Juzna Koreja- EKONOMIJA -

Rudna bogatstva Juzne Koreje su ograničena, među najvažnijima su kameni ugalj (ali je Južna Koreja I dalje drugi najveći uvoznik), olovo i cink, grafit, kao i zlato i srebro.

Južna Koreja je veliki potrošač energije. Iako su izgrađene mnogobrojne hidroelektrane, u proizvodnji električne struje ucestvuju sa samo 1%. Najvažnije su termoelektrane, koje su nekad koristile ugalj, a danas sve više naftu, a oko 35 % energije proizvodi se u nuklearnim elektranama.

Juzna Koreja je razvila proizvodnju industrijskih masina, saobracajnih sredstava I elektricnih aparata. Veliki je proizvodjac automobila(5. mesto u svetu), kamiona I autobusa(7. mesto u svetu), kao i brodova.

Ima razvijenu i elektronsku industriju (racunari, mobilni telefoni, memorijski cipovi, poluprovodnici, kucni aparati) a najveci proizvodjaci su Daevu, Samsung i LG.

Takodje, medju vaznijim izvorima prihoda jesu i ruda gvozdja, volfram, ugalj, pirinac, duvan, riba itd. nezaposlenost stanovnistva je oko 4%. Uprkos nedostatku prirodnih resursaIzuzetno razvijen obrazovni sistem, visoko kvalifikovani i motivisani zaposleni i izrazito izvozna orijentacija osnovni su faktori uspesne privrede Juzne Koreje.

Singapur

Singapurska luka, je po površini jedna od najvećih na svetu, prostire se na površini od 93 km². Dokovi luke Keppel, koji leže zaštićeni između otoka Brani i Sentosa, imaju najdublje more i brojna skladišta. Zbog toga je Keppel glavna luka Jugoistočne Azije za prevoz nafte, gume, drvene građe i začina.

U singapursku luku se najviše uvoze strojevi, tekstil i riža. Luka je odlicno povezana sa indokineskim zaleđem, kao i sistemom malajskih zeleznica.

Pored luke, Singapur ima i snažnu i dobro razvijenu industriju metala, guma, konzervi, drva i rafinerije nafte. Medjutim, za Singapur je mnogo značajnije bankarstvo, osiguranje i trgovina deonicama jer je on, pre svega, glavni trgovinski i finansijski centar Jugoistočne Azije.

Singapur se takodje orijentisao i na tehnoloski zahtevne privredne grane, pre svega na elektroindustriju. Zbog toga je postao jedan od najvecih proizvodjaca i izvoznika hard-diskova, memorijskih cipova i druge racunarske opreme, kao i elektronskih i optickih instrumenata.

Hongkong

Hong Kong na osnovu svog povoljnog geografskog polozaja i trgovinskih mogucnosti dovodi do toga da bogastvo generise sredstva.Grad ima jednu od najliberalnijih privreda na svetu, on je razvijao usluzne delatnosti i postao jedan od glavnih saobracajnih, trgovackih i velikih medjunarodnih finansijskih centara Azije.

Singapur i Hongkong su najveci svetski finansijski centri posle Londona, Njujorka i Tokija. Hongkong je jedan od najgusce naseljenih gradova na svetu sa 6544 stanovnika po km². 93,6% su kinezi a 6,4% ostale grupe.

Nekada je bio britanska kolonija, a danas je pod upravom Kine pod politikom „jedna zemlja dva sistema“. Gradu je ovim ustavom dodeljen relativno visok stepen autonomije; npr, on zadrzava svoj pravni sistem, valutu, obicaje, trgovacka prava i imigracione zakone..

Hong Kong ima malo obradive povrsine i nekolko prirodnih resursa unutar svojih granica, a uvozi vecinu hrane i sirovina.

Indija

Indija odnosno Republika Indija je sedma drzava na svetu po povrsini svoje teritorije I druga po broju stanovnika.

Delhi

Indijski kontinent, kao oblast istorijskih trgovackih puteva, je tokom velikog dela svoje duge istorije bio poznat po svom privrednom I kulturnom bogatstvu. Danasnja privreda Indije je po nominalnoj vrednosti BDP( bruto domaci proizvod) jedanaesta po velicini i cetvrta najveca po paritetu kupovne moci.

Ekonomske reforme koje se sprovode od 1991. su omogucile privredi ove zemlje status jedne od najbrze rastucih privreda na svetu. Ipak, Indija I dalje ima problema sa siromastvom, nepismenoscu, korupcijom i neuhranjenoscu svog stanovnistva.

Indija poseduje nuklearno oruzje i deseta je drzava na svetu po ulaganjima u odbranu..

IZVORNA ROBA:pamuk(četvrta u svetu);juta,duvan,riža,konoplja(prva u svetu);drago kamenje i nakit,masline,lekovi,čaj,voće i povrće,ručno rađeni tepisi,…

UVOZNA ROBA:petrolej,neorganske hemikalije,gvozđe,celik,plastika,drago i polu drago kamenje,…

ZASTUPLJENOST PRIVREDNIH GRANA: 67% poljoprivreda,ribolov,šumarstvo 20% uslužne djelatnosti i 13% industrija