripremio: Zoran Tomić

Zašto ekonomija znanja?

Izvor dugoročnog ekonomskog rasta Proizvodnja koja se zasniva na znanju je:

Neopipljiva Lakša Pokretljiva

Time postaje konkurentna na tržištu

• Vinston Čerčil: • “Imperije budućnosti

biće imeprije znanja”

Albert Ajnštajn: “Ja ne znam kako će treći

svetski rat biti vođen, ali znam da će se u četvrtom svetskom ratu ljudi tući toljagama i kamenjem”

Šta je to znanje?

Znanje je sve ono što je poznato Ne postoji egzaktna definicija znanja Kao ni za:

Istina Vera Mudrost

Ekonomija znanja vs.

Ekonomija bazirana na znanju

Ekonomija bazirana na znanju Ekonomija znanja Razlika je kako se znanje posmatra Ekonomija bazirana na znanju – znanje je faktor

proizvodnje Ekonomija znanja – znanje je proizvod Međusobna povezanost ekonomije znanja i

ekonomije bazirane na znanju

Definicija i nastanak To je koncept koji podržava kreiranje znanja od strane

zaposlenih u organizaciji i koji ih podstiče da prenesu i bolje iskoriste svoje znanje koje je u skladu sa ciljevima organizacije u kojoj rade

“The Effective Executive”, Piter Drucker, 1966. Podela na umne i fizičke radnike

Znanje i ekonomija

Ulaganje u humani kapital

Revizija ekonomske teorije i modela

Znanje je ključ dugoročnog ekonomskog rasta

Znanje i ekonomija

Ideja da znanje igra ključnu ulogu nije nešto novo

Adam Smit

Fridrih List

Šumpeter

Galbrajt, Goodvin i Hirschman

Znanje i ekonomija Zakon opadajućih prinosa Ovaj zakon ne važi u slučaju znanja Investiranje u znanje dovodi do

mogućnosti kontinuirane stope rasta ekonomije

Prelivanje znanja

Uključivanje znanja kao faktora u proizvodnu funkciju

Izazov ili lak zadatak???

Ovaj faktor prkosi nekim osnovnim ekonomskim principima, npr. ograničenost

Znanje i ekonomija

Da li je znanje moguće lako kupiti? Da li je znanje objekat standardnih ekonomskih

transakcija?

Odgovor na oba pitanja je NE Razlog je asimetrična distribucija informacija o

znanju kojim se trguje

Kodifikacija znanja

Postoje različite vrste znanja koje su važne za privredu koja ulaže u znanje:

1. Know-what2. Know-why3. Know-how4. Know-who

Know-what Odnosi se na znanje o “činjenicama”.

Koliko ljudi živi u Njujorku? 8.175.133 Šta su sastojci palačinke?

3 komada jajeta 20 g vanilinog šećera 20 kašika brašna prst soli Prst sode bikarbone 1 l mleka 1 šoljica suncokretovog ulja 1 kašika šećera

Know-why

Naučno znanje o principima i zakonima prirode

Know-how

Veštine ili sposobnosti da uradite nešto. Npr. menadžeri zaduženi za odabir i obuku osoblja Vrsta znanja koja se razvija i drži u okviru granica

pojedinačne firme

Know-who

Znanje o tome ko i šta zna. Formiranje posebnih društvenih odnosa koji

omogućavaju da se dobije pristup stručnjacima i njihovo znanje iskoristi efikasno

Posebno važno za ekonomiju

NAUKA

Nauka u ekonomiji Naučni sistem zemlje:

Laboratorije Naučni instituti Visokoobrazovne ustanove Ministarstvo nauke ...

Funkcije naučnog sistema: Proizvodnja znanja Transmisija znanja Transfer znanja

Proizvodnja znanja

Naučni sistem je primarni proizvođač novih znanja Fundamentalno znanje Primenjeno znanje Znanje se smatra “javnim dobrom”. Uloganja države u znanje Današnje shvatanje razlika između fundamentalnog i

primenljivog znanja R&D sektori u kompanijama

Transmisija znanja

Obrazovanje i obuka naučnika i inžinjera Neophodnost obučenih instraživača i inžinjera Obrazovne ustanove Problemi obrazovnih sistema:

Nedostatak sredstava Znanje za sve ili “najbolje moguće” znanje

Transfer znanja Distributivna mreža znanja Značajno za stvaranje primenjivog

znanja Efikasna distribucija znanja zavisi

od: Razvijenost naučnog sistema Postojanje institucija visokog

obrazovanja Investicija

Šta doprinosi ekonomiji znanja? Globalizacija Informaciona tehnologija

“Globalna sela” Novi mediji Gustina znanja Promena ponašanja firmi

Ekonomija znanjavs.

Tradicionalna ekonomija

Resursi ekonomije znanja su u izobilju Efekat lokacije Neefikasnost barijera Znatno poboljšanje proizvoda Cena i vrednost zavisi od “tačke gledišta” Znanje kada je zatvoreno u sistemu ili procesu ima bitno

veću vrednost nego kada je „na slobodi“ Ključna komponenta vrednosti je ljudski kapital Osnovni tok znanja jeste komunikacija

Dileme u daljem razvoju obrazovnog sistema

U visokom obrazovanju postoje razilaženja koja su primetna i to o sledećim stavkama: znanje za sve ili “najbolje moguće” znanje primenljivo znanje (tehničko) ili fundamentalno znanje

(nauka) jedinstvenost ili specijalizacija obrazovnih inistitucija

Stanje u Srbiji danas

6,5% visokoobrazovanih građana Na samom vrhu liste po odlivu mozgova Samo 0,3% GDP u 2010. godini je uloženo u nauku Od 2011. godine u Srbiji više ne postoji ministarstvo

nauka kao zasebno ministarstvo

2009-2010.

2009-2010.

Šta dalje?

Razvoj centara za promociju nauke Razvoj istraživačkih institucija Razvoj istraživačkih centara pri fakultetima Promena obrazovnog sistema Podsticanje talenata na ostanak u zemlji Ostvarivanje bolje međunarodne naučne saradnje ...

Problemi kod razvoja znanja Krađa znanja (ideja) Različiti interesi naučnika i poslovnih ljudi (finansijera)

“Nije mi žao što mi kradu ideje, već što nemaju svoje.”

Nikola Tesla

Promena Paradigme - Obrazovanje Sir Ken Robinson

http://www.youtube.com/watch?v=t4qV0j5l1qo