I filozofija je nauka

Da bi nešto bilo nauka

• treba da ima:

- svoj predmet istraživanja

- svoju metodu

- neke objektivne rezultate.

Predmet filozofije

• Šta je predmet filozofije objasnićemo preko jedne metafore.

• Pogledajmo jedan brod...

Izgled i pravac broda

• Pitanjima: “Od čega je brod napravljen?”, “Kakav mu je oblik?”, “Koje sile deluju na njega?”, bave se matematika, fizika, hemija itd.

• Filozofija se bavi drugačijim pitanjima: “Kuda brod ide?” “Kuda bi brod trebalo da ide?”

Frensis Bekon, Novi organon

Jedna čuvena filozofska knjiga ima jedrenjak na svojim koricama.

Metoda filozofije

• Kada kažemo “kuda brod ide” mislimo na sve one izbore koje možemo napraviti u životu i mišljenju, izbore koji nisu odmah prepoznatljivi.

• Zbog toga su metode filozofije refleksija i argumentacija.

• U filozofiji se vraćamo na neku svoju misao, da bi utvrdili da li je njen “pravac” dobar.

Refleksija

• Refleksija u fizici i u fillozofiji

Rezultati

• Ako upotrebimo metodu filozofije, vremenom uočavamo da o mišljenju i ljudima znamo više, a o tome kuda treba da idemo bolje.

• Filozofija, kao i nauka, polazi od toga da postoji jedna istina o njenom predmetu. Razgovorom i argumentacijom hoćemo da joj se približimo.

(Ako hoćemo da negde stignemo ili da nešto uradimo, nije svejedno kojim ćemo putem ići.)

Primer

• Ako hoćemo da odemo iz Evrope u Ameriku, treba da idemo na zapad.

(Doduše, Kristifor Kolumbo, na slici, išao je na zapad iako je hteo da stigne u Indiju.)

Ali, u odnosu na druge nauke postoje i razlike...

• Druge nauke opisuju predmete koji se uvek kreću na isti način.

• Na primer, Galilejeva tela koja slobodno padaju.

Filozofija

...opisuje ljude koja se mogu kretati na uvek drugačiji način i u raznim pravcima.

Cilj filozofije

• Dobro je što postoji ta raznovrsnost pravaca. Cilj je da se ti pravci upoznaju i da se o njima razmišlja...

kako se ne bismo sudarali...

ILI

• Ili zalutali... ili se našli u ćorsokaku...

Sloboda

• To se može reći i ovako: dok druge nauke opisuju tela koja su vezana zakonima,

• Filozofija se bavi ljudima kao slobodnim bićima koja mogu da biraju svoj put.

Takva bića su i naučnici

• Pošto su naučnici koji stvaraju nauku takođe slobodna bića, oni biraju neke bazične pravce kretanja.

Zbog toga i oni koriste i imaju neku filozofiju.

U svakoj nauci ima filozofije

• To znači da u svakoj nauci filozofija ima svoj deo.

• Naučnik bira svoje ciljeve i svoja osnovna uverenja.• Na primer, bira da li će misliti da je sve jednoznačno

određeno, kao što je mislio Anštajn...

Determinizam ili slučajnost

• Ili da nije, kao što misle kvantni fizičari, na primer, Nils Bor.

Nauka i sloboda

• Svaki naučnik, dakle, ima puno slobode, jer je nauka poduhvat u kome svi znaju da mnoge stvari ne znaju, odnosno, da ne postoje konačne ili apsolutne istine.

• Sloboda je od najveće koristi za nauku.

Da rezimiramo:

Filozofija je, dakle, nauka, zato što:

- kao i nauka, polazi od pretpostavke da je istina jedna i ima svoj predmet i metodu.

- ima svoju specifičnost (njen predmet je čovek koji je slobodan)

Osim toga,

- filozofija je deo svake nauke, jer su svi naučnici slobodna bića.

Filozofija je kao bicikl

Sredstvo putem koga se možemo kretati brže u dobro izabranom pravcu.

Ali,

• i sredstvo pomoću koga možemo ispitivati nove, lude ideje!

Hvala na saradnji!

• Kratka istorija filozofije nalazi se na

www.filozofijainfo.com